Montaa elinih konstrukcija

1. Kontrola i prijem eline konstrukcije u radionici.

Transport (drumski, elezniki, vodeni, vazduni).
Priprema montae.

Kontrola i prijem eline konstrukcije u radionici

Pri izradi eline konstrukcije u radionici obavlja se, u
zavisnosti od njene vrste i znaaja, stalna ili povremena
kontrola.
Kontrolu po pravilu obavljaju ovlaeni predstavnici
naruioca u prisustvu ovlaenih predstavnika
izvoaa radova na izradi eline konstrukcije.
Prijem eline konstrukcije se obavlja u radionici, po
pravilu, pre nanoenja zatite od korozije.
Prijem konstrukcije u radionici obavljaju ovlaeni
predstavnici naruioca, izvoaa radova na montai i
projektantske organizacije u prisustvu ovlaenih
predstavnika izvoaa radova na izradi eline
konstrukcije.

Izvoa radova na izradi eline konstrukcije duan je da

pri prijemu konstrukcije stavi na uvid potrebnu tehniku
dokumentaciju:
projekt,
ateste o osnovnom materijalu, spojnim sredstvima i
drugim materijalima ugraenim u konstrukciju,
filmove i nalaze o prozraenim zavarenim avovima,
ateste za zavarivae i
uverenja o kvalifikacijama drugih strunih lica
angaovanih na izradi konstrukcije i dr.
Delovi konstrukcije i spojevi koji se posle zavrene
montae na gradilitu ne mogu kontrolisati moraju se
tehniki primiti pre prijema konstrukcije na gradilitu.

Atest zavarivaa

Atest za aparat za zavarivanje

Atest za profile HEA 180

Atest za eline limove

Atest za elektrode

Atest za zavrtnjeve i podloke

Izvetaj o radiografskom ispitivanju sueono zavarenih spojeva

Izvetaj o radiografskom ispitivanju sueono zavarenih spojeva

Probna montaa eline konstrukcije ili pojedinih

delova konstrukcije izvodi se u radionici samo ako je to
predvieno projektom ili ugovorom zakljunim izmeu
naruioca i izvoaa radova na izradi eline
konstrukcije.
Obino se predvia samo za znaajnije i komplikovanije
objekte. Probna montaa u radionici predstavlja zavrnu
fazu proizvodnje metalnih konstrukcija.
Ona se obavlja na posebnim za tu svrhu odreenim
mestima u radionici (pokrivenim ili otvorenim). U bolje
opremljenim radionicama kompletan prostor za probnu
montau je opremljen sistemom pomonih oslonaca,
kao i sistemom razliitih instalacija (elektro, gasne, itd.).

Pri probnoj radionikoj montai kontroliu se dimenzije i

oblik nadvienja i priprema montanih spojeva eline
konstrukcije.
Odstupanja mera i oblika eline konstrukcije,
predvienih u projektu, ne smeju prelaziti doputene
vrednosti iz odgovarajuih tehnikih propisa za
toleranciju mera i oblika noseih konstrukcija, odnosno
vrednosti odreene za pojedine vrste elinih
konstrukcija.
U okviru probne montae vri se obeleavanje
elemenata eline konstrukcije na mestu montanih
nastavka (obeleavaju se levi i desni montani komad na
mestu sueljavanja kao i podvezice). Takoe se vri i
razvrtanje (rajbovanje) rupa tj. buenje rupa za vijke na
definitivan prenik.
Posle izvrene kontrole konstrukcija se ponovo rastavlja
na delove, takvih dimenzija, koji se mogu
transportovati.

Prednost ovog postupka je bitno skraenje vremena

montae konstrukcije na gradilitu jer nije neophodno da
se eventualne radionike greke otklanjaju u gradilinim
uslovima.
Nepovoljnost je produenje vremena za izradu
konstrukcije u radionici, a takoe i vremensko
zauzimanje skupih delova prostora u radionici.
Posle probne montae i prijema u radionici, elina
konstrukcija se, po pravilu, isti i zatiuje od korozije.
Pre otpremanja na gradilite, elementi eline
konstrukcije se u radionci obeleavaju, a takoe se
odreuje i ukupna transportna teina i dimenzije
svakog montanog komada.

