LAPLASOVA TRANSFORMACIJA

Ova transformacija je nazvan po francuskom matematiaru Pjeru Laplasu (Pierre-Simon

Laplace, 1749-1827). Uvoenjem ovakvih transformacija, mogue je probleme iz jedne oblasti
matematike prevesti u drugu u kojoj se lake reavaju. Na primer, reavanje diferencijalnih
jednaina svodi se na reavanje algebarskih jednaina.

1. UVOD
Definicija 1. Neka je f(t) kompleksna funkcija realne promenljive, koja zadovoljava sledee uslove:
1. Funkcija f (t) zajedno sa svojim izvodima do n-tog reda je deo po deo neprekidna;
2. f(t) = 0 za t < 0;
3. Postoje pozitivni brojevi M i s takvi da je

f t Mest

(t > 0).

Takva funkcija predstavlja original.

Definicija 2. Laplaceova transformacija ili slika originala f (t) definisana je sa

L ( f (t )) F ( p )

f (t ) e

-pt

(p C).

dt

(1)

Ovaj integral nosi naziv Laplaceov integral.

Teorema 1. (Konvergencija Laplaceovog integrala) Ako je f (t) original tada Laplaceov integral
(1) konvergira u svakoj oblasti { p : Re( p) a}, gde je a s.
Dokaz. Neka su ispunjei uslovi iz Definicije 2 i neka je Re( p) a s. Tada je

| F ( p) | | f (t )e

pt

| dt | f (t ) ||e

pt

| dt M |e pt | dt.

Kako je

| e pt || e(Re( p)i Im( p))t || e Re( p)t || ei Im( p)t | e Re( p)t eat ,
to je

| F ( p) | M e
0

( s a )t

e( s a )t
dt M
sa

t 0

M
.
as

2. OSNOVNA SVOJSTVA
Teorema 1. (Teorema o linearnosti) Vai formula
L(c1f1(t) + c2f2(t)) = c1L(f1(t)) + c2L(f2(t)),
Gde su c1, c2 proizvoljne konstante.
Dokaz. Po definiciji je:

L(c1f1(t) + c2f2(t)) (c1f1 ( t ) c 2 f 2 ( t )) e-ptdt

0

Na osnovu osobina odreenog integrala, dobija se:

(c f ( t ) c
1 1

f ( t )) e dt = c1 f 1 ( t ) e dt + c2 f 2 ( t ) e-ptdt = c1L(f1(t)) + c2L(f2(t)),

-pt

-pt

2 2

to ustvari predstavlja dokaz predhodne teoreme.

Teorema 2.

Ako je a proizvoljan kompleksan broj i ako je L(f(t)) = F(p), imamo:

L(eat f(t)) = F(p-a).

Dokaz. Primenjujui Definiciju 2, dobijamo:

at

L(e f(t)) =

at

-pt

e f(t)e dt =

f(t)e-(p-a)tdt = F(p-a).

Teorema 3.(Teorema o slinosti) Ako je k > 0 i L(f(t)) = F(p) tada je

L( f(kt)) =

1 p
F .
k k

Dokaz. Kako je

L ( f ( kt ))

f (kt ) e

-pt

dt,

stavljajui kt = u, dobija se
L( f(kt)) =

1
k

f (u ) e

-(pu/k)

dt =

1 p
F ,
k k

ime je teorema dokazana.

Teorema 4. Ako je L(f(t)) = F(p), tada za svaku pozitivnu konstantu a vai
L( f(t-a)) = e-ap F(p).

Dokaz. Kako je

L( f(t-a)) =

f(t a)e-ptdt ,

ako uvedemo smenu t a = u, i vodei rauna o tome da je f (u) = 0 za u < 0, dobija se:

-pt

f(t a)e dt =

-p(u+a)

f(u)e

-ap

du = e

f(u)e-pudu = e-ap F(p),

to je i trebalo dokazati.
Teorema 5. Za a > 0 vai formula
a

-ap

L( f(t+a)) = e ( F(p) -

f (t ) e

-pt

dt ),

gde je L(f(t)) = F(p).

Dokaz. Po definiciji je

L( f(t+a)) =

f (t a) e

-pt

dt

( a > 0 ).

