ZAKON

O PREKRAJIMA
DEO PRVI
MATERIJALNO-PRAVNE ODREDBE
Glava I
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona
lan 1.
Ovim zakonom ureuju se: pojam prekraja, uslovi za prekrajnu
odgovornost, uslovi za propisivanje i primenu prekrajnih sankcija, sistem sankcija,
prekrajni postupak i postupak izvrenja odluke.
Pojam prekraja
lan 2.
Prekraj je protivpravna skrivljeno izvrena radnja koja je propisom
nadlenog organa odreena kao prekraj.
Nema prekraja ukoliko je iskljuena protivpravnost ili krivica iako
postoje sva bitna obeleja prekraja.
Zakonitost u propisivanju prekraja i prekrajnih sankcija
lan 3.
Niko ne moe biti kanjen za prekraj, niti se prema njemu mogu
primeniti druge prekrajne sankcije, ako to delo pre nego to je bilo izvreno nije bilo
zakonom, ili na zakonu zasnovanom propisu, odreeno kao prekraj i za koje
zakonom ili drugim na zakonu zasnovanom propisu, nije propisano kojom vrstom i
visinom sankcije uinilac prekraja moe biti kanjen.
Propisivanje prekraja
lan 4.
Prekraji se mogu propisivati zakonom ili uredbom, odnosno odlukom
skuptine autonomne pokrajine, skuptine optine, skuptine grada i skuptine grada
Beograda.
Organi ovlaeni za donoenje propisa o prekrajima mogu propisivati
samo kazne i zatitne mere predviene ovim zakonom i u granicama koje odreuje
ovaj zakon.

-2Organi ovlaeni za donoenje propisa iz stava 1. ovog lana mogu

propisivati prekrajne kazne i zatitne mere samo za povrede propisa koje oni
donose u okviru svoje nadlenosti utvrene ustavom i zakonom, pod uslovima
odreenim ovim zakonom.
Organ koji je ovlaen da propisuje prekrajne kazne i zatitne mere
ne moe ovo pravo preneti na druge organe.
Vrste i svrha prekrajnih sankcija
lan 5.
Prekrajne sankcije su: kazne, opomena, zatitne mere i vaspitne
mere.
Svrha propisivanja, izricanja i primene prekrajnih sankcija je da
graani potuju pravni sistem i da niko ubudue ne uini prekraj.
Vremensko vaenje propisa
lan 6.
Na uinioca prekraja primenjuje se zakon odnosno propis koji je
vaio u vreme izvrenja prekraja.
Ako je posle uinjenog prekraja jednom ili vie puta izmenjen propis,
primenjuje se propis koji je najblai za uinioca.
Prostorno vaenje propisa
lan 7.
Odredbe o prekrajima vae na teritoriji Republike Srbije kad su
propisane zakonom ili uredbom, odnosno na teritoriji jedinica teritorijalne autonomije i
jedinica lokalne samouprave, kad su propisane odlukom skuptine autonomne
pokrajine, skuptine optine, skuptine grada ili skuptine grada Beograda.
Za prekraj predvien propisima Republike Srbije kaznie se uinilac
ako je prekraj uinjen na teritoriji Republike Srbije ili ako je uinjen na domaem
brodu ili vazduhoplovu dok se nalazi van teritorije Republike Srbije.
Za prekraj uinjen u inostranstvu kaznie se uinilac prekraja samo
ako je to odreeno zakonom ili uredbom.
U sluaju iz stava 2. ovog lana moe se, pod uslovom uzajamnosti,
ustupiti gonjenje za prekraj stranoj dravi u kojoj uinilac prekraja koji je strani
dravljanin ima prebivalite.
Nekanjavanje za prekraj
lan 8.
Niko ne moe biti kanjen u prekrajnom postupku dva ili vie puta za
istu prekrajnu radnju.

-3Nee se kazniti za prekraj lice koje je u krivinom postupku ili u

postupku za privredni prestup pravosnano oglaeno krivim za delo koje ima i
obeleja prekraja.
Diplomatski imunitet
lan 9.
Prekrajni postupak nee se voditi niti e se izricati kazna protiv lica
koja uivaju diplomatski imunitet.

Glava II
IZVRENJE PREKRAJA
Radnja izvrenja prekraja
lan 10.
Prekraj moe biti izvren injenjem ili neinjenjem.
Prekraj je izvren neinjenjem kad je propisom predvieno kao
prekraj, proputanje da se preduzme odreeno injenje.
Vreme izvrenja prekraja
lan 11.
Prekraj je izvren u vreme kada je uinilac radio ili bio duan da radi,
bez obzira kada je posledica nastupila.
Mesto izvrenja prekraja
lan 12.
Prekraj je izvren kako u mestu gde je uinilac radio ili bio duan da
radi, tako i u mestu gde je posledica nastupila.
Nuna odbrana
lan 13.
Nema prekraja ako je radnja propisana kao prekraj uinjena u
nunoj odbrani.
Nuna je ona odbrana koja je neophodno potrebna da uinilac od
svog dobra ili od dobra drugoga odbije istovremeni protivpravni napad.
Uinilac koji je prekoraio granice nune odbrane, moe se blae
kazniti. Ako je to prekoraenje uinjeno pod naroito olakavajuim okolnostima,
uinilac nee odgovarati za prekraj.

-4Krajnja nuda
lan 14.
Nema prekraja ako je radnja propisana kao prekraj uinjena u
krajnjoj nudi.
Krajnja nuda postoji ako je prekraj uinjen da uinilac otkloni od
svog dobra ili dobra drugog istovremenu neskrivljenu opasnost koja se na drugi nain
nije mogla otkloniti, i ako pri tome uinjeno zlo nije vee od zla koje je pretilo.
Uinilac koji je prekoraio granice krajnje nude, moe se blae
kazniti. Ako je to prekoraenje uinjeno pod osobito olakavajuim okolnostima, nee
odgovarati za prekraj.
Sila i pretnja
lan 15.
Nema prekraja ako je radnja propisana kao prekraj uinjena pod
uticajem sile ili pretnje.
Pokuaj
lan 16.
Za pokuaj prekraja uinilac e se kazniti samo ako je to posebno
propisano.

Glava III
PREKRAJNA ODGOVORNOST
Subjekti i uslovi odgovornosti
lan 17.
Fiziko lice, pravno lice, odgovorno lice u pravnom licu, odgovorno lice
u dravnom organu, organu teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave i
preduzetnik mogu biti odgovorni za prekraj samo kad je to propisom o prekraju
predvieno.
Fiziko lice je odgovorno za prekraj ako je u vreme izvrenja
prekraja bilo uraunljivo i prekraj izvrilo sa umiljajem ili iz nehata.
Pod uslovima iz stava 2. ovog lana za prekraj odgovara odgovorno
lice u pravnom licu, odgovorno lice u dravnom organu i preduzetnik.
Pravno lice je odgovorno za prekraj uinjen skrivljeno preduzetom
radnjom ili proputanjem dunog nadzora od strane organa upravljanja ili
odgovornog lica ili skrivljenom radnjom drugog lica koje je u vreme izvrenja
prekraja bilo ovlaeno da postupa u ime pravnog lica.

-5Pravno lice koje se nalazi u steaju odgovorno je za prekraj uinjen

pre otvaranja ili u toku steajnog postupka, ali mu se ne moe izrei kazna, nego
samo zatitna mera oduzimanja predmeta i oduzimanje imovinske koristi.
Republika Srbija, dravni organi, organi teritorijalne autonomije, grad i
jedinice lokalne samouprave ne mogu biti odgovorni za prekraj.
Uraunljivost
lan 18.
Nije uraunljiv uinilac prekraja koji u vreme izvrenja prekraja nije
mogao shvatiti znaaj svog injenja ili neinjenja, ili nije mogao upravljati svojim
postupcima, usled trajne ili privremene duevne bolesti ili druge tee duevne
poremeenosti ili zaostalog duevnog razvoja.
Okolnost da je prekraj uinjen pod uticajem alkohola ili drugih
omamljujuih sredstava ne iskljuuje odgovornost uinioca.
Krivica
lan 19.
Kriv je uinilac koji je u vreme kada je uinio prekraj postupao sa
umiljajem ili iz nehata.
Za prekrajnu krivicu dovoljan je nehat uinioca ako propisom o
prekraju nije odreeno da e se kazniti samo ako je prekraj uinjen sa umiljajem.
Prekraj je uinjen iz nehata kad je uinilac bio svestan da usled
njegovog injenja ili neinjenja moe nastupiti zabranjena posledica, ali je olako
drao da je moe spreiti ili da ona nee nastupiti, ili kad nije bio svestan mogunosti
nastupanja zabranjene posledice, iako je prema okolnostima i prema svojim linim
svojstvima bio duan i mogao biti svestan te mogunosti.
Prekraj je uinjen sa umiljajem kad je uinilac bio svestan svog dela
i hteo njegovo izvrenje ili kad je bio svestan da usled njegovog injenja ili neinjenja
moe nastupiti zabranjena posledica, i pristao je na njeno nastupanje.
Stvarna zabluda
lan 20.
Nije kriv za prekraj uinilac koji je u vreme izvrenog prekraja bio u
stvarnoj zabludi.
Stvarna zabluda postoji kad je uinilac u vreme izvrenja prekraja
pogreno smatrao da postoje okolnosti prema kojima bi, da su one stvarno postojale,
njegova radnja bila dozvoljena.

-6Pravna zabluda
lan 21.
Nepoznavanje propisa kojim je prekraj predvien ne iskljuuje
odgovornost, ali uinilac prekraja koji iz opravdanih razloga nije znao da je ta radnja
zabranjena, moe se blae kazniti.
Saizvrilatvo
lan 22.
Ako vie lica uestvovanjem u radnji izvrenja prekraja zajedniki
uine prekraj ili ostvarujui zajedniku odluku drugom radnjom bitno doprinesu
izvrenju prekraja, svako od njih kaznie se kaznom propisanom za taj prekraj.
Podstrekavanje
lan 23.
Ko drugog sa umiljajem podstrekne da uini prekraj kaznie se kao
da ga je sam uinio.
Pomaganje
lan 24.
Ko drugom sa umiljajem pomogne da izvri prekraj kaznie se kao
da ga je sam uinio.
Granice odgovornosti sauesnika
lan 25.
Podstreka i pomaga su odgovorni u granicama svog umiljaja.
S obzirom na prirodu prekraja, nain i okolnosti pod kojima je
podstrekavanje ili pomaganje izvreno i stepen krivice podstrekaa i pomagaa,
podstreka i pomaga mogu se blae kazniti ili se postupak protiv njih moe
obustaviti.
Odgovornost odgovornog lica u pravnom licu
lan 26.
Odgovornim licem, u smislu ovog zakona, smatra se lice kome su u
pravnom licu povereni odreeni poslovi koji se odnose na upravljanje, poslovanje ili
proces rada, kao i lice koje u dravnom organu, organu teritorijalne autonomije i
jedinice lokalne samouprave vri odreene dunosti.
Zakonom se moe propisati da za prekraj odgovara odgovorno lice u
dravnom organu, organu teritorijalne autonomije ili organu jedinice lokalne
samouprave.

-7Nije odgovorno za prekraj odgovorno lice koje je postupalo na

osnovu nareenja drugog odgovornog lica ili organa upravljanja i ako je preduzelo
sve radnje koje je na osnovu zakona, drugog propisa ili akta bilo duno da preduzme
da bi spreilo izvrenje prekraja.
Odgovornost odgovornog lica ne prestaje zato to mu je prestao radni
odnos u pravnom licu, dravnom organu ili organu jedinice lokalne samouprave niti
zato to je nastala nemogunost kanjavanja pravnog lica usled njegovog prestanka.
Strano fiziko lice, pravno i odgovorno lice
lan 27.
Strano fiziko lice, strano pravno lice i odgovorno lice odgovaraju za
prekraje jednako kao i domae fiziko, pravno i odgovorno lice.
Strano pravno lice i odgovorno lice kaznie se za prekraj uinjen na
teritoriji Republike Srbije ako strano pravno lice ima poslovnu jedinicu ili
predstavnitvo u Republici Srbiji.

Glava IV
KAZNE
Vrste i svrha kazni
lan 28.
Za prekraj se mogu propisati kazna zatvora, novana kazna, rad u
javnom interesu ili kazneni poeni sa ponitenjem vaenja vozake dozvole.
U okviru opte svrhe prekrajnih sankcija (lan 5. stav 2. ovog
zakona), svrha kanjavanja je da se izrazi drutveni prekor uiniocu zbog izvrenog
prekraja i da se utie na njega i na sva ostala lica da ubudue ne ine prekraje.
Nain propisivanja kazni
lan 29.
Za jedan prekraj se moe alternativno propisati kazna zatvora ili
novana kazna, ali se moe izrei samo jedna od njih.
Za prekraj uinjen radi sticanja materijalne koristi zakonom se mogu
propisati i kazna zatvora i novana kazna i obe se mogu izrei zajedno.
Za prekraj pravnog lica moe se propisati samo novana kazna.
Nadlenost za propisivanje kazni
lan 30.
Kazna zatvora i kazneni poeni sa ponitenjem vozake dozvole mogu
se propisati samo zakonom.

-8Novana kazna i rad u javnom interesu, mogu se propisati zakonom ili

uredbom, odnosno odlukom skuptine autonomne pokrajine, skuptine optine,
skuptine grada ili skuptine grada Beograda.
Izricanje kazni
lan 31.
Kazna zatvora se moe izrei samo kao glavna kazna.
Novana kazna, rad u javnom interesu i kazneni poeni sa ponitenjem
vozake dozvole mogu se izrei i kao glavna i kao sporedna kazna.
Ako su novana kazna i kazna zatvora propisane alternativno, kazna
zatvora se izrie samo za prekraj kojim su bile prouzrokovane tee posledice ili za
prekraje koji ukazuju na vei stepen krivice uinioca.
Kazna zatvora
lan 32.
Kazna zatvora se ne moe propisati u trajanju kraem od jednog ni
duem od trideset dana.
Za tee prekraje javnog reda i mira i tee prekraje kojima se
ugroava ivot ili zdravlje ljudi, ili usled kojih mogu nastati druge tee posledice moe
se propisati kazna zatvora do ezdeset dana.
Kaznu zatvora moe izrei samo prekrajni sud (u daljem tekstu: sud).
Kazna zatvora ne moe se izrei trudnoj eni, posle navrena tri
meseca trudnoe, ni majci dok dete ne navri jednu godinu ivota, a ako je dete
mrtvo roeno ili ako je umrlo posle poroaja dok ne proe est meseci od dana
poroaja.
Rad u javnom interesu
lan 33.
Rad u javnom interesu je neplaeni rad u korist drutva kojim se ne
vrea ljudsko dostojanstvo i ne ostvaruje profit.
Rad u javnom interesu se moe izrei samo uz pristanak uinioca a
ne moe trajati krae od 10 asova niti due od 120 asova, s tim to se ne moe
obavljati due od dva asa dnevno.
Prilikom izricanja rada u javnom interesu, sud e imati u vidu vrstu
izvrenog prekraja, uzrast, fiziku i radnu sposobnost, psihika svojstva,
obrazovanje, sklonosti i druge posebne okolnosti koje se odnose na linost uinioca.

-9Kazneni poeni
lan 34.
Za prekraje protiv bezbednosti saobraaja na putevima zakonom se
mogu propisati kazneni poeni u rasponu od 1 do 18.
Kazna iz stava 1. ovog lana izrie se pod uslovima predvienim ovim
zakonom ako drugim zakonom nije drugaije propisano.
Uz kaznu iz stava 1. uiniocu mogu biti izreene dopunske obaveze u
cilju edukacije vozaa ili praenja njegovog ponaanja u saobraaju. Vrste dopunskih
obaveza i uslovi za njihovo izricanje propisuju se posebnim zakonom.
Kazneni poeni se mogu izrei vozau koji poseduje vaeu vozaku
dozvolu izdatu u Republici Srbiji ili vozau kome je pravosnanom odlukom
zabranjeno upravljanje vozilom na motorni pogon.
Ako je tokom dve godine voza dobio 18 ili vie kaznenih poena, sud
mu presudom ponitava vozaku dozvolu.
U sluaju iz stava 5. ovog lana vozaka dozvola prestaje da vai sa
pravosnanou sudske presude.
Posle jedne godine od pravosnanosti sudske presude kojom mu je
ponitena vozaka dozvola uinilac pod zakonom propisanim uslovima moe ponovo
stei vozaku dozvolu.
Novana kazna
lan 35.
Zakonom ili uredbom novana kazna moe se propisati u rasponu:
1. od 500,00 do 50.000,00 dinara za fiziko lice ili odgovorno lice;
2. od 10.000,00 do 1.000.000,00 dinara za pravno lice;
3. od 5.000,00 do 500.000,00 dinara za preduzetnika.
Odlukama skuptine autonomne pokrajine, skuptine optine,
skuptine grada ili skuptine grada Beograda, mogu se propisati novane kazne do
polovine iznosa propisanog u stavu 1. ovog lana.
Novana kazna koja se naplauje na mestu izvrenja prekraja moe
se za fiziko lice i odgovorno lice propisati u fiksnom iznosu od 500,00 do 5.000,00
dinara, a za pravno lice i preduzetnika u fiksnom iznosu od 2.000,00 do 20.000,00
dinara.
Izuzetno od odredaba st. 1 - 3. ovog lana, zakonom se mogu
propisati posebni rasponi kazne za sledee prekraje:
- u srazmeri sa visinom priinjene tete ili neizvrene obaveze,
vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet prekraja, ali ne vie od
dvadesetostrukog iznosa tih vrednosti - za prekraje iz oblasti javnih prihoda, javnog

- 10 informisanja, carinskog, spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja, prometa roba i

usluga i prometa hartijama od vrednosti;
- u iznosu najvie do 10% opredeljenom u odnosu na prihod koji su
pravno lice, odgovorno lice u pravnom licu ili preduzetnik ostvarili u obraunskoj
godini koja je prethodila godini kada je prekraj uinjen - za prekraje iz oblasti
spreavanja, ograniavanja ili naruavanja konkurencije.
Rok plaanja novane kazne
lan 36.
U presudi se odreuje rok plaanja novane kazne, koji ne moe biti
krai od petnaest dana niti dui od tri meseca od dana pravosnanosti presude.
U opravdanim sluajevima, sud moe reenjem dozvoliti da se
novana kazna isplati u ratama, pri emu isti sud odreuje nain i rok plaanja, koji
ne moe biti dui od est meseci.
Na reenje iz stava 2. ovog lana nije dozvoljena alba.
Zamena neplaene novane kazne
lan 37.
Ako kanjeno fiziko lice, u odreenom roku ne plati novanu kaznu u
celini ili delimino u roku, novana kazna ili neplaeni deo kazne zamenie se radom
u javnom interesu ili kaznom zatvora.
U sluaju iz stava 1. neplaena novana kazna zamenie se radom u
javnom interesu ili kaznom zatvora tako to se za svakih zapoetih petstotina dinara
odreuje dva dana rada u javnom interesu ili jedan dan zatvora, s tim to rad u
javnom interesu ne moe da traje due od 60 dana, a kazna zatvora ne moe biti
kraa od jednog, ni dua od trideset dana.
Deo neplaene novane kazne koji nije mogao biti zamenjen kaznom
zatvora ili radom u javnom interesu, naplauje se prinudnim putem.
Ako posle odluke suda iz stava 3. ovog lana kanjeno fiziko lice
isplati novanu kaznu, kazna zatvora ili rad u javnom interesu nee se izvriti.
Ukoliko je izvrenje kazne zapoeto, pa kanjeno lice isplati ostatak novane kazne,
obustavie se izdravanje kazne zatvora i rada u javnom interesu.
Ako kanjeno fiziko lice isplati deo novane kazne, ostatak kazne e
se srazmerno zameniti radom u javnom interesu ili kaznom zatvora.
Ako je pored novane kazne kanjenom bila izreena i kazna zatvora,
zatvor kojim se zamenjuje novana kazna i izreena kazna zatvora ne mogu trajati
due od ezdeset dana.
Ako su u sluaju iz stava 1. ovog lana za vie prekraja bile izreene
kazne zatvora preko trideset dana i novana kazna, zatvor kojim se zamenjuje
novana kazna ne moe, zajedno sa izreenom kaznom zatvora, prei devedeset
dana.

- 11 Ako su za prekraj propisane i novana kazna i kazna zatvora, kazna

zatvora kojom se zamenjuje izreena novana kazna ne moe prei najviu meru
kazne zatvora propisanu za taj prekraj.
Novana kazna izreena preduzetniku zamenjuje se kaznom zatvora,
po pravilima po kojima se kaznom zatvora zamenjuje novana kazna izreena
fizikom licu.
Zamena novane kazne u kaznu zatvora vri se na osnovu reenja
suda protiv kojeg je dozvoljena alba u roku od 3 dana.
Prinudna naplata novane kazne
lan 38.
Profesionalnom vojniku novana kazna ne moe biti zamenjena
kaznom zatvora ili radom u javnom interesu.
Ako kanjeno pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu ne plate u
odreenom roku izreenu novanu kaznu, naplata e se izvriti prinudnim putem.
Odmeravanje kazne
lan 39.
Kazna za prekraje odmerava se u granicama koje su za taj prekraj
propisane, a pri tome se uzimaju u obzir sve okolnosti koje utiu da kazna bude vea
ili manja, a naroito: teina i posledice prekraja, okolnosti pod kojima je prekraj
uinjen, stepen krivice uinioca, line prilike uinioca i dranje uinioca posle
uinjenog prekraja.
Ne moe se uzeti u obzir kao oteavajua okolnost ranije izreena
kazna ili zatitna mera, ako je od dana pravosnanosti presude do dana donoenja
nove presude proteklo vie od dve godine.
Pri odmeravanju visine novane kazne uzee se u obzir i imovno
stanje uinioca.
Ublaavanje kazne
lan 40.
Ako se prilikom odmeravanja kazne utvrdi da prekrajem nisu
prouzrokovane tee posledice, a postoje olakavajue okolnosti koje ukazuju da se i
blaom kaznom moe postii svrha kanjavanja, propisana kazna moe se ublaiti
na jedan od sledeih naina:
1. izrei kazna ispod najmanje mere kazne koja je propisana za taj
prekraj, ali ne ispod najmanje zakonske mere te vrste kazne;
2. umesto propisane kazne zatvora izrei novana kazna ili rad u
javnom interesu;
3. umesto propisane kazne zatvora i novane kazne izrei samo
jedna od tih kazni.

- 12 Naknada tete kao razlog obustave postupka

lan 41.
Sud moe obustaviti postupak protiv uinioca prekraja za koji je
propisana novana kazna, ako je on dobrovoljno posle izvrenja prekraja a pre
pokretanja prekrajnog postupka otklonio protivpravno stanje ili nadoknadio tetu
koju je izazvao prekrajem.
Sticaj prekraja
lan 42.
Ako je uinilac jednom radnjom ili sa vie radnji uinio vie prekraja
za koje mu se istovremeno sudi, prethodno e se utvrditi kazna za svaki od tih
prekraja, pa e se za sve te prekraje izrei jedinstvena kazna.
Jedinstvena kazna e se izrei po sledeim pravilima:
1. ako je za sve prekraje u sticaju utvrena kazna zatvora, izrei e
se jedinstvena kazna zatvora, koja ne moe biti vea od ezdeset dana;
2. ako je za sve prekraje u sticaju utvrena novana kazna, izrei e
se jedinstvena novana kazna koja predstavlja zbir utvrenih novanih kazni, s tim
to jedinstvena novana kazna ne moe biti vea od dvostrukog iznosa najvee
novane kazne predviene ovim zakonom;
3. ako je za sve prekraje u sticaju utvrena kazna rada u javnom
interesu, izrei e se jedinstvena kazna rada u javnom interesu koja ne moe trajati
due od 120 asova;
4. ako je za prekraje u sticaju utvrena kazna zatvora, a za druge
prekraje novana kazna, izrei e se jedna kazna zatvora i jedna novana kazna po
ta. 1. i 2. ovog stava;
5. ako su za prekraje u sticaju utvreni kazneni poeni, izrei e se
jedinstvena kazna koja odgovara zbiru svih pojedinanih kaznenih poena, a koji ne
moe biti vei od 18 kaznenih poena.
Uraunavanje zadravanja i pritvora u kaznu
lan 43.
Vreme za koje je uinilac prekraja zadran pre donoenja presude
uraunava se u izreenu kaznu.
Ako je protiv lica osumnjienog za krivino delo bio odreen pritvor, a
krivini postupak je pravosnano okonan obustavom krivinog postupka ili
oslobaajuom odnosno odbijajuom presudom, osim zbog stvarne nenadlenosti
suda, pa se za istu radnju u prekrajnom postupku utvrdi krivica uinioca, vreme
provedeno u pritvoru uraunae se u izreenu kaznu za prekraj.
Pritvor odnosno zadravanje koje je trajalo due od dvanaest, a krae
od dvadesetetiri asa rauna se u jedan dan zatvora, odnosno 500,00 dinara
novane kazne.

- 13 -

Glava V
OPOMENA
lan 44.
Umesto novane kazne za prekraj moe se izrei opomena ako
postoje okolnosti koje u znatnoj meri umanjuju odgovornost uinioca, tako da se
moe oekivati da e se ubudue kloniti vrenja prekraja i bez izricanja kazne.
Opomena se moe izrei i ako se prekraj ogleda u neispunjavanju
propisane obaveze ili je prekrajem nanesena teta, a uinilac je posle pokretanja
postupka, a pre donoenja presude ispunio propisanu obavezu, odnosno otklonio ili
nadoknadio nanesenu tetu.