Transport eline konstrukcije

Delovi eline konstrukcije pripremljene za otpremu iz
radionice odlau se na meuskladita i odatle odvoze
na gradilite.
Takoe je mogue odmah po demontiranju probno
montiranih delova konstrukcije direktno ih transportovati
na gradilite.
eline konstrukcije se, po pravilu, isporuuju zajedno
sa spojnim elementima i sredstvima.

Pri transportovanju delova konstrukcije neophodno je da se ispotuju

sledei opti principi:
Delove eline konstrukcije treba postavljati na transportno sredstvo
tako da ne doe do njihovog oteenja ili gubljenja (npr. reetkaste
vezae treba postavljati u vertikalni poloaj, tapove reetkastih
konstrukcija u paletama, sitni spojni materijal u sanducima, itd.);
Dimenzije montanih komada zajedno sa transportnim sredstvom,
ne smeju da prevazilaze slobodne saobraajne profile u
eleznikom, drumskom i vodenom transportu;
Elemente pri transportu treba obezbediti od krivljenja i udara (npr.
pomeranja pri transportu eleznicom) kao i od uticaja centrifugalnih
sila;
Poloaj delova eline konstrukcije pri transportu mora obezbeivati
sigurnost lica koja rade na transportu;
Delovi eline konstrukcije moraju se transportovati na nain koji
iskljuuje preoptereenje konstrukcije, kao i oteenje nanetih
sredstava antikorozione zatite;
Za transport, utovar i istovar motornim vozilima vae odredbe
propisa o zatiti na radu pri prevozu, utovaru i istovaru tereta
motornim vozilima;
Delovi eline konstrukcije za sklapanje u predmontai ili za
montau na objektu moraju se transportovati po redosledu koji
odgovara toku izvoenja radova na montai.

 Transportovanje elemenata eline konstrukcije moe

se vriti razliitim transportnim sredstvima u zavisnosti
od mesnih uslova:
eleznicom,
kamionima,
brodovima,
helikopterima).

elezniki transport
Transport eleznicom je najsigurniji i najekonominiji
nain transporta pri udaljenostima preko 50 km.
Gabarit ili profil teretnih kola mora biti najmanje jednak, a
u praksi je uvek manji od tovarnog profila i ima tano
odreene dimenzije.
Poto se profili razliitih eleznica razlikuju meusobno u
nekim pojedinostima to svaka eleznica ima svoj
propisani profil za teretna kola (vagone) koji saobraaju
njenim prugama.
Da bi teretna kola mogla da saobraaju prugama lanica
RIV-a izraen je i propisan jedinstveni meunarodni
tovarni profil (slika) koji je manji ili jednak tovarnom
profilu bilo koje eleznice lanice RIV-a.

Meunarodni tovarni profil

Kod dugakih tereta mora se uzeti u obzir i uticaj krivina

na trasi eleznike pruge.
eleznika teretna kola za transport elinih konstrukcija
mogu biti:
otvorena bilo sa visokim ili niskim stranicama ili
plato-kola nosivosti do 42 t.
Takoe se mogu koristiti i specijalna teretna kola
koritastog oblika nosivosti i do 240 t.
Dugaki delovi konstrukcije mogu da se oslanjaju i na
vie teretnih kola. Dozvoljene transportne dimenzije
elemenata konstrukcije zavise od vrste teretnih kola i
mogu se videti na slici.

Otvoreni vagon sa visokim stranicama

Plato kola

Plato kola

Odreivanje naina eleznikog transporta (izbor kola i

trase) mora se sprovesti u saradnji sa strunjacima
eleznica jo u fazi projektovanja nosee konstrukcije.
Vangabaritni tereti (specijalni) mogu da se transportuju
na specijalnim, za tu svrhu uraenim platformama. Izbor
trase pruge u takvim sluajevima je veoma znaajan, ne
samo sa aspekta prolaznosti profila u krivinama i visine
saobraajnog profila na mestima tunela i nadvonjaka
ve i sa aspekta nosivosti mostova na odabranoj trasi.
Pri transportu eleznicom veoma je vano i razgranienje
dunosti i obaveza transportera prema eleznici (npr.
teretna kola se moraju istovariti za 24 asa).