Ako uvedemo smenu t +a = u ( a u ), dobijamo

f (t a) e

-pt

dt =

f (u ) e

-up+ap

ap

du = e

f (u ) e

-up

du

= eap (

f (u ) e-updu -

f (u ) e-updu ) = eap ( F(p) -

f (u ) e

-up

du )

Teorema 6. Ako je original f(t) periodina funkcija sa periodom T, tada je:

T

1
L(f(t)) = F(p) =
1 e Tp

f (t )e

pt

dt

Dokaz. Imamo

F(p) =

f (t ) e-ptdt =

f (t ) e-ptdt +

f (t ) e

-pt

dt.

Uvodei smenu t = u + T, dobija se:

f (t ) e

-pt

-Tp

dt = e

f (u T ) e

-pu

-Tp

du = e

f (u ) e

-pu

du = e-Tp F(p), jer je f(u + T) = f(u).

Zadatak 1.1. Odrediti Laplasovu transformaciju funkcije date grafiki.

f t

1.0

0.5

0.5

1.0

Reenje. Funkcija je periodina sa osnovnim delom

Stoga je
1
1 e 2 p

f (t )e

pt

dt

1
1 e 2 p

e 1
pe 1

2
1 pt

e dt e pt dt

1
0

2p

Teorema 7. Ako su funkcija f(t) i njeni izvodi do n-tog reda originalni, tada vai formula
n 1

L ( f ( n) (t )) p n L ( f (t )) p nk 1 f ( k ) (0) .
k 0

Dokaz. Primeniemo princip matematike indukcije. Za n = 1, imamo:

L( f ' (t ))

f ' (t )e

pt

dt.

0
pt

Primenom parcijalne integracije birajui u1 (t ) e dt i dv1 (t ) f ' (t )dt, dobijamo

L( f ' (t )) = e pt f (t )

t
t 0

+ p

f (t ) e

pt

dt = pL(f(t)) f(0),

to znai da je formula u ovom sluaju tana. Pretpostavimo da formula vai za neko n. Slinom
primenom parcijalne integracije, dobija se:
L ( f ( n 1) (t ))

f ( n1) (t )e pt dt = e pt f ( n ) (t )

=p (pnL(f(t)) -

t
t 0

+ p

(n)

(t )e pt dt = pL(f(n)(t)) f(n)(0)

0
n 1

p
k 0

n k 1

f ( k ) (0) ) - f(n)(0) = pn+1L(f(t)) -

nk

f ( k ) (0).

k 0

Prema tome, poto formula i za n+1, zakljuujemo da je formula vai za bilo koji prirodan broj n.

Teorema 8. Ako je L(f(t)) = F(p), tada je

t

L ( f (u )du ) =
0

F ( p)
.
p

Dokaz. Prema definiciji je

t

J L f (u )du
0

t
pt
0 0 f (u )du e dt.

Primenom parcijalne integracije birajui u1 (t ) f (u )du i dv1 (t ) e pt dt, dobijamo

0

e
J
p

pt t

1
e
f (u )du

f (t )dt =
p
p
0
t 0
pt

e pt f (t ) dt =

F ( p)
.
p

Teorema 9. Ako je L(f(t)) = F(p), tada vai:

L( tnf(t)) = ( -1)nF(n)(p).

Dokaz. Kako je po definiciji F(p) =

pt

f (t ) dt ,diferenciranjem ove jednakosti po p dobija se:

F(n)(p) = (-1)n t n e pt f (t )dt .

0

3. TABLICA LAPLACEOVE TRANSFORMACIJE

1. Laplaceova transformacija eksponencijalne funkcije nalazi se primenom Definicije 2:

L(e ) =

-pt

e dt =

e
0

(1 p ) t

dt =

1
p 1

( Re(p)>1 ).

1
, a na osnovu teoreme o slinosti, dobija se:
p 1
1 1
1
.
L(eat) =
=
pa
a p 1
a
2. Poznati su sledei obrasci:

Kako je L(et) =

eiat e iat
cos at =
2

ch at =

e at e at
2

eiat e iat
sin at =
2i

sh at =

e at e at
2

Prema tome:
1
p ia

1
p ia

p
.
p a2
2

Koristei se identinom logikom, dobija se:

1
p ia
1
pa
1
pa

1
p ia
1
pa
1
pa

a
.
p a2
p
.
2
p a2
a
.
2
p a2
2

Pregled Laplaceovih transformacija nekih elementarnih funkcija, dat je tabelarno u nastavku

teksta.

