Milan

AnarhosindikaJjzam U Srbiji*
UVOD: ANARHIZAM KRAJEM
19. VEKA - POJA VA
ANARHOSINDIKALIZMA

koncipirane antropologije i etike.
Po njemu, tenja ka

neprinudnoj, solidarnoj zajednici stalan je element ljudske prirode koji se osvetava u obliku
teorije. Vrednosti sadrane u
projektu slobodnog drutva su oduvek prisutne ali i
potiskivane dosadanjim ustrojstvom drutva, te je
teorije prosvetiteljska - ona treba
uloga
emancipatorski potencijal
da eksplicira
pokreta, a time je postao
zaglibio je u sek- masa.
tatvo, u manjinski aktivizam(;). Cesto se upravo u
tenja anarhista da se organizuju
istorijski ade- U svakom
nesposobnosti anarhizma da
na
nacionalnom
i
internacionalnom
nivou mora biti
kvatnu i delatnu organizacionu formu vidi jedan od


da
princip
njihove
organizacije
ne
2
glavnih uzroka njegovog
neuspeha ).
sme biti u suprotnosti sa vrednostima na kojima

sam pojam anarhije. Time se
autoFundamentalna teza
teorije revolucije

princip organizacije u korist fe(Bakunjin, Kropotkin) je teza o revolucionarnom

veze
grupa koje, udruene, ne
spontanitetu masa: revolucija je plod spontanog, saodbacivanjem pogube svoju autonomiju.

pokreta masa. Vremenom, teilitike kao legitimne sfere revolucionarne aktivnosti
subjekta revolucije se pomera do
te u

se
organizovanja anarhista u
neizdiferencirane kategorije naroda", mase', ka

partijske forme. Kada se krajem 19. veka

kategoriji proletarijata. Ali, nezavisno od

organizacije ne
pokazalo da
nja subjekta revolucije postoji opasnost da, bez domasa formulisane su
nailaze na odziv kod
datnog utemeljenja revolucionarnog spontaniteta,
dve alternative za izlazak iz krize pokreta. Prva je
ideala bude podvrgnuto
ostvarenje
propaganda delom" (kongres u Bernu) koja, polavlasti istorijske kontingencije. Otuda se Bakunjinov

od
teorije revolucije kao akta sponod
aktivizam teko miri sa potpunom
taniteta masa, smatra da prigueni revolucionarni
plima i oseka revolucionarnog entuzijazma masa.
potencijal moe biti aktiviran primerom herojskih
Bakunjin nikada nije sasvim napustio ideju konspi
individualnog terora. Druga alternativa vodi
jezgra (bratrativnog revolucionarnog
masovnih
vezivanju anarhista za neku od
stva,,) koju je formulisao u svojoj

organizacija koja nije
i koja, po
fazi. Ipak, ova napetost
koncepta revolucije
svojoj sutini, ne mora biti autoritarno ustrojena.
kao spontanog pokreta masa i koncepta tajnih orgaorganizacije su sindikati,
Takve masovne
nizacija nije kod Bakunjina razreena u blankia plod unije anarhizma i sindikalnog pokreta je

duhu. Bakunjin nije zagovoranarhosindikalizam,(.
organizovane manjine koja
nik koncepcije
se na Nastao najpre u Francuskoj (Berze rada, CGT),
osvaja vlast, niti avangarde koja,

saznanje istorijskih zakonitosti, spolja unosi anarhosindikalizam je, kao pokuaj
i
prorevolucionarnu svest u inertnu,
masu. marginalizacije anarhizma,


U prvom reAnarhisti su, za Bakunjina, glasnogovornici slobo- menu
darskog instinkta masa, detonatori masovnog neza- du, naglaena je klasna priroda
kog pokreta: proletarijat je izdvojen iz celine gradovoljstva a ne doktrinari koji polau pravo na
drutva kao jedini subjekt revolucije. Ali,
stvo i, time, reprodukuju neslobodu. Pojedinci,,-
Guerin, Anarhizilm,
Naprijed, Zagreb, 1980,
proleterski ekskluzivizam pokreta je, s druge strane,
pie on povodom Pariske komune - nisu mogli
s.76.


kritiku politike: radniniti nita drugo nego izraditi, razjasniti i proiriti
Npr. L.Sekelj. O
ideje koje odgovaraju instinktima naroda, i onda cima nisu potrebni posrednici koji ih zastupaju u
anarhizmu, I1C i COD,

jer se njihov sukob sa kapiljudi revolucio- raspodeli
stalno nastojati da se prirodna
Beograd, Zagreb, 1982,
narno organizira - no ne preko toga; sve ostalo talom odvija putem direktne akcije,( na tlu ekos.n.
samo sam narod,(.3)
sa nomske borbe. Sa tog aspekta, anarhosindikalizam
treba i moe
M. Bakunjin, Driilvil i
koje je potpuno osnaila tradicioslol>oda, Globus, Zagreb, istim problemom, Kropotkin pokuava da svoju veru je ... bio
pobijanje
akcije poto
u revoluciju i ostvarenje anarhije utemelji u okviru nalno
1979. s,319.

*) Ovaj rad je deo

rukopisa
uticaju
anarhizma i
anarhosindikalizma na
ideja u
razvoj
Srbiji (do 1914. g.)
je
u okviru projekta Razvoj
socijalnih idejil u Srbiji 19.
veka u Centru za filozofiju i
drutvenu teoriju 1986. g. uz
finansijsku potporu

zajednice nauke
SR Srbije.

I)

!)

J)

48

Od vremena raskida sa Marksom i Prvom internaciosa problemom organalom anarhisti su bili

nizacije anarhizma kao masovnog drutvenog pokrekongresi, stvaranje Crne inta. Brojni
ternacionale", pokuaji da se deluje na rad Druge
internacionale (do Londonskog kongresa 1896.) sve to govori o tenji anarhista da ree ovaj problem.
Ipak, svi ovi pokuaji se zavravaju neuspehom: krajem 19. veka, oo. anarhizam se izolira o od


kao

alternative
partijama; to
je,
zadravalo nesmanjenu
mrnju prema
dravi, crkvi, armiji-svemu to stoji u pozadini kao
potpora direktnom neprijatelju, kapitalisti4). Ali,

reimi do sloma J9 l
koga koriste svi
U prisustvu nove vlasti, 1944. g.

se sindikat

Umro je,

Danas je

aktivnost (iz perioda do 1912.) potisnuta u zaborav pred reputacijom
novinara,
ute tampe koju
je stekao posle svoga ideolokog reza. Teret ove
slave, senka moralne i

kao da anulira i
trezven sud o niegovim stavovima iz
faze. l) U
ovom radu
da, bez osvrtanja na Cicva
kasniji
i intelektualni razvitak, analiziramo ideje i stavove koje je zastupao do
Balkanskih ratova.

sindikalizma na neposredne ekonomske zahteve (poboljanje poloaja u okviru sistema)

nunom reviziju

shvatanja uloge revolucionarne teorije.
teorija se vie ne shvata samo kao artikulisani izraz

svesti masa
.naglaenije, kao formira
teori;a klasne svesti,,'). Insistiranje na ovoj for

ulozi anarhizma i anarhista
u sindikatima treba da predupredi opasnost od padanja u Iou

reformizrna. Bojazan od rastvaranja anarhizma u sindika!izmu, od opasnosti njegove redukcije na neposredne zahteve jedne klase izrazio je Malatesta na

kongresu u Amsterdamu (1907.) u
polemici sa Monatom 6 ). Svest o dijalektici neposrednih i krajnjih ciljeva sindikalizma i o ulozi anarhista
u
pokretu izraava i stav iz jedne
od

rezolucije koje su
na
Kongresu:

kongres sindi-

kate smatra borbenim organizaci;ama u klasnoj borbi, koje imaju za ciJj poboljanje radnih uvjeta a, u
isti mah, i unijama
koje poslutiti u
svrhu preobrazbe
drutva u anarhi

drutvo</).

(I) REVOLUCIONARNI
SINDIKALIZAM KRSTE

Dananjem
koji,
predrasuda pristupi
delu, na prvi pogled padaju u

dve stvari. Prva se

u
ideoloke debate u ondanjem
pokretu:
on je solidno upoznat, pored
literature,
i sa radovima Kauckog, Berntajna, R. Luksemburg, Plehanova kao i sa polemikom oko mahizma
u okviru
partije. Druga upadljiva karakteristika njegovih radova je naglaena
Nesvreni student,
je, poput
autodidakta, imao razvijenu potrebu za ispoljavanjem kri
stava prema
autoritetima.
su B.
i Sl.
bili omiljeni
objekti njegovih kritika: pored niza
posvetio
im je i dve knjige l2) Pobuna protiv autoriteta
se pretvarala u neodmerenu kritiku.:
je, na
primer, savetovao Sl.
da se bavi knjievnom kritikom jer Zil nju nisu potrebne visoke

sposobnosti (Sl. J., s. 3).
odnos
prema autoritetima se
ispoljavao u njegovom odnosu prema
srpske socijaldemokratije, kao i prema prolosti
pokreta u
Srbiji. Tako, na primer, Svetozar
je za

plitak i neoriginalan mislioc, novinar

drugog reda koji se u sukobu sa srpskom
priklonio

konceptu (SI. J. 10)

sebe smatra revolucionarnim sindikalistom, prvim sledbenikom i popularizatorom anarhosindikalizma u Srbiji. On termine anarhizam,
revolucionarni sindikalizam ili samo sindikalizam
upotrebljava sinonimno mada, u
svom 9lavnom
radu Demo.kratlja i soci;a-

G.Woodcock, Allarchism,
London, 1977. s.302-303.
5) L.Sekelj, Nav.delo, s.3.
6) Vid.Woodcock, nav. delo,
s.249-251.
7) Cit. prema: D.Guerin,
Nav.delo, s.8l.
8)
Prilozi Zil
istoriju socijalizma, III.
Beograd, 1966. s.344.
9)
Ideoloko
struje u

pokretu SrbIje
1903-1914, Tokovi
revolucije, IV, Beograd,
1\l69., s.70. U izlaganju
podataka o aktivnosti
anarhosindikalista u Srbiji
uglavnom se oslanjam na
ovaj tekst, str. 69-92.
lO) Enciklopedija
Jugoslavije, I izd. t.2,
s.376.
II) Tako, na primer, A.

se gotovo
izvinjava to jednoj
daje
takvoj
prostor u svojoj Filozot/ji
u Srba, mada je
sa svojim materijalizmom,
teorijom odraza i
empirizmom sasvim
blizak tradiciji kojoj
pripada i
12) Sv.
i birokratski
sistem pred sudom
, (191O)(-u
Sl.Jova JI o
daljem tekstu: SU. uz
oznaku stranice)
Ide,1lizam i materijalizam,
Beograd, 1909.
13)
Demokratija
i socijalizam, Izdanje

Beograd 1910.
(U daljem tekstu: DiS, uz
oznaku stranice)
14)
Iz

programa,
Nova tamparija C.

i brata,
Beograd, 1909. (U
daljem tekstu: AP, UZ
oznaku stranice)
4)

1Jzam 1. 1, pravI razliku

anarhizma I njegove

varijante. Izlaganje osnova tog novog
pravca sa cil;em ... da i Srbija

osamdesetak delegata iz Evrope, obe Amerike i Japana na

kongresu u Amsterdamu (26-31. 09. L907.) bio je i Petar
delegat iz
On je bio predstavnik malobrojne

grupe koja je avgusta 1905. g. pokrenula
nedeljni list Hleb i sloboda 9. Zbog nedostatka
sredstava list (urednici: P.
i K.
vlasnik V.
je posle tri broja prestao da
izlazi. Okupljeni oko lista, slobodni i revolucionarni soci;alisti su osnovali i
klub Jedinstvo" u kome su, prema pozivu iz Hleba i slobode,
organizovali predavanje K.
na temu: Generaln i trajk kao sredstvo socijalne revolucije.
aktivnosti posle gaenja lista neOvaj klub, o
mamo podataka, prva je
organizacija u Beogradu.

II

kolosek

razvilka)4)

koncipira u dva pravca. U prvom, on izlae genezu

revolucionarnog sindikalizma u sklopu razvoja rad
pokreta od vremena l Internacionale. U drugom, on ga

ga teoriji i
praksi socijaldemokratije i sindikalnom pokretu koji
je pod njenim uticajem.

1. Geneza revolucionarnog sindikalizma - odnos prema anarhizmu

Socijaldemokratski revizionizam i revolucionarni

smatra rezultatima divergensindikalizam
tne evolucije koja
razbijanjem jedinstva
Prve internacionale sukobom Marksa i Bakunjina.
Jedinstvo Prve internacionale se
u prihvaideala kao cilja i revolucije kao
Centralna figura ovog kluba i svih kasnijih anarho- tanju

akcija, glavni
i populariza- sredstva njegovog ostvarivanja. Kako pod anarhijom
podrazumeva (1) stanje koje se
tor anarhosindikalizma u Srbiji bio je Krsta
naziva revolucijom i (2) jedan

14. 12. 1879. u
kod Uica, do
Balkanskih ratova objavio je veliki broj broura i ideal, ... jedan permanentni socijalni sistem, ... norknjiga o
temama: od anarhosindikalizma malno stanje drutveno (DiS, 1(2) on onda, Prvu
do metafizike i teorije saznanja; od
ekono- internacionalu opravdano naziva
Rascep koji u njoj nastaje je, ako se zanemare ammije do Lamarkove i Darvinove
bicije i osobine glavnih aktera u sporu, posledica
teorije. Posle 1912. g.
menja svoja
uverenja da bi,
svoj
talenat, razlika u shvatanju uloge drave i politike u ostvare
ideala.
postao ... prost najamnik za
sa opozici;om, nju svima

49

Deo
pokreta, koji se poziva na Marksa
kao svog
konstituie se kao
partija
revolucionarni
(socij<rldemokratija) i,
parlaideal, tei njegovom ostvarenju kroz
mentarnu borbu sa
partijama. Vremenom, u okviru ovog pokreta raste napetost
teorije i prakse: revolucionarna teorija postaje neprimerna

praksi. Socijalna
demokratija je nekad bila revolucionarna stranka,
pa je u toku vremena svojim sudelovanjem u poslovima buroaske drave, svojim
u parlamentarnom radu buroazije potpuno izgubila svoj revolucionarni karakter, zadravi saIllO svoju staru revolucionarnu frazeologiju, koja nikako ne stoji u saglasnosti sa njenom potpuno legalnom, dakle antirevolucionarnom praksom (AP, 32). Plod takvog razvoja socijaldemokratije je revizionizam koji, od
revolucionarnu frazeologiju, uspostavlja
teorije i prakse: Revizionijedinstvo
zam je jedan

pravac, on vodi samo realnu politiku bez ikakvog obzira
na krajnji
ideal (DiS, 159).
Nasuprot razvoju dela
pokreta koji
nje Marksom i, preko socijaldemokratije, zavrava
u revizionizmu,
rekonstruie drugi, paras Prudonom, teorijsku i
lelni krak koji

zrelost dostie kod Bakunjina, a savremeni oblik u revolucionarnom sindikalizmu. Dok je

razvoj
tradicije, po
ob'eleen
opadanjem revolucionarnosti u korist
real-pOlitike, razvoj ove druge je neto sloeniji.

anarhizma je Prudon, ali njegovom
anarhizmu nedostaje teorija revolucije: on je mislio
da se drutveni preobraaj moe izvriti mirnim putem, bez upotrebe nasilnih sredstava, nasilnog prevrata (DiS, 116). Prudon je za
anarhista
samo u smislu afirmacije anarhije kao ideala, ali
njegov mutualizam se ne moe podvesti pod drugo

koje anarhija ima za
-
nje revolucionarnog preloma u evoluciji ljudskog
drutva (DiS, 112). Tek je Bakunjin anarhista u oba

te
on je anarhizmu dao revolucionarni metod i time njegovu taktiku doveo u sklad s
u svojoj
njegovom teorijom (DiS, 120).
interpretaciji Bakunjinovog anarhizma naglaava
njegov proleterski karakter: Bakunjinov cilj je bio
samo
proletarijata, njegova argumentacija je bila uvek klasna, proleterska - van proletarijata za taj anarhizam nije postojao niko (DiS, 122).
Ova
interpretacija Bakunjina slui
da
nje kritikuje postbakunjinovski razvoj

teorije i prakse. Naime, osnovni uzrok
krize postbakunjinovskog anarhizma je, za Cicvari

uticaja individualizma u teoriji i taktici

pokreta.
anarhizam
doktrine - on prenebregava klaje revizija
pokreta i predstavlja resnu prirodu

miljenja na anarhizultat uticaja
u zameni ideje
prozam. To se
individue
letarijata idejom
kao
to, po
predstavlja produkt
buroaske atmoslere, ideologiju privatnog posedsvoga poseda, tei
nika koji, slobodan u
sopstvene pojediukidanju i svih drugih

slobode (DiS, 123).
revianarhizam, u teorijskom i
zijom,
kom pogledu, prestaje da bude stvar proletari;ata.
Insistiranjem na slobodi
umesto na oslo
proletarijata,
anarhizam
postaje
teorija u odnosu na radnitvo
individualnoj pobuni. Tek je
te se, nuno,
revolucionarni sindikalizam, po
povratak


u njemu, anarhizam ponovo postaje
stvar proletarijata, teorija koja artikulie svest i interese empirijskog proletarijata a
od koncepta ljudske prirone teorija koja,
de, u proletarijatu nalazi izvrioca revolucije i osloboditelja

50

je da
u svom izlaganju
anarhizma i njegovog kasnijeg razvoja ne razume
antropoloke pretpostavke
socijalne
teorije, tj. pretpostavke koje utemeljuju

razvoja slobodnih pojedinaca u slobodnom drutvu. Ljudi su po prirodi egoisti - pie

- oni se najvie rukovode svojim

interesima (DiS, 149). Sa stanovita jasno izraenog antropolokog pesimizma ne moe se poverovati
an-arhije kao
druu
tvenog stanja u kome se afirmie sloboda individuaZa
je anarhija
liteta bez
negiranje vlasti drave ali ne i svake vlasti i, sa njom
povezane, prinude: U anarhiji vlast se nalazi u rukama naroda - kad drave nema, vlada masa, tj.

(DiS, 127). Ova
na vlasti su sindikalno organizovani radnici, pa se moe
da
je
zagovornik jedne varijante diktature proletarijata u kojoj ne izostaje potreba prinude: ...
anarhija je jedIliJ vrsta prinude koja se od dravne
razlikuje time to je vri samo drutvo (DiS, 129).
Ali, za razliku od diktature proletarijata
partijske,
drave,
se zalae za
diktaturu rada, za vlast federacije sindikalnih organizacija radnika (DiS, 129). On i sam izraz liberterski komunizam izbegava,
da upotreba
tog izraza potencira nepostojanje prinude i podrazukoncepciju slobode.
meva
koristi izraz
komunizam da bi se dis
tancirao od
koncepcije
drutva. Ali, sadrinski, u pogledu samih sloboda, tj. u pogledu postojanja prinuove dve rivalske konde, on ne vidi razlike
cepcije (Vidi DiS, 244).

Bakunjinovo stanovite
Pogreno
kao

argumentaciju
u prilog teze o separaciji proletarijata: izvan klasnih interesa nema nikakvih drugih socijalnih interesa (DiS, 245). Pritom, on,
svako pozi(ljudsku prirodu), ne temativanje na
zuje odnos proleterske i opteljudske emancipacije.
Do kraja radikalizovana teza oproleterskom ekskludo formulacije po kojoj
zivizrnu vodi
pravi anarhizam van proletarijata ne moe priznati
nikakve ljude (DiS, 242). Naravno, iz ovog stava
pa ni moralom,
sledi da pravi anarhisti nisu

u svom odnosu prema neproleterima : ...
kapitalisti su paraziti, te stoga njihova egzistencija
nema nikakve moralne vrednosti (DiS, 245). Cicva
dalje, otvoreno poziva radnike da, u skladu sa
unite kapitaliste! Time
svojim interesima, i
se i njegova kritika individualnog terora preobraava
u poziv na organizovani, kolektivni teror.


Bez obzira na istorijsku
nja, moemo
da, za njega, postoji konti
re viziju , u
nuitet,
razvoju revolucionarnog socijalizma: nekada je on
bio poznat pod imenom anarhizma a sada pod
imenom revolucionarnog sindikalizma

2. Kritika socijaldemokratije

u svojim tekstovima
vie mesta
kritici socijaldemokratije nego kritici
drutva i pozitivnom
revolucionarnog sindikalizma. Pri tome, njegova kritika obuhvata: (a)
socijaldemokratsko shvatanje puta u socijalizam i
(b) samu koncepciju socijalizma kao cilja tog puta. On smatra da je Marks kriv to se revolucionarno radnitvo organizovalo u nacionalne partije i
u
politici, a da su njegovi
uzelo


logikom
ivota, napupretpostili i sam revolucionarni ideal.
stavke - odbacivanje politike i drave - su prisutne
u oba aspekta njegove kritike socijaldemokratije.

(a) Kritika socijaldemokratske prakse

Osnovna greka koja
praksu socijaldemokratije je u njenom uverenju da se klasna borba sa
lIspehom moe voditi na terenu parlamentarne politike i u okviru buroaskog legaliteta (DiS, 57). Poreklo ove greke je u nerazumevanju klasnog karaktera demokratije, njenog buroaskog porekla i njene
iunkcije instrumenta odravanja
klasne
strukture drutva. Za
demokratija, suprotilO etimolokom
u ove
nije nita
vladavina buroazije (DiS, 8).
drugo do gola i
Ona je sistem vladavine kapitala (plutokratija) koji
se odlikuje jakom birokratijom i ogromnim aparatom represije (militarizacija) Parlamentarizam je

buroaski
teren; na tom terenu burproletarijat

oazija uvek s uspehom

lie lei na tom polju (DiS, 64). Zato,
smatra da je socijaldemokratsko uverenje u
osvajanja vlasti u okviru pravila demokratske izborne igre puka iluzija iz dva razloga. Prvi je II

da buroazija ne mora potovati pravila
igre: u
opasnosti, kapital ima na raspolaganju aparat represije koji moe suspendovati demokratiju. Drugi razlog lei u prirodi politike: socijaldemokrati gube iz vida da je politika koruptivna
delatnost. Iskustvo nam je pokazalo da ljudi koji
u dravne ustanove... ulaze kao predstavnici proletarijata, da ti ljudi ubrzo qd njegovih prijatelja postaju njegovi protivnici<<. Poto je drava isklju
instrument vladavine buroazije, onda i vladini
ministri, nezavisno od svog porekla i uverenja, moraju biti na strani kapitala.
Ako je parlamentarnim putem
ostvariti

po bedu proletarijata, socijaldemokratska
politika se, ipak, moe braniti isticanjem njene korisnosti za poboljanje neposrednog poloaja radnitva.
negira i tako
vrednost socijaldemokratije - ona, po njemu, ... pokazuje potda ita uradi za proletarijat parlamenpunu
tarnim putem (Pr. 7). Za ostvarenje neposrednih
interesa radnitva, smatra
nekoliko trajkova su mnogo efikasnije sredstvo od viegodinje
parlamentarne aktivnosti socijaldemokratskih poslanika.
kontraprimera o uspenom uticaju
socijaldemokratije na poboljanje poloaja radnika
(socijalno zakonodavstvo, npr.) ne zbunjuju Cicva
- on onda tvrdi da ove pobede
poraz
krajnjeg, revolucionarnog cilja. Naime, mali uspesi
smiruju klasni konflikt i odlau njegovo radikalno
reenje. Poto redukuje klasnu borbu na sukob bogatstva i bede,
se, u skladu sa devizom to
gore, to bolje, protivi svakom ublaavanju sukoba
koji odlae
rasplet.

(b) Kritika dravnog socijalizma

socijaldemokratije da transcendira
okvir politike kao sfere Ll kojoj se, posredstvom
parlamentarnog mehanizma, formulie opti interes
nasuprot divljanju priva tnih interesa unutar gra
drutva,
se u njenom zahtevu za
izgradnjom dravnog socijalizma. Dakle, socijalmarksisti), smatraju da
demokrati, (ili, za
je ukidanje
drutva (privatno-svojinskog
produkcionog odnosa) posredovano dravom i da je
drava (kao >>narodna) neophodna i u
nesvojinskom drutvu. Time se od dva konstitutivna
elementa
drutva tei ukidanju jednog (priv. vlasnitvo) uz zadravanje drugog (drava), s tim da u ovom drugom,
ulogu ima
socijaldemokratija.
kritika ovakvog

koncepta proizlazi iz
tradicije koja se
upravo temelji na negiranju
ljudske slobode u svetu u kome postoji bilo koji od ova dva
elementa
drutva. Dravni socijalizam je contradictio in adjecto (DiS, 115) jer, naprosto, u samom pojmu socijalizma je podrazumevana an-arhija. Samo istovremenim ukidanjem privatnog vlasnitva (kao izvora eksploatacije), drave
i crkve (kao svetovnog i duhovnog autoriteta)
zadobij a slobodu. U protivnom, imamo dravni socijalizam koji je novo izdanje kapitalizma, tj.
drutvo u kojem names to mnoine eksploatatora postoji samo jedan, mnogo snaniji (drava).

je

15)

Preobraaj
socijalizma u Evropi pojava revolucionafllog
sindikaljzma, 1zdanje
knj. i antikv.

Beograd,
b.o.g. ,s.8, (U daljem
tekstu: Pr, uz navodenje
stranice)

razlikovanje Marksove i
(socijaldemokratske) koncepcije socijalizma kada je u pitanju odnos prema dravi. Ovo
razlikovanje, istina, nije dosledno provedeno i potpuno razvijeno. Ipak,

da je Marks,

klasni karakter drave, principijelno
negirao
koegzistencije drave i besklasnog drutva. To stanovite je

kom, te je i Marks ... prema tome, teorijski anarhista (DiS, 212) jer i on, poput anarhista, ... odi
drutvo predstavlja
bacuje dravu u
sebi bez driave (SJ, 41). Bitna razlika nastaje' u
daljem
anarhisti (pa, i
iz zajed
polazita
... da
drava potpuno nestati uploleterskoj revoluciji (DiS, 212),
tj. da je revolucija istovremeno ukidanje drave i
ostvarenje komunizma, a Marks smatra da, neposredno nakon revolucije,

u
sredstvo kondravi moe i treba da bude
stituisanja besklasnog drutva. Dakle,
ne
smatra da je za Marksa osvajanje dravne vlasti i
njeno
kao
drave cilj
kao to je to kod njegovih
Sa tog stanovita

da je Marks ...
sa kojim
dananji marksisti imaju onoliko malo
koliko i dananji popovi sa Isusom Hristom (AP,
27). Ali, ambivalentnim,
stavom prema dravi i zalaganjem u Internacionali za

borbu
partija u nacionalnim
okvirima, Marks je
da njegovi
u kombinaciji sa Lasalovim pruskim socljalizmom<"
._.
razviju teoriju dravnog

Iz dananje perspektive, ovo

ne doivljavamo kao originalno i novo ali smatramo
da sam uvid u
Marksove i socijaldemokratske teorije drave, u Srbiji 1909. godine, zasluuje panju i potovanje. Naalost, ono je u Cicva
delu pre izuzetak nego pravilo jer i on sam


Marksa sa socijaldemokratijom i
jedno, misli da
i drugo. S
druge strane,
kritika dravnog socijalizma nam moe biti zanimljiva kao
kritika one struje u marksizmu koja zavrava u teoriji i praksi staljinizma: Kada se sva sredstva za
proizvodnju prenesu u dravlie ruke, onda drava
potpuno prodire drutvo i svi ljudi postaju dravni
najamnici... ledna od glavnih i najgorih posledica
toga i takvog SOCijalizma jeste uasno snaenje i
pOl'et'avanje birokratije, koja
u
dravi igrati
ulogu nego mandarinat u kineskoj.
Do sada je birokratija imala nad narodom samo

vlast, a prelaskom II
driavu,
ona dobija i ekonomsku vlast nad narodom to je
jo.'; gore i nesnosnije (DiS, 214). Sam

i
koncept takvog socijalizma,
nije ni verovao da on moe postati stvarnost:
Dravni je socijalizam j,:dan
monstrum, on je jedna utopija - apsolutno je nemo
da se celo ljuds.ko drutvo pretvori u kasarnu
kao stvari u dravni
ili kazamat i da svi ljudi
inventar. To je samo jedna birokratska sanjarija
koja s pravim socijalizmom nema nita
(SJ, 39).

51

!6)

52

nosti i
poloaja nego je rezultat podudaranja interesa radnitva i
revolucio
teorija je artikulacija
narnog
interesa zbiljskog pokreta, pa joj ovo jedinstvo sa
Do sada smo u rekonstrukciji
revolu- pokretom daje legitimitet da
i na njegove reforcionarnog sindikalizma ukazali na njegovo anarhi-
deformacije.

poreklo i
stav prema teoriji i praksi
se pozabaviti pitasocijaldemokratije. Sada
njem njegovog odnosa prema sindikalnom pokretu 4. Teorija revolucije - ideja generaln9g
jer, sindikaJizam nije isto to i sindikalni
trajka
pokret (Pr, 9). Tradicionalni sindikalni pokret je,
po
(1)


Odredivi revolucionarni subjekt (sindikalno organipartijama; (2)
autoritarno ustrojen i zovano radnitvo) i koncept
drutva (bezorjentisan na neposredne ekonom- dravna, federalna zajednica sindikalnih organizaci(3)
ske zahteve bez jasnog revolucion'arnog projekta no- ja) kao fundamentalne, strateke
doktrine,
vog drutva. Nasuprot tome, revolucionarni sindika- anarhosindikalisti se nalaze pred zadatkom

pokret obuhvata klasno
sindikate koji nja revolucionarne taktike kojom ostvariti svoj
su nezavisni, federalno organizovani i usmereni na ideal. Na osnovu prikazane kritike socijaldemokrati izgradnju skog parlamentarizma jasno je da, za anarhosindikarevolucionarnu destrukciju
novog drutva.
liste, revolucionarna promena ne moe biti posredoproleterskih predstavnivana

je da navedene osobine koje sindikalni ka. Kako je celina
drutva
pripokret pretvaraju u
matom baze, tj. procesom proizvodnje, proletarinisu nuno povezane:
je, npr. da postoje jat je, u krajnjoj instanci, najvaniji
od koga
sindikati koji su nezavisni od
partija (soci- zavisi celina drutvene reprodukcije. Za svaku revojaldemokratije) a da, istovremeno, ne'budu revolu- luciju je presudna promena u sferi proizvodnje a ne
cionarni, niti federalno ustrojeni (npr. engleski tre- politike - i
obliku
revolucija
djunioni). Ali, ne samo da ove osobine.nisu u ana- je prethodilo
ekonomske prevlasti

vezi.
se mogu i
kao

Poto bitno
radnika nije nji
Naime, zahtev za
sindi- hova uloga
(tj.

njihova
sa istovremenim zahtevima koji
kata je u
funkcija, onda je i adekvatna forma
njihove aktivnosti i ustrojstva (revolucionar- revolucionarnog aktivizma,
se
proleterska,
nost, federalizam) koji, u stvari, predstavljaju nor- direktna akCija u sferi ekonomije. Na prigovor da
socijalne teorije. Kon- svode totalitet revolucionarne borbe na njene ekomativni sadraj
sekventno razvijena teza o nezavisnosti sindikata nas nomske oblike, anarhosindikalisti odgovaraju idemora odvesti do stava Emila Puea da sindikalizam jom generalnog trajka koji, istina,
na tlu
proleterski pokret mora biti nezavisan u ekonomije, ali, kao potpuni slom
kao
proiodnosu na socijaldemokratiju ali i u odnosu na anar- zvodnje, zavrava ruenjem svih, pa i
sfera
pred
se postavlja
hizam. Drugim
drutva (Slom drave kao
znazadatak utemeljenja

uti-
generalnog trajka).
caja na sindikate uz, istovremeno, insistiranje na
izlaganje ideje generalnog trajka se
njihovoj nezavisnosti. Nunost reavanja ovog pro-
okvir anarhosindikalipoto i on, poput Sorela, smatra potpuno uklapa u
blema je

argumentacije. On u trajku vidi osnovno

da sindikati moraju ... ostati
odnosno
intelektualce
bi uspon mogao sredstvo direktne akcije, najvaniji oblik proleterstrukturom
dovesti do obnove hijerarhije ipodeljenosti radni- ske taktike koja je potpuno
dmtva (Pr. 14). Razlikal6) a sebe, istovremeno, smatra intelektualcem savremenog

neposredne i krajnje ciljeve proletarijata, Cigrupe u Srbiji.
koji organizuje

trajkove shvata kao pripremu

obu
upoznat sa diskusijama o ovom problemu opteg, generalnog trajka koji,
u celoj zemlji, parau okviru evropskog anarhosindikalizma, preuzima stavu proizvodnje i
jedno reenje kojim
menja svoju tezu o lie privredni ivot i predstavlja neophodni uslov za
odnosa i unitenje
potpuno nezavisnim i
klasnim sindikatima. On promenu
kapitala
u dravi. Kao propagandista,
razlikuje sindikalizam kao (a)

pokret,
interesnu zajednicu (Interessengemeinschaft) rad- on ne utemeljuje ideju generalnog trajka u okviru
Sorel sa
nika i (b) sindikalizam kao idejnu zajednicu (I- ire filozofske koncepcije kao to to
svi oni koji teorijom mita (mit - nedeljiv , intuitivno shvatdeengemeinschaft), zajednicu koju
ljiv skup tenji i projekata jedne drutvene klase).
socijalno
ire
usvajaju
opis generalnog frajka predstavlja neku
sindikalizma kao idejne zajednice obuhvata i
i propagatore ali, u vrstu scenanja revolucije. On razlikuje tri aspekta
intelektualce kao
(2) eksproprijasindikalizam je pokret radnitva ko- generalnog trajka: (1)
uem
je,
interesom, stvara svoje klasne organiza- tivni i (3) konstruktivni. Prvim aspektom izraava
se izlazak iz uskih, legalnih okvira sindikalne borcije. Idejna i interesna zajednica se
poklapaju, a ono to bitno
sindikalizam je be: generalni trajk Je efikasan samo ako je
njegovo naglaavanje primata
klasnih sindikata aktima nasilja radnika prema trajkbreherima,
(interesnih zajednica) u odnosu na idejne zajed- dravnoj represiji, poslodavcima koji pokuavaju da
ustupcima, itd. Poto radnici
nice (partije). Nije teko
da je uloga ga smire
iveti za vreme trajka oni i ekspropartije
- ona treba da slui sindikatu, da moraju od
mu olaka njegovu
akciju, ona treba da prijacijom materijalnih dobara buroazije prekoralegalne oblike mirnih,
trajkova.
bude njegov organ, njegov sluga (DiS, 105). Sindi-
ni- Generalni trajk podrazumeva i eksproprijaciju
kalizam kao pokret nije organizaciono
jednoj partiji kao idejnoj zajednici. Pluralizam sredstava za proizvodnju a, u svom konstruktivnom

teorija ne
na uspenost nepo- aspektu, i organizovanje proizvodnje od strane samih radnika. Ovaj poslednji apsekt je posebno znasredne akcije sindikata (u kojima su radnici
- njime se
da su sindikati osnov novog
interesima a ne, pre svega, idejama) ako se nijedna
od tih teorija ne nametne sindikatima u obliku oba- drutva koje se neposredno u toku trajka/revolucivezne partijske ideologije. Uspeh anarhista u sindikatima nije posledica njihove partijske organizova-

G.Sorel, Revolucija i
3. Revolucionarni
I dk I
nastl]e, Globus. Zagreb,.
1980., s.234.
cIOna DJ sm I a DI

sindikalizam
k
po ret

tradi-

e, konstituie na principu samoorganizacije proteta- radnitva koje se sukobljava sa interesima kapitala

17)

ijata kome ne treba drava kao organizator drutve- u fabrikama, seljatvo se neposredno )confrontira sa
predstavnicima dravnog aparata. Propagandni rad
!log i privrednog ivota.
sa seljacima treba zato usmeriti na artikulaciju i
podstrekavanje njihovog nezadovoljstva dravom na
b) Antimilitarizam i oruani ustanak

primerima odbijanja
poreza,
nepotovanju dravnih uredbi, odbijanja vojne obaDrava, ma koliko u svom proizvodnom temelju veze itd., a ne na irenju maglovitih teorija". Dok
poljuljana generalnim trajkom, ne moe biti samo gradski proletarijat, generalnim trajkom, paralie
!ljim i sruena. Ona na raspolaganju ima snaan privredni ivot, seoski proletarijat vri opstrukciju
represivni aparat (vojska) kojim moe da intervenie drave i potkopava njenu
Otuda se socijali"
ratno stanje, organizuje proizvodnju i zam mora danas oslanjati na seljake koliko i na
!lormalizuje ivot. Brojnost vojske i moderno naoru- radnike: tek kad obe te klase pokrene, tek tada
funje
uspeh tradicionalnih oblika stati na abe noge svoje. Interesi obeju tih klasa lee
barikada- u socijalno; revoluciji, u padu kapitalizma koji ih
revolucionarne, oruane borbe na
ma. Proletarijat, koji i

deo mo- podjednako pritiskuje i ugnjetava: taj svoj interes

nenajamne armije, moe se uspeno suprot- obe te klase

shvatati i II tome lei garan;taviti vojnoj diktaturi jedino svojom antimilitari- tija za pobedu socijalizma (DiS, 99).

propagandom i odbijanjem
poslunigde eksplicitno ne govori
inosti : ,>Neredima koje revolucionari budu izazivali Zanimljivo je da
drutvu. Poto o ukivojsci ona se sasvim onesposobiti za akciju o poloaju seljaka u
orotiv naroda (Poj., 21). Priprema revolucije u ka- danju privatnog vlasnitva govori uvek podrazumeindustrijsku proizvodnju, nije jasno da li ono
;amama je uslov njenog uspeha u fabrikama i na
obuhvata i zemljini posed. Na osnovu njegove, doulicama.
sta povrne, kritike teze o koncentraciji zemljinog
i<\ntimilitarizam revolucionarnih sindikalista, po Ci- posed a i industrijalizaciji poljoprivrede, izgleda da

dezorganizuje aparat dravne represije, ali je on pristalica postojanja malog,
priga ne moe u potpunosti unititi. Neprijateljima re- vatnog zemljinog poseda koji

volucije proletarijat mora suprotstaviti i svoju oru- eksploatacije najamne. radne snage. Ovakav stav bi
anu snagu.
pokret mora u svojoj pre bio posledica
uvida da seljacima,
krajnjoj instanci da dobije karakter narodnog ustan- ako se
da pomognu stvar revolucije, ne
ka: proleterska revolucija
generalnim traj- treba oduzimati
samo
vlasnitvo, nego
kom, tj. pobunama u proizvodnji; nastavlja se anti- to bi sledio iz
koncepcije bumilitarizmom, tj. pobunama u vojsci, a dovrava se
drutva.
bitkom na ulici, borbom na barikadama. (DiS, 78Opirnost ovoga prikaza
ideja se moe

opravdati, pored toga to je

o zaboravljenom

autoru, i
da njegovo delo predstavlja
najcelovitiju i najkoherentniju verziju anarhosindi

u Srbiji. Svi ostali sledbenici sin
pokret moemo, poput
na-
ideja u Srbiji (o kojima kasnije biti
zvati >>narodnim, samo ako on obuhvata veliku ve- vie
uglavnom ponavljaju njegove stavove

naroda, tj. ako je organizovano radnitvo ili ih predpostavljaju kao teorijski background
sopstvene
aktivnosti. Ipak, za procenu
najbrojnija socijalna grupa. Ali, Srbija je,
veka, zemlja seljaka - radnitvo u njoj
upadljivo vrednosti

ideja
insi- neophodan je i
malobrojnu socijalnu grupu. 17)
osvrt na njegov
rad
stiranje na
klasnoj, proleterskoj prirodi su- u srpskom
pokretu, tj. na njegov pokuaj
revolucionarnog projekbjekta revolucije i, istovremeno, pozivanje na na- ostvarenja
rodni ustanak su, bar u Srbiji, u medusobnom pro- ta.

Izlaz iz ove
je u proirenju
-enJ'a Hleba i slobode CI'cvaric' J' e,
pojma pro/etarijata - proiren, on obuhvata i se- Posle brzog gas
n,
ljatvo i time, zaista,
i legitimnost revo- U 'lmel'l' da Inedu srpske radnI'ke r,i/sprostiI'e ideJ'e
(14. 1.
lucije biva utemeljena na interesu
naroda. revolucionarnog sindikalizma,
Ovaj iri pojam proletarijata
koristi kada 1907.) sa izdavanjem lista
borba. On je
govori o perspektivama revolucije u Srbiji, ali ne i bio vlasnik, urednik i pisac

ovog nedeljnog lista. IR) Pored tekstova koji su trebali da
u izlaganju osnova
teorije. Pri
tome, on odbacuje tezu o socijalnom konzervativi- oslobode radnike predrasuda o anarhizmu (RB,
zmu i sitno-sopstveni
svesti seljatva
u l), u listu su objavljivani izvetaj i 0 napretku sindividu, pre svega, slovensko i romansko seljatvo (v.
pokreta u zapadno-evropskim zemljaDiS, 91-95). Cinjenica ekonomske eksploatacije
ma, kao i vesti i komentari iz
ivota
sa poloajem radnika. Je- Srbije.
liberalno shvatanje slobode
poloaj seljaka
je
da u
rudina razlika je u tome to se proletarizovanom se- tampe
, kao i vlasniku malog seoskog po- brici (Stradija) ismejava ne samo
srpske soljaku
i celokupni
establisooa, eksploatator ne pojavljuje personificiran u liku cijaldemokratije,
kapitaliste
II liku drave i grada (a oni. u krajnjoj
ment Srbije na
sa kraljem. Kritiku socijalde. ...
. .
mokratije
je
tezom o MarksohI11JI, predstavljaju jedno od lica Kapitala). Pa, i na
I"
. . b' .
k
V
.
d
...
k'
,
d'
k
vom
p
aglJatorstvu
preveo
.Je
10 JavIo te stove
.
me unara d nom p Ianu ... Jll ustn/s I naro I e sk
. P Rk"
d' d .
,
d
I'
d
'-k
'r'k'
d
..
d
er
ezova
I
.
amusa
u
oJlma
se
tVI'
I
a
Je
I
p oatISU naro e zem Jora llIC e. ,a o zapa III Jll u- M 't' k
. "k
.. b"
l" K
.
.. . d allI est k"
omullIstIc
stn"sk'
J I svet ek S'ploat'
I e na s" uzem I'Jora d'
llIC'k u naCIJU,
O e.partIje
'
.. ol' Ican paglJat. d onsltako je i na seljak jedan od tvoraca zapadno-evrop-
njige snOVI sOCIJa IZma: osnOVI emoskog vika vrednosti, jedan od izvora zapadno- kratIJe 19. veka (1843.)
dobiti (DiS, 97). Problem
borba je bila kratkog veka - poslednji
-evropske
Dstvarivosti proleterskog internacionalizma,( pri broj je tampan 22. 4. 1907. Izalo je ukupno 17
Dvakvom odnosu industrijskih i
brojeva: 15 redovnih i 2 vanredna broja povodom
Ilaroda se ne postavlja za
jer, po njemu, trajka u fabrici
na
Ovaj trajk je
proveru sindikakoristi od zapadno-evropskog vika vrednosti bio od velike vanosti za
da
teza i njegov neuspeh je doprineo brzom
imaju jedino kapitalisti. Ali, bitan je
"seljaci nisu nita drugo do radnici... koje eksploa- gaenju lista. Masovni trajk radnika
na
rie ceo svet (DiS, 97). Za razliku od industrijskog Cukarici, (izazvan nepotovanjem tarifnih ugovora

Krajem 1905. g. bilo je

5.074 radnika
organizovanih II sindikate
II celoj Srbiji. (Prema:

pokret

LI

Srbzii, 1870-

1918, Nolil, Beograd,

1982, s.121.

(c) Seljaci i revolucija

18)

Svoje
borbe
II

iz

knjizi Iz

je sabrao

programa, Beograd, 1909.

53

19)

20)

21)

od strane uprave),
se
pogodnim za

opteg, revolucionarnog trajka. On je
pozvao radnike da upotrebom sile protiv trajkbrehera pa i, ako je to potrebno, ubijanjem poslodavaca
(!) pretvore ovaj trajk u generalni (Kako se vodi
trajk, RB, 25. 2. 1907.) Prema nekim
ma,
i P.
Sll i podelili nekoliko revol
Vidi: R.
Nav. deJa, vera
Sukob policije koja je titila
s.79.
trajkbrehere (seljake) i radnika zavrio se pogibi
trajk i
jom


borba je, u van
pogibija na
rednom izdanju od 1. 3. 1907., za neuspeh trajka
Cukarici, Sabrana deja,
i izdaju radnika optuila srpsku socijaldemokratiju.
tom 1., s.488, Rad,
Time je otvorena polemika
D.
i
Beograd, 1975. (U
K.
o
revolucionarnog genedaljem tekstu: SD, uz
ralnog trajka u Srbiji. Dok je
optuivao
oznaku stranice,
socijaldemokrate za oportunizam i izdaju
neposredno II tekstu)
Radnik, Kragujevac,

je isticao da su anarhisti
koji rad27.10.1907.;
nicima
krvave sukobe a sami tamo ne
novine, Beograd,

da bi se posle borbe javili kao strvinari
1.2.1908. (Podatak
da za sve okrive socijalnu demokratiju?'O). Za TucoNav. delo,
prema:

trajk je, kao poslednje sredstvo pritiska u
s.80)
borbi za neposredne ciljeve radnitva, revolucionaran i bez
granica legaliteta. Nije revo-

za veleizdaju zbog zalaganja za republi

u Srbiji, onda je rascep njegove

teorije i
prakse radiSv.
koga on kritikalniji nego u
kuje.

kansko

Posle pomilovanja i izlaska iz zatvora (1908.) Cicva

odlazi u
gde se upoznaje sa savremenom

literaturom. Vrativi se u zemlju, on
u toku 1909-191O.g., pie veliki broj radova iz razli
oblasti: pored prikazanih
kih, tu su i manji radovi iz filozofije, teorije prava,
teorije evolucije, itd.
propagandnu delatnost bez stvaranja organizovanih
grupa i
uticaja na
pokret,

primat
borbe radnitva koja, nezavisno od svih ideolokih, filozofskih konstrukcija
krajnjeg ideala, svojom logikom vodi

novom drutvu (DiS,262).

Verovatno

evolucijom<, rad
pokreta u kojoj se, vremenom, ne pokazuju
znaci spontanog ostvarivanja
ideala,

tokom 1911.g. menja svoje stanovite.

Aleksandar
kao sociolucionarna borba kada se
s batinama protiv Tako, on u
menja shvatanje odnosa socijalizma
oruanih andara, gde lete glave a ginu radnici (SD, log i
t. 1, 488).
anarhiste (iako Ih je svega i drave. Do tada jasno opredeljen II sporu oko
trojica u Srbiji) da svojim avanturizmom izazivaju unitenja ili odumiranja'< drave on se sada nalazi
krizu
pokreta u kojoj on gubi- sve to se u dilemi: Neosporno je da je dosadanja drava
teko steklo dugotrajnom borbom,
ne bila drava !lasilja i ugnjetavanja; ali, da li se na

samu ideju generalnog trajka, isticao da osnovu toga drava moe sasvim odbaciti?<??) Oslase na Berntajnovu raspravu Socijalno
su za njegov uspeh neophodni
uslovi koji
sada, posle dugog mereu Srbiji jo nisu ispunjeni. Po njemu, generalni nje anarhizma
trajk je plodotvoran u situaciji krize
razvijenog nja argumenata jedne i druge strane, smatra da je

drutva, kad
vreme da proleta- strana koja zastupa stav da je i u novom, nekapitadrutvu neophodna drava blia istini!
rijat oku.iJa sa buroazijom poslednju bitku, tj. kad
radnitvo ima iza sebe iskustvo i snanu partijsku i (Isto,217) Drava je neophodni instrument dugosindikalnu organizaciju. Nauka
ospo- trajne moralne regeneracije ljudskog roda posle

drutvo bez
sobila je proleterski pokret da shvati: da ostvarenje koje tek biti
prisile. U pozadini ovog stava

drutva ne moe biti kao kad se udari organizovane
naputa
poziciju stoji
dlan o dlan, krvavim sukobima i u svako doba. Pro- kojim
pomenuta
antropologija koja poletarijat je razumeo: da za ostvarenje toga cilja mora
se i samo dananje drutvo razviti i stvoriti pogodbe trebu prinude izvodi iz egoizma ljudske prirode
(Vid.DiS,149).
za dolazak novog (SD, I, 489).
Sa promenom odnosa prema dravi,
sinDok. su socijaldemokrati odbacivali taktiku general- dikalizam se redukuje na taktiku direktne akcije
. nog trajka
se na nepovoljne okolnosti koja, neutemeljena u
teoriji i neograkoje
poslednju bitku,
se
moralitetom i legalitetom, postaje puka tehgotovo ni ne
na problem ostvarivosti sindika- nika osvajanja vlasti.
funkcionisanja te vlasti,

programa u Srbiji.
sindikali- kao i njeno razlikovanje spram ranije
zam,
je uveren da na putu njegovog ostva- koncepta dravnog socijalizma,
sada ne
renja u Srbiji kao prepreka stoji jedino, pored pri- objanjava. Pa i kasniji
razvoj se moe
rodnih neprijatelja (drave i kapitala), socijalde- razumeti kao radikalizacija ovog
primokratija koja zavodi revolucionarno radnitvo na stupa problemu vlasti; princip efikasnosti zahteva i
pogrean put partijsko-parlamentarne politike. Izo- opravdava menjanje saveznika u borbi za postizanje,
stanak samorefleksije koja treba da situira projekt od svakog sadraja
cilja-osvajanja vlaradikalne drutvene promene u realni socijalni kon- sti. Sluba<'
klasi se, ako ta klasa izneveri
tekst
pada u
ako se istovremeno, kao
u pogledu preuzimanja vlasti, lako menja
kod
ovaj metodski zahtev koristi kao u slubu'< naciji ili njenim
predstavniciosnov za kritiku ranijih srpskih socijalista. Tako, ma.
npr.




u razmatranje kasnijeg
programa Svetozara
i drutvenih okolno- Ali, ne
razvoja,
moemo,
na kraju, primeniti njegove
sti koje tom programu nisu bile naklonjene: Mari na njega samog: Sav se njegov

je hteo raditi u Srbiji kao socijalista, ali mu o Sv.

sastoji u tome to je ideje koje su drugi otkrili
vreme to nije dozvolilo (SJ,7,-podv.M.S.). Otuda,
po
i rascep teorije i
prakse Sv. i formulisali prene o iz inostranstva u Srbiju ... On je

ali nije bio sposoban

socijalista po svojim
on bio novinar koji je mnogo
da
savlada
i
prekuva
sav
materijal
(SJ ,9-10).
je radio u Srbiji kao demokrata, kao radikal (SJ,7).

22)

Bez obzira na
ovakve ocene Sv.
upadljivo je da
kada je
o
sopstvenom
projektu, ne razmatra
vreme kao
faktor njegove ostvarivosti.

da je kriterijum
revolucionarnosti

delatnost a ne teorijsko uverenje, Cicva
kada je u pitanju njegova sopstvena delatnost
posle neuspenog angaovanja na radikalizaciji rad
trajkova, na samog sebe ne primenjuje isti


eseji, kriterijum. Jer, ako je on 1907.g., kako tvrdi ondaBeograd, 1912, s.126.
nja socijaldemokratska tampa,?l) bio optuen i

S4

(II) DIREKTASI - Sindi

opozicija II Srpskoj
socijaldemokratskoj partiji
v

jedinstvu revolucionarnog sinNasuprot

dikalizma koje je posledica usvajanja jedinstvene
teorije revolucije, moemo razlikovati bar tri struje
unutar ovog pokreta ako, za kriterijum podele, uzmemo odnos prema Marksu. Deo sindikalista, osla
se na Bakunjinovu argumentaciju, ima izraodnos prema Marksu i socijaldemokrazito
i njegovi sledbenici su
tima-marksistima.
sindikalipredstavnici ovog, naglaeno
zma u Srbiji. Drugi tip odnosa prema Marksu u
pokreta moe biti ilustrovan
okviru
stavom .Sorela. On je, uz nesmanjenu
prema socijaldemokratiji, novu kolu
pokreta
kao
sindikalnu i
revolucionarnu.l Revolucionarni sindikalizam je,
za Sorela, povratak Marksovom duhu (Isto, 92),
nasuprot socijaldemokratske dogmatske vernosti
slovu Marksovog

originalnu interpretaciju Marksa, (filozofski utemeljenu na Bergso
nu), Sorel je tvrdio da ... postoji
glavnih postavki mal'ksizma i celine koju daje slika
generalnog trajka (Isto, 91). I na kraju, deo sindikalista zauzima stav nezainteresovanosti i ignorancije spram Marksa: revolucionarni sindikalizam
nema potrebe za teorijskim utemeljenjem - on je
pokret koji je nezavisan od
samodovoljan,


(pa, i od anarhizma).

Panunicijev tekst kao opti okvir (koncepcija sindi

socijalizma) i
shvatanje trajka
kao borbenog metoda te koncepcije, onda se moe

da Divac, iako deli
uverenje
o primarnosti direktne akcije na tlu ekonomije,
ne zasniva svoju teoriju revolucije (generalni trajk)
na eksplicitno
stavovima.

stavove je zastupao

i saradnik u sindikalnim organizacijama,5 kasniji komuni

mladi Sima
u
U
je
i snaga sindikata? koji je objavljenu kragu
listu Radnik (26.7.1908.).6 Po Markovi


revolucija je krajnji cilj i
uzvieni zadatak koji je istorijski drutveni razvitak
namenio revolucionarnim
sindikatima (R,s.2).
je objavljen u partijskim novinama ali se u njemu ne pominje uloga partije u
kao i
ostvarenju krajnjeg cilja, iako je
Oko njih dvojice formira se i
Divac, bio njen
deluje (1906-1912) direktaka opozicija koja, zala
se za direktnu akciju radnitva i
se
sa partijskim vodstvom u pogledu pitanja nezavisnosti sindikata, jedinstva pokreta i ustrojstva partije,

borbe i sam
nije radikalno negirala
princip partijskog organizovanja.

l)

2)

G.Sorel, Revolucija i
nasilje. Globus, Zagreb,
1980., s.82.
ivot, vlasnik i urednik

Beograd, 7,8,9/1906.
3) Isto, br.9/l906, 5.580.
4) Isto, br. 9/1906.
jj N.Divac, Povodom
jednog
o
D. Tucovit'u, KIljitevIlost,
Beograd, 10/1957, s.383.
6) Kao i u tekstu:

radni dan,
Socijalist, 1.5.1908.Bgd.
7) Radnik, Kragujevac,
6.9.1908. s.2.
N.Divac, nav.
Knjiievnost, 10/1957,
5.382.

Pojava
ideja unutar Partije, a naroprihvatanje tih ideja od strane

pojedinih partijskih organizacija (npr. Kragujevac),

u Glavnom
kao i od strane sindikalnih
kom savezu

V.Knee
podstakla je partijsku upravu na otru kritiku

kadrovskom
Tako, u
kim novinama (29.7.1908.) nalazimo
osvrt na tekst
u kome pisac osvrta,

upozorava redakciju Radnika J> .. da
pazi da se u
gnezdo ne poturaju ubu

jajca, tj. da neko ne potura svoje

misli u partijsku tampu
(SD,t.II,213). U svom odgovoru, redakcija Radnika
da ona stoji iza objavljenog
koji je



pa je zato i puten,7 a
zamera
ton koji
drugovima i teti
je neprimeren diskusiji
ugledu Partije. U istom broju redakcija je tampala
Kako

svoje sindikate? u koi
jem seponavljaju napadnute teze iz teksta S.Marko
Cvrst stav redakcije Radnika je doveo do
vanredne skuptine
partijske organizapartijskih funkcionera iz
cije na kojoj je, uz
pokreta, po sopDakle, jedan deo
Beograda, izabrana nova redakcija i lokalna partijstvenom razumevanju, predstavlja interpretaciju i
ska uprava.
primenu Marksove teorije u skladu sa
ideja u Glavni
sadrutvenim prilikama
ovoga veka. Tezu Prodoru
da
shvatanje socijalizma nije nita vez u
se rezoluciji 1909. radnici pozivaju na
drugo do svesna primena
doktrine u odricanje dunosti prema dravi ukoliko se ne prise suprotstavljao kao
praktici... nalazimo i tekstu Sergia Panuncia, Sin- hvate njihovi zahtevi,
taktike koja, S

socijalizam ili individuacija soc{;alizma, izrazu
koji je preveden i objavljen 1906. god. u beograd- obzirom na objektivne uslove borbe u Srbiji, ne
ivot.2
od shvatanja mar- moe pozitivno uticati na poboljanje poloaja radskom
doktrine (Sorel) i filozo- nitva (SD,t.II,361-368). Direktakom zahtevu za
skizma kao
fije prakse (Labriola) Panuncio
da marksi- autonomijom sindikata je na IX Kongresu partije
zam nalazi svoju
potvrdu i svoj istorijski (29-30.V 1911) odgovoreno tezom da su sindikati,
ekvivalent jedino u sindikaJizmu.3 Nasuprot ne- ako ne po organizaciji, a ono po ideji, sastavni deo

dogmatizmu koji,

pred socijaldemokratije (SD ,t. V,113). O jedinstvu radpokreta i unutarpartijskim odnosima

zavrava u parlamentarnom reformi-
zmu, revolucionarni sindikalizam je, savremenom je polemika i 1909.g., podstaknuta predloenom stadrutva adekvatno otelo- tutarnom partijskom odredbom po kojoj svaki
stupnju razvoja
tvorenje Marksove ideje klasne borbe. O trajku partije koji namerava da izdaje novine ili
metodu klasne borbe proleta- mora za to imati dozvolu Glavne partijske uprave.
kao
je
rijata pisao je Panuncijev prevodilac Nedeljko Divac Protivljenje direktaa ovoj odredbi D.
kao posledicu uticaja
principa
0 vanosti trajkova koji je,
ob-
u
ideju centralizaivot.4 On, u skladu sa idejama individualne slobode
javljen u
partije i njecije kao neophodnog uslova za
sindikalizma, u trjaku, kao osnovnom i
nijem borbenom metodu, ne vidi samo sredstvo nog uticaja. Protivnik dravnog centralizma, Tucoje, istovremeno, bio zagovornik centralizovanog
i
ostvarivanja neposrednih interesa radnitva
pokreta: Mi nerado gledamo
sredstvo realizovanja krajnjeg ideala revolucije-ko- ustrojstva

drutva (,526). Ako se ima u vidu centralizatorske tendencije moderne drave ... Na

55

sve
potrebu
protiv, mi iz dana u dan
za jednim, jednostavnim, organizovanim, centralizo-

vie, stala naginjati upotrebi revolucionarnog, sindimetoda (RN ,b. l). U artikulaciji instin-

vanim, nikako decentralizovanim

pokre- ktivnih
tenji
klase, putem
tom" (SD,t.II,446). Zalaganje za nezavisnost sindi- sistematske propagande, redakcija vidi svoj
kata u odnosu na partiju kao i za
autonomiju
partijskih organizacija je bilo, po
protivno
interesima pokreta ili ga je,
dovodilo u opasnost
potpune propasti: ... ta autonomija bi za 24 sata
upropastila celu partiju!" (SD,t.V,l1S).
U svojoj kritici direktaa"
je ukazao na

njihovog stanovita: oni su, naime, zagovornici
ideja i, is'ovremeno, priradpadnici partije kojoj dosledni sindikalisti

karakter. Sve tlok su samo isticali primat ekonomskih oblika borbe, teili reafirmaciji tih
oblika i jakim, nezavisnim sindikatima, direktai,(,
poto nisu negirali potrebu i svrhovitost
partijske aktivnosti, nisu ni sopstveni poloaj smatrali
Sindikalizam
direktaa
se sastojao u tome' to su, kako je za samog sebe sa
pedesetogodinje distance odredio N. Divac, .. . sin-

dikalne
organizacije smatrali kao osnovne
i prirodne klasne organizacije najamnih radnika,S)
Ali, u sukobu sa partijskim vodstvom koje je u svojoj kritici insistiralo na
pretpostavkama direktake opozicije" pomen uto proti
je postajalo sve zaotrenije i jasnije. Deo
opozicije se radikalizovao i, napustivi partiju, udruio u male grupe sa eksplicitno
kim programom. Drugi, kao npr. S.
su
napustili
uverenja i stekli nova. Deo
direktaa je bio

disidentske Narodne
stranke(, koja sa sindikalizrnom
nema dodirnih
i
je kratak
ivot
prekinut ratom (1914.). U svakom
posle
vanrednog kongresa 1912.g. u srpskoj socijaldemokratiji vie ne postoji unutarpartijska, direktaka

opozicija,

(III) ANARH0SINDIKALI-

GRUPE
U SRBIJI
1. Klub revolucionarnih sindikalista

l)

2)

Radni narod, Organ

revolucionarnih
sindikalista, izlazi svake
subote, vlasnik i od.
urednik Petar
Beograd.
je mali
broj primeraka lista.
Nama su bili dostupni
brojevi: 1(1.1 1911.);
2(9.1); 3-4(23.1); te .
br.2,g.1I, od 25.III 1912.

Nav.deJo, s.92.

56

Okupljanjem direktaa" koji su napustili Socijaldemokratsku partiju ili su iz nje

(P. Stanko
M.
V.
i ljudi koji su bili pod
uticajem
(P.
nastao je,
19l1.g., Klub revolucionarnih sindikalista, Radi
irenja
ideja, Klub
je, kao svoj organ, izdavao nedeljne novine

Radni narod". l)
U uvodniku prvog broja Radnog naroda ukazuje
se na razliku
Iegalnog, drtavnog socijalizma socijaldemokratije i revolucionarnog sindikalizma, te se
da se srpska
klasa nije

htela niti mogla zadovoljiti rezultatima postignutim

upotrebom legalnog ili dravnog metoda
je, sve

osnovni zadatak. U ostvarenju tog zadatka redakcija

se oslanja na K.
kao svog prethodnika i
uzda se u
svih onih kojima lee na srcu

interesi
radnog naroda i koji imaju dovoljno hrabrosti da se za te interese zaloe delom,
tj. revolucijom (RN ,b. 1).
Kluba su nameravali da pokrenu
biblioteku u kojoj bi tampali broure o pitanjima iz oblasti sindikalizma, socijalizma i anarhizma<(, U Radnom narodu (br.3-4, od 23.r 1911.) je objavljen ambiciC1zan
plan koji je obuhvatio broure Bakunjina, E. Puea, G. Ervea, P. Delsala. Izgleda da
ovaj plan nije bio realizovan - ne postoje, koliko je
nama poznato, bibliografski podaci o tampanju
ovih broura. U prilog tome govori i
da se
one ne navode ni u oglasu kojim se,
primerku Radnog naroda iz 1912.g.,
radnicima
literatura na srpskom jeziku.
Kluba su bili bliski
U teorijskom pogledu,
K.
- njihov revolucionarni sindikalizam
je bio
u prvom redu, kritikom socijaldemokratije. Insistirali su na tezi da se proletarijat mora
organizovati, van sviju partija i nezavisno od sviju
partija, u sindikate koji biti zasnovani na principima ,mlidarnosti, autonomije, slobodne inicijative
i federalizma (RN,b.l). Potvrdu uspenosti tako
organizovane
klase, kao i efikasnosti direktne akcije (trajka, sabotae)
Kluba su nalazili u uspesima
sindikalizma o kojima
su pisali tl Radnom narodu.
shvatanja
Bakunjina i Reklija, oni su u njima traili teorijsko
utemeljenje za svoje stavove pa je, tako, po njima,
i Bakunjin bio prvi
revolucionarnog sindikalizma (RN,b.2).
Svoju propagandnu aktivnost
Kluba su naro
razvili pred odravanje VI Kongresa Glavnog

saveza (31.V - 2.VI 1911.) u nadi da mogu
uticati na
sindikalnog pokreta u Srbiji.
Zalagali su se protiv
apsolutizma, socijaldemokratije za federalno ustrojstvo sindikata.
Opiran izvjetaj o kongresu panskih sindikata,
tampan u Radnom narodu trebalo je da poslui
kao uzor za rad
kongresa u Beogradu.
Ali, kongres se, u svojoj rezoluciji, izjasnio za cen
princip organizacije sindikata i prihvatio

patronat socijaldemokratske partije.
Ostavi izolovan, Klub se raspao, a Radni narod
je prestao redovno da izlazi da bi se, istina, u 1912.g.
jo nekoliko puta pojavio pod urednitvom starog
anarhiste Petra
List je tada izlazio neredovno, (po potrebi), a u zaglavlju je bio
kao organ anarhista-sindik;l1ista. U nama dostupnom broju od 2S.III 1912.g. (br.2), list je pozvao
na bojkot parlamentarnih izbora. Prema R.

to je bio poslednji pokuaj anarhista da se organizuJu i da

na razvoj
pokreta u Srbiji...
Posle
izbora 1912.g. prestala je svaka

aktivnost i anarhisti se nisu vie okupili.,?)

2. Grupa oko Komune - Sindikat

slobodnih radnika
Pre osnivanja Kluba revolucionarnih sindikalista,
Beogradu je, 1908. godine, formirana anarhosindi
grupa koja je 1. maja 1910.
sa
izdavanjem svoga lista - Komune. Grupa je nastala posle istupanja jednog broja radnika, zbog sukoba sa Glavnom partijskom upravom, iz
Socijaldemokratske partije. Povod za sukob je bio
tl

zahtev Milana
i dvojice drugova da im se
biblioteke koja bi,
odobri osnivanje
optinorganizaciono, bila nezavisna od
ske partijske biblioteke. Odbijanje partijske uprave
da odobri pravila ove nezavisne, nove biblioteke
tenje), iza(jer je u njima videla
i drugove koji su hteli slobodno
zvalo je M.
i samostalno da rade, da se odvoje od partije i ljudi
koji

nemaju sa radnicima
(K,b.2). Stvorivi
kutak u
stanu, partijski disidenti su
propagandnu
akciju za organizovanje radnika u sindikate, za njihovo
od partije i za njihovu samostalnu
i revolucionarnu borbu (K,b.2). Njihovi pokuaji
na zborovima radnika i u trajkovida uzmu
radnike na direktnu akciju,
ma,
su se, na radost
tampe, zavravali
sa
organizovanim radnitvom. 3)
da
Komuna, Organ anarhista-komunista je
izlazi 1. maja 1910. g. Vlasnik i odgovorni urednik
je bio Stevan
a najrevnosniji
i saradnik, Milan
(do smrti, 1911). Do broja 5.
(10.IX 1910) list je izlazio bez oznake cene, na
osnovu solidarnosti, tj. dobrovoljnih priloga simpatizera. U prvoj godini (do 18.IV 1911) izalo je 13
brojeva Komune, a iz druge godine izlaenja
vano je jo 3 broja. 4) U uvodniku prvog broja redakslobodnu komunu ... u kojoj
cija, kao svoj cilj

biti mesta ni kasarnama, ni sudovima, ni tamnicama, gde

biti ni eksploatatora ni eksplo8tisanih, ni stareina ni
(K,b.l). Iako se
deklariu kao anarho-komunisti, saradnici Komune su, po svom shvatanju
drutva a jo
anarhosindivie po svojoj teoriji revolucije,
kalisti. Komuna je, za njih, slobodno drutvo, gde

samostalni sindikati rukovoditi celokupnom proizvodnjom, uzevi u svoje ruke sve stanove i fabrike,
zavode i radionice, zemlju i druga prirodna bogatstva (K,b.l).
broj tekstova u Komuni je

razmatranju i popularisanju
kih tema: generalni trajk, nezavisnost sindikata,
kritika socijaldemokratije.
militarizam i,

zbivanja u
Veliki deo lista je bio

pokretu. Zanimljivo je da Komuna ne pominje

i njegove
knjige, kao ni postojanje lista Radni narod sa

kojim je jedno vreme

1911.) istovremeno
brojeva Komu.ne
izlazila. U jednom od
nalazimo izjavu redakcije da Petra
(poKluba revolucionarnih sindikaliminjanog
sta), ... ne smatra za druga ... zbog njegovih sumnjivih veza sa policijom" (K,b.5,s.8). Istovremeno,
Komuna je uspostavljala veze sa
grupama Srba u inostranstvu. Tako, Komuna pre
svojim
revolucionarni proleterski list Volju, list koji su izdavali Srbi u Americi.
Jedan od najvrednijih saradnika Komune je bio
Nikolaj Ragdaev, Rus koji je, sa jo dvojicom sunarodnika, L910.g. boravio u Beogradu i odrao nekoliko predavanja iz oblasti socijalizma. Povodom
njegovog proterivanja iz Srbije Komuna je objavila
u kome se upozorava policija .. . da revolucionarna mrnja ...mora jednom eksplodirati
(K,b.3). Ali, najtenju suradnju grupa oko Komune je ostvarila sa
pokretom Srba u
Vojvodini koji je vodio Krsta Iskruljev. Ne
u istoriografski prikaz ove saradnje 5), treba
osnivanje Sindikata slobodnih radnika (u Budimpeti, 1911.g.) koji je trebao da ujedini anarhosindikaliste na teritoriji Srbije i Vojvodine. Cilj novoosnovanog sindikata je da vodi borbu za popravku

poloaja danas i za

u
a njegov propagandni organ je Komuna.6) Radi omasovljavanja novog sindikata,

u njemu nije bilo

na radnike
koji su po svom uverenju
su mogli biti i radnici koji su
organizovani u neki
od nerevolucionarnih sindikata. Uprava Sindikata
slobodnih radnika nema nikakve vlasti - ona je
prost
odbor koji izvrava naloge
i reenja konferencija i skuptina (K,b.2,gII,s.8).

3)

4)

Vid. pisanje samostalnog

Odjeka - Socijalizam
na
i delu (2. V 1912).
Po
Prilog
biografiji... , nekoliko
brojeva je izalo i 1912.g.
Nama su bila dostupna,
ukupno, 9 brojeva

Komune.

5)

Vid. A.Lebl, Prilog

pitanju veza Vojvodine i

partijske
opozicije 1908-19J3.,
Zbornik Mat.Slpske, Novi
Sad, 1961.
h)

Program Sindikata
slobodnih radnika,
Komuna, b.2,g.II,

5.8,1911.

Smrt Milana
uz K. Iskruljeva, naj istaknutijeg
novog sindikata, kao i neuspeh u omasovljavanju sindikata koji je
neuspehom anarsahosindikalista na kongresu Glavnog
veza - sve to je delovalo na pasivizaciju i rasturanje
grupe oko Komune. Uprkos
da ova
anarhosindikaligrupa predstavlja

organizaciju u Srbiji,
je da ona nije
uticaj na razvoj
pokreta i da
imala
je, u teorijskom pogledu, ostala u granicama popu
larizacije

57