US - Kvantitativne Metode - Zbirka Zadataka PDF

Malia iovi
Olivera Nikoli
Ana Simievi
ZBIRKA ZADATAKA
UNIVERZITET SINGIDUNUM
Prof. dr Malia iovi

Prof. dr Olivera Nikoli
Ana Simievi
KVANTITIVNE METODE
- ZBIRKA ZADATAKA
Beograd, 2010. godine
KVANTITATIVNE METODE ZBIRKA ZADATKA

Autori:
Prof. dr Olivera Nikoli
Prof. dr Malia iovi
Ana Simievi
Recenzent:
Prof. Dr Duan Adnaevi
Izdava:
UNIVERZITET SINGIDUNUM
Beograd, Danijelova 32
www.singidunum.ac.rs
Za izdavaa:
Prof. dr Milovan Stanii
Tehnika obrada:
Novak Njegu
Dizajn korica:
Aleksandar Mihajlovi
Godina izdanja:
2010.
Tira:
1350 primeraka
tampa:
Mladost Grup
Loznica
ISBN: 978-86-7912-275-9
PREDGOVOR
Svrha ovog Praktikuma je da omogui studentu razumevanje i ovladavanje

metodama i postupcima potrebnim za reavanje zadataka. On se sastoji iz dva
dela. U prvom delu dat je potrebni broj zadataka sa reenjima u potpunosti,
dovoljan broj ponuen za individualno i timsko reavanje. Drugi deo obuhvata
zadatke sa uputstvima za reavanje uz korienje softverskog paketa MATLAB.
Takoe, posle svake oblasti dati su pregledi bodova koji te oblasti
akumuliraju.
Prirunik zajedno sa udbenikom Kvantitativne metode ini celinu programa
ovog predmeta.
Recenzent je korisnim sugestijama doprineo kvalitetu udbenika.
Svesrdnu tehniku pomo u pripremi Praktikuma pruili su asistenti Jelena
Kaljevi, dipl. in. master i Ivan Panteli, dipl. in. master.
Autor
III
SADRAJ
Prvi deo
Kvantitativne metode zbirka zadataka
1.
Diferencijalni raun
2.
Neodreen integral
66
3.
Odreen integral
82
4.
Diferencijalne jednaine
88
5.
Matrice i determinante
94
6.
Ekonomske funkcije
109
7.
Finansijska matematika
153
8.
Elementi teorije verovatnoe
174
9.
Elementi statistike
187
Drugi deo
Praktikum za MATLAB 7
Uvod
213
1.
Osnovni principi rada u MATLAB-u
215
2.
Grafik funkcija
225
3.
Matrice
233
4.
Sistem linearnih algebarskih jednaina
246
5.
Integrali i primena integrala
250
6.
Formiranje distribucije frekvencija
259
Dodatak
Tablice
Finansijske tablice
271
Statistike tablice
283
Tablica sluajnih brojeva.
295
1.
Diferencijalni raun
Pregled nekih elementarnih funkcija
1.
Linearna funkcija
2. Kvadratna funkcija
kx n,
k, n R
tg e
ax 2 bx c a, b, c R, a z 0 kanonski oblik
b 4ac b 2
a x
2a
4a
3. Funkcije oblika y
x,
n N
n parno
4. Funkcije oblika y
k
,
x
n neparno
kR
k
, k !0
x
k
, k 0
x
5. Eksponencijalna funkcija: y
ax
a ! 0, a z 1
0 a 1
a ! 1
ax
a R,
ax
6. Logaritamska funkcija
log a x
a ! 1
0 a 1
log a x
7. Trigonometrijska funkcija
sin x
3S
S
S
2S
cos x
2S
3S
S
tg x
3S
S
S
ctg x
0 S
PRIMERI SA REENJIMA:
1. Oblast definisanosti sledeih funkcija je:

a) y
x
,
x2
b) y
x
,
x 2
c) y
2x
,
1 x2
d) y
2 x,
e) y
x 2 4,
x 2 z 0 x z 2 x R \ ^2`
x2 2 ! 0 x R
1 x 2 z 0 x z r1 x R \ ^1,1`
2 x t 0 x d 2 x f, 2@
x 2 4 t 0 x f, 2@ > 2, f
2S
3S
ln x 2 1 ,
f) y
ln 1 x 2 ,
g) y
h)
x 2 1 ! 0 x f, 1 1, f
ln
x
,
3 x
x 1,1
1 x2 ! 0
x
!0
3 x
3-x
x
3 x
i)
x 2 3x 4
,
x2 x 6
x 2 3x 4
t0
x2 x 6
- -
x > 4, 3 >1, 2
j)
y=
x 0,3
+ +
-3
2+ x- 1
, x - 1 0 2 - x > 0 x 1 x < 2 x [1, 2)
ln ( 2 - x )
2. Ispitati parnost odnosno neparnost funkcije:
x
x
f x neparna
x2 1
a) y
x
;
x 1
f x
b) y
x2
;
x2 4
x
f x
2
x 4
c) y
ln x
, D : x ! 0 x D ni parna ni neparna
x
x
1
2
x2
x2 4
f x parna
d) y =
2x- 2
,
x2
f x
2x 2
x
2 x 2
x2
2x 2
x2
ni parna ni neparna
3. Ispitati znak i odrediti nule funkcije:
x+ 2
, D : x (- , 0) ( 0,+ )
x
y = 0 x + 2 = 0 x = - 2 (- 2, 0)
a) y =
x2
x
f x
x f, 2 0, f y ! 0
b) y
x 2, 0 y 0
2x
x 2 1 ! 0, x R D : x R
x 1
y = 0 2 x = 0 x = 0 , ( 0, 0)
2
2x
x2 1
2x
2
x 1
x (- , 0) y < 0 ; x ( 0, + ) y > 0
x
x 2 4 z 0 x z r2
c) y
2
x 4
x (- ,- 2) (- 2, 2) ( 2,+ )
y = 0 x = 0, ( 0, 0)
x
x2 4
y
x f, 2 0, 2 y 0
x 2, 0 2, f y ! 0
d) y
xe
1
x
x z 0, D : x -f, 0 0, f
1
0 x
0 ex
e x ! 0 x R x f, 0 y 0 ,
e)
y
y
0 D nema nulu
0, ali e x ! 0
x 0, f y ! 0
ex
x2 3 z 0, D : x f, 3 3, 3
2
x 3
0 e x z 0 tj. e x ! 0 funkcija nema nulu
3, f
e x ! 0 znak zavisi samo od izraza x 2 3
x2 3
x
ln x
x ! 0 ln x z 0 x ! 0 x z 1
x f, 3
f) y
3, f
D : x 0,1 1, f
y!0
0 x
lnx
x 0,1 y 0
g) y
x 1, f y ! 0
1 ln x
x ! 0 D : x 0, f
x
0 1 ln x 0 x e, (e, 0) D
1 ln x
x 0, e y ! 0,
x e, f y 0
x 3, 3
0,
0 D
y0
x 3 3 x t 0 x x 2 3 t 0
x3 3x
h) y
x2 3
x x 2 3
x 3, 0 3, f
D:
y
0 x x 2 3 0
0 x3 3x
0 x
0, 0 D,
3 x
3, 0 D,
3, 0 D
y t 0 , xD
4. Izraunati granine vrednosti:
a)
lim x 2 3x 2
b)
lim
c)
x o4
x 1
x o2 x 3
1
lim
x o8 3 x
42 3 4 2 6
2 1 3
23 5
1
1

3
2
8
5. Izraunati:
a)
b)
c)
x2 9
x 3 x 3 lim x 3 6
lim
lim

xo3 x 3
x o3
x o3
x3
x2
x2
1
1
lim 2
lim
lim
x o2 x x 6
x o 2 x 2 x 3
x o2 x 3
5
x3 1
lim 2
x o1 x 1
x 1 x 2 x 1
lim
x o1
x 1 x 1
1 1 1
2
1 1
3
2
x2 x 1
x o1
x 1
lim
x3 3x 2
lim
d)
x o1
x3 3x 2
x 1
x3 2 x x 2
x x 2 1 2 x 1
x x 1 x 1 2 x 1
x 1 x 2 x 2 x 1 x 1 x 2
x 1 x 2
lim
2
x o1
x 1
2
e)
lim
x o1
lim
x o1
f)
lim
x o0
lim
x o0
g) lim
x o2 3
lim
x o2
3
lim x 2 3
x o1
x 1 x 1
x 1
x 1
x 1
lim
lim
x 1
x 1 xo1 x 1 x 1 xo1
x 1
1 x2 1
1 x2 1 1 x2 1
1 x2 1
lim
lim
x o0
x
x
1 x 2 1 x o0 x 1 x 2 1
0
0
1 x2 1 1 1
x2
x32
lim
x o2 3
x 2 3 x 2 3 x 3 2 3 22
x 3 2 3 x 2 3 x 3 2 3 22
x 2 3 x2 3 2 x 3 4
lim
x2
4 2 3 2 2 3 4
x o2
x2 3 2x 3 4
33 4
x 2

x2
lim
lim x x
x of 2 x 1
x of
x 1
2
x x
2
x
lim
x of
1
2
x
1
1
1
lim D
x
of
x
2
0,D ! 0
1
1 2
x3 x
x
lim 3
lim
x of x x 2 1
x of
1 1
1 3
x x
1
1
x3 x 2
x
f
lim 2
lim
x of x 1
x of 1
1

x x2
1 1
2
2
x x
x
x
lim 3
lim
x of x x 2
x of
1 2
1 2 3
x
x
lim
x of
lim
x of
lim x
x of
lim
x of
lim
x of
lim
x 1 x
x 1 x
lim
x 1 x
x of
x2 1 x
x x2 1 x2
x2 1 x
1
x2 1
1
x2
x of
lim
x of
1
1
1
1
x 1 x
lim x
x of
lim
x of
x2 1 x
x
x2 1 x
1
1
11
1
1 2 1
x
Neke vanije granine vrednosti
1
lim 1
x of
x
x 1 x
x 1 x
x 1 x
sin x
1
x o0
x
lim
10
lim
x of
1
2
x2 1 x
x2 1 x
1
x2 1
1
x
7. Odrediti sledee granine vrednosti:
1
lim 1
x of
x
a)
2
lim 1
x of
x
b)
x
1 x
lim 1
x of
x
1
x
1
x
lim 1 x
d)
lim 1 2 x 5 x
x o0
x o0
x o0
ln 1 x
x o0
x
lim
x of
f) lim 1
x 3
e 2
t , x o 0, t o f
6
5t
2
2x t
xo0 t o0
e)
e 1
x

lim 1
x of
x

2
c)
lim 1 t
1
1
lim 1
t of
t
3
lim 1 t 5 t
x o0
e5
1
1
lim ln 1 x lim ln 1 x x
x o0 x
x o0
x
1
1
x
ln e 1
e 1 e
8. Odrediti sledee granine vrednosti:

a)
b)
c)
d)
sin 2 x
x o0
x
x
lim
x o0 sin 3 x
sin 2 x
2 1 2 2
x o0
2x
3x 1
1
1
1
lim
lim
1
x o 0 sin 3 x 3
x o0 sin 3 x 3
3
3x
sin 5 x
sin 5 x 5 x 3 x
5
5

lim
lim
1 1
x o0 sin 3 x
x o0
5 x 3x sin 3 x
3
3
sin x
2
2 x sin x
2 1 1
x
lim
lim
x o0 3 x sin x
x o0
sin x 3 1 4
3
x
lim
lim
11
1 5
lim 1 t t
t o0
1
lim 1
x of
x
1
3
lim
e)
x o0
2sin 2
1 cos x
x2
1
2
2
lim
x2
x o0
2
4
x
2
sin 2
lim 2
x o0
x
sin x
lim 2
x o0
x
1
2
9. Izraunati sledee granine vrednosti:
e2 x 1
e2 x 1
lim
2 1 2 2;
x o0
x o0
x
2x
ex 1
ex 1 x
lim
lim
1 1 1;
x o0 sin x
x o0
x sin x
lim
a)
b)
ex e
c) lim
x o0 x 1
lim
e e x 1 1
x 1
x o0
e 1 e
10. Odrediti levu i desnu graninu vrednost funkcije:
1
1
1
u taki x 0 lim
f
f
lim
x o0 x
x o0 x
x
2x
b)
f x
u taki x 2
2
x 4
2h x
2 2 h
2x
=
lim
lim
x o 2 x 2 x 2
x o 2 h o 0 h o0 2 h 2 2 h 2
y
a)
lim
h o0
lim
xo2
2 2 h
h 4 h
2x
x 2 x 2
22 h
h o0 h 4 h
lim
f
2h x
xo2 ho0
f
12
2 2 h
=
h o 0 2 h 2 2 h 2
lim
1
x
f x e u taki x
c)
lim e
1
x
lim e
h o0
x o0
d)
ln
Domen:
1
h
lim
h o0
x
za x 1
x 1
x
!0
x 1
x 1
x
x 1
lim e
1
x
lim e
x o 0
1
e
1
h
h o0
1
h
f
Moe se traiti samo desna granina vrednost u okolini take x=1
lim ln
x o1
x
1 h
1 h
lim ln
lim ln
x 1 h o 0 1 h 1 h o0
h
f
e x , x ! 0
1 x, x d 0
e) y
lim f x lim e x
x o 0
xo
lim f x
x o 0
lim 1 x 1
x o 0
11. Ispitati neprekidnost sledeih funkcija:
a)
1
x 1
1
1
1
f
lim
lim
h o 0 1 h 1
ho0 h
x o1 x 1
1
1
1
f funkcija je prekidna na skupu R,
lim
lim
lim
h o0 1 h 1
ho0 h
x o1 x 1
odnosno nije definisana u taki x0 1 , ali je neprekidna na svom domenu
lim
R \{1} .
Napomena: Neprekidnost funkcije u taki x0 se moe izraziti na sledei nain:
lim f x0 h f x0
ho0
13
f x
b)
x
x 1
D : x R jer x 2 1 ! 0
x0 R,
x h
x0
0
lim

2
2
h o0
1
x

1
x
h

0
0
lim f x0 h f x0
ho0
x0 h x0 2 1 x0 x0 2 2 x0 h h 2 1
=
lim
h o0
x0 h 2 1 x0 2 1
lim
h o0
x03 hx0 2 x0 h x03 2 x0 2 h x0 h 2 x0

=
x0 h 2 1 x0 2 1
hx0 2 h x0 h 2
lim
2
h o0
x h 1 x0 2 1
0
lim
h o0
h 1 x0 2 x0 h
x h 2 1 x0 2 1
Funkcija je neprekidna na celom skupu R.
2 x 1,
2
3 x 2,
c) f x
lim f x
x o1
lim f x
x o1
f 1
x d1
x !1
lim 3x 2 2 3 2 1
x o1
lim 2 x 1
x o1
2 1 1
2 1 1
funkcija je neprekidna.
12. Odrediti vrednost nepoznatog parametra da funkcija bude neprekidna:
a)
lim f x
x o1
4 2k
b)
f x
2 x 2 k ,
5 x 1,
lim 5 x 1
x o1
k
f x
4
f 1
1 cos x
,
2
2x
A,
x d1
x !1
lim 2 x 2 k 2 k
lim f x
x o1
2 12 2
xz0
x
14
x o1
c) f x
x3 1
,
x 1
A,
x z 1
x
1
13. Nai asimptote sledeih funkcija:

a)
1
x z1
x 1
1
1
1
f
lim
lim
lim
h
o
0
h
o
0
x o1 x 1
h
1 h 1
1
1
1
f
lim
lim
lim
x o1 x 1
h o0 1 h 1
h o0 h
BA :
x 1
y
lim
x of
b)
XA : y
0
x 1
x2 5x 7
xz2
x2
5 2 h 7
h o0
x o2
2h2
2
4 h 4h 10 5h 7
h2 h 1
lim
lim
h o0
h o0
h
h
lim f x
2 h
lim
52 h 7
xo2
2h2
2
4 4h h 10 5h 7
h2 h 1
lim
lim
h o0
ho
h
h
BA :
x 2
lim f x
2 h
lim
h o0
5 7
2
x 57
x
x
f nema XA
lim
lim
x of
x
of
1 2
x2
2
x x
2
x 5x 7
f x
x2 5x 7
x2
lim
lim
lim
x of
x of
x of x x 2
x
x
1
2
f
1
15
f
x2 5x 7
lim 2
x of
x 2x
lim f x
x of
5 7
1 2
x x
lim
x of
2
1
x
1 a 1
x2 5x 7
x
lim
x of
x2
x2 5x 7 x x 2
x2 5x 7 x2 2 x
lim
lim
x of
x of
x2
x2
7
3
3 x 7
x 3 b 3
KA : y x 3
lim
lim
x of x 2
x of
2
1
x
2
x
y
x 2 2 ! 0 x R nema BA
c)
2
x 2
x2
1
lim 2
lim
1 XA : y 1 nema KA
x of x 2
x of
2
1 2
x
2x 1
x 2 x 2 z 0 x z 1 x z 2
d) y
2
x x2
2 1 h 1
2x 1
lim
lim
h o 0 1 h 11 h 2
x o1 x 1 x 2
2 2h 1
ho0 h 3 h
lim
f
2x 1
x o1 x 1 x 2
lim
2h 1
ho0 h 3 h
lim
lim
x o2
f
2x 1
x 1 x 2
2h 5
h o0 h 3 h
lim
2 1 h 1
h o 0 1 h 11 h 2
lim
2 2 h 1
h o 0 2 h 1 2 h 2
lim
f
16
2 2 h 1
h o 0 2 h 1 2 h 2
2x 1
x 1 x 2
lim
2 h 5
h o 0 3 h h
f
lim
x o2
lim
lim
2x 1
x x2
nema
x of
BA : x 1 i x
2 1
2
lim x x
x of
1 2
1 2
x x
2
0
1
XA : y
BA : x
XA : y 1
KA : nema
BA : x
r1
XA : y 1
KA : nema
BA : nema
XA : y 1
KA : nema
BA : x
XA : nema
KA : y
KA.
14. Odrediti asimptote funkcija:

a)
b)
c)
d)
e)
x3
x2
x2 1
x2 1
x2 3
x2 2
x3 1
x2
1
2
x 4x 5
BA : nema
17
XA : y
KA : nema
Tablica izvoda:
1. y
y' 0
2. y
xD
y ' D xD 1
x ! 0, D R
3. y
ax
y ' a x ln a
a ! 0, a z 1, x R
4. y
ex
y ' ex
xR
5. y
log a x
x ! 0, a ! 0, a z 1
6. y
ln x
7. y
8. y
sin x
cos x
1
x ln a
1
y'
x
y ' cos x
y ' sin x
9. y
tgx
10. y
11. y
12. y
13. y
14. y
y'
x!0
xR
xR
1
S
x z kS ,
2
cos x
2
1
ctgx
y'
x z kS ,
sin 2 x
1
arc sin x y '
x 1
1 x2
1
arc cos x y '
x 1
1 x2
1
arc tgx
y'
xR
1 x2
1
arc tgx
y'
xR
1 x2
y'
k Z
k Z
15. Nai prvi izvod funkcije:

a) y
5x6 3x 4 4 x 7
y ' 5 x6 3 x 4 4 x 7'
'
'
'
5 6 x 5 3 4 x 3 4 1 0
y ' 30 x 5 12 x 3 4
18
1
1
3
3 2
4
x 3x 4 x
b) y
'
'
'
'
1
3
1
3
y ' x 4 x 3 x 2 x 4 x 3 x 2
3
4
3
4
1
3
4 1
3
4 x 5 3 x 4 2 x 3 5 4 3
3
4
x x 2x
1
c) y 3 x
x
1

1
y ' x3 x 2
1
1

3 2
3 x
2 x3
'
1 13 1 1 12 1
x x
3
2
x 2 x 1
y ' x 2 x 1 x 2 x
3x x 1 x 2 2 x
3
d) y
'
1 23 1 32
x x
3
2
1
'
3x 4 3x 2 2 x 4 4 x
x 6 x3 3x 4
6 x 4 3x 2 4 x
x3 sin x
e) y
y'
x 'sin x x sin x
3
'
3 x 2 sin x x3 cos x
x 2 3sin x x cos x
x 2 ln x
f) y
y'
x ln x x ln x
2 '
y'
2 x ln x x 2
1
x
x 2 ln x 1
2 x ln x x
g) y
'
2x 1
x2
2 x 1
'
x 2 2 x 1 x 2
x4
'
2 x x 2 2 x 1 2 x
x4
19
x 2x2 4x 2
2 x3 4 x 2 2 x
x4
x4
2 x 2 2 x 1
2 x2 4 x 2
x3
ex
h) y
x2 1
e x
x '
y'
x3
1 e x x 2 1
1
2 x 1
x3
e x x 2 1 e x 2 x
ex x2 1 2 x
1
1
ln x
x
i)
ln x ln x x
'
y'
'
1
x ln x
x
x2
1 ln x
x2
16. Odrediti prvi izvod datih sloenih funkcija:

a) y
b) y
c) y
x
3
8
y ' 3 x 2 8 x 2 8
2
2x 1 y '
x 2 e2 x
3 x 2 8 2 x
'
2
1
'

2
x
1

3 2 x 1
3
y ' 2 xe 2 x x 2 e 2 x 2 x
1
3 3 2 x 1
'
6 x x 2 8
d) y
x ln x 2 1
y ' ln x 2 1 x
ln x 2 1
e) y
ln sin x
'
1
x 2 1
x 1
2
ln x 2 1
x
2x
x 1
2
2 x2
x2 1
y'
1
'
sin x
sin x
20
2
3 3 2 x 1
2 xe 2 x x 2 e 2 x 2
2 xe 2 x 1 x
1
cos x
sin x
ctg x
17. Nai drugi izvod funkcije:
3x 4 2 x 2 3x 5
a)
y ' 12 x3 4 x 3
y '' 36 x 2 4
ln 1 x
b) y
1
1 x
y'
0 1
y ''
1 x
1
1 x
1 x 2 2
1 x2
c) y
y'
1
1
2 2
1

x
2x
2
1
1
2 2
1 x x 1 x 2 x
2
2
y ''
1 x2
1 x2
1 x2
x
1 x2
x2
1 x2
1 x2 x2
1 x2
1 x2
e x
d) y
1 x
2
1 x2
y ' e x 2 x
2
y '' e x 2 x 2 x e x 2 e x 4 x 2 2
2
x2 2 x 2
x 1
e) y
y'
y ''
2 x 2 x 1 x 2 2 x 2 1 x 2 2 x
2
2
x 1
x 1
2 x 2 x 1
x 2 2 x 2 x 1 1
x 1
2 x 2 x 1 x 2 2 x 2
3
x 1
21
2 x2 2 x 2 x 2 2 x2 4 x
x 1
x 1
x3
f) y
x 1
3 x 2 x 1 x 3 2 x 1 1
3 x 2 x 1 2 x3
y'
x 1
x 2 3x 3 2 x
y'
3
x 1
x 1
x 2 x 3
x3 3x 2
x 1
3
2
3 x 2 6 x x 1 x 3 3 x 2 3 x 1 1

y ''
6
x 1
3x 2 6 x x 1 3 x3 3x2
4
x 1
y ''
x 1
3 x3 6 x 2 3x 2 6 x 3x3 9 x 2
6x
x 1
x 1
18. Primenom Lopitalove teoreme izraunati granine vrednosti
x2 1 0
2x 2
lim 2
3
x o1 x 1
3
0 x o1 3 x
1 cos x 0
sin x 1
b) lim
lim
2
x o1
x
2
0 x o1 2 x
a) lim
c) lim x ln x
x o0
0 f
lim
x o0
ln x
1
x
1
f
x
lim
x
o
0
1
f
2
x
lim x 0
x o0
d) lim xe x
x o0
0 f
1
x
lim
x o0
e
1
x
f

f
22
1
ex 2
x
lim
1
x o0
2
x
f
e) lim
x of
f)
lim
x of
ln x
x2
x2 3
ex
1
lim x
x of 2 x
1
2x2
2x
lim
lim
x of
x of
ex 2x
19. Odrediti take maksimuma i minimuma i intervale monotonosti funkcije:
x 4 4 x3 8 x3 3
a) y
D:
xR
4 x x 3x 4
y ' 4 x 12 x 16 x
3
y ' 0 x 0 x 2 3x 4 0
x 0 x 1 x 4
x
x 3x 4
2
y'
x f, 1 0, 4 y ' 0 y p
x 1, 0 4, f y ' ! 0 y n
ymin
y 1
1
ymax
y 0 3
b) y
2x
1 x2
4 1 8 1 3 1 4 8 3 0
3
y 4
ymax
44 4 43 8 42 3 125
, D: xR
y'
2 1 x 2 2 x 2 x
y2
0 1 x2
1 x
2 2
1 x
2 2
!0
2 2 x2 4 x2
1 x
2 2
1 x
1 x
1 x2
x f, 1 1, f y ' 0 y p
x 1,1
2 1 x 2
y' ! 0 y n
23
2 2
1
ymin
y 1
ymax
y 1
x3
x2 3
c) y
2
1
11
2
1
1 x
, D: xR
3 x 2 x 2 3 x 3 2 x
y'
3
3x 4 9 x 2 2 x 4
3
x4 9 x2
3
x2 x2 9
3
y ' ! 0 , x R y n i nema ekstremne vrednosti.

d) y
x 1 e3 x
x 1
y ' 3x
e
'
D: xR
e3 x x 1 e3 x 3
3x 2
4 3x
e3 x
e3 x ! 0
1 3 x 1
e3 x
1 3x 3
e3 x
y'
4 3x
x f, y ' ! 0 , y n
3
x , f y ' 0 , y p
3
y max
4
y
3
4
1
3
e
4
3
3
1
3e 4
20. Ispitati konveksnost i konkavnost i odrediti prevojne take funkcija:

a) y
x4 6x2 4
D: xR
y ' 4 x 12 x
3
y '' 12 x 2 12 12 x 2 1
24
y '' 0 x 2 1 0 x
y ''
1 x 1
x f, 1 1, f y '' ! 0 y
x 1,1 y '' 0 y
P1 1, 1
f 1
P2 1, 1
f 1 1 6 4
b) y
y'
y ''
1 6 4 1
2x2
D : x f,1 1, f
x 1
4 x x 1 2 x 2 4 x 2 4 x 2 x 2
x 1
x 1
4 x 4 x 1
2 x2 4 x
x 1
2 x 2 4 x 2 x 1
x 1
4 x 4 x 1 2 2 x 2 4 x
3
x 1
y ''
4 x2 4 x 4 x 4 4 x2 8x
x 1
x 1
x 1 y '' 0 y
x ! 1 y '' ! 0 y
funkcija nema prevojnih taaka.
c) y
y'
y ''
ln 1 x 2 , 1 x 2 ! 0 x R
2x
1 x2
2 1 x 2 2 x 2 x
1 x
2 2
y '' 0 1 x 2
2 2 x2 4 x2
1 x
2 2
0 x
2 1 x 2
1 x
1 x 1
25
2 2
2x x 2
x 1
1 x2
x f, 1 1, f y '' 0 y
x 1,1
y '' ! 0 y
P1 1, ln 2
f 1 ln 1 1 ln 2
P2 1, ln 2
x arc tg x D : x R
d) y
x
1 x2
1 x2 x 2x
y ' arc tg x
y ''
1

1 x2
1 x
1 x2 1 x2 2 x2
1 x
2 2
2 2
1 x
2 2
y '' ! 0 y i nema prevojnih taaka.

21. Nacrtati grafik funkcije:
x-2
x2
1. x 2 z 0
a) y
2. f x
D : x f, 2 2, f
x 2
x 2
x2
x2
f x
x 2
x2
ni parna, ni neparna
0 x2 0 x
3. y
2 , 2 D
x-2
x+2
sgn y
0 y
4. lim f x
x o2
lim f x
x o2
1
2 h 2
h4
lim
f
h o 0 2 h 2
ho0
h
2 h 2
4 h
4h
lim
lim
lim
h o 0 2 h 2
ho0
h o0
h
h
lim
26
f
BA : x
2
lim f x
x2
lim
x of x 2
x of
2
x
lim
x of
2
1
x
1
XA : y 1
5.
y'
1 x 2 x 2 1
x 2
x2 x2
x 2
x 2
xD y' ! 0 y n
6.
y ''
4 2 x 2 1
x 2
8
x 2
x D y '' z 0
x f, 2 y '' ! 0 y
x 2, f y '' 0 y
27
2x
1 x2
1. 1 x 2 ! 0 D : x R
b) y
2x
2. f x
1 x
0 2x
3. y
2 x
1 x2
f x neparna
0 x
x f, 0 y 0
x 0, f y ! 0
4. lim
x of
2x
1 x2
XA y
5. y '
lim
x of
2
x
0
1
1
1
x2
2 1 x 2 2 x 2 x
2 2 x2 4 x2
1 x
1 x
2 2
y ' 0 1 x2
2 2
2 2x2
1 x
2 2
0 x 1 x
2 1 x 2
1 x
2 2
1
1 x2
x f 1 1, f y ' 0 y p
x 1,1
y' ! 0 y n
y min
y 1
y max
y 1
2
1 M 1 1, 1
11
2
1
M 2 1,1
11
4x 1 x2 2 2x2 2 1 x2 2x
2
6. y ''
1 x
4 x 1 x 2 2 x
1 x
2 4
y ''
2 3
4x 1 x2 4x 2 2x2
1 x
4 x 3 x 4 x x 3
1 x
1 x
2 3
2 3
28
2 3
y '' 0 4 x x 2 3 0 x
0 x
4x
x2 3
y ''

x

3, 0 3, f
x f, 3 0, 3
3
P1 3,
y '' 0 y
y '' ! 0 y
f r 3
r2 3
1 3
3
2
P2 0, 0
c) y
1.
x 2 3x
x4
x4z0
D : x f, 4 4, f
29
3 x
2.
3.
x
3 x x 2 3x
x 2 3x
f x
f x
x 4
x 4
x4
2
y 0 x 3x 0 x x 3 0 x 0 x
2
3
x 2 3x
x4
sgn y
x f, 4 3, 0 y 0
x 4, 3 0, f y ! 0
4 h 3 4 h
x 2 3x
4. lim
lim
h o0
x o4
x4
4 h 4
2
4 5h h
lim
f
ho0
h
2
16 8h h 2 12 3h
h o0
h
lim
4 h 3 4 h lim 16 8h h2 12 3h
x 2 3x
lim
lim
h o0
h o0
x o4
x4
4 h 4
h
2
4 5h h
BA : x 4
lim
f
ho0
h
3
1
2
x 3x
x
f nema XA
lim
lim
x of x 4
x of 1
4

x x2
x 2 3x
3
1
f x
x
x

3

x 1 KA: y ax b
lim
lim x 4
lim
lim
x of
x of
x of x x 4
x of
x
4
x
1
1
x
2
x 2 3x
x 2 3x x 3 4 x
b lim f x ax lim
x lim
xof
xof
x4
x4
xof
30
x
xof x 4
lim
1
x of
4
1
x
lim
5.
y'
1 b
1
2x 3 x 4 x2 3x 1
2
x 4
KA : y
x 1
2x2 3x 8x 12 x2 3x
x2 8x 12
x 4
x 4
y ' 0 x 2 8 x 12 0 x
2 x
6
x 2 8 x 12
x f, 6 2, f y ' ! 0 y n
x 6, 2
y max
y 6
y min
y 2
6. y ''
y ''
2x 8 x 4
y' 0 y p
36 18 18
9
6 4 2
4 6 2
1
2 4 2
2
M 1 6, 9
M 2 2,1
x2 8x 12 2 x 4 1
x 4
2x 8 x 4 2 x2 8x 12
3
x 4
2 x 2 8 x 8 x 32 2 x 2 16 x 24
x 4
x 4
y '' z 0 x D
x f, 4 y '' 0 y
x 4, f y '' ! 0 y
31
d) y
x3
x -1
1. x 1 z 0 D : x f,1 1. f
2. f x
x
x 1
x3
2
x 1
f x
x3
x 1
ni parna ni neparna.
3. y
0 x3
0 x
0 0 D x f, 0 y ! 0
x 0.1 1 f y 0
32
4. lim f x
lim
h o0
x o1
lim f x lim
x o1
ho0
1 h
1 h
lim
1 h
lim
1 h 1
1 h
1 h 1
h2
h o0
h2
h o0
f
f
BA : x 1
lim
h of
x3
x 1
f

f
f

f
3x 2
h of 2 x 1
lim
6x
h of 2
lim
nema XA
ax b
KA: y
x3
a
f x
lim
xof
lim
x 1
x of
1
x of
2 1
1 2
x x
lim
x of
x3
x x 1
x2
x of x 2 2 x 1
lim
1 a 1
lim
x3
x 3 x x 2 2 x 1
x lim
b lim f x ax lim
2
2
x of
x of
x 1
xof
x 1
1
2
3
3
2
x x 2x x
x
lim
lim
2 b 2
x of
x of
2 1
x2 2 x 1
1 2
x x
KA : y
x2
x2
x3
x 1
x3
x 1
x 2 x 2 2 x 1
x3
x3 2 x 2 x 2 x 2 4 x 2
3x 2
x3
33
2
3
2
S ; ys
3
2 2
y
2
3 3
2 8
S ;
3 3
8
3
3x 2 x 1 x3 2 x 1 1 3x2 x 1 2 x3
2
5. y '
y'
x 1
x 1
3x3 3 x 2 2 x3
x 1
x3 3x 2
x 1
0 x 2 x 3 0 x
y ' 0 x3 3x 2
0 x 3
x 3
x 1
sgn y '
x f,1 3, f y ' ! 0 y n
x 1,3
y' 0 y p
y 3
1 D y min
3x
6. y ''
27
27
M 1 3,
4
4
27
3 1
6x x 1 x3 3x2 3 x 1 1
3
x 1
3x3 6 x 2 3x 2 6 x 3x 2 9 x 2
6x
x 1
x 1
y '' 0 6 x
3x
0 x
34
6x x 1 3 x3 3x2
x 1
x f, 0 y '' 0 y
x 0,1 1, f y '' ! 0 y
P 0, 0
e) y
xe
1
x
1. x z 0 D : x f, 0 0, f
2. f x
xe
1
x
f x
ni parna ni neparna
1
x
0
3. y 0 xe
funkcija nema nula
, 0 D
x0 y0
x!0 y!0
1
4. lim f x
x o0
lim 0 h e
x o0
1
0 h
eh
lim
x o0 1
h
35
f

f
1
h
1
e 2
h
lim
x o0
1
2
h
lim e
1
h
f
x o0
lim f x lim 0 h e 0 h
x o0
x o0
lim h
x o0
1
e
1
h
je vertikalna asimptota sa desne strane

1
f nema XA
lim xe x
x of
lim
ax b
f x
xof
KA: y
xe x
lim
x of x
e0
lim e x
x of
1 a 1
1
b lim f x ax
x of
1x
1x
e x 1
lim xe x lim x e 1 lim
x of
xof
xof 1
x
1
ex 2
0
x
lim
x
of
1
0
2
x
e0
lim e x
x of
1 b 1
1
1
1
1
x 1
1
1
e x xe x 2 e x 1 e x
x
x
x
y ' 0 x 1 0 x 1
5. y '
x 1
x
sgn y '
x f, 0 1, f y ' ! 0 y n
x 0,1
0 D y min
y' 0 y p
y 1 e M 1, e
36
KA : y
x 1
1
1 x 1 x x x 1
e
6. y '' e 2
x2
x x
1
x
x 1 x x 1
e 3
x 2
x
1
x
1
1
x 1 x
e
ex 3
3
x
x
y '' z 0 za x D
1
x
x f, 0 y '' 0 y
x 0, f y '' ! 0 y
f) y
x
ln x
1. x ! 0 ln x z 0 D : x 0,1 1, f
2. y
0 x 0 0 D
nema nula
x
ln x
sgn y
37
x 0,1
y0
x 1, f y ! 0
h
1
h 0
lim
h
o
0
ln h
ln h
1 h
lim
f
h o 0 ln 1 h
3. lim f x
lim
h o0
x o0
lim f x
h o1
1 h
h o 0 ln 1 h
lim f x lim
h o1
lim f x
x of
lim
lim
x of
xof
ln x x
f

f
x
ln x
x
lim ln x
x of x
f x
f
BA : X
lim
x of
1
x of ln x
lim
1
1
x
lim x
x of
nema XA
nema KA
1
x
ln x 1
ln x
ln 2 x
y ' 0 ln x 1 0 ln x 1 x
4. y '
f
e , e D
ln x 1
x 0,1 1, e y ' 0 y p
x e, f
1 D y min
5. y ''
y'! 0 y n
y e
e
ln e
e M 1, e
1 2
1
ln x ln x 1 2 ln x
x
x
ln 4 x
1
ln x 2 ln x 2
x
ln 3 x
2 ln x
x ln 3 x
38
1
1
ln x 2 ln x 1
x
x
ln 3 x
y '' 0 2 ln x
0 ln x
2 x
e2 , e2 D
2 ln x
x
ln 3 x
y ''
x 0,1 e 2 , f y '' 0 y
x 1, e 2
y '' ! 0
2 e2
1 D e D P e ,
2
f e
e2
ln e 2
e2
2
x3 - 3x
1. D : x R
g) y
2.
f x
f x
x
3 x
x3 3x
f x neparna
39
x3 3x
3 x3 3x
0 x3 3x 0 x x2 3 0 x 0 x 3 x 1
3. y
x
x2 3

x

3, 0 3, f
x f, 3 0, 3
4. lim 3 x3 3 x
x of
lim
f x
x of
x3 x
x
3
x of
lim f x ax lim
x of
x of
lim
x of 3
y!0
f nema XA
lim
y0
x3 x
x3
lim 3
x of
x 3x x
3
x 6 x 9 x x x 3x x
4
xof
b lim
3
x
3x x 3 x3 3x x 2
3x x 3 x3 3x x 2
lim
x of 3
0
3
x of
6
9
3
3 1
4 3 1 2 1
2
x
x
x
KA : y x
presek sa KA :
y
x y
x3 3x
1 a 1
x 6x 9x
6
x2
1
x2
x 3 3 x x3
6
x
x
lim 3 1
x3 3x
x3 x3 3x
x 0
O 0;0
40
3
x
x 3 3x
x
1
5. y '
3 x 2 1
2