Glava VI
ZATITNE MERE
Svrha i propisivanje
lan 45.
U okviru opte svrhe prekrajnih sankcija (lan 5. stav 2), svrha
primene zatitne mere je da otkloni uslove koji omoguavaju ili podstiu uinioca na
izvrenje novog prekraja.
Zatitna mera moe se propisati zakonom i uredbom.
Vrste zatitnih mera
lan 46.
Za prekraje se mogu propisati sledee zatitne mere:
1. oduzimanje predmeta,
2. zabrana vrenja odreenih delatnosti,
3. zabrana pravnom licu da vri odreene delatnosti,
4. zabrana odgovornom licu da vri odreene poslove,
5. zabrana upravljanja motornim vozilom,
6. obavezno leenje alkoholiara i narkomana,
7. zabrana pristupa oteenom, objektima ili mestu izvrenja
prekraja,
8. javno objavljivanje presude,
9. udaljenje stranaca sa teritorije Republike Srbije.
Zatitne mere oduzimanja predmeta, obaveznog leenja alkoholiara i
narkomana i udaljenje stranaca sa teritorije Republike Srbije mogu se izrei pod

- 14 uslovima propisanim ovim zakonom i kad nisu predviene propisom kojim je odreen
prekraj.
Izricanje zatitnih mera
lan 47.
Kad postoje uslovi za izricanje zatitnih mera predvieni ovim ili
drugim zakonom, uiniocu prekraja moe biti izreena jedna ili vie zatitnih mera.
Zatitne mere se izriu uz izreenu kaznu ili opomenu.
Zatitne mere se mogu izrei i kad prekrajna sankcija nije izreena
ako je takva mogunost propisana.
Zatitnu meru izrie sud.
Oduzimanje predmeta
lan 48.
Predmeti koji su upotrebljeni ili su bili namenjeni za izvrenje prekraja
ili koji su nastali izvrenjem prekraja mogu se privremeno ili trajno oduzeti ako su
svojina uinioca prekraja, odnosno ako njima raspolae pravno lice uinilac
prekraja.
Predmeti iz stava 1. ovog lana mogu se oduzeti i kad nisu svojina
uinioca prekraja ili njima ne raspolae pravno lice uinilac prekraja, ako to
zahtevaju interesi opte bezbednosti, uvanje ivota i zdravlja ljudi, sigurnost robnog
prometa ili razlozi morala, kao i u drugim sluajevima predvienim ovim zakonom.
Sud koji je doneo presudu odredie u skladu sa posebnim propisima
da li e se oduzeti predmeti unititi, prodati ili predati zainteresovanom organu
odnosno organizaciji.
Ako je uinilac samovoljno otuio ili unitio predmete ili je na drugi
nain onemoguio njihovo oduzimanje, u presudi e se odrediti da plati novani iznos
koji odgovara vrednosti predmeta.
Propisom kojim se odreuje prekraj moe se predvideti obavezno
izricanje zatitne mere oduzimanja predmeta.
Predmeti iz st. 1. i 2. ovog lana oduzee se i kad se prekrajni
postupak ne zavri presudom kojom se okrivljeni oglaava krivim ako to zahtevaju
interesi opte bezbednosti ili razlozi morala ili ako je postupak prekinut iz razloga to
uinilac prekraja nije dostupan sudu, kao i u drugim sluajevima odreenim
posebnim zakonom. O tome se donosi posebno reenje na koje okrivljeni ima pravo
albe.
Oduzimanjem predmeta ne dira se u pravo treih lica na naknadu
tete od uinioca.

- 15 Zabrana vrenja odreenih delatnosti

lan 49.
Zabrana vrenja odreenih delatnosti sastoji se u privremenoj zabrani
preduzetniku ili drugom uiniocu prekraja da vri odreenu privrednu ili drugu
delatnost za koju se izdaje dozvola nadlenog organa ili koja se upisuje u
odgovarajui registar.
Ako propisom kojim se odreuje prekraj nisu posebno predvieni
uslovi za izricanje zatitne mere iz stava 1. ovog lana, mera se moe izrei ako
uinilac prekraja delatnost zloupotrebi za izvrenje prekraja ili ako se opravdano
moe oekivati da bi dalje vrenje te delatnosti bilo opasno po ivot ili zdravlje ljudi ili
druge zakonom zatiene interese.
Zabrana vrenja odreene delatnosti moe se izrei u trajanju od est
meseci do tri godine, raunajui od pravosnanosti presude.
Vreme provedeno na izdravanju kazne zatvora ne uraunava se u
trajanje izreene mere.
Zabrana pravnom licu da vri odreene delatnosti
lan 50.
Zabrana pravnom licu da vri odreene delatnosti sastoji se u zabrani
proizvodnje odreenih proizvoda ili vrenja odreenih poslova u oblasti prometa
robe, finansija i usluga, ili u zabrani vrenja drugih odreenih poslova.
Ako propisom kojim se odreuje prekraj nisu posebno predvieni
uslovi za izricanje zatitne mere, mera se moe izrei ako bi dalje vrenje odreene
delatnosti bilo opasno po ivot ili zdravlje ljudi, tetno za privredno ili finansijsko
poslovanje drugih pravnih lica ili za privredu u celini.
Zabrana pravnom licu da vri odreenu delatnost moe se izrei u
trajanju od est meseci do tri godine, raunajui od pravosnanosti presude.
Zabrana odgovornom licu da vri odreene poslove
lan 51.
Zabrana odgovornom licu da vri odreene poslove sastoji se u
zabrani uiniocu prekraja da vri poslove koje je vrio u vreme izvrenja prekraja ili
rukovodeu dunost u privrednom ili finansijskom poslovanju, ili odreenu vrstu
poslova, ili sve ili neke dunosti vezane za raspolaganje, korienje, upravljanje ili
rukovanje poverenom imovinom.
Ako propisom kojim se odreuje prekraj nije drugaije odreeno,
zabrana odgovornom licu da vri odreene poslove izrie se kad odgovorno lice
zloupotrebi dunost radi izvrenja prekraja.
Zabrana odgovornom licu da vri odreene poslove moe se izrei u
trajanju od tri meseca do jedne godine, raunajui od pravosnanosti presude.

- 16 Vreme provedeno na izdravanju kazne zatvora ne uraunava se u

trajanje izreene mere.
Zabrana upravljanja motornim vozilom
lan 52.
Zabrana upravljanja motornim vozilom sastoji se u tome da se
uiniocu zabrani upravljanje motornim vozilom.
Ako propisom kojim se odreuje prekraj nisu posebno predvieni
uslovi za izricanje zatitne mere, mera se moe izrei uiniocu prekraja koji je uinio
prekraj protiv bezbednosti saobraaja ili kad postoji opasnost da e ponovo uiniti
prekraj, odnosno ije ranije krenje tih propisa pokazuje da je opasno da upravlja
motornim vozilom.
Pri odluivanju da li e se izrei ta mera uzee se u obzir i to da li je
uinilac voza motornog vozila po zanimanju.
Zatitna mera iz stava 1. ovog lana moe se izrei u trajanju od
trideset dana do jedne godine.
Trajanje izreene mere rauna se od dana pravosnanosti presude.
Organ unutranjih poslova oduzee vozaku dozvolu, a ako uinilac nema izdatu
dozvolu, organ unutranjih poslova nee mu izdati novu dozvolu, odnosno dozvoliti
polaganje vozakog ispita dok izreena mera traje.
Vreme provedeno na izdravanju kazne zatvora ne uraunava se u
trajanje mere.
Obavezno leenje alkoholiara i narkomana
lan 53.
Obavezno leenje alkoholiara i narkomana moe se izrei licu koje je
uinilo prekraj usled zavisnosti od stalne upotrebe alkohola ili opojnih droga i kod
koga postoji opasnost da e usled ove zavisnosti i dalje da ini prekraje.
Pre izricanja mere iz stava 1. ovog lana, sud e pribaviti miljenje
vetaka odnosno nadlene zdravstvene organizacije.
Pri izricanju mere iz stava 1. ovog lana uiniocu prekraja naloie
se obavezno leenje u odgovarajuoj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj
ustanovi. Ako uinilac prekraja bez opravdanih razloga odbije leenje, mera e se
izvriti prinudnim putem.
Zatitna mera iz stava 1. ovog lana najdue moe trajati do godine
dana, a izvrenje izreene mere obustavie se i pre isteka vremena odreenog u
presudi ako zdravstvena organizacija ustanovi da je leenje zavreno.

- 17 Zabrana pristupa oteenom, objektima

ili mestu izvrenja prekraja
lan 54.
Zabrana pristupa oteenom, objektima ili mestu izvrenja prekraja
izrie se radi spreavanja uinioca da ponovi prekraj ili da nastavi da ugroava
oteenog.
Mera iz stava 1. ovog lana izrie se na pismeni predlog podnosioca
zahteva za pokretanje prekrajnog postupka ili na usmeni zahtev oteenog, istaknut
pri sasluanju u prekrajnom postupku.
Odluka suda kojom je izreena zabrana pristupa mora da sadri:
vremenski period u kom se izvrava, podatke o licima kojima uinilac ne sme
pristupati, naznaenje objekata kojima ne sme pristupiti i u koje vreme, mesta ili
lokacija u okviru kojih se uiniocu zabranjuje pristup.
Izreena mera zabrane pristupa oteenom ukljuuje i meru zabrane
pristupa zajednikom stanu ili domainstvu u periodu za koji vai zabrana.
Zatitna mera zabrane pristupa moe se izrei u trajanju do godine
dana, raunajui od pravosnanosti presude.
O odluci suda kojom se izrie zabrana pristupa obavetava se
oteeni, organ unutranjih poslova nadlean za izvrenje mere i Centar za socijalni
rad, ukoliko se mera odnosi na zabranu uiniocu pristupa deci ili branom drugu.
Krenje zabrane pristupa oteenom, objektima
ili mestu izvrenja prekraja
lan 55.
Kanjeni kome je pravosnanom presudom izreena mera zabrane
pristupa a koji pristupi oteenom, objektima ili mestu izvrenja prekraja tokom
trajanja mere ili ostvari kontakt sa oteenim na nedozvoljeni nain ili u nedozvoljeno
vreme, kaznie se novanom kaznom do 15.000,00 dinara ili kaznom zatvora do 30
dana.
Kaznom iz stava 1. ovog lana kaznie se i oteeni na iji je predlog
mera doneta, koji svojim radnjama navede kanjenog da prekri zabranu pristupa.
Javno objavljivanje presude
lan 56.
Zatitnu meru objavljivanja presude sud e izrei ako smatra da bi bilo
korisno da se javnost upozna sa presudom, a naroito ako bi objavljivanje presude
doprinelo da se otkloni opasnost po ivot ili zdravlje ljudi ili da se zatiti sigurnost
prometa roba i usluga ili privreda.
Prema znaaju prekraja sud odluuje da li e se presuda objaviti
preko tampe, radija ili televizije ili preko vie navedenih sredstava informisanja, kao i
da li e se obrazloenje presude objaviti u celini ili u izvodu, vodei pri tom rauna da

- 18 nain objavljivanja omogui obavetenost svih u ijem interesu presudu treba

objaviti.
Presuda se moe objaviti u roku od najdue 30 dana od dana
pravosnanosti presude.
Propisom kojim se odreuje prekraj moe se predvideti obavezno
izricanje zatitne mere javnog objavljivanja presude.
Trokovi javnog objavljivanja presude padaju na teret kanjenog.
Udaljenje stranaca sa teritorije Republike Srbije
lan 57.
Udaljenje stranaca sa teritorije Republike Srbije moe se izrei
strancu koji je uinio prekraj zbog koga je nepoeljan njegov dalji boravak u zemlji.
Zatitna mera iz stava 1. ovog lana moe se izrei u trajanju od est
meseci do tri godine.
Trajanje izreene mere tee od dana pravosnanosti presude, s tim
to se vreme provedeno na izdravanju kazne zatvora ne uraunava u trajanje mere.
Posebnim zakonom mogu biti propisani uslovi pod kojima se moe na
odreeno vreme odloiti izvrenje zatitne mere iz stava 1. ovog lana.
Sticaj zatitnih mera
lan 58.
Ako je jednom presudom za vie prekraja utvreno vie zatitnih
mera iste vrste, za koje je propisano da e se izrei u odreenom trajanju, izrei e
se jedinstvena zatitna mera koja je jednaka zbiru trajanja pojedinano utvrenih
zatitnih mera, s tim da ona ne moe prei najviu zakonsku granicu trajanja te vrste
zatitne mere.

Glava VII
ODUZIMANJE IMOVINSKE KORISTI PRIBAVLJENE
PREKRAJEM
Osnov oduzimanja imovinske koristi
lan 59.
Niko ne moe zadrati imovinsku korist koja je pribavljena prekrajem.
Korist iz stava 1. ovog lana se oduzima presudom kojom su utvreni
prekraj i odgovornost za njega, pod uslovima koji su predvieni ovim zakonom.

- 19 Nain oduzimanja imovinske koristi

lan 60.
Od uinioca prekraja e se oduzeti novac, hartije od vrednosti,
predmeti od vrednosti i svaka druga imovinska korist koja je pribavljena izvrenjem
prekraja. Ako takvo oduzimanje nije mogue, uinilac e se obavezati da plati
novani iznos koji odgovara pribavljenoj imovinskoj koristi.
Ako okrivljeni u odreenom roku ne plati novani iznos iz stava 1.
ovog lana, naplata e se izvriti prinudnim putem.
Imovinska korist pribavljena izvrenjem prekraja moe se oduzeti od
lica na koje je prenesena bez naknade, ili uz naknadu koja ne odgovara stvarnoj
vrednosti.
Oduzimanje imovinske koristi od drugog
lan 61.
Ako je prekrajem pribavljena imovinska korist za drugo fiziko lice ili
za pravno lice, ta e se korist oduzeti.
Zatita oteenog
lan 62.
Ako je oteenom u prekrajnom postuku dosuen imovinsko-pravni
zahtev, oduzimanje imovinske koristi izrei e se samo ukoliko ta korist prelazi
dosueni imovinsko-pravni zahtev oteenog.

Glava VIII
ODREDBE O MALOLETNICIMA
Prekrajna odgovornost maloletnika
lan 63.
Protiv maloletnika koji u vreme kada je uinio prekraj nije navrio
etrnaest godina (dete) ne moe se voditi prekrajni postupak.
Na maloletnike koji su uinili prekraj, starosti od navrenih etrnaest
do navrenih osamnaest godina, primenjuju se odredbe ove glave, a ostale odredbe
ovog zakona samo ako nisu u suprotnosti sa ovim odredbama.
Odgovornost roditelja, usvojitelja ili staratelja deteta i
maloletnika
lan 64.
Kada je dete uinilo prekraj zbog proputanja dunog nadzora
roditelja, usvojitelja, odnosno staratelja, a ova lica su bila u mogunosti da takav

- 20 nadzor vre, roditelji, usvojitelj, odnosno staratelj deteta kaznie se za prekraj kao
da su ga sami uinili.
Zakonom se moe propisati da e se za prekraj kazniti i roditelji,
usvojitelj, odnosno staratelj maloletnika starog od etrnaest do osamnaest godina
koji je uinio prekraj, ako je uinjeni prekraj posledica proputanja dunog nadzora
nad maloletnikom, a bili su u mogunosti da takav nadzor vre.
Prekrajne sankcije prema maloletnicima
lan 65.
Maloletniku koji je u vreme izvrenja prekraja navrio etrnaest, a
nije navrio esnaest godina (mlai maloletnik) mogu se izrei samo vaspitne mere.
Maloletniku koji je u vreme izvrenja prekraja navrio esnaest
godina, a nije navrio osamnaest godina (stariji maloletnik) moe se izrei vaspitna
mera ili kazna.
Zatitna mera se moe izrei maloletniku uz vaspitnu meru, ako je
zbog prirode prekraja to neophodno.
Samo sud moe maloletniku izrei vaspitnu meru, novanu kaznu,
kaznu zatvora i zatitnu meru.
Vrste vaspitnih mera
lan 66.
Maloletnicima se mogu se izrei sledee vaspitne mere:
1. mere upozorenja i usmeravanja: ukor i posebne obaveze i
2. mere pojaanog nadzora.
Mere upozorenja i usmeravanja se izriu kad je takvim merama
potrebno uticati na linost maloletnika i njegovo ponaanje i kada su one dovoljne da
se postigne svrha ovih mera.
Mere pojaanog nadzora izriu se kad za vaspitavanje i razvoj
maloletnika treba preduzeti trajnije vaspitne mere uz odgovarajui struni nadzor i
pomo.
Ukor
lan 67.
Ukor se izrie maloletniku prema kojem nije potrebno preduzeti trajnije
vaspitne mere, a naroito kad se iz njegovog odnosa prema uinjenom prekraju i
njegove spremnosti da ubudue ne ini prekraje moe zakljuiti da e izreenom
vaspitnom merom biti postignuta svrha ove mere.
Pri izricanju ukora, maloletniku e se ukazati na drutvenu
neprihvatljivost njegovog postupka i ukoliko ponovo uini prekraj, mogunost
izricanja i druge vaspitne mere.

- 21 Posebne obaveze
lan 68.
Ukoliko sud oceni da je odgovarajuim zahtevima i zabranama,
potrebno uticati na maloletnika i njegovo ponaanje, moe maloletniku odrediti jednu
ili vie posebnih obaveza i to:
1. da se izvini oteenom;
2. da u okviru svojih mogunosti, popravi ili nadoknadi tetu koju je
prouzrokovao;
3. da ne poseuje odreena mesta i izbegava drutvo odreenih lica
koja na njega negativno utiu;
4. da se podvrgne odvikavanju i leenju od zavisnosti od alkohola,
droga ili drugih opojnih sredstava i sredstava zavisnosti;
5. da se radi uenja ili provere znanja saobraajnih propisa uputi u
nadlenu ustanovu za osposobljavanje vozaa;
6. da se, bez naknade, ukljui u rad humanitarnih organizacija ili u
poslove ekolokog, socijalnog ili lokalnog znaaja;
7. da se ukljui u rad sportskih i drugih sekcija u koli uz pedagoki
nadzor nastavnika.
Obaveze iz stava 1. ta. 1. do 7. ovog lana, ne mogu trajati due od
est meseci i ne smeju ometati maloletnikovo kolovanje ili zaposlenje.
U okviru obaveze iz stava 1. taka 2. ovog lana sud e odrediti
visinu, oblike i nain popravljanja tete, pri emu lini rad maloletnika moe trajati
najvie do 20 asova u periodu od mesec dana i mora biti tako rasporeen da ne
smeta redovnom kolovanju ili zaposlenju maloletnika.
Sud e prilikom izricanja posebnih obaveza upozoriti maloletnika da
se zbog neispunjenja odreenih obaveza, one mogu zameniti drugom obavezom ili
vaspitnom merom.
Izvrenje posebnih obaveza sprovodi se uz nadzor Centra za socijalni
rad koji o izvravanju obaveza obavetava sud.
Mere pojaanog nadzora
lan 69.
Vaspitne mere pojaanog nadzora izriu se ako je potrebno da se
prema maloletniku izvri trajnija mera vaspitanja.
Meru pojaanog nadzora od strane roditelja, usvojitelja ili staratelja,
sud e izrei ako su roditelji, usvojitelj ili staratelj propustili da vre potrebnu brigu i
nadzor nad maloletnikom, a u mogunosti su da ovakav nadzor vre i to se od njih s
osnovom moe oekivati.

- 22 Ako roditelji, usvojitelj ili staratelj ne mogu vriti pojaani nadzor nad
maloletnikom, maloletniku e se izrei pojaan nadzor organa starateljstva.
Mere pojaanog nadzora iz st. 2. i 3. ovog lana mogu trajati najdue
jednu godinu.
Uslovi za izricanje vaspitnih mera
lan 70.
Pri izricanju vaspitnih mera uzimaju se u obzir starost maloletnika,
stepen njegovog duevnog razvoja, psihike karakteristike i motivi zbog kojih je
uinio prekraj, dosadanje vaspitanje, okolina i uslovi pod kojima je iveo, teina
prekraja, da li mu je ve pre toga bila izreena vaspitna mera, kao i sve ostale
okolnosti koje utiu na izbor vaspitne mere kojom e se najbolje postii svrha
vaspitanja.
Radi utvrivanja okolnosti iz stava 1. ovog lana, sud mora sasluati
roditelje i usvojitelja maloletnika, njegovog staratelja i druga lica koja mogu pruiti
potrebne podatke.
Obustava izvrenja i izmena odluke o vaspitnoj meri
lan 71.
Kad se posle donoenja odluke kojom je izreena vaspitna mera
pojave okolnosti kojih nije bilo u vreme donoenja odluke ili se za njih nije znalo, a
one bi bile od uticaja na donoenje odluke, izvrenje izreene mere moe se
obustaviti ili se izreena mera moe zameniti drugom vaspitnom merom.
Ponovno odluivanje o vaspitnim merama
lan 72.
Ako je od pravosnanosti odluke kojom je izreena neka od vaspitnih
mera ili posebnih obaveza, proteklo vie od est meseci, a izvrenje nije zapoeto,
sud e ponovo odluiti o potrebi da se izvri izreena mera ili posebna obaveza. Pri
tome moe odluiti da se ranije izreena mera ili posebna obaveza, izvri, ne izvri ili
da se zameni nekom drugom vaspitnom merom ili posebnom obavezom.
Sud je duan da vodi posebnu evidenciju za svakog maloletnika kome
je izreena vaspitna mera.
Kanjavanje starijih maloletnika
lan 73.
Starijem maloletniku moe se izrei kazna samo ako je u vreme kada
je uinio prekraj, prema svojoj duevnoj razvijenosti mogao shvatiti znaaj svoje
radnje i upravljati svojim postupcima i ako zbog teih posledica prekraja ili veeg
stepena prekrajne odgovornosti ne bi bilo opravdano primeniti vaspitnu meru.
Kazna zatvora starijem maloletniku moe se izrei izuzetno, pri emu
se mora imati u vidu priroda prekraja, line osobine i ponaanje maloletnika.

- 23 Kazna zatvora koja se izrekne starijem maloletniku ne moe biti dua

od petnaest dana, niti se novana kazna moe zameniti zatvorom u trajanju duem
od petnaest dana.
Izricanje vaspitne mere ili kazne za prekraje u sticaju
lan 74.
Ako je maloletnik uinio vie prekraja u sticaju, sud e pri izboru
vaspitnih mera jedinstveno ceniti sve prekraje i izrei samo jednu meru.
Ako sud za neki od prekraja utvrdi kaznu, a za druge prekraje
vaspitne mere, izrei e samo kaznu.
Tako e postupiti i ako se posle izreene vaspitne mere odnosno
kazne utvrdi da je maloletnik pre ili posle njenog izricanja uinio prekraj.
Dejstvo punoletnosti
lan 75.
Ako je maloletnik postao punoletan pre donoenja odluke sud nee
izrei vaspitnu meru.
Ako je maloletnik postao punoletan posle donoenja odluke kojim je
bila izreena vaspitna mera, sud e reenjem obustaviti izvrenje te mere.

Glava IX
ZASTARELOST
Zastarelost pokretanja i voenja prekrajnog postupka
lan 76.
Prekrajni postupak ne moe se pokrenuti ako protekne jedna godina
od dana kada je prekraj uinjen.
Zastarevanje prekrajnog gonjenja ne tee za vreme za koje se
gonjenje ne moe preduzeti po zakonu.
Zastarevanje se prekida svakom procesnom radnjom nadlenog
organa koja se preduzima radi gonjenja uinioca prekraja.
Posle svakog prekida zastarevanje poinje ponovo da tee.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, za prekraje iz oblasti
carinskog, spoljnotrgovinskog, deviznog poslovanja, javnih prihoda i finansija,
prometa roba i usluga i vazdunog saobraaja moe se posebnim zakonom propisati
dui rok zastarelosti gonjenja.
Rok iz stava 5. ovog lana ne moe biti dui od pet godina.

- 24 Prekrajno gonjenje zastareva u svakom sluaju kad protekne dva

puta onoliko vremena koliko se po zakonu trai za zastarelost gonjenja.
Zastarelost izvrenja kazne i zatitne mere
lan 77.
Izreena kazna i zatitna mera ne mogu se izvriti ako je od dana
pravosnanosti presude protekla jedna godina.
Zastarevanje izvrenja kazne i zatitne mere poinje od dana
pravosnanosti presude kojom je izreena kazna odnosno zatitna mera.
Zastarevanje izvrenja kazne i zatitne mere ne tee za vreme za koje
se izvrenje ne moe preduzeti po zakonu.
Zastarevanje se prekida svakom procesnom radnjom nadlenog
organa koja se preduzima radi izvrenja kazne, odnosno zatitne mere.
Posle svakog prekida zastarevanje poinje ponovo da tee.
Izvrenje kazne odnosno zatitne mere zastareva u svakom sluaju
kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu trai za izvrenje kazne,
odnosno zatitne mere.

DEO DRUGI
PREKRAJNI POSTUPAK
Glava X
OSNOVNA NAELA POSTUPKA
Naelo zakonitosti
lan 78.
Ovaj zakon utvruje pravila kojima se osigurava da niko nevin ne
bude kanjen, a da se odgovornom uiniocu prekraja izrekne prekrajna sankcija
pod uslovima koje predvia ovaj zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.
Zakonitost u izricanju prekrajnih sankcija
lan 79.
Uiniocu prekraja kaznu ili drugu sankciju moe izrei samo nadleni
sud i organ dravne uprave (u daljem tekstu: organ uprave) koji vodi prekrajni
postupak po ovom zakonu.