Original

Slika

1
2
3
4
5
6

p
p a2
a
2
p a2
p
2
p a2
a
2
p a2
2

7
8
9

Ogranienja

4. INVERZNA LAPLACEOVA TRANSFORMACIJA

Definicija 3. Inverzna Laplaceova transformacija slike F (p) je original f (t) definisan sa

f (t ) L1 F ( p) L( f (t )) F ( p)

(p C).

(1)

Odreivanje inverzne Laplaceove transformacije date slike je direktno povezano sa sledeom

teoremom.
Teorema 1. Ako funkcija f(t) zadovoljava Dirichletove uslove (1)-(2):
1. f (t) je deo po deo neprekidna;
2. f (t) ima konano mnogo ekstremuma;
i uslov

3. integral

| f (t ) | dt je konvergentan,

tada se f(t) moe predstaviti Fourierovim integralom

f (t )

1
f (u) cos(r (t u))du dr.
2

Slian integral po sinusu je jednak nuli zbog neparnosti ove funkcije. Stoga je

f (t )

1
f (u)er (t u )i du dr.

Teorema 2(Riemann-Mellin). Ako je L(f(t)) = F(p), funkcija f(t) zadovoljava Dirichletove uslove (1)

(2) i integral

f (t ) e

pt

dt je uniformno-konvergentan po pravoj { p : Re( p) s}, tada je

s i

1
f (t )
F ( p)e pt dp.

2i s i
Inverzna Laplaceova transformacija f(t) funkcije F(p) definisana je izrazom:
1

f (t ) L

F ( p )

s i

1
F ( p)e pt dp.

2i s i

to se svodi na proraunavanje krivolinijskog integrala u kompleksnoj ravni. Ovaj postupak

implicira iz Riemann-Mellinove teoreme. Budui da je ovaj postupak dosta sloen, za nalaenje
inverzne transformacije koriste se jednostavnije metode. Kod jednostavnijih funkcija F(p) koristi
se tablica funkcija.

5. PRIMENE LAPLACEOVE TRANSFORMACIJE

Laplaceova transformacija funkcija se moe uspeno primeniti na reavanje obinih i parcijalnih
diferencijalnih jednaina, diferencnih i diferencno-diferencijalnih jednaina.

5.1.

REAVANJE DIFERENCIJALNIH JEDNAINA

Koristei pravila za nalaenje Laplaceove transformacije pojedinih funkcija, moemo

formirati novi metod za reavanje diferencijalnih jednaina i sistema diferencijalnih jednaina.
Za diferencijalnu jednainu oblika
postupak se sastoji u sledeem:
1. odredi se Laplaceova transformacija svakog lana diferencijalne jednaine;
2. iz tako dobijene algebarske jednaine odredi se reenje F(p);
3. inverznom transformacijom kompleksne funkcije F(p) dobija se traeno reenje
f(t) polazne diferencijalne jednaine.
Zadatak 5.1.1. Odrediti partikularno reenje diferencijalne jednaine
.
Reenje. Oznaimo sa L(y(t)) = Y(p). Prema teoremi o izvodu, imamo
,
,
.
U konkretnom zadatku, vai
tj.,
.
Odatle

Primenom inverzne Laplaceove transformacije dobijamo

,
tj. tano reenje glasi

. Zadatak 5.1.2. Odrediti partikularno reenje diferencijalne jednaine

.
Reenje. Oznaimo sa L(y(t)) = Y(p). Prema teoremi o izvodu, imamo
,
,
U konkretnom zadatku, vai
tj.,
.
Odatle

Primenom inverzne Laplaceove transformacije dobijamo

Iz tablice imamo

Sa druge strane je

Kako je
L( tnf(t)) = ( -1)nF(n)(p).
Zakljuujwmo da je
L

=-t f(t) = t sin t.

tj. tano reenje glasi

Zadatak 5.1.3. Odrediti partikularno reenje sistema diferencijalnih jednaina

.
Reenje. Uvedimo oznake L(x(t)) =X(p) i L(y(t)) = Y(p). Primenom Laplaceove transformacije
na sistem dobijamo

Reenje ovog sistema je

Razlaganjem na elementarne razlomke, dobijamo

Primenom inverzne Laplaceove transformacije, dobijamo reenje poetnog sistema

5.2.

DIFERENCIJALNO- DIFERENCNE JEDNAINE

Diferencijalno-diferencne jednaine su diferencijalne jednaine sa pomerenim argumentom

oblika

gde su

dati brojevi. Zadaju se jo i poetni ili granini uslovi.

Zadatak 5.2.1. Odrediti partikularno reenje diferencijalno-diferencne jednaine

.

Reenje. Oznaimo sa L(y(t)) = Y(p). Prema teoremi o izvodu, imamo

,

to zbog poetnih uslova postaje

a odatle je
Tako imamo

Odatle

5.3.

REAVANJE PARCIJALNIH DIFERENCIJALNIH

JEDNAINA

U narednom primeru pokazae se kako je mogue primenom Laplaceovih transformacija

doi, relativno jednostavno, don reenja parcijalnoh diferencijalnih jednaina. Naravno, ovo je
mogue samo u sluajevima kada su definisani konturni uslovi pa e se ovakav sluaj ovde i
razmatrati.
Neka je data ica koja celom svojom duinom lei na x-osi , sa jednim krajem u
koordinatnom poetku a drugim krajem u beskonano udaljenoj taki na pozitivnom delu x-ose.
Onaj kraj koji je u trenutku t=0 bio u koordinatnom poetku, pomera se du y-ose tako da je
y=f(t) kada je x=0 i u trenutku t pri emu je f(t) neprekidna funkcija vremena t i f(0)=0. Potrebno
je dakle odrediti funkciju y(x,t), tj. ortogonalne oscilacije pojedinih taaka ice oko inicijelnog
poloaja.
Matematiki model tog problema mogao bi se formulisati na sledei nain (uzeto je da je
1
b 2 2 ):
a

ytt ( x, t ) b 2 y xx ( x, t ), x 0, t 0

(1)

y( x,0) yt ( x,0), x 0

(2)

y (0, t ) f (t ), lim y ( x, t ) 0, t 0

(3)

Potrebno je odrediti Laplaceovu transformaciju pojedinih lanova diferencijalne

jednaine:

L y( x, t ) = y ( x, t )e pt dt =Y(x,p)
0

L [ f (t )] F ( p)
L yt ( x, t ) =pY(x,p)-y(x,0)
L ytt ( x, t ) p 2Y ( x, p) py( x,0) yt ( x,0)
Koristei uslove (1) dobija se:
L ytt ( x, t ) p 2Y ( x, p)

2
2
L y xx ( x, t ) 2 y( x, t )e pt dt 2 y( x, t )e pt dt
x 0
0 x
L y xx ( x, t ) Yxx ( x, p)
Iz uslova (3):
y(0,t)=f(t) L [ y(0, t )] L [ f (t )]
Y(0,p)=F(p)

lim Y ( x, p) lim y( x, t )e
x

pt

dt lim y ( x, t )e pt dt 0

lim Y ( x, p ) 0
x

Parcijalna diferencijalna jednaina (1) postaje:

d 2Y ( x, p)
p 2 b 2Y ( x, p) 0
2
dx

Y(0,p)= F(p), lim Y ( x, p) 0

x

p>0, b>0

Na ovaj nain se od parcijalne diferencijalne jednaine prelazi na obinu linearnu

diferencijalnu jednainu drugog reda takoe sa konturnim uslovima:

k 2 p 2 b 2 0 k1, 2 pb

Opte reenje ove diferencijalne jednaine je:

Y ( x, p) C1 ( p)e pbx C2 ( p)e pbx

lim Y ( x, p ) 0 C2 ( p) 0
x

Y(0,p)=F(p) C1 ( p) F ( p)
Odatle sledi:

Y ( x, p) e pbx F ( p)
Inverzna Laplaceova transformacija daje:

y(x,t) = L 1 Y ( x, p = L 1 e pbx F ( p)
y(x,t) = 0
za t <bx
y(x,t) = f(t-bx)

za t bx