1 3
3 3x 2 3
x

3
x

3
x2 1
3x
y ' 0 x2 1 0 x 1 x
Prvi izvod nije definisan u takama 3,
3x
y' 0
1
3 i 0
x f, 1 1, f y ' ! 0 y n
x 1,1
y' 0 y p
ymax
y 1
ymin
y 1
1 3
1 3
2
M2
2 x 3 x 3 3 x x 2 1
2
6. y ''
2x
y ''
3x
2
3x
x3 3x
3
3
2 x3 2
y ''
3
3x
2 x 2 1 x 2 1
y ''
1

2 3
x 3 x 3 3 x 2 3

3
x 3x
2 x x 3x 2 x 2 x
3

1, 2
2 M 1 1, 3 2
1
2 x4 6 x2 2 x4 4 x2 2
x3 3x
3x
2 x 2 1
3
3x
41
3x
Drugi izvod menja znak u takama sa apscisama 3, 0, i
2 x 2 1
3
3x
y ''

x
P

3, 0 3, f
3, 0
P 0, 0
x f, 3 0, 3
y '' ! 0 y
y '' 0 y
P3
3, 0
42
22. Izraunati prirataj i diferencijal funkcije y
3 x 2 x za x 1 i h 0, 01.
f 1 h f 1
'y
3 1 h 1 h 3 12 1
2
3 1 2h h 2 1 h 3 1
3 6h 3h 2 h 3
3h 2 5h
h 3h 5
0, 01 0, 03 5
0, 01 5, 03
0, 0503
dy
f ' x dx
6 x 1 h
5 0, 01 0, 05
23. Dokazati da su za dovoljno malo h tane pribline formule:
a)
1
1 h | 1 h
2
f x
f x h f x | f ' x h
xh
x|
h
2 x
1
xh | x
h
2 x
x 1
1 h | 1
2 1
1
1 h | 1 h
2
43
1
1 h | 1 h
3
h
c) e | 1 h
d) ln 1 h | h
b)
24. Odrediti priblinu vrednost:

a)
8, 02
f x
3
f ' x
xh 3 x |
xh | 3 x
1
3 3 x2
h
1
3 3 x2
x 8 , h 0, 02
3 3 x2
0, 02
3
8, 02 | 3 8 3
3 64
0, 02
3
8, 02 | 2
2, 00166
3.4
25. Koristei Tejlorovu formulu razloiti polinom:
P x
2 x 4 5 x 3 3 x 2 8 x 4 po stepenima x 2
P 2
2 24 5 23 3 22 8 2 4 32 40 12 16 4 0
P I x 8 x 3 15 x 2 6 x 8
P I 2 8 23 15 22 6 2 8 64 60 12 8 0
P II x
24 x 2 30 x 6
P II 2
24 4 30 2 6 96 66 30
P III x
48 x 30
P III x
48 2 30 96 30 66
P IV x
48
P IV 2
48
44
P I 2
PII 2
PIII 2
PIV 2
2
3
P x P 2
x 2
x 2
x 2
x 2
1!
2!
3!
4!
30
66
48
2
3
4
P x
x 2 x 2 x 2
2
6
24
P x 15 x 2 11 x 2 2 x 2
2
26. Koristei Maklorenovu formulu dokazati:

a)
x x2
1 x | 1
2 8
f x
f ' x
f '' x
1 x
f 0 1
1
1
f '0
2
2 1 x
1
1
1
2 1 x
2 1 x
4 1 x 1 x)
f x | f 0
2 cos 2 x sin x
sin 2 x
f '' x
cos 2 x 2 2 cos 2 x
f '' x 2 sin 2 x 2 4sin 2 x
f IV x 4 cos 2 x 2 8cos 2 x
cos 2 x | 1.
1
4
f ' 0
f '' 0 2
x
x
1!
2!
1
1
1
1
f x | 1 x 4 x2 1 x x2
2
2
2
8
4
x
b) cos 2 x | 1 x 2
3
2
f x cos x a 0
f ' x
f '' 0
0
2 2 0 3 8 4
x
x x x
1!
2!
3!
4!
45
f 0 1
f I 0 0
f II 0
2
f III 0 0
f IV 0 8
1
cos 2 x | 1 x 2 x 4
3
27. Nai prve parcijalne izvode funkcije:
a)
x2 y2
z 'x
2x
z 'y
2y
b)
x
y
z 'x
1
y
z 'y
x
y2
c)
x
x y
z 'y
x 1
z 'y
x y
d)
x y2
x2 y 2
x2 y 2
z 'x
z 'y
x yx
y
x y
x y
x y
z 'x
2 x y
z 'y
2 x x2 y 2 2 x x2 y 2
y2
y2
1
2 x y
b)
x3 xy y 3
z 'x
3x 2 y
z ''xx
6x
z 'x
3x 2 y
z ''xy
z '' yy
6y
z
z 'x
z 'y
ln x y 2
1
1
1
2
x y
x y2
1
2y
2y
2
x y
x y2
46
y2
y2
z '' yx
y
2 y
2
2 y x2 y 2 x2 y 2
28. Nai parcijalne izvode prvog i drugog reda:

a)
2 x x2 y 2 x2 y 2
2 y x 2 y 2 x 2 y 2 2 y
x y2
4xy2
y2
4 x2 y
y2
z ''xx
1
2 y
z ''xy
x y
2 x y
x y
2 2
x y
2 2
z '' yy
x y
2 2
xy
x y
c)
2 y
z '' yx
2 2
y x y xy
z 'x
2 y x y xy
1
2 x y
2 x y
x y
x y
2x x y xy
1
1
2 x y
x y
x x y xy
z 'y
2 x y
x y
y 2 x y 2 xy 2 y 2 2
3
z ''xx
4 x y
3
x y 2 xy 2 y 2 3xy 6 y 2
4 x y
2x2 xy
2 x y x y
1
3
x y 2
2
2 y x y 2 3 xy 2 y 2 x y 2
4 x y
xy 2 y 2
2 x y x y
x y 2 2 y x y 3 xy 2 y 2
3
4 x y
1
4 y
xy x y
4 x y
x 4 y 2 x y 2 xy 2 y 2 2 x y 2
3
z ''xy
4 x y
3
2
x y 2 2 x 8 y x y 3 xy 2 y 2
3
4 x y
1
x y 2 x 2 8 xy 2 xy 8 y 2 3xy 6 y 2
4 x y
47
2x
13xy 14 y 2 x y
4 x y
x 2 x y 2 2 x 2 xy 2 x y 2 1
3
z '' yy
4 x y
3
2
x y 2 2 x x y 3 2 x 2 xy
3
4 x y
1
2 x
4x
29.
2 xy 6 x 2 3 xy x y
4 x y
3xy x y
4 x y
Nai totalni diferencijal I i II reda za funkcije:
x 2 xy y 2
a) z
z 'x
2x y
z 'y
x 2 y
2 x y dx x 2 y dy
dz
d 2z
2dx 2 2dx dy 2dy 2
b) z
z 'x
dz
z ''xx
z ''xy
1
z ''xx
z '' yy
ln x 2 y
1
2x
z 'y
2
x y
x y
2x
1
dx 2
dy
2
x y
x y
2
2 x2 y 2 x 2 x
y
2x2 2 y 4x2
y
48
2 x 2 2 y
y
2 x 1
z ''xy
2x
x y x y
2 x y
4x
dx
x y
x y
2
z '' yy
1
2
dx dy
y
y
z 'x
e x y
z 'x / 0,0 1
z 'y
e x y 1
z ' y / 0,0
1
z ''xx
ex y
z ''xx / 0,0
z ''xy
e x y 1
z ''xy / 0,0
1
z '' yy
e x y
z '' yy / 0,0 1
z '''xxx
e x y
z '''xxx / 0,0 1
z '''xxy
e x y 1
z '''xxy / 0,0
z '''xyy
e x y
z '''xyy / 0,0 1
z ''' yyy
e x y 1
z ''' yyy / 0,0
dy 2
1
1
1
1
1
> x y @ x 2 2 xy y 2 x3 3x 2 y 3xy 2 y 3
1!
2!
3!
1
1
2
3
| 1 x y x y x y
2
6
e x y | 1
31. Nai Tejlorov polinom drugog reda za funkciju:
e x y pri n 3 .
30. Nai Maklorenov polinom za funkciju z
ex y
x3 2 y 2 3xy u taki (1,2).
z 'x
3x 2 3 y
z 'x / 1,2
3 6 9
z 'y
4 y 3 x
z ' y / 1,2
8 3 5
z ''xx
6x
z ''xx / 1,2
z ''xy
z ''xy / 1,2
49
z '' yy
4
1 8 6
z / 1,2
z | 1
4
z '' yy / 1,2
1
1
1
2
x 1 9 y 2 5 x 1 6 6 x 1 y 2
1!
2!
y 2 4
2
x3 3xy 2 15 x 12 y
32. Nai lokalne ekstremne vrednosti funkcije z
z 'x = 3x 2 + 3 y 2 - 15
z ' y = 6 xy - 12
3x 2 + 3 y 2 - 15 = 0
x2 + y 2 = 5
6 xy - 12 = 0
xy = 2
4
=5
x2
x4 - 5x2 + 4 = 0
x2 +
y=
2
x
x4 + 4 = 5x2
x2 = t, t > 0
t 2 - 5t + 4 = 0
t =
1
t2 = 4
x2 = 1
x= 1 x= - 1
x2 = 4
x= - 2 x= 2
y= 2
y= - 2
x= - 1
Stacionarne take su
x= 1
M 1 1, 2 , M 2 1, 2 , M 3 2, 1 i M 4 2,1
z ''xx
6x
z ''xy
6y
z '' yy
6x
a) M 1 1, 2
A 6
B 12
' 144 36 108
%>0 pa funkcija nema ekstremnu vrednost.

b) M 2 1, 2
A 6
12
6
%>0 pa funkcija nema ekstremnu vrednost.
50
' 144 36 108
c) M 3 2, 1
A 12
6
12
' 36 144 108
%<0 i A<0 pa funkcija ima lokalni maksimum.
z max
2
3 2 1 15 2 12 1
2
8 6 30 12
28
d) M 4 2,1
A 12
' 36 144 108
C 12
%<0 i A>0 pa funkcija ima lokalni minimum
23 3 2 12 15 2 12 1
8 6 30 12
28
z min
33. Nai uslovne ekstremne vrednosti sledee funkcije
x y

1.
2 3
x y
x 2 y 2 O 1 F 'x
2 3
x 2 y 2 pri uslovu
F x, y
F 'y = 2 y +
F'l =
x y
+ - 1
2 3
l
=0
2
l
2y+ = 0
3
x y
1 0
2 3
___________
2x +
l
4
l
y= 6
x= -
51
2x
l
l
- 1= 0
8 18
- 9l - 4 l
=1
72
13
l =1
72
72
O
13
1 72 18
x
4 13 13
1 72 12
y
6 13 13
18 12
,
M
13 13
F ''xx 2
d 2F
F ''xy
F '' yy
2dx 2 2dy 2 ! 0
18 12
, funkcija ima uslovni minimum
13 13
324 144 468

169 169 169
pa u taki M
zmin
ZADACI ZA VEBU:
1. Proveriti da li su tano odreene oblasti definisanosti za sledee funkcije:

a)
b)
c) y
xe
x2
2
1
,
x 1
1
,
x2
2
x f,1 1,1 1, f
x 2, f
xR
52
d)
e)
x4
,
1 x
1 ln x
,
1 ln x
x 1, 4
ln
x 0, e e, f
x
x 1,
x3
f) y
g)
3 x x2
x 3, f
x > 0,3@
2. Odrediti oblast definisanosti funkcije:
x 2 16
;
x2 5x 4
a)
c)
9 x2
d)
e)
x 2 x 2 x 12; f)
g)
ln
b)
2x 1
;
x3 1
x5
;
x 4x 3
2
log 4 x 2 36 x 2 ;
1 2x
;
x2
h)
ex
3. Ispitati parnost odnosno neparnost funkcije:

x2
2
1 2x
a) y
d) y
x3 1
;
x2
e) y
x2
;
x2
h) y
g) y
x4 ;
h) y
x;
i) y
k) y
2 x 2 x ;
l) y
j) y
x3 ;
b) y
x 1
c) y
2 x

x 2
ex
x2 3
1
x2 x ;
2
3
x
;
1 x2
4. Odrediti znak i nule funkcije:

a) y
x2 2x 2
;
x 1
b) y
x
;
2
x 4x 3
53
c) y
x3
;
x2 1
e) y
1 x e ;
f) y
ex
;
x2 4
x 2 ln x;
h) y
x ln x;
i) y
4x
;
4 x2
k) y
x2 2 x 1
x2 1
d) y
2 x e
g) y
j) y
x
1 x2 ;

a)
6x 5
lim
;
xo3 4 x 2
x2
lim 2 ;
x o1 x 1
b)
1
lim
xo2 2

c)
6. Proveriti sledee granine vrednosti:

a)
c)
e)
x2 4 x 3
lim 2
x o1 x x 2
2
;
3
x3 3x 2 2 x
lim
x o2
x2 x 6
x9
lim
6;
x o9
x 3
x2 2 x 1
lim
0;
x o1
x2 x
b)
2
;
5
1 x 1 1
;
x
2
x 8
lim 3
12.
x o8
x 2
lim
d)
x o0
f)

a)
c)
x2 2 x 3
;
x o1
x 1
x2 5x 6
lim
x o2
x2 4
lim
x2 x 2
;
x o1 x 3 4 x 3
2
1

lim
;
x o1 1 x
1 x2
lim
b)
d)
e)
lim
x3
;
x 1 2
f)
lim
g)
lim
x 4 1
;
x2 9
h)
x2
4

lim
.
x o2 x 2
x2
b)
lim
x o3
x o3
3
x o0
1 x 3 1 x
;
x
8. Proveriti sledee rezultate:
x3 1
f;
x of x 2
3x 2 2 x 1
c) lim
3; d)
x of
x2 3
a)
lim
lim
x of
54
x2
x of x 3 x
xa x
0;
9. Izraunati:
a)
c)
e)
g)
3x 7
;
x of 5 2 x
x3
lim 2
;
x of x x 1
lim
d)
x3 2 x 2
x ;
lim 2
x of
x 1
lim
x of
x2 x 1
;
x of
x2
x3 x
lim 4
;
x of x 3 x 2 1
lim
b)
3x3 2 x 1
lim
;
x of
x2 1
f)
x 1 x 1 ;
h) lim x
b)
lim 1
x of
3x
x of
x2 1 x2 1 ;

x
a)
2
lim 1
x of
x
c)
lim 1
x of
2x 5
e)
lim 1 2 x x
2 x 5
2x
d)
e10
x o0
f)
c)
x
1
;
x o0 sin 2 x
2
sin 2 x
lim
2;
x o 0 1 cos x
lim
b)
d)
1 cos 2 x
2;
x o0
x sin x
sin 1 x
lim
2
x o0
x 1
lim

x
a)
lim 1 ;
x of
2x
c)
2x 3
lim
;
x of 2 x 1
e)
g)
lim
4x
b)
lim 1 ;
x of
3x
d)
x 3 3
lim
;
x of x 9
lim 1 3x x ;
f)
lim 1 2 x 3 x ;
ln 1 x
;
2x
h)
lim
x of
x of
55
x of
x of
2
3
x 1
lim
e6
x of x 2
ln 1 2 x
lim
2
x o0
x
11. Proveriti rezultate:

a)
2x
ln 1 2 x
;
3x
sin 3x
;
x of 5 x
1 cos 2 x
lim
x of
x
x
2sin cos
2
2
lim
i)
k)
tgx
;
x of 2 x
j)
lim
b)
lim
13. Dokazati da je:
ex 1
1;
x o0
x
lim
a)
a x 1
ln a
x o0
x
14. Ispitati neprekidnost sledeih funkcija:
f x
a)
x 1
;
x2 2
1
x
f x e ;
c)
f x
e)
b)
d)
f x
2 x 5,
f x
x3 1
,
x 1
2,
x d 1
x ! 1
x z1
x 1
ex
x 1
15. Odrediti asimptote grafika funkcije:

a)
d)
g)
2x
;
2
x 1
2 x3
;
x2 1
x3
x 1
b)
e)
; h)
x2 4
;
x2 4
x2 x 6
;
x2
2x x2
;
x 1
c)
f)
i)
1
;
x2
x
;
2
x 4x 3
x
2
x 4
x
16. Proveriti da li je tano odreen prvi izvod funkcije

a) y
b) y
5 x 6 3x5 4 x 8
3
x
2
3
1
2 3 4
x x 5x
c) y
d) y
x 2 cos x
y ' 30 x 5 15 x 4 4
y'
1 e x
56
1
3 3 x2
3
3
4
x3 x 5 x
y'
y'
x 2 cos x x sin x
2 x 1 e x
e)
x2
2 x2
f)
ln x 2
ln x
17. Izraunati prvi izvod sledeih funkcija:

a) y
3x 4 5 x 3 6 x 2 9 x 8;
b) y
x 3 3 x8
2 3
;
x 4 x3
2 3 5
x 6 2 x;
3
x
1 1
1

3 ;
d) y
x
x
x
c) y
e) y
f) y
3 x 3 x 2 2 x 1 ;
x 1
x 2 ;
g) y
x sin x cos x ;
h) y
1 x arc tg x;
2
x3
;
x4
1
;
j) y
1 n2
x
k) y
;
1 cos x
x sin x
;
l) y
1 tg x
i) y
m) y
x 2 log 3 x;
1 ln t
;
1 ln t
ln t
o) y
;
1 t2
n) y
57
y'
y'
4x
2 x
2 2
2
x ln 2 x
p) y
5
;
ln x
q) y
r) y
ex
sin x
2 x 3 e x ;
18. Pokazati da je:

a)
c)
x 2 3 e x
x2 3 x
'
x2 3 x
2 x 3 ;
2 4 x x3 e x ;
'
b)
x 1
ln
x 1
d)
ln x
'
'
2
x 21
2 ln x
x
19. Odrediti prvi izvod funkcija:

1
a)
xe x ;
b)
xe x ;
c)
e x 2 x 2 x 1 ;
d)
x ln 2 x;
e)
ln 1 e x ;
f)
g)
x3 3x ;
h)
b)
x
;
x 4
d)
x
;
x 2x 3
f)
xe x 1 ;
h)
ex
;
x2 4
i) y
4
4 x2
x 2e x ;
x
ln 2 x
20. Odrediti druge izvode funkcija:

a)
c)
e)
g)
4 x 12
x 2
x3
;
1 x2
x3 x
;
1 x2
2 x e
2
x
58
i)
k)
m)
x
;
ln x
x
3
j)
x 2 ln x;
l)
x ln 2 x;
1 x2 ;
n)
x 1
2
x3 3x
21. Dokazati da je:
x3
x of e kx
x5
b)
lim x
x of a
ln t
c) lim 4
0
x of t
a)
lim
k ! 0
a ! 1
22. Izraunati:
a)
d)
ex 1
;
x o 0 sin 2 x
5x
lim 2 ;
x of x
lim
e)
x3
x 4x 3
23. Odrediti domen funkcije
24. Ispitati parnost funkcije:
x3
;
x o0 x sin x
1 ln x
lim
;
x of 1 ln x
lim
b)
25. Odrediti nule i znak funkcije:
2 x

x 2
y
26. Ispitati neprekidnost funkcije: y
x 2 ln x
x3 1
x 1
59
, x z 1
, x
1
c)
lim x 2 ln x;
f)
lim xe x
x o0
x of
27. Odrediti asimptote grafika funkcije:
28. Da li funkcija
xe
1
x
1 x
x 2
ima kosu asimptotu?
29. Odrediti take maksimuma i minimuma i intervale monotonosti funkcije:

a)
1 3
x x 2 3x;
3
b)
d)
x ln 2 x;
e)
x2
;
x2
1 x e
2
x 2e x ;
c)
x2
30. Ispitati konveksnost i konkavnost i odrediti prevodne take funkcije:
x
;
1 x2
a)
x 3 4 x 2 4 x;
b)
c)
1 x e
d)
y 1 ln x 2 1 ;
e)
ln x
x
x2
31. Odrediti ekstremne vrednosti i intervale monotonosti funkcije

32. Ima li funkcija y
x2
.
x2
x tgx ekstremne vrednosti?
33. Nai lokalne ekstremne vrednosti funkcije y x ln 2 x .

34. Odrediti prevojne take i intervale konveksnosti i konkavnosti za funkciju
x 4 2 x3 36 x 2 x .
35. Ima li funkcija y
x3
x 1
prevojne take?
1
x
36. Da li je x=0 vertikalna asimptota grafika funkcije y

37. Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije:
A:
a)
d) y
x2 2x 1
;
x2 1
x2 2 x 2
;
x 1
b)
e)
4x
;
4 x2
x2 x 6
;
x2
60
xe ?
c)
f)
y
y
x
;
x 1
2
x 1
x2
g) y
j)
m) y
p) y
s) y
2x x2
;
x 1
x2 x
;
x 1
x3 x
;
1 x2
x2 4
;
x2 1
x2
;
x2
h)
k)
n)
q)
t)
x 2 x 12
; i)
x4
x3
; l)
2
2 x 1
x3 1
;
x2
x2 1
;
x2 1
x2 1
;
x
3x x 2
y
;
x4
x3
y
;
x2 9
x3
;
x2 4
x
r) y
;
2
x 4x 3
1 x
.
v) y
2
x 2
y
o)
B.
a) y
xe x ;
b)
2 x2 e x ;
c) y
ex
;
x 1
d) y
ex
;
x2 3
e)
1 x2 e x ;
f)
xe x ;
h)
x 2e x ;
i)
e x
;
x
c)
x 2 ln x;
f)
ln x
;
x
g) y
j)
xe
x2
2
ex
;
1 x2
C.
a) y
ln x
;
x
b)
d) y
x ln 2 x;
e)
g) y
ln x 2 1 ; h)
ln
x
;
ln x
1 ln x
;
x2
x4
; i) y
1 x
ln x 2 3 x 3
D.
a) y
d) y
1 x2 ;
x 3
b)
61
1 x2 ;
c)
x 1
;
x 1
38. Odrediti priblinu vrednost:
cos 61q ;
a)
b)
1, 02;
arc tg 1, 05
1, 04 ;e)
arc sin 0,51; f)
d)
39. Koristei Tejlorovu formulu razloiti polinom:
P x
tg 61q ;
c)
x5 2 x 4 x 3 x 2 2 x 1 po stepenima x 1
40. Koristei Maklorenovu formulu dokazati:
x x 2 x3

2 8 16
3x 2 11x 3
x
ln e x | 2 x

2
6
3
5
x
x
arc tgx | x .
3 5
1 x | 1
a)
b)
c)
41. Nai prve parcijalne izvode funkcije:

a) z
x 2e y
b) z
ex
d) z
xy
x y
e) z
g) z
ln x 2 y 2
h) z
j) z
xy
x y
k) z
m) z
x2 y2
n) z
y2
c) z
x sin 2 y
ln x 3 y 2
f) z
x2 y
x y2
x
x y2
i) z
x 2 sin 2 y
l) z
esin xy
x2 y
y e
2
x2 y 2
o) z
x
y
42. Nai totalni diferencijal I i II reda za sledee funkcije:
3x
;
y
a)
8x
c)
x sin x y
e)
x 2e y y 2e x ;
cos x 2
;
y
43. Nai Tejlorov polinom drugog reda za funkciju z

(1,1).
62
b)
d)
xy
f)
xy ln x 2 y 2
x y2
2
y
;
x
x3 xy y 3 u okolini take
x 2 xy y 2 x y Tejlorovim polinomom treeg
44. Aproksimirati funkciju z

reda u okolini take (1,1).
45. Nai Maklorenov polinom za funkciju z
e x cos y za n
46. Nai Maklorenov polinom etvrtog reda za funkciju z

47. Nai Maklorenov polinom treeg reda za funkciju z
2.
cos x cos y .
e x y cos y .
48. Nai Tejlorov polinom drugog reda za funkciju z
S
esin xy u okolini take 1,
2
49. Napisati Tejlorov polinom treeg reda funkcije
f x, y e y x 2 u okolini take
(1,0)
50. Napii Tejlorov polinom za n=3 za funkciju f x, y
1
u okolini take (-1,1)
xy
51. Napii Maklorenov polinom etvrtog stepena za funkciju:

a)
f x, y e x
b)
f x, y e y ln 1 x
2 xy
52. Proveriti da li je taka M 1
3, 3 taka lokalnog minimuma i taka
M 2 3, 3 taka lokalnog maksimuma za funkciju z

53. Nai lokalne ekstremne vrednosti sledeih funkcija:
a)
x2 y 2
b)
x2 y2
c)
x 2 y 2 xy x y
d)
x 2 y 2 xy 5 x 3 y 2
e)
x3 y 3 6 x y
f)
x 3 y 3 9 xy 27
63
x3 xy 2 6 xy
g)
2 x 2 y x3 2 y 3 1
h)
x 3 6 xy y 2
i)
x 4 y 4 2 x 2 4 xy 2 y 2
j)
xy x y 1
k)
x 2 y 3 xy x
l)
y x y2 x 6 y
m)
e x y x 2 y 2
n)
o)
e yx x2 2 y 2
p)
8 x
y
x y
y2 e
x2 y 2
x ! 0, y ! 0
54. Nai uslovne ekstremne vrednosti funkcije z

a)
x y
b)
x2 y 2
c) y x
xy pri uslovu:
2
1
x
y
55. Odrediti uslovne ekstremne vrednosti funkcija:

a)
1 1

x y
za
x y 1
b)
x y
za
1
1
2
2
x
y
c)
4x 3y 6
za
x2 y 2
d)
x2 y2 5
za
2x y
e)
x2 y 2 4
za
xy 1
f)
3x 4 y
za
x2 y 2
g)
4
4
2
2
x
y
za
x y
h)
x2 y2
za
x y
64
1
3
1
0
56. Odrediti I i II totalni diferencijal funkcije
57. Ispitati uslovne ekstremne vrednosti funkcije z

58. Proveriti jednakost:
wz
wz
2y
wx
wy
2z
ako je
x 2 cos
65
y
x2
ln x 2 y 3
xy pri uslovu x y 1
2.
NEODREENI INTEGRAL
Tablica neodreenih integrala

xD 1
C , D R \ ^1` , x ! 0
D 1
1.
D
x dx
2.
3.
x
a dx
ax
C,
ln a
4.
e dx
ex C
5.
sin xdx
cos x C
6.
cos xdx
sin x C
7.
cos
8.
sin
9.
10.
dx
x
ln x C
dx
2
tgx C ,
dx
2
C
dx
1 x2
dx
1 x
a ! 0, a z 1
xz
S
2
ctgx C ,
kS , k =
x z kS , k =
arc sin x C
arctgx C
66
1. Odrediti integrale primenom osnovnih teorema o integralu i primenom tablice
neodreenih integrala:
a)
2
2
3x dx 3 x dx 3
b)
(x
x3
C
3
2 x 2 2 x 1)dx
x dx 2 x dx 2 xdx dx
3
x4
x3
x2
2 2 xC
4
3
2
C)
6 2 x x2
x 4 dx
x3 C
2
x4 2 3
x x2 x C
4 3
dx
x
x2

2
dx
x4 x 4 dx
x4
6 x 4 dx 2 x 3 dx x 2 dx
2 1 1
C
x3 x 2 x
d)
1 3 2
x x x dx
1
2 3
3
x 2 x 3 x5 C
3
5
3 2 x 2 3x
2x
3x
2 x dx 3 2x dx 2 2 x dx
x
3
x

2
3
3 dx 2 dx 3x 2 C
3
2
ln
2
f)
e2 x 1
e x dx
x 2 dx x 2 dx x 3 dx
x3 x2 x3

C
3
1
5
2
2
3
e)
x 3
x 2 x 1
2

C
3
2 1
e2 x
1
e x dx e x dx
67
1

e
x
e C
1
ln
e
1
e dx e dx
x
g)
h)
1

1
e
ex C ex x C
e
ln1 ln e
2
2
x
x 1 1
1 x 2 dx x 2 1 dx
x2 1
dx
x 2 1 dx x 2 1 dx arctgx C x arctgx C
dx
sin 2 x cos 2 x
sin 2 x cos2 x sin 2 x cos2 x dx
sin 2 x
cos 2 x
dx
dx
sin 2 x cos2 xdx sin 2 x cos2 xdx cos2 x sin 2 x
tgx ctgx C
2. Metodom smene nai sledee integrale:

a)
x 5
10
dx
x5 t
dx dt
2x 1 t
b)
2 x 1dx
2dx
c)
cos(3x 2)dx
3x 2 t
3dx dt
dx
d)
3 x
dx
dt
3
3 x t
dt
dx
3
dt
t11
C
11
x 5
11
11
C
4
1
3
dt
dt
2
dx
10
dt
t 2
1 t3
C
2 4
3
33
4
2 x 1 C
8
dt
1
sin t C
3
1
sin 3x 2 C
3
cos t 3
1 t
e dt
3
68
1
et C
3
1
e 3 x C
3
e)
3. Izraunati
5 x t
dx dt
dx
5 x
dt
dx
dx
,
a2
dt
t
ln t C
ln 5 x C
aR
Iz tablice neodreenih integrala
dx
arctgx C
1
Podintegralnu funkciju transformiemo:
dx
x2 a2
dx
2 x2
a 2 1
a
1
dx
2
a x 2
1
a
x
t
a
dx adt
1 adt
a2 t 2 1
1
1
x
arctg t C
arctg C
a
a
a
dx
1
x
x 2 a 2 a arctg a C
4. Izraunati:
dx
a)
9 x
b)
3 2x
c)
d)
dx
1
x
arctg C
2
x
3
3
1
dx
dx
3 2 2 2
3
2
2 x
x
2
dx
1 1
2
x
x 2
atctg
C
arctg
C
2 3
3
2 3
3
2
2
x2 t
dx
dx
dt
x 2 4 x 9 x 2 2 5 dx dt t 2 5

1
t
arctg
C
5
5
dx
3x 2 x 1
1
x2
arctg
C
5
5
69
Funkciju iz imenioca napisati u kanonskom obliku:
1
1
1
1 1 12
3x 2 x 1 3 x 2 x 3 x 2 2 x
3
3
6
36 36 36
1 11
3 x
6 36
1
x
t
1
dx
6
2
2
3
1 11
dx dt
x
6 6
6 x t
1 1
2
t
arctg
C
arctg
C
3 11
11
11
11
6
6
dx
3x 2 x 1
5. Izraunati:
1
3
dt
2
11
t
6
2
6x 1
arctg
C
11
11
2
dx
a2 x2
Integral transformiemo na sledei nain:
dx
dx
a2 x2
1
adt
a 1 t2
x2
a 2 1 2
a
arcsin t C
dx
1
a
x
1
a
x
arcsin C
a
x
t
a
dx adt
6. Izraunati sledee integrale:

a)
b)
dx
4 x
dx
1 4x2
dx
2 x
dx
2
x
arcsin C
2
dx
4 x2
4
1
arcsin 2 x C
2
70
1
2 x2
2
1
x
arcsin C
1
2
2
c)
dx
9 16 x
dx
16 x 2
16
1
4x
arcsin
C
4
3
sin x t
cos xdx
d)
a 2 sin 2 x cos xdx dt
sin x
arcsin
C
a
dx
1
x
arcsin C
3
4
4
3
4 x2
4
dt
a t
2
arcsin
t
C
a
7. Odrediti:
f '( x)
dx
f ( x)
a)
a)
Uvodimo smenu f ( x)
b)
f '( x)
dx
f ( x)
dt
t
b)
( x) f '( x)dx
t pa je f '( x)dx
ln t C
Slino kao pod a) f ( x)
dt
ln f ( x) C
( x) f '( x)dx
1
f D 1 ( x) C
D 1
8. Odrediti:
a)
b)
x
1 x 2 dx
1 x2
1 dt 1
1
dt
ln t C
ln 1 x 2 C
2 t 2
2
dt
xdx
2
2
x 3x 5 t
2x 3
dt
dx
2
x 3x 5 2 x 3 dx dt t ln t C
2 xdx
ln x 2 3x 5 C
c)
tgxdx
sin x
cos x dx
ln t C
cos x t
sin xdx
ln cos x C
71
dt
dt
t
d)
e)
dx
x ln x
ln x t
dx
dt
x
xdx
3
x2 1
dt
t
ln t C
x2 1 t
2 xdx dt
1
3
1 xdx

ln ln x C
t
f)
g)
h)
1
3
dt
2
sin xdx
cos2 x
1
C
t
1 1x
x 2 e dx
x dx
cos2 x3
1
x
1
dx
x2
x3
3x 2 dx
x 2 dx
dt
dt
3
t dt
3
t4
C
4
1 4
sin x C
4
1
et dt
dt
2
33 2
x 1 C

4
t 1
C
1
dt
t2
sin xdx dt
1
C
cos x
sin x t
3
x
xdx
sin
cos
cos xdx dt
i)
2
3 2
x 1 3 C

4
1 t3
C
2 2
3
cos x t
e t C
1
dt
3 cos 2 t
1
tgt C
3
e x C
1 3
tgx C
3
9. Izraunati sledee integrale primenom metoda parcijalne integracije:
a)
x cos x dx
cos x dx
du
x u
x sin x sin x dx
b)
x ln x dx
dv v
sin x
dx
x sin x cos x C
ln x u du
xdx
cos x dx
dv v
72
dx
x
x2
2
x2
x 2 dx
ln x
2
2 x
x2
1
ln x xdx
2
2
c)
arc tgx dx
x2
1 x2
x2
x2
ln x
ln x C
C
2
2 2
2
4
dx
arc tgx u du
xdx
1 x 2 x arc tgx
1 x2
dx dv
v x
1 x 2 t 2 xdx dt :
xdx
1 dt 1
1
2
1 x 2 2 t 2 ln t C 2 ln 1 x C
1
2
arc tgx dx xarc tgx 2 ln 1 x C
d)
sin x dx
e x dx
ex
dv sin x dx
du
sin x dx
e x cos x e x cos x dx
I1
u1
ex
dv1
cos x
cos x dx
e x dx
cos x dx
du1
cos x dx
v1
I1
e x sin x e x sin x dx
e x cos x e x sin x e x sin x dx
e x sin x cos x I
2I
e x sin x cos x
1 x
e sin x cos x
2
sin x
10. Izraunati
x2 : x 2
a)
x2
x 2dx
x2
x2 2 x
2x
2x 4
4
73
x 2 x 2 dx
x dx 2 dx 4
b)
x2
2 x 4 ln x 2 C
2
dx
x2
x 1
dx I
x2
x2 x 2 0 x1 1 x2
2
x2 x 2
x 1 x 2
x 1
A
B

/ x 1 x 2 z 0
x x 2 x 1 x 2
x 1 A x 2 B x 1
2
x 1 Ax Bx 2 A B
A B 1
2A B 1
2 dx 1 dx

3 x 1 3 x 2
x 1 dx I
c) 2
x x 1
I
x 1
x x 1
2
x 1
2
1
B
3
3
2
1
ln x 1 ln x 2 C
3
3
A B
C
2
x x
x 1
Ax x 1 B x 1 Cx 2
x 1 Cx 2 Ax 2 Ax Bx B
AC 0
A 2
A B 1
B
I
1
2
dx
dx
dx
1
2 2
2 ln x 2 ln x 1 C
x
x
x 1
x
x
1
2 ln
C
x 1 x
2
x2 2x 5
dx
d) 2
x 2x 5
x 1 t
dx dt
x2 2 x 1 4
x 1
dt
4
4
1
t
arc tg C
2
2
74
dx
x 1
4
1
x 1
arc tg
C
2
2
e)
dx
2
2 x 3
x 1 x
x2 2 x 3 0 D
x2 2 x 3
x 1 x
1
1
2
I
4 12 8 0
x2 2 x 1 2
2 x 3
x 1
2
A
Bx C
2
/ x 1 x 2 2 x 3
x 1 x 2x 3
A x 2 2 x 3 Bx C x 1
1 Ax 2 Bx 2 2 Ax Bx Cx 3 A C
A B 0
A B 0
2A B C 0
5A B 1
3A C 1
6A
1
6
B
C
1
1
x
1 dx
2 dx 1 ln x 1 I
2 6
I
1
6 x 1
6
x 2x 3
1
1
x
'
x3
2
2 1
2
3
2x 2
I1 2 6
dx
x

x

2
x 2x 3
6 x 2x 3
1
2x 6
1
2x 2
1
4dx
I1 2
dx 2
dx 2
6 x 2x 3
6 x 2x 3
6 x 2x 3
x