Drumski transport
Ukoliko nije mogue ili nije pogodno da se elina
konstrukcija transportuje eleznicom onda se koristi
drumski transport.
Elementi eline konstrukcije postavljaju se direktno na:
tovarni sanduk ili platformu transportnih koamiona ili na
teretne poluprikolice (trailers) ili prikolice (slika).

Teret natovaren na platformu kamiona

Teret natovaren u tovarni sanduk kamiona

Teretne poluprikolice i teretne prikolice sa naznaenim

gabaritima

Ovakve specijalne teretne poluprikolice i prikolice imaju

nisko poloenu transportnu povrinu i veliki broj tokova
na vie osovina da bi pritisak tokova na kolovoz bio to
manji. Osovine tokova su meusobno povezane
polugom za izjednaavanje optereenja.
Teretne poluprikolice sa ravnim transportnim platformama
imaju nosivost 15 do 80 t.

Teretna poluprikolica

Specijalne koritaste teretne prikolice imaju nosivost i do

200 t (slika).
Dugaki elementi eline konstrukcije mogu se
transportovati i na specijalnim prikolicama sa punjenim
gumama (slika). Kao tegljai se koriste specijalna jaka
vozila.

Koritaste teretne prikolice

Specijalne prikolice sa
punjenim gumama

Koritaste teretne prikolice

Transport specijalnih vangabaritnih tereta zahteva:

prethodnu saglasnost saobraajne milicije,
specijalnu pratnju transportnog sredstva i
ogranienje saobraaja na komunikaciji koja je
predviena za transport.
Zbog ovoga, kada je god mogue specijalni transport treba
izbegavati jer bitno poveava cenu namontirane
konstrukcije. U takvim sluajevima neophodno je prethodno
ispitivanje transportne trase sa aspekta nosivosti i
optereenosti mostova, visina ispod prolaza i elektrinih
provodnika itd.
Drumski saobraaj je sa aspekta energetskih trokova
priblino pet puta skuplji od eleznikog, ali za razliku od
njega ne zahteva meuskladita, fleksibilniji je i mnogo bri
od transporta eleznicom, pa se zato obino i koristi za
udaljenosti do 200 km.

Specijalni transport sa vozilom u pratnji

Kolona vozila sa vangabaritnim transportom

(vozila u pratnji su ispred i iza kolone)

Specijalna prikolica koju pokreu posebna

vozila (tegljai)

Prolazak vangabaritnog transporta ispod

mosta

Da bi se saobraajnice u potpunosti koristile za vangabaritni transport

(svim svojim prostorom) neophodna je pratnja slubenih vozila

Vodeni transport
Vodeni transport se koristi u sluajevima kada se fabrika
za proizvodnju elinih konstrukcija nalazi u neposrednoj
blizini pristanita ili se moe koristi u kombinaciji sa
eleznikim ili drumskim transportom.
Transport brodovima je relativno jeftin, ne odluuje
teina tereta ve iskorieni prostor, a nosivost broda je
po pravilu znatna. Uz ovo postojee dizalice u
pristanitima su dovoljno efekasne za utovar i istovar.
Pri prekomorskom transportu mora da se obrati posebna
panja na poveanu opasnost od dejstva korozije, pa
se elina konstrukcija mora na odgovarajui nain
zatititi (npr. toplo cinkovanje).
Pri transportu elinih konstrukcija brodom mogu se
koristiti i razliite vrste kontejnera (zatvoreni i otvoreni).
Najmanje unutranje mere standardnog kontejnera su
irina 2330 mm, visina 2350 mm i duina 11998mm.

Prekookeanski
transport tereta
lagerovanog u
kontejnere

Vazduni transport
Vazduhom se nosee eline konstrukcije transportuju
samo izuzetno, do nepristupanih mesta do kojih je
nemogue izvriti dostavu nekim drugim transportnim
sredstvom. Obino se uz transport helikopterom vri
ujedno i direktna montaa iz vazduha.