- 25 Optuno naelo
lan 80.
Prekrajni postupak pokree se i vodi na osnovu zahteva ovlaenog
organa ili oteenog.
Utvrivanje istine
lan 81.
Sud je duan da istinito i potpuno utvrdi injenice koje su vane za
donoenje zakonite odluke i da sa jednakom panjom ispita i utvrdi kako injenice
koje terete okrivljenog tako i one koje mu idu u korist.
Pomo neukoj stranci
lan 82.
Sud je duan da se stara da neznanje ili neukost stranaka ne bude na
tetu njihovih prava.
Ekonominost prekrajnog postupka
lan 83.
Sud je duan da postupak sprovede bez odugovlaenja, ali tako da to
ne bude na tetu donoenja pravilne i zakonite odluke.
Slobodna ocena dokaza
lan 84.
Sud ocenjuje dokaze po svom slobodnom uverenju.
Koje e injenice uzeti kao dokazane, sud odluuje na osnovu
savesne i briljive ocene svakog dokaza posebno, svih dokaza zajedno i na osnovu
rezultata celokupnog postupka.
Pravo na odbranu
lan 85.
Pre donoenja odluke, okrivljenom se mora dati mogunost da se
izjasni o injenicama i dokazima koji ga terete i da iznese sve injenice i dokaze koji
mu idu u korist, osim u sluajevima predvienim zakonom.
U prekrajnom postupku okrivljeni mora ve na prvom ispitivanju biti
obaveten o prekraju za koji se tereti i o osnovama optube, osim ako se postupak
na osnovu ovog zakona ne sprovodi bez ispitivanja okrivljenog.
Ako uredno pozvani okrivljeni ne doe i ne opravda izostanak ili u
odreenom roku ne da pismenu odbranu, a njegovo ispitivanje nije nuno za

- 26 utvrivanje injenica koje su od vanosti za donoenje zakonite odluke, presuda se

moe doneti i bez ispitivanja okrivljenog.
Okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz strunu pomo branioca
koga sam izabere. Sud je duan da prilikom prvog ispitivanja okrivljenog poui o
pravu na branioca.
Upotreba jezika u prekrajnom postupku
lan 86.
Prekrajni postupak se vodi u skladu sa odredbama zakona kojim se
ureuje slubena upotreba jezika i pisama.
Okrivljeni, svedoci i druga lica koja uestvuju u prekrajnom postupku
imaju pravo da pri izvoenju pojedinih radnji u postupku ili na usmenom pretresu
upotrebljavaju svoj jezik.
Ako se radnja u prekrajnom postupku odnosno usmeni pretres ne
vodi na jeziku tog lica, obezbedie se usmeno prevoenje onoga to to lice ili drugi
iznosi, kao i isprava i drugog pismenog dokaznog materijala.
O pravu na prevoenje pouie se lice iz stava 2. ovoga lana, koje se
moe odrei tog prava ako zna jezik na kome se vodi prekrajni postupak. U
zapisniku e se zabeleiti da je data pouka i izjava uesnika.
Prevoenje obavlja tuma koga odredi sud koji vodi prekrajni
postupak.
Dvostepenost prekrajnog postupka
lan 87.
Protiv odluka nadlenih organa donetih u prvom stepenu moe se
izjaviti alba ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.
Presuda odnosno reenje doneto u prekrajnom postupku postaju
pravosnani danom donoenja presude Vieg prekrajnog suda.
Zabrana preinaenja na gore
lan 88.
Ako je alba izjavljena samo u korist okrivljenog, presuda se u delu
koji se odnosi na izreenu sankciju ne moe izmeniti na njegovu tetu, niti se u
ponovljenom postupku moe doneti nepovoljnija presuda za okrivljenog.
Naknada tete neopravdano zadranom ili kanjenom licu
lan 89.
Lice koje je neopravdano kanjeno za prekraj ili je bez osnova
zadrano ima pravo na naknadu tete koja mu je time priinjena, kao i druga prava
utvrena zakonom.

- 27 Po zahtevu lica iz stava 1. ovog lana, ministarstvo nadleno za

poslove pravosua, sprovodi postupak radi postizanja sporazuma o postojanju, vrsti i
visini naknade.
Pravna pomo
lan 90.
Sudovi i organi uprave koji vode prekrajni postupak, duni su jedni
drugima i drugim sudovima pruati pravnu pomo u poslovima iz svoje nadlenosti.
Organi unutranjih poslova i drugi organi uprave duni su sudovima i
drugim organima uprave koji vode prekrajni postupak, pruati pravnu pomo i
izvravati njihove naloge u poslovima iz svoje nadlenosti.
Sudovi su duni da pruaju pravnu pomo dravnim i drugim
organima dostavljanjem spisa, isprava i drugih podataka, ako se time ne ometa tok
prekrajnog postupka.

Glava XI
ORGANI NADLENI ZA VOENJE POSTUPKA
Nadlenost sudova
lan 91.
Prekrajni postupak u prvom stepenu vode prekrajni sudovi, ukoliko
za voenje prekrajnog postupka nisu nadleni organi uprave.
Prekrajni postupak u drugom stepenu vodi Vii prekrajni sud.
Vii prekrajni sud odluuje o albama na odluke suda, o albama na
odluke koje u prekrajnom postupku donesu organi uprave, o sukobu i prenoenju
mesne nadlenosti sudova i vri druge poslove odreene zakonom.
Vii prekrajni sud pregleda i prati rad sudova, pribavlja od sudova
podatke i izvetaje potrebne za praenje prekrajne prakse, primenu zakona i drugih
propisa, praenje i prouavanje drutvenih odnosa i pojava i podatke o drugim
pitanjima od interesa za ostvarivanje njihove funkcije.
lan 92.
Javnost rada suda obezbeuje se pre svega: javnim odravanjem
pretresa, objavljivanjem odluka, davanjem obavetenja zainteresovanim licima o toku
prekrajnog postupka, upoznavanjem javnosti o svom radu putem sredstava javnog
informisanja.
Radi ouvanja tajne, zatite morala, interesa maloletnika ili zatite
drugih posebnih interesa drutvene zajednice, moe se iskljuiti javnost rada u svim
ili samo u pojedinim fazama prekrajnog postupka.

- 28 Sastav suda
lan 93.
Sudija prekrajnog suda sudi i odluuje kao sudija pojedinac.
Vii prekrajni sud sudi i odluuje u veu sastavljenom od troje sudija.
Opta mesna nadlenost
lan 94.
Za voenje prekrajnog postupka u prvom stepenu mesno je nadlean
sud na ijem podruju je prekraj uinjen ili pokuan.
Sud koji je mesno nadlean za voenje prekrajnog postupka protiv
pravnog lica nadlean je i za voenje prekrajnog postupka protiv odgovornog lica u
pravnom licu.
Ako je prekraj uinjen na domaem brodu ili domaem
vazduhoplovu, za voenje prekrajnog postupka u prvom stepenu mesno je
nadlean sud na ijem se podruju nalazi domaa luka ili vazduhoplovno pristanite
u kome se zavrava putovanje uinioca prekraja, a ako je uinilac prekraja lan
posade, nadlean je sud na ijem se podruju nalazi matina luka broda odnosno
matino pristanite vazduhoplova.
Ako je prekraj izvren ili pokuan na podruju vie prekrajnih
sudova, nadlean je onaj sud koji je prvi zapoeo postupak, a ako postupak jo nije
zapoet, sud kome je pre podnet zahtev za pokretanje prekrajnog postupka.
Supsidijarna mesna nadlenost
lan 95.
Ako nije poznato mesto izvrenja prekraja, mesno je nadlean sud
na ijem podruju okrivljeni ima prebivalite ili boravite, odnosno sedite okrivljenog
pravnog lica ukoliko se vanost propisa kojim je prekraj odreen prostire i na
podruju na kome se nalazi njegovo prebivalite ili boravite, odnosno sedite
okrivljenog pravnog lica.
Ako nisu poznati ni mesto izvrenja prekraja ni prebivalite ili
boravite okrivljenog, nadlean je sud na ijem se podruju okrivljeni pronae
odnosno uhvati ili se sam prijavi.
Kumulacija mesne nadlenosti
lan 96.
Ako je isto lice okrivljeno za vie prekraja pa su za voenje
prekrajnog postupka nadlena dva ili vie sudova, nadlean je onaj sud koji je po
zahtevu ovlaenog organa prvi zapoeo postupak, a ako postupak jo nije zapoet
nadlean je sud kome je prvo podnesen zahtev za pokretanje prekrajnog postupka.

- 29 Spajanje i razdvajanje prekrajnog postupka

lan 97.
Sud koji je nadlean za voenje prekrajnog postupka protiv uinioca
prekraja nadlean je i za voenje postupka protiv sauesnika.
Za saizvrioca nadlean je, po pravilu sud, koji je kao nadlean za
jednog od njih, prvi zapoeo postupak.
Protiv uinioca prekraja i sauesnika sprovee se, po pravilu,
jedinstven prekrajni postupak i doneti jedna presuda, a ako je to celishodno,
postupak protiv pojedinih sauesnika moe se razdvojiti. U tom sluaju e se doneti
posebna presuda.
Postupak protiv pravnog lica i odgovornog lica
lan 98.
Protiv pravnog lica i odgovornog lica u pravnom licu vodi se jedinstven
prekrajni postupak, osim ako postoje zakonski razlozi da se vodi postupak samo
protiv jednog od njih.
Ako se protiv odgovornog lica u pravnom licu ne moe pokrenuti
postupak, postupak e se pokrenuti i sprovesti samo protiv pravnog lica.
Ako je pravno lice prestalo da postoji ili postoje druge pravne smetnje
za voenje postupka, postupak e se pokrenuti i sprovesti samo protiv odgovornog
lica u pravnom licu.
Prenoenje mesne nadlenosti
lan 99.
Kad je nadleni sud iz pravnih ili stvarnih razloga spreen da postupa
u odreenom predmetu, duan je da o tome izvesti Vii prekrajni sud koji e odrediti
drugi stvarno nadlean sud.
Protiv reenja iz stava 1. ovog lana nije dozvoljena alba.
Postupanje u sluaju nenadlenosti
lan 100.
Sud je duan da po slubenoj dunosti pazi na svoju stvarnu i mesnu
nadlenost i im primeti da nije nadlean, reenjem se oglaava nenadlenim i bez
odlaganja dostavlja predmet nadlenom sudu ili drugom nadlenom organu.
Ako sud kome je predmet dostavljen kao nadlenom smatra da je
nadlean sud koji mu je predmet dostavio, pokrenue postupak za reavanje sukoba
nadlenosti.

- 30 Reavanje sukoba nadlenosti

lan 101.
O sukobu nadlenosti izmeu sudova reava Vii prekrajni sud.
Dok se ne rei sukob nadlenosti izmeu sudova, svaki od njih duan
je da preduzima one radnje u postupku za koje postoji opasnost od odlaganja.
Protiv reenja kojim je odlueno o sukobu nadlenosti nije dozvoljena
alba.
Sukob nadlenosti izmeu sudova i drugih organa nadlenih za
voenje prekrajnog postupka reava Ustavni sud Srbije.
Sukob nadlenosti izmeu organa uprave koji vode prekrajni
postupak, reava se po optim pravilima za sukob nadlenosti organa uprave.

Glava XII
IZUZEE
Osnovi za izuzee
lan 102.
Sudija koji uestvuje u prekrajnom postupku izuzee se:
1. ako je oteen prekrajem;
2. ako mu je okrivljeni, branilac okrivljenog, predstavnik okrivljenog
pravnog lica, podnosilac zahteva za pokretanje prekrajnog postupka, oteeni ili
njegov zakonski zastupnik odnosno punomonik, brani drug ili srodnik po krvi u
pravoj liniji do bilo kog stepena srodstva, u pobonoj liniji do etvrtog stepena, a po
tazbinskom srodstvu do drugog stepena;
3. ako je sa okrivljenim, predstavnikom okrivljenog pravnog lica,
braniocem okrivljenog, slubenim licem koje je u ime ovlaenog organa podnelo
zahtev za pokretanje prekrajnog postupka ili oteenim u odnosu staratelja,
staranika, usvojitelja, usvojenika, hranitelja ili hranjenika;
4. ako je u istom predmetu kao slubeno lice u ime ovlaenog
organa podneo zahtev za pokretanje prekrajnog postupka ili je uestvovao kao
predstavnik okrivljenog pravnog lica, branilac okrivljenog, zakonski zastupnik ili
punomonik oteenog, ili je sasluan kao svedok ili kao vetak;
5. ako je u istom predmetu uestvovao u donoenju prvostepene
presude;
6. ako
nepristrasnost.

postoje

okolnosti

koje

izazivaju

sumnju

njegovu

- 31 Dunost sudije kad postoje razlozi za izuzee

lan 103.
Sudija koji uestvuje u prekrajnom postupku, im sazna da postoji
koji od razloga za izuzee iz lana 102. stava 1. ta. 1-5. ovog zakona, duan je da
prekine svaki rad na tom predmetu i da o tome obavesti predsednika suda, koji e
odrediti drugog sudiju. Ako se radi o izuzeu predsednika suda, on e odrediti sebi
zamenika izmeu sudija tog suda.
Ako je predsednik suda istovremeno i jedini sudija u tom sudu ili ako iz
drugih razloga ne moe da sebi odredi zamenika iz istog suda zatraie od
predsednika Vieg prekrajnog suda da delegira drugog sudiju.
Ako sudija smatra da postoje druge okolnosti koje opravdavaju
njegovo izuzee (lan 102. stav 1. taka 6. ovog zakona), obavestie o tome
predsednika prekrajnog suda, a ako se radi o sluaju iz stava 2. ovog lana,
predsednika Vieg prekrajnog suda.
Podnoenje zahteva za izuzee
lan 104.
Izuzee sudije zbog postojanja nekog od razloga za izuzee iz lana
102. ovog zakona mogu traiti okrivljeni i ovlaeni podnosilac zahteva za pokretanje
prekrajnog postupka (u daljem tekstu: stranke).
Zahtev za izuzee sudije, stranke mogu podneti do donoenja
presude, odnosno reenja.
Zahtev za izuzee predsednika i sudija Vieg prekrajnog suda
stranka moe podneti u albi na prvostepenu presudu.
Stranka moe traiti izuzee samo poimenino odreenog sudije koji u
predmetu postupa.
Stranka je duna da u zahtevu navede okolnosti zbog kojih smatra da
postoji neki od zakonskih osnova za izuzee.
Postupanje u sluaju podnetog zahteva za izuzee
lan 105.
Kad sudija koji je uestvovao u prekrajnom postupku sazna da je
podnet zahtev za njegovo izuzee, duan je da odmah obustavi svaki rad na
predmetu, a ako se radi o izuzeu iz lana 102. stava 1. take 6. ovog zakona, moe
do donoenja reenja o izuzeu preduzimati samo one radnje za koje postoji
opasnost od odlaganja.

- 32 Izuzee drugih uesnika u postupku

lan 106.
Odredbe o izuzeu sudija shodno e se primenjivati i na slubeno lice
koje vodi prekrajni postupak u organu uprave, zapisniare, tumae i vetake.
Odluivanje o zahtevu za izuzee
lan 107.
O zahtevu za izuzee sudije odluuje predsednik suda.
Ako se trai izuzee predsednika suda, reenje o izuzeu donosi
predsednik Vieg prekrajnog suda.
Ako se trai izuzee sudije Vieg prekrajnog suda, reenje o izuzeu
donosi predsednik istog suda.
Ako se trai izuzee predsednika Vieg prekrajnog suda, reenje o
izuzeu donosi Vrhovni sud Srbije.
O izuzeu zapisniara, tumaa i vetaka odluuje sudija koji vodi
prekrajni postupak.
Pre donoenja reenja o izuzeu pribavie se izjava od lica ije se
izuzee trai, a po potrebi sprovee se i druge radnje.
Protiv reenja kojim se zahtev za izuzee usvaja nije dozvoljena
alba, a reenje kojim se izuzee odbija moe se pobijati samo albom protiv
presude.

Glava XIII
OKRIVLJENI
Okrivljeni i njegova prava
lan 108.
Okrivljeni je lice protiv koga se vodi prekrajni postupak.
Okrivljeni ima pravo da podnosi dokaze, stavlja predloge i koristi
pravna sredstva predviena ovim zakonom.
Za okrivljenog koji nije poslovno sposoban radnje u postupku
preduzima zakonski zastupnik.
Okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz strunu pomo branioca.

- 33 Branilac okrivljenog
lan 109.
Okrivljeni moe uzeti za branioca advokata, a njega moe, u skladu sa
zakonom, zameniti advokatski pripravnik.
Branioca okrivljenom mogu uzeti i njegov zakonski zastupnik, brani
drug, srodnik po krvi u pravoj liniji, usvojitelj, usvojenik, brat, sestra i hranitelj
okrivljenog, kao i lice sa kojim okrivljeni ivi u vanbranoj zajednici.
Branilac je ovlaen da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje
moe preduzeti okrivljeni.
Branilac je duan da podnese punomoje sudu, odnosno organu
uprave pred kojim se vodi postupak. Okrivljeni moe dati braniocu i usmeno
punomoje na zapisnik kod suda, odnosno organa uprave pred kojim se vodi
prekrajni postupak.
Prava i dunosti branioca prestaju kad okrivljeni opozove punomoje.
Okrivljeno pravno lice
lan 110.
Za okrivljeno pravno lice u prekrajnom postupku uestvuje njegov
predstavnik, koji je ovlaen da preduzima sve radnje koje moe da preduzima sam
okrivljeni.
Predstavnik okrivljenog pravnog lica
lan 111.
Predstavnik okrivljenog pravnog lica je lice ovlaeno da to pravno lice
predstavlja ili zastupa na osnovu zakona ili drugog akta pravnog lica.
Poslodavac moe za predstavnika pravnog lica odrediti drugo lice iz
reda svojih lanova ili drugog radnika u tom pravnom licu.
Predstavnik okrivljenog pravnog lica iz st. 1. i 2. ovog lana mora da
ima pismeno ovlaenje organa koji ga je odredio za predstavnika.
Predstavnik okrivljenog pravnog lica moe biti samo jedno lice.
Predstavnik okrivljenog stranog pravnog lica
lan 112.
Predstavnik okrivljenog stranog pravnog lica je lice koje upravlja
predstavnitvom ili drugom poslovnom jedinicom tog pravnog lica u Republici Srbiji,
ukoliko za predstavnika pravnog lica ne bude odreeno drugo lice.

- 34 Lica koja ne mogu biti predstavnici pravnog lica

lan 113.
Predstavnik pravnog lica ne moe biti lice koje je u istoj stvari svedok.
Predstavnik pravnog lica ne moe biti odgovorno lice protiv koga se
vodi postupak za isti prekraj, koje istie da je postupalo na osnovu nareenja
drugog odgovornog lica ili organa upravljanja.
U sluajevima iz st. 1. i 2. ovog lana sud je duan da pozove pravno
lice da u roku od osam dana odredi drugog predstavnika.
Kanjavanje za neodreivanje predstavnika
lan 114.
Ako okrivljeno pravno lice na poziv suda ne odredi svog predstavnika
ili u roku iz lana 113. stav 3. ne odredi drugog predstavnika kaznie se novanom
kaznom od 500,00 do 1.000,00 dinara. Ako i posle izricanja te kazne pravno lice ne
odredi svog predstavnika, za svako dalje neodazivanje pozivu kaznie se novanom
kaznom od 1.000,00 do 3.000,00 dinara.
Pravo na branioca
lan 115.
Pravno lice i odgovorno lice u tom pravnom licu koja imaju status
okrivljenih u istoj stvari mogu imati svaki svog branioca ili zajednikog branioca.

Glava XIV
OTEENI
lan 116.
Oteeni u smislu ovog zakona je lice ije je kakvo lino ili imovinsko
pravo povreeno ili ugroeno prekrajem.
Oteeni koji je navrio esnaest godina moe sam podneti zahtev za
pokretanje prekrajnog postupka.
punomonika:

Oteeni ima pravo da sam ili preko svog zakonskog zastupnika ili
1. podnosi i zastupa zahtev za pokretanje prekrajnog postupka,

2. podnosi dokaze, stavlja predloge i istie imovinsko-pravni zahtev

za naknadu tete ili povraaj stvari,
3. izjavljuje albu na presudu odnosno reenje doneto povodom
njegovog zahteva za pokretanje prekrajnog postupka.

- 35 -

Glava XV
JAVNI TUILAC I DRUGI ORGANI OVLAENI NA
POKRETANJE POSTUPKA
Javni tuilac kao stranka u postupku
lan 117.
Javni tuilac je stranka u prekrajnom postupku.
Javni tuilac:
1. preduzima mere radi otkrivanja, pronalaenja i pribavljanja
potrebnih dokaza za gonjenje uinilaca prekraja i uspeno voenje prekrajnog
postupka pred sudom ili nadlenim organom uprave,
2. podnosi zahtev za pokretanje prekrajnog postupka, albu ili
vanredna pravna sredstva protiv odluka suda odnosno nadlenog organa uprave,
3. preduzima druge radnje na koje je ovlaen ovim zakonom i
posebnim propisima.
Javni tuilac je stvarno nadlean da postupa u prekrajnom postupku
ukoliko je podneo zahtev za pokretanje prekrajnog postupka. Ako je javni tuilac
prvi podneo zahtev za pokretanje prekrajnog postupka, postupak e se voditi po
njegovom zahtevu, a nastaviti po zahtevu oteenog ili drugog organa nadlenog za
pokretanje postupka ako javni tuilac odustane od zahteva.
Ako odustane od zahteva za pokretanje prekrajnog postupka, javni
tuilac je duan da u roku od osam dana od dana odustajanja od zahteva, obavesti
oteenog ili drugo lice ovlaeno za pokretanje postupka da bi nastavili postupak.
Ako je oteeni ili drugi ovlaeni organ za pokretanje prekrajnog
postupka ve podneo zahtev za pokretanje postupka, postupak e se nastaviti po
tom zahtevu.
Drugi organ nadlean za pokretanje postupka
lan 118.
Kada je prema ovom zakonu za podnoenje zahteva za pokretanje
prekrajnog postupka nadlean drugi organ, on ima sva prava koja ima i javni tuilac
kao stranka u postupku, osim onih koja javnom tuiocu, kao dravnom organu,
pripadaju po posebnom zakonu.

- 36 -

Glava XVI
PODNESCI I ZAPISNICI
Podnesci
lan 119.
Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka, predlozi, pravni lekovi i
druge izjave i saoptenja (u daljem tekstu: podnesci) podnose se pismeno ili se daju
usmeno na zapisnik.
Pismeni podnesci se predaju neposredno ili se alju potom. Kratka i
hitna obavetenja mogu se dati telefaksom, teleksom, telefonom, elektronskom
potom ili na drugi odgovarajui nain. Slubenik koji je primio telefonski ili na drugi
nain, obavetenje koje nije u pisanom obliku, nainie o tome zabeleku i priloiti je
u spis predmeta.
Podnesci iz stava 1. ovog lana moraju biti razumljivi i sadrati sve to
je potrebno da bi se po njima moglo postupiti.
Ako je podnesak nerazumljiv ili ne sadri sve to je potrebno da bi se
po njemu moglo postupiti, sudija koji vodi prekrajni postupak naloie podnosiocu
podneska da u odreenom roku, a najkasnije u roku od petnaest dana, podnesak
ispravi odnosno dopuni, a ako to ne uini, podnesak e se odbaciti kao neuredan.
Sastavljanje zapisnika
lan 120.
O svakoj radnji preduzetoj u toku prekrajnog postupka sastavie se
zapisnik istovremeno kad se radnja vri, a ako to nije mogue, neposredno posle
toga.
Zapisnik pie zapisniar. Samo kad se pretresaju stan ili lice, ili se
radnja preduzima van slubenih prostorija prekrajnog suda, a zapisniar se ne
moe obezbediti, zapisnik moe pisati lice koje preduzima radnju.
Kad zapisnik pie zapisniar, zapisnik se sastavlja na taj nain to lice
koje preduzima radnju glasno govori zapisniaru ta e uneti u zapisnik.
Licu koje se ispituje, odnosno sasluava moe se dozvoliti da samo
diktira odgovore u zapisnik. U sluaju zloupotrebe, to pravo mu se moe uskratiti.
Sadrina zapisnika
lan 121.
U zapisnik se unose naziv suda, mesto gde se vri radnja, dan i as
kad je radnja zapoeta i zavrena, lina imena prisutnih lica i u kom svojstvu
prisustvuju, kao i naznaenje prekrajnog predmeta po kom se radnja preduzima.
Zapisnik treba da sadri bitne podatke o toku i sadrini preduzete
radnje. U zapisnik se u obliku pripovedanja ubeleava samo bitna sadrina datih

- 37 iskaza i izjava. Pitanja se unose u zapisnik samo ako je potrebno da se razume

odgovor.
Ako je potrebno, u zapisnik e se doslovno uneti pitanje koje je
postavljeno i odgovor koji je dat. Ako su prilikom preduzimanja radnje oduzeti
predmeti ili spisi, to e se naznaiti u zapisniku, a oduzete stvari e se prikljuiti
zapisniku ili e se navesti gde se nalaze.
U zapisnik e se uneti izjava okrivljenog da li ima predloga za
izvoenje drugih dokaza.
Prilikom preduzimanja radnji kao to su uviaj, pretresanje stana ili
lica, ili prepoznavanje lica ili predmeta, u zapisnik e se uneti i podaci koji su vani s
obzirom na prirodu takve radnje ili za utvrivanje istovetnosti pojedinih predmeta
(opis mera i veliina predmeta ili tragova, stavljanje oznake na predmete i dr.), a ako
su napravljene skice, crtei, planovi, fotografije, filmski snimci i slino, to e se
navesti u zapisniku i prikljuiti zapisniku.
Urednost zapisnika
lan 122.
Zapisnik se mora voditi uredno. U njemu se ne sme nita izbrisati,
dodati ili menjati. Precrtana mesta moraju ostati itka.
Sva preinaenja, ispravke i dodaci unose se na kraju zapisnika i
moraju ih overiti lica koja potpisuju zapisnik.
itanje zapisnika
lan 123.
Ispitano odnosno sasluano lice, lica koja obavezno prisustvuju
radnjama u prekrajnom postupku, kao i okrivljeni, branilac i oteeni ako su prisutni
imaju pravo da proitaju zapisnik ili da zahtevaju da im se proita. Na to je duan da
ih upozori sudija koji preduzima radnju, a u zapisniku e se naznaiti da li je
upozorenje uinjeno i da li je zapisnik proitan. Zapisnik e se uvek proitati ako nije
bilo zapisniara, i to e se naznaiti u zapisniku.
Potpisivanje zapisnika
lan 124.
Zapisnik potpisuje ispitano odnosno sasluano lice. Ako se zapisnik
sastoji od vie stranica, ispitano odnosno sasluano lice potpisuje svaku stranicu.
Na kraju zapisnika potpisae se tuma ako ga je bilo, a pri pretresanju
i lice koje se pretresa ili iji se stan pretresa, kao i svedoci koji su prisustvovali
pretresanju.
Ako zapisniar ne pie zapisnik, zapisnik potpisuju lica koja
prisustvuju radnji. Ako takvih lica nema ili nisu u stanju da shvate sadrinu zapisnika,
zapisik potpisuju dva svedoka.

- 38 Nepismeno lice umesto potpisa stavlja otisak kaiprsta desne ruke, a

zapisniar e ispod otiska potpisati njegovo ime i prezime. Ako se usled
nemogunosti da se stavi otisak kaiprsta desne ruke stavlja otisak nekog drugog
prsta ili otisak prsta leve ruke, u zapisniku e se naznaiti sa kojeg je prsta i sa koje
ruke uzet otisak.
Ako ispitano odnosno sasluano lice nema obe ruke proitae
zapisnik, a ako je nepismeno zapisnik e mu se proitati, i to e se zabeleiti u
zapisniku.
Ako ispitano odnosno sasluano lice odbije da potpie zapisnik ili da
stavi otisak prsta, zabeleie se to u zapisnik i navee se razlog odbijanja.
Ako se radnja nije mogla obaviti bez prekida, u zapisniku e se
naznaiti dan i as kad je nastao prekid, kao i dan i as kada se radnja nastavlja.
Ako je bilo prigovora na sadrinu zapisnika, navee se u zapisniku i ti
prigovori.
Zapisnik na kraju potpisuju sudija i zapisniar.
Zapisnik o veanju i glasanju
lan 125.
O veanju i glasanju pred Viim prekrajnim sudom sastavlja se
poseban zapisnik.
Zapisnik o veanju i glasanju sadri tok glasanja i odluku koja je
doneta.
Zapisnik potpisuju svi lanovi vea i zapisniar.
Odvojena miljenja prikljuie se zapisniku o veanju i glasanju ako
nisu unesena u sam zapisnik.
Zapisnik o veanju i glasanju zatvara se u poseban omot. Ovaj
zapisnik moe razgledati samo vii sud kad reava o pravnom leku i u tom sluaju
duan je da zapisnik ponovo zatvori u poseban omot i da na omotu naznai da je
razgledao zapisnik.

Glava XVII
ROKOVI I VRAANJE U PREANJE STANJE
Rokovi
lan 126.
Rokovi predvieni ovim zakonom ne mogu se produiti, osim kad je to
zakonom izriito dozvoljeno.
Kad je izjava vezana za rok, smatra se da je data u roku ako je pre
nego to rok istekne predata onom ko je ovlaen da je primi.

- 39 Kad je izjava upuena preko pote preporuenom poiljkom ili

telegrafskim putem, dan predaje poti smatra se danom predaje onome kome je
upueno.
Predaja vojnoj poti u mestu gde ne postoji redovna pota smatra se
predajom preporuene poiljke poti.
Okrivljeni koji se nalazi u zavodu za izvrenje zavodskih sankcija
moe izjavu koja je vezana za rok dati i na zapisnik ili predati upravi zavoda. Dan kad
je sastavljen takav zapisnik odnosno kad je izjava predata upravi zavoda smatra se
danom predaje organu koji je nadlean da je primi.
Ako je podnesak koji je vezan za rok, zbog neznanja ili oigledne
omake podnosioca, predat ili upuen nenadlenom organu pre isteka roka a stigne
nadlenom organu posle isteka roka, smatra se da je podnet na vreme.
Raunanje rokova
lan 127.
Rokovi se raunaju na sate, dane, mesece i godine.
Sat ili dan kada je dostavljanje ili saoptenje izvreno odnosno u koji
pada dogaaj od kada treba raunati trajanje roka ne uraunava se u rok, ve se za
poetak roka uzima prvi naredni sat odnosno dan. U jedan dan rauna se
dvadesetetiri asa, a mesec se rauna po kalendarskom vremenu.
Rokovi odreeni po mesecima odnosno godinama zavravaju se
protekom onog dana poslednjeg meseca odnosno godine koji po svom broju
odgovara danu kada je rok otpoeo. Ako nema tog dana u poslednjem mesecu, rok
se zavrava poslednjeg dana tog meseca.
Ako poslednji dan roka pada na dravni praznik ili u nedelju ili u neki
drugi dan kada sud ne radi, rok istie protekom narednog radnog dana.
Rok za vraanje u preanje stanje
lan 128.
Okrivljenom koji iz opravdanih razloga propusti rok za izjavu albe na
odluku, sud, odnosno organ uprave koji vodi prekrajni postupak, reenjem e
dozvoliti vraanje u preanje stanje radi izjave albe, ako u roku od osam dana od
dana prestanka uzroka zbog koga je proputen rok podnese molbu za vraanje u
preanje stanje i ako istovremeno s molbom preda albu.
Posle proteka mesec dana od dana proputenog roka ne moe se
traiti vraanje u preanje stanje.
Molba za vraanje u preanje stanje podnosi se organu koji je doneo
prvostepenu odluku.
Molba za vraanje u preanje stanje ne zadrava izvrenje odluke,
ali organ kome je predata molba moe, prema okolnostima, odluiti da se sa
izvrenjem zastane do donoenja odluke po molbi.

- 40 Odluivanje o vraanju u preanje stanje

lan 129.
O vraanju u preanje stanje odluuje sud, odnosno organ uprave
koji je doneo prvostepenu odluku koja se pobija albom.
Kad sud, odnosno organ uprave dozvoli vraanje u preanje stanje
zbog proputenog roka za albu, albu sa spisima predmeta dostavie na reavanje
Viem prekrajnom sudu.
Protiv reenja kojim se dozvoljava vraanje u preanje stanje nije
dozvoljena alba.
Sud, odnosno organ uprave iz stava 1. ovog lana albu protiv reenja
kojim nije dozvoljeno vraanje u preanje stanje, sa albom na odluku i ostalim
spisima predmeta dostavie na reavanje Viem prekrajnom sudu. Ako Vii
prekrajni sud dozvoli vraanje u preanje stanje zbog proputenog roka za albu,
istom presudom e odluiti o albi izjavljenoj protiv prvostepene odluke.

Glava XVIII
TROKOVI PREKRAJNOG POSTUPKA
ta obuhvataju trokovi
lan 130.
Trokovi prekrajnog postupka su izdaci
prekrajnog postupka od njegovog pokretanja do zavretka.

uinjeni

povodom

Trokovi prekrajnog postupka su:

1. trokovi za svedoke, vetake i tumae;
2. trokovi uviaja;
3. podvozni trokovi okrivljenog;
4. izdaci za dovoenje okrivljenog;
5. podvozni i putni trokovi slubenih lica;
6. nuni izdaci oteenog odnosno njegovog zakonskog zastupnika i
nagrada i nuni izdaci njegovog punomonika;
7. nagrada i nuni izdaci branioca;
8. trokovi prevoenja i
9. paualni iznosi.
Obaveza plaanja trokova
lan 131.
.Trokovi prekrajnog postupka padaju na teret lica koje je kanjeno
za prekraj.

- 41 Trokove postupka za prekraj za koji je postupak obustavljen snosi

sud, odnosno organ uprave koji je postupak vodio.
Ako je prekrajni postupak obustavljen zbog lanog zahteva
oteenog ili zbog odustanka oteenog od podnetog zahteva, trokove postupka
snosi oteeni.
Zahtev za naknadu nagrade i nunih izdataka branioca podnosi se u
roku od tri meseca od dana dostavljanja pravosnane odluke o trokovima.
Odluka o trokovima
lan 132.
U odluci o trokovima e se navesti ko snosi trokove prekrajnog
postupka, u kom iznosu i u kom roku je duan da ih plati.
Ako za utvrivanje visine trokova nema dovoljno podataka, o
trokovima e se odluiti kada se ti podaci pribave.
Kad u presudi nije odlueno o trokovima postupka, odluie se o
tome naknadno, posebnim reenjem na koje je dozvoljena alba.
Rok iz stava 1. ovog lana ne moe biti krai od petnaest ni dui od
trideset dana od dana pravosnanosti odluke.
Solidarni trokovi
lan 133.
Lice koje je okrivljeno za vie prekraja nee snositi trokove za
prekraj, za koji je prekrajni postupak obustavljen, ako je mogue te trokove
izdvojiti iz ukupnih trokova.
U presudi kojom je vie okrivljenih oglaeno krivim, sud e odrediti
koliki e deo trokova snositi svaki od njih, a ako to nije mogue, odluie da svi
okrivljeni solidarno snose trokove. Plaanje paualnog iznosa odredie se za
svakog okrivljenog posebno.
Trokovi otkrivanja uinioca
lan 134.
Kad je posebnim propisom odreeno da e trokove nastale povodom
otkrivanja prekraja snositi uinilac, na predlog podnosioca zahteva obavezae se
okrivljeni da plati te trokove.
Razlog za oslobaanje od dunosti naknade trokova
lan 135.
U odluci kojom se odluuje o trokovima sud, odnosno organ uprave
moe osloboditi okrivljenog od dunosti da u celosti ili delimino naknadi trokove

- 42 prekrajnog postupka, ako bi njihovim plaanjem bilo dovedeno u pitanje izdravanje

okrivljenog ili lica koja je on duan da po zakonu izdrava.
Trokovi prevoenja
lan 136.
Trokovi prevoenja na jezik nacionalnih manjina koji nastanu
primenom odredaba ustava i zakona kojim se ureuje slubena upotreba jezika i
pisama, padaju na teret suda, odnosno organa uprave koji vodi postupak.
Naknadna naplata trokova
lan 137.
Trokovi prekrajnog postupka iz lana 130. stava 1. ta. 1. i 2. ovog
zakona isplauju se unapred iz sredstava prekrajnog suda, odnosno organa uprave
koji vodi prekrajni postupak, a naplauju se docnije od lica koja su duna da ih
naknade po odredbama ovog zakona.
Shodna primena propisa o naknadi trokova
u krivinom postupku
lan 138.
Propisi o naknadi trokova svedocima, vetacima i tumaima kao i
drugi trokovi u krivinom postupku shodno e se primenjivati u prekrajnom
postupku.

Glava XIX
IMOVINSKO-PRAVNI ZAHTEV
Raspravljanje o imovinsko-pravnom zahtevu
lan 139.
O imovinsko-pravnom zahtevu odluuje samo sud.
Imovinsko-pravni zahtev koji je nastao usled izvrenja prekraja
raspravie se na zahtev oteenog ili drugog ovlaenog lica, po pravilu u
prekrajnom postupku osim ako se time znaajnije ne odugovlai postupak.
Imovinsko-pravni zahtev moe se odnositi na naknadu tete i povraaj
stvari.

- 43 Lica ovlaena na podnoenje zahteva

lan 140.
Predlog za ostvarivanje imovinsko-pravnog zahteva u prekrajnom
postupku moe podneti lice koje je ovlaeno da takav zahtev ostvaruje u parnici,
najkasnije do donoenja prvostepene presude.
Lice ovlaeno na podnoenje imovinsko-pravnog zahteva duno je
da odreeno oznai svoj zahtev i da podnese dokaze.
Odluivanje o zahtevu
lan 141.
Ako dokazi izvedeni u prekrajnom postupku ne pruaju pouzdan
osnov da se udovolji imovinsko-pravnom zahtevu u celini ili delimino, sud e uputiti
oteenog ili drugo ovlaeno lice da imovinsko-pravni zahtev odnosno viak tog
zahteva moe da ostvaruje u parnici.
Ako je zahtev za pokretanje prekrajnog postupka reenjem odbaen
ili je prekrajni postupak obustavljen, oteeni ili drugo ovlaeno lice e se uputiti da
svoj imovinsko-pravni zahtev ostvari u parnici.
Ako je oteena imovina u dravnoj svojini, o obustavljanju
prekrajnog postupka obavetava se republiki javni pravobranilac.
Protiv odluke o imovinsko-pravnom zahtevu oteeni ili drugo
ovlaeno lice koje je podnelo zahtev ima pravo albe.
Rok za naknadu tete
lan 142.
Ako sud delimino ili u celini usvoji imovinsko-pravni zahtev u presudi
e se odrediti rok u kome je okrivljeni duan da naknadi priinjenu tetu odnosno da
vrati stvar.
Rok za naknadu tete i povraaj stvari ne moe biti dui od petnaest
dana od dana pravosnanosti presude.

Glava XX
DONOENJE I SAOPTAVANJE ODLUKA
Vrste odluka
lan 143.
U prekrajnom postupku odluke se donose u obliku presude, reenja,
naredbe, zakljuka i zabeleke.

- 44 Presudu donosi samo sud, a reenja, naredbe, zakljuke i zabeleke

donose i organi uprave nadleni za voenje prekrajnog postupka.
lan 144.
Odluke se saoptavaju po pravilu odmah nakon donoenja.
Odluke se saoptavaju usmeno prisutnim strankama, oteenom i
drugim licima koja imaju pravo albe na tu odluku (u daljem tekstu: zainteresovana
lica), a dostavljanjem overenog prepisa ako su odsutna.
Kad je odluka usmeno saoptena, to e se naznaiti u zapisniku ili u
spisu, a lice kome je odluka usmeno saoptena, potvrdie to svojim potpisom.
Na zahtev zainteresovanog lica izdae se overen prepis odluke koja
mu je bila usmeno saoptena. Kad zainteresovano lice zatrai prepis odluke, rok za
albu rauna se od dana dostave overenog prepisa odluke.
Zainteresovana lica koja ne zahtevaju dostavljanje prepisa odluke
pouie se o pravu na albu i o roku za albu.
Pismeni otpravak odluke u sluaju iz stava 4. ovog lana izradie se
najkasnije u roku od osam dana od dana usmenog saoptenja, a pismeni otpravak
presude odmah ako se odreuje izvrenje presude pre pravosnanosti.
Odluke Vieg prekrajnog suda
lan 145.
Odluke Vieg prekrajnog suda donose se posle usmenog veanja i
glasanja. Odluka je doneta kad je za nju glasala veina lanova vea.
Predsednik vea rukovodi veanjem i glasanjem i glasa poslednji. On
je duan da se stara da se sva pitanja svestrano i potpuno razmotre.
Ako se u pogledu pojedinih pitanja glasovi podele na vie razliitih
miljenja tako da ni jedno od njih nema veinu, razdvojie se pitanje i glasanje e se
ponavljati dok se ne postigne veina. Ako se na taj nain ne postigne veina, odluka
e se doneti tako to e se glasovi koji su najnepovoljniji za okrivljenog pribrojiti
glasovima koji su od ovih manje nepovoljni, sve dok se ne postigne veina.
lanovi vea ne mogu odbiti da glasaju o pitanjima koja postavi
predsednik vea, ali lan vea koji je glasao da se prekrajni postupak obustavi i
ostao u manjini nije duan da glasa o kazni. Ako ne glasa, smatra se da je pristao na
glas koji je za okrivljenog najpovoljniji.
Veanje i glasanje vri se u nejavnoj sednici.
i zapisniar.

U prostoriji u kojoj se vea i glasa mogu biti prisutni samo lanovi vea

- 45 -

Glava XXI
DOSTAVLJANJE PISMENA I RAZMATRANJE SPISA
Dostavljanje pismena
lan 146.
Pismena se dostavljaju preko pote ili preko organa optine ili preko
drugih organa ili organizacija, ili preko slubenog lica suda koji je doneo odluku, ili
neposredno u prostorijama suda.
Dostavljanje se po pravilu vri radnim danom.
Dostavljanje se po pravilu vri u stanu, poslovnoj prostoriji ili na
radnom mestu lica kome se dostavlja pismeno.
lan 147.
Poziv radi ispitivanja okrivljenog odnosno davanja pismene odbrane ili
za sasluanje, kao i sve odluke od ijeg dostavljanja tee rok za albu dostavljaju se
lino.
Na isti nain dostavljaju se i odluke oteenom, za koje od dana
dostavljanja tee rok za albu.
Poziv za usmeni pretres ili druge pozive sud moe i usmeno uputiti
licu koje se pred njim nalazi, uz pouku o posledicama nedolaska. Takav usmeni
poziv zabeleie se u zapisniku koji e pozvano lice potpisati, osim ako je poziv
zabeleen u zapisniku o pretresu. Smatra se da je time izvrena dostava.
Pismeno za koje je u ovom zakonu odreeno da se ima lino dostaviti
predaje se neposredno licu kome je upueno. Ako se lice kome se pismeno mora
lino dostaviti ne zatekne tamo gde se dostavljanje ima izvriti, dostavlja e
pismeno predati nekome od njegovih punoletnih lanova domainstva, koji je duan
da pismeno primi.
Ako lice kome se pismeno mora lino dostaviti ili punoletni lan
njegovog domainstva odbije da primi pismeno, dostavlja e zabeleiti na dostavnici
dan, sat i razlog odbijanja prijema, a pismeno e ostaviti u stanu ili pribiti na vrata
primaoca i time se smatra da je dostavljanje izvreno.
Ako se dostavljanje vri na radnom mestu lica kome se pismeno ima
lino dostaviti, a to lice se tu ne zatekne, dostavljanje se moe izvriti dostavljanjem
licu ovlaenom za prijem pote koje je duno da primi pismeno, ili licu koje je
zaposleno na istom mestu.
Ako se utvrdi da je lice kome se pismeno ima dostaviti odsutno i da
mu lica iz st. 4. i 6. ovog lana zbog toga ne mogu pismeno na vreme predati,
pismeno e se vratiti uz naznaenje gde se odsutni nalazi.

- 46 Dostavljanje braniocu, zastupniku i punomoniku

lan 148.
Ako okrivljeni ima branioca, sve odluke od ijeg dostavljanja tee rok
za albu dostavie se braniocu, a ako ih ima vie, samo jednom od njih.
Ako oteeni ima zakonskog zastupnika ili punomonika, odluke iz
stava 1. ovog lana e se dostaviti njemu, a ako ih ima vie, samo jednom od njih.
Potpisivanje dostavnice
lan 149.
dostavlja.

Potvrdu o izvrenom dostavljanju (dostavnicu) potpisuju primalac i

Primalac e na dostavnici sam naznaiti dan prijema. Dan i mesec

prijema ispisuju se slovima i brojkama.
Ako je primalac nepismen ili nije u stanju da se potpie, dostavlja e
primaoca potpisati, naznaiti dan prijema i staviti napomenu zato ga je potpisao.
Ako primalac odbije da potpie dostavnicu, dostavlja e to zabeleiti
na dostavnici i naznaiti dan predaje i time je dostavljanje izvreno.
Dostavljanje pismena vojnim licima, pripadnicima policije i
drugim licima
lan 150.
Vojnim licima, pripadnicima policije, pripadnicima strae u zavodima
za izvrenje zavodskih sankcija u kojima su smetena lica liena slobode i
zaposlenim licima u drumskom, eleznikom, vodnom i vazdunom saobraaju poziv
se dostavlja preko njihove komande, ustanove ili neposrednog stareine, a po potrebi
mogu im se na taj nain dostavljati i ostala pismena.
Licima lienim slobode dostavljanje se vri preko uprave zavoda u
kojem su smetena.
Licima koja uivaju pravo imuniteta u Republici Srbiji, ako
meunarodni ugovori ta drugo ne odreuju, dostavljanje se vri preko organa
nadlenog za inostrane poslove.
Dostavljanje pismena dravnim organima, pravnim licima i
preduzetnicima
lan 151.
Dravnom organu odluke i druga pismena dostavljaju se predajom u
pisarnici.

- 47 Dostavljanje pravnim licima i preduzetnicima vri se predajom

pismena licu ovlaenom za primanje pismena, a ako to nije mogue, pismeno e se
predati bilo kom zaposlenom koji se zatekne u poslovnoj prostoriji primaoca.
Ako lice iz stava 2. ovog lana odbije da primi pismeno, dostavlja e
zabeleiti na dostavnici dan, sat i razlog odbijanja, a pismeno e ostaviti u poslovnoj
prostoriji primaoca.
Kad se dostavljaju odluke kod kojih od dana dostavljanja tee rok,
danom dostavljanja smatra se dan predaje pisarnici odnosno licu navedenom u stavu
2. ovog lana.
Isticanje pismena na oglasnoj tabli
lan 152.
Kad okrivljeni ili njegov zakonski zastupnik i oteeni u toku postupka
promene svoje prebivalite ili adresu stana, duni su da o tome obaveste sud kod
koga se vodi postupak.
Ako to ne uine, a dostavlja ne moe saznati kuda su se odselili, sud
e odrediti da se sva dalja dostavljanja u postupku za tu stranku vre isticanjem
pismena na oglasnoj tabli suda, izuzev ako je re o dostavljanju presude kojom mu je
izreena kazna zatvora.
Dostavljanje se smatra izvrenim po isteku osam dana od dana
isticanja pismena na oglasnoj tabli suda.
Razmatranje i prepisivanje spisa
lan 153.
Podnosilac zahteva za pokretanje prekrajnog postupka, okrivljeni,
branilac okrivljenog, predstavnik odnosno punomonik okrivljenog pravnog lica,
oteeni i njegov zakonski zastupnik odnosno punomonik imaju pravo da razmatraju
i prepisuju spise predmeta.
Razmatranje i prepisivanje spisa moe se dozvoliti i drugim licima koja
za to imaju pravni interes.
Kad je prekrajni postupak u toku, razmatranje i prepisivanje spisa
dozvoljava sudija koji vodi prekrajni postupak, a kad je postupak zavren,
razmatranje i prepisivanje spisa dozvoljava predsednik suda ili slubeno lice koje on
odredi.
Razmatranje i prepisivanje spisa moe se uskratiti samo ako bi se
time ometalo pravilno voenje prekrajnog postupka ili ako se iskljui javnost u
postupku.
Posle zavrenog dokaznog postupka odnosno zavrenog usmenog
pretresa licu koje ima opravdani interes ne moe se uskratiti razmatranje i
prepisivanje spisa.
Protiv reenja o uskraivanju razmatranja i prepisivanja spisa
predmeta dozvoljena je alba koja ne zadrava izvrenje reenja.

- 48 -

Glava XXII
POKRETANJE PREKRAJNOG POSTUPKA
Podnosilac zahteva
lan 154.
Prekrajni postupak pokree se na osnovu zahteva za pokretanje
prekrajnog postupka.
Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka podnosi ovlaeni organ ili
oteeni (u daljem tekstu: podnosilac zahteva).
Na zahtev ovlaenog lica ili po slubenoj dunosti, prekrajni
postupak pokree se pred organom uprave, odmah po saznanju za prekraj.
Ovlaeni organi iz stava 2. ovog lana su organi uprave, ovlaeni
inspektori, javni tuilac i drugi organi i organizacije, koje vre javna ovlaenja u iju
nadlenost spada neposredno izvrenje ili nadzor nad izvrenjem propisa u kojima
su prekraji predvieni.
Oteeni kao podnosilac zahteva za
pokretanje prekrajnog postupka
lan 155.
Oteeni je ovlaen da podnese zahtev za pokretanje prekrajnog
postupka uvek osim ako zakonom nije odreeno da je za pokretanje prekrajnog
postupka iskljuivo ovlaen organ iz lana 154. stav 4. ovog zakona.
Oteeni koji je podneo zahtev za pokretanje prekrajnog postupka
ima poloaj stranke u postupku.
Ako u sluaju iz stava 1. iskljuivo ovlaeni organ ne podnese zahtev
za pokretanje prekrajnog postupka, oteeni moe u skladu sa odredbama ovog
zakona podneti takav zahtev.
Ako je zahtev za pokretanje postupka podneo ovlaeni organ pre
nego to je po zahtevu oteenog otpoeo postupak, postupae se po zahtevu za
pokretanje postupka nadlenog organa.
Oteeni koji nije podneo zahtev za pokretanje prekrajnog postupka
ve je podneo prekrajnu prijavu nadlenom javnom tuiocu moe, pod uslovima
predvienim ovim zakonom, ukoliko javni tuilac ne pokrene postupak, sam podneti
zahtev za pokretanje prekrajnog postupka.
Javni tuilac je duan da u roku od osam dana od dana podnete
prekrajne prijave, pismeno obavesti oteenog da li je pokrenuo postupak.
Oteeni moe u toku postupka preuzeti gonjenje od javnog tuioca
koji odustane od zahteva za pokretanje postupka. Oteeni moe ostati kod ranijeg
zahteva ili ga promeniti.

- 49 Sadrina zahteva
lan 156.
Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka podnosi se pismeno i
sadri:
1. naziv podnosioca zahteva i njegovu adresu odnosno lino ime lica
koje podnosi zahtev;
2. naziv suda, odnosno organa uprave kome se podnosi zahtev;
3. osnovne podatke o okrivljenom: lino ime, lino ime roditelja,
mesto i datum roenja, jedinstveni matini broj graana, zanimanje, mesto i adresu
stanovanja i dravljanstvo odnosno naziv i sedite okrivljenog pravnog lica, a za
odgovorno lice u pravnom licu i funkciju koju obavlja u tom pravnom licu;
4. injenini opis radnje iz koje proizlazi pravno obeleje prekraja,
vreme i mesto izvrenja prekraja i druge okolnosti potrebne da se prekraj to
tanije odredi;
5. propis o prekraju koji treba primeniti;
6. predlog o dokazima koje treba izvesti, uz oznaenje linih imena i
adresa svedoka, spise koje treba proitati i predmete koji slue kao dokaz;
7. potpis i peat podnosioca zahteva.
Kad zahtev za pokretanje prekrajnog postupka podnosi fiziko lice
kao oteeni, zahtev ne mora sadrati propis o prekraju koji treba primeniti ni
jedinstveni matini broj graana okrivljenog lica.
Fiziko lice u svojstvu oteenog moe podneti zahtev za pokretanje
prekrajnog postupka i usmeno na zapisnik.
Neuredan zahtev
lan 157.
Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka podnosi se u onoliko
primeraka koliko ima okrivljenih i jedan primerak za sud, odnosno organ uprave ako
se pred njim vodi prekrajni postupak.
Ako zahtev ne sadri sve podatke iz lana 156. ovog zakona ili nije
dostavljen u dovoljnom broju primeraka, zatraie se od podnosioca zahteva da ga u
odreenom roku dopuni odnosno dostavi ostale primerke. U sluaju da podnosilac
zahteva ne otkloni nedostatke u odreenom roku, smatrae se da je odustao od
zahteva i zahtev e se odbaciti.
Rok iz stava 2. ovog lana ne moe biti dui od petnaest dana.
Ispitivanje uslova za pokretanje postupka
lan 158.
Kad nadleni sud, odnosno organ uprave primi zahtev za pokretanje
prekrajnog postupka, ispitae da li postoje uslovi za pokretanje prekrajnog
postupka i odluiti o daljem toku postupka.

- 50 Odbacivanje zahteva
lan 159.
Kad sud, odnosno organ uprave utvrdi da ne postoje uslovi za
pokretanje prekrajnog postupka, zahtev za pokretanje postupka, odbacie
reenjem.
Ne postoje uslovi za pokretanje prekrajnog postupka:
1. kad radnja opisana u zahtevu nije prekraj,
2. kad sud, odnosno organ uprave nije stvarno nadlean za voenje
prekrajnog postupka,
3. kad postoje osnovi koji iskljuuju krivicu ili odgovornost za prekraj
okrivljenog,
4. kada je nastupila zastarelost za pokretanje prekrajnog postupka,
5. kad je zahtev podneo neovlaeni organ odnosno neovlaeno
lice,
6. kad postoje drugi zakonski razlozi zbog kojih se postupak ne moe
pokrenuti.
Reenje iz stava 1. ovog lana dostavie se podnosiocu zahteva, a
oteeni e se obavestiti da imovinsko - pravni zahtev moe ostvariti u parnici.
Protiv ovog reenja podnosilac zahteva za pokretanje postupka ima
pravo albe u roku od osam dana.
lan 160.
Ako sud odnosno organ uprave, ne odbaci zahtev za pokretanje
prekrajnog postupka, donee reenje, odnosno zakljuak o pokretanju prekrajnog
postupka.
Reenje, odnosno zakljuak iz prethodnog stava sadri oznaenje lica
protiv koga se pokree prekrajni postupak i pravnu kvalifikaciju prekraja. Ako je
zahtev podnesen protiv vie lica ili za vie prekraja, u reenju se moraju naznaiti
sva lica i pravna kvalifikacija za sve prekraje. Reenje, odnosno zakljuak o
pokretanju prekrajnog postupka ne dostavlja se podnosiocu zahteva ni okrivljenom.
Protiv reenja, odnosno zakljuka iz prethodnog stava alba nije
dozvoljena.
Postupak se vodi samo u pogledu onog prekraja i protiv onog
okrivljenog na koji se odnosi reenje, odnosno zakljuak o pokretanju prekrajnog
postupka.
Sud i organ uprave nisu vezani za pravnu kvalifikaciju datu u zahtevu
za pokretanje prekrajnog postupka odnosno u reenju i zakljuku o pokretanju
prekrajnog postupka.

- 51 -

Glava XXIII
MERE ZA OBEZBEENJE PRISUSTVA OKRIVLJENOG
Vrste mera
lan 161.
Mere koje se mogu preduzeti za obezbeenje prisustva okrivljenog i
za uspeno voenje prekrajnog postupka jesu: poziv, dovoenje, jemstvo i
zadravanje.
Prilikom odluivanja koju e od navedenih mera primeniti, sud e se
pridravati uslova odreenih za primenu pojedinih mera, vodei rauna da se ne
primenjuje tea mera ako se ista svrha moe postii blaom merom.
Samo sud moe odrediti dovoenje, jemstvo i zadravanje.
Pozivanje okrivljenog
lan 162.
Prisustvo okrivljenog pri izvoenju radnji u prekrajnom postupku
obezbeuje se njegovim pozivanjem. Poziv okrivljenom upuuje sud i organ uprave.
Okrivljeni koji treba lino da prisustvuje izvoenju radnji u prekrajnom
postupku, odnosno lino da uestvuje u njihovom izvoenju, poziva se pismenim
pozivom.
Pozivanje se vri dostavljanjem zatvorenog pismenog poziva koji
sadri: naziv suda, odnosno organa uprave, lino ime okrivljenog, naziv prekraja koji
mu se stavlja na teret, mesto gde okrivljeni ima doi, dan i as kad se okrivljeni treba
javiti, naznaenje da se poziva u svojstvu okrivljenog, slubeni peat i potpis sudije
odnosno slubenog lica koje poziva.
U pozivu kojim se okrivljeni poziva naznaie se da li mora lino
prisustvovati radi ispitivanja ili svoju odbranu moe dati i pismeno.
Kad se okrivljeni prvi put poziva, uz poziv mu se obavezno dostavlja
primerak zahteva za pokretanje prekrajnog postupka.
Kad se okrivljeni prvi put poziva, pouie se u pozivu o pravu da moe
uzeti branioca i da branilac moe prisustvovati njegovom ispitivanju.
Kad se okrivljeni poziva da lino pristupi jer je njegovo ispitivanje
neophodno, u pozivu e se upozoriti da e u sluaju neodazivanja biti doveden.
Ako za utvrivanje injeninog stanja prisustvo okrivljenog nije
neophodno, u pozivu e se upozoriti da e u sluaju neodazivanja, odluka biti doneta
bez njegovog ispitivanja.
Odredbe ovog lana shodno e se primenjivati i na predstavnika
okrivljenog pravnog lica.

- 52 Dovoenje okrivljenog
lan 163.
Ako se uredno pozvani okrivljeni ne odazove pozivu a svoj izostanak
ne opravda, ili ako se nije moglo izvriti uredno dostavljanje poziva, a iz okolnosti
oigledno proizlazi da okrivljeni izbegava prijem poziva, samo sud e narediti
njegovo dovoenje ako je njegovo prisustvo neophodno radi utvrivanja injeninog
stanja.
Dovoenje okrivljenog moe se narediti samo ako je u pozivu bilo
naznaeno da e biti prinudno doveden ako se ne odazove pozivu.
Ako se uredno pozvani predstavnik okrivljenog pravnog lica ne
odazove pozivu, a svoj izostanak ne opravda, naredie se njegovo dovoenje.
Organ uprave nadlean za voenje prekrajnog postupka ne moe
odrediti dovoenje okrivljenog, ali moe zatraiti od suda da naredi njegovo
dovoenje.
Naredba za dovoenje
lan 164.
Naredba za dovoenje izdaje se pismeno. Naredba treba da sadri:
lino ime okrivljenog koji se ima dovesti, razlog zbog ega se nareuje dovoenje,
slubeni peat i potpis sudije koji nareuje dovoenje.
Naredbu za dovoenje izvravaju ovlaeni policijski slubenici.
Lice kome je povereno izvrenje naredbe predaje naredbu okrivljenom
odnosno predstavniku okrivljenog pravnog lica i poziva ga da sa njim poe. Ako
pozvani to odbije, dovee ga prinudno.
Protiv pripadnika policije ili strae zavoda za izvrenje zavodskih
sankcija u kojem se izvrava kazna nee se izdavati naredba za dovoenje, ve e
se zatraiti od njihove komande odnosno ustanove da ih sprovede.
Trokove dovoenja snosi dovedeno lice.
Privoenje uinioca prekraja
lan 165.
Ovlaeni policijski slubenici mogu i bez naredbe sudije privesti lice
zateeno u vrenju prekraja:
-

ako se identitet tog lica ne moe utvrditi ili postoji potreba provere

ako nema prebivalite ili boravite,

ako odlaskom u inostranstvo moe izbei odgovornost za prekraj,
ako se dovoenjem spreava u nastavljanju izvrenja prekraja.

identiteta,

- 53 Privoenje uinioca prekraja u sluajevima iz stava 1. ovog lana

mora se izvriti bez odlaganja.
Ako je u sluajevima iz stava 1. ovog lana uinilac prekraja zateen
u vrenju prekraja i ne moe se odmah privesti kod sudije, a postoje osnovi sumnje
da e pobei ili opasnost da e neposredno nastaviti da vri prekraje, ovlaeni
policijski slubenik moe uinioca zadrati najdue dvadesetetiri asa.
U sluaju iz stava 3. ovog lana, ovlaeni policijski slubenik duan
je da bez odlaganja o zadravanju obavesti lice po izboru zadranog lica, kao i
diplomatsko-konzularnog predstavnika drave iji je dravljanin, odnosno
predstavnika odgovarajue meunarodne organizacije ako je u pitanju izbeglica ili
lice bez dravljanstva.
Zadravanje okrivljenog
lan 166.
U prekrajnom postupku okrivljeni moe biti zadran sudskom
naredbom u sledeim sluajevima:
1. ako se ne mogu utvrditi njegov identitet ili prebivalite odnosno
boravite, a postoji osnovana sumnja da e pobei;
2. ako odlaskom u inostranstvo moe izbei odgovornost za prekraj
za koji je predviena kazna zatvora;
3. ako je zateen u izvrenju prekraja, a zadravanje je potrebno da
bi se spreilo dalje vrenje prekraja.
Organ uprave nadlean za voenje prekrajnog postupka ne moe
odrediti zadravanje, ali moe zatraiti od suda da odredi, produi ili ukine
zadravanje.
Naredba o zadravanju
lan 167.
O zadravanju okrivljenog, sudija koji vodi prekrajni postupak, donosi
naredbu u kojoj oznaava dan i sat kad je nareeno zadravanje, kao i zakonski
osnov zadravanja. Zadravanje ne moe biti due od 24 asa.
Naredba o zadravanju saoptava se okrivljenom uz potpis.
Okrivljenom koji je zadran dopustie se bez odlaganja da o
zadravanju obavesti lice po njegovom izboru, kao i diplomatsko-konzularnog
predstavnika drave iji je dravljanin, odnosno predstavnika odgovarajue
meunarodne organizacije ako je u pitanju izbeglica ili lice bez dravljanstva ili
branioca, ako branilac nije bio prisutan prilikom njegovog ispitivanja.

- 54 Zadravanje lica pod dejstvom alkohola ili drugih omamljujuih

sredstava
lan 168.
Lice pod uticajem alkohola ili drugih omamljujuih sredstava zateeno
u vrenju prekraja moe se po naredbi suda ili ovlaenog policijskog slubenika
zadrati ako postoji opasnost da e i dalje vriti prekraje.
Zadravanje lica u sluaju iz stava 1. ovog lana moe trajati do
otrenjenja, a najdue dvanaest sati.
Ako je lice iz stava 1. ovog lana, voza motornog vozila i ima 1,2 g/kg
ili vie alkohola u krvi, ili je pod uticajem drugih omamljujuih sredstava, zadravanje
je obavezno.
Zadravanje je obavezno i ako lice iz stava 1. ovog lana odbije da se
podvrgne ispitivanju na prisustvo alkohola ili drugih omamljujuih sredstava.
Ako je to mogue, u sluaju iz stava 1. sudija e obavestiti lanove
porodice zadranog lica ili druga lica zaduena za staranje o maloletniku ako je
prema njemu odreeno zadravanje.
Uslovi za jemstvo
lan 169.
Kad je prekrajni postupak pokrenut protiv okrivljenog koji nema
stalno prebivalite u Republici Srbiji ili koji privremeno boravi u inostranstvu, kao i u
drugim sluajevima kada postoji opasnost da bi bekstvom mogao izbei odgovornost
za prekraj, moe se zahtevati da on lino, ili ko drugi za njega prui jemstvo da do
kraja prekrajnog postupka nee pobei, a da sam okrivljeni obea da se nee kriti i
da bez odobrenja nee napustiti svoje boravite.
Jemstvo se ne moe odrediti pre nego to okrivljeni bude ispitan niti
bez njegovog pristanka.
Kad odredi jemstvo, sud koji vodi prekrajni postupak zatraie od
okrivljenog da odredi svog punomonika ili punomonika za prijem pismena.
Sadrina i visina jemstva
lan 170.
Jemstvo uvek glasi na novani iznos.
Jemstvo se sastoji u polaganju gotovog novca, hartija od vrednosti,
dragocenosti ili drugih pokretnih stvari vee vrednosti koje se lako mogu unoviti i
uvati, ili u linoj obavezi jednog ili vie graana da e u sluaju bekstva okrivljenog
platiti utvreni iznos jemstva.
Visina jemstva se odreuje u iznosu do najvie novane kazne
propisane za prekraj za koji se vodi postupak.

- 55 Ako se protiv istog okrivljenog postupak vodi zbog vie prekraja,

jemstvo e se odrediti do visine kazne koja se moe izrei za prekraj u sticaju.
U sluajevima iz st. 3. i 4. ovog lana jemstvo moe biti uveano za
iznos istaknutog imovinsko-pravnog zahteva oteenog.
Visinu jemstva odreuje sudija koji vodi prekrajni postupak i to u
skladu s teinom prekraja, visinom priinjene tete, linim i porodinim prilikama i
imovnim stanjem okrivljenog.
Organ uprave nadlean za voenje prekrajnog postupka ne moe
odrediti jemstvo, ali moe zatraiti od suda da ga odredi.
Jemstvo za sluaj odlaska u inostranstvo
lan 171.
Ako je prekraj uinilo lice koje nema prebivalite u Republici Srbiji i
eli napustiti njenu teritoriju pre pravosnanosti sudske odluke, na predlog
okrivljenog moe se odrediti jemstvo nezavisno od uslova iz stava 1. lana 169. pri
emu se visina jemstva odreuje u iznosu do najvie novane kazne koja se moe
izrei za prekraj za koji se vodi postupak, uveana za iznos istaknutog imovinsko pravnog zahteva oteenog.
Naputanje teritorije Republike Srbije i jemstvo
lan 172.
Ako okrivljeni pobegne ili napusti teritoriju Republike Srbije, reenjem
e se odrediti da se vrednost data kao jemstvo unese kao prihod budeta Republike
Srbije.
Postupanje sa jemstvom
lan 173.
Jemstvo se zadrava, po pravilu, do donoenja pravosnane presude.
Ako je donesena pravosnana presuda o obustavi prekrajnog
postupka, poloeno jemstvo se vraa.
Ako kanjeni po pravosnanosti presude ne plati tetu ili trokove
prekrajnog postupka, utvreni iznos e se naplatiti iz poloenog jemstva, a ako
poloeni iznos nije dovoljan, iz njega e se prvenstveno nadoknaditi iznos tete.
Ako kanjeni ne plati novanu kaznu odnosno utvreni iznos oduzete
imovinske koristi, po naplati tete i trokova prekrajnog postupka naplatie se
novana kazna odnosno utvreni iznos imovinske koristi.
Ako kanjeni ne pristupi izdravanju kazne zatvora ili izvrenju
zatitne mere, ostatak jemstva e se u celosti zadrati i uplatiti kao prihod budeta
Republike Srbije.

- 56 Zadravanje putne isprave

lan 174.
Sud moe zadrati putnu ispravu okrivljenog do izvrenja presude,
ukoliko nae da bi kanjeno lice ije se mesto boravka nalazi u inostranstvu moglo
osujetiti izvrenje presude odlaskom sa teritorije Republike Srbije.
O zadravanju putne isprave izdaje se potvrda.
Organ uprave nadlean za voenje prekrajnog postupka ne moe
odrediti zadravanje putne isprave, ali moe zatraiti od suda da to uini.

Glava XXIV
SASLUANJE OKRIVLJENOG
Nain sasluanja
lan 175.
Okrivljeni se sasluava po pravilu usmeno.
Okrivljeni moe biti sasluan u odsustvu branioca ako branilac nije
prisutan iako je obaveten o sasluanju ili ako za prvo sasluanje okrivljeni nije
obezbedio branioca. Izjave okrivljenog o razlozima odsustvovanja branioca unose se
u zapisnik. Na iskazu okrivljenog koji nije bio upozoren na pravo da uzme branioca
po svom izboru ili da bude sasluan u prisustvu branioca ne moe se zasnovati
odluka.
Kad se okrivljeni prvi put sasluava, pitae se za lino ime, nadimak
ako ga ima, lino ime jednog od roditelja, mesto i datum roenja, iji je dravljanin,
zanimanje, adresu stanovanja i zaposlenja, porodine prilike, koji stepen strune
spreme ima, kakvog je imovnog stanja, da li je sluio vojsku odnosno da li ima in
rezervnog oficira, da li se vodi u vojnoj evidenciji i pri kom vojnom organu, da li je
osuivan ili prekrajno kanjavan i za ta, da li se protiv njega vodi krivini ili
prekrajni postupak i za koje delo, a ako je maloletan, ko mu je zakonski zastupnik.
Posle uzimanja linih podataka, okrivljenom e se saoptiti zato se
okrivljuje i pozvae se da navede sve to ima u svoju odbranu.
Prilikom sasluanja okrivljenom e se omoguiti da se u neometanom
izlaganju izjasni o svim okolnostima koje ga terete i da iznese sve injenice koje mu
slue za odbranu.
Ako okrivljeni nee da odgovara ili nee da odgovori na postavljeno
pitanje, pouie se da time moe oteati prikupljanje dokaza za svoju odbranu.
Kad okrivljeni zavri iskaz, postavie mu se pitanje ukoliko je potrebno
da se popune praznine ili otklone protivrenosti i nejasnoe u njegovom izlaganju.
Odredbe o sasluanju okrivljenog shodno e se primenjivati pri
sasluanju predstavnika okrivljenog pravnog lica.

- 57 Potovanje linosti okrivljenog

lan 176.
Okrivljeni se sasluava uz puno potovanje njegove linosti.
Prema okrivljenom se ne smeju upotrebiti sila, pretnja, obmana,
obeanje, iznuda, iznurivanje ili druga slina sredstva da bi se dolo do njegove
izjave ili priznanja ili nekog injenja koje bi se protiv njega moglo upotrebiti kao
dokaz.
Pismena odbrana
lan 177.
Ako sud, odnosno organ uprave koji vodi prekrajni postupak nae da
neposredno usmeno sasluanje nije potrebno s obzirom na znaaj prekraja i
podatke kojima raspolae, moe pozvati okrivljenog da svoju odbranu da pismeno. U
takvom sluaju okrivljeni moe svoju odbranu dati pismeno ili se lino javiti da
usmeno bude sasluan.
lan 178.
Kad okrivljeni ima prebivalite ili boravite van podruja suda,
odnosno organa uprave koji vodi postupak, na zahtev tog suda, odnosno organa
uprave moe se sasluati i pred sudom, odnosno organom uprave na ijem podruju
okrivljeni ima prebivalite ili boravite.
Suoenje
lan 179.
Okrivljeni moe biti suoen sa svedokom i sa drugim saokrivljenim ako
se njihovi iskazi ne slau u pogledu vanih injenica i ako se to neslaganje ne moe
na drugi nain otkloniti.
Suoeni e se postaviti jedan prema drugom i od njih zahtevati da
jedan drugom ponove svoje iskaze o svakoj spornoj okolnosti i da raspravljaju o
istinitosti onoga to su iskazali. Tok suoenja i izjave pri kojima su suoeni konano
ostali, sud, odnosno organ uprave e uneti u zapisnik.
Ispitivanje preko tumaa
lan 180.
Ako je okrivljeni gluv, postavljae mu se pitanja pismeno, a ako je
nem, pozvae se da pismeno odgovori. Ako se ispitivanje ne moe obaviti na takav
nain, pozvae se kao tuma lice koje se sa okrivljenim moe sporazumeti.

- 58 -

Glava XXV
SASLUANJE SVEDOKA
Svojstvo svedoka
lan 181.
Kao svedoci pozivaju se lica za koja je verovatno da e moi da daju
obavetenja o prekraju i uiniocu i o drugim vanim okolnostima.
Oteeni se moe sasluati kao svedok.
Dunost svedoenja
lan 182.
Svako lice koje se kao svedok poziva duno je da se odazove pozivu,
a ako ovim zakonom nije drukije odreeno, duno je i da svedoi.
Pozivanje svedoka
lan 183.
Svedoku se dostavlja pismeni poziv, u kome se navode lino ime i
zanimanje pozvanog, vreme i mesto dolaska, prekrajni predmet po kome se poziva,
naznaenje da se poziva kao svedok i upozorenje o posledicama neopravdanog
izostanka.
Kad se oteeni poziva kao svedok, u pozivu e se to naznaiti.
Maloletno lice, koje nije navrilo esnaest godina, poziva se kao
svedok preko zakonskog zastupnika odnosno staratelja, osim ako to nije mogue
zbog potrebe da se hitno postupi ili zbog drugih okolnosti.
Svedoci koji se zbog starosti, bolesti ili tekih telesnih mana ne mogu
odazvati pozivu mogu se sasluati u svom stanu.
Zabrana svedoenja
lan 184.
Ne moe se sasluati kao svedok:
1. lice koje bi svojim iskazom povredilo dunost uvanja slubene ili
vojne tajne, dok ga nadleni organ ne oslobodi te dunosti;
2. branilac okrivljenog o onome to mu je okrivljeni kao svom
braniocu poverio, osim ako to sam okrivljeni zahteva.

- 59 Osloboenje od dunosti svedoenja

lan 185.
Osloboeni su od dunosti svedoenja:
1. brani drug okrivljenog;
2. srodnici okrivljenog po krvi u pravoj liniji, srodnici u pobonoj liniji
do treeg stepena zakljuno, kao i srodnici po tazbini do drugog stepena zakljuno;
3. usvojenik i usvojitelj okrivljenog;
4. verski ispovednik o onome to mu je okrivljeni ispovedio.
Sudija koji vodi prekrajni postupak duan je da lica iz stava 1. ovog
lana pre njihovog sasluanja ili im sazna za njihov odnos sa okrivljenim upozori da
ne moraju svedoiti. Upozorenje i odgovor se unose u zapisnik.
Maloletno lice koje s obzirom na uzrast i duevnu razvijenost nije
sposobno da shvati znaaj prava da ne mora svedoiti ne moe se sasluati kao
svedok, osim ako to sam okrivljeni zahteva.
Lice koje ima osnova da uskrati svedoenje prema jednom od
okrivljenih osloboeno je od dunosti svedoenja i prema ostalim okrivljenim ako se
njegov iskaz prema prirodi stvari ne moe ograniiti samo na ostale okrivljene.
Posledica povrede prava svedoenja
lan 186.
Ako je kao svedok sasluano lice koje se ne moe sasluati kao
svedok (lan 184. ovog zakona) ili lice koje je osloboeno dunosti svedoenja (lan
185. ovog zakona), a nije na to upozoreno ili se nije izriito odreklo tog prava, ili ako
upozorenje ili odricanje nije ubeleeno u zapisnik, ili ako je sasluan maloletnik koji
ne moe shvatiti znaaj prava da ne mora svedoiti, ili ako je iskaz svedoka iznuen
silom, pretnjom ili drugim zabranjenim sredstvima, na takvom iskazu svedoka ne
moe se zasnivati odluka.
Uskraivanje odgovora na pojedina pitanja
lan 187.
Svedok nije duan da odgovara na pojedina pitanja ako je verovatno
da bi time izloio sebe ili svog bliskog srodnika tekoj sramoti, znatnoj materijalnoj
teti ili krivinom gonjenju.
Nain sasluanja svedoka
lan 188.
Svedok se sasluava pred sudom, odnosno organom uprave koji vodi
prekrajni postupak, a ako svedok ima prebivalite odnosno boravite van njegovog
podruja, moe se sasluati pred sudom, odnosno organom uprave na ijem
podruju svedok ima prebivalite odnosno boravite.

- 60 Svedoci se sasluavaju pojedinano i bez prisustva ostalih svedoka.

Svedok je duan da odgovore daje usmeno.
Svedok e se prethodno opomenuti da je duan da govori istinu i da
ne sme nita preutati, a zatim e se upozoriti da davanje lanog iskaza predstavlja
krivino delo. Svedok e se upozoriti i da nije duan da svedoi ako postoje okolnosti
iz lana 185. ovog zakona, a to upozorenje e se uneti u zapisnik.
Posle toga svedok e se pitati za lino ime, ime oca, starost, mesto
roenja, prebivalite, zanimanje i njegov odnos sa okrivljenim i oteenim.
Posle optih pitanja svedok e se pozvati da iznese sve to mu je o
predmetu poznato, a zatim e mu se postavljati pitanja radi proveravanja, dopune i
razjanjenja.
Svedok e se uvek pitati otkud mu je poznato ono o emu svedoi.
Ako je svedok gluv ili nem, ispitae se na nain predvien u lanu
180. ovog zakona.
Suoenje svedoka
lan 189.
Svedoci se mogu suoiti ako se njihovi iskazi ne slau u pogledu
vanih injenica. Suoeni e se o svakoj okolnosti o kojoj se njihovi iskazi
meusobno ne slau pojedinano sasluati i njihov odgovor uneti u zapisnik.
Istovremeno se mogu suoiti samo dva svedoka.
Na suoenje svedoka primenjuju se odredbe lana 179. stav 2. ovog
zakona.
Nedolazak i odbijanje svedoenja
lan 190.
Ako svedok koji je uredno pozvan ne doe, a izostanak ne opravda, ili
se bez odobrenja ili opravdanog razloga udalji sa mesta gde treba da bude sasluan,
moe se narediti da se prinudno dovede, a moe se kazniti novano do 500,00
dinara.
Odredbe o dovoenju okrivljenog (lan 163. ovog zakona) shodno se
primenjuju i na dovoenje svedoka.
Ako svedok doe pa, poto je upozoren na posledice, nee bez
zakonskog razloga da svedoi, moe se kazniti novano do 500,00 dinara, a ako i
posle toga odbije da svedoi, moe se kazniti novano do 2.000,00 dinara.
Reenje o novanoj kazni svedoka unosi se u zapisnik.
alba na reenje o novanoj kazni ne zadrava izvrenje reenja.

- 61 Ako svedok pristane da svedoi neposredno poto mu je kazna

izreena, stavie se van snage doneto reenje.
Ako su iz razloga iz st. 1. i 3. ovog lana prouzrokovani trokovi
postupka, svedok se moe obavezati da snosi te trokove.
U sluaju da kanjeno lice ne plati novanu kaznu i trokove
postupka, oni e se naplatiti prinudnim putem.

Glava XXVI
UVIAJ I VETAENJE
Uviaj
lan 191.
Ako je za utvrivanje ili razjanjenje kakve vane injenice potrebno
lino i neposredno opaanje sudije koji vodi prekrajni postupak, izvrie se uviaj.
Uviaj se moe obaviti i uz sudelovanje vetaka.
Sudija koji vodi prekrajni postupak odredie koja e se lica pozvati da
prisustvuju uviaju.
O uviaju se vodi zapisnik. U zapisnik se unosi naziv suda, odnosno
organa uprave koji sprovodi uviaj, prisutnim licima, rezultatima uviaja i drugim
vanim injenicama.
Vetaenje
lan 192.
Vetaenje se odreuje kada je za utvrivanje ili ocenu neke vane
injenice neophodno pribaviti nalaz i miljenje od lica koje raspolae strunim
znanjem.
Vetaenje odreuje pismenom naredbom sud, odnosno organ
uprave koji vodi prekrajni postupak. U naredbi e se navesti u pogledu kojih
injenica se obavlja vetaenje i kome se poverava. Po pravilu se odreuje jedan
vetak, a ako je vetaenje sloeno, dva ili vie vetaka.
Vetaenje se moe poveriti odgovarajuoj strunoj ustanovi,
dravnom organu ili strunjaku, prvenstveno sa liste stalnih sudskih vetaka, a drugi
organi ili lice se mogu odrediti samo ako postoji opasnost od odlaganja, ako su stalni
vetaci spreeni ili ako to zahtevaju druge okolnosti.
Lica koja ne mogu biti vetaci
lan 193.
Za vetaka se ne moe uzeti lice koje ne moe biti sasluano kao
svedok (lan 184. ovog zakona) ili lice koje je osloboeno od dunosti svedoenja

- 62 (lan 185. ovog zakona), kao ni lice koje je prekrajem oteeno, a ako je takvo lice
uzeto za vetaka, na njegovom nalazu i miljenju ne moe se zasnivati presuda.
vetaenja.

Okrivljenom i oteenom saoptie se ime vetaka pre preduzimanja

Zahtev za izuzee vetaka

lan 194.
Okrivljeni, podnosilac zahteva i oteeni mogu zahtevati izuzee
vetaka.
Tok vetaenja
lan 195.
Pre poetka vetaenja pozvae se vetak da predmet vetaenja
briljivo razmotri, da tano navede sve to opazi i nae i da svoje miljenje iznese
nepristrasno i u skladu sa pravilima nauke ili vetine. On e se posebno upozoriti da
davanje lanog iskaza predstavlja krivino delo.
lan 196.
Vetaku se mogu davati razjanjenja, a moe mu se dozvoliti i
razgledanje spisa. Na njegov zahtev mogu se izvoditi novi dokazi da bi se utvrdile
okolnosti koje su vane za vetaenje.
Vetak pregleda predmete vetaenja u prisustvu sudije koji vodi
prekrajni postupak i zapisniara, osim ako su za vetaenje potrebna dua
ispitivanja ili se ispitivanja vre u ustanovama odnosno dravnom organu, ili ako to
trae obziri morala.
Ako se sumnja da okrivljeni boluje od duevne bolesti koja iskljuuje
njegovu uraunljivost, odredie se psihijatrijsko vetaenje.
Nalaz i miljenje vetaka
lan 197.
Vetak daje svoj nalaz i miljenje po pravilu pismeno u roku koji mu
odredi sudija, odnosno slubeno lice koje vodi prekrajni postupak.
Izuzetno, vetaku se moe odobriti da nalaz i miljenje da usmeno na
zapisnik. Nesaglasnost ili nejasnoe u nalazu i miljenju vetaka otklonie se
njegovim sasluanjem ili ponavljanjem vetaenja preko istog ili drugog vetaka.
Kanjavanje vetaka
lan 198.
Lice koje se poziva kao vetak duno je da se odazove i da da svoj
nalaz i miljenje.

- 63 Ako vetak koji je uredno pozvan ne doe, a svoj izostanak ne

opravda ili ako neopravdano odbije da vetai, moe mu se naloiti da nadoknadi
prouzrokovane trokove, a moe se i kazniti novanom kaznom od 500,00 do
2.000,00 dinara.
Reenje o kanjavanju unosi se u zapisnik.
alba protiv reenja o kanjavanju vetaka ne odlae izvrenje
reenja.
U sluaju da vetak ne plati izreenu novanu kaznu, ona e se
naplatiti prinudnim putem.
Ako vetak pristane da vetai neposredno poto mu je kazna
izreena, stavie se van snage doneto reenje.
lan 199.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na vetake primenjuju se
shodno i na tumae.

Glava XXVII
PRETRESANJE PROSTORIJA I LICA
Osnovi pretresanja
lan 200.
Stan i druge prostorije, kao i lica mogu se pretresati samo kod teih
prekraja ako je verovatno da e se u stanu, drugim prostorijama, stvarima ili kod
pojedinih lica nai predmet ili tragovi koji bi mogli biti znaajni za prekrajni postupak,
ili da e se pretresom stana i drugih prostorija uhvatiti okrivljeni.
Pretresanje lica, prostorija i stvari koje pripadaju licima koja uivaju
imunitet po meunarodnom pravu nije doputeno.
Naredba za pretresanje
lan 201.
Pretresanje se odreuje samo pismenom naredbom suda.
Naredba o pretresanju predaje se, pre poetka pretresanja, licu kod
koga e se ili na kome e se pretresanje izvriti. Pre pretresanja pozvae se lice na
koje se naredba za pretresanje odnosi da dobrovoljno preda lice odnosno predmete
koji se trae.
Naredbu o pretresanju izvravaju organi unutranjih poslova.

- 64 Nain pretresanja
lan 202.
Pretresanju prisustvuju dva punoletna graanina.
Dralac stana ili prostorije pozvae se da prisustvuje pretresanju, a
ako je odsutan, pozvae se da pretresanju prisustvuje jedan od odraslih lanova
domainstva ili sused.
Pretresanje u prostorijama pravnih lica moe se vriti samo u
prisustvu predstavnika tog pravnog lica.
Pretresanje lica enskog pola vri slubeno lice istog pola ili drugo
ensko lice kome se moe poveriti pretresanje.
Zakljuane prostorije, nametaj ili druge stvari otvorie se silom samo
ako njihov dralac ili njegov punomonik nije prisutan ili nee dobrovoljno da ih
otvori. Pri tom e se izbegavati nepotrebna oteenja.
Zapisnik o pretresanju
lan 203.
O svakom pretresanju stana, odnosno prostorije ili lica sastavie se
zapisnik u kome e se navesti naredba na osnovu koje se vri pretresanje, opis
prostorija odnosno lica koje se pretresa i lica odnosno predmeta ili tragova koji su
naeni.
Zapisnik potpisuje lice kod koga se ili koje se pretresa i lica ije je
prisustvo obavezno.
Licu kod koga je, odnosno koje je pretresano izdaje se prepis
zapisnika.
Postupanje sa naenim predmetima
lan 204.
Ako se prilikom pretresanja nau predmeti koji su upotrebljeni za
izvrenje prekraja ili su pribavljeni prekrajem, ili su nastali izvrenjem prekraja, ili
predmeti koji mogu posluiti kao dokaz u prekrajnom postupku, ti predmeti e se
privremeno oduzeti.
Privremeno oduzimanje predmeta
lan 205.
Predmeti koji mogu biti oduzeti po ovom zakonu mogu se privremeno
oduzeti i pre donoenja presude.
Privremeno oduzimanje predmeta odreuje samo sud pismenom
naredbom.

- 65 Zakonom se mogu ovlastiti i slubena lica inspekcijskih organa,

slubenici carinske slube i ovlaeni policijski slubenici da privremeno oduzmu
predmete iz stava 1. ovog lana kad u vrenju slubene dunosti saznaju za
prekraj. Navedeni organi duni su da sud neodlono izveste o privremenom
oduzimanju predmeta i da se staraju o uvanju tih predmeta, ukoliko zakonom nije
drukije odreeno.
Licu od koga se oduzimaju predmeti izdaje se potvrda sa tanim
oznaenjem oduzetih predmeta.
Ako se radi o predmetima koji su podloni kvaru ili ako njihovo
uvanje iziskuje nesrazmerne trokove, sud e odrediti da se takvi predmeti prodaju,
a dobijeni novac preda na uvanje banci ili drugoj finansijskoj organizaciji.
Postupanje sa privremeno oduzetim predmetima
lan 206.
Privremeno oduzeti predmeti odnosno novac dobijen prodajom
predmeta vratie se vlasniku ako prekrajni postupak bude obustavljen, osim kad to
zahtevaju interesi opte bezbednosti ili razlozi morala, o emu se donosi posebno
reenje.
Ako se ne zna vlasnik, pa se ni u roku od jedne godine od dana
objavljivanja oglasa niko ne javi za predmet odnosno za novac dobijen prodajom
predmeta, donee se reenje da predmet postaje dravna svojina, odnosno da se
novac unese u budet Republike Srbije. Ovim se ne dira u pravo vlasnika da u
parnici trai predaju predmeta odnosno novca.

Glava XXVIII
PRETRES
Odreivanje pretresa
lan 207.
Na pretres se pozivaju okrivljeni i njegov branilac, oteeni,
podnosilac zahteva za pokretanje postupka i drugi uesnici postupka. Ako je
okrivljeni pravno lice na pretres se poziva predstavnik pravnog lica.
U pozivu na pretres okrivljeni e se upozoriti da e se u sluaju
neodazivanja pozivu narediti njegovo dovoenje.
Ako na pretres ne doe uredno pozvani okrivljeni i svoj izostanak ne
opravda, sud e odloiti pretres i izdati naredbu za dovoenje, ako ne postoje uslovi
da se pretres odri i bez prisustva okrivljenog.

- 66 Nedolazak okrivljenog
lan 208.
Sud moe odluiti da se pretres odri u odsustvu okrivljenog koji je
uredno pozvan ako je on sasluan, a sudija nae da njegovo prisustvo nije
neophodno za pravilno utvrivanje injeninog stanja. Pod istim uslovima pretres se
moe odrati i u odsustvu uredno pozvanog predstavnika odnosno branioca
okrivljenog pravnog lica.
Pretres se moe odrati i bez prisustva podnosioca zahteva.
Pretres e se odrati i ako ne doe uredno pozvani branilac
okrivljenog.
Javnost
lan 209.
Pretres je javan.
Sudija koji vodi prekrajni postupak moe iskljuiti javnost za ceo
pretres ili jedan njegov deo ako to zahtevaju opti interesi ili razlozi morala.
Ako se postupak vodi protiv maloletnika, pretres e se odrati bez
prisustva javnosti.
U sluaju iz st. 2. i 3. ovog lana sudija e upozoriti lica koja
prisustvuju pretresu na kome je javnost iskljuena da su duna da kao tajnu uvaju
sve ono to su na pretresu saznala i ukazae im se da odavanje tajne predstavlja
krivino delo.
Tok pretresa
lan 210.
Pretres poinje iznoenjem glavne sadrine zahteva za pokretanje
prekrajnog postupka. Posle provere prisutnosti pozvanih lica pristupa se ispitivanju
okrivljenog, a ako su okrivljeni pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu, prvo se
sasluava predstavnik pravnog lica, a posle njega odgovorno lice. Po sasluavanju
okrivljenog prelazi se na izvoenje dokaza sasluanjem svedoka i vetaka i
izvoenje drugih dokaza.
Red izvoenja dokaza utvruje sudija.
O radu na pretresu vodi se zapisnik u koji se unosi ceo tok pretresa.
Zapisnik o pretresu potpisuju sudija i zapisniar.

- 67 Pravo stranaka na pretresu

lan 211.
Podnosilac zahteva, okrivljeni i njegov branilac, predstavnik i branilac
pravnog lica i oteeni imaju pravo da u toku pretresa predlau dokaze i daju druge
predloge, a po odobrenju sudije koji vodi postupak mogu da postavljaju pitanja licima
koja se sasluavaju.
Ovlaeni predstavnik podnosioca zahteva ima pravo da na pretresu
izmeni sadrinu zahteva.
U sluaju iz stava 2. ovog lana sudija e reenjem odloiti pretres da
bi se okrivljeni upoznao sa izmenom zahteva i da bi pripremio odbranu.
Posle zavrenog dokaznog postupka stranke i branilac mogu dati
zavrnu re sa svojom ocenom o izvedenim dokazima. Poslednja re uvek pripada
okrivljenom odnosno predstavniku okrivljenog pravnog lica.
Ako sudija nae da pretres ne treba odlagati radi dopune postupka ili
radi pripreme odbrane okrivljenog po izmenjenom zahtevu, zakljuie pretres, a
moe doneti presudu i javno objaviti izreku presude uz kratko navoenje razloga.
Kada u sluaju iz stava 5. ovog lana, okrivljeni i podnosilac zahteva
izjave da ne trae da im se dostavi pismeno izraena presuda i da se nee aliti,
okrivljenom e se uruiti, a podnosiocu zahteva dostaviti, samo prepis izreke
presude.

Glava XXIX
ODRAVANJE REDA
Staranje o odravanju reda
lan 212.
Dunost sudije, odnosno slubenog lica koje u organu uprave vodi
prekrajni postupak jeste da se stara o odravanju reda za vreme izvoenja radnji u
prekrajnom postupku.
Ako okrivljeni, njegov branilac, punomonik, oteeni, zakonski
zastupnik, svedok, vetak, tuma ili drugo lice koje prisustvuje radnjama u
prekrajnom postupku ometa red ili se ne pokorava nareenjima za odravanje reda,
sudija e ga opomenuti. Ako opomena bude bezuspena, moe se narediti da se
okrivljeni udalji, a ostala lica mogu se udaljiti i kazniti novanom kaznom od 1.000,00
do 3.000,00 dinara. Odluka sudije odnosno slubenog lica koja se tie odravanja
reda unosi se u zapisnik.
Punomoniku ili braniocu koji posle kazne produi da naruava red
moe se uskratiti dalje zastupanje odnosno odbrana.
Ako kanjeno lice ne plati izreenu novanu kaznu u odreenom roku
kazna e se naplatiti prinudnim putem.

- 68 alba protiv reenja o kanjavanju iz stava 2. ovog lana ne zadrava

izvrenje reenja.
Protiv drugih odluka koje se odnose na odravanje reda i rukovoenje
postupkom alba nije dozvoljena.

Glava XXX
Prekid postupka
lan 213.
Sudija odnosno slubeno lice koje u organu uprave vodi prekrajni
postupak reenjem e prekinuti postupak:
1. ako se ne zna boravite okrivljenog ili je on u bekstvu, ili inae nije
dostian dravnim organima, ili se nalazi u inostranstvu na neodreeno vreme;
2. ako je kod okrivljenog nastupilo privremeno duevno oboljenje ili
privremena duevna poremeenost;
3. ako je za isto delo protiv okrivljenog pokrenut krivini postupak,
kada prekid traje do donoenja pravosnane sudske odluke u krivinom postupku.
Pre nego to se postupak prekine, prikupie se svi dokazi o prekraju i
odgovornosti okrivljenog do kojih se moe doi.
Prekinuti postupak nastavie se kad prestanu smetnje koje su
izazvale prekid.
O prekidu i nastavljanju postupka obavestie se podnosilac zahteva, a
u prekrajnom postupku iz oblasti carinskog, spoljnotrgovinskog i deviznog
poslovanja, oteeni.

Glava XXXI
PRESUDA
Donoenje presude
lan 214.
Prekrajni postupak zavrava se donoenjem osuujue odnosno
oslobaajue presude ili reenja kojim se postupak obustavlja.
Presuda, odnosno reenje izradie se u roku od osam dana od dana
okonanja svih radnji u prekrajnom postupku koje prethode donoenju presude,
odnosno reenja.
Presuda, odnosno reenje se zasniva na izvedenim dokazima i
injenicama koje su utvrene u postupku.

- 69 Objektivni i subjektivni identitet

lan 215.
Odluka u prekrajnom postupku odnosi se samo na lice koje se
zahtevom za pokretanje prekrajnog postupka tereti i samo na prekraj koji je
predmet podnetog zahteva.
Sud, odnosno organ uprave koji vodi prekrajni postupak nije vezan
za predloge i ocenu u pogledu pravne kvalifikacije prekraja.
lan 216.
Reenje kojim se obustavlja prekrajni postupak donee se kad se
utvrdi:
1. da je prekrajni postupak voen bez zahteva, odnosno da
podnosilac zahteva za pokretanje prekrajnog postupka nije bio ovlaen za njegovo
podnoenje;
2. da sud, odnosno organ uprave nije stvarno nadlean za voenje
prekrajnog postupka;
3. da je okrivljeni za istu radnju ve pravosnano kanjen u
prekrajnom postupku ili je prekrajni postupak pravosnano obustavljen, ali ne zbog
nenadlenosti;
4. da je okrivljeni u krivinom postupku odnosno u postupku po
privrednom prestupu pravosnano oglaen krivim za isto delo koje obuhvata i
obeleje prekraja;
5. da okrivljeni ima diplomatski imunitet;
6. da je nastupila zastarelost za voenje prekrajnog postupka;
7. da je okrivljeni u toku prekrajnog postupka umro, odnosno da je
okrivljeno pravno lice prestalo da postoji;
8. da je ovlaeni podnosilac odustao od zahteva za pokretanje
prekrajnog postupka pre pravosnanosti odluke.
sluajevima.

Prekrajni postupak e se obustaviti i u drugim zakonom odreenim

U obrazloenju reenja ukratko se navode razlozi zbog kojih je

postupak obustavljen i propis na osnovu kog je to uinjeno.
Donoenje presude kojom se okrivljeni oglaava krivim
lan 217.
Presuda kojom se okrivljeni oglaava krivim za prekraj donosi se kad
se u prekrajnom postupku utvrdi postojanje prekraja i odgovornost okrivljenog za
taj prekraj.

- 70 Donoenje presude kojom se okrivljeni oslobaa krivice

lan 218.
Presudu kojom se okrivljeni oslobaa krivice sud e izrei:
1. ako delo za koje se tereti po propisu nije prekraj,
2.

ako

ima

okolnosti

koje

iskljuuju

prekrajnu

odgovornost

okrivljenog,
3. ako nije dokazano da je okrivljeni uinio prekraj za koji je protiv
njega podnet zahtev za pokretanje prekrajnog postupka.
Sadraj izreke presude kojom se okrivljeni oglaava krivim za
prekraj
lan 219.
Ako se okrivljeni oglasi krivim za prekraj, izreka presude sadri:
1. prekraj za koji se okrivljeni oglaava krivim uz naznaenje
injenica i okolnosti koje ine obeleja prekraja i od kojih zavisi primena odreenog
propisa o prekraju;
2. propise koji su primenjeni;
3. odluku o izreenim sankcijama;
4. odluku o oduzimanju imovinske koristi;
5. odluku o uraunavanju zadravanja i pritvora u izreenu kaznu;
6. odluku o trokovima prekrajnog postupka;
7. odluku o imovinsko-pravnom zahtevu.
Ako je okrivljeni kanjen novanom kaznom, u presudi e se naznaiti
rok plaanja kazne i nain zamene novane kazne u sluaju da okrivljeni kaznu ne
plati, odnosno naznaie se da e se novana kazna naplatiti prinudnim putem.
Ako je izreena zatitna mera oduzimanja predmeta, u izreci presude
e se odrediti i kako e se postupiti sa oduzetim predmetima. Kad izreenom merom
oduzimanja predmeta nisu obuhvaeni predmeti privremeno oduzeti po lanu 205.
ovog zakona, u izreci presude e se odrediti da se ti predmeti vrate vlasniku.
Objavljivanje presude
lan 220.
Presuda se objavljuje usmeno ako je okrivljeni prisutan, a pismeno
izraena presuda dostavie se okrivljenom samo ako to zatrai.
Ako se presuda objavljuje, u zapisnik se unosi samo izreka presude i
konstatuje da je presuda usmeno saoptena, da je dato kratko obrazloenje presude
i uputstvo o pravnom leku.

- 71 Ako okrivljeni zatrai da mu se dostavi pismeno izraena presuda, sud

je duan da je dostavi u roku od osam dana od dana objavljivanja.
Kada u sluaju iz stava 1. ovog lana okrivljeni izjavi da ne trai da mu
se dostavi pismeno izraena presuda i da se nee aliti, uruie mu se, a
podnosiocu zahteva dostaviti, samo prepis izreke presude.
Presuda za vie prekraja
lan 221.
Ako se prekrajni postupak vodi zbog vie prekraja, u presudi e se
navesti za koje se prekraje okrivljeni oglaava krivim, a za koje se oslobaa krivice
ili se postupak obustavlja.
Sadrina pismeno izraene presude
lan 222.
Pismeno izraena presuda sadri: uvod, izreku, obrazloenje i
uputstvo o pravu na albu, kao i broj, datum, potpis sudije i slubeni peat.
Uvod presude sadri: naziv suda koji je doneo odluku, lino ime
sudije, lino ime okrivljenog, mesto prebivalita okrivljenog odnosno naziv i sedite
okrivljenog pravnog lica, prekraj koji je predmet prekrajnog postupka, dan
donoenja presude i osnov po kome je presuda doneta.
Izreka presude sadri: line podatke okrivljenog odnosno naziv i
sedite okrivljenog pravnog lica, injenini opis i pravnu kvalifikaciju prekraja i
odluku kojom se okrivljeni oglaava krivim, oslobaa krivice ili se postupak
obustavlja.
U obrazloenju presude ukratko e se izneti sadrina zahteva za
pokretanje prekrajnog postupka, utvreno injenino stanje uz navoenje dokaza na
osnovu kojih su pojedine injenice dokazane, propisi na kojima se zasniva presuda i
razlozi za svaku taku presude.
U uputstvu o pravu na albu daje se pouka o tome kome se organu
alba izjavljuje, kome predaje, u kom roku i da se alba moe podneti pismeno, a
predati neposredno ili uputiti potom preporueno.
Ispravljanje presude
lan 223.
Pogreke u pisanju imena i brojeva i druge oigledne pogreke u
pisanju, raunanju i prepisivanju u presudi ispravljaju se po slubenoj dunosti ili na
predlog okrivljenog, podnosioca zahteva ili oteenog.
Ispravke e se izvriti posebnim reenjem, koje postaje sastavni deo
presude.

- 72 Ako sudska odluka sadri pogreke iz stava 3. lana 222. ovog

zakona, ispravljeni prepis presude dostavie se licima koja imaju pravo albe. U tom
sluaju rok za albu tee od dana dostavljanja ispravljene presude.
Dostavljanje presude uesnicima u postupku
lan 224.
Pismeno izraena presuda dostavlja se podnosiocu zahteva i
okrivljenom po odredbama lana 147. ovog zakona.
Presuda se dostavlja oteenom koji nije podnosilac zahteva ako je
odlueno o imovinsko - pravnom zahtevu, licu iji je predmet oduzet tom presudom,
kao i licu protiv koga je izreena mera oduzimanja imovinske koristi.
Dostavljanje usmeno saoptene presude okrivljenom
lan 225.
Ako okrivljeni zatrai da mu se dostavi otpravak presude, sudija je
duan da mu otpravak iste dostavi u roku od osam dana od dana izrade presude.
Zahtev okrivljenog u smislu stava 1. ovog lana unosi se u zapisnik uz
njegov potpis.
lan 226.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na presudu, shodno se
primenjuju i na reenje koje u prekrajnom postupku donose organi uprave.
lan 227.
Na postupak pred sudovima, koji nije propisan odredbama ovog
zakona, shodno se primenjuju odredbe Zakonika o krivinom postupku, ako ovim ili
drugim zakonom nije drukije odreeno.

Glava XXXII
REDOVNI PRAVNI LEKOVI
Podnoenje albe
lan 228.
Protiv odluke donete u prvom stepenu moe se izjaviti alba Viem
prekrajnom sudu. alba se predaje sudu, odnosno organu uprave, koji je doneo
prvostepenu odluku.
alba se podnosi u roku od osam dana od dana usmeno saoptene
odluke, odnosno od dana dostavljanja presude ili reenja.

- 73 Ko moe izjaviti albu

lan 229.
albu mogu izjaviti okrivljeni i podnosilac zahteva.
alba se moe izjaviti uvek na presudu i reenje organa uprave a na
druga reenja doneta u prekrajnom postupku samo ako pravo na albu nije
zakonom iskljueno.
U korist okrivljenog albu mogu izjaviti njegov branilac, brani drug,
srodnik po krvi u pravoj liniji, brat, sestra, zakonski zastupnik, usvojitelj, usvojenik,
hranitelj i lice sa kojim ivi u vanbranoj zajednici.
U korist okrivljenog pravnog lica albu moe izjaviti predstavnik
pravnog lica kao i fiziko lice ovlaeno da ga predstavlja ili zastupa.
Ako je izreena zatitna mera oduzimanja predmeta iji vlasnik nije
okrivljeni, vlasnik predmeta moe izjaviti albu samo u pogledu odluke o toj meri.
Suspenzivno dejstvo albe
lan 230.
Blagovremeno izjavljena alba odlae izvrenje odluke, osim u
sluajevima kad je ovim zakonom drugaije odreeno.
Odricanje i odustajanje od albe
lan 231.
Okrivljeni i podnosilac zahteva mogu se odrei prava na albu poto je
odluka saoptena, a od izjavljene albe mogu odustati do donoenja drugostepene
presude.
Odricanje i odustajanje od prava na albu ne moe se opozvati.
Odricanje maloletnika od prava na albu nema pravnog dejstva.
Sadraj albe
lan 232.
alba treba da sadri oznaenje odluke protiv koje se alba izjavljuje,
navode u emu je podnosilac albe nezadovoljan odlukom i potpis podnosioca albe.
U albi se mogu iznositi nove injenice i predlagati novi dokazi.
Pozivajui se na nove injenice podnosilac albe je duan da navede dokaze kojima
bi se te injenice imale dokazati.
Ako podnosilac albe u albi iznosi nove dokaze, duan je navesti
zato te dokaze nije ranije izneo, kao i injenice koje tim dokazima eli dokazati.

- 74 Osnovi zbog kojih se odluka moe pobijati

lan 233.
Odluka se moe pobijati:
1. zbog bitne povrede odredaba prekrajnog postupka;
2. zbog povrede odredaba materijalnog
prekrajima i drugih propisa;

prava iz Zakona o

3. zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja;

4. zbog odluke o prekrajnim sankcijama, oduzimanju imovinske
koristi, trokovima prekrajnog postupka i imovinsko-pravnom zahtevu.
Bitne povrede odredaba prekrajnog postupka
lan 234.
Bitna povreda odredaba prekrajnog postupka postoji:
1. ako je prekrajni postupak vodio i odluku doneo sudija odnosno
slubeno lice u organu uprave, koji je pravosnanom odlukom izuzet od voenja
postupka i odluivanja;
2. ako je prekrajni postupak vodio i odluku doneo sudija odnosno
slubeno lice u organu uprave, koji se morao izuzeti (lan 102. stav 1. ta. 1 - 5.
ovog zakona);
3. ako okrivljeni u prekrajnom postupku nije sasluan pre donoenja
odluke osim u sluajevima iz lana 85. stava 3. i lana 162. stava 8. ovog zakona;
4. ako okrivljeni nije pouen o pravu na upotrebu jezika, ili je njemu ili
njegovom braniocu protivno njegovom zahtevu uskraeno pravo da na usmenom
pretresu ili u toku ostalih radnji u prekrajnom postupku upotrebljava svoj jezik i da
na svom jeziku prati tok usmenog pretresa odnosno postupka (lan 86. ovog
zakona);
5. ako je protivno zakonu bila iskljuena javnost na usmenom
pretresu;
6. ako je sudija, odnosno slubeno lice u organu uprave odbacio
zahtev za pokretanje prekrajnog postupka protivno odredbama lana 159. ovog
zakona;
7. ako je sudija obustavio prekrajni postupak protivno odredbama
lana 216. ovog zakona ili je doneo presudu kojom se okrivljeni oslobaa krivice,
protivno odredbama lana 218. ovog zakona;
8. ako je presudu doneo sud koji zbog stvarne nenadlenosti nije
mogao suditi u toj stvari (lan 100. ovog zakona);
9. ako usmeno saoptena odluka nije uneta u zapisnik (lan 220.
stav 2. ovog zakona);
10. ako odlukom sud, odnosno organ uprave nije u celosti odluio o
zahtevu za pokretanje prekrajnog postupka;
11. ako je sud odnosno organ uprave odluio mimo zahteva za
pokretanje prekrajnog postupka;

- 75 12. ako se odluka zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog

zakona ne moe zasnivati, osim ako je, s obzirom na druge dokaze, oigledno da bi i
bez tog dokaza bila doneta ista odluka;
13. ako se odluka zasniva na iskazu okrivljenog koji nije bio upozoren
na pravo da uzme branioca po svom izboru ili da bude ispitan u prisustvu branioca;
14. ako je povreena odredba lana 88. ovog zakona;
15. ako je izreka odluke nerazumljiva, protivrena sama sebi ili
razlozima odluke ili ako odluka uopte nema razloga ili u njoj nisu navedeni razlozi o
odlunim injenicama, ili su ti razlozi potpuno nejasni, ili u znatnoj meri protivreni, ili
ako o odlunim injenicama postoji znatna protivrenost izmeu onog to se u
razlozima odluke navodi, o sadrini isprava ili zapisnika o iskazima datim u postupku,
i samih tih isprava ili zapisnika, osim u sluaju iz lana 220. ovog zakona.
Bitna povreda odredaba prekrajnog postupka postoji i ako sudija,
odnosno slubeno lice u toku prekrajnog postupka ili prilikom donoenja odluke nije
primenio ili je pogreno primenio koju odredbu ovog zakona, ili je u toku prekrajnog
postupka povredio pravo odbrane, a to je uticalo ili je moglo uticati na zakonito i
pravilno donoenje odluke.
Povreda materijalnog prava
lan 235.
Povreda materijalnog prekrajnog prava postoji ako je prekrajni
propis povreen kada je u pitanju:
1. da li je radnja za koju se okrivljeni goni prekraj;
2. da li ima okolnosti koje iskljuuju prekrajnu odgovornost;
3. da li ima okolnosti koje iskljuuju prekrajno gonjenje, a naroito
da li je nastupila zastarelost prekrajnog gonjenja ili je stvar ve pravosnano
presuena;
4. da li je u pogledu prekraja koji je predmet zahteva za pokretanje
prekrajnog postupka primenjen zakon ili drugi propis koji se ne moe primeniti;
5. da li je odlukom o kazni, zatitnoj meri ili o oduzimanju imovinske
koristi prekoraeno ovlaenje koje sudija, odnosno slubeno lice u organu uprave
ima po zakonu;
6. da li su povreene odredbe o uraunavanju zadravanja, pritvora i
izdrane kazne.
Pogreno ili nepotpuno utvreno injenino stanje
lan 236.
Odluka se moe pobijati zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog
injeninog stanja kad je sud, odnosno organ uprave neku odlunu injenicu
pogreno utvrdio ili je nije utvrdio.
Nepotpuno utvreno injenino stanje postoji i kad na to ukazuju nove
injenice ili novi dokazi.

- 76 Pobijanje presude i drugih odluka

lan 237.
Odluka se moe pobijati zbog odluke o kazni kad tom odlukom nije
prekoraeno zakonsko ovlaenje (lan 235. stav 1. taka 5. ovog zakona) ili sud,
odnosno organ uprave nije pravilno odmerio kaznu s obzirom na okolnosti koje utiu
da kazna bude vea ili manja. Odluka o kazni moe se pobijati i zbog toga to je sud,
odnosno organ uprave primenio ili nije primenio odredbe o ublaavanju kazne, o
osloboenju od kazne, ili to nije izrekao opomenu iako su za to postojali zakonski
uslovi.
Odluka o zatitnoj meri ili o oduzimanju imovinske koristi moe se
pobijati ako ne postoji povreda iz lana 235. stava 1. take 5. ovog zakona ili je sud
nepravilno doneo ovu odluku ili nije izrekao zatitnu meru odnosno oduzimanje
imovinske koristi iako su za to postojali zakonski uslovi.
Odluka o imovinsko-pravnom zahtevu moe se pobijati kad je sud o
tome doneo odluku protivno odredbama ovog zakona.
Odluka o trokovima prekrajnog postupka moe se pobijati kad je
sud, odnosno organ uprave o tome doneo odluku iz razloga kao i u prethodnom
stavu ovog lana.
Postupak po albi
lan 238.
Neblagovremenu, nedozvoljenu i od neovlaenog lica izjavljenu
albu odbacie reenjem sud, odnosno organ uprave.
Blagovremenu i dozvoljenu albu sud, odnosno organ uprave sa
spisima e dostaviti Viem prekrajnom sudu u roku od tri dana.
Odluke Vieg prekrajnog suda
lan 239.
Reavajui po albi Vii prekrajni sud moe albu odbaciti, odbiti kao
neosnovanu i potvrditi prvostepenu odluku, ili usvojiti, a prvostepenu odluku preinaiti
ili ukinuti.
Odbacivanje albe od strane drugostepenog suda
lan 240.
Vii prekrajni sud odbacie albu reenjem kao neblagovremenu,
nedozvoljenu ili izjavljenu od strane neovlaenog lica, ako utvrdi da je sud ili organ
uprave koji je vodio postupak, propustio da to uini.

- 77 Granice ispitivanja prvostepene odluke

lan 241.
Vii prekrajni sud ispituje prvostepenu odluku u onom delu u kojem
se pobija albom, ali mora uvek po slubenoj dunosti ispitati:
1. da li postoji bitna povreda odredaba prekrajnog postupka iz lana
234. stava 1. ta. 1, 3. i 7 - 15. ovog zakona;
2. da li je na tetu okrivljenog povreeno materijalno pravo (lan 235.
ovog zakona).
Ako alba izjavljena u korist okrivljenog ne sadri osnov za pobijanje
odluke (lan 233. ovog zakona), Vii prekrajni sud ograniie se na ispitivanje
povreda iz stava 1. ta. 1. i 2. ovog lana, kao i na ispitivanje odluke o kazni,
zatitnim merama i oduzimanju imovinske koristi (lan 237. ovog zakona).
Potvrivanje prvostepene odluke
lan 242.
Vii prekrajni sud e presudom odbiti albu kao neosnovanu i
potvrditi prvostepenu odluku kad utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih se presuda
pobija, niti povrede zakona iz lana 241. ovog zakona.
Preinaenje prvostepene odluke
lan 243.
Vii prekrajni sud e uvaiti albu i presudom preinaiti prvostepenu
odluku kada utvrdi da su odlune injenice u prvostepenom postupku utvrene i da s
obzirom na utvreno injenino stanje, treba doneti drugaiju presudu ili ako smatra
da postoje takve povrede zakona koje se mogu otkloniti bez ukidanja prvostepene
odluke, ili kad nae da prilikom odmeravanja kazne odnosno izricanja zatitne mere
nisu uzete u obzir sve okolnosti koje utiu na pravilno odmeravanje kazne odnosno
na zakonito izricanje zatitne mere ili kad okolnosti koje su uzete u obzir nisu pravilno
ocenjene.
Prvostepena odluka e se preinaiti kad se utvrdi da je sud ili organ
uprave koji je vodio prekrajni postupak, pogreno ocenio isprave i dokaze koje nije
sam izveo, a odluka je zasnovana na tim dokazima.
Ukidanje prvostepene odluke
lan 244.
Vii prekrajni sud e albu uvaiti i presudom ukinuti prvostepenu
odluku i predmet vratiti sudu ili organu uprave, na ponovni postupak ako utvrdi da
postoji bitna povreda odredaba prekrajnog postupka, koja je uticala ili je mogla
uticati na zakonito reavanje prekrajne stvari, ili ako smatra da zbog pogreno ili
nepotpuno utvrenog injeninog stanja treba dopuniti ili provesti novi postupak, ili
ako je prekrajni postupak obustavljen zbog pogrene ocene dokaza ili pogrene
primene materijalnog prava. Iz istih razloga moe se prvostepena odluka i delimino
ukinuti ako se pojedini delovi odluke mogu izdvojiti bez tete za pravilno odluivanje.

- 78 Obrazloenje drugostepene presude

lan 245.
U obrazloenju presude Vii prekrajni sud cenie albene navode i
ukazae na povrede zakona koje je uzeo u obzir po slubenoj dunosti.
Kad se prvostepena odluka ukida zbog povrede odredaba prekrajnog
postupka, u obrazloenju e se navesti koje su odredbe povreene i u emu se
ogleda povreda.
Kad se prvostepena odluka ukida zbog pogreno ili nepotpuno
utvrenog injeninog stanja, navee se nedostaci odnosno zato su novi dokazi i
nove injenice vane za donoenje pravilne odluke.
Dejstvo albe u korist saokrivljenih
lan 246.
Kad Vii prekrajni sud povodom ma ije albe izjavljene protiv odluke
utvrdi da su razlozi zbog kojih je doneo presudu u korist okrivljenog korisni i za kojeg
od okrivljenih koji nije izjavio albu ili nije izjavio u tom pravcu, postupie po
slubenoj dunosti kao da takva alba postoji.
Dostavljanje drugostepene presude
lan 247.
Vii prekrajni sud e vratiti sve spise sudu, odnosno organu uprave
sa dovoljnim brojem overenih prepisa svoje presude radi dostavljanja okrivljenom,
podnosiocu zahteva i drugim zainteresovanim licima.
Dunost suda i organa uprave
lan 248.
Sud i organ uprave, duan je da sprovede sve radnje i raspravi sva
sporna pitanja na koje je ukazao Vii prekrajni sud u svojoj presudi. Pri donoenju
nove odluke, sud i organ uprave vezani su zabranom propisanom u lanu 88. ovog
zakona.

- 79 -

Glava XXXIII
VANREDNI PRAVNI LEKOVI
ZAHTEV ZA PONAVLJANJE PREKRAJNOG POSTUPKA
Razlozi za ponavljanje postupka
lan 249.
Prekrajni postupak zavren pravosnanom odlukom moe se
ponoviti:
1. ako se dokae da je odluka zasnovana na lanoj ispravi ili na
lanoj izjavi svedoka ili vetaka;
2. ako se dokae da je odluka doneta usled krivinog dela sudije ili
drugog slubenog lica koje je uestvovalo u postupku;
3. ako se utvrdi da je lice koje je kanjeno za prekraj za istu radnju
ve jednom kanjeno u prekrajnom postupku;
4. ako se iznesu nove injenice ili podnesu novi dokazi koji bi sami
za sebe ili u vezi sa ranijim dokazima doveli do drugaije odluke da su bili poznati u
ranijem postupku.
injenice iz stava 1. ta. 1 - 3. ovog lana dokazuju se pravosnanom
odlukom ili presudom u prekrajnom postupku. Ako se postupak protiv tih lica ne
moe sprovesti zato to su umrla ili to postoje okolnosti koje iskljuuju krivino
gonjenje, injenice iz ta. 1. i 2. stava 1. ovog lana mogu se utvrditi i drugim
dokazima.
Podnoenje zahteva za ponavljanje postupka
lan 250.
Zahtev za ponavljanje prekrajnog postupka mogu podneti kanjeni,
njegov branilac i podnosilac zahteva, a posle smrti kanjenog zahtev mogu podneti u
korist kanjenog i ostala lica iz lana 229. stava 3. ovog zakona.
Zahtev za ponavljanje prekrajnog postupka moe se podneti u roku
od godinu dana od dana pravosnanosti odluke.
Postupak po zahtevu
lan 251.
O zahtevu za ponavljanje prekrajnog postupka odluuje sud,
odnosno organ uprave koji je doneo prvostepenu odluku.
U zahtevu treba navesti po kojem se zakonskom osnovu trai
ponavljanje postupka i kojim se dokazima potkrepljuju injenice na kojima se zahtev
zasniva. Ako zahtev ne sadri te podatke, odbacie se presudom, odnosno
reenjem.

- 80 Zahtev e se odbaciti i kad sud, odnosno organ uprave na osnovu

zahteva i dokaza iz spisa predmeta iz ranijeg postupka utvrdi da je zahtev podnelo
neovlaeno lice ili da je zahtev neblagovremeno podnesen, ili da nema zakonskih
uslova za ponavljanje postupka, ili da injenice i dokazi na kojima se zahtev zasniva
oigledno nisu podobni da se na osnovu njih dozvoli ponavljanje.
Zahtev za ponavljanje prekrajnog postupka u korist kanjenog moe
se podneti i nakon to je odluka izvrena.
Odluke povodom zahteva za ponavljanje postupka
lan 252.
Ako prekrajni sud ili organ uprave ne odbaci zahtev za ponavljanje
postupka, ponovie postupak u obimu koji je neophodan da se utvrde injenice zbog
kojih je zahtev podnet.
Zavisno od rezultata ponovljenog postupka, zahtev e se reenjem
odbiti ili e se novom odlukom prethodna ukinuti u celosti ili delimino.
Ako se dozvoli ponavljanje postupka, u ponovnom postupku sud i
organ uprave vezan je zabranom propisanom u lanu 88. ovog zakona.
Protiv reenja kojim se dozvoljava ponavljanje postupka nije
dozvoljena alba.
Odlaganje izvrenja odluke
lan 253.
Zahtev za ponavljanje prekrajnog postupka ne odlae izvrenje
odluke, ali ako sud, odnosno organ uprave oceni da zahtev moe biti uvaen, moe
odluiti da se odloi izvrenje dok se ne odlui o zahtevu za ponavljanje postupka.
Reenje kojim se dozvoljava ponavljanje postupka odlae izvrenje
odluke protiv koje je ponavljanje dozvoljeno.

ZAHTEV ZA VANREDNO PREISPITIVANJE PRAVOSNANE

PRESUDE
Doputenost zahteva
lan 254.
Zahtev za vanredno preispitivanje pravosnane presude moe se
podneti protiv drugostepene presude zbog povrede zakona, a u sluaju i pod
uslovima odreenim ovim zakonom.
Okrivljeni koji nije koristio redovni pravni lek protiv prvostepene odluke
ne moe podneti zahtev za vanredno preispitivanje pravosnane presude, osim kad
je samo po albi podnosioca zahteva izreena stroa prekrajna sankcija iz lana
255. ovog zakona.

- 81 Sluajevi u kojima je doputen zahtev za vanredno preispitivanje

presude
lan 255.
Zahtev za vanredno preispitivanje pravosnane presude moe se
podneti kad je izreena:
kazna zatvora;
zatitna mera zabrane vrenja odreenih delatnosti;
zatitna mera zabrane pravnom licu da vri odreene delatnosti;
zatitna mera zabrane odgovornom licu da vri odreene poslove;
zatitna mera zabrane upravljanja vozilom na motorni pogon licu
koje je po zanimanju voza;
novana kazna preko 100.000,00 dinara fizikom licu ili
odgovornom licu u pravnom licu i preduzetniku, odnosno 300.000,00 dinara pravnom
licu za carinske, spoljnotrgovinske, devizne i poreske prekraje;
- zatitna mera oduzimanja predmeta za carinske, spoljnotrgovinske
i devizne prekraje;
- odluka o ponitenju vozake dozvole na osnovu lana 34. stav 5.
ovog zakona.
Razlozi za podnoenje zahteva
lan 256.
Zahtev za vanredno preispitivanje pravosnane presude moe se
podneti u sledeim sluajevima:
1. zbog bitne povrede odredaba prekrajnog postupka (lan 234.
stav 1. ta. 1 - 4. i ta. 7 - 15. ovog zakona);
2. zbog povrede materijalnog prava na tetu kanjenog predviene u
lanu 235. ovog zakona;
3. zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja (lan
236. ovog zakona);
4. zbog odluke o kazni (lan 237. stav 1. ovog zakona).
Ovlaenje za podnoenje zahteva
lan 257.
Zahtev za vanredno preispitivanje pravosnane presude mogu podneti
kanjeni, njegov branilac i zakonski zastupnik.
Rok za podnoenje zahteva
lan 258.
Zahtev za vanredno preispitivanje pravosnane presude podnosi se u
roku od petnaest dana od dana prijema presude donete u drugom stepenu.

- 82 Zahtev za vanredno preispitivanje pravosnane presude podnosi se

pismeno Vrhovnom sudu Srbije.
Odluivanje o zahtevu
lan 259.
O zahtevu za vanredno preispitivanje pravosnane presude odluuje
Vrhovni sud Srbije.
Odluke povodom zahteva
lan 260.
Neblagovremeni, nedozvoljeni ili od neovlaenog lica podnet zahtev
za vanredno preispitivanje pravosnane presude Vrhovni sud Srbije odbacie
reenjem.
Vrhovni sud Srbije e presudom odbiti zahtev za vanredno
preispitivanje pravosnane presude kao neosnovan ako utvrdi da ne postoji povreda
propisa na koju se poziva podnosilac zahteva.
Kad Vrhovni sud Srbije utvrdi da je zahtev za vanredno preispitivanje
pravosnane presude osnovan, donee presudu odnosno reenje kojim e ili
preinaiti pravosnanu presudu ili je ukinuti u celini ili delimino i predmet vratiti sudu,
odnosno organu uprave na ponovno odluivanje.
Ako Vrhovni sud Srbije nae da razlozi zbog kojih je doneo odluku u
korist kanjenog postoje i za kojeg od kanjenih sauesnika ili saizvrilaca, koji nisu
podneli zahtev za vanredno preispitivanje pravosnane presude, postupie po
slubenoj dunosti kao da takav zahtev postoji.
Obaveze suda
lan 261.
Ako je pravosnana presuda ukinuta i predmet vraen na ponovnu
odluku, sud odnosno organ uprave duan je da izvede sve procesne radnje na koje
je ukazao Vrhovni sud Srbije.
Pred sudom, odnosno organom uprave okrivljeni moe isticati nove
injenice i nove dokaze.
Pri donoenju odluke sud, odnosno organ uprave vezan je zabranom
iz lana 88. ovog zakona.
Odlaganje izvrenja
lan 262.
Zahtev za vanredno preispitivanje pravosnane presude ne odlae
izvrenje presude, ali na predlog kanjenog, Vrhovni sud Srbije moe naloiti sudu
da odloi odnosno prekine izvrenje presude dok ne odlui o zahtevu, ako ima
osnova iz kojih moe zakljuiti da e udovoljiti zahtevu.

- 83 Shodna primena Zakonika o krivinom postupku

lan 263.
Na postupak pred Vrhovnim sudom Srbije, po zahtevu za vanredno
preispitivanje protiv drugostepene presude shodno se primenjuju odredbe o zahtevu
za vanredno preispitivanje pravosnane presude iz Zakonika o krivinom postupku
ako ovim zakonom nije drugaije predvieno.

ZAHTEV ZA ZATITU ZAKONITOSTI

Podnoenje zahteva za zatitu zakonitosti
lan 264.
Protiv pravosnane presude moe se podii zahtev za zatitu
zakonitosti ako je povreen zakon ili drugi propis o prekraju.
Zahtev za zatitu zakonitosti podie republiki javni tuilac u roku od
tri meseca od dana dostavljanja presude.
Zahtev za zatitu zakonitosti ne moe se podii ako je Vrhovni sud
Srbije reavao po zahtevu za vanredno preispitivanje pravosnane presude.
Odluivanje po zahtevu
lan 265.
O zahtevu za zatitu zakonitosti odluuje Vrhovni sud Srbije (u daljem
tekstu: sud).
O sednici vea sud e obavestiti republikog javnog tuioca.
Pre nego to predmet bude iznesen na reavanje sudija odreen za
izvestioca moe po potrebi da pribavi obavetenje o istaknutim povredama zakona.
lan 266.
Pri reavanju o zahtevu za zatitu zakonitosti sud e se ograniiti
samo na ispitivanje povrede propisa na koju se javni tuilac poziva u svom zahtevu.
Sud e presudom odbiti zahtev za zatitu zakonitosti kao neosnovan
ako utvrdi da ne postoji povreda propisa na koju se ukazuje u zahtevu.
Kad sud utvrdi da je zahtev za zatitu zakonitosti osnovan, donee
presudu kojom e, prema prirodi povrede, preinaiti pravosnanu odluku ili ukinuti u
celosti ili delimino odluke prekrajnog suda i Vieg prekrajnog suda i predmet
vratiti na ponovno odluivanje prekrajnom sudu, ili e se ograniiti samo na to da
utvrdi povredu propisa.

- 84 lan 267.
Ako je zahtev za zatitu zakonitosti podignut na tetu kanjenog, a
sud nae da je osnovan, utvrdie samo da postoji povreda zakona, ne dirajui u
pravosnanu odluku.
Ako sud nae da razlozi zbog kojih je doneo odluku u korist kanjenog
postoje i za nekog od kanjenih saizvrilaca za kojeg nije podignut zahtev za zatitu
zakonitosti, postupie po slubenoj dunosti kao da takav zahtev postoji.
Ako je zahtev za zatitu zakonitosti podignut u korist kanjenog, sud je
pri donoenju odluke vezan zabranom iz lana 88. ovog zakona.
Dostavljanje presude
lan 268.
Odluka suda u potrebnom broju primeraka dostavlja se prekrajnom
sudu preko Vieg prekrajnog suda.
lan 269.
Ako je pravosnana presuda ukinuta i predmet vraen na ponovno
voenje prekrajnog postupka, za osnovu e se uzeti raniji zahtev za pokretanje
prekrajnog postupka.
Sud je duan da izvede sve procesne radnje i da raspravi pitanja na
koja mu je ukazao sud.
Pred sudom i Viim prekrajnim sudom mogu se isticati nove injenice
i podnositi novi dokazi.
Sud je prilikom donoenja nove odluke vezan zabranom iz lana 88.
ovog zakona.
Zahtev za zatitu zakonitosti ne odlae izvrenje presude, ali sud pri
reavanju o zahtevu moe naloiti nadlenom sudu da odloi odnosno prekine
izvrenje presude dok ne odlui o podignutom zahtevu.

Glava XXXIV
POSTUPAK PREMA MALOLETNICIMA
Primena zakonskih odredbi
lan 270.
U prekrajnom postupku prema maloletniku primenjuju se odredbe
ove glave, a ostale odredbe prekrajnog postupka predviene ovim zakonom samo
ako nisu u suprotnosti sa ovim odredbama.

- 85 Ako drugaije nije propisano ovim zakonom, u prekrajnom postupku

prema maloletniku shodno se primenjuju odredbe Zakona o maloletnim uiniocima
krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica.
Hitnost postupka
lan 271.
Prekrajni postupak prema maloletniku je hitan.
Pre izricanja vaspitne mere ili kazne maloletniku, pribavie se
miljenje nadlenog organa starateljstva, osim ako je u meuvremenu maloletnik
postao punoletan.
Ako nadleni organ starateljstva ne dostavi miljenje u roku od
ezdeset dana, sud moe maloletniku izrei ukor ili novanu kaznu i bez miljenja
organa starateljstva, vodei rauna o duevnoj razvijenosti, osetljivosti i linim
svojstvima maloletnika.
Pri preduzimanju radnji prema maloletniku u njegovom prisustvu, a
naroito pri njegovom ispitivanju, lica koja uestvuju u postupku duna su da
postupaju obazrivo, vodei rauna o duevnoj razvijenosti, osetljivosti i linim
svojstvima maloletnika.
Pozivanje maloletnika
lan 272.
Maloletnik se poziva preko roditelja, odnosno zakonskog zastupnika,
osim ako to nije mogue zbog potrebe da se hitno postupa ili iz drugih opravdanih
razloga.
Ako se maloletnik ne poziva preko roditelja, odnosno zakonskog
zastupnika, sud koji vodi prekrajni postupak e ih obavestiti o pokretanju postupka.
Obaveza svedoenja
lan 273.
Niko ne moe biti osloboen od dunosti da svedoi o okolnostima
potrebnim za ocenjivanje duevne razvijenosti maloletnika, upoznavanje njegove
linosti i prilika u kojima ivi.
Razdvajanje i spajanje postupka
lan 274.
Kad je maloletnik uestvovao u izvrenju prekraja zajedno sa
punoletnim licima, postupak prema njemu e se razdvojiti i sprovesti po odredbama
ovog zakona.
Postupak prema maloletniku moe se voditi zajedno sa postupkom
protiv punoletnih lica i sprovesti po optim odredbama ovog zakona samo ako je
spajanje postupka neophodno za svestrano razreenje stvari.

- 86 Reenje o razdvajanju, odnosno spajanju postupka donosi postupajui

sudija. Protiv ovog reenja nije dozvoljena alba.
Prava roditelja i staratelja
lan 275.
U postupku prema maloletnicima, organ starateljstva, roditelji,
odnosno zakonski zastupnik maloletnika imaju pravo da se upoznaju sa tokom
postupka, da u toku postupka stavljaju predloge i da ukazuju na injenice i dokaze
koji su vani za donoenje pravilne odluke.
Necelishodnost pokretanja postupka
lan 276.
Sud moe odluiti da se ne pokrene prekrajni postupak protiv
maloletnika ako smatra da ne bi bilo celishodno da se postupak vodi s obzirom na
prirodu prekraja i okolnosti pod kojima je prekraj uinjen, raniji ivot maloletnika i
njegova lina svojstva.
U sluaju iz stava 1. ovog lana reenjem e se odbaciti zahtev za
pokretanje prekrajnog postupka sa obrazloenjem zbog ega je zahtev odbaen, a
o uinjenom prekraju obavestie se roditelj, usvojitelj, odnosno staratelj maloletnika
i organ starateljstva radi preduzimanja mera u okviru njihovih ovlaenja.
Pravo na podnoenje albe
lan 277.
Protiv presude donete u postupku kojim je maloletnik oglaen krivim
za prekraje albu mogu izjaviti, pored lica iz lana 229. ovog zakona, jo i staratelj,
brat, sestra i hranitelj maloletnika.
Lica iz stava 1. ovog lana mogu izjaviti albu u korist maloletnika i
protiv njegove volje.
Postupanje prema detetu
lan 278.
Kad sudija utvrdi da maloletnik u vreme izvrenja prekraja nije imao
navrenih etrnaest godina ivota obustavie prekrajni postupak.
U sluaju iz stava 1. ovog lana sud e o prekraju koji je uinjen
obavestiti roditelja, usvojitelja i staratelja maloletnika, kao i organ starateljstva a po
potrebi moe obavestiti i kolu odnosno organizaciju u kojoj je maloletnik smeten.
Iskljuenje javnosti
lan 279.
U postupku prema maloletniku uvek e se iskljuiti javnost.

- 87 -

Glava XXXV
NAKNADA TETE ZBOG NEOPRAVDANOG KANJAVANJA
Pravo na naknadu tete zbog neopravdanog kanjavanja
lan 280.
Pravo na naknadu tete zbog neopravdanog kanjavanja ima lice
kome je pravosnanom presudom bila izreena prekrajna kazna ili zatitna mera, a
kasnije je povodom vanrednog pravnog leka prekrajni postupak obustavljen, osim u
sledeim sluajevima:
1. ako je prekrajni postupak obustavljen zbog toga to je u novom
postupku povodom vanrednog pravnog leka oteeni kao podnosilac zahteva
odustao od zahteva za pokretanje prekrajnog postupka, a na osnovu sporazuma sa
okrivljenim;
2. ako je povodom zahteva za ponavljanje prekrajnog postupka na
tetu okrivljenog novi postupak obustavljen usled smrti ili kakvog trajnog duevnog
oboljenja okrivljenog posle uinjenog prekraja;
3. ako je novi prekrajni postupak obustavljen zbog zastarelosti
gonjenja do koga je dolo zbog nedostinosti okrivljenog;
4. ako je okrivljeni svojim lanim priznanjem ili na drugi nain
namerno prouzrokovao svoje kanjavanje, osim ako je na to bio prinuen.
Drugi sluajevi prava na naknadu tete
lan 281.
Pravo na naknadu tete ima i lice:
1. prema kome je odreeno izvrenje prekrajne sankcije pre
pravosnanosti presude ako u albenom postupku doe do obustave prekrajnog
postupka;
2. koje je bilo zadrano u prekrajnom postupku, pa je postupak
obustavljen;
3. koje je izdralo kaznu zatvora pa mu je povodom vanrednog
pravnog leka ili povodom albe izjavljene protiv presude kojom je odreeno izvrenje
presude pre pravosnanosti, izreena kazna zatvora kraa od kazne koju je izdralo,
ili je izreena prekrajna sankcija koja se ne sastoji u lienju slobode;
4. koje je usled greke ili nezakonitog rada sudije neosnovano
zadrano due nego to zakon dozvoljava.
Vraanje novanih iznosa
lan 282.
Lice kome je u prekrajnom postupku neopravdano izreena novana
kazna, zatitna mera oduzimanja imovinske koristi ili zatitna mera oduzimanje
predmeta ima pravo na vraanje plaene novane kazne, vraanje oduzete

- 88 imovinske koristi, vraanje predmeta ili novane vrednosti oduzetog predmeta (u

daljem tekstu: vraanje novanog iznosa).
Smatra se da je lice neopravdano kanjeno ako je u sluaju
preinaenja ili ukidanja pravosnane osuujue presude, odnosno reenja o
kanjavanju postupak protiv njega obustavljen ili je doneta oslobaajua presuda
usled toga to je utvreno da delo nije prekraj ili to postoje osnovi koji iskljuuju
odgovornost uinioca prekraja, ili to nije dokazano da je ono uinilo prekraj.
Vraanje novanog iznosa ne moe zahtevati kanjeno lice koje je
svojim lanim priznanjem prouzrokovalo kanjavanje.
Posle smrti neopravdano kanjenog lica naknadu tete odnosno
vraanje novanog iznosa mogu traiti njegov brani drug i njegovi srodnici koje je on
po zakonu bio duan da izdrava.
Zastarevanje prava na vraanje novanog iznosa
lan 283.
Pravo neopravdano kanjenog lica i lica koje je ono po zakonu bilo
duno da izdrava, da trai naknadu tete, odnosno vraanje novanog iznosa,
zastareva za jednu godinu od dana pravosnanosti presude, odnosno reenja kojim
je prekrajni postupak bio obustavljen.
Zastarelost iz stava 1. ovog lana se prekida podnoenjem zahteva
ministarstvu nadlenom za poslove prekraja, odnosno organu uprave koji je vodio
prekrajni postupak.
Ako je zahtev za naknadu tete odnosno vraanje novanog iznosa
podnelo neopravdano kanjeno lice, posle njegove smrti lica iz lana 282. stav 4.
ovog zakona mogu produiti postupak za ostvarivanje zahteva u roku od tri meseca
od dana smrti neopravdano kanjenog lica, i to samo u granicama ranije podnetog
zahteva.
Ako se neopravdano kanjeno lice odreklo zahteva za naplatu tete
odnosno vraanje novanog iznosa, posle njegove smrti zahtev se ne moe podneti.
Postupak ostvarivanja prava
lan 284.
Ovlaeno lice duno je da se sa svojim zahtevom za naknadu tete
obrati ministarstvu nadlenom za poslove prekraja, odnosno organu uprave koji je
vodio prekrajni postupak, radi sporazuma o postojanju tete i visini naknade.
Ako do sporazuma ne doe u roku od dva meseca od dana prijema
zahteva, ovlaeno lice moe nadlenom sudu podneti tubu za naknadu tete protiv
Republike Srbije, u roku od trideset dana od dana isteka roka za postizanje
sporazuma.
Zahtev za vraanje novanog iznosa podnosi se republikom organu
uprave nadlenom za finansije. Ako nadleni organ odbije zahtev ili u roku od dva

- 89 meseca ne donese reenje po zahtevu, ovlaeno lice moe svoj zahtev ostvariti
tubom za naknadu tete kod nadlenog suda u roku iz stava 2. ovog lana.
Dok traje postupak kod nadlenog organa iz st. 1, 2. i 3. ovog lana,
ne tee zastarelost predviena u lanu 283. ovog zakona.

Glava XXXVI
PREKRAJNI POSTUPAK KOJI VODE ORGANI UPRAVE
Nadleni organi uprave
lan 285.
Kad je za prekraj propisana samo novana kazna, zakonom se
saglasno lanu 4. i 35. st. 2 i 3. ovog zakona, moe propisati, da prekrajni postupak
za pojedine prekraje, u prvom stepenu vode organi uprave.
Za prekraje za koje je propisana kazna zatvora, za koje se mogu
izrei zatitne mere, koje uine maloletnici, za prekraje lica koja uivaju diplomatski
imunitet, za odluivanje o imovinsko-pravnom zahtevu i druge, za koje je iskljuivo
nadlean sud, organ uprave predmet ustupa nadlenom sudu.
U prekrajnom postupku koji se vodi pred organom uprave, o
dovoenju, zadravanju, jemstvu, zadravanju putne isprave, pretresanju i drugim
pitanjima za koja prema ovom zakonu moe biti iskljuivo nadlean sud, organ
uprave ustupa nadlenom sudu odluivanje po ovim pitanjima.
Organ uprave prekrajni postupak vodi po odredbama ovog zakona.
Kumulacija stvarne nadlenosti
lan 286.
Kada je isto lice okrivljeno za vie prekraja, te je za voenje
prekrajnog postupka za neke od prekraja nadlean sud, a za neke organ uprave,
postupak e se voditi pred sudom, po principu opte mesne nadlenosti.
Pokretanje prekrajnog postupka
lan 287.
Prekrajni postupak pred organom uprave pokree se na zahtev
ovlaenog lica ili po slubenoj dunosti, odmah po saznanju za prekraj.
Kada se postupak pokree po slubenoj dunosti, organ uprave
nadlean za voenje prekrajnog postupka nije vezan zahtevom za pokretanje
prekrajnog postupka u delu koji se tie lica koje se tereti za prekraj i prekraja koji
je predmet podnetog zahteva.

- 90 Sastav organa koji reava o prekraju

lan 288.
Za voenje prekrajnog postupka u organu uprave nadlena je
Komisija za prekraje ili slubeno lice.
Komisija iz stava 1. ovog lana sastavljena je od tri lana od kojih je
jedan predsednik. Jedan od lanova Komisije mora biti diplomirani pravnik sa
poloenim strunim ispitom i najmanje tri godine radnog iskustva na odgovarajuim
pravnim poslovima.
Slubeno lice koje u organu uprave vodi prekrajni postupak i donosi
reenje o prekraju mora imati zavreni pravni fakultet, poloeni struni ispit i
najmanje tri godine radnog iskustva na odgovarajuim pravnim poslovima.
lanove Komisije za prekraje i slubeno lice odreuje iz reda
zaposlenih u organu dravne uprave funkcioner koji rukovodi organom.
Nadlenost drugostepenog organa
lan 289.
Na reenje o prekraju organa uprave moe se izjaviti alba Viem
prekrajnom sudu.
Ako se alba ne izjavi, reenje se dostavlja na izvrenje sudu
nadlenom po mestu prebivalita kanjenog, sa zabelekom da izreena novana
kazna nije plaena.
Na izvrenje novane kazne primenjuju se odredbe ovog zakona o
zameni novane kazne kaznom zatvora ili radom u javnom interesu.
Naplata novane kazne na mestu izvrenja prekraja
lan 290.
Kad je propisom o prekraju predvieno, ovlaeno lice u organu
uprave nadlenom za izvrenje propisa koji je prekrajem povreen, naplatie na
mestu izvrenja prekraja novanu kaznu uiniocu koga zatekne u vrenju prekraja.
O naplaenoj novanoj kazni izdaje se potvrda u kojoj se oznaava koji je prekraj
uinjen i kolika je novana kazna izreena i naplaena.
Postupanje u sluaju neplaanja kazne
lan 291.
Ako novana kazna iz lana 290. ovog zakona, ne bude naplaena na
licu mesta ovlaeno lice odmah e uiniocu prekraja uruiti poziv da istu plati u
roku od osam dana ili da odreenog dana i asa pristupi u organ uprave radi voenja
prekrajnog postupka.
Rok za dolazak po pozivu za voenje prekrajnog postupka iz stava 1.
ovog lana ne moe biti krai od osam dana.

- 91 Uinilac prekraja e se u pozivu posebno pouiti o pravu na odbranu

iz lana 85. ovog zakona.
Na reenje o prekraju organa uprave donetom shodno odredbama
ovog zakona, moe se izjaviti alba Viem prekrajnom sudu, preko organa uprave
koji je doneo reenje, u roku od osam dana od dana dostavljanja reenja.
Na odluku Vieg prekrajnog suda, alba nije dozvoljena.
Ako uinilac prekraja u roku za albu ne plati novanu kaznu, niti
izjavi albu, reenje o prekraju dostavlja se na izvrenje prekrajnom sudu
nadlenom po mestu prebivalita kanjenog, sa zabelekom da izreena novana
kazna nije plaena.
Na izvrenje novane kazne primenjuju se odredbe ovog zakona o
zameni novane kazne kaznom zatvora ili radom u javnom interesu.
Izvrenje reenja o prekraju
lan 292.
Reenje o prekraju koje donese organ uprave ne moe biti prinudno
izvreno pre pravosnanosti.

Glava XXXVII
IZVRENJE ODLUKA
lan 293.
Presuda odnosno reenje (u daljem tekstu: odluka) stiu svojstvo
pravosnanosti kada se vie ne mogu pobijati albom ili kad alba nije dozvoljena.
Odluka doneta u prekrajnom postupku izvrava se kad postane
pravosnana i kad za izvrenje nema zakonskih smetnji, ako ovim zakonom nije
drugaije odreeno.
Odluka kojom je pravosnano izreena novana kazna ili je odlueno
o naknadi trokova postupka ili o imovinsko - pravnom zahtevu, ili je izreena mera
oduzimanja imovinske koristi, izvrava se kad istekne u odluci odreen rok za
plaanje kazne, trokova postupka, imovinske koristi, naknade tete ili za povraaj
stvari.
Ako za pojedine sluajeve u zakonu nije drugaije odreeno, odluka
stie svojstvo izvrnosti danom dostavljanja kanjenom.
drugaije.

Naredba se izvrava odmah ako sud koji je izdao naredbu ne odredi

lan 294.
Osuujua presuda se moe izvriti i pre njene pravosnanosti u
sledeim sluajevima:

- 92 1. ako okrivljeni ne moe da dokae svoj identitet ili nema prebivalite,

ili ako odlazi u inostranstvo radi boravka, a sud nae da postoji osnovana sumnja da
e okrivljeni osujetiti izvrenje izreene kazne;
2. ako je okrivljeni kanjen za tei prekraj iz oblasti javnog reda i mira
a postoji osnovana sumnja da e ponoviti ili nastaviti sa vrenjem prekraja ili da e
izbei izvrenje kazne zatvora.
U sluajevima iz stava 1. ovog lana sud e u presudi odrediti da
okrivljeni i pre pravosnanosti presude pristupi izvrenju izreene kazne.
Ako okrivljeni izjavi albu protiv presude kojom je odreeno izvrenje
presude pre njene pravosnanosti, sud je duan da albu sa spisom predmeta
dostavi Viem prekrajnom sudu u roku od 24 asa, raunajui od asa kada je albu
primio, a Vii prekrajni sud duan je da o albi odlui i svoju presudu dostavi sudu u
roku od 48 asova raunajui od asa prijema spisa predmeta.
Na reenje iz stava 1. ovog lana podnosilac zahteva moe izjaviti
albu u roku od tri dana od dana prijema reenja.
lan 295.
Kazna zatvora, novana kazna zamenjena kaznom zatvora, rad u
javnom interesu, zatitne mere i vaspitne mere izvravaju se po zakonu kojim se
ureuje izvrenje krivinih sankcija, ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.
Izvrenje zatitne mere oduzimanja predmeta
lan 296.
Zatitnu meru oduzimanja predmeta izvrava organ u iju nadlenost
spada izvrenje odnosno nadzor nad izvrenjem propisa po kojima je zatitna mera
izreena, ako zakonom nije drugaije odreeno.
Oduzeti predmeti prodaju se po propisima koji vae za poresko
izvrenje, ukoliko posebnim propisima nije drugaije odreeno.
Ako je presudom odreeno da e se oduzeti predmet predati
odreenom organu ili organizaciji, taj organ ili organizacija e se pozvati da predmet
preuzme.
Ako je uinilac samovoljno otuio ili unitio predmet prekraja ili na
drugi nain onemoguio izvrenje, posebnim reenjem suda obavezae se da plati
novani iznos koji odgovara vrednosti tog predmeta.
Novani iznos dobijen prodajom predmeta koji je svojina uinioca
prekraja, a oduzet je po presudi suda, prihod je budeta Republike Srbije.
Ako su prodati predmeti koji nisu svojina uinioca prekraja ili njima ne
raspolae pravno lice uinilac prekraja, iznos se predaje licu ija su svojina ti
predmeti, odnosno pravnom licu koje raspolae tim predmetima. Ako je to lice
nepoznato i ne javi se ni za godinu dana od dana prodaje, iznos dobijen od prodaje
takvih predmeta prihod je budeta Republike Srbije.

- 93 Obavetenje o izvrenju zatitne mere

lan 297.
Organi koji su po ovom zakonu obavezni da izvravaju zatitne mere
duni su da o izvrenju zatitne mere obaveste sud koji je meru izrekao.
Izvrenje mere oduzimanja imovinske koristi
lan 298.
Meru oduzimanja imovinske koristi izvrava sud koji je doneo presudu.
Prinudnu naplatu te mere vri organ uprave nadlean za poslove
javnih prihoda po propisima koji vae za prinudnu naplatu poreza.
Iz nepokretnosti prinudno se moe naplaivati imovinska korist koja se
nije mogla naplatiti na nain iz stava 2. ovog lana.
Prinudnu naplatu oduzimanja imovinske koristi iz nepokretnosti vri
optinski sud po propisima izvrnog postupka.
Imovinska korist oduzeta presudom prihod je budeta Republike
Srbije.
Izvrenje mere oduzimanja imovinske koristi izreene pravnom licu
koje je posle pravosnanosti presude prestalo da postoji sprovee se protiv pravnog
lica koje je preuzelo njegovu imovinu do visine preuzete imovine.
Organi iz st. 2. i 4. ovog lana duni su da o oduzimanju imovinske
koristi obaveste sud koji je ovu meru izrekao.
Trokove izvrenja snosi kanjeno lice.
Nain naplate novane kazne
lan 299.
Novanu kaznu izreenu za prekraj i trokove prekrajnog postupka
izvrava sud, odnosno organ uprave koji je kaznu izrekao.
Novana kazna, trokovi prekrajnog postupka i drugi novani iznosi
uplauju se preko pote, banke ili Uprave za javna plaanja na posebnoj uplatnici
koju popunjava nadleni sud, odnosno organ uprave u roku odreenom odlukom.
Ako kanjeno fiziko lice u odreenom roku ne plati trokove
prekrajnog postupka i novanu kaznu koja prelazi 15.000,00 dinara i ako kanjeno
pravno lice, odgovorno lice i profesionalni vojnik ne plati novanu kaznu i trokove
prekrajnog postupka u odreenom roku, naplata e se izvriti prinudnim putem.
Na osnovu izvrnog naslova prinudnu naplatu novane kazne
izreene fizikom licu, pravnom licu, odgovornom licu u pravnom licu i preduzetniku i
prinudnu naplatu trokova prekrajnog postupka vri nadleni organ po propisima o
prinudnoj naplati.

- 94 Organ nadlean za prinudnu naplatu iz stava 4. ovog lana obavezan

je da u roku od petnaest dana od dana pokuane ili izvrene naplate izvesti nadleni
sud o izvrenoj naplati ili o razlozima neizvrenja prinudne naplate.
Trokove prinudne naplate novane kazne i trokova prekrajnog
postupka snosi kanjeni.
Posle smrti kanjenog prinudna naplata novane kazne i trokova
prekrajnog postupka nee se izvriti.
lan 300.
Ako kanjeno lice kome je dozvoljeno da novanu kaznu isplauje u
ratama ne vri uredno uplate, sud moe zakljukom opozvati svoju odluku o plaanju
u ratama.
Protiv zakljuka iz stava 1. ovog lana alba nije dozvoljena.
Dunost obavetavanja o plaanju novane kazne
lan 301.
O izvrenoj uplati novane kazne, trokova postupka i drugih novanih
iznosa, Uprava za javna plaanja obavezna je da bez odlaganja izvesti sud, odnosno
organ uprave koji je doneo odluku dostavljanjem izvetaja o plaanju uz izvod o
dnevnim promenama na odgovarajuim raunima.
lan 302.
Izvrenje presude u pogledu naknade tete i povraaja stvari vri se
po zahtevu oteenog odnosno sopstvenika stvari.
Prinudna naplata naknade tete odnosno povraaj stvari vri se po
propisima koji vae za izvrni postupak.
Pravosnana presuda je izvrni naslov.

Glava XXXVIII
KOLIZIONE NORME I USTUPANJE PREDMETA NA IZVRENJE U
ODNOSIMA IZMEU PREKRAJNIH SUDOVA U REPUBLICI
lan 303.
Sud koji je izrekao kaznu zatvora, vaspitnu meru ili zatitnu meru
moe zahtevati da se ta kazna odnosno mera izvri na podruju drugog suda u
Republici Srbiji, na kome je prebivalite odnosno boravite lica prema kome se
izvrenje ima sprovesti.
Sud koji je doneo presudu moe zahtevati da se radi prinudne naplate
novane kazne ili drugih iznosa i radi oduzimanja predmeta na osnovu izvrne
presude, izvrenje na imovini izvrioca prekraja sprovede na podruju drugog suda

- 95 u Republici Srbiji na kome se nalazi imovina ili predmet na kome treba sprovesti
izvrenje.
U sluajevima iz st. 1. i 2. ovog lana zahtev za sprovoenje izvrenja
upuuje se sudu koji je na osnovu zakona ili drugog propisa nadlean da sprovodi
izvrenje presude.
lan 304.
Sud koji je prema lanu 303. stav 2. ovog zakona sproveo izvrenje
na imovini uinioca prekraja duan je da sa naplaenim