1
t
1
2
dx
ln x 2 2 x 3
6
3 x 12 2 dx dt
1
2
dt
ln x 2 2 x 3
6
3 t2 2
1
2 1
t
ln x 2 2 x 3
arc tg
C
6
3 2
2
1
2
x 1
ln x 2 2 x 3
arc tg
C
6
3
2
I
1
1
2
x 1
arc tg
C
ln x 1 ln x 2 2 x 3
6
6
3
2
75
1
6
1

2

11. Izraunati:
a)
3
3
S 3, 2 6
dx
x x
2
dx
t2 t5
dt
t4 t3
x t6
6t 5 dt
t7
dt
t 3 t 1
= t 4 : t 1 t 3 t 2 t 1
t t
3 12
t4 t3 t2
6 t lu t 1
4 3 2
33 2
x 2 x 3 3 x 6 6 x ln
2
t 5 dt
t 3 t 1
x 1 C
x 1 C
S 2,3 6
x 1 3 x 1
x 1 t6
5
dx
6t 5 dt
t4
dt
t 1
36 4
x 2 6 x 3 3 6 x 2 6 6 x ln
2
dx
1
t 1
6 t 3 t 2 t 1
dt
t 1
b)
t6
6t dt
6t 5 dt
t 6 3 t12
1
t 2 dt
6 t 1
dt
t 1
t 1
t2
6 t ln t 1 C
2
3t 2 6t 6 ln t 1 C
3 6 x 1 6 6 x 1 6 ln
2
3 3 x 1 6 6 x 1 6 ln
x 1 1 C
x 1 1 C
76
t 5 dt
t3 t4
ZADACI ZA VEBU:

a)
b)
c)
d)
e)
f)
5x
4 x 2 3x 5 dx
5 4 4 3 3 2
x x x 5x C
4
3
2
2 7
6
x 4 x3 x 3
dx
x x ln x
C
7
x x
x
2
3
3 2
3 x sin x 1 x 2 dx 3 x cos x 3arc sin x C
e 2 x e x sin x
x
e x dx e cos x C
1 sin 3 x
sin 2 x dx cos x ctg x C
x2 1
x 2 1 dx x 2arctgx C
2
x
x
g)
sin 2 cos 2 dx x cos x C
3x 2 x
1
1
h)
6 x dx 2x ln 2 3x ln 3 C
cos 2 x
i)
dx ctgx tgx C
2
sin x cos 2 x
a)
c)
e)
1 x2 2x4
3x 2 dx
a t
t

a
1
t 3 dt
5
4
cos
t

dt
9 9t 2

g)
b)
d)
x2 4 x
dx
x
2
1 x
f)
ctg
h)
2
x dx
x 3 x2 x 2
x x dx
77
4 x
dx
x
4
dx
x
1 x
3
dx
3
a)
b)
2 3x
c)
d)
e)
1
x
arctg
C
3
3
dx
1 3
3
arctgx
C
3 2
2
cos xdx
1
sin x
4 sin 2 x 2 arctg 2 C
2
ex
1
arctg
C
2
2
dx
1
ln x
x 3 ln 2 x 3 arctg 3 C
e x dx
2 e2 x
a)
b)
c)
dx
25 9 x
dx
1
3x
arcsin C
3
5
arcsin ln x C
1 ln 2 x
3x dx
1
3x
arcsin C
5
25 9 x ln 3
1 3
e x C
3
sin x
sin x
e cos xdx e C
x 2
e x dx
3
a)
b)
c)
d)
e)
f)
ln 3 x
x dx
1 4
ln xdx
4
1
2
3
cos x sin xdx 3 cos x C
x 4 dx
1
x5
arctg
C
4 x5 10
2
dx
2
ln x
x sin
ctg ln x C
78

a)
5 2x
d)
g)
25 4 x
5 x
dx b)
dx
dx
j)
m)
dx
x 1
sin x dx
2 cos 2 x
x dx
p) 2
2x 3
s)
ctgx dx
y)
2
x sin 1 x dx
)
4 x 3 dx
c)
e)
sin 2 x dx ;
h)
k)
n)
dx
5 x
sin x
cos 2 x
dx
3 4 x2
3dx
4x 5
dx
2
5
5
sin x cos x dx
)
2x 1
i)
l)
r)
v)
dx
e x
dx
5 2 x2
ex
o) x
dx
e 1
5 ln 2 x
ln 2 x dx
q)
x
2
3x 2
t) 3
dx
x 2x
z)
dx
f)
x dx
4
1
1 x 5 x 4 dx
x 2 dx
4 x6
x 2 dx
)
sin 2 x3
)
x dx
3 x4
x sin x dx
a)
x sin x sin x C
x5 ln x x 5
x ln x dx 5 25 C
2
2
x cos x dx x sin x 2 x cos x 2sin x C
4
b)
c)
arc sin x dx x arc sin x 1 x

x e dx e x 2 x 2 C
ln x dx x ln x x C
d)
2 x
e)
f)
C
8. Izraunati:
x sin x dx ;
d) xe dx ;
a)
x
x ln x dx ;
e) x arc tgx dx ;
b)
79
x ln x dx,D R
f) x arc tgx dx
c)
D
2
ln x dx ;
j) x 2 x 5 e dx ;
g)
ln x
x
k) x
h)
3
2
x cos 2 x dx
l) ln x 1 dx
dx ;
i)
2 x 3 e x dx
9. Izraunati:
a)
c)
e)
x3 x5 x 3
dx
x x
b)
e sin x dx
ln x dx
cos x
d)
f)
ctgx dx
2x 3
dx
3x 5
3
sin x dx
x
x
10. Proveriti da li su tane jednakosti:

a)
b)
c)
d)
dx
1
1
ln x ln x 2 C
2x 2
2
dx
1 x3
x 2 x 6 5 ln x 2 C
x 3
x3 xdx 3ln x ln x 1 2 ln x 1 C
xdx
1
1
1
2
x 1 x 2 1 2 ln x 1 4 ln x 1 2 arc tgx C
x 1 1 arc tg 2 x 1 C
1
ln 2
e)
6 x x 1
3
3
3
3
x
x
2
f)
x 2 dx 3 x 4 x 8ln x 2 C
x3
x2
4
5
dx
x ln x 2 ln x 1 C
g)
x2 x 2
2
3
3
3
x 1
1
1
2
2x 1
2
h)
x3 x 2 dx x 3 ln x 1 3 ln x x 1 3 3 arc tg 3
x4 dx
x2
7
7
22
2 x ln x 1 ln x 1 ln x 2 C
i) 2
6
2
3
x 1 x 2 2
dx
x3 1
80
11. Izraunati:
a)
x2
dx ;
2 x2
x 1
d)
g)
x
x
j)
b)
3x 4
2
dx ;
e)
2 x dx
dx ;
1 x 2 3
x 1
dx ;
x 1
dx
x x 1 ;
2
x 2 dx
x 2 6 x 10 ;
x2 1 dx
h)
k)
x 2x
2
xdx
;
3
1
x 8 dx
c)
f)
i)
l)
4x2 4x
dx
2x2 x
x 4 dx
5x 6
xdx
7 x 13
12. Proveriti:
a)
1
b)
xdx
c)
xdx
1 3 x
dx
4 4 3
x ln
3
x 1
3
x
x ln 1 x c
2
4
6 6 x 2 x
x3 1 C
66 7 66 8
x
x 3ln
5
7
6
6
x 1
C
x 1
13. Izraunati:
x3
dx ;
x 1
a)
c)
2 x
dx
x 1
x 2 dx ;
d)
x 1
14. Izraunati:
a)
b)
c)
x5
dx
x2
dx
x2 4x 5
x dx
x 1 x 2 2 x 2
d)
1
x
x
b)
dx
81
x 1 2
2
x 1
dx
3.
ODREENI INTEGRAL
1. Primenom Njutn-Lajbnicove formule izraunati:
a)
x 3 dx
x4
4
b)
x dx
81 1
4
34 14

4 4
80
4
20
1
x 3 8 3 53 8 3 53 53
x dx
x |1
|1
8 1
2
5
5
1
3
3
93
>32 1@
5
5
2
3
3 5
2 1
5
e dx
c)
ln x |1e ln e ln1 1
1 x
d)
S /3
/4
3
3

1 1
3
3
S
S
ctg x |SS // 34 ctg ctg
3
4
dx
sin 2 x
2. Izraunati:
2 2 x 1 dx
3
a)
2x 1 t x 2 t 3
2dx dt x 3 t 5
dx
1 t4
2 4
=
1
b)
e dx
x
5
3
x 1
x
dt
2
t3
dt
2
1 4 4
1
544 68
5 3
> 625 81@
8
8
8
1
3
3x t
x 0
t 0
1 t
t dt
e
e
3dx dt x 1
t 1 0 3 3
1 3 0
e e
3
c)
dx
3
0
1 3
e 1
3
x t2
x 1
dx 2tdt x 9
t 1
t 3
82
t2 1
2tdt
t
t3
2 t
3
2 t 2 1 dt
3
26
2 2
3
26 6
3
3
1
33 13
2 3 1
3 3
40
3
3. Izraunati:
a)
S /2
x u
du dx
sin xdx dv v cos x
x sin xdx
S /2
x cos x S0 / 2 0
cos xdx
S
S
cos 0 cos 0 sin x S0 / 2 sin S 2 sin 0 1

2
2
e 1
e
x 1 t
x 0
t 1
ln t dt
b) ln x 1 dx
0
dx dt
x e 1 t e 1
ln t
du
dt
dv
v t
e ln e 1ln1 t
dt
2
t ln t |1e 1
e e 1
e
1
dt
t
e e 1 1
4. Izraunati povrinu figure ograniene linijama:

a) y
2x x2
2 x x dx
2
x 2 x3 2
2 0
2 3
1
4 0 23 0 3
3
8 4
4
3 3
b)
y 1 x2 , y
2
2 1 x2
x2 1
x r1
83
1
2dx 1 x 2 dx
1
1
x3
2x x
1
3
42
c)
2 1 1 1 1 1 1
3
x
x
2
1
2
3
4
3
2x x2
M1 0, 0
2x x2
M 2 3, 3
0 3x x 2
2
3
x 3 x
P
P
2 x x dx x dx
2 x x x dx
3
x 2 x3 3
P 3x x dx 3 / 0
0
2 3
3
1
9 0 27 0
2
3
27
9
P
9
2
2
3
5. Izraunati:
a)
b)
f
f
dx
3
x
1
3
lim x dx
b of 1
2
3
x
lim
b of 2
3
b
1
x2
xe
x2
dx
lim
b of 0
xe
x2
dx
32
3
lim b 1 f
2 bof
2 x dx
dt x b t
dt
2
2
2
b
b
1
1
dt
lim et lim et dt lim et
0
0
b of
2 b of
2 b of
2
2
1
1
1
1
lim e b e0
lim b2 1
2 b of
2 b of e
2
xdx
84
0 t
b2
0
0
b 2
c)
f
ln x dx
x2
lim
b of 1
ln x dx
x2
ln x u du
dx
dv v
x2
lnb ln1 1
lim

b of
1 x
b
b dx
ln x b
ln
1 1
b of
x 2
x
1
b 1
1 1
lim
b of
1 b
dx
x
x 1
1
b
1
1
x
6. Izraunati:
1
a)
lim x dx lim 2 / 1H lim 2 1 H
0
1
H o 0 H
H o0
H o0
2
3
1

H
3
dx
2
2
b)
lim x 1 dx x 1 dx
2
0
0
1

H
H o0
x 1
1
dx
x
1
2
x 1
dx dt
t 1 H t 1 H
lim
2
1
H o0 1
1
1 1 1
lim 1
H o0
2 H
H
2
H
lim t 2 dt t 2 dt
H
H o0
1
1
1
lim 1H H2
H o0
t
t
2 3
lim f
H o0 H
2
f dx
c dx
f dx
c
b dx
dx
c)

lim

lim
1
x ln x 1 x ln x c x ln x H o0 1H x ln x b of c x ln x
ln x t
ln c
lnb dt
dt
lim
lim
dx
ln
1
ln

H
dt H o0 t bof c t
x
lim ln t / lnln c1c lim ln t / lnb
ln c
H o0
b of
lim ln ln c ln ln 1 H lim ln lnb ln ln c

H o0
b of
85
ZADACI ZA VEBU:
1. Proveriti:
a)
2S
1 x
b)
dx
sin x dx 0
c)
1
x dx
45
4
2. Izraunati:
a)
dx
1
11 5 x
2
b)
b)
b)
e)
dx
;
2 x
cos
5
e x dx
c)
;
0 1 e2 x
x arc tgx ;
c)
S /2
x 2 dx ;
c)
3. Izraunati:
a)
lu 2
xe x dx;
x 2 cos x dx ;
4. Izraunati:
1
a)
e dx ;
d)
1 2 x 3x dx ;
1
S /2
/6
cos x 2 dx ;
sin x
5. Izraunati povrinu oblasti ogranienu linijama:

x 0, x 4, y 0
a) y 3 x 2 6 x,
b) y
x 2
c) y
9 x2 ,
d) y
3 2 x x2 ,
y 0
ln x,
x e, y 0
e) y
f)
x3 ,
g) y
x 4 x,
h) y
3
,
x
x 4, y
x2 9
y
x y
x4
4
86
dx
;
3
x
6. Izraunati integrale:
f
a)
d)
dx
f 1 x 2
g)
dx
x ln x
e)
dx
0 2 x 1 x
h)
x cos x dx b)
c)
dx
x ln x
1
7. Proveriti:
8. Izraunati:
e x dx
0 2 e2 x
1
x dx
1
1
2
dx
f
1
2
0
f
b)
x 2e x dx
f)
x 3
f
dx
2 3
4 x
dx
x ln x
6
5
9. Izraunati: a)
2
0
dx
f 1 x 2
1
c)
10. Izraunati povrinu oblasti ogranienu linijama:
x 2
, y
4 x i
87
dx
3 x
2/3
4.
DIFERENCIJALNE JEDNAINE
1. Reiti diferencijalnu jednainu:
y'
x 1 y 2
dy
x 1 y 2
dx
dy
xdx
1 y2
dy
1 y 2 xdx
x2
arc tg y
C
2
x2
y tg C
2
2. Nai ono reenje diferencijalne jednaine y '
2 xy
0 koje zadovoljava uslov
x2 1
1.
dy
2x
y
2
dx x 1
dy
2x
dx
2
y x 1
dy
2x
y x 2 1 dx
ln x 2 1 ln C '
ln y
y
ln x 2 1 C '
ln x 2 1
eC '
C ' R
eC ' x 2 1
88
eC ' , C R
C x2 1
C x 2 1 ili y
C x 2 1 ,
C R
i konano
C x 2 1 , C R) ^0` .
je opte reenje nae diferencijalne jednaine. Zamenom poetnog uslova
1 u dobijenu formulu dobijemo
1 C 2 1 tj. C 1
Traeno partikularno reenje je
x 2 1.
3. Odrediti opti integral sledeih jednaina:

a) x y dx xdy 0
x y dx
xdy
x y
x
dy
y
dy
1
dx
x
dx
y
uvedimo smenu
u tj. y ' u ' x u
x
u ' x + u = 1+ u u = ln x + C
du
x= 1
dx
dx
du =
x
b)
x y y dx
y
= ln x + C
x
y = x ( ln x + C )
x 2 dy
2
y y
xy y 2 dy

2
x
dx
x x
uvedimo smenu y ux tj. y ' u ' x u
du
- u2 =
u - u2 = u ' x+ u
x
dx
1
ln x + ln C =
C R+
u
x
x
ln x C =
y=
y
ln c x
89
y'
dx
du
=- 2
x
u
x2 y 2
4. Nai ono reenje jednaine y '
0 koje zadovoljava uslov
xy
y 1 1
x2 + y 2
x y
y '= y '= - xy
y x
y
u tj. u ' x u y '
uvedimo smenu
x
u ' x+ u = -
du
1+ 2u 2
x= dx
u
C 4
2
l n (1+ 2u ) = ln
x
1
- u
n
1
ln (1+ 2u 2 ) = ln C - ln x
4
y2 C 4
1+ 2 2 = 4
x
x
x + 2x y = C
4
Iz poetnog uslova dobijamo
1=
C4 - 1
2
y2 =
3- x 4
2x2
C4 = 3
y=
3- x 4
2 x2
5. Nai opte reenje jednaine y '
2y
x 1
2
3
Q x x 1
x 1
2
2 dx
dx
3
e x 1 C x 1 e x 1 dx
3 2ln x 1
2ln x 1
C x 1 e
e
dx
2
2
3
eln x 1 C x 1 e ln x 1 dx
ln a
e
a
P x
y
y
y
Kako je
90
x 1
, x z 1
udu
dx
2 =
1+ 2u
x
C 4
2
1+ 2u =
x
C 4 - x4
y =
2 x2
2
1
3
dx
C x 1
2
x 1
2
x 1 C x 1 dx
2
x 1

2
y x 1 C
x 1
6. Odrediti partikularno reenje jednaine y 'cos x y sin x 1 koje zadovoljava

uslov y 0 1
1
S
x z kS, k Z P x tg x Q x
cos x
2
tg x dx
1 lncos x
1 lncos x
ln cos x
y e
e
dx
y e
e
dx
C
C
cos x
cos x
1
cos x
y ' y tg x
dx
dx
y cos xC 2
y cos xC 2
cos x
cos x
y C cos x cos x tg x C cos x sin x 1 C 0 C 1

yp cos x sin x
ZADACI ZA VEBU:
1. Nai opte reenje jednaina
x y
x
b) x y ydx x 2 dy
a) y '
y xy x
x2
d) xy 2 dy x3 y 3 dx
2
c) y '
91
2. Reiti sledee diferencijalne jednaine, i zatim nai ono reenje koje zadovoljava
uslov:
dy
2x
, y 0 3
dx 3 y 2 1
b) y 2 xy ' x 1 0 , y 1 3
c) e 2 y dy x 2 dx , y 0 0
a)
y
, y 0 1
1 x
x dy
y dx
d) y '
e)
f) x y dx
1 x dy
2
3. Odrediti partikularna reenja sledeih jednaina
2x y
y 0 za x 1
2x
y y
b) y '
ln
ako je y 1 za x 1
x x
y
c) xy ' y x 1 e x , y 1 1
a) y '
4. Odrediti opte reenje sledeih jednaina:

a)
x 1 y ' 2 y x 1
b) xy ' x 2
2 y
y
x2 1 0
x
d) y 'cos x y sin x sin 2 x
c) y '
5. Odrediti partikularno reenje jednaine pod datim uslovima:
xy
2
2
1 x 1 x2
b) y ' e x y e 2 x 0
c) x 2 y ' 2 xy 1
d) y 'cos 2 x tg x y
a) y '
y 0 1
y 0 1
y 2 1
y 0 0
6. Nai opte reenje sledeih jednaina:

a) y '
y
xy 2
x
92
b) y ' 2 xy
2 x3 y 3
c) xy ' 2 y x 2 y 2 0
d) 2 y ' y sin x y 3
e) y ' y y y 3 x
7. Rei diferencijlanu jednainu
1 dx x dy
8. Nai partikularno reenje sledee diferencijalne jednaine:
y y
ln
ako je y 1 za x 1
x x
9. Odrediti opte reenje jednaine:
y '
2 xy
4x

2
1 x 1 x2
93
5.
MATRICE I DETERMINANTE
ZADACI SA REENJIMA:
1.
2.
Izraunati zbir matrica A i B:
4
A 3
2
1
2
6
A B
4 0
3 2
2 3
1 1
20
6 2
4
5
2
2
8
Matricu A pomnoimo brojem 3.
3.
1
0
2
0
2
2 3
0 1
1
5
2
0
1
3 A
6
0
9
3
15
6
0
3
Izraunati proizvod AB ako je:
3
5
2
0
1
3
3 2 2 3 1 0
AB
5 2 0 3 3 0
7
2
3
5
0
1
3 7 2 5 1 1 0 30

5 7 0 5 3 1 10 38
Proizvod BA je takoe definisan.
94
2 7
3
BA 3 5
5
0 1
6 35
9 25
0 5
2 3 7 5 2 2 7 0 2 1 7 3
1
3 2 5 0
3 1 5 3
3 3 5 5
0
3
0 2 1 0
0 1 1 3
0 3 1 5
40
2 21 29 4 23
6 0 3 15 34
6 18
00
0 3 5
0
3
2
AB z BA
4.
2
1
2 5
3
0
1 0 0
200
3 0 0
1
Proveriti na primeru matrice A
3 da je IA=AI=A
4
2 1 1 0 0
0 2 0 0 0 1 1 2 1
1
AI 2 5 23 0 1 0
0 5 0 0 0 3 2 5 3
3
0 4 0 0 1
3 0 0 0 0 4 3 0 4
2 1 1 00 200 100 1
2 1
1 0 0 1
IA 0 1 0 2 5 3 0 20 050 030 2 5 3
0 4 003 000 00 4 3
0 4
0 0 1 3
AI IA A
5.
a)
b)
6.
2
3
0
3
5
2
8
3
7
5
1
2
0
1
3
A'
A'
Izraunati sledee determinante:

a)
1
0
2
3
1 3 0 2 3
b)
2
4
3
8
16 12
95
3
2
7
2
3
2
1
5
8
5
0
3
0
1
3
c)
2
3
1
3
1
2
1
4
3
3 5 2 2 2 4 10 6
2 8 4 10 6
2
3
1
2
2
4 1
1 2
1 2
10 64 54
2
3
5
1 3 1 2 1 2 4 2 5 2 3 4) 1 1 5
1 2 2 3 4 40 24 5 4
67 13 54
7.
Izraunati A-1 za matricu
2 3 2 2
6 6 4 6
2 1 1 2
det A
M11
-6 -4
-1 1
M12
M13
1
10
6 4
14
2 1
6 6
2 1
2 3 2
A 6 6 4
2 1
1
3
6 12 24 12 24 8 18
1
M 21
M 22
3 2
1 1
2 2
6
2 1
M 23
2 3
2 1
10 5 0
1
14 6 4
10
6 4 6
96
4
M 31
24 14 10
3 2
M 32
M 33
6 4
2 2
4
6 4
2 3
6 6
8.
Reiti matrinu jednainu AX-A=2X+I
0 1 2
2 3 4
1 0 1
gde je A
AX-2X=A+I
(A-2I)X=A+I
0
B A 2 I 2
1
0
C A I 2
1
B 1 / B X C
B 1 B X
B11
B 1 C
1 4
0 1
B12
B13
B 1 C
B 1 C
IX
X
1 2
1 0 0 2
3 4 2 0 1 0 2
0 0 1 1
0 1
1 2 1 0 0 1 1
3 4 0 1 0 2 4
0 1 0 0 1 1 0
1
2 4
1 1
2 1
1 0
1
2 1
2 2
4 2
0 1 1
det B
B21
1 2
1
0 1
2 2
1 1
B22
B23
1
1
B
6
6
1
-1 1 2 1 1
1
6 0 12 2 4
6
-1 1 -4 1 0
97
2 4 2 2 6
B31
0
2 1
1
1 0
1
2
1 4
0 1
2
4
2
1
B32
B33
2
0 12
1 4
1
2
4
2
1 2
1 4
3 3 3
1
18 6 36
6
-3 3 -6
2 2
12
2 4
2 1
2 1
4
9.
Reiti sistem koristei Kramerove formule:
x y z
x 2 y 3 z 4
2x y z 3
Odgovarajue determinante su:
D
111
1 2 3
211
Dy
121
1 4 3
231
211
4 2 3
311
1; Dx
2;Dz
112
1 2 4
213
1;
3
Kako je D z 0 , sistem ima jedinstveno reenje:
x, y , z
Dx Dy Dz
,
,
D D D
1, 2,3
Napomena: Reiti sistem i matrinom metodom.

10.
Za sistem jednaina:
x 2y z
2 x y 3z 1
3x y 2 z 4
imamo
1 21
D
21 3
3 1 2
Ako paljivo pogledamo, uoavamo da je trea jednaina jednaka zbiru prve

dve, pa zapravo imamo samo dve a ne tri jednaine.
x 2y z
2 x y 3z 1
98
Sistem sada moemo zapisati:
x 2y
3 z
2 x y 1 3z
1 2
1 4 5 z 0 .
21
i ovaj sistem ima jedinstveno reenje jer
Dx =
3- z - 2
= 3- z + 2 + 6 z = 5 + 5 z
1+ 3z 1
Dy =
2 3- z
= 1+ 3z - 6 + 2 z = 5 z - 5
1 1+ 3 z
x, y, z 1 z; z 1; z ,z R .
11.
Za sistem jednaina:
2x y z 1
x 2 y 3z 5
x y 2z
imamo
2 11
12 3
11 2
Ako saberemo prve dve jednaine dobijamo x y 2 z 6 , a kako je trea
jednaina x y 2 z 4 , i ako od poslednje oduzmemo treu dobijamo 0=2,
pa sistem nema reenja.
12.
Reiemo i sistem:
ax y z 1
x ay z 2
x y z 3
gde je a realan broj (parametar).
Izraunajmo odgovarajue determinante
D
Dy
99
a 1 ; Dx 4 a 1 ;
5 a 1 ; Dz 6 a 1 .
2
Ako je a 1 z 0,a z 1 sistem ima jedinstveno reenje

2
4
; y
a 1
5
; z
a 1
6
.
a 1
Ako je a=1 sistem je nemogu.

13.
Reiti sistem Gausovim postupkom:
x y z 2
2 x y 3z 1
3 x 2 y 2 z
Ako prvu jednainu pomnoimo sa -3 i saberemo sa drugom i ako prvu

jednainu pomnoimo sa 2 i saberemo sa treom dobijamo ekvivalentan sistem:
x y z 2
x 4 y 7
x 4 y
Ako sada drugu i treu jednainu saberemo dobijamo:
x y z
x 4 y 7
2 x 2
Iz ovog sistema sada dobijamo x
trojka 1, 2,1 .
14.
1, y
2,z 1 pa je reenje sistema
Reiti sistem:
2x y z 1
3 x 2 y 3 z 9
x 5 z 11
Ako prvu jednainu pomnoimo sa -2 i saberemo sa drugom dobiemo sistem:
2x y z 1
x 5 z 11
x 5 z 11
Sabirajui drugu i treu jednainu dobijamo:
2x y z 1
x 5z
0 0
11
100
Iz druge jednaine dobijamo x 11 5 z i zamenom u prvu jednainu dobijamo:
2 11 5 z y z 1
y
9 z 21
Zakljuujemo da je trojka 11 5 z;9 z 21; z reenje sistema, pri emu je z

proizvoljan realan broj.
15.
Reiti sistem:
x y z
2 x 2 y 3 z 10
3 x 3 y 2 z 9
Ako prvu jednainu pomnoimo sa 3 i saberemo sa drugom i ako prvu jednainu
pomnoimo sa -2 i saberemo sa treom, dobijamo:
x y z
5 x 5 y 10
5 x 5 y 9
Ako saberemo drugu i treu jednainu dobiemo
x y z
5x 5 y
10
1
odakle zakljuujemo da je sistem nemogu.
101
ZADACI ZA VEBU:
1. Izraunati zbir matrica A i B:
a)
b)
2. Ako je A
1
A
0
1
A 2
3
2
8
1
2
2
2
5
3
2
4
0
3
5
1
3
i B
4
1 2 5
0 3
4
2 4 5
B 2 3 2
2 1 1
4
0
2
1
2
3
2
1
6
3
1
Izraunati 3A-5B.
4
5
3. Ako je A
1
0 i B
3
0
2
5
5
2
Odrediti matricu C tako da je A+C=B

a)
1
3
b)
1
3
c)
1
4
2
4 0
1
0 3 2 3
1 7 1
1
2 1
2 3
3
2
2 0
1 1
2 3 1 0 0
5 6 0 1 0
8 9 2 0 1
102
8
3
5
1
0
7
16
25
1
6
6
0
1
2
5
8
3
6
9
3
1
d)
2
2
1
3 2
0 3
1 1
1
2
1
6
9
4
1
0
Da li su matrice komutativne?
5. Izraunati AB i BA ako je:
>1
2@
2
3

0

7
6. Izraunati:
1
2
10
a)
b)
c) 3
2
d)
3
1
2
2
5
7
2
0
1
1
0
2
3
5
0
2
1
3
1
1
6
2 1 5 7
5
1
3
0 2 3 0
2
1
4 0 2 0
3 2 5
3 4
0 4 3
5
1
4 0 2
2
3
0 2 1 3
2
1
3 1 0 2 1 5
2
4 1 0 1
2
Stepen kvadratne matrice definisan je pomou relacija :
A0
I , A1
A , An
A An 1
7. Izraunati A2 2 A 2 I ako je A
1 1
1 1
103
0
1
0
24
0
7
8. Pokazati da je
9. Izraunati
A 3,
A2=I
1
0
ako je A
1
2
ako je A
2
1
2
1
1
1
0
0
1
2
2
1
10. Proveriti:
1
a)
e)
2 1 1
1 2 2
6
6
b)
3 1 1
3 2 2
3 4
1 2 3
0 3
2 3 2
2 3
1
c)
2 1 3
6 6 4
2 1 1
18
10
d)
f)
1 4 4
0 7 8
11. Izraunati:
1
a)
c)
0 2
3 1 4
1 1 8
3
2
1 3
2 3 5
b)
d)
3 1 1
e)
2 1 0
0 1 2
f)
12. Proveriti:
104
1 0 1
2 1 0
1
1
3 1
1 6 3
3 2 2
12
17
1
a)
b)
c)
1
9 4
2 1
1
1 1
2 1 1
1
1 0
4 6 2
4
2 3 1
1 2
A A1 A1 A I za bilo koju matricu A.
1
2
3
2
4
9
13. Izraunati inverzne matrice koje su definisane:

a)
c)
e)
1 3 1
A 2 2 0
3 1 1
4 1 2
C 0 7 8
1 2 3
1 6 1
A 2 3 1
1 3 2
3
B 1
2
2
A 5
7
b)
d)
f)
1
0 3
2 1
5
1
4 7
3 6
1 1 1
2 4 3
5 4 1
1
14. Ako je
3 2 1
1 3 4 ;
0 1 2
2 2 1
3 1 4
1 2 2
B 1 A1 .
proveriti AB
15. Reiti sledee matrine jednaine:
1
a)
b)
AX 2 X
B AX
A I
X,
0
, A 1
2
2 1
A 1 3
1 1
105
2 1
3 0
4 1
1
2 ,
4
6
9

8
c)
XA
d)
0 1 2
A 0 2 0 ,
1 1 0
2 1 1
A 1 3 1 ,
1 2 4
X 2 B,
X AX ,
1 0 1
2 1 1
0 1 2
2
3

5
16. Reiti matrine jednaine:

a)
3
1
2
2
3 4
b)
5
X 3
1
2
1 X
0
1
3
10
5
2
1
8
3
5
1
3
2
c)
3
1
5
5
X
2
6
7
8
d)
2
3
5
9
5 7 X 7
6
2
3
2
7
2
15
0
9
0
14
2
10
7
8
1
1
2
19
10
1
1
1
2
0
2
1 1 1
0 1
0
17. Izraunati A 2 A 2 I ako je A
0
0
1
2
18. Izraunati A
1
za matricu
1 3
2 2
3 1
106
1
0
1
18
12
9
23
15
11
19. Reiti matrinu jednainu:
AX
X B
ako je
1 3 1
A 2 2 0
3 1 1
3
1

2
20. Reiti sisteme jednaina:
a)
b)
c)
d)
e)
f)
g)
2 x y 3z 1
4 x 2 y 3z 5
13
x 3y z
6
x y z 0
h)
7 x 3y 6z 3
4x y 2z 0
2 x 2 y 3z 7
x y 2z 9
x y z 1
2x 5 y 2z
3 x 2 y 3z
2 x 2 y 3z
3x 5 y 2 z
10
15
11
19
x 3 y 5z
x y z 0
20
i)
7 y 8 z 0
x 2 y 3z 0
2 x 7 y 3z 0
j)
3x 9 y 4 z 0
x 5 y 3z 0
2x 3y z 2
3x 5 y 5 z 3
k)
5x 8 y 6 z 5
4x 3 y 2z 1
2 x 2 y 3z 7
x y 4z 9
4 x 2 y 3z 5
43
3x 5 y 2 z
6
2 x y 3z 1
3x 5 y 2 z 19
x 3 y 5z
4x 6 y 4z
2x y z 1
5x 4 y 7 z 2
l)
x 3 y 5 z 1
3x 6 y 9 z 2
4x 3y 2z 0
m)
x 3 y 5 z
3x 6 y 9 z
n)
2ax 23 y 29 z
7 x ay 4 z 7
5 x 2 y az
ax 3 y 5 z
20
25
o)
107
0
0
x ay 3 z 2
9 x 7 y 8az 0
ax 4 y z
p)
q)
0
s)
ax 2 z 2
5x 2 y 1
x 2 y bz
x y z
r)
ax y z 1
2x 3 y 1 0
3x by 2 0
bx y z 1
x by z b
x y bz
x y 2z
2x z
t)
x ay z 1
x y az 1
108
b2
6.
EKONOMSKE FUNKCIJE
1. Izvoz jednog preduzea se kretao u januaru 12 miliona novanih jedinica, u aprilu
15 i u julu 10. Odredit funkciju izvoza y ax 2 bx c .
Kada e izvoz biti max.
x y
Januar je 1 mesec
( 1, 12 )
April je 4 mesec
( 4, 15 )
Jul je 7 mesec
( 7, 10 )
y ax 2 bx c .
a b c 12
16a 4b c 15
49a 7b c 10
a b c 12
15a 3b 3
48a 6b 2
4
20 29
, b 1 5 a 1
,
9
9
9
29 4 83
c 12 a b 12
9 9 9
4
29
89
y x2
x
9
9
9
8
29
8
29
x
y' x
0 8x
9
9
9
9
4
29
7,12 7,1 9 33,16
ymax
9
9
a b c 12
5a b 1
18a 8
29 x
2. Data je funkcija tranje x 6 p 54

a) Odrediti funkciju ukupnih prihoda
b) Odrediti cenu za koju e ukupni prihodi dostii max.
109
7,1
6 p 54 6 p
x p
x2
9x
6
x 54 p
x 9
6
x2
9x
6
x 2 54 x
3. Za funkciju tranje x
x
9
6
0 x1
0 x2
54
ap b a 0, b ! 0, 0 p , nai elastinost tranje,

a
i karakteristinu cenu.
Ex , p
Ex , p
ap
ap b
1
ap
1 pc
ap b
b
2a
Ona cena za koju je elastinost tranje jednaka 1, zove se karakteristina cena.

Tranja je neelastina za p< pc , a elastina za p ! pc u intervalu definisanosti
tranje 0 p
b
.
a
4. Promet trgovinskih preduzea u toku jedne godine kretao se po mesecima u

milionima novanih jedinica u martu 9, u maju 21, u avgustu 24. Odrediti funkciju
prometa oblika y ax 2 bx c i vreme kada e promet iz rasta prei u
opadanje.
Mart
3 mesec
9 miliona novanih jedinica
Maj
5 mesec
Avgust 8 mesec
(3,9)
(5,21)
(8,24)
y ax bx c
9a 3b c 9
25a 5b c 21
64a 8b c 24
2
110
3 1 93 3
'
25 5 1 25 5
64 8 1 64 8
'
45 192 200 (75 72 320)
'
30
9 9 1
'b
437 467
25 21 1
64 24 1
'b
189 216 600 (225 216 564) 60

9
'a
3 1
21 5 1
24 8 1
'a
45 72 168 (63 72 120)
'a
'b
30
60
9
'c
285 225 30
3 9
25 5 21
64 8 24
'c
960 4032 1800 (1800 1512 2880) 600
'c
600
'a
'
'b
b
'
c 20
a
30
30
1
x 2 2 x 20
y ' 2 x 2
2 x 2 0
x 1
111
y '' 2 0 max
ymax 1 2 20
ymax
21
5. Za tranju x
2 p 10 elastinost tranje je Ex , p
2p
.
2 p 10
Tranja je definisana u intervalu 0,5 sa karakteristinom cenom pc 2,5 .