Transport i montaa stuba

dalekovoda uz pomo helikoptera

Priprema montae
Montaa elinih konstrukcija predstavlja samo jedan
segment kompleksnog procesa izgradnje graevinskih
objekata za ta mora biti uraen detaljni projekat
organizacije graenja.
Iz tog razloga projekat organizacije montae mora biti
u potpunoj saglasnosti sa generalnim projektom
organizacije radova, pogotovu sa termin planom
izvrenja radova, a takoe treba vodoto rauna i o
vremenu korienja privrednih objekata, razmetaja
skladita, korienja razvoda elektrine energije, itd.

Projekat organizacije montae, odnosno tehnologije

montae predstavlja se u obliku opisa, skica, tabela,
ema, dijagrama ili drugaije u kratkoj i preglednoj formi.
Njegova primena sledi uvek zajedno sa projektnim
podlogama, radionikim crteima i specifikacijskim
listama.
Pri izradi projekta tehnologije montae za neki objekat,
osim vrste konstrukcije mora se voditi rauna i o
konkretnim uslovima kao to su tehniko-tehnoloka
opremljenost izvoaa montaerskih radova i poloaj
gradilita.

Projekat tehnologije montae mora da sadri:

1.tehniki opis montae i plan izvoenja radova na
montai;
2.vremenski plan izvoenja radova na montai,
usaglaen sa planom izvoenja drugih radova na
posmatranom objektu;
3.statiki proraun eline konstrukcije za vreme
izvoenja radova na montai;
4.projekat skele (statiki proraun i crtei);
5.plan organizacije gradilita;
6.spisak opreme za izvoenje radova na montai sa
tehniko eksploatacionim karakteristikama te opreme;
7.elaborat o zatitnim merama prema propisima o zatiti
na radu u graevinarstvu.

Investiciona tehnika dokumentacija objekata sa manjim i

tehniki jednostavnim elinim konstrukcijama, umesto
projekta za montau elinih konstrukcija, mora najmanje
sadrati tehniki opis montae eline konstrukcije.
Za izvoenje radova na montai elinih konstrukcija
investiciono-tehnika dokumentacija mora sadrati sve
geodetske podatke koji odreuju poloaj objekta u
prostoru (ose objekta ili pojedinih njegovih elemenata i
stalne take za odreivanje visinskog poloaja
konstrukcije).
Plan organizacije gradilita izrauje se na osnovu
situacije terena u neposrednoj blizini objekta, postojeih
saobraajnica i drugih javnih objekata i potreba u vezi sa
radovima na montai elinih konstrukcija.
Ako objekat izvode vie izvoaa njihovi planovi
organizacije gradilita moraju biti sporazumno usaglaeni.

Plan organizacije gradilita mora da sadri sledee podatke o:

1.vrsti, rasporedu i odravanju saobraajnica za spoljni i
unutranji transport;
2.vrsti i mestu izvora energije potrebne za izvoenje radova
na montai ili mestu i nainu prikljuka na postojee izvore
energije;
3.nainu razvoenja i poloaju razvoda elektrine energije za
pogon maina i osvetljenje, vazduha pod pritiskom, industrijske i
pijae vode i dr.;
4.rasporedu i veliini prostora za smetaj elemenata
konstrukcije, opreme, alata i ostalog materijala;
5.nainu transporta, istovara, utovara i pretovara delova
eline konstrukcije, opreme i ostalog materijala;
6.vrsti i poloaju dizalica i sredstava za transport, istovar,
utovar i pretovar;
7.rasporedu i veliini zgrada ili baraka za poslovne prostorije
izvoaa i slube nadzora, za stanovanje i ishranu radnika,
sanitarne objekte, prirune racionice i magacine, nadstrenice i dr.;
8.merama i sredstvima protivpoarne zatite na gradilitu i
drugim merama zatite lica na radu.

Razmetaj i veliina skladita zavisi od konkretnih uslova

gradilita. Najpogodnije je kada se delovi eline konstrukcije
montiraju direktno sa transportnih sredstava, bez postojanja
skladita, to je veoma redak sluaj.
U najveem broju sluajeva mora se izgraditi skladite u
kome mora biti privremeno uskladitena elina konstrukcija
dovezena iz radionice. Iz tog razloga mora da bude sauvan
kontinuitet isporuke da montaa ne bi bila zustavljana ili
suprotno da skladite ne bude prepunjeno.
Ovakva skladita ne zahtevaju neku posebnu pripremu
terena. Priprema terena za skladite uglavnom se svodi na
reavanje odvodnjavanja i izradu sloja od ljunka ili ljake.
Potrebna povrina skladita rauna se na osnovu teine
uskladitene konstrukcije, a uslovljena je i vrstom
konstrukcije.
Skladite se postavlja tako da bude na dohvatu sredstava za
montau tj. da ukoliko je mogue otpadne unutar gradilini
transport. Pri tome se naravno podrazumeva da je
transportna komunikacija dovedena do skladita.

elina konstrukcija uskladitena na mestu montae

Delovi eline konstrukcije istovaruju se iz transportnih

sredstava dizalicama uz pomo elinih uadi (sajli)
koja moraju biti ispitana (atestirana) i oznaena prema
nosivosti.
Na mestima otrog preloma elinih uadi podmeu se
drveni podmetai da ne bi dolo do oteenja uadi ili
antikorozione zatite.
Izuzetno za veanje tereta umesto elinih uadi mogu
da se upotrebe i krute vealjke od elinih ravnih
traka sa okom. Za usmeravanje podignutih delova
konstrukcije upotreblajvaju se uad od konpolje.

Elementi eline konstrukcije skladite se na

podmetaima od drvenih gredica tako da delovi
konstrukcije ne naleu na tlo. Pri tome moraju biti
naslagani tako da oznake koje odreuju njihov poloaj u
konstrukciji budu vidljive.
Uskladiteni delovi konstrukcije moraju biti stabilni. Kod
slaganja delova konstrukcije u vie redova izmeu njih
se postavljaju umeci. Razmak izmeu podmetaa ili
umetaka mora biti toliki da iskljui pojavu trajnih
deformacija eline konstrukcije.
Na uskladitenim delovima konstrukcije ne sme da se
zadrava voda.
Pri sortiranju delova konstrukcije treba ispotovati takav
sistem koji omoguava neprekidno uzimanje delova za
montau bez prepakivanja.
Tei delovi konstrukcije postavljaju se blie uz dizalicu,
kako bi krak ruke dizalice bio to manji. Poloaj
elemenata treba da odgovara montanom poloaju, ako
je mogue, da element ne mora pri montai da se
okree.

Projekat skele mora da obuhvati sve pomone konstrukcije

kojima se obezbeuje privremeno podupiranje delova eline
konstrukcije za vreme montae, kao i prostor i radna mesta
koji su potrebni za izvoenje radova na montai.
Pri izradi projekta skele moraju se uzeti u obzir sve mesne
prilike koji utiu na ispravan izbor statikog sistema skele i na
poloaj skele.
Crtei skele moraju biti izraeni u razmeri koja odgovara
vrsti konstrukcije skele, sa jasnim prikazom svih delova bitnih
za mo noenja i stabilnost skele.
U projektu skele mora biti jasno prikazan poloaj skele u
odnosu na razliite saobraajne veze. Na mestima na
kojima se vri saobraaj, delovi skele moraju se obezbediti
naroitim osiguranjem.
Statiki proraun skele mora biti izraen u skladu sa
tehnikim propisima i standardima koji vae za konstrukcije
od materijala od kog se izvodi skela. Koeficijent sigurnosti
skele na prevrtanje mora iznositi najmanje 1.5. Tehniki opis
skele mora sadrati nain montae, upotrebe i uklanjanja
skele.

Sve prolaze i staze na skeli po kojima se kreu i na kojima

radnici rade, izvoa mora obezbediti tako da radnicima ne
preti nikakva opasnost od povreda pri radu ili od pada sa
skele kao i od rada maina i dizalica.
Ako pri izovoenju montanih radova postoji mogunost
pada radnika, primenie se, pored drugih mera, po potrebi i
vezivanje radnika zatitnim opasaem i uetom.
Radnici moraju biti zatieni i od tetnog dejstva
isparavanja boja i gasova i od drugih tetnih uticaja,
saglasno sa odredbama propisa o zatiti na radu u
graevinarstvu.
Za upotrebu dizalica, maina i ureaja pri izvoenju radova
na montai elinih konstrukcija, vae odredbe propisa o
zatiti na radu sa dizalicama i propisa o zatiti na radu u
graevinarstvu.

Delovi eline konstrukcije koji su neznatno oteeni

moraju se na pogodan nain popraviti, a posle izvrene
popravke mora ih pregledati odgovorno struno lice
naruioca odnosno izvoaa radova.
Posebna panja se mora obratiti kontroli i ispravljanju
pritisnutih tapova reetkastih konstrukcija.
Ako su oteenja delova eline konstrukcije vea
oteeni delovi, uz saglasnost sa naruiocem, moraju se
ojaati ili zameniti novim. O oteenju i nainu saniranja
eline konstrukcije mora se sastaviti zapisnik.

Pripremni radovi za montau eline konstrukcije

zavravaju se protokolarnim prijemom temelja od
graevinske radne organizacije izvoaa fundamenata.
Prijem se vri na osnovu geodetskog snimka poloaja
temelja u osnovi, kao i njihovog visinskog poloaja.
Takoe se kontrolie i preciznost poloaja anker
zavrtnejva ili anker kutija.
Kontrolna geodetska merenja moraju obavljati za to
struna lica, i to pomou odgovarajuih mernih
instrumenata.
Osim geodetskog premera neophodno je izvriti i
detaljan vizuelni pregled fundamenata.

Montaa elinih konstrukcija

2. Glavna sredstva za montau (montane igle, kranovi,
auto-dizalice, helikopteri).

Montane igle
Za vertikalnu dopremu delova eline konstrukcije moe se
koristiti montana igla (londena). Ona je zglobno oslonjena
na temelj i privrena elinim uadima (sajlama) sa
ureajem za zatezanje na vrhu igle preko malo isturenih
konzola.
Montane organizacije uglavnom raspolau univerzalnim
iglama koje se sastavljaju iz tipskih delova. Tako je mogue
prema zahtevanoj visini i nosivosti igle formirati razliite
kombinacije poprenih preseka (sl. IV-6 a).
Velika mana montanih igli je mali horizontalni zahvat.
Ova mana, do izvesne mere, moe da se otkloni
dodavanjem ruke u obliku igle. Takva ruka nekada moe i
da se osloni na konstrukciju montiranog dela objekta (slika).
Montane igle se najee upotrebljavaju za podizanje
prostornih krovnih konstrukcija kompletno montiranih na
tlu.

Montane igle razliitih poprenih preseka

Montana igli vezana za postojei objekat

 Konstrukcija antenskog stuba na

zgradi TPC Ue podignuta je na
krov zgrade uz pomo toranjskog
krana koji je neposredno nakon
toga demontiran.
Najtei komad stuba (pojasni tap
izmeu dva montana nastavka)
teine oko 300kg, kao i svi ostali
elementi montiranu su uz pomo
jedne igle i jednog vitla na
elektrini pogon.

Montaa antenskog stuba na zgradi

TPC Ue.

Derik kranovi
Derik kranovi su veoma pogodni za montau elinih
konstrukcija. Po tipu dele se u dve grupe:
1. kada kran dohvata ceo objekat sa jednog mesta
upotrebljavaju se fiksni (vrsto ukotvljeni) derik
kranovi,
2.ukoliko to nije sluaj upotrebljavaju se pokretni
(mobilni) derik kranovi.
Fiksni (ukotvljeni) derik kranovi mogu imati ruku koja
je oslonjena u taki oslanjanja stuba derik krana, ili je
oslonjena na stub na odreenoj visini (slika).
Loe strane primene fiksnih derik kranova je mala
operativnost korienja (mora da se ukotvi u vie
smerova), ogranieno polje okretanja ruke, kao i potreba
korienja auto-dizalica za njihovu montau i
demontau.

Derik kran sa rukom oslonjenom na

mestu oslanjanja stuba

Derik kran sa rukom oslonjenom na

stub krana

Pokretni derik kranovi kreu se po koloseku i mogu se

okretati za 360. Snabdeveni su protivtegom i kosim
osloncima pa tako otpada potreba za ukotvljavanjem
uadima. Na slici prikazan je jedan pokretni derik kran za
montau tekih elinih konstrukcija.

Pokretni derik kran

Oslonac ruke i struba derik krana

sa prikazanim balastom

Derik kran

Oslonac ruke i struba derik krana

sa prikazanim balastom

Pokretni derik kran

Toranjski kranovi
Toranjski kranovi se uglavnom upotrebljavaju za
montau visokih graevina (obino viih od 40.0 m). Kod
ovakvih kranova stub derik krana zamenjen je tornjem
na pokretnoj platformi koja se kree po koloseku.
Generalno postoje dve vrste toranjskih kranova:
1.sa pomerljivom i
2.sa nepomerljivom horizontalnom rukom.
Kod prvog tipa toranjskih kranova ruka je zglobno
oslonjena pri vrhu tornja sa mogunou menjanja ugla
ime se obezbeuje razliiti dohvat kuke. Sa druge
strane tornja postavljen je protivteg. Ovakvi toranjski
kranovi proizvode se sa nosivostima od 7.5 do 75 t.

Toranjski kranovi sa pomerljivom

horizontalnom rukom

Drugi tip toranjskih kranova je sa nepominom

horizontalnom rukom po kojoj se kree maka, a u
produetku sa druge strane tornja postavljen je protivteg.
Ovakvi toranjski kranovi su uglavnom pokretni uzdu
objekta (kreu se po postavljenim inama).
Prema uslovima objekta ovakvi kranovi se mogu koristiti i
unutar objekta (u liftovskom oknu) za zgrade visoke
spratnosti, ili ukotvljeni uz zgradu.
Kod pokretne varijante toranjskih kranova visina dizanja
je do priblino 60.0 m, a kod kranova ukotvljenih uz
zgradu do 100.0 m.
Nosivost ovakvih kranova je maksimum 10 t pri
dohvatu ruke od 16.0 m, a maksimalni dohvat ruke je
do 50.0 m pri emu je maksimalna nosivost 2.5 t.

Toranjski kranovi sa ne
pomerljivom horizontalnom
rukom

Toranjski kranovi ukotvljeni uz zgradu

Efikasnost upotrebe toranjskih kranova je obezbedjena

samo pri veoj teini nosee eline konstrukcije koju
treba montirati (vie od 1000 t) i vreme korienja krana
vee od 4 meseca. U protivnom njegova primena nije
ekonomina jer ne postoji uravnoteenost izmeu radova
na montai i demontai krana sa prednostima njegovog
korienja.

Da bi se eliminisao problem montae i demontae

toranjskih kranova razvijen je specijalan tip
(samomontirajui kran) koji se potpuno automatizovano i
programirano montira.
Kran ima dva hidraulika cilindra da bi pokreti dizanja stuba
i dizanja ruke bili nezavisni. Za montau je potreban prostor
od samo 13.4 m2 (duina krana u fazi transporta), to je
mogue u svih 360. Otvaranje ruke poinje kada se stub
izdigne na 8.0m. Vreme potrebno za montau iznosi samo
11 minuta.
Konstrukcija ruke i stuba izvedena je od elinih cevi, to
omoguava transport krana u malom prostoru. Kran se
transportuje kao potpuno sklopljen na podvozu sa
pneumatskim tokovima ili na poluprikolici. Mana ovakvih
kranova je relativno mala nosivost i duina strele.

Samomontirajui toranjski kranovi

Autodizalice
Zbog svoje izuzetne pokretljivosti i tehnikih karakteristika
auto-dizalice imaju najveu primenu pri montai noseih
elinih konstrukcija.
Auto-dizalice manje nosivosti i sa kraom rukom pomeraju
se po komunikaciji bez problema i mogu se koristiti za
manje obime radova sa estim premetanjem.
Dizalice vee nosivosti su vee teine i nije uvek pogodno
esto menjati njihov poloaj, ukoliko treba efikasno da bude
iskoriena.
Fiksiranje auto-dizalice postie se hidrauliki izbacivanjem
oslonaca (stabilizatorima) koji obezbeuju horizontalni
poloaj obrtne platforme. Za teke auto-dizalice radne
povrne moraju biti dobro nabijene. Izbacivanje
teleskopske ruke je takoe hidrauliki.

Autodizalica i izvod iz kataloga

Autodizalica

Izvod iz kataloga (pored

taaka upisana je maksimalna
dozvoljena teina tereta)

Autodizalice velike nosivosti

(i do 1000t)

Autodizalica postavljena na
stabilizatore

Montaa krova benzinske

pumpe sa tri autodizalica
(istovremeni rad sve tri
dizalice na podizanju celog
krova koji je predhodno
ukrupnjen na tlu)

Dizalice guseniari
Dizalice-guseniari predviene su za gradilita gde autodizalice ne mogu da funkcioniu iz razloga male
nosivosti zemljita. Njihov transport na gradilite vri se
pomou tegljaa i prikolica.
Kao primer ovog tipa dizalica moe se navesti dizalica
Demag CC 1200 nosivosti 250 t pri dohvatu ruke od 6.0
m i visini dizanja 12.0 m.
Pri maksimalnoj visini dizanja 78.0 m i maksimalnom
dohvatu ruke od 70.0 m, jo uvek podie 5.2 t.
Teina dizalice sa protivtegom iznosi 212 t.

Dizalica guseniar DEMAG

CC1200

Portalne dizalice
Portalne dizalice se upotrebljavaju pre svega kao dizalice
u skladitima. Kretanje se ostvaruje po inama i mogu
efikasno da opslusluuju poduno razmetena skladita
(slika).
Njihova montaa i demontaa je veoma sloena i da bi
se ekonomino koristile neophodno je da teina
premetene i transportovane konstrukcije bude izuzetno
velika.

Portalna dizalica

Postoje i portalne dizalice koje se same podiu nosivosti

5 do 50 t. Posebni tip portalnih dizalica je samopokretni
PD 110 sa pneumatskim tokovima i nosivou od 11 t.

Portalna dizalica sa pneumatskim tokovima

Portalna dizalica
sa pneumatskim
tokovima

Portalne dizalice

eleznike dizalice
eleznike dizalice za montae u zgradarstvu ne dolaze
u obzir. Izuzetno mogu da budu iskoriene za utovar
eline konstrukcije pri eleznikom transportu.

Kabl kranovi
Kabl kranovi se za montau elinih konstrukcija u
zgradarstvu koriste samo tada kada su ve postavljeni i
koriste se za druge namene. Tako npr. pri izgradnji brana
mogu se upotrebiti i za montau eline konstrukciej
mainske zgrade.

Kabl kran

Kabl kranovi

Helikopteri
Transportovanje i montaa helikopterima koristi se
izuzetno retko i to samo u nepristupanim krajevima.
Za pristajanje i za poletanje mora da se izgradi vrsta
povrina.
Dozvoljena uzletna teina koju helikopter moe da
podigne zavisi od:
1.konstruktivnih karakteristika izabranog tipa,
2.od autmosferskog pritiska,
3.nadmorske visine odredita, temperature i
4.vlanosti vazduha.

Tehnike mogunosti nekoliko transportnih helikoptera

proizvedenih u SSSR-u prikazane su u Tabeli.
Tehnike karakteristike nekih tipova helikoptera

Mi 6

Mi 4

Mi 2

Transport i montaa konstrukcije uz pomo helikoptera

Transport i montaa konstrukcije uz pomo helikoptera