Tranja je neelastina kada cena varira od 0 do 2,5 a elastina kada je cena
vea od 2,5 a manja od 5. Ako je p=3, E 3 1,5 to znai da poveanje cene
sa nivoa p=3 za 1% implicira pad tranje za 1,5%.
Za funkciju tranje x
Ex , p
ap 2 bp c elastinost tranje je Ex , p
2ap 2 bp
.
ap 2 bp c
p 2 16 p 60 elastinost tranje
2 p 2 16 p
.
p 2 16 p 60
Tranja je definisana u intervalu 0<p<6 sa karakteristinom cenom elastinosti

pc 2, 425 .
ap b a ! 0, b 0 .
Elastinost tranje je konstantna i jednaka izloiocu b jer
Ex , p
p
abp b 1
ap b
b .
Numeriki, za funkciju tranje x=70p -2,7 elastinost je 2,7 to ukazuje da,

nezavisno od nivoa cene, tranja uvek opada za 2,7%, pri porastu cene za 1% sa
svakog nivoa iz domena definisanosti.
8. Neka su za proizvod X na dva razliita trita funkcije tranje: x1
x2
p 100 definisane na intervalima

2
elastinost zbira x
neelastina.
Ex1 , p
0,5
0,10 i
2 p 10 i
redom odrediti
x1 x2 i ispitati u kom je intervalu ukupna tranja
2p
i Ex2 , p
2 p 10
2 p2
sledi Ex , p
p 2 100
112
2 p2 2 p
za
p 2 2 p 110
Ex , p
1 bie 3 p 2 4 p 100 0 , za p1
6, 77 to znai da je
p 2 2 p 110 neelastina u intervalu 0 p 5, 43
ukupna tranja x
9.
5, 43i p2
Na tritu prisutna su dva potroaa odreenog tipa proizvoda sa sledeim

funkcijama tranje x1 10 2 p i x2 18 6 p .
f p , za oba potroaa i na istom grafiku nacrtati
a)
Nai funkciju tranje x
b)
krive x1 f1 p , x2 f 2 p i x f p uz odreivanje njihovih oblasti

definisanosti i karakteristinih taaka.
Ako je cena p=2, kolike e biti odgovarajue tranje i odgovarajue
vrednosti elastinosti za x1 , x2 i x ?
Dati interpretaciju dobijenih rezultata svake od te tri elastinosti.
c)
x1 10 2 p x1 10 ; p
0 ; x1
0; p
0; p
3 i
Oblast definisanosti ove funkcije je:
0 p5
x2
18 6 p x2
10 ! x1 ! 0
18 ; p
0 ; x2
oblast definisanosti
0 p3
18 ! x2 ! 0
a) Funkcija tranje je
x1 x2 28 8 p 0 p d 3
3d p 5
x1 10 2 p
Na tritu su do cene p d 3 prisutna oba potroaa, a od cene p>3 samo
x
prvi potroa.
b) Za cenu p=2, vrednosti odgovarajuih elastinosti tranji su
x1 2 10 2 2 6
x2 2 6
x 2 12
Ex , p
p
x'
x
113
Ex1 , p
Ex2 ,2
Ex ,2
p
2p
2
10 2 p
10 2 p
2
12
2%
6
6
6
2
16
1,3%
8
12
12

22
10 2 2
4
6
0, 6%
c) Ex1 ,2 = 0, 6
Ako cenu p=2 poveamo za 1% tj. na p
opasti za 0,6% tj. sa nivoa X 1 p
Ex2 ,2
2 1, 01 2, 02 tada e tranja
6 na nivo X 1* p 2, 02 5,96.
2 . Ako cenu poveamo za 1% tranja e opasti za 2% tj. sa nivoa
x2 2 6 na nivo x2 2, 02 5,88. Ako cenu poveamo za 1% tranja e
opasti za 1,3 %, tj. sa nivoa x2 2 12 na nivo x 2, 02 11,84.

10. Date su funkcije tranje x1
p 2 20 p 100 i x2
4 p 2 400
0 p 10 .
Elastinost je Ex1 , p
Ex2 , p
2p
i
p 10
8 p2
Ex , p
4 p 2 400
Ex1 , p Ex2 , p
80 p
4 p 2 400
11. Na tritu odreenog tipa robe nalaze se samo dva prodavca sa pojedinanim
zakonima ponuda y1 2 p i y2 2 0, 4 p i funkcijom tranje
x
a)
b)
a)
6 0, 6 p .
Formirati funkciju trine (zajednike) ponude y=g(p).
Proanalizirati algebarski, tabelarno i grafiki elastinost trine tranje u
odnosu na cenu.
y1 2 p
y2 2 0, 4 p
2 p f 0 y1 f
5 p f 0 y2 f
Funkcija trine ponude je
g p
2 pd5
y1 2 p ;
y1 y2 4 1, 4 p ; 5 d p f
114
Na tritu je za cenu 2 p d 5 prisutan samo prvi prodavac, a za cenu p t 5

na tritu su prisutna oba prodavca.
b) D :
Ex , p
Ex , p
6
p!0
10
p
p
x'
0, 6
6 0, 6 p
x
0 kada je p 0
6
0, 6 p
6 0, 6 p
Ex , p 1 za p 5
0, 6 p
1 , 0, 6 p 6 0, 6 p , 1, 2 p 6 , p ! 5
6 0, 6 p
6 0, 6 p 0 , p 10
Ex,p=0
E<1
E=1
E>1
Eo
p=0
5>p>0
p=5
10>p>5
p o 10
x=6
3<x<6
x=3
0<x<3
x=0
4 x 140 . Odrediti cenu po kojoj e preduzee

30
, i
ostvariti najveu dobit koja je funkcija prosenih trokova C 3 x 60
x
neka je P (0) 0 .
12. Funkcija graninih prihoda P '
P ' 4 x 140
dp
4 x 140
dx
dp (4 x 140)dx
dp (4 x 140)dx
P
2 x 2 140 x
115
C CxC
D P C
3 x 2 60 30
D 5 x 2 80 x 30
D ' 10 x 80
10 x 80 0
x0
x p p
2 x 140
16 140
P
x
p
p 124
Dmax
5 64 640 30
Dmax
930
dP
x
4000 . Odrediti funkciju tranje
dx
8
(integracionu konstantu nai iz uslova P (0) 0 ).
x
dP 4000 dx
8
13. Funkcija graninih prihoda P
dP 8 4000 dx
x2
P 4000 x A
16
P (0) 0 A 0
P
14.
x2
4000 x
16
Na tritu odreenog tipa robe nalaze se samo dva potencijalna kupca sa

odgovarajuim individualnim zakonima tranje x1 6 0, 6 p i x2 10 2 p.
a) Formirati funkciju zajednike (trine) tranje x =f(p) oba kupca i na istom
grafiku nacrtati odgovarajue krive za x1 , x2 i x
b) Pronai cenu (zaokruenu na ceo broj) kod koje se maksimizira ukupan prihod
svih prodavaca na tritu. Kolike su tada odgovarajue vrednosti x1 , x2 i x .
x1
6 0, 6 p ; 0 p 10
x2 10 2 p ; 0 p 5
6 ! x1 ! 0
10 ! x2 ! 0
116
a) Funkcija trine tranje je:
f p
x1 x2 16 2, 6 p , 0 p d 5
, 5 d p d 10
x1 6 0, 6 p
Na tritu su do cene p d 5 prisutna oba

potroaa a od cene 5<p<10 samo prvi potroa
b) P
px
p 16 2, 6 p 16 p 2, 6 p 2
2
p 6 0, 6 p 6 p 0, 6 p
0 pd5
5 d p 10
16
3
P '' 5, 2 0
5, 2
6
5
P ' 6 1, 2 p 0 p
P '' 1, 2 0
1, 2
Pmax 3 16 3 2, 6 32 48 23, 4 24, 6
P ' 16 5, 2 p
0 p
Pmax 5 6 5 0, 6 52
30 15 15
Maksimalan ukupan prihod se postie za cenu p p
x1 3 6 0, 6 3 4, 2
x2 3 10 2 3 4
x 3 8, 2
117
3 i iznosi P=24,6
15. Na tritu prisutna su dva potroaa odreenog proizvoda sa odgovarajuim

zakonima tranje:
a)
5 0,5 p.
Pronai funkciju tranje x =f(p) za oba potroaa zajedno i na istom grafikonu
nacrtati odgovarajue krive tranje x1 , x2 i x uz algebarsko odreivanje
b)
njihovih oblasti definisanosti i karakteristinih taaka.

Pronai funkciju ukupnog prihoda P p p svih prodavaca tog proizvoda na
c)
posmatranom tritu.
Algebarski, tabelarno i grafiki odrediti elastinost Ex1 , p .
x1
4 p i x2
x1
4 p
0 p4
x2
5 0,5 p
0 p 10
4 ! x1 ! 0
5 ! x2 ! 0
a) Funkcija trita tranje je:
x1 x2 9 1,5 p ; 0 p d 4
; 4 d p 10
x2 5 0,5 p
p 9 1,5 p 9 p 1,5 p 2 ; 0 p d 4
; D1
px
2
p 5 0,5 p 5 p 0,5 p ; 4 d p 10 ; D2
0 p d 4 P p 9 1,5 p 9 p 1,5 p 2 0
x p
b) P
P' 9 3p
P' 5 p
0 p 0
0 p 0
3 D1
5 D2
Maksimalan prihod Pmax se postie za cenu p
3.
p 3 3 9 1,5 3 13,5
P 1 7,5
P 2 12
P 4 12
4 d p 10 P
p10
p 5 0,5 p 5 p 0,5 p 2
0
p20 10
118
0 P' 5 p
p
P 5 5 5 0,5 5 12,5
P 6 6 5 0,5 6 12
P 7 10,5
P 8 8
P 9
c) Ex , p
1
p
x1
x1
4,5
p
p
1
4 p
4 p
Ex , p 0 kada je p
Ex1 , p 1 za 0 p 2
p
1 , p p 4
4 p
Ex1 , p o f za p 4
4 p
16.
0 p
Ex1,p=0
p=0
x1 =4
0<E<1
2>p>0
2< x1 <4
E=1
p=2
x1 =2
E>1
4>p>2
0< x1 <2
Eo
p=4
x1 =0
Prededuzee proizvodi jednu vrstu robe X sa funkcijom ukupnih trokova
3x 2 35000000 gde je x mesena proizvodnja i x
tranje i p cena jednog proizvoda. Odrediti:

a)
Interval rentabiliteta
b)
Dobit pri proizvodnji od 2000 proizvoda
c)
Optimalnu proizvodnju i maksimalnu dobit
d)
Kolika je dobit pri minimalnim prosenim trokovima?
119
p
15000 funkcija
2
a)
2 x 30000
2 x 2 30000 x
P C
5 x 2 30000 x 35000000 ! 0
x1 1585
x2
4414
Dobit je pozitivna pri proizvodnji od 1585 do 4414 proizvoda.
D 2000 5000000 pri p
b)
c)
26000
D ' 10 x 30000 0x0
3000
D '' 10 0Dmax 3000 10000000

d)
35000000
x
35000000
C ' 3
0
x
x 3416
C
3x
C '' 3416 ! 0C '' 3416 min
20494
D 3416 8902720
17.
Na tritu potpune konkurencije prisutna je cena p=108 dinara odreenog

proizvoda X. Individualni proizvoa tog proizvoda ima odgovarajuu funkciju
prosenih trokova
50 4 x
100
x
gde je x koliina njegove proizvodnje ponude.

a) Pronai funkcije: ukupnog, graninog i prosenog prihoda i funkciju ukupnih
trokova.
b) Na istom grafikonu nacrtati krive ukupnog prihoda i ukupnih trokova, uz
izraunavanje njihovih karakteristinih taaka.
c) Algebarski, tabelarno i grafiki odrediti elastinost ukupnih trokova u odnosu
na koliinu proizvodnje x.
120
a)
100
x
p x 108 x , P ' 108 , P 108
C x 50 x 4 x 2 100
4 x 2 50 x 100
p 108 din.
50 4 x
P'
p 108 din
b)
C 100 , x 0
C ' 8 x 50 ! 0 za x ! 0
P C
108 x
4 x 2 50 x 100
4 x 2 58 x 100 0
29 r 841 400
4
x1,2
x1
x2
P 2 C 2
c) EC , x
EC , s
x
C '
C
29 r 21
4
12,5
216 , P 12,5 C 12,5 1350
C'
C
50 8 x
100
50 4 x
x
0 , 50 x 8 x 2
0 , x
50 x 8 x 2
50 x 4 x 2 100
E 1 , 50 x 8 x 2 50 x 4 x 2 100 , x 2 25 , x 5
50 x 8 x 2 f
lim

x of 50 x 4 x 2 100
lim
x of
50 16 x
50 8 x
f
f
lim
x of
Ec,x=0
x=0
C=100
0<E<1
0<x<5
100<C<450
E=1
x=5
C=450
1<E<2
5<x<+
450<C<+
Eo2
x o +
C o +
121
16
8
Ec,x
2
1
18. Data je funkcija tranje x=10-0,5p

a)
b)
c)
a)
Pronai nivo proizvodnje xp za koji se postie maksimalan ukupan prihod P i

utvrditi njegov iznos.
Proanalizirati elastinost ukupnog prihoda P u odnosu na x i rezultate
predstaviti tabelarno i grafiki.
Grafiki predstaviti funkcije tranje, ukupnog prihoda i graninog prihoda.
x 10 0,5 p
p 20 2 x
P
px
20 2 x x
P ' 20 4 x
b)
E p,x
x
P'
P
0 ; xp
20 x 2 x 2
5 ; P xp
x
20 4 x
20 2 x x
5 50
20 4 x
20 2 x
20 - 4 x
< 1 ; 20 - 4 x < 20 - 2 x ; x > 0
20 - 2 x
E p , x 1 za x > 0
E p,x < 1 ;
E p , x = 0 ; 20 - 4 x = 0 ; x = 5
Ep,x=1
x=0
p=0
0<E<1
5>x>0
50>p>0
E=0
x=5
p=50
122
c) p = 20 - 2 x
P = x ( 20 - 2 x )
P=
px
= p
x
P = 0 x1 = 0 , x 2 = 10
P ' = 20 - 4 x
P ' ( 0 ) = 20
P ' (5) = 0
P ' (10 ) = - 20
19. Data je funkcija tranje x=20-0,5p

a)
Nai x p za koju se postie maksimalan prihod P
b)
U oblasti definisanosti tranje na istom grafiku nacrtati krive P, P ', P
c)
Analitiki, tabelarno i grafiki obraditi elastinost ukupnog prihoda P u

odnosu na tranju x.
123
a)
Prvo emo formirati funkciju tranje, a zatim funkciju ukupnog prihoda:
40 2 x P
P ' 40 4 x
b)
px
40 x 2 x 2
0 p0 10
P '' 10
4 0
Pmax
P 10
40 2 x x
40 10 2 102
200
40 2 x , 0 x 20 , 40 ! p ! 0
oblast
definisanosti
tranje.
P x
40 x 2 x 2 , x1o
0 , x2 o
20 , x e
10 , p 10
P ' 40 4 x
x
P ' 40 4 x
P'
P
P 40 2 x
E p d 1 40 4 x 40 2 x , E p , x d 1 za x t 0
E p,x
Ep
0 , 40 4 x
Ep=1
x 10
0,
x=0
P=0
0<E<1
10>x>0
200>P>0
E=0
x=10
P=200
124
200
c)
20. Data je funkcija tranje p=20-2x

a)
b)
c)
a)
Pronai nivo proizvodnje x kod koga se postie maksimalan ukupan prihod P i

utvrditi njegov iznos.
Algebarski, tabelarno i grafiki analizirati elastinost ukupnog prihoda P u
odnosu na nivo proizvodnje x.
Na grafikonu nacrtati funkcije: tranje, ukupnog prihoda i graninog prihoda,
uz prikaz odgovarajue algebarske analize.
px
20 2 x x
20 x 2 x 2
P ' 20 4 x 0 x 5
P ' 4 0 max
P x 5 50
Maksimalan ukupan prihod se postie za nivo proizvodnje x=5 i iznosi 50.
b)
x
P'
P
za 0 x 5
za 5 x 10
20 4 x
E p,x
20 2 x
E p,x
P'
P
20 4 x
20 2 x
funkcija P raste
funkcija P opada
d 1 ; 20 4 x d 20 2 x tj. x ! 0
Ep,x=1
0<E<1
E=0
x=0
5>x>0
x=5
125
P=0
50>P>0
P=50
p
P
c)
20 2 x
20 x 2 x 2
P ' 20 4 x
P '' 4
za
p o 20 x o 10
x1 0
x2 10
0
P 5 50
x 5
x D
21. Na tritu odreenog tipa robe prisutna su dva proizvoaa sa zakonima ponude
y1
a)
b)
1 0,5 p i y2
4 p
Pronai zakon ukupne (trine) ponude y=g(p) i nacrtati odgovarajue krive

ponude y1 , y2 , y uz odreivanje oblasti definisanosti i karakteristinih taaka.
Analizirati elastinost ukupnog prihoda u odnosu na cenu.
Funkcija tranje je x 5 0,5 p , D : 0 p 10
y1
1 0,5 p , 2 p f
0 y1 f
y2
4 p
0 y2 f
, 4 p f
Zakon trine ponude je:
y p
y1 1 0,5 p
y1 y2 5 1,5 p
126
2 pd4
4 d p f
y1
y2
1 0,5 p
4 p
y1 5 1,5
y1 10
b)
E p, p
y2 5 1
y2 10 6
px
p 5 0,5 p 5 p 0,5 p 2
p
P'
P
p
5 p
p 5 0,5 p
P' 5 p
5 p
5 0,5 p
5 p
d 1; 5 p d 5 0,5 p
5 0,5 p
E d 1 za svako p t 0
E p, p d 1 ,
p!0
E>1 ne dolazi u obzir zbog toga to je tada cena p<0
5 p
1 , 5 p 0,5 p 5 , 1,5 p 10 , p ! 6,67
5 0,5 p
, p 5
E 0
za 5 p 0
5 0,5 p 0 , p 10
E 1 ,
Ep,p=1
0<E<1
E=0
p=0
5>p>0
p=5
127
P=0
12,5>P>0
P=12,5
22. Poznata je funkcija tranje x
0, 6 p 2 12 p 60 i funkcija ponude
10 5 p
a)
Pronai cenu p p kod koje se postie maksimalan ukupan prihod i izraunati

odgovarajue vrednosti tranje, ukupnog prihoda i ponude za tu cenu.
a)
px
p 0, 6 p 2 12 p 60 0, 6 p 3 12 p 2 60 p
P ' 1,8 p 2 24 p 60 0
p1,2
p1
12 r 144 1,8 60
1,8
10
p2 10
3
Definisanost tranje x '
12 r 6
1,8
1, 2 p 12 0
p 10
Cena kod koje se postie maksimalan ukupan prihod je p p

nalazi van oblasti definisanosti.
2
2
10
10
10
x 0, 6 12 60 26
3
3
3
3
8
10 80 10 800
P
88
9
9
3 3 3
2
10
10
y 10 5 6
3
3
3
128
10
jer se cena p=10
3

ukupnih prihoda.
px
P'
p 5
E p
p 5
p 2 p 5
odrediti funkciju graninih prihoda i elastinost
p 5 3 p 5
3p 5
p 5
2
2
granini prihod P ' 13 a E P 0, 7 to znai da
3
3
2
poveava prihod priblino za 13
relativno malo poveanje cene sa nivoa
3
na primer za p
novanih jedinica na jedininu promenu cene, odnsno relativno malo procentualno

poveanje cene sa nivoa
2
povlai porast prihoda za 0,7% pri porastu cene za
3
1%.
24. Poznata je funkcija graninog prihoda P=16-4x.
a)
b)
c)
Pronai funkciju ukupnog i prosenog prihoda.

Na istom grafikonu nacrtati krive ukupnog, graninog i prosenog prihoda, uz
algebarsko odreivanje karakteristinih taaka.
Algebarski, tabelarno i grafiki odrediti elastinost ukupnog prihoda u odnosu na
trinu tranju x.
x
a)
P ' dx 16 4 x dx
P 16 x 2 x
x1
x2
P ' 16 4 x
P 4
P 0
P 1
P 2
P 3
16 x 2 x 2 ; P
x 16 2 x
32
8
0 , x
P
16 2 x
x
p
4 16 2 4 32
16
p 8 0
p=p
p 7 116 2,1 14
p 6 2 16 2, 2 24
p 5 3 16 2,3 30
4
p'
129
x
x
16 4 x
P'
16 4 x
2
P
16 x 2 x
16 2 x
16 4 x
E !1 ,
1 , 16 4 x 16 2 x , x ! 0
16 2 x
E d 1 za svako x t 0
Ep, x
c)
Ep,x=1
0<E<1
E=0
x=0
4>x>0
x=4
P=0
32>P>0
P=32
x
50 . Odrediti:
20
Funkciju ukupnih trokova iz uslova C (0) 700 .
25. Funkcija graninih trokova je C '

a)
b)
Koliinu pri kojoj su trokovi najmanji.
x
50
20
a)
C'
dC
dx
x
50
20
x
50 dx
20
dC
dC 20 50 dx
x2
C
50 x A
40
C (0) 700
A 700
x2
C
50 x 700
40
130
b) C '
x
50
20
x
50 0
20
x 1000
26. Za funkciju trokova C 0, 01x 2 20 x 900 odrediti proizvodnju za koju su
proseni trokovi jednaki graninom.
0, 01x 20
900
x
C ' 0, 02 x 20
C
C'
900
x
900
0, 01x 20
0, 01x 2
0, 02 x 20
x 300
Za proizvodnju x
Cmin 300
300 minimalni proseni jednaki su graninim ukupnim

C ' 300 26 novanih jedinica. Proseni trokovi opadaju pri
proizvodnji manjoj od 300 a rastu pri proizvodnji veoj od 300.

27. Za funkciju trokova C 0, 01x 2 20 x 900
a)
Odrediti elastinost ukupnih i proseih trokova i proveriti vezu izmeu njih.
b)
Odrediti elastinost ukupnih i proseih trokova pri proizvodnji od 200.
Ec
0, 02 x 2 20 x
0, 01x 2 20 x 900
Ec
0, 01x 2 900
Ec
0, 01x 2 20 x 900
Ec 1
Ec 200 0,91
to znai da se ukupni trokovi uveavaju za 0,91% pri poveanju proizvodnje sa

nivoa 200 za 1%.
Ec 200
0, 09
to znai procentualno smanjenje prosenih trokova za 0,09% pri poveanju

proizvodnje za 1% sa nivoa 200.
131
28.
Data je funkcija ukupnih trokova C 5 x 2 320 . Pokazati da su minimalni

proseni trokovi jednaki graninim ukupnim trokovima.
5 x 2 320
C
x
320
C ' 5 2 0
x
C
x
5x
320
x
ako je
320
5
x2
64
x 8
320
! 0zax 8
x3
Cmin 8 80
C '' 2
C ' 10 x
C ' 8 80Cmin 8 C ' 8 80
29. Data je funkcija ukupnih trokova C
a)
b)
22, 45 x
.
x 462, 2
Odrediti elastinost ukupnih i prosenih trokova pri proizvodnji od 1000.

Kolika je elastinost prosenih trokova ako proizvodnja poraste od 400 na
1200 jedinica?
a)
Ec
462, 2
x 462, 2
Ec 1000 0,32
Ec 1000
b)
0, 68
Ec 1200 Ec 400 0,38
30. Neka je vreme ekanja jednog servisa t, a ukupni trokovi po jedinici kapaciteta
C
a)
b)
9
t .
t
Odrediti minimum te funkcije trokova.
Izraunati odgovarajue vrednosti za razliito t.
132
9
t2
t2 9 0
C ' 1
t2 9
t 3
C '' 3
18
!0
27
sledi
Cmin 3 6
to znai da je najkrae vreme ekanja 3 vremenske jedinice.

t
C
1
10
2
6,5
3
6
4
6,25
5
6,8
31. Na tritu poznata je prodajna cena odreenog proizvoda p=7,5 din i funkcija
ukupnih trokova odreenog proizvoaa C 6 1,5 x 2
a) Formirati funkciju prosenih trokova, pronai najekonominiji nivo proizvodnje
i cenu takve proizvodnje.
b) Formirati funkciju prosenog prihoda proizvoaa tog proizvoda.
a)
7,5
C
x
6 1,5 x 2
6 1,5 x 2
x
6
1,5 x
x
6
1,5 0 , x 2
2
x
12
C ''
! 0 Cmin 2
x3
C'
4 , xe
Najekonominiji nivo proizvodnje se postie sa xe
b)
xe
C 2 6 , C e
px
7,5 x
6
7,5 din
133
2.
32. Poznato je da na tritu proizvodnja x jednog pojedinanog prodavca nema

uticaja na menjanje trine cene p.
Neka je evidentna trina cena p=5din. i funkcija ukupnih trokova pojedinanog
prodavca C 4,5 0,5 x 2
a) Pronai nivoe nerentabilne, rentabilne i granino rentabilne proizvodnje. Za
najrentabilniji nivo proizvodnje izraunati odgovarajue vrednosti ukupnih
trokova, ukupnog prihoda, prihoda, graninog prihoda i dobiti.
b) Analizirati elastinost ukupnog prihoda u odnosu na njegovu proizvodnju x,
objasniti ekonomsko znaenje rezultata.
c)
Na istom grafiku nacrtati krive: p, p, p ', C i D, za vrednosti 0 d x d 10 uz

analize.
p 5
4,5 0,5 x 2
a)
p x 5x
D
D
P C 5 x 4,5 0,5 x 2 0,5 x 2 5 x 4,5

0,5 x 2 5 x 4,5 0 / 2
x 2 10 x 9 0 , x1,2
x1 1 , x 2
D 0,5 x 2 5 x 4,5
D ' x 5 0
xr
D '' 1 0
Dmax xr
Najrentabilniji nivo proizvodnje je xr
5 r 25 9
5r 4
5 8
5
P 5 5 5 25
C (5) 4,5 0,5 25 17

P' 5
P 5
D 5
P 5 C 5 8
D 0 za x 0 ;1 9 ; f , intervali nerentabilne proizvodnje

0
0 za x1 1 x 2
9, nivoi granino rentabilne proizvodnje
134
D ! 0 za x 1; 9 ,
5 x
x
E p,x
P'
P
interval rentabilne proizvodnje
b) P
x
5 1%
5x
Ako se x promeni za 1% i ukupan prihod e se promeniti za 1%. To je sluaj

indiferentne (jedinine) elastinosti.
c) P
P' 5
C
P 0 0 ;
5x
P
25 ;
10
50
4,5 0,5 x
C 0
P 5
2
45
4,5
C 1 5
C 5 17
C 9
45
5
4,5
C 10 54,5
P=P'=p=5
9
10
-4,5
D P C 0,5 x 2 5 x 4,5
D 0 4,5
D 9 0
D 1 0
D 10 4,5
D 5 8
33. Data je funkcija tranje p=9-1,5x i funkcija ukupnih trokova C=6+1,5x
a) Pronai funkciju ukupnog prihoda P=P(x) i na istom grafiku nacrtati funkcije
p=p(x), C=C(x) i P=P(x);
b) Odrediti intervale nerentabilne, rentabilne i najrentrabilnije proizvodnje.
c) Odrediti funkciju ukupne dobiti D=D(x).
a)
p 9 1,5 x , C
P
px
6 1,5 x
9 1,5 x x
9 x 1,5 x 2
135
p 9 1,5 x
0 x5
p0
9 , x0
9! p!0
P 9 x 1,5 x 2 , P ' 9 3 x
x10
0 , x2 0
P 2
P 1
C
6 , xe
0 xe
Pmax
P 4 12
P 5 7,5
6 1,5 x
C 0 6
C 3 10,5
C 6 15
136
3 P '' 3 0
P 3
9 1,5.3 3
13,5
P C
b)
9 x 1,5 x 2 6 1,5 x
1,5 x 2 7,5 x 6
1,5 x 2 7,5 x 6 0
x10
1 , x2 0
P ' C ' 0 , D ' 3 x 7,5 0 , x1
D'
2,5
D0
x 0 ;1 4 ; f Intervali nerentabilne proizvodnje
x10
x2 0
4 Nivoi granine rentabilne proizvodnje
x 1; 4 Interval rentabilne proizvodnje
D!0
xr
2,5 Najrentabilniji nivo proizvodnje.
P C 1,5 x 2 7,5 x 6
Dmax D 2,5 1,5.2,52 7,5.2,5 6 3,375
c) D
D 1
D 4 0
D 0
6
D 2
D 3 3
34. Za neki proizvod funkcija prosenih prihoda je P

trokova je C
p 300 2 x , funkcija ukupnih
x .
Odrediti:
a) Funkciju ukupnih prihoda;
b) Funkciju graninih prihoda;
v) Funkciju graninih trokova;
g) Dobit,
d) koliinu proizvoda za koju e dobit biti maksimalna;
) pokazati da se to reenje moe dobiti i iz relacije P '
C'.
Odrediti: cenu, ukupan prihod, ukupne trokove, i maksimalnu dobit.
a)
300 2 x
x2
x p P
b)
P ' 300 4 x
v)
C ' 2x
300 x 2 x 2
137
g)
2 x 2 300 x x 2
3x 2 300 x
D ' 6 x 300
6 x 300 0
d)
x 50
D '' 6 0 max
P ' C ''
300 4 x 2 x
) 300 6 x x 50
p 300 100
p 200
35. P
P 50 200 10000
C x 2 502 2500
Dmax 10000 2500
Dmax
7500
20e x je funkcija prosenog prihoda a C
1
je funkcija prosenih trokova
x
nekog proizvoda. Odrediti potreban i dovoljan uslov za maksimalnu dobit
p 20 e x P
xp P 20 xe x
1
x 1
x
20 xe x 1
C CxC
D
P C
D'
20e x 20 xe x
20e x 20 xe x
x
20e z 0 1 x 0 xo 1
po
20e1
20
e
20
7,33 ,
2,73
potreban uslov je da cena po bude 7,33.
Dmax ( xo ) 20e1 1 7,33 1 6,33

D '' 20e x 20e x 20 xe x
D '' 40e x 20 x e x D ''(1)
20e1 0 , dovoljan uslov za maksimum
xo 1 je ispunjen, D " u jedinici je manji od nule.
138
36. Poznata je funkcija ukupnih trokova C
20 4, 6 x 2 i inverzni oblik funkcije
tranje p 0, 6 x 2 12 x 60 .
a) U oblasti definisanosti trine tranje pronai najrentabilniji nivo proizvodnje
kao i odgovarajue vrednosti cene, ukupnog prihoda, ukupnih trokova i
ukupne dobiti.
b) Analizirati kretanje vrednosti kolinika relativnih promena ukupnih trokova i
nivoa proizvodnje;
c) Pronai najekonominiji nivo proizvodnje i odgovarajue vrednosti: cene,
ukupnog prihoda, ukupnih trokova i ukupne dobiti za taj nivo.
a)
0, 6 x 2 12 x 60
Oblast definisanosti je: x (0, 10)
p ' 1,2x 12 0 x 10

P p x
0,6x
12x 60 x 0,6x3 12x2 60x
D P C 0,6x3 12x2 60x 20 4,6x2 0,6x3 16,6x2 60x 20

D ' 1,8x2 33,2x 60 0
x1 2 x2 16, 7 ! 10 ne pripada oblasti definisanosti.
Najrentabilniji nivo proizvodnje je xr 2 .
P 2 0, 6 22 12 2 60
38, 4
P 2 0, 6 23 12 22 50 2
76,8
C 2
38, 4
D 2
b)
EC , X
EC , X
20 4, 6 2
p 2 C 2
x
9, 2 x
20 4, 6 x 2
0 za x 0
38, 4
9, 2 x 2
20 4, 6 x 2
EC , X 1 , 9, 2 x 2 20 4, 6 x 2 , x 2
9, 2 x 2
x of 20 4, 6 x 2
lim
20
4
4, 6
x2
2
Ec,x=0
0<E<1
E=1
1<E<2
E=2
x=0
0<x<2
x=2
2<x<+
x o +
139
C=0
20<C<38,4
C=38,4
38,4<C
C o +
c)
Jedan od uslova za izraunavanje najekonominijeg nivoa proizvodnje je

EC , X 1 . Moemo zakljuiti da se najekonominiji nivo proizvodnje postie
za xe 2 . Za isti nivo se postie i najrentabilnija proizvodnja xr
pa su i vrednosti za p, P,C i D iste kao u zadatku pod a):
p 2 38, 4,
P 2 76,8,
xe
2,
C 2 38, 4 i D 2 38, 4
37. Poznata je funkcija tranje x=75-0,1p i funkcija ukupnih trokova
C 100 50 x 4 x 2
a)
b)
c)
Nai nivo najrentabilnije proizvodnje i odgovarajuu cenu, ukupan prihod,

ukupne trokove i ukupnu dobit;
Algebarski obraditi i tabelarno ilustrovati elastinost ukupnih trokova u
odnosu na koliinu;
Koji je nivo najekonominije proizvodnje kao i odgovarajua cena i razlika
izmeu ukupnih dobiti iz c) i a)?
x 75 0,1 p
a)
px
750 10 x x
750 10 x
750 x 10 x 2
D P C 750 x 10 x 2 100 50 x 4 x 2 100 700 x 14 x 2

D ' 700 28 x 0 xr 25 , D '' 0 Dmax
p 25 750 10 25 500
P 25
p x 500 25 12.500
C 25 100 50 25 4 252
D 25
D 25
b)
EC , X
EC , X
100 700 25 14 252
8650 ili
P 25 C 25 12.500 3850 8650
x
50 x 8 x 2
50 8 x
100 50 x 4 x 2
100 50 x 4 x 2
50
EC , X 0 za x1 0 , x2 0 ne dolazi u obzir
8
2
1 , 50 x 8 x 100 50 x 4 x 2 , x 2 25 x 5
lim EC , X
x of
3850
50 x 8 x 2
lim
x of 100 50 x 4 x 2
140
Ec,x=0
0<E<1
E=1
1<E<2
E=2
EC , X
c)
1 xe
x=0
0<x<5
x=5
5<x<+
x o +
C=100
100<C<450
C=450
450<C<+
C o +
p 5 750 50 700
D 5
100 700 5 14 52
3050
D 5 D 25 3050 8650
38. Funkcija ukupnih trokova je C
5600
3x 2 25 , a funkcija tranje je x
p
15 .
2
Odrediti:
a)
b)
proizvodnju i cenu pri kojima se postie maksimalna dobit i koliko ona iznosi
proizvodnju pri kojoj je ukupan prihod jednak ukupnim trokovima (gornju i
donju granicu rentabilnosti).
a)
px
2 x 30 x
2 x 2 30 x
D P C 2 x 2 30 x 3 x 2 25 5 x 2 30 x 25
D ' 10 x 30 0x 3
D '' 10 0Dmax 3
pri p 24
b)
20
D!0
5 x 2 30 x 25 ! 0
x1 1
x2
Interval rentabiliteta je pri proizvodnji koja se kree od 1 do 5.
141
39. Za proizvod X date su funkcije trokova C 2 x 2 4900 i tranje

x 0,5 p 500 . Odrediti:
a) Interval rentabilnosti proizvodnje proizvoda X;
b) Optimalan obim proizvodnje i maksimalnu dobit;
c) Dobit pri minimalnim prosenim trokovima;
d) Grafiki prikazati dobit preko prihoda i trokova
a)
p 1000 2 x , odreujemo funkciju prihoda:

P px 1000 x 2 x 2
Iz inverznog oblika funkcije tranje funkcija dobiti D P C postaje
D 4 x 2 1000 x 4900 .
Nule funkcije dobiti 4 x 2 1000 x 4900 0 , odnosno jednaine
x 2 250 x 1225 0 su x1 5 i x2 245 , pa je interval 5 x 245 , u
kome je D ! 0 , interval rentabiliteta proizvodnje proizvoda X.
b)
c)
Izvodna funkcija D ' 8 x 1000 ima nulu x 125 za koju je

D '' 8 ! 0 . Prema tome, x 125 predstavlja optimalni obim proizvodnje,
tako da je
Dmax D(125) 57600 .
Funkcija prosenih trokova C
C' 2
4900
ima prvi izvod
x
4900
,
x2
koji je za x
C ''
2x
49, 49 jednak nuli a drugi izvod
9800
,
x3
49, 49 vei od nule (C ''(49,49) ! 0) , pa je x
49, 49 obim
za x
proizvodnje proizvoda X za koji se postiu minimalni proseni trokovi.
Dobit ostvarena za ovaj obim proizvodnje je D(49,49) 34790 .
142
d)
40. Preduzee proizvodi artikal X sa trokovima C 2 x 5000 i funkcijom tranje

x ( p 100) 2 . Odrediti optimalnu cenu, maksimalnu dobit i optimalnu
proizvodnju.
D
D
P C px 2 x 5000 posle smene x ( p 100)2 imamo:

p ( p 100) 2 2( p 100) 2 5000 ( p 2)( p 100) 2 5000
Funkcija dobiti je definisana u intervalu 0 p 100.
Iz D ' ( p 100) 2 2( p 2)( p 100) ( p 100)(3 p 104) 0

104
sledi da je p1 100 i p2
(p=100 ne pripada intervalu definisanosti
3
funkcije dobiti).
D '' 3 p 104 3( p 100) 6 p 404,
104
D '' 104 0, a to znai da je po
34, 6 optimalna cena.
3
3
Maksimalna dobit Dmax
134435,84
Smenom po
xopt
34, 6 u funkciji tranje dobijamo optimalnu proizvodnju

4268,5.
41. Za funkciju trokova C 200e0,05 x pokazati da su minimalni proseni trokovi

jednaki graninim trokovima.
Funkcija prosenih trokova je C
e0,05 x
200
.
x
143
0, 05 x 1 0,05 x
e
e
0 je x 20, C ''(20) =
! 0, to znai da
2
x
40
funkcija za x 20 ima minimum Cmin 10e .
Iz C '
200
Funkcija graninih trokova je C ' 10e0,05 x . Granini trokovi za x

C '(20) 10e , pa je Cmin C '(20).
42. Dati su granini trokovi C '
20 su
10
5 . Nai ukupne trokove ako je C 1 20 .
x
10
5 dx 10 ln x 5 x A
x
C ' dx
x
C 1 20 10 ln1 5 A A 15
C 10 ln x 5 x 15
43. Dati su granini trokovi C '
C 1 500 .
60
. Nai ukupne trokove ako je
20 x 1
60
dx, posle smene
20 x 1
20 x 1 t 2
20dx
dx
C 1
2tdt
t
dt
10
144
tdt
6t A
10t
500 6 A A 494
60
6 20 x 1 494
ZADACI ZA VEBU
1. Ispitati i nacrtati funkciju tranje oblika:
a) x 20 p 2
p 4 p 3
b)
c)
x 150 6 p 2
d)
p 2 p 2
2
x 125 20 p p 2
1
f) x
2
p 5
e)
g)
1
2p 6
2. Tranja za proizvodom X data je funkcijom

i. x 30 2 p
ii. x 4 p 200
iii. x 6 p 120
iv. x p 200
Odrediti elastinost funkcije tranje i grafiki prikazati kretanje elastinosti. Nai cenu
za koju je Ex , p 1
3. Odrediti elastinost funkcije tranje i grafiki prikazati ako je x
Nai cenu za koju je Ex , p
1 i onu za koju je Ex , p
4. Nai elastinost funkcija tranji:

a)
x 2ae3bp
b)
c)
x
x
ab1 p c
p 2e 3 p 4
a p2
a ! 0, b ! 0
b
i odrediti onu cenu za koju je Ex , p 1
d)
145
2.
p 2 30 p 225 .
5. Za funkciju tranje p
da je Ex , p E p , x
10, 7 x 1020 odredi fleksibilnost cene E p , x i pokazati
1 . Izraunati obim tranje za koji je E p , x .
6. Nai funkciju kretanja uvoza jednog preduzea ako se uvoz kretao:

1993. uvezeno je 106 miliona novcanih jedinica

7. Data je funkcija tranje x 600 p 2 . Odrediti:

a) Elastinost tranje
b) Uspostaviti vezu izmeu graninih prihoda i elastinosti tranje
c) Ispitati promene prihoda kada se cena povea sa nivoa 4 na nivo 9.
2 p 480 i funkciju ponude y
p 2 4 p 300 .
Odrediti elastinost ponude i tranje pri ravnotenoj ceni.

9. Data je funkcija tranje neke robe. Izraunati elastinost tranje i onu elastinost
pri p=3
a)
x 30 4 p p 2
b)
c)
100
x 100
0, 756
x 0,8
10. Data je funkcija potronje junog voa koja glasi

a)
x 0, 051 p 2 1, 436 p 0,907
0, 089 p 2 2, 299 p 5, 212

c)
0, 0176 p 2 0, 4823 p 1, 0821
Kolika je elastinost? Izraunati E 10
b)
x
x
11. Odrediti interval definisanosti i grafiki prikazati funkciju ponude
5 p 400
12. Ispitati i nacrtati funkciju ponude:

a)
2 p 10
b)
p2 p 6
146
13. Analitiki i grafiki nai uslov ravnotee za sledei model trita:
x 100 p 2
y
4 p 2 100 p 5
14. Odrediti ravnotenu cenu modela trita:
x 128 2 p 2
y
2 p2 5 p 3
15. Grafiki nai uslov ravnotee za sledei model trita:
x
y
1
2 p 50 '
8 p 400
16. Za funkciju tranje:
25
p3
4
ispitati i nacrtati funkciju elastinosti tranje u njenoj oblasti definisanosti.

4 p2
ispitati i nacrtati funkciju tranje.
3p
p 3
a)
b)
izraunati i nacrtati funkciju elastinosti tranje;

kolika je elastinost tranje za p=5 i za p=15?
p 2 p 3
odrediti funkciju elastinosti tranje
20. Funkcija ukupnih prihoda P x 3 100 x 2 2500 x .

Pokazati preko funkcije prosenih i preko funkcije graninih da je P 10 16000
21. Data je funkcija tranje x 3,5 p 42
a) nai funkciju ukupnog prihoda
b) odrediti cenu i odgovarajuu tranju za koju se postie maksimalan prihod.
147
22. Data je funkcija tranje x p 3

a) Nai funkciju ukupnog prihoda
b) Odrediti cenu i odgovarajuu tranju za koju se postie maksimalan prihod.
c) Uspostaviti vezu izmeu graninih prihoda i elastinosti tranje
2
23. Za funkcije tranje pronai funkcije prihoda i odrediti funkcije graninih prihoda
preko elastinosti tranje:
a)
x 7 p 2,7
x
x
b)
c)
ae 7 p
p b e ap
24. U narednim zadacima date su funkcije tranje. Odrediti: cenu, prihod i tranju za
koju e ukupni prihodi biti maksimalni:
a)
b)
c)
d)
e)
p 1000
1
x
2000
2
x 25 p 2500
p 2 x 3000
1
p x 250
4
p 3x 9600
x
f)
25. Data je funkcija graninih prihoda P ' 2 x 300 i funkcija graninih trokova
C ' 4 x 900 . Odrediti: a) funkciju ukupnih prihoda koja je P (0) 0 ; b) funkciju
ukupnih trokova koja je C (0) 100000 ; c) maksimalnu dobit preduzea.
26. Funkcije prihoda i trokova su date sledeim uslovima:
P ' 50 2 x
C ' 4x 2
P(0) 0
C (1)
49
Odrediti:
a) Optimalan broj prodaje za maksimizaciju profita;
b) Profit za minimalne prosene trokove;
c) Ispitati i nacrtati na jednom grafiku funkcije prihoda, trokova i profita;
d) Koliki je interval rentabiliteta?
27. Dati su prihodi i trokovi jednog preduzea sledeim uslovima:
P ' 200 8 x
P(1) 196
C ' 2x
C (2) 1504
148
Odrediti:
a) Optimalan obim prodaje i prodajnu cenu koja omoguava maksimizaciju
profita;
b) Profit, obim prodaje i cenu za minimalne prosene trokove;
c) Ispitati i nacrtati na jednom grafiku funkcije prihoda, trokova i profita.
28. Proveriti vezu izmeu elastinosti ukupnih i prosenih trokova ako je
a)
C 2 x3 x 2 4 x
b)
C x 3 300 x 2 50000 x
c)
C 0, 01x 2 20 x 900
d)
e)
C
C
x 3 6 x 2 20 x
3
0, 003 x 50 25
29. Date su sledee funkcije trokova. Uveriti se da su minimalni proseni trokovi

jednaki graninim ukupnim trokovima.
a)
C x 3 300 x 2 50000 x
b)
C 0, 01x 2 20 x 900
0, 003 x 50 25
3
c)
d)
C 10e5 x
2196
C
x1,0335
C x 4 4 x3 24 x 2 1000 x 200
e)
f)
30. Date su funkcije ukupnih trokova. Odrediti proizvodnju za koju su proseni

trokovi minimalni.
C x 4 2 x 3 50 x 100
a)
b)
C 2 x 2 1568
c)
C 3x 2 35000000
d)
C 0, 2 x 2 1,5 x 7, 2
e)
f)
1 3
x 2x 1
16
3x5 4 x3 10 x
31. Data je funkcija marginalnih trokova. Odrediti funkciju ukupnih trokova ako su
poznati sledei uslovi proizvodnje:
a) C ' 6 x 45 pod uslovom da je C 0 190
b)
C ' 3x 2 5 x 1 pod uslovom da je C 10 500

149
c)
d)
e)
C ' 2 x 200 pod uslovom da je C 0 5000
15
6,5 pod uslovom da je C 1 21,5
x
C ' 40 24 x 3 x 2 pod uslovom da je C 0 50
C'
C ' 0, 03 x 2 0,1x 4 pod uslovom da je C 0 1800
f)
g)
C ' 60 e0,002 x pod uslovom da je C 1000 30000e 2
32. Za funkciju trokova:
x3 4 x 2 4 x
odrediti elastinost ukupnih i prosenih trokova i pokazati da je
EC 1 EC
33. Data je funkcija ukupnih trokova:
C
Nai :
a)
b)
5 x 10
funkcije prosenih i graninih trokova i prikazati sve tri funkcije trokova

grafiki,
elastinost ukupnih i prosenih trokova i pokazati da je EC 1 EC
34. Data je funkcija marginalnih trokova sledeim uslovima:
C ' 2 x 4 , C (0)
a)
b)
Ispitati i nacrtati na jednom grafiku funkcije ukupnih, prosenih i marginalnih

trokova;
Pokazati da su minimalni proseni trokovi jednaki graninim.
35. Data je funkcija ukupnih trokova C x 3 2 x 2 2 x . Odrediti:

a) proizvodnju za koju se postiu minimalni granini trokovi
b) elastinost ukupnih i prosenih trokova
c) kada je elastinost ukupnih trokova maksimalna a kada minimalna.
36. Za zadatu funkciju prosenih trokova:
4x 8
3
x
a) Pokazati da su minimalni proseni trokovi jednaki graninim;

b) Ispitati i nacrtati na jednom grafiku funkcije ukupnih, prosenih i marginalnih
trokova;
c) Nai elastinost ukupnih i prosenih trokova.
150
37. Za datu funkciju trokova:

x
8e 2
a) Nai minimalne prosene trokove i pokazati da su jednaki graninim;

b) Ispitati i nacrtati na jednom grafikonu funkcije ukupnih, prosenih i marginalnih
trokova.
38. Poznata je funkcija marginalnih trokova C ' 0, 02 x 30 .
Koliki je porast trokova ako proizvodnja poraste od 100 na 300 jedinica?
39. Proseni ukupni trokovi C
10000
1000 250 x 1 .
x
Odrediti proizvodnju koja minimizira te trokove?

40. Data je funkcija ukupnih trokova C
18 106
72 x .
x
Odrediti proizvodnju za koju su ukupni trokovi minimalni.

41. Neka je funkcija trokova C
3,5 3
x 3,5 x 2 300 x 10000
300
gde je x nivo zaliha.

a) Odrediti minimum te funkcije.
b) Izraunati graninu vrednost elastinosti ukupnih trokova kada x o f .
42. Preduzee proizvodi neki proizvod sa funkcijom trokova
C 2 x 2 1200 i
funkcijom prihoda
P 3x 2 220 x .
Odrediti:
a) proizvodnju x za koju se ostvaruju minimalni proseni trokovi
b) proizvodnju za koju je dobit maksimalna
c) Uporediti ova dva rezultata.
43. Preduzee proizvodi neki proizvod sa funkcijom trokova
C 2 x 2 968 i
funkcijom tranje
x 0,5 p 100 .
Odrediti:
a) dobit preduzea za koju su proseni trokovi minimalni
b) razliku dobiti prema optimalnom reanju
151
45. Funkcije prihoda i trokova date su sledeim uslovima:
P ' 50 2 xP 0 0
C ' 4 x 2C 0
a)
b)
c)
49
Odrediti:
Optimalni obim prodaje koji maksimizira dobit
Dobit pri minimalnim prosenim trokovima
Interval rentabiliteta.
46. Funkcije prihoda i trokova date su sledeim uslovima:
P ' 200 8 xP 1 196
C ' 2 xC 2 1504

Odrediti:
a) Optimalni obim prodaje koji maksimizira dobit
b) Dobit pri minimalnim prosenim trokovima
c) Interval rentabiliteta.
47. Poslovanje jednog preduzea je definisano sledeim uslovima:
70 p
x 2 30 x 1250
Odrediti:
a) Optimalan obim prodaje i prodajnu cenu koja omoguava maksimizaciju profita;
b) Profit, obim prodaje i cenu za minimalne prosene trokove;
c) Ispitati i nacrtati na jednom grafiku funkcije prihoda, trokova i profita.
48. Poslovanje jednog preduzea definisano je sledeim uslovima:
P ' 45 pP 1
44,5
i dobit:
4 x 2 180 x 1400 .
Ispitati i nacrtati na jednom grafiku funkcije ukupnih prihoda, trokova i dobiti.

Pronai interval rentabiliteta kao i maksimalan prihod i maksimalnu dobit i
minimalne ukupne trokove.
152
7.
FINANSIJSKA MATEMATIKA
1. Izraunati koliko je: a) 42,8% od 325 dinara; b) 120% od 1210 dinara.
a)
Kako je p
P
b)
42,8% a 6=3256 to je P
6 p
100
3256 42,8
1393,568
100
p 120% a G 1210 P
1210 120
1452
100
2. Zarada nekog lica je 8230 dinara. Koliko iznosi zarada posle 9%.
8230 9
100
740, 70 to je 8230 704, 70 8970, 70
3. Kolika je prvobitna teina robe ako je kalirano 210 kilograma to u procentima

iznosi 6%.
Prvobitna teina je glavnica u procentnom raunu:
100 210
6
3500 kilograma
4. U 63 litara vina ima 51,20 litara vode. Koliko procenata alkohola ima u toj koliini
vina?
Alkohola ima 63 51, 20 11,80 l.

100 11,80
procenat alkohola je: p
18, 73%
63
5. Posle snienja od 25% roba se prodaje za 32500 dinara. Izraunati:

a) Za koliko dinara je sniena cena
b) Koliko bi iznosila prodajna cena da je snienje iznosilo 30% od prvobitne cene
c) Ako se roba prodaje po 29100 koliko iznosi snienje cene.
153
a) Cena pre snienja je:
32500 100
43333 dinara
75
Snienje je: 43333 32500 10833
43333 30
b) P
12999,90 dinara
100
(100 25 75%) G
6. Izraunati:
a) 4% interesa na iznos od 36000 dinara za 4 godine
b) 8% interesa na iznos od 42000 dinara za vreme od 7 meseci
c)
1
4 % interesa na iznos od 27000 dinara za vreme od 22. II do 30. VI.
3
Kp g 36000 4 4
5760
100
100
Kpm 42000 8 7
b) i
23520
1200
1200
1
13
27000 4 100 2700
Kpd
3
3
c) i
36000
36000
36
a) i
900 13
12 3
11700
36
325
7. Odrediti:
a) Iznos na koji je izraunat interes od 2100 dinara po stopi 7% za vreme od 4
godine
b) Iznos na koji je izraunat interes od 1230 dinara po stopi 8% za vreme od 9
meseci
c) Iznos na koji je izraunat interes od 654 dinara po stopi 4% za vreme od 6.VI
do 15.VII.
a) K
b) K
c) K
100 i 100 2100

7500
74
pg
1200 i 1200 1230
20500
pm
9 8
36000 i 36000 654
58860
pd
4 100
154
8.
Dva kapitala iji je zbir 5000 dinara ukamaena su: prvi sa stopom p% a drugi sa
stopom (p+1)%. Godinji interes prvog kapitala je 50 dinara a drugog 150
dinara. Odrediti oba kapitala i obe stope.
Kp
100
50
Kp 5000 K
5000
p
a interes drugog kapitala za godinu dana
(5000 K )( p 1)
150
100
5000 p 5000 Kp K 15000
5000
5000 p 5000 5000
15000
p
5 p 2 10 p 15 0
p2 2 p 3 0
p 3%
K1
K2
5000
1666, 66
3
5000 1666, 66 3333,34
9. Banka je duniku odobrila 15.V zajam od 8100 dinara. O roku dunik je vratio dug
i zajedno sa 12% interesa platio ukupno 8208 dinara. Kog dana je vraen dug?
i 36000
Kp
i 8208 8100 108
108 3600 9 36000
d
8100 12
8100
d
40 dinara
Dug je vraen 25.VII.

10. Pre 11 godina uloeno je 30 000 dinara, a pre 9 godina jo 20 000 dinara u
banku koja plaa 4% godinje i vri kapitalisanje tromeseno. Kojom se sumom
danas raspolae?
155
p
1% za obe sume i
4
mn=44 tromeseja, mn=36 tromeseja
1
1
n K1 I 44
K 2 I 36
,
K1
30 000 din., 2
Kn
30 000 I144 20 000 I136,
Kn
Kn
30 000 1,54931757+20 000 1,43076878=46479,53+28615,38

75094,91 dinara
20 000 din.,
11. Do koje e se sume uveati 36 000 dinara, sa 6% godinje, za 32 godine, uz

kapitalisanje: a) polugodinje, b) etvoromeseno, v) tromeseno?
a) Polugodinje kapitalisanje
36 000., p=3%, mn= 64(50+14).

K 64 36 000 I350 I143 36 000 4,38390601 1,51258972,
K 64 36 000 6,63105119=238717,84 dinara.
b) etvoromeseno kapitalisanje
2%, mn 96(50 46)
K=36 000.
K 96
K 96
2
36 000 I50
I 462 36 000 2,69158802 2,48661128.
36 000 6,69293317=240945,59 dinara
c) Tromeseno kapitalisanje
p=1,5%, mn =128(50+50+28),
K=36 000 dinara
K 128
1,5
1,5
36 000 I1,5
50 I 50 I 28
36 000 2,10524242 2,10524242 1,51722218
K128
36 000 4,43204564 1,51722218=36 000 6,72439795=242078,33
12. Na kraju godine uloeno je u banku 250.000 din. Sa kojim kapitalom e

rasplagati ulaga po isteku 4 god. i 3 meseca, ako se kapitalisanje vri krajem
svake kalendarske godine sa kamatnom stopom 8% godinje dekurzivno?
Iznos kapitala K posle n godina i m meseci sa p% godinje dekurzivno interesa
n
p
mp
K 1
1
100 1200
Kr n r1
KI pn I 1pm ,
12
156
din.
K
za S
250.000 din, n
4 g, m 3 i p 8 postaje
38
250.000 1, 084 1
1200
250.000 I84 I 21
p
mp
250.000 1,3604889 1, 02 346924, 67 r 1

, r1 1
.
100
1200
13. Za koje vreme e 45000 dinara uz 4% interesa (K,360) doneti interes kao i
60000 od 10. III do 22. V uz 5,75% (K,365).
i1
i2
45000 4 d 60000 5, 75 73
36000
36500
60000 5, 75 73
d
138
36500
14. Poetna vrednost kapitala je 1000 dinara i on je uloen 120 dana uz prost interes
od 6%. Izraunati uveani kapital. Ovde je vreme t 120 / 360 1/ 3 pa emo
imati:
K ' 1000 (1 0, 06 1/ 3) 1000 (1 0, 02) 1000 1, 02 1200

15. Koju sumu novca treba uloiti u banku poetkom godine da bi se posle 3 godine i
4 meseca raspolagalo sa 530.000 dinara, ako je kapitalisanje polugodinje a
kamatna stopa 9% g.d.?
Kako je vrednost uloga K po isteku n godina i m meseci m 6 , pri
polugodinjem kapitalisanju,
2n
p
pm
K 1
1
200 1200
to je u konkretnom sluaju 530.000
6
530.000 II 4,5
II 31
KI 2pn I 1pm ,
n
12
6
1
4,5 3
KI I , odakle je
530.000 0, 7678957 0,97087378 395130,80.
Prema tome, ulog treba da bude 395130,80 dinara.
157
16. Dunik duguje tri razliita iznosa.
1000
Va
11.III
2000
5000
Va
Va
20.IV
6. V
Interesna stopa je 12%. Kada je najbolje isplatiti ukupan dug, a da se pri tome
ne oteti ni dunik ni poverilac.
1000
2000
5000
ds
Va
Va
Va
11.III
20.IV
6. V
K1d1 K 2 d 2 K 3d3
K1 K 2 K 3
ds
Dani
Kd
0
40
56
0
80000
280000
1000 0 2000 40 5000 56

1000 2000 5000
80000 280000
8000
45
Rok dospea obaveze od 8000 bie 11/ 3 45
25. IV .
17. Eskontovana je 6.06.2005 sa 9% menica od din. 30000 za 6/9. Nai

eskontovanu sumu.
E e biti:
30000 92
4000
2760000
4000
690
to ematski piemo:
Eskontovano
6/6
Din. 40000
Va
6/9
690
Din. 29210
Eskont
Va
92/9%
6/6
18. Na dan 14/4 eskontovana je menica sa rokom 9/6. Izraunati na koju sumu glasi
menica kada je eskontna suma 6% a dunik je 18/4 primio po odbitku eskonta
din 5940.
Eskont se rauna na eskontovane vrednosti menica odnosno na umanjeni kapital:
5940 60
6000 60
356400
5940
158
60
Napisaemo emu:
Eskontovano
Din. 6000
60
Va
-eskont
Din. 5940
Va
10/4
9/6
18/4
Nominalnu vrednost menice odredili smo kao zbir eskontovane vrednosti menice i
eskonta (interesa).
19. Godinjoj stopi od 54% odrediti tromesenu konformnu stopu.
Pk
100 ( 4 1
54
1) 11,3987%
100
20. Izraunati konformnu stopu godinjoj stopi od 86% za 32 dana.
Pk
100 [365 (1
86 32
) 1] 5,591396%
100
1
2
21. Koliko je trebalo uloiti pre 15 godina, sa 5 % godinje, da bi se danas primilo

32 000 dinara uz kapitalisanje: a) godinje, b) polugodinje?
a) K n
1
32 000., p=5 %, n 15
.
2
p
K n II n
32 000 0, 44793304 14333,86

p
3
2 %, mn=30 polugodita.
b) n 32 000
a,
2
4
2,75
K 32 000 II3
32 000 0,44314421=14180,61

5,5
32 000 II15
22. U banku se ulae po 15.000 dinara krajem svake godine u toku 5 godina. na koju
sumu e narasti ulozi po isteku 3 godine i 6 meseci od poslednjeg ulaganja, ako je
godinja kamatna stopa 10% g.d.?
159
Traena suma uloga je
r5 1 3
S U
r r1 U 1 III 5p1 I 3p I 1p
r 1
2
15.000 1 III104 I103 I 51
15.000 6,1051 1,331 1, 05 127982, 73
p
p
1,1; r1 1
1, 05 .
r 1
100
200
23. Poetkom svakog polugoa u toku 5 godina ulae se u banku po 18.000 dinara.
Sa kojom sumom novca e raspolagati ulagai nakon 7 godina od prvog
ulaganja, ako je godinja kamatna stopa 8% g.d.?
Traena suma uloga bie
r5 1
r5 1 2
r5 1
Ur

Ur
r
U
r r1 r 2
1
r 1
r 1
r 1
5 1
5
1
4 2
4 2
UIII p UI p 1 III 8 I p U III p I p 1 III p I p
2
2
18.000 III 85 I 41 1 III 84 I 82
18.000 6,335929 1, 04 5 866601 1,1664
261121,38
p
p
1, 08; r1 1
1, 04 .
r 1
100
200
24. Koju sumu treba danas uloiti da bismo kroz 12 godina, sa 6% godinje,
raspolagali sa 45 000 dinara uz kapitalisanje: a) etvoromeseno, b) tromeseno?
a)
n
K
b)
Kn
K
p
% 2%, mn 36 tromeseja
3
2
45 000 II36
45 000 0,49022315=22060,04 dinara.
p
1
45 000

,
1 %, mn 48 tromeseja
4
2
1,5
45 000 II 48 45 000 0,48936169=22021,28 dinara
45 000

,
160
25. Izraunati koliko vredi danas potraivanje od 622 800 dinara kome je rok posle
10 godina, 7 meseci i 18 dana sa 6% godinje uz kapitalisanje: a) godinje, b)
polugodinje
a) Godinje kapitalisanje
Kmn
K
K
tm
s
622 800

, p=6%, m=1, s=360, n=10
, t= 228

tm
K mn p t
tm
s
K mn
II np

s
s
pt
100
622 800 6 228 6
622 800 II10 ,

36 000+6 228
622 800-22 800 0,55839477 335036,86 dinara
b) Polugodinje kapitalisanje
K mn
tm
s
622 800 .,
p
2
3%, mn
20 1 21 (jer u 7 meseci ima 1
polugodite + 1 mesec), t = 30+ 18=48 dana, s =360.
622 800 6 48 3
622 800 II 21 622 800-4942,86 0,53754927,

36 000+6 48
K 332128, 63 dinara
26. Dve sume, od kojih je jedna za 15 000 dinara vea od druge, uveaju se za 14
godina, sa 4% godinje, toliko da zajedno iznose 85 000 dinara, uz polugodinje
kapitalisanje, koliko iznose uloene sume?
p
2
2%, mn
28
2 K 15 000 I 282
85 000, 2K+15 000=
85 000
I 228
2 K 85 000 II 228 15 000,

2 K 85 000 0,57437455-15 000=48821,84-15 000=33821,84 dinara
K 16910,92

, +15 000=31910,92 dinara
161
27. Neka suma je bila uloena 5 godina sa 6% godinje i etvoromeseno

kapitalisanje, a zatim je bila zajedno sa interesom na interes uloena 8 godina sa
4% godinje i tromeseno kapitalisanje. Koliko je iznosila poetna suma ako je
njena krajnja vrednost iznela 150000 dinara?
Kn
p
3
150000 din.
1
k I152 I 32
p
4
1%, mn 32
150000
1
150000 II152 II 32
2%, mn 15 i
150000 0, 74301472 0, 72730410 81059,94 din.
28. Neko ulae 8 godina, sa 6% godinje, po 5000 dinara poetkom: a) svakog

polugodita uz polugodinje kapitalisanje; b) svakog etvoromeseja uz
etvoromeseno kapitalisanje. Izraunati vrednost ovih uloga na kraju 8. godine.
a) Polugodinje ulaganje i kapitalisanje:
p
3%, mn 16 polugodita
2
S16 5000 III163 5000 20, 76158774 103807,94 dinara.
u
5000 din.,
b) etvoromeseno ulaganje i kapitalisanje:
p
2%, mn 24 etvoromeseja
3
5000 31, 03029972 155151,50 dinara.
5000 din.,
S24
5000 III 242
29. koliki treba da bude ulog K na poetku perioda n1
5 godina da bi se u
narednom periodu n2 7 godina primala godinja anticipativna renta R=8500

dinara, ako je godinja kamatna stopa 10% g.d.?
Miza je M
Kr n1
KI pn1 , odnosno
r n2 1
r n2 1 r 1
gde je r
1
n
Odavde je KI p1
R 1 IV pn2 1 ,
p
.
100
R 1 IV pn2 1 , odnosno K
8500 1 IV106 II105
R 1 IV pn2 1 II pn1
8500 5,355261 0, 620921 28264,148.
Dakle, ulog treba da bude 28264,15 dinara.
162
30. Poetkom svake godine perioda od 3 godine n1 3 g ulae se po 12.500 dinara.

kolika e biti polugodinja dekurzivna renta tokom narednih 5 godina n2
ako je kamatna stopa 12% g.d.?
5g ,
Suma uloga na kraju perioda ulaganja je miza za traenu rentu
r 2 n1 1
,
r 2 1
p
gde je r 1
.
200
M
Ur 2
S druge strane je
M
Ur 2
r 2 n2 1
r 2 n2 r 1
r 1
r 2 1
2 n1
R Ur 2
RIV p2 n2 , pa je
2
RIV p2 n2 , odakle je renta

2
r 1 2 n2
Vp
r 2 1 2
2 n1
12.500 1,1236
12.500 1, 062
1, 062 1 10
V6
1, 062 1
1, 418519 1
0,135868 6461,5338.
1,1236 1
31. Neko ulae 28 godina, sa 6% godinje, po 6000 dinara poetkom: a) svakog

polugodita uz polugodinje kapitalisanje; b) svakog tromeseja uz tromeseno
kapitalisanje. Izraunati vrednost ovih uloga na kraju 28. godine.
a)
Polugodinje ulaganje u kapitalisanje:
u
S56
S56
b)
p
3%, mn 56 polugodita, n 50, t
2
6000 III 503 I 503 III 63 ,
6000 din.,
6000 116,18077330 4,38390601 6, 66246218 ,
S56
6000 116,18077330 29, 20760799 ,
S56
6000 145,38838129 872330, 29 dinara
Tromeseno ulaganje u kapitalisanje:
163
6.
Ovde je
p
1
1 %, mn 112 , n 100, t 12.
4
2
1,5
1,5
1,5
6000 III 50 I 50 III 61,5 I100
III121,5 ,
6000 din.,
S112
S112
6000 74, 78807045 157, 44701950 58, 66623291 ,
S112
6000 290,90132286 1745407,94 dinara
32. Neko ulae poetkom svakog tromeseja, za vreme od 6 godina, po 8000 dinara
u banku, koja plaa 4% godinje, kapitalisanje tromeseno dekurzivno. Izraunati
vrednost ovih uloga na poetku onog tromeseja u kome je uloen poslednji ulog.
p
1%, mn 1 23 tromeseja
4
1
8000 1 III 23
8000 26,97346485 215787, 71 dinara.
8000 din.,
S 24'
33. Neko je utedeo 188474 dinara ulaui 16 godina, poetkom svake godine, sa
1
5 % godinje, izvesnu sumu uz godinje kapitalisanje. Izraunati koju je sumu
2
ulagao.
Sn
u
1
188474 dinara, n 16 godina, p 5 %.
2
188474
188474
7250 dinara.
III165,5
25,99640268
34. Po koliko treba ulagati poetkom svakog kvartala, sa 8% godinje, u toku 7

godina da se na kraju 7. godine, uz tromeseno kapitalisanje, ima suma od
255098 dinara?
Sn
u
255098 dinara, mn
255098
III 282
28 tromeseja,
p
4
2%.
255098
6750 dinara.
37, 79223451
35. Zajam od 135.000 dinara otplauje se jednakim godinjim anuitetima u toku 5

godina, pri godinjoj kamatnoj stopi 10% g.d. Sainiti plan amortizacije zajma.
Anuitet zajma je
r n r 1
r n 1
ZV pn
135.000V105
164
1350000
3, 790784
35612, 657.
Plan amortizacije zajma

n
Dug
1
2
3
4
5
Interes
135000
112887,34
88563,41
61807,09
32375,14
135000
112887,34
88563,41
61807,09
32375,14
Otplata
22112,66
24323,93
26576,32
29431,95
32375,14
135000
36. Po koliko treba ulagati krajem svaka 4 meseca, u toku 12 godina, sa 6% godinje,
da se na kraju 12. godine, uz etvoromeseno kapitalisanje, ima suma od 233975
dinara?
233975 dinara, mn 36 1 35,
S n'
u
233975 V362
100
p
3
2%.
233975 0, 01923285 4500 dinara.
37. Zajam od 50000 dinara otplauje se jednakim polugodinjim anuitetima u toku 3

godine, sa kamatnom stopom 8%g.d. napraviti plan amortizacije zajma u
poslednjoj godini.
Anuitet zajma je
r mn r 1
Z mn
r 1
ZV pmn
50000V46
50000 0,190762 9538,1
1, 004; broj godina otplate zajma n=3,

r 1
200
broj kapitalisanja u jednoj godini m 2

Neotplaeni deo zajma na kraju 2 godine, odnosno posle 4 otplate je
R4
r k 1
aIV pk
r k r 1
m
9538,1 IV42
9538,1 1,886095 17989, 76

(broj neizvrenih otplata k=mn-4=6-4+2),
165
a plan njegove amortizacije dat je sledeom tabelom.

Dug
17989,76
9171,25
5
6
Interes
716,59
366,85
Otplata
8818,51
9171,25
38. Trea otplata zajma, koji se otplauje jednakim mesenim anuitetima u toku 2
godine, sa kamatnom stopom 6% g.d. je 1010 dinara. Koiki su
a) otplaeni deo zajma posle pet otplata,
b) anuitet?
a) Otplaeni deo zajma posle pet otplata je
r5 1
b1 1 III 5p1 b1 1 III 14
r 1
2
m
p
( r 1
1, 005; broj otplata u jednoj godini m=12),
1200
O5
b1
gde je prva otplata
b3
r2
b1
b3 II 2p
1010 II 12
999,97 | 1000,
pa je
O5 1000 5, 05025 5050, 25.

b) Anuitet zajma je
a b1r mn
b1 I mn
p
m
1000 I 124
1127,16.
39. Planirano je da se zajam otplauje jednakim mesenim anuitetima, a=12000

dinara, u toku 18 meseci sa kamatnom stopom 9% g.d. Nakon dvanaest otplata
zajma, rok otplate je produen za 6 meseci. Koliki je novi anuitet?
Ostatak zajma posle davnaes otplata
r k 1
aIV pk 12000 IV36 12000 5,845598 70147,18
k
r r 1
4
m
p
1, 0075; broj otplata je jednak godini m=12; k=18-12=6), pa je
( r 1
1200
R12
novi meseni anuitet (u toku narednih 12 meseci, n=12)
166
a1
R12
r n r 1
rn 1
70147,18V
12
3
4
R12V pn
m
70147,18 0, 087451 6134, 44.
40. Koliko treba uloiti danas u banku, pa da se 27 godina, sa 6% godinje, prima

renta od 7000 dinara, i to: a) poetkom svakog polugodita uz polugodinje
kapitalisanje; b) poetkom svakog etvoromeseja uz etvoromeseno
kapitalisanje; v) poetkom svakog tromeseja uz tromeseno kapitalisanje, ako se
prva renta prima na poetku perioda kapitalisanja, tj. na dan uplate mize?
a) Polugodinje primanje i kapitalisanje
p
3%, mn 1 53, n 50, a t -1 3,
2
7000 1 IV503 II 503 IV33 ,
7000 dinara,
M 'n+t-1
7000 26, 72976400 0, 22810707 2,82861135
M 53
M 53
7000 26, 72976400 0, 64522628
M 53
7000 27,37499028
M 53 191624,93 dinara
b) etvoromeseno primanje i kapitalisanje
M 'n+t-1
M 80
p
2%, mn 1 80, n 50, a t -1 30,
3
7000 1 IV502 II 502 IV302 ,
7000 dinara,
7000 32, 42360589 0,37152788 22,39645555
M 80
7000 32, 42360589 8,32090770 7000 40, 74451359,
M 80
285211, 60 dinara
c) Tromeseno primanje i kapitalisanje
167
Ovde je
p
1,5%, mn 1 107, n 100, a t -1 7
4
p
Opet se moramo podsetiti da je II100
II 50p II 50p pa je
R
7000 dinara,
M 'n+t-1
1,5
1,5
7000 1 IV501,5 II 50
IV501,5 II100
IV71,5 ,
M 107
7000(35,99968807 0, 47500467 34,99968807
M 107
0, 22562944 6,59821395)
7000 54,11345498 378794,18 dinara
41. Neko uplati danas 180000 dinara u banku, s tim da 10 godina sa 4$ godinje uz
tromeseno kapitalisanje, prima izvesnu rentu krajem svakog tromeseja. Koliko e
iznositi ta renta ako prva renta treba da se primi 3 meseca posle uplate mize?
Mn
p
1%; pa e renta iznositi:
4
180000 0, 03045559 5482, 01 dinara.
180000 dinara, mn
R 180000 V401
40;
42. Neko uplati danas 200000 dinara u banku, koja plaa 3% godinje, s tim da 11
godina, uz etvoromeseno kapitalisanje,prima rentu poetkom svakog
etvoromeseja.Koliko e iznositi ta renta ako prva renta treba da se primi na
dan uplate mize?
Mn
R
200000 dinara, mn 1 32;

200000
1 V321
p
3
1%;
200000
=7074,85 dinara.
28, 26958947
43. Danas je uloeno 150000 dinara sa 6 % godinje, kapitalisanje polugodinje. Po

koliko treba dodavati ovoj sumi u toku 8 godina, krajem svakog polugodita, da
se na dan ulaganja poslednjeg uloga ima ukupna suma od 450000 dinara uz
polugodinje kapitalisanje?.
150000 dinara, Sn'
150000 I163 u 1 III153
450000, u
?,
p
2
3%, m
450000,
150000 1, 60470643 u 20,15688130 450000,

240705,96 u 20,15688130 450000,
168
2, n 8,
209294, 04
10383, 26 dinara
20,1568813
44. Koji se zajam moe amortizovati, sa 4% godinje, za 10 godina dekurzivnim

anuitetom od 48000 dinara, koji se plaa: a) godinje uz godinje kapitalisanje;
b) polugodinje uz polugodinje kapitalisanje; v) tromeseno uz tromeseno
kapitalisanje?
a) Godinje plaanje i kapitalisanje
48000 dinara, p
a IV104
4%, n 10 godina, Z
48000 8,11089577 389323 dinara
b) Polugodinje plaanje i kapitalisanje
p
2%, m 2, n 10, mn 20, Z ?
2
48000 16,35143334 784868, 78 dinara
48000 dinara,
a IV202
c) Tromeseno plaanje i kapitalisanje
p
1%, m 4, n 10, mn 40, Z ?
4
48000 32,83468611 1576064,93 dinara
48000 dinara,
a IV401
45. Zajam od 4500000 dinara amortizuje se u jednakim anuitetima tokom 12 godina

sa 6% godinje dekurzivno. Izraunati anuitet ako se plaa: a) godinje uz
godinje kapitalisanje; b) polugodinje uz polugodinje kapitalisanje; v)
etvoromeseno kapitalisanje?
a) Godinje plaanje i kapitalisanje
4500000 dinara, p
Z IV
6
12
6%, n 12 godina, a ?
4500000 0,11927702 536746,57 dinara
b) Polugodinje plaanje i kapitalisanje
p
3%, m 2, n 12, mn 24, a
2
4500000 0, 05904741 265713,35 dinara
4500000 dinara,
Z IV243
c) etvoromeseno plaanje i kapitalisanje
169
p
2%, m 3, n 12, mn 36, a ?
3
4500000 0, 039233285 176547,83 dinara
4500000 dinara,
Z IV362
46. Zajam od 500000 dinara amortizuje se za 3 godine, polugodinjim jednakim

anuitetima sa 6% godinje, uz polugodinje dekurzivno kapitalisanje. Treba
izraditi plan amortizacije ovog zajma.
Z V63
500000 0,18459750 92298, 75 dinara

3%
intere
sa
Polug.
Zajam
Otplata
500000,00
15000,00
77298,75
b1
i1
422701,25
12681,04
79617,71
b2
i1
343083,54
10292,51
82006,24
b3
i2
261077,30
7832,32
84466,43
b4
i2
176610,87
5298,33
87000,42
b5
itd.
89610,45
2688,31
89610,45
b6
1793083,40
53792,50
500000,00
500000 3
100
15000 din.
422701, 25 3
100
12681, 44 din.
47. Trideseta otplata iznosi 22500 dinara, vreme amortizacije zajma je 23 godine sa
6% godinje, kapitalisanje i plaanje anuiteta polugodinje dekurzivno. Izraunati:
a) zajam; b) otplaeni deo zajma sa 35 prvih anuiteta; c) ostatak zajma posle 25
plaenih anuiteta; d) ostatak zajma posle 35 plaenih anuiteta ako interes na taj
ostatak iznosi 10322,90 dinara; e) otplaeni deo zajma anuitetima od 28. do 40
zakljuno.
3
a b30 I 46
30 1
b1
a) a
Z
b30 II
3
30 1
b30 I173
b30 II
3
29
22500 1, 65284763 37189, 07 dinara

22500 0, 42434636 9547, 79 dinara
p
3%, m 2, n 23, mn 46, Z
2
37189, 07 24, 77544906 921375, 91 dinara
37189, 07 din.,
a IV463
170
b) b1
p
3%, O35 ?
2
9547, 79 60, 46208181 577279, 26 dinara
9547, 79 din.,
O35
b1 1 III 343
c) a
37189, 07 din.,
p
3%, R46 25 ?
2
a IV213 37189, 07 15, 41502413 573270, 41
R46 25
a IV463 25
R46 25
573270, 41 dinara
ili
3
Z b1 1 III 24
921375,91 348105, 40 573270,51
R21
Z O25
R21
573270,51 dinara
p
2
d) i35 10322,90 din.,

R4635
e) k
Ok c
Ok c
3%, R4635
100 10322,90
=344096,66 dinara
3
40, c
28,
p
2
3%, b1
9547, 79 dinara, Ok c
p
2p
3
3
3
2
b1 III k 1 III c 2 b1 III 40
b1 III 393 III 26

1 III 28 2
9547, 79(74, 40125973 39, 70963351) 9547, 79 34, 69162622
O12 =331228,36 dinara

48. Zajam od 4000000 dinara amortizuje se godinjim anuitetom 22%, sa interesom
6% godinje, kapitalisanje godinje dekurzivno. Izraditi plan amortizacije i
izraunati poslednju otplatu i anuitetni ostatak.
a
6
n
4000000 22
100
880000
4000000
880000 dinara,
0, 2373 o 5 godina
0, 22
0, 2033 o 6 godina
a 880000 dinara
171
Zajam
6% interesa
Otplata
4000000,00
240000,00
640000,00
3360000,00
201600,00
678400,00
2681600,00
160896,00
719104,00
1962496,00
117749,76
762250,25
1200245,76
72014,74
807985, 62
392260,50
23535,63
392260,50
13596602,26
815796,13
4000000,00
ZADACI ZA VEBU:
1. Izraunati koliko je:
a) 0,01% od 700 dinara;
c) 15% od 9800 dinara;
b) 117% od 2400 dinara;

d) 0,5% od 1650 dinara.
2. Radnik ima mesenu zaradu u iznosu od 17500 dinara. Koliko iznosi zarada posle
10% poveanja plate?
3. Roba se prodaje za 25400 dinara posle snienja od 17%. Izraunati:
a) Za koliko dinara je sniena cena.
b) Koliko bi iznosila prodajna cena da je snienje iznosilo 30% od prvobitne
cene.
c) Ako se roba prodaje po 24900 dinara, koliko iznosi snienje cene.
4. Jedna polovina robe na stovaritu prodata je sa marom od 5%. Na nabavnu cenu
mara iznosi 15000 dinara. Izraunati:
a) Za koliko dinara je prodat ostatak robe, ako je na njemu ostvarena mara 8%
b) Koliko procenata mare je ostvareno na ukupno prodatoj robi.
5.
Posle snienja cene za 30% roba se prodaje za 48000 dinara. Za koliko

procenata treba sadanju cenu poveati da bi se roba prodavala po ranijoj ceni?
172
6.
Pri prodaji jedne petine robe sa zalihe zaraunata je mara 4%, pri prodaji tri
etvrtine mara je 9,5% a na ostatku 2,5%. Izraunati nabavnu cenu ove robe,
ako je ostvarena mara na svoj prodatoj robi 67850 dinara.
7. Cena robe je prvi put poveana za 25%, a zatim za 12%, pa je zatim smanjena
za 5%. Posle smanjenja cene, roba se prodaje za 750 dinara. Izraunati cenu
robe pre prvog poveanja cene.
8.
Prodata je 1/3 od ukupne koliine robe na zalihama i to sa zaradom od 8% za

7560 dinara. Na 2/5 je ostvarena zarada 10% a na ostatku je ostvarena
zarada od 5%. Izraunati kolika je bila ukupna nabavna vrednost robe na
zalihama i kolika je bila ukupna ostvarena zarada u dinarima I procentima.
9.
Posle snienja od 20% roba se prodaje za 4350 din. Za koliko procenata treba
novu cenu robe poveati da bi se roba prodavala po ranijoj ceni?
10. Duniku je odobren zajam od 21000 dinara na dan 23. septembar. Tom prilikom
je odbijena kamata do 23. oktobra i isplaen ostatak od 19100 dinara.
Izraunati po kojoj kamatnoj stopi je raunata kamata.
11. Zbir dva kapitala je 12.000 din. Prvi je uloen sa 6% a drugi sa 10%. Zbir
godinjih kamata na oba kapitala je 1.050 din. Odrediti kapitale.
12. Dana 25. aprila je duniku odobren zajam od 32.000 dinara. Tom prilikom je
odbijena kamata do 25. maja i isplaen ostatak od 28.533 dinara. Izraunati po
kojoj kamatnoj stopi je raunata kamata.
13. Oroeno je u banci pod kamatu: 30% kapitala sa 6% (k, 360) kamate za 60 dana
50% kapitala uz 4% (k, 360) kamate za 90 dana , a ostatak uz 4,5 % (k, 360)
kamate za 80 dana. Ukupna oroena suma u banci narasla je zajedno sa
kamatom na 303000 dinara. Koliko iznosi ukupna oroena suma u banci?
14. Dva kapitala se razlikuju za 2500 dinara. Vei kapital je ukamaen sa 6% za 8
meseci, a manji sa 5% za 6 meseci. Kamata prvog kapitala je jednaka dvostrukoj
kamati drugog kapitala. Odrediti oba kapitala.
173
8.
ELEMENTI TEORIJE VEROVATNOE

1.
Neprovidna kesa sadri 30 kuglica: 10 crvenih, 8 plavih i 12 neobojenih. Iz kese

se izvlai, na sreu, jedna kuglica. Kolika je verovatnoa da e se izvui obojena
kuglica?
Oznaimo sa A dogaaj izvuena crvena kuglica i sa B izvuena plava
kuglica. Tada dogaaj A B oznaava izvuena obojena kuglica. Poto su
dogaaji A i B neudruivi, to je:
P A B
2.
P A P B
10 8

30 30
0, 6
U lutriji ima 1000 sreaka, od kojih 1 sreka dobija zgoditak 500 dinara, 10
sreaka zgoditke po 100 dinara, 50 sreaka zgoditke po 20 dinara, 100
sreaka zgoditke po 5 dinara, ostale sreke su bez zgoditaka.. Kolika je
verovatnoa dobijanja zgoditka ne manjeg od 20 dinara za 1 kupljenu sreku?
Neka je dogaaj A1 zgoditak od 20 dinara, A2 zgoditak od 100 dinara,
A3 zgoditak od 500 dinara, dogaaj A zgoditak ne manji od 20 dinara,

to je A
imamo:
P A
3.
A1 A2 A3 i uzimajui u obzir neudruivost dogaaja A1, A2 , i 3
P A1 P A2 P A3
50
10
1

1000 1000 1000
0, 061
Baeni su novi i kocka . Neka je A dogaaj pao je grb i B

pala 3 na kocki . Odrediti P A B
^G1, G 2, G3, G 4, G5, G6` , pa je P A
^G3, C 3` , pa je P B
2
12
174
6
12
A B
^G3` , pa je P A B
6 2 1

12 12 12
P A B
4.
7
12
Kolika je verovatnoa da se iz 32 karte izvue ili crvena karta ili dama?

Poto se ovde dogaaji udruuju, jer crvena karta obuhvata i dve dame
to je verovatnoa:
P A B
5.
1
12
P A P B P A B
1 1 1

2 8 16
AB ,
9
16
U kesi se nalazi 60 cedulja na kojima su redom ispisani prirodni brojevi od 1 do

60. Ako izvuemo iz kese jednu cedulju, kolika je verovatnoa da broj koji smo
izvukli nije deljiv ni sa 3, ni sa 4, ni sa 5?
Ovde je m
^1, 2,3....59, 60` ;
A : broj deljiv sa 3
B : broj deljiv sa 4
C : broj deljiv sa 5
A ^3, 6,9,12,15,18, 21, 24,....57, 60` 20; B
^4,8,12,16, 20...56, 60`
^5,10,15, 20....60` 12; P A B ^12, 24,36, 48, 60`

5 V A C ^15,30, 45, 60` 4
P B C ^20, 40, 60` 3; P A B C ^60` 1;
15;
P A B C
P A B C
6.
20 15 12 5
4
3
1

60 60 60 60 60 60 60
3 2
je traena verovatnoa.
1
5 5
3
5
Ukolektivu ima 63 mukarca i 37 ena. Meu mukarcima se nalazi 42% puaa,

i 58% nepuaa, dok meu enama ima 14% puaa i 86% nepuaa.
Dogaaj da je sluajnim izborom odabrana osoba mukarac obeleimo sa A i
da pui sa B .
Izraunaj verovatnoe sledeih dogaaja
a) P AB ;
b) P AB ;
c) P AB ;
175
d) P AB
a) P AB

c) P AB
d) P AB
b) P AB
7.
63 42
100 100
37 14
100 100
0,3654;
0, 2646;
0, 0518;
0,3182;
Ako se iz jednog pila od 32 karte i drugog od 52 karte izvue po jedna

karta, kolika je verovatnoa da e to biti 2 keca?
Ovde se dogaaj D realizuje kroz dva nezavisna dogaaja, A i B, jer
izvlaenje keca iz pila od 32 karte niim ne utie na izvlaenje keca iz pila od
52 karte, pa su verovatnoe ovih dogaaja:
4
32
P A
8.
1
; P B
8
4
52
1
; P D
13
P AB
1
104
Kolika je verovatnoa da se dve kocke, numerisane od 1-6, bace prvi put dva
jednaka broja, drugi put zbir 5, trei put zbir 9?
Od ranije znamo da kod dve kocke m 62 36 . Ovde se dogaaj D
realizuje kroz tri nezavisna dogaaja A, B, C ,jer realizacijom jednog od njih
niim se ne utie na realizaciju ostala dva dogaaja, pa je verovatnoa
oekivanog dogaaja D :
P D
9.
P ABC
1 1 1

6 9 9
1
486
Kolika je verovatnoa da iz pila od 32 karte u tri uzastopna izvlaenja: a)

izvuemo; b) ne izvuemo damu ako se izvuena karta vraa?
Da prvi put izvuemo damu verovatnoa je 4/32, dama se vraa, to je ista
verovatnoa za drugi i trei put, pa je broj povoljnih sluajeva za sva tri
izvlaenja isti
m1
m2
m3
a) P D
p1
p2
p3
p , a takoe i broj svih moguih sluajeva
m , pa je verovatnoa oekivanog dogaaja D :
4

32
1
;
512
b) P D
176
4
1
32
511
512
10. Sijalice su pakovane po 120 komada, u kutije, od kojih su 105 ispravne (

dogaaj A ), a od njih su 80 komada jaine 60w ( dogaaj B ). Kolika je
verovatnoa da se sluajnim izborom izvadi ispravna sijalica jaine 60w?
U ovom primeru dogaaj B zavisi od realizacije dogaaja A , pa je
n 120; n1 105; n2 80, a verovatnoa:
P A
105
; P BA
120
80
, a verovatnoa P A B
105
2
.
3
11. Iz pila od 52 karte izvuene su, na sreu, tri karte ( bez vraanja). Kolika je
verovatnoa da meu njima nee biti nijednog keca?
Poto ima 52 karte, od kojih su 4 keca, to pri izvlaenju prve karte imamo za
dogaaj
A : m 48, n 52, pa je:
P A
48
.
52
Pri uslovu da prva izvuena karta nije kec imamo za B A : m1

pa je:
P BA
47, n1
51,
47
.
51
46
, pa e traena verovatnoa biti:
50
48 47 46 4324

0, 783.
52 51 50 5525
Analogno je P C AB
P A B C
12. Ispitni program sadri 100 pitanja. Student je doao na ispit znajui 85 pitanja.
Na ispitu se izvlai tri pitanja. Kolika je verovatnoa da student zna sva 3
pitanja?
A1 dogaaj da student zna da odgovori na I pitanje

A2 dogaaj da student zna da odgovori na II pitanje
A3 dogaaj da student zna da odgovori na III pitanje
D
A1 A2 A3
P D
A1 , A2 , A3 zavisni dogaaji
85 84 83
P A1 P A2 / A1 P A3 / A1 A2

100 99 98
177
83 84 85
98 99 100
13. Pet strelaca gaaju po jednom i nezavisno jedan od drugog isti cilj. Verovatnoa
da pogode cilj strelci je:
I 0,90
II 0,80
III- 0,95 IV- 0,90
V- 0,85
Nai verovatnou da je cilj pogoen jednom.
A1 cilj je pogodio I
A2 cilj je pogodio II
A3 cilj je pogodio III
A4 cilj je pogodio IV
A5 cilj je pogodio V
I nain:
To bi predstavljale sve kombinacije od pet strelaca izuzev one gde svih 5 ne
pogode cilj.
II nain:
Ako je dogaaj D znaio da se cilj pogodi bar jednom, D c e znaiti da se ne
pogodi ni jednom.
Dc
A1c A2c A3c A4c A5c ; dogaaji su nezavisni:
P Dc P A1c P A2c P A3c P A4c P A5c
P Dc 0,10 0,20 0,5 0,10 0,15 0,010 0,100 0,15 0,001000 0,15 0,00015
P D 1 0,00015 0,99985
14. Radnik kontrolie rad tri maine. Verovatnoe da u toku jednog dana nee biti
popravka prve, druge i tree maine su:
p1
0,90; p2
0,95; p3
0,80
Nai verovatnou da e na svim mainama biti potrebna popravka u toku istog

dana, za sluaj kada maine rade nezavisno jedna od druge.
1 potrebna popravka na I maini
2 potrebna popravka na II maini

3 potrebna popravka na III maini
D A1 A2 A3
P D
P A1 P A2 P A3 0,10 0, 05 0, 20 0, 0200 0, 05 0, 0010
178
15. Trojica igraa A,B,C dogovorili su se da bacaju kocku pod sledeim uslovima:
prvo baa igra A, za njim igra B, a za njim igra C, a zatim opet poev od
igraa A sve po istom redu. Pobeuje onaj igra kod koga se prvo pojavi broj
6. Nai verovatnou pobede za svakog od igraa A,B,C
Aj pri j-tom bacanju kod igraa A pojavi se broj 6

B j pri j-tom bacanju kod igraa B pojavi se broj 6
C j pri j-tom bacanju kod igraa C pojavi se broj 6
DA igru dobija igra
D B igru dobija igra B
DC igru dobija igra C
A1 A1c B1c C1c A2 A1c B1c C1c A2c B2c A3 ....
DA
unija disjuktivnih dogaaja. Kkod proizvoda uzimamo proizvod verovatnoe jer

su dogaaji nezavisni.
P DA
P A1 P A1c B1c C1c A2 P A1c B1c C1c A2c B2c C2c A3 .....
P DA
1 5 1 5 1
...
6 6 6 6 6
3
6
1 5 5
1 ...
6 6 6
1
1
6
1
5
1
6
1
1
216
125
6
216
1 36 6
6 91
36
91
c
A1 B1 A1c B1c C1c A2c B2 ...
P DA
DB
P DB
P A1c B1 P A1c B1c C1c A2c B2 ...
P DB
5 1 5 1
...
6 6 6 6
P DB
1 5 36
6
6 6 91
DC
: DA DB
30
91
P DC 1
179
30 36

91 91
91 66
91
25
91
36
91
16. Iz pila karata za remi (108 karata) izvlai se 1 karta. Neka je dogaaj A izvuena karta je "pik" a dogaaj B - izvuena karta je "dama". Tada imamo:
12 1
30
5
P B
P A
108 9
108 18
P AB
6
108
1
P AB z P A P B
18
17. Isto kao u 1, iz pila od 52 karte imamo:
30 5
12 1
P B
108 18
108 9
6
1
P AB
P AB z P A P B
108 18
P A
U primeru 2 dogaaji A i B su zavisni a u primeru 3 nezavisni!

18. Tri strane pravilnog tetraedra obojene su redom crvenom, plavom i utom dok je
etvrta strana obojena sa sve tri boje. Neka sa A oznaimo dogaaj da prilikom
bacanja tetraedar padne na crvenu boju, B na plavu, C na utu. Tada je
P ( AB)
P( A) P( B), P( AC )
jer je P ( AB )
P( AC )
1 1
z
4 8
mada su to u parovima.
Sada je P ABC
P( A) P(C ), P( BC ) P( B) P(C ),
1
1
P( BC )
, P( A) P( B) P (C )
.
4
2
P A P B P C pa A, B i C nisu nezavisni,
19. U grad X dolazi 450 automobila iz A, 300 automobila iz B, 250 automobila iz

C. Verovatnoa da e automobil koji dolazi iz A imati gumi defekt je 0,04, iz B
0,06 i iz C 0,08. Koja je verovatnoa da je jedan automobil koji je doao u X
sluajno izabran imao gumi defekt?
P (Q )
P A P Q A P B P Q B P C P Q C
45
3
25
0, 04 0, 06
0, 08
100
10
100
1
1
0, 56 0, 056
0,18 0,18 0, 2
10
10
180
20. Uzmimo sluajnu veliinu X koja se javlja pri bacanju kocke:
1 2 3 4 5 6
1
1 1
6
6 6
Matematiko oekivanje je E X
6 p
i 1
1
1
1
1
1 1 1
1
21
E X 1 2 3 4 5 6
1 2 3 4 5 6 21
6
6
6
6
6 6 6
6
6
21. Nai srednju vrednost Puasonove sluajne veliine koja postie vrednosti
0 1 2 ....n...
p 0 p1 p 2 ... pn ..
On
pn
n!
e O
O >0
jI
Aj
J 0
f
E X = j Pj
0
eO
0
O J 1 O
Oj
j!
J 1!
OJ
e O
e O
e O O
0
J 1!
O J 1
e O O e O
J 1!
EX
22. Nai disperziju dinamine sluajne veliine
0.......n
p0 .... pn
Pri emu je pk
Po definiciji je
D X
n
k
q nk
p ! 0,
E X 2 EX
q 1- p
E X 2 02 p0 12 p1 ... k 2 pk ... pn n 2
n
n!
k k 1 k k ! n k ! p q
k
k 1
181
nk
k p q
2
n
k
n 1
.... npq n 2 p 2
nk
k mk pk qnk
E x 0 p0 1 p1 ...n pn
k 1
D x npq n2 p 2 np
23. Funkcija raspodele F x
n!
k k ! n k ! p
q nk
npq
A Barctg
x
, f x f . Nai A, B, gustinu
2
raspodele i izraunati P (a X b).
F f
S
A B 0
2
F f
A B
1
2
f x
S
1
1
1 1
4
2
2
2
x 2 2S 4 x
S
S x2 4
1
4
1 1
b 1 1
a
arctg arctg .
2 S
2 2 S
2
F ' x
P a d X d b
24. U magacinu se nalazi 5 Obodinovih i 7 friidera fabrike Gorenje. Sluajno su

uzeta 3 friidera. Kolika je verovatnoa da meu njima dva budu Obodinovi.
Ako je A dogaaj da od 3 uzeta friidera dva budu Obodinova onda je broj
moguih n
12 12 11 10

3!
3
a broj mogunosti u kojima se ostvaruje dogaaj A je:
57
m
2 1
5 47
2
znai verovatnoa
P ( A)
m
n
3! 5 4 7
2 12 11 10
np
k 1
7
22
182
25. Neka se u kutiji nalazi 15 etona, od kojih 6 belih i 9 crvenih. Sukcesivno se

izvlae dva etona, kolika je verovatnoa da u prvom izvlaenju bude beo a u
drugom crvenieton.
Oznaavajui izvlaenje belog etona kao nastajanje dogaaja A a izvlaenje
crvenog kao dogaaj B i kako su dogaaji nezavisni onda je:
6
15
9
P( B)
15
P ( A)
P ( AB )
2
5
3
5
P ( A) P ( B )
2 3
5 5
6
25
ako su dogaaji A i B zavisni, tj. Ako nastajanje dogaaja B zavisi od

ostvarenja dogaaja A (odnosno da li je u prvom pokuaju izvuen beli ili crveni
eton koji se ne vraa) tada je:
P ( A) P ( B / A)
P ( AB )
6 9
15 14
9
35
26. Iz pila od 52 karte izvlai se po jedna karta, bez vraanja. Kolika je

verovatnoa da se u drugom izvlaenju izvue kralj.
Neka je A izvlaenje kralja u prvom i B izvlaenje kralja u drugom pokuaju,
tada je:
P ( A)
4
52
1
a P( B)
13
4 3 48 4
1

52 51 52 51 13
to znai da je ista verovatnoa da se ta karta izvue ili u prvom ili u drugom

pokuaju.
27. Trgovina je u toku dana prodala 40 TV aparata marke sony i 10 marke
Samsung. Kolika je verovatnoa da je peti po redu prodat aparat bio marke
Samsung.
Ako je X sluajna promenljiva koja predstavlja redni broj prodatog TV aparata,
onda je X=5.
P( X
5)
(50 40)
40 39 38 37
50 49 48 47 46
183
0, 08627 8, 63%
28. Na raspisani konkurs u nekoj firmi prijavilo se 20 progamera sa zavrenim ETFom i 30 sa zavrenim PMF-om. Statistika istraivanja pokazuju da meu
zaposlenom programerima je 60% onih koji su zavrili ETF i 80% PMF. Kolika je
verovatnoa da je izabrano lice:
a) Zavrilo ETF
b) Zavrilo PMF
Neka je B izbor kandidata sa zavrnim PMF-om, a A izbor sa zavrenim ETF-om.
8 4
10 5
2 3 3 4

5 5 5 5
P( A / B )
P ( A)
18
25
Pa je verovatnoa:
P( A / B)
2 3
5 5
18
25
1
3
znai da je verovatnoa da izabrano lice ima zavren PMF jednaka
P( B) 1
1
3
2
.
3
29. U kutiji se nalazi 10 numerisanih cedulja i sluajno se izvlai est puta po jedna
sa vraanjem.
a) Kolika je verovatnoa da se etiri puta izvue cedulja, ija je numeracija
broj deljiv sa 5
b) Koji je oekivani broj takvih cedulja
Neka je A dogaaj izvlaenja cedulje sa numeraciom broj 5 tj. 10, onda je
2
10
1
5
X je sluajna veliina i predstavlja broj javljanja posmatranog dogaaja, znai
P( X
6 1 42
4) 4 2
4 5 5
48
3125
0, 01537 1,54%
oekivani broj izvlaenja date cedulje je E ( X )

samo jedna cedulja.
184
n p
1
5
6
to znai
5
30. Verovatnoa proizvoda sa grekom tokom proizvodnje u jednoj fabrici je 0,5%.

Kolika je verovatnoa da se meu 10000 prizvedenih jedinica pronae samo tri
neispravne.
X je sluajna promenljiva i predstavlja broj proizvoda sa grekom, znai X=3, a
verovatnoa jednog javljanja je na 10000 p=0,0005, to znai da koristimo
Puasonov model gde je N=10000, m=3 i k=np=5
P( X
3)
53 5
e
3!
0,14
Zadaci za vebu:
1.
Baca se homogena numerisana kocka. Nai verovatnoe:

a) da padne 2 ili 3
b) da padne 2 i 3
c) da padne 4
d) da ne padne 4
2.
Bacaju se dve kocke istovremeno. Nai:

a) verovatnou da na jednoj padne 3 a na drugoj 4
b) da padnu isti brojevi na obe
3.
Nai verovatnou da pri bacanju dve kocke istovremeno padnu brojevi iji zbir
nije vei od 8.
4.
Bacane su tri numerisane kocke istovremeno i sabirani su brojevi koji se na ovim

kockama pojavljuju. Primeeno je da onaj igra koji se kladi da e zbir biti 11
dobija ee od onog koji se kladi na 12. Zato je to tako?
5.
Tri strelca ispale hice prema cilju. Verovatnoa da e prvi strelac pogoditi cilj
iznosi 0,75, da ga pogodi drugi 0,8, i da ga pogodi trei 0,4. Kolika je
verovatnoa da cilj pogodi ma koji od tri strelca?
6.
Verovatnoa da radar otkrije avion je 0,8. Ako su postavljena tri takva radara,
kolika je verovatnoa da e bar jedan otkriti avion?
7.
Osiguravajui zavod isplaivao je osiguranje protiv krae automobila, u proseku

jednom na sto osiguranika. Kolika treba da je godinja premija za osiguranje
protiv krae automobila, za vrednost od 10000 eura?
185
8.
Firma je ubacivala u potansko sandue reklamu za svoje proizvode. U 10%

sluajeva je tako dobijala nove kupce. Ako se reklama ubaci u 100 sanduia
a) koliki je oekivan broj novih kupaca
b) kolika je verovatnoa da firma dobije bar dva nova kupca.
9.
Servis za popravku centralnog grejanja je pozivan u proseku 6 puta u toku

jednog sata. Kolika je verovatnoa da e u toku odreenog sata servis biti
pozivan
a) tano 5 puta
b) bar jedanput
10. Stanica hitne pomoi prima u proseku 12 poziva na sat. Kolika je verovatnoa
da e u periodu od 10 minuta biti
a) bar 1 poziv
b) najvie 1 poziv.
11. U proizvodnji jednog proizvoda 31% je I klasa. Koliko proizvoda I klase
moemo oekivati u sluajno odabranoj partiji od 75 proizvoda?
12. Statistiki je dokazano da je od 1000 novoroene dece 515 mukih i 485
enskih. Odrediti verovatnou da u sluajno odabranoj porodici od petoro dece
bude:
a) troje enskih
b) najvie troje enskih
c) najmanje dvoje i najvie etvoro enskih.
13. Prosean broj poziva koje jedna telefonska centrala primi u toku jednog minuta
iznosi 0,8. Izraunati verovatnou da u toku jednog minuta centrala primi:
a) 1 poziv
b) 4 poziva
c) vie od 6 poziva.
14. U jednom gradu prosean broj saobraajnih udesa u jednom danu iznosi 1,5.
Koliko udesa u jednoj godini od 365 dana ima dana bez saobraajnog udesa?
186
9.
ELEMENTI STATISTIKE
1. Anketirano je 30 kupaca u prodavnicama C Marketa o prosenoj dnevnoj
potronji vekni hleba. Dobijeni su sledei podaci:
1 3 4 2 5 1 6 2 2 2 4 5 3 2 6
2 2 3 1 1 1 3 6 4 2 1 2 3 2 1
a) Srediti podatke u rastui niz
b) Formirati distribuciju apsolutnih i relativnih frekvencija u procentima
c) Prikazati grafiki distribuciju apsolutnih frekvencija
a)
1 1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 2 2 2
2 2 3 3 3 3 3 4 4 4 5 5 6 6 6
b)
x
fi
fr
fr %
1
2
3
4
5
6
7
10
5
3
2
3
30
0,23
0,33
0,17
0,10
0,07
0,10
23
33
17
10
7
10
100
|1
c)
187
2. Praenjem dnevne prodaje svog novog proizvoda na 30 prodajnih mesta

proizvoa je doao do sledeih rezultata:
22 21 24 22 26 21 26 23 22 23 22 25 23 22 24
22 21 23 22 21 21 23 25 24 22 21 22 24 22 22
a) Formirati distribuciju apsolutnih frekvencija.
b) Formirati distribuciju relativnih frekvencija u procentima i predstaviti je grfiki.
c) Formirati distribuciju kumulativnih frekvencija i odrediti na koliko je prodajnih
mesta prodato 24 i manje proizvoda.
x
21
22
23
24
25
26
fi
fr
fr %
K. f
6
11
5
4
2
2
30
0,20
0,37
0,16
0,13
0,07
0,07
20
37
16
13
7
7
100
6
17
22
26
28
30
|1
Iz distribucije kumulatvnih frekvencija vidimo da da su 24 i manje proizvoda

prodata na 26 prodajnih mesta.
3. Pogon za kontrolu pakovanja kafe preduzea Grand kontrolie mainu za
punjenje kafe u pakovanje od 2 kg. Kontrola 20 pakovanja dala je sledee
rezultate:
2,02 1,89 1,92 1,84 1,90 1,97 1,95 1,94 1,93 2,01
2,01 1,97 1,95 1,90 1,94 1,96 1,99 1,99 1,97 1,94
188
a)
b)
c)
Izraunati prosenu koliinu kafe u pakovanju

Odrediti medijanu za grupisane podatke
Formirati distribuciju frekvencije za intervale klasa 1,80-1,89; 1,90-1,99;
2,00-2,09 i izraunati prosenu koliinu kafe u jednom pakovanju koristei u
izraunavanju sredine klasnih intervala. Uporediti prosene vrednosti koje se
dobiju pre i posle grupisanja podataka.
a)
b) M e
38,99
1,949 kg
n
20
xn xn
1
x10 x11
2
2
2
2
Teina
pakovanja
1,84
1,89
1,90
1,92
1,93
1,94
1,95
1,96
1,97
1,99
2,01
2,02
fi
K. f
1
1
2
1
1
3
2
1
3
2
2
1
1
2
4
5
6
9
11
12
15
17
19
20
20
Iz kumulativnih frekvencija vidimo da je teina desetog i jedanaestog pakovanja 1,95

kg pa e medijana biti:
Me
1,95 1,95
1,95
2
189
c)
Intervali
klasa
1,80-1,89
1,90-1,99
2,00-2,09
f x
1,845
1,945
2,045
2
15
3
20
3,69
29,175
6,135
39
Prosena teina pakovanja za grupisane podatke e biti:
f x
39
1,95 kg
20
Dobijeni rezultati pre i posle grupisanja su priblino isti.

4. Kompanija Samsung sprovodi akciju poveanja produktivnosti u svom
proizvodnom sektoru praenjem broja proizvedenih monitora za jedan radni sat.
Kontrola 20 proizvodnih linija jednog pogona dala je sledee rezultate.
46 38 42 39 46 43 44 44 38 41
41 41 42 39 38 40 43 38 45 38
a) Izraunati prosenu proizvodnju monitora za jedan radni sat u ovom pogonu.
b) Odrediti medijanu za negrupisane podatke.
c) Formirati distribuciju frekvencije za intervale klasa 38-40; 41-43; 44-46 i
izraunati
prosenu proizvodnju monitora u ovom pogonu koristei u
a)
b) M e
826
n
20
xn xn
2
41,3 monitora
x10 x11
2
1
2
x1
x3
x2
x4
x5
x6
x7
x8
x9
x10
x11
38 38 38 38 38 39 39 40 41 41 41
Posle sreivanja podataka u rastui niz dobijamo x10 i x11 pa je medijana:
Me
41 41
41
2
c)
Intervali
klasa
38-40
41-43
44-46
f x
39
42
45
8
7
5
20
312
294
225
831
190
Prosena proizvodnja monitora za grupisane podatke e biti:
f x
831
20
41,55 monitora
5. Iz podataka intervalne distribucije frekvencija izraunati varijansu (V 2 ) .
x
f
02
4
35
6
68
13
9 11
8
12 14
2
Formiramo tabelu
xsi
fi
xsi2
fi xsi
fi xsi2
02
35
68
9 11
12 14
1
4
7
10
13
4
6
13
8
2
1
16
49
100
169
4
24
91
80
26
4
96
637
800
338
225
1875
33
Aritmetika sredina:
m
Varijansa:
fx
2
i i
fx
m2
225
33
i i
1875
6,822
33
V 2 10,31
( xsi 7) fi
xsi 7
fi
-6
-3
0
3
6
4
6
13
8
2
-24
-18
0
24
12
33
-6
a) m 7
b) V 2
6
,
33
m 7
6,82
6
33
6,82
342
0,182 10,31
33
191
56,82 46,51
xsi2
( xsi 7) 2 f i
36
9
0
9
36
144
54
0
72
72
342
6.
Na osnovu podataka datih u tabeli:
x
f
03
4
47
5
8 11
12
12 15
7
Izraunati:
a) Aritmetiku sredinu i varijansu
b) Standardnu devijaciju
c) Koeficijent varijacije
Formiramo tabelu
xi
xi2
fxi
fxi2
03
47
8 11
12 15
4
5
12
7
1,5
5,5
9,5
13,5
2,25
30,25
90,25
182,5
6,00
27,50
114,00
94,50
9,00
151,25
1083,00
1275,75
28
242
2519
a) Aritmetika sredina:
f i xi
fi
m
varijansa:
fx
f
V2
242, 00
28
i i
2519
28
m2
V
b)
8, 642
89,96 74, 64 15,32
Standardna devijacija
V
c)
8, 64
V2
Koeficijent varijacije
Vx
V
m
15,32
3,91
3,91
8, 64
0, 45
192
7.
Dati su podaci u tabeli:
x
fi
30
31
32
33
34
35
36
12
Izraunati: mod, medijanu, aritmetiku sredinu i varijansu.

a) Mod je vrednost sa najveom frekvencijom M o
33 .
Medijana je takoe M e 33
Brojevi se poreaju po veliini (ukupno ih je 40).
30...30
31...31
32...32
33...33
34...34
35...35
36...36
N
N
N
N
N
N
N
3
12
Pozicija medijane je izmeu dvadesetog i dvadeset prvog elemanta u seriji.
33 33
2
Me
Aritmetika sredina:
fx
40
varijansa:
V
V2
1316
40
i i
fx
33
32,9
m 2 2, 29
40
V 1,51
2, 29
i i
b) Tablino reavanje zadatka:
xi
fi
xi fi
xi2
xi2 fi
30
31
32
33
34
35
36
3
4
8
12
7
4
2
40
90
124
256
396
238
140
72
1316
900
961
1024
1089
1156
1225
1296
-
2700
3894
8192
13068
8092
4900
2592
43388
193
1316
40
32,9
43388
32,9 2, 29 , V
40
V2
1,51
c) Tablini postupak raunanja:
xi 33
fi
( xi 33) fi
( xi 33) 2
( xi 33) 2 fi
-3
-9
27
-2
-8
16
-1
-8
12
16
18
40
-4
92
m 33
V2
8.
4
40
0,1,
92
(0,1) 2
40
m 33 0,1 32,9
2,3 0, 01 2, 29 , V
1,51
fi
122
120
83
64
50
30
15
10
Izraunati: aritmetiku sredinu, varijansu i standardnu devijaciju.
194
xi
fi
xi fi
xi2
xi2 fi
0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
122
120
83
64
50
30
15
10
5
1
500
0
120
166
192
200
150
90
70
40
9
1037
0
1
4
9
16
25
36
49
64
81
-
0
120
332
576
800
750
540
490
320
81
4009
1037
500
4009
2, 0742
500
V2
2, 074
3, 717 , V
1,928
Tablini postupak raunanja I:
xi 1
fi
( xi 1) fi
( xi 1) 2
( xi 1) 2 fi
-1
0
1
2
3
4
122
120
83
64
50
30
-122
0
83
128
150
120
1
0
1
4
9
16
122
0
83
254
450
480
15
75
25
375
10
60
36
360
35
49
245
64
64
500
537
2433
m 1
V2
537
1, 074,
500
2433
1, 0742
500
m 1 1, 074 2, 074
4,866 1,153 3, 717 , V
195
1,928
Tablini postupak raunanja II:
xi 2
fi
( xi 2) fi
( xi 2) 2
( xi 2) 2 f i
-2
-1
0
1
2
3
122
120
83
64
50
30
-244
-120
0
64
100
90
4
1
0
1
4
9
488
120
0
64
200
270
15
60
16
240
10
50
25
250
30
36
180
49
49
500
37
1861
m2
V2
9.
37
500
0, 074,
1861
0, 0742
500
2 0, 074 2, 074
3, 722 0, 005 3, 717 , V
1,928
x
fi
30
31
32
33
34
35
36
12
Izraunati: mod, medijanu, srednju vrednost, srednje kvadratno odstupanje i

standardnu devijaciju.
Mod je vrednost sa najveom frekvencijom M o 18, 2 .
Medijana je M e
17,8 jer je ukupan broj podataka 101 a 51 po redu je 17,8.
196
Za raunanje ostalih vrednosti formira se tabela
xi
fi
xi fi
xi2
xi2 fi
15,2
16,3
17,8
18,2
19,3
21,3
15
18
22
24
12
10
101
228,0
293,4
391,6
436,8
231,6
213,0
1794,3
231,04
265,69
316,84
331,24
372,49
453,69
-
3465,60
4782,42
6970,48
7949,76
4469,88
4536,9
32175,04
V2
1794,3
17, 766
101
32175, 04
17, 7662
101
2,92 , V
1, 71
Tablini postupak raunanja :
xi 18, 2
fi
( xi 18, 2) fi
( xi 18, 2) 2
( xi 18, 2) 2 f i
-3
-1,9
-0,4
0
1,1
3,1
15
18
22
24
12
10
-45,0
-34,2
-8,8
0
13,2
31,0
9
3,61
0,16
0
1,21
9,61
135
64,98
3,52
0
14,52
96,10
101
-43,8
314,12
23, 6
0, 234,
m 18 0, 234 17, 766
101
300, 64
0, 2342 2,977 0, 045 2,922 , V 1,71
101
m 18
V2
197
10.
Na osnovu sledee tabele:
x
fi
2-4 4-6 6-8 8-10 10-12 12-14 14-16 16-18 18-20

2
10
14
Izraunati: mod, medijanu, aritmetiku sredinu i srednje kvadratno odstupanje.

Modalni interval je >10 12@ , tj. M o 11 .
Medijalni interval je takoe >10 12@
Me
xd
N
N
fi
2 i M e
xd
i
fMe
10 - manja (leva) vrednost medijalnog intervala

59 - zbir frekvencija
fi 23 - zbir frekvencija manjih od medijalnog intervala
iM e
2 - duina medijalnig intervala

29,5 23
2 10,93
M e 10
14
Srednja vrednost i srednje kvadratno odstupanje raunaju se pomou tabele:
xi
fi
xi fi
xi2
xi2 fi
3
5
7
9
11
13
15
17
19
2
4
7
10
14
9
8
3
2
59
6
20
49
90
154
117
120
51
38
645
9
25
49
81
121
169
225
289
361
-
18
100
343
810
1694
1521
1800
867
722
7875
198
V2
645
10,932
59
7875
10,9322
59
13,966 , V
3, 74
Tablini postupak raunanja:
xi 11
fi
( xi 11) fi
( xi 11) 2
( xi 11) 2 fi
-8
-6
-4
-2
0
2
2
4
7
10
14
9
-16
-24
-28
-20
0
18
64
36
16
4
0
4
128
144
112
40
0
36
32
16
128
18
36
108
16
64
128
59
-4
824
m 11
V2
11.
4
59
0, 068,
824
(0, 068) 2
59
m 11 0, 068 10,932
13,966 0, 005 13,961 , V
3,736
Na osnovu sledee tabele:
x
f
6
4
8
5
10
3
11
2
Izraunati:
a) Aritmetiku sredinu
b) Standardnu devijaciju
c) Koeficijent asimetrije
d) Koeficijent spljotenosti
199
12
5
14
1
15
2
Formiramo tabelu
xi
fi
fi xi
xi m
( xi m ) 2
f i ( xi m) 2
f i ( xi m)3
6
8
10
11
12
14
15
4
5
3
2
5
1
2
22
24
40
30
22
60
14
30
220
-4
-2
0
1
2
4
5
16
4
0
1
4
16
25
64
20
0
2
20
16
50
172
-256
-40
0
2
40
64
250
60
a) m
b) V 2
fx
220
10
22
N
1
172
( xi m) 2
22
N
i i
7,82 , V
2,80
c)
M3
D3
M3
V3
f ( x m)
i
D3
60
22
N
2, 773
21,90
2, 773
0,13
d)
D4
M4
f ( x m)
i
M4
V4
4
2692
122, 4
21,90
D4
122, 4
61,15
200
f i ( xi m) 4
1024
80
0
2
80
256
1250
2692
12. Data je intervalna distribucija teine 100 studenata u sledeoj tabeli:

Teina u kg
Broj studenata
50-60
7
60-64
15
64-68
28
68-72
24
72-76
16
76-80
10
Izraunati:
a) Koeficijent asimetrije
b) Koeficijent spoljanosti
Formiramo tabelu
xsi
fi
fi xsi
xsi m
( xsi m) 2
f i ( xsi m ) 2
f i ( xsi m )3
f i ( xsi m ) 4
58
62
66
70
74
78
7
15
28
24
16
10
406
930
1848
1680
1184
780
-10,28
-6,28
-2,28
1,72
5,72
9,72
105,68
39,44
5,20
2,95
32,72
94,47
739,76
591,6
145,6
70,8
523,52
944,7
-7604,73
-3715,25
-331,97
121,77
2994,53
9182,48
78176,62
23331,77
756,89
209,44
17128,71
89253,70
100 6828
3015,98
646,83
208857,13
fx
i si
a) m
6828
100
i 1
V2
D3
1 r
3015,98
( xsi m) 2
100
N i=1
M3
, V 3 165, 63
3
f (x
i
D3
b) D 4
30,1598 , V
M3
68, 28
si
m)3
646,83
100
i 1
N
6, 47
165, 63
0, 0391
M4
V4
201
6, 47
5, 4918
f (x
i
M4
D4
si
m) 4
i 1
208857,13
100
N
2088,57
2, 2960
909, 62
2088,57 , V 4
909, 62
Koeficijent D 3 je pozitivan, to ukazuje na blago desnu asimetriju, a koeficijent D 4

je manji od 3 to znai da je raspored vie spljoten od normalnog rasporeda.
13. Na osnovu uzorka optimalne veliine treba oceniti nepoznati prosean uinak svih
radnika firme iz kojeg je izdvojen sluajan uzorak. Ocenu treba izvriti u intervalu
poverenja veliine 5 sa verovatnoom 95,47% ( z 2 ) ija je varijansa ranije
ocenjena s 2 20, 72 .
z 2 s2
2,52
22 20, 72
13, 26 14
2,52
Optimalna veliina uzorka je 14 radnika i neka je meren njihov radni uinak u

komadima: 24, 29, 15, 27, 17, 29, 19, 20, 24, 23, 25, 21, 34, 25, ijim
grupisanjem je dobijen sledei raspored frekvencija:
Radni uinak:
Broj radnika:
14-18
2
18-22
3
22-26
6
263
iz koje raunamo aritmetiku sredinu i standardnu devijaciju koristei tabelu.
x f
x2 f
16
20
24
28
2
3
6
3
32
60
144
84
512
1200
3456
2352
14
320
7520
xf
f
s2
15, 72 i standardna greka ocene je 15,72/ 14 1, 06
320
14
22,86
202
znai interval poverenja statistike ocene nepoznate aritmetike sredine

osnovnog skupa je:
22,86 2 1, 06 X 0 22,86 2 1, 06
20, 74 X 0 24,98
Sa 95,47% verovatrnoe, ocenjujemo da je prosean radni uinak od 21 do 25
komada.
13. Trgovinska firma ima veu koliinu robe u stovaritu pa je, radi odreivanja
maloprodajne cene potrebno oceniti sadanji kvalitet robe. U pitanju je vea
koliina robe, koju je teko u celini pregledati i tako utvrditio njen kvalitet, pa
je odlueno da se na osnovu sluajnog uzorka optimalne veliine sa 95%
verovatnoe a u intervalu poverenja irine do 6 oceni njen kvalitet. Ako je
procenat oteene robe 20% ( p0 20 ) i ako je pregledom uzorka optimalne
veliine utvreno 8% oteene robe ( pi 8 ). U kom intervalu se nalazi
procenat oteene robe u stovaritu iz kojeg je izdvojen uzorak?
Optimalna veliina uzorka je
z 2 p0 q0
32
1,962 20 80
9
683
znai ocena procentualnog uea oteene robe je: 5 p0 11

14. Trgovinska firma je ugovorila nabavku vee koliine robe po odreenoj ceni
pod uslovom da u celokupnoj koliini robe ne bude vie od 10% oteene. U
kontrolisanom uzorku utvreno je 13% oteene robe. Treba oceniti sa 95%
verovatnoe da li je isporuena roba ugovorenog kvaliteta.
Minimalna veliina uzorka je: n 1,962
90
10
34,56 35
tako da se dobija sledei interval poverenja statistike ocene:

0.06 p 19, 24 ,
kako se 13 nalazi u tom intervalu zakljuujemo da je uisporuena roba
ugovorenog kvaliteta.
15. Broj noenja stranih turista u jednom letovalitu iznosio je u predhodnoj godini
po tromesejima u hiljadama turista:
Kvartal
I
II
III
IV
Broj noenja
12
18
50
20
203
Na nivou znaajnosti od 0,05 ispitati da li sezona utie u znaajnijoj meri na broj

noenja.
Ako ne bi bilo sezonskog uticaja, broj noenja stranih turista kretao bi se
ravnomerno po kvartalima, tj za svaki bi iznosio po 25 hiljada.
Empirijske frekvencije Teorijske frekvencije
12
25
18
25
50
25
20
25
Lako izraunavamo da je F 2 uzorka jednak 34,72 a tablini je 7,815 jer je
broj stepeni slobode jednak broju modaliteta (4) umanjenom za broj nepoznatih
parametara (1). Zakljuujemo da postoje znaajne razlike u broju noenja turista
po kvartalima.
16. Broj poseta jednom pozoritu tokom meseca aprila 2006. godine po danima u
nedelji u stotinama iznosio je:
Dan u nedelji
Broj posetilaca
Ponedeljak
2
Utorak
7
Sreda
3
etvrtak
6
Petak
15
Subota
10
Nedelja
13
Uz rizik greke od 0,01 ispitati da li se moe prihvatiti hipoteza da dan u
nedelji ne utie na broj posetilaca.
F 2 u uzorku je 15,5 a teorijski je 16,812.
17. Na osnovu podataka trine statistike o kretanju cena ponude i tranje jedne
vrste proizvoda datih u tabeli:
Cena u din.
10
12
15
18
20
23
25
Ponuda u 000 kg
30
35
42
45
50
56
60
204
Tranja u 000 kg
80
76
71
65
60
55
45
a)
b)
c)
d)
Odrediti regresione modele ponude i tranje

Dati ekonomsko tumaenje parametara funkcije ponude i tranje
Odrediti ravnotenu cenu, maksimalnu tranju i graninu cenu ponude
Uz verovatnou od oko 95% predvideti obim tranje pri nivou cene od 40
din.
a) Regresioni model ponude je: y 11,35 1,94 x

Model tranje je: y 102,89 2,18 x
b) Parametar 11,35 u modelu ponude pokazuje da pri ceni od 0 dinara ponuda
iznosi 11350 kg a parametar 1,94 ukazuje da porast cene za 1 dinar izaziva
porast ponude u proseku za 1940 kg.
U modelu tranje parametar 102,89 izraava maksimalnu tranju odnosno obim
tranje pri nultom nivou cene. Parametar -2,18 pokazuje da se tranja u proseku
smanjuje za 2180 kg pri poveanju cene za 1 dinar.
c) Ravnotena cena pri kojoj je ponuda jednaka tranji je x 22, 22
Granina cena ponude je u ovom sluaju negativna te se uzima 0 za tu vrednost.
d) 12, 63 Y * 18, 75 to znai da se uz verovatnou od oko 95% moe oekivati
tranja izmeu 12,63 i 18,75 tona pri nivou cene od 40 dinara.
18. Raspolaemo podacima o izdvajanju za reklamu i obimu prodaje odreenog
turistikog aranmana u est razliitih firmi:
Izdaci za reklamu u hiljadama evra Broj aranmana
4
55
5
73
5
79
6
89
7
115
8
133
Odrediti linearni regresioni model izdvajanja za reklamu i uticaja na prodate
aranmane.
3,833 15, 75
205
19. Na osnovu podataka trine statistike o kretanju ponude i cene jednog

kozmetikog proizvoda formirana je sledea tabela:
Cena u 00 dinara
20
25
30
35
40
Ponuda u 00 komada
35
40
44
49
53
a) Metodom najmanjih kvadrata oceniti parametre linearnog regresionog modela

ponude
b) Sa rizikom od 0,05 ocenite koliko se u proseku moe oekivati ponuda za cenu
od 4200 dinara.
17, 2 0,9 x
b) 5411 Y * 5589
a) y
206
ZADACI ZA VEBU:
1. Anketirano je 30 kupaca u prodavnicama Pekabete o prosenoj dnevnoj

potronji hleba. Dobijeni su sledei podaci:
1 2 3 2 1 1 6 3 2 3 1 5 4 2 2
3 1 4 2 6 3 1 5 2 4 2 2 4 2 2
b) Formirati distribuciju apsolutnih i relativnih frekvencija
c) Prikazati grafiki distribuciju relativnih frekvencija u procentima
2. Prati se dnevna prodaja novog modela telefona u 30 prodajnih salona
proizvoaa. Posle izvrenog uvida dobijeni su sledei rezultati:
11 13 14 12 15 11 16 12 12 12 14 15 13 12 16
12 12 13 11 11 11 13 16 14 12 11 12 13 12 11
a) Formirati distribuciju apsolutnih frekvencija i predstaviti je grafiki.
b) Formirati distribuciju relativnih frekvencija a zatim je u procentima predstaviti
grfiki.
c) Formirati distribuciju kumulativnih frekvencija i odrediti u koliko je salona
prodato 13 i manje telefona.
3. Pogon za kontrolu pakovanja brana jednog preduzea kontrolie mainu za
punjenje brana u pakovanja od 5 kg. Kontrola 20 pakovanja dala je sledee
rezultate:
5,02 4,89 4,92 4,84 4,90 4,97 4,95 4,94 4,93 5,01
5,01 4,97 4,95 4,90 4,94 4,96 4,99 4,99 4,97 4,94
a) Izraunati prosenu koliinu brana u pakovanj
b) Odrediti medijanu za dobijene negrupisane podatke
c) Formirati distribuciju frekvencije za intervale klasa 4,80-4,89; 4,90-4,99;
5,00-5,09 i izraunati prosenu koliinu brana u jednom pakovanju koristei
u izraunavanju sredine klasnih intervala. Uporediti prosene vrednosti koje
se dobiju pre i posle grupisanja podataka.
4. Kompanija Swatch vri kontrolu svog proizvodnog procesa pratei broj
proizvedenih satova u jednom proizvodnom pogonu. Kontrola 20 proizvodnih
linija jednog pogona dala je sledee rezultate.
73 81 75 74 79 80 77 76 79 81
77 74 77 73 76 80 79 78 75 75
207
a) Izraunati prosenu proizvodnju satova u ovom pogonu.

b) Odrediti medijanu za grupisane podatke.
c) Formirati distribuciju frekvencije za intervale klasa 73-75; 76-78; 79-81 i
izraunati prosenu proizvodnju satova u ovom pogonu koristei u izraunavanju
sredine klasnih intervala. Uporediti prosene vrednosti koje se dobiju pre i posle
grupisanja podataka.
5. Na osnovu podataka o broju lanova porodice u 100 ispitanih porodica:
Broj lanova:
1
2
3
4
5
6
7
8
Broj porodica:
3
5
22
50
10
5
2
2
Izraunati:
b) Varijansu
c) Standardnu devijaciju
d) Koeficijent devijacije
9
1
6. Raspored 10 radnika prema visini zarade i duini radnog staa dat je u sledeoj
tabeli:
Zarada u 00
eura:
Radni sta u
godinama:
4.0
4.2
4.8
5.2
6.0
6.5
7.0
7.5
8.2
10.0
10
12
15
20
22
Ispitati da li radnici vie variraju prema visini zarade ili prema duini radnog staa.
7. Raspored 100 preduzea prema
dohotku dat u tabeli:
Angaovana sredstva u mil. Dinara (X)
Dohodak u milionima dolara (Y)
Broj preduzea ( f )
visini angaovanih sredstava i ostvarenom

12 15 18 20 22 25 30
150 160 180 190 210 230 250
10 15 25 18 12 11
9
Ispitati da li su razlike izmeu preduzea vee u pogledu angaovanih

sredstava ili ostvarenog dohotka.
208
8. Godinja potronja kafe 100 trolanih domainstava data je sledeim

pregledom:
Potronja u kg
Broj domainstava
Do 3.5 3.5-4.5 4.5-5.5 5.5-6.5 6.5-7.5 7.5-8.5 8.5-9.5

3
10
14
51
10
5
5
Izraunati:
a) Aritmetiku sredinu, modus i medijanu
b) Koeficijent asimetrije
c) Koeficijent spljotenosti
9. Raspored 1000 stanovnika jednog naselja po godinama starosti dat je u
sledeoj tabeli:
Godine starosti
Broj stanovnika
Do 20
150
21-40
280
41-60
320
Preko 60
250
Izraunati:
b) Modus
c) Medijanu
d) Interkvartilnu razliku
10. Raspored 50 optina prema broju osnovnih kola dat je u sledeoj tabeli:
Broj osnovnih kola
1
2
3
4
5
6
Broj optina
6
9
21
10
3
1
Izraunati:
a) Geometrijsku sredinu
b) Modus
c) Medijanu
d) Standardnu devijaciju
e) Koeficijent varijacije
209
9.5+
2
210

DRUGI
DEO

PRAKTIKUM ZA
MATLAB 7

211
212
UVOD
MATLAB je softverski paket za reavanje matematikih zadataka zasnovan na
numerikom reavanju problema.
MATLAB je dostupan u vie verzija koje su prilagoene razliitim raunarskim
platformama. Verzije MATLAB-a za razliite raunarske sisteme se razlikuju donekle
samo po korisnikom interfejsu sve komande se jednako izvravaju na svim
platformama.
Osnovno okruenje MATLAB-a predstavlja tekstualni prozor u kome se zadaju
MATLAB komande. Komande se izvravaju neposredno nakon unosa. Poseban simbol
(>>) predstavlja MATLAB Prompt. Pored toga, mogue je pisati i programe u
programskom jeziku kojeg nudi MATLAB. Sam MATLAB programski jezik je nalik
drugim proceduralnim jezicima, izuzimajui njegovu prilagoenost radu sa matricama.
Prva, izvorna verzija MATLAB-a, napisana je kasnih sedamdesetih, na univerzitetu
New Mexico i Stanford Univerzitetu, sa osnovnom namenom da slui kao pomono
sredstvo na kursevima iz linearne algebre, i numerike analize. Dananje mogunosti
MATLAB-a daleko prevazilaze tadanji originalni "MATrix LABoratory". Ogroman broj
ekonomskih i tehnikih disciplina neizostavno zahtevaju korienje MATLAB-a. U njemu
se vrlo jednostavno mogu kreirati sopstvene funkcije koje daju reenja na postavljene
zahteve.
213
214
1. OSNOVNI PRINCIPI RADA U MATLAB-u

Nakon to ste pokrenuli MATLAB na vaem monitoru se pojavljuje okvir prikazan
na Slici 1:
Slika 1.
1.1. ARITMETIKE OPERACIJE SA SKALARIMA
U aritmetikim proraunima brojevi se mogu upotrebljavati direktno, kao na
kalkulatoru ili se mogu pridruiti promenljivima koje se mogu koristiti za
izraunavanja.
Simboli aritmetikih operacija su:
Operacija
Sabiranje
Oduzimanje
Mnoenje
Deljenje s desna
Deljenje s leva
Stepenovanje
Simbol
+
*
/
\
^
Tabela 1.
Primer
5+3
5-3
5*3
5/3
5\3=3/5
5^3 (znai 53=125)
Treba naglasiti da su svi simboli, sem deljenja s leva, isti kao u veini kalkulatora.
Za skalare je deljenje s leva operacija inverzna deljenju s desna. Deljenje s leva
se uglavnom upotrebljava za operacije sa nizovima.
215
1.2. PRIORITET IZVRAVANJA

MATLAB izvrava operacije prema sledeem redosledu prioriteta:
Prioritet Matematika operacija
Najvii Zagrade, prioritet ima unutranja
zagrada
Drugi po redu
Stepenovanje
Trei po redu
Mnoenje i deljenje
etvrti po redu
Sabiranje i oduzimanje
U izrazu koji sadri vie operacija, operacije vieg prioriteta izvravaju se pre
operacija nieg prioriteta. Izraz se izraunava s leva u desno ukoliko dve ili vie
operacija imaju isti prioritet. Zagradama se moe promeniti redosled
izraunavanja.

1.3. KORIENJE MATLAB-A KAO KALKULATORA
PRIMER 1: Ako u komandni prozor upiete matematiki izraz i pritisnete Enter,
MATLAB e izraunati taj izraz, napisati ans = i prikazati numeriki rezultat u
sledeem redu.
>> 7+8/2
ans =
Prvo se izraunava 8/2
11
>> (7+8)/2
Prvo se izraunava 7+8
ans =
7.5000
>> 4+5/3+2
Prvo se izraunava 5:3
ans =
7.6667
>> 5^3/2
Prvo se izraunava 53 a zatim :2
ans =
62.5000
>> 27^(1/3)+32^0.2
Prvo se izraunava 1:3, zatim 27(1:3) i
ans =
320.2; potom se +
5
>> 27^1/3+32^0.2
ans =
11
>>0.7854-(0.7854)^3/(1*2*3)+0.785^5/(1*2*3*4*5)-(0.785)^7/(1*2*3*4*5*6*7)
ans =
0.7071
216
1.4. UGRAENE ELEMENTARNE MATEMATIKE FUNKCIJE

Izrazi u MATLAB-u mogu da sadre i funkcije osim osnovnih aritmetikih operacija.
MATLAB poseduje veliki broj ugraenih funkcija, a i korisnik moe definisati svoje
funkcije. Funkcija se poziva imenom i argumentom (nezavisno promenljivom) u
zagradama.
Na primer, funkcija sqrt (x) izraunava kvadratni koren broja x. Ime funkcije je
sqrt a argument je x. Argument funkcije moe biti broj, promenljiva kojoj je
pridruena numerika vrednost ili izraz koji sadri brojeve i/ili promenljive.
PRIMER 2: Izraunati sledee izraze:
64 ,
50 14 3 ,
54 9 100 ,
600
4
121
15
>> sqrt(64)
ans =
8
Argument je broj
>> sqrt(50+14*3)
ans =
9.5917
Argument je izraz
Argument sadri funkciju
>> sqrt(54+9*sqrt(100))
ans =
12
Funkcija je deo izraza

>> (15+600/4)/sqrt(121)
ans =
15
U Tabeli 2. su navedene najee koriene elementarne matematike funkcije.
Celokupan spisak funkcija razvrstanih po kategorijama moete prikazati u
prozoru za pomo (Help).
Funkcija
Opis
sqrt(x)
Kvadratni koren.
exp(x)
Eksponencijalna funkcija (ex).
abs(x)
Apsolutna vrednost.
217
Primer
>> sqrt(81)
ans =
9
>> exp(5)
ans =
148.4132
>> abs(-24)
ans =
24
Funkcija
Opis
log(x)
Prirodni logaritam.
Logaritam sa osnovom e (ln).
log10(x)
Logaritam sa osnovom 10.
factorial(x)
Faktorijel od x (x!)
(x mora biti pozitivan ceo broj).
sin (x)
Sinus ugla x (u radijanima)
cos (x)
Kosinus ugla x (u radijanima)
tan (x)
Tangens ugla x (u radijanima)
cot (x)
Kotangens ugla x (u radijanima)
Primer
>> log(1000)
ans =
6.9078
>> log10(1000)
ans =
3
>> factorial(5)
ans =
120
>> sin(pi/6)
ans =
0.5000
>> cos(pi/6)
ans =
0.8660
>> tan(pi/6)
ans =
0.5774
>> cot(pi/6)
ans =
1.7321
Tabela 2. Elementarne funkcije

1.5. PRIKAZIVANJE REZULTATA
Korisnik moe izabrati oblik u kom MATLAB prikazuje rezultat na ekranu.
Izlazni format se zadaje komandom format. Prikaz svih formata u MATLAB-u sa
pojedinostima moete dobiti kada u komandni prozor upiete help format.
format long
format short
Fiksni zarez sa 14
decimala za
decimalne brojeve u
intervalu: 0.001
d broj d 100
Fiksni zarez sa 4
decimala za
decimalne brojeve u
intervalu: 0.001
d broj d 1000
218
>> format long,530/7

ans =
75.71428571428571
>> format short,530/7

ans =
75.7143
format long e
Notacija sa 15 decimale
>> format long e,530/7

ans =
7.571428571428571e+001
format short e
Notacija sa etiri
decimale
>> format short e,530/7

ans =
7.5714e+001
format bank
Dve decimale
>> format bank,530/7

ans =
75.71
Tabela 3. Formati prikaza rezultata
1.6. DEFINISANJE SKALARNIH PROMENLJIVIH

Promenljivu oznaavamo slovom ili proizvoljnom kombinacijom slova i cifara (s
poetnim slovom) kojem je pridruena numerika vrednost. Promenljiva kojoj je
pridruena numerika vrednost, moe se upotrebljavati u matematikim izrazima,
funkcijama i svim MATLAB-ovim iskazima i komandama. Promenljiva je zapravo
ime odreene lokacije u memoriji. Kada definiete novu promenljivu, MATLAB joj
dodeljuje odgovarajuu lokaciju u memoriji gde uva njoj pridruenu vrednost.
U MATLAB-u se znak = naziva operatorom dodele. Ovaj operator dodeljuje
vrednost promenljivoj.
Ime_promenljive = numerika vrednost ili izraz

Levo od operatora dodele moe biti samo jednu oznaku za promenljivu. Desno
moe biti broj ili izraz koji sadri brojeve i/ili promenljive kojima su prethodno
dodeljene numerike vrednosti.
219
PRIMER 3: Izraunati x=5x-20 za x=30.

>> x=30
x=
30
Broj 30 dodeljen je promenljivoj x
>> x=5*x-20
x=
130
>>
MATLAB prikazuje oznaku promenljive

i njoj dodeljenu vrednost
PRIMER 4: Vrednosti izraza u MATLAB-u moe se prikazati drugaije nego u

prethodnim primerima. Ukoliko nekoj promenljivoj dodelite odgovarajuu
vrednost i iza stavite ; dobiete oblik kao na slici:
>> a=15;
>> b=30;
>> c=2*a+50-b/3+(a/5)^2;
>> c
c=
79
Ovaj nain prikaza sa ; na kraju se esto koristi u radu kada nas meurezultati
ne interesuju. Ovako se ubrzava rad na raunaru, jer se eliminie ispisivanje
velikog broja (esto nepotrebnih) meurezultata.
Imena promenljivih u novijoj vrednosti, MATLAB 7., mogu imati do 63 znaka za
razliku od verzije MATLAB 6.0 gde je taj broj bio 31. Imena promenljivih moraju
poinjati slovom i mogu, pored slova, sadrati cifre i podvlake. MATLAB pravi
razliku izmeu velikih i malih slova i treba izbegavati korienje imena ugraenih
funkcija za promenljive (na primer cos, sin, exp, sqrt).
1.7. UNAPRED DEFINISANE PROMENLJIVE

Pojedine esto koriene promenljive automatski su definisane ime se MATLAB
pokrene. Osnovne konstante su:
ans
Promenljiva kojoj je dodeljena vrednost poslednjeg izraza

koji nije bio dodeljien nekoj promenljivoj.
Ako se ne dodeli vrednost izraza promenljivoj, automatski se
snima u ans.
pi
Broj .
220
eps
inf
i
NaN
Dozvoljena tolerancija greke, odnosno najmanja razlika

izmeu dva broja koju MATLAB moe da uoi.
Beskonano velika vrednost ( f )
Imaginaran broj i ( 1 )
Skraenica od Not-a-Number (nije broj), rezultat operacije
0/0
Tabela 4. Osnovne konstante
PRIMER 5: Izraunati x
5 35 .
S
>> x=5+(3*5+1/pi)
x=
20.3183
Broj S je definisan kao stalna veliina i dovoljno je uneti samo pi.
Kao to smo ve napomenuli imaginarna jedinica je definisana kao stalna
veliina.
Oznaava se sa i
>> i=sqrt(-1)
i=
0 + 1.0000i
1 .
1 ili j
PRIMER 6: Napisati broj z=5+3i

>> z=5+3*i
z=
5.0000 + 3.0000i
Si
PRIMER 7: Napisati broj w=5e 5

>> w=5*exp(i*pi/5)
w=
4.0451 + 2.9389i
PRIMER 8: Izraunati sin
5S
.
2
>> sin(5*pi/2)
ans =
1
221
65 izraunati vrednost izraza z
PRIMER 9: Za x 15 i y
ln x y .
>> z=log(x)+sqrt(y)
z=
10.7703
PRIMER 11: Izraunati x
0
.
0
>> x=0/0
Warning: Divide by zero.
x=
NaN
1.8. BRISANJE I UVANJE PODATAKA

Naredba
Opis
clear
Brie podatke iz radne memorije.
clear x
Brie se promenljiva x.
save
uva podatke u fajlu na disku za kasniju

upotrebu.
save ime
Pamti sve veliine iz radnog prostora pod

zadatim imenom.
quit, exit
Ostvaruje se prekid programa.
load
Predstavlja obrnutu naredbu od save
Tabela 5. Naredbe za brisanje i uvanje podataka
222
Redni
broj
vebe
Datum
I - ZADACI ZA VEBU
Naziv vebe
33,5 55 73
45 52
Izraunajte:
187 3 552

Izraunajte: (2 15)3
2
3
39 log(76) 3
910
Izraunajte:
63 55
Izraunajte:
4
7S
cos 2
6
2
S
5S tan 6 ln 8

sin

5
8
Izraunajte: 153 73
1
943
55 2
2
Definiite promenljivu x kao x=8,7 i

izraunajte:
x 3 3x 2 68, 4 x 57
Definiite promenljivu x kao x=15,5 i
izraunajte:
80 x 3
e3 x
Definiite promenljive x i z kao
x=10,7 z=5,8 i izraunajte:
2z 5
xz 2
3x
223
Evidencija
Napomene
Proveriti: sin 2 x
9
10
tan 2 x
2sin x cos x za
5
S
24
2 tan x
3
za x
S
2
1 tan x
17
SVEGA:
224
2. GRAFIK FUNKCIJA
MATLAB poseduje velike mogunosti grafikog predstavljanja. Studenti se mogu
upoznati sa ostalim mogunostima grafikog predstavljanja koristei naredbe
help i demo.
2.1. GRAFIKO PREDSTAVLJANJE FUNKCIJA JEDNE PROMENLJIVE

Osnovna naredba za crtanje grafika je naredba plot.
Najjednostavniji nain za grafiko predstavljanje, sa linearnom podelom na
osama, je korienje naredbe plot(x). Prilikom crtanja otvara se grafiki prozor
za koji vae ista pravila kao kod Windows prozora.
PRIMER 1: Nacrtati vektor dat svojim koordinatama.
>> x=[1,3,5,7,25,33,51];plot(x)
Iz ovog primera moemo da vidimo da je MATLAB za vrednosti nezavisno

promenljive x uzeo redni broj elementa, a njihove slike su vrednosti vektora x tj.
take nacrtanog grafika koje imaju koordinate (1,x(1)), (2,x(2))...
U optem sluaju naredba plot(x) crta grafik spajajui take (i,x(i)), gde je
i=1,2,3,...N.
Nezavisno promenljiva moe biti zadata posebno. U tom sluaju se koristi
naredba plot(x,y).
225
PRIMER 2: Koristei MATLAB moemo na jednom grafiku nacrtati vie funkcija

kao to je prikazano u sledeem primeru.
>> x1=-2:2:2;y1=2*x1;
>> x2=-2:.2:2;y2=x2.*exp(x2);
>> plot(x1,y1,x2,y2)
Vrste linija i oblik mogu takoe da se zadaju naredbom plot na sledei nain:
plot(x,z,'vrsta linije'). U Tabeli 6. date su neke mogunosti izbora.
.
o
x
+
*
-.
:
--
Simbol linije
taka
krug
x-znak
plus
zvezda
puna linija
taka-crta
takasta
isprekidana linija
Boja
y uta
m ljubiasta
c cijan
r crvena
g zelena
b plava
k crna
w bela
Tabela 6.
226
PRIMER 3: Nacrtati funkciju y = x4-3x-3 u domenu [-5,5]

>> f='x^4-3*x-3';fplot(f,[-5,5])
Naredba ezplot omoguava crtanje funkcije u definisanom domenu: -2 < x < 2.
Domen funkcije moe da se menja i tada naredba ima oblik ezplot(f,[a,b]). Ovom
naredbom se crta grafik funkcije f na intervalu a < x < b .
PRIMER 4: Nacrtati funkciju y = xe x .
>> ezplot('y=x*exp(x)')
227
Druga mogunost da simboliki zadamo funkciju je da prvo definiemo nezavisni

promenljivu, koristei naredbu syms.
PRIMER 5: Nacrtati funkciju
1
y
log( ) log(1 5* y ) x 1 0
y
2
>>ezplot('1/y-log(y/2)+log(-1+5*y)+x+1')
PRIMER 6: Grafiki prikazati funkciju y

>> ezplot('y=x^3/(x^2-4)')
228
x3
x2 4
PRIMER 7: Grafiki prikazati funkciju y
ex
x2
>> ezplot ('exp(x)/x^2')
2.2. OZNAAVANJE GRAFIKA I OSA

MATLAB nudi mogunosti oznaavanja osa, pisanja razliitog teksta i razne druge
mogunosti. Neke od njih su:
Oznaka
title
xlabel
ylabel
text
gtex
grid
Opis
Naziv grafika.
Naziv x ose.
Naziv y ose.
Naziv teksta u grafiku.
Tekst na poziciji oznaenenoj miem.
Crtanje linija mree.
Tekst u prethodnim naredbama pie se u zagradi pod navodnicima. Naredba

hold on zadrava sliku na ekranu. Suprotna njoj je naredba hold off.
229
PRIMER 8: Nacrtati funkciju z=sin x i obeleiti sliku koristei naredbe iz

predhodnog teksta.
>> syms x
>> y=sin(x);
>> ezplot(y)
>> hold on
>> title('sinus')
>> xlabel('x osa')
>> ylabel('y osa')
>> text(0,0,'nula')
>> gtext('max')
>> grid
230
Redni
broj
vebe
Naziv vebe
Datum
II - ZADACI ZA VEBU
Evidencija
Napomene
Nacrtati grafik funkcija i sa grafika uneti podatke za:

domen, znak,nule, parnost (neparnost), monotonost, ekstremne
vrednosti, konveksnost (konkavnost), prevojne take
1
3x x 2
x4
x2 2x 1
x2 1
x
x 4x 3
xe x
2 x e
2
x2
2
xe
ln x
x
x2
x ln 2 x
231
10
x2 x
x 1
x 3
x
SVEGA:
232
3. MATRICE
Kada se matrica definie, odnosno unese u program, MATLAB omoguuje itav
niz postupaka kojima se unesena matrica ekvivalentno transformie. To je osnova
efikasnog korienja MATLAB-a.
3.1. ZAPIS MATRICA I VEKTORA

Matrica je polje brojeva koje se definie sa dva indeksa m x n gde prvi indeks
m oznaava broj vrsta a drugi n broj kolona. Elementi se uglavnom unose po
vrstama, a zagrade [ , ] oznaavaju listu elemenata. U okviru liste elementi se
razdvajaju zarezom ili razmakom. Taster Enter ili ; se korise za odvajanje vrsta
matrice.
Vektori su matrice vrste ili matrice kolone.
PRIMER 1: Zapisati matricu A
1 2 3
4 5 6
7 8 9
>> A=[1 2 3;4 5 6; 7 8 9]

A=
1 2 3
4 5 6
7 8 9
Druga mogunost zapisa je:
>> A=[1,2,3;4,5,6;7,8,9]
A=
1 2 3
4 5 6
7 8 9
PRIMER 2: Zapisati vektor x
(1, 2,...,10)
>> x=1:10;x
x=
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Naredba length izraunava duinu vektora.
233
>> length(x)
ans =
10
PRIMER 3: Zapisati vektor x.

>> x=1:10;x=[x x+2]
x=
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
PRIMER 4: Zapisati matricu z
2 3i 1 5i
3 6i 7 2i
>> a=[-2,1;3,7];b=[3,-5;6,2];Z=a+b*i
Z=
-2.0000 + 3.0000i 1.0000 - 5.0000i
3.0000 + 6.0000i 7.0000 + 2.0000i
Matricu moemo zapisati i na sledei nain:
>> Z=[-2+3*i,1-5*i;3+6*i,7+2*i]
Z=
-2.0000 + 3.0000i 1.0000 - 5.0000i
3.0000 + 6.0000i 7.0000 + 2.0000i
Jedan element matrice se moe izdvojiti uz pomo komande A(i,j). Ako elimo da
izdvojimo celu vrstu ili kolonu matrice koristimo komande: A(k,:) , A(:,k), gde k
predstavlja traenu vrstu odnosno kolonu.
PRIMER 5:
2 1 5
3
Iz matrice A
6 7 izdvojiti element u prvoj vrsti i drugoj koloni.
3 5 4
>> A=[-2 1 -5;3 6 7;3 -5 4];
>> A(1,2)
ans =
1
234
Ako elimo da izdvojimo celu vrstu ili kolonu neke matrice to moemo uraditi
koristei komande: A(k,:) i A(:,k) gde k predstavlja traenu vrstu ili kolonu.
Dimenzije matrice odreuju se komandom size (A) ili [m,n]=size(A) .
PRIMER 6:
Odrediti dimenziju matrice iz prethodnog primera koristei naredbu size(A).
>> size(A)
ans =
3 3
Zamena elemenata matrice A brojevima izmeu 21 i 29 realizuje se na sledei nain:
PRIMER 7:
>> A(:)=21:29
A=
21 24 27
22 25 28
23 26 29
3.2. NEKE VRSTE MATRICA

U MATLAB-u postoje posebne naredbe za matrice specijalnih struktura kao to su
eye, ones, zeros, magic, diag i druge.
Naredba eye daje jedininu matricu.
Funkcija
eye(n)
eye(size(A))
Opis
Jedinina matrica tipa n x n
Jedinina matrica dimenzije date matrice A
Tabela 8. Naredba eye
235
PRIMER 8: Odrediti jedininu matricu sa tri vrste i tri kolone koristei naredbe iz
prethodne tabele, I 3 x 3
>> A=eye(3,3)
A=
1 0 0
0 1 0
0 0 1
PRIMER 9: Koristei dimenzije matrice iz primera 5, odrediti jedininu matricu.
>> A=[-2 1 -5;3 6 7;3 -5 4];X=eye(size(A))
X=
1 0 0
0 1 0
0 0 1
Naredba ones daje matricu iji su svi elementi jedinice.

Funkcija
ones(n)
ones(m,n)
ones(size(A))
Opis
Matrica tipa n x n iji su svi elementi jedinice
Matrica tipa m x n iji su svi elementi jedinice
Daje matricu dimenzija date matrice A iji su svi elementi
jedinice
Tabela 7. Naredba ones
PRIMER 10: Formirati kvadratnu matricu reda 3 iji su svi elementi jednaki 1.
>> A=ones(3)
A=
1 1 1
1 1 1
1 1 1
Naredba zeros daje matricu iji su svi elementi nule.
Funkcija
Opis
Matrica tipa n x n iji su svi elementi nule
zeros (n)
Matrica tipa m x n iji su svi elementi nule
zeros (m,n)
Daje matricu dimenzija date matrice A iji su svi
zeros (size(A))
elementi nule
Tabela 8. Naredba zeros
236
PRIMER 11: Formirati matricu sa tri vrste i dve kolone iji su svi elementi jednaki 0.
>> A=zeros(3,2)
A=
0 0
0 0
0 0
3.3. OPERACIJE SA MATRICAMA

U osnovne operacije sa matricama spadaju sabiranje, oduzimanje, mnoenje,
stepenovanje, deljenje i transponovanje.
SABIRANJE I ODUZIMANJE MATRICA
Operacije sabiranja (+) i oduzimanja (-) mogu biti izvedene nad matricama istog
tipa odnosno jednakih dimenzija (koji imaju jednak broj vrsta i kolona). Zbir ili
razlika dve matrice dobija se sabiranjem odnosno oduzimanjem njihovih
odgovarajuih elemenata.
PRIMER 12: Izraunati C=A+B.
>>A=[1,-2,3;4,-5,6;-7,8,-9],B=[-1,8,-2;6,3,-4;3,-2,1],C=A+B
A=
1 -2 3
4 -5 6
-7 8 -9
Definiemo matrice A i B
B=
dimenzija 3x3
-1 8 -2
6 3 -4
3 -2 1
C=
0 6 1
10 -2 2
-4 6 -8
237
PRIMER 13: Ako prethodno imamo unetu matricu I, izraunati B=A-3I.

>> A=[1,-2,3;4,-5,6;-7,8,-9],B=A-3I
A=
1 -2 3
4 -5 6
-7 8 -9
B=
-2 -5 0
1 -8 3
-10 5 -12
MNOENJE MATRICA
Ako su A i B dve matrice, operacija A*B moe biti izvedena samo ako je broj
kolona matrice A jednak broju vrsta matrice B. Rezultat je matrica koja ima isti
broj vrsta kao A i isti broj kolona kao B.
PRIMER 14: Izraunati C=A*B.
>> A=[1,4,3;2,6,1;5,2,8],B=[1,2;2,-3;2,6],C=A*A1
A=
1 4 3
2 6 1
5 2 8
B=
1 2
2 -3
2 6
C=
15 8
16 -8
25 52
Mnoenje matrica skalarom se vri tako to svaki element te matrice pomnoimo
datim skalarom.
238
PRIMER 15: Odrediti C=3A.

>> A=[1,4,3;2,6,1;5,2,8],C=3*A
A=
1 4 3
2 6 1
5 2 8
C=
3 12 9
6 18 3
15 6 24
TRANSPONOVANJE MATRICA
Transponovanje matrica, je zamena vrsta sa kolonama i vri se pomou operatora ' .
PRIMER 16: Transponovati datu matricu A, gde je E novonastala matrica.
>> A=[1,4,3;2,6,1;5,2,8];E=A'
E=
1 2 5
4 6 2
3 1 8
DETERMINANTA MATRICE
Operator det slui za izraunavanje determinante matrice.
PRIMER 17: Izraunati determinantu kvadratne matrice A.
>> A=[ 1 -2 3;4 -5 6; 7 8 -9];
>> D=det(A)
D=
42
INVERZNA MATRICA
A1
1
adjA
det( A)
Operatorom inv(A) se odreuje inverzna matrica A1 date matrice A.
239
PRIMER 18: Nai inverznu matricu, matrice A.

>> A;Ai=inv(A)
Ai =
-0.0714 0.1429
1.8571 -0.7143
1.5952 -0.5238
0.0714
0.1429
0.0714
PRIMER 19: Ukoliko elimo da izraunamo inverznu matricu matrice ija je

determinanta jednaka 0, MATLAB daje sledei odgovor:
>> A=[ 1 2 3;4 5 6; 7 8 9];
D=det(A)
D=
0
>> inv(A)
Warning: Matrix is close to singular or badly scaled.
Results may be inaccurate. RCOND = 1.541976e-018.
ans =
1.0e+016 *
-0.4504 0.9007 -0.4504
0.9007 -1.8014 0.9007
-0.4504 0.9007 -0.4504
Ovo pokazuje jo jednu prednost MATLAB-a da vam ukazuje na greku pri radu.
U MATLAB-u ne postoji poseban operator za izraunavanje adjungovane matrice,
ali na osnovu definicije inverzne matrice moemo je izraunati.
adj ( A) det( A) * inv( A)
STEPENOVANJE MATRICA
Za matricu A ija je determinanta razliita od 0, vai A p
slui za stepenovanje matrice.
240
( A1 ) p Operator ^
PRIMER 20: Za matricu A odrediti A2 i A2 i proveriti da li je A2 A2

(I je jedinina matrica istih dimenzija kao matrica A)
>> A=[ 1 -2 3;4 -5 6; 7 8 -9];

>> M=A^2,N=A^(-2),I=M*N
M=
14 32 -36
26 65 -72
-24 -126 150
N=
0.3844 -0.1497 0.0204
-1.2313 0.7007 0.0408
-0.9728 0.5646 0.0442
I=
1.0000
0 -0.0000
0 1.0000 -0.0000
0 0.0000 1.0000
DELJENJE MATRICA
Deljenje matrica se obavlja: deljenje s leva i deljenje s desna.
Deljenjem s leva reavamo matrinu jednainu AX B . U toj jednaini, X i B su
vektori kolone. Jednaina se moe reiti mnoenjem obe strane matricom
inverznom matrici A, i to s leva:
A1 AX A1 B .
Leva strana ove jednaine jednaka je X, s obzirom da je: A1 AX IX X .
Dakle, reenje matrine jednaine AX = B je: X A1 B .
U MATLAB-u se poslednja jednaina moe napisati pomou simbola za deljenje s
leva: X A \B. Premda dve poslednje operacije daju isti rezultat, MATLAB u
njima izraunava X na dva razliita naina. U prvoj jednaini sa MATLAB-om se
izraunava A1 i zatim njime mnoi B. U drugoj (deljenje s leva), reenje se
dobija numeriki, metodom zasnovanom na postupku Gausove eliminacije. Za
reavanje skupova linearnih jednaina preporuujemo matrino deljenje s leva,
poto je rezultat izraunavanja inverzne matrice manje precizan od rezultata
Gausove eliminacije kada se radi o velikim matricama.
Deljenjem s desna reavamo matrinu jednainu XC D . U toj jednaini X i D su
vektori vrste. Jednaina se moe reiti mnoenjem obe strane matricom koja je
inverzna matrici C i to s desna:
X CC 1 D C 1 pa je X D C 1
241
U MATLAB-u se poslednja jednaina moe napisati pomou simbola za deljenje s

desna: X D /C .
PRIMER 21: Uoimo razliku izmeu operatora deljenja s leva \ i s desna /.
>>A=[1,4,3;2,6,1;5,2,8],B=[1,2,1;2,-3,-1;2,6,-2],
D=A\B,D1=A/B
A=
1 4 3
2 6 1
5 2 8
B=
1 2 1
2 -3 -1
2 6 -2
D=
0.4474 -1.1316 -1.3158
0.1974 -0.3816 0.1842
-0.0789 1.5526 0.5263
D1 =
2.1765 -0.3529 -0.2353
1.5882 -0.1765 0.3824
6.1176 0.7647 -1.3235
PRIMER 22:
Reiti matrinu jednainu AX=B gde su date matrice
1 2 3
A 2 5
1 i B
3 5 7
1
2

2
>> A=[1 -2 -3;2 -5 1;-3 -5 -7];B=[1;2;-2];

X=inv(A)*B
X=
0.8172
-0.0753
-0.0108
ili
>> X=A\B
X=
0.8172
-0.0753
-0.0108
242
PRIMER 23: Podeliti matricu A skalarom 3 s leva i s desna.

>> A\3
??? Error using ==> mldivide
Matrix dimensions must agree.
>> A/3
ans =
0.3333 -0.6667 -1.0000
0.6667 -1.6667 0.3333
-1.0000 -1.6667 -2.3333
243
Red.
broj
Datum
IV -ZADACI ZA VEBU
Naziv vebe
Koristei datu matricu

3
A= 5
1
2
2
8
odrediti:
4
1
a) lan na mestu (3,1)

b) drugu vrstu matrice A
c) determinantu matrice A2
d) transponovanu matricu matrice
A1
A ' A
Izraunajte:
2
1
koristei
4 det A
datu matricu A.
Izraunati zbir matrica:
3
1
A
0
2
2
5
iB
3
1 2
0 3
5
4
Izraunati zbir matrica:

4
1
A 2
3
2
5
1
4
0 i B
3
1
2
3
iB
4
2
2
2
4 5
3 2
1 1
Ako je
5
2
A
8
4
0
2
1
2
3
Izraunati 3A-5B.
244
Evidencija
Napomene
Izraunati A2 2 A 2 I ako je
6
1
A
1
1
1
Reiti matrine jednaine:

7
3
1
2
2
3 4
2
1 X
0
1
3
10
2
7
10
7
8
SVEGA:
245
4. SISTEMI LINEARNIH ALGEBARSKIH JEDNAINA

Sistemi jednaina po nepoznatim x, y, z moemo zapisati:
a1 x b1 y c1 z
d1
a2 x b2 y c2 z
d2
a3 x b3 y c3 z
d3
gde su ai , bi , ci , di (i =1,2,3) realni brojevi. Stepen moemo zapisati i ovako:
a1b1c1 x
a b c y
2 2 2
a3 b3 c3 z
d1
d
2
d 3
odnosno AX=B gde je
a1b1c1
A a2 b2 c2 X
a3 b3 c3
x
y B

z
d1
d
2
d3
Reavamo ga matrinom metodom: X A1 B , u sluaju kada je det A z 0 .

Za reavanje sistema moemo primeniti i Kramerovo pravilo, koje se primenjuje
kada je determinanta sistema razliita od 0.
PRIMER 1: Kreirati m-fajl Cramer.m za reavanje sistema linearnih algebarskih
jednaina koristei Kramerovo pravilo:
%Resavanje sistema AX=B Cramerovim pravilom
%
function X=Cramer(A,B)
[m,n]=size(A);
if m~=n,
error('Matrica nije kvadratna'),
end
if det(A)==0,
error('Matrica je singularna'),
end
for j=1:n,
C=A; C(:,j)=B; X(j)=det(C)/det(A);
end
X=X';
246
PRIMER 2: Reiti sistem jednaina matrinom metodom i koristei kreirani fajl

Cramer.m. Uporediti dobijena reenja.
2 x 3 y z 11
3x 5 y 2 z 19
x 2 y 3z 14
>> M=[2,-3,1;-3,5,-2;1,-2,3];
N=[11;-19;14];
>> X1=inv(M)*N
X1 =
1.0000
-2.0000
3.0000
>> X2=Cramer(M,N)
X2 =
1
-2
3
PRIMER 3: Reiti sistem jednaina matrinom metodom:
px qx z 1
x qx pz 1 za p z 2,1 i q z 0
x pqy z q
>> syms p q
A=[-p q 1;1 -q -p;-1 p*q 1]
A=
[ -p, q, 1]
[ 1, -q, -p]
[ -1, p*q, 1]
>> B=[1;1;q]
B=
1
1
q
>> X=inv(A)*B
X=
-(p+1)/(p^2+p-2)-1/(p^2+p-2)+1/(p^2+p-2)*q
(p+1)/(p^2+p-2)
-1/(p^2+p-2)-(p+1)/(p^2+p-2)-1/(p^2+p-2)*q
247
PRIMER 4: Reiti sistem jednaina koritei fajl Cramer.m
2 x 3 y z 1
x 3 y 2z 1
x 6y z 3
>> Z=[-2 3 1;1 3 -2;1 -6 1]
Z=
-2 3 1
1 3 -2
1 -6 1
>> Z1=[1;1;3]
Z1 =
1
1
3
>> Cramer(Z,Z1)
??? Error using ==> Cramer
Matrica je singularna
(Njena determinanta je 0)
248
Redni
broj
vebe
Datum
V - ZADACI ZA VEBU
Naziv vebe
Evidencija
Reiti sistem jednaina matrinom metodom:
1.
x yz 0
2 x 2 y 3 z 7
3.
x y 2z 9
2 x y 3z 1
4 x 2 y 3z 5
13
x 3y z
6
x yz 1
2 x 5 y 2 z 10
4.
3x 2 y 3z 15
2x y z 1
5x 4 y 7 z 2
2.
7 x 3 y 6z
Reiti sisteme jednaina koristei Kramerove formule (fajl Cramer.m)
4x 3y 2z 1
5.
x 3 y 5 z 1
3x 6 y 9 z 2
2ax 23 y 29 z
6.
7 x ay 4 z
5 x 2 y az
ax 2 z 2
7.
5x 2 y 1
x 2 y bz 3
7
5
SVEGA:
249
Napomene
5. INTEGRALI I PRIMENA INTEGRALA

Neodreeni integral
Integraljenje se moe obaviti pomou komande int. Ta komanda se upotrebljava
za izraunavanje neodreenih i odreenih integrala. Neodreeni integral ima
sledee komande:
int(S) ili int(S,prom)
x
x
S moe biti oznaka za ranije definisan izraz, ili se izraz upisuje kao argument
Kada se upotrebi komanda int(S) ako izraz sadri samo jednu promenljivu,
integraljenje se odvija po toj promenljivoj. Ako izraz sadri vie promenljivih,
izraunava se integral za naznaenu promenljivu.
Kada se upotrebi oblik komande int(S,prom), pogodan za izraze sa vie
promeljivih, integraljenje se obavlja za promenljivu prom.
PRIMER 1:
>> int('cos(x)')
ans =
sin(x)
PRIMER 2:
>> syms x
>> S=2*cos(x)-5*x
S=
2*cos(x)-5*x
>> int(S,x)
ans =
2*sin(x)-5/2*x^2
PRIMER 3:
>> int(x*sin(x))
ans =
sin(x)-x*cos(x)
PRIMER 4:
>> syms x
>> S=5*x^2*cos(4*x);
>> int(S)
ans =
5/4*x^2*sin(4*x)-5/32*sin(4*x)+5/8*x*cos(4*x)
250
PRIMER 5:
>> syms x
>> S=x^2*(x-1);
>> int(S,x)
ans =
1/4*x^4-1/3*x^3
PRIMER 6: Izraunati integral
3x 5
dx
2x 2
>> syms x
>> S=(3*x+5)/(x^2+2*x+2);
>> int(S,x)
ans =
3/2*log(x^2+2*x+2)+2*atan(x+1)
>> pretty(ans)
2
3/2 log(x + 2 x + 2) + 2 atan(x + 1)
1 x 2 2x 4
dx
3x 2
>> syms x
>> S=(1+x^2+2*x^4)/(3*x^2);
>> int(S,x)
ans =
2/9*x^3+1/3*x-1/3/x
>> pretty(ans)
3
2/9 x + 1/3 x - 1/3 1/x
(5x 2)
dx
>> syms x
>> S=(5*x-2)^9;
>> int(S,x)
ans =
1/50*(5*x-2)^10
>> pretty(ans)
10
1/50 (5 x - 2)
251
x3
x 2 dx
>> syms x
>> S=exp(-x^3)*x^2;
>> int(S,x)
ans =
-1/3*exp(-x^3)
3x 2 2 x
x 3 2 x dx
>> syms x
>> S=(3*x^2-2)/(x^3-2*x);
>> int(S,x)
ans =
log(x*(x^2-2))
>> pretty(ans)
2
log(x (x - 2))
1
dx
4
>> syms x
>> S=1/(x^2+4);
>> int(S,x)
ans =
1/2*atan(1/2*x)
>> pretty(ans)
1/2 atan(1/2 x)
252
1 x 5 x 4 dx
>> syms x
>> S=(1+x^5)^(1/3)*x^4;
>> int(S,x)
ans =
3/20*(1+x^5)^(4/3)
>> pretty(ans)
5 4/3
3/20 (1 + x )
Odreeni integral
Za odreene integrale komanda ima sledei oblik:
int(S,a,b) ili int(S,prom,a,b)
x
a i b su granice integrala. Granice mogu biti brojevi ili drugi simboli.
Na primer, odreeni integral
0 (sin x 5 x
)dx u MatLab-u se izraunava na
sledei nain:
PRIMER 1:
>> syms x
>> int(sin(x)-5*x^2,0,pi)
ans =
2-5/3*pi^3
x
x
S moe biti oznaka za ranije definisan izraz, ili se izraz upisuje kao argument
MatLab ponekad ne moe izraunati integral. U tom sluaju umesto odgovora
izbacuje poruku Explicit integral could not be found (integral nije pronaen).
3
PRIMER 2: Izraunati
x dx
3
>> syms x
>> f=x^3;
>> int(f,1,3)
ans =
20
253
PRIMER 3: Izraunati
x 2 dx .
>> syms x
>> f=x^(2/3);
>> int(f,1,8)
ans =
24/5*8^(2/3)-3/5
S
3
PRIMER 4: Izraunati
S sin
dx .
>> syms x
>> f=1/sin(x)^2;
>> int(f,pi/4,pi/3)
ans =
1-1/3*3^(1/2)
>> pretty(ans)
1/2
1 - 1/3 3
2S
PRIMER 5: Izraunati
sin xdx
>> syms x
>> f=sin(x);
>> int(f,0,2*pi)
ans =
0
2S
PRIMER 6: Izraunati
1/(1 x ^ 2)dx
>> syms x
>> f=1/(1+x^2);
>> int(f,0,1)
ans =
1/4*pi
254
PRIMENA INTEGRALA - IZRAUNAVANJE POVRINA

PRIMER 7: Nacrtati krivu y
i x osom.
x 2 9 i izraunati povrinu ogranienu lukom krive
>> syms x;f1=x^2-9;

>> a=solve(f1)
a=
3
-3
>> int(f1,-3,3)
ans =
-36
>> abs(ans)
ans =
36
>> ezplot(f1);hold on
PRIMER 8: Data je funkcija f(x)=sin x. Nacrtati funkciju, obeleiti oblast

ogranienu datom funkcijom i x osom na intervalu 0 d x d 1 i izraunati vrednost
povrine.
>> x=[0:0.001:1];
>> fill(x,sin(x),'r')
>> x=[0:0.001:1];
>> fill([x 1],[sin(x) 0],'r')
255
Traena povrina ima vrednost:

>> p=int('sin(x),0,1')
p=
[ -cos(x),
0,
x]
PRIMER 9: Izraunati povrinu ogranienu funkcijom f ( x) e x i x osom na
intervalu 0 d x d 4 , nacrtati funkciju i obeleiti traenu povrinu.
2
>> fill([0 0:.1:4 4 0],[0 exp(-(0:.1:4).^2) 0 0],'c')
256
Redni
broj
veb
e
Datum
VI - PREGLED URAENIH VEBI
Naziv vebe
Izraunati sledee integrale:

1
2
3
5
6
7
3x dx
(x 2x
2
x 5
5 x
10
4 sin
11
13
2 x 1)dx
6 2x x 2
x 4 dx
1 3 2
x x x dx
2
x
1 x 2 dx
e 2 x e x sin x
e x dx
cos 2 x
sin 2 x cos2 xdx
12
10
dx
dx
cos xdx
2
x
dx
a2 x2
2x 3
x2 3x 5dx
tgxdx
257
Evidencija
Napomene
14
15
16
17
18
Datum
Redni
broj
veb
e
Naziv vebe
Evidencija
x cos x dx
x ln x dx
2x 3
dx
3x 5
x2
x 2dx
dx
x2 2x 5
Proveriti:
19
4
x ln x dx
20
ln x dx
x5 ln x x5
C
5
25
x ln x x C
SVEGA:
258
Napomene
6. FORMIRANJE DISTRIBUCIJE FREKVENCIJA

PRIMER 1: Maina za pakovanje kafe puni kesice od 100 gr. Za kontrolu
kvaliteta pakovanja posmatrano je 50 kesica i dobijeni su sledei podaci.
102 98 98 97 99 100 100 102 101
103 99 98 97 100 100 100 99 97 101
102 102 100 101 103 102 100 100 99 98
101 100 100 101 99 98 100 101 102 99
100 102 101 99 98 99 101 100 102 97
a)
b)
c)
Srediti podatke u rastui niz.

Formirati distribuciju apsolutnih frekvencija i predstaviti grafiki.
Formirati distribuciju relativnih frekvencija i predstaviti grafiki.
a)
>> y=[101 102 98 98 97 99 100 100 102 101 103 99 98 97 100 100 100 99
97 101 102 102 100 ...
101 103 102 100 100 99 98 101 100 100 101 99 98 100 101 102 99 100 102
101 99 98 99 101 ...
100 102 97];
>> n=hist(y)
n=
4 6 0
13
>> n=hist(y,7)
n=
4 6 8
13
b)
>> y=[101 102 98 98 97 99 100 100 102 101 103 99 98 97 100 100 100 99
97 101 102 102 100 ...
101 103 102 100 100 99 98 101 100 100 101 99 98 100 101 102 99 100 102
101 99 98 99 101 ...
100 102 97];
>> n=hist(y)
n=
4 6 0 8 13 0 9 0 8 2
>> n=hist(y,7)
n=
4 6 8
13
>> x=[97:1:103];
259
>> hist(y,x)
c)
>> y=[101 102 98 98 97 99 100 100 102 101 103 99 98 97 100 100 100 99
97 101 102 102 100 ...
101 103 102 100 100 99 98 101 100 100 101 99 98 100 101 102 99 100 102
101 99 98 99 101 ...
100 102 97];
>> z=[50];
>> n=hist(y,7)/z
n=
0.0800 0.1200 0.1600 0.2600 0.1800 0.1600 0.0400
>> x=[97 98 99 100 101 102 103];
>> y=[0.08 0.12 0.16 0.26 0.18 0.16 0.04];
>> plot(x,y)
>> plot(x,y,'--r*')
260
PRIMER 2:
a)
>> y=[37 38 37 6 20 11 22 23 3 11 4 39 17 23 37 21 21 10 12 20 15 2 20 15
...
22 3 18 45 36 9 10 15 41 24 31 23 29 33 5 36 40 12 12 1 2 4 33 31 31 5 31 ...
13 22 23 1 5 35 32 2 0 6 18 32 16 25 38 31 1 27 25 33 0 27 34 20 17 19 29 ...
31 21 17 44 1 19 32 17 38 1 21 45 12 27 36 24 34 20 12 18 25 15];
>> n=hist(y,8)
n=
17 7 11 21 12 14 13 5
>> hist(y,8)
261
b)
>> y=[37 38 37 6 20 11 22 23 3 11 4 39 17 23 37 21 21 10 12 20 15 2 20 15
...
22 3 18 45 36 9 10 15 41 24 31 23 29 33 5 36 40 12 12 1 2 4 33 31 31 5 31 ...
13 22 23 1 5 35 32 2 0 6 18 32 16 25 38 31 1 27 25 33 0 27 34 20 17 19 29 ...
31 21 17 44 1 19 32 17 38 1 21 45 12 27 36 24 34 20 12 18 25 15];
>> n=hist(y,5)
n=
20 22 26 20 12
>> hist(y,5)
PRIMER 3: Anketirani su kupci u prodavnicama XYZ Trade o broju lanova u porodici.

1 2 3 4 4 3 2 4 5 1 4 3
2 2 3 4 4 4 5 6 5 4 4 3
1 3 3 4 2 4 3 2 2 4 3 1
a) Srediti podatke u rastui niz.
b) Formirati distribuciju apsolutnih i relativnih frekvencija.
c) Prikazati grafiki distribuciju relativnih frekvencija.
262
a)
>> y=[1 2 3 4 4 3 2 4 5 1 4 3 2 2 3 4 4 4 5 6 5 4 4 3 1 3 3 4 2 4 3 2 2 4 3 1];
>> n=hist(y)
n=
4 7 0 9 0 12 0 3 0 1
>> n=hist(y,6)
n=
4 7 9 12 3 1
>>
b)
>> y=[1 2 3 4 4 3 2 4 5 1 4 3 2 2 3 4 4 4 5 6 5 4 4 3 1 3 3 4 2 4 3 2 2 4 3 1];
>> n=hist(y)
n=
4 7 0 9 0 12 0 3 0 1
>> n=hist(y,6)
n=
4 7 9
>> hist(y,6)
>> x=[1:1:6];
>> hist(y,x)
12
>> a=[36];
>> z=n/a
z=
0.1111 0.1944
0.2500
0.3333
0.0833
263
0.0278
c)
>> x=[1 2 3 4 5 6]
x=
1 2 3 4
>> y=[11 20 25 33 8 3]
y=
11 20 25 33 8
>> plot(x,y)
>> plot(x,y,'--r*')
PRIMER 4:
a)
>> y=[1 2 3 4 4 3 2 4 5 1 4 3 2 2 3 4 4 4 5 6 5 4 4 3 1 3 3 4 2 4 3 2 2 4 3 1];
>> n=hist(y)
n=
4 7 0 9 0 12 0 3 0 1
>> n=hist(y,6)
n=
4 7 9
12
264
b)
>> y=[1 2 3 4 4 3 2 4 5 1 4 3 2 2 3 4 4 4 5 6 5 4 4 3 1 3 3 4 2 4 3 2 2 4 3 1];
>> n=hist(y)
n=
4 7 0 9 0 12 0 3 0 1
>> n=hist(y,6)
n=
4 7 9
12
>> hist(y,6)
>> x=[1:1:6];
>> hist(y,x)
>> a=[36];
>> z=n/a
z=
0.1111 0.1944
0.2500
0.3333
0.0833
265
0.0278
v)
>> x=[1 2 3 4 5 6]
x=
1 2 3 4
>> y=[11 20 25 33 8 3]
y=
11 20 25 33 8
>> plot(x,y)
>> plot(x,y,'--r*')
266
ZADACI ZA VEBU
1.
Anketirano je 30 kupaca u prodavnicama C Marketa o prosenoj dnevnoj

1 3 4 2 5 1 6 2 2 2 4 5 3 2 6
2 2 3 1 1 1 3 6 4 2 1 2 3 2 1
a)
b)
c)
2.
Srediti podatke u rastui niz

Formirati distribuciju apsolutnih i relativnih frekvencija
Prikazati grafiki distribuciju apsolutnih frekvencija
Pogon za kontrolu pakovanja mleka preduzea PKB Imlek kontrolie mainu

za punjenje dugotrajnog mleka u tetrapak od 1 litar. Kontrola 20 pakovanja
dala je sledee rezultate:
1,02 0,89 0,92 0,84 0,90 0,97 0,95 0,94 0,93 1,01
1,01 0,97 0,95 0,90 0,94 0,96 0,99 0,99 0,97 0,94
a)
b)
c)
Izraunati prosenu koliinu mleka u tetrapaku

Odrediti medijanu za negrupisane dobijene rezultate
Formirati distribuciju frekvencije za klasne intervale 0,80-0,89; 0,900,99; 1,00-1,09 i izraunati prosenu koliinu mleka u jednom tetrapaku
koristei u izraunavanju sredine klasnih intervala. Uporediti prosene
vrednosti koje se dobiju pre i posle grupisanja podataka.
3. U prodavnicama Pekabete anketirano je 30 kupaca o prosenoj dnevnoj

1 4 3 5 2 1 3 2 4 2 5 4 3 2 6
2 2 1 3 1 1 6 6 2 2 2 1 3 1 2
b) Formirati distribuciju apsolutnih i relativnih frekvencija
c) Prikazati grafiki distribuciju relativnih frekvencija u procentima.
4. Pogon za kontrolu pakovanja kafe preduzea Grand kontrolie mainu za
punjenje kafe u pakovanje od 2 kg. Kontrola 20 pakovanja dala je sledee
rezultate:
2,02 1,89 1,92 1,84 1,90 1,97 1,95 1,94 1,93 2,01
2,01 1,97 1,95 1,90 1,94 1,96 1,99 1,99 1,97 1,94
a) Izraunati prosenu koliinu kafe u pakovanju
b) Odrediti medijanu za grupisane dobijene rezultate
267
c)
Formirati distribuciju frekvencije za klasne intervale 1,80-1,89; 1,90-1,99;

2,00-2,09 i izraunati prosenu koliinu kafe u jednom pakovanju koristei u
268
Redni broj
vebe
Naziv vebe
Datum
VII - PREGLED URAENIH VEBI
Evidencija
SVEGA:
269
Napomene
270
FINANSIJSKE
TABLICE
271
272
273
274
275
276
277
278
279
280
281
282
STATISTIKE
TABLICE
283
284
285
286
287
288
289
290
291
292
293
294
295
Odlukom Senata Univerziteta Singidunum, Beogrd, broj 636/08 od 12.06.2008,

ovaj udbenik je odobren kao osnovno nastavno sredstvo na studijskim programima koji
se realizuju na integrisanim studijama Univerziteta Singidunum.
CIP -
,
519.2(075.8)(076)
51-77:33(075.8)(076)
, , 1948Kvantitativne metode : zbirka zadataka /
Malia iovi, Olivera Nikoli, Ana
Simievi. - Beograd : Univerzitet
Singidunum, 2010 (Loznica : Mladost grup). 295 str. : graf. prikazi, tabele ; 25 cm
Tira 1.350.
ISBN 978-86-7912-275-9
1. , , 1948- [] 2.
, , 1984- []
a) - b)
-
COBISS.SR-ID 177946124
2010.
Sva prava zadrana. Ni jedan deo ove publikacije ne moe biti reprodukovan u bilo kom
vidu i putem bilo kog medija, u delovima ili celini bez prethodne pismene saglasnosti
izdavaa.

US - Kvantitativne Metode - Zbirka Zadataka PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

US - Kvantitativne Metode - Zbirka Zadataka PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Malia iovi

Prof. dr Malia iovi

Beograd, 2010. godine

KVANTITATIVNE METODE ZBIRKA ZADATKA

Svrha ovog Praktikuma je da omogui studentu razumevanje i ovladavanje

Elementi teorije verovatnoe

Osnovni principi rada u MATLAB-u

Sistem linearnih algebarskih jednaina

Integrali i primena integrala

Formiranje distribucije frekvencija

Tablica sluajnih brojeva.

Pregled nekih elementarnih funkcija

1. Oblast definisanosti sledeih funkcija je:

x > 4, 3 >1, 2

2. Ispitati parnost odnosno neparnost funkcije:

3. Ispitati znak i odrediti nule funkcije:

e x ! 0 znak zavisi samo od izraza x 2  3

6. Izraunati granine vrednosti:

Neke vanije granine vrednosti

7. Odrediti sledee granine vrednosti:

8. Odrediti sledee granine vrednosti:

9. Izraunati sledee granine vrednosti:

10. Odrediti levu i desnu graninu vrednost funkcije:

Moe se traiti samo desna granina vrednost u okolini take x=1

11. Ispitati neprekidnost sledeih funkcija:

Napomena: Neprekidnost funkcije u taki x0 se moe izraziti na sledei nain:

x03  hx0 2  x0  h  x03  2 x0 2 h  x0 h 2  x0

Funkcija je neprekidna na celom skupu R.

13. Nai asimptote sledeih funkcija:

14. Odrediti asimptote funkcija:

15. Nai prvi izvod funkcije:

16. Odrediti prvi izvod datih sloenih funkcija:

17. Nai drugi izvod funkcije:

18. Primenom Lopitalove teoreme izraunati granine vrednosti

19. Odrediti take maksimuma i minimuma i intervale monotonosti funkcije:

y ' ! 0 , x R y n i nema ekstremne vrednosti.

20. Ispitati konveksnost i konkavnost i odrediti prevojne take funkcija:

y '' ! 0 y i nema prevojnih taaka.

je vertikalna asimptota sa desne strane

Prvi izvod nije definisan u takama  3,

Drugi izvod menja znak u takama sa apscisama  3, 0, i

22. Izraunati prirataj i diferencijal funkcije y

24. Odrediti priblinu vrednost:

26. Koristei Maklorenovu formulu dokazati:

28. Nai parcijalne izvode prvog i drugog reda:

Nai totalni diferencijal I i II reda za funkcije:

2dx 2  2dx dy  2dy 2

z ''' yyy / 0,0

31. Nai Tejlorov polinom drugog reda za funkciju:

30. Nai Maklorenov polinom za funkciju z

x3  2 y 2  3xy u taki (1,2).

32. Nai lokalne ekstremne vrednosti funkcije z

M 1 1, 2 , M 2 1, 2 , M 3 2, 1 i M 4 2,1

' 144  36 108

%>0 pa funkcija nema ekstremnu vrednost.

%>0 pa funkcija nema ekstremnu vrednost.

' 144  36 108

' 36  144 108

%<0 i A<0 pa funkcija ima lokalni maksimum.

' 36  144 108

%<0 i A>0 pa funkcija ima lokalni minimum

33. Nai uslovne ekstremne vrednosti sledee funkcije

1. Proveriti da li su tano odreene oblasti definisanosti za sledee funkcije:

x > 4, 3 >1, 2

e x ! 0 znak zavisi samo od izraza x 2 3

x03 hx0 2 x0 h x03 2 x0 2 h x0 h 2 x0

Prvi izvod nije definisan u takama 3,

Drugi izvod menja znak u takama sa apscisama 3, 0, i

2dx 2 2dx dy 2dy 2

x3 2 y 2 3xy u taki (1,2).

M 1 1, 2 , M 2 1, 2 , M 3 2, 1 i M 4 2,1

' 144 36 108

' 144 36 108

' 36 144 108

' 36 144 108

x tgx ekstremne vrednosti?

x 2 xy y 2 x y Tejlorovim polinomom treeg

3, 3 taka lokalnog minimuma i taka

M 2 3, 3 taka lokalnog maksimuma za funkciju z

e x cos x e x sin x e x sin x dx

arc sin x dx x arc sin x 1 x

cos 0 cos 0 sin x S0 / 2 sin S 2 sin 0 1

lim ln ln c ln ln 1 H lim ln lnb ln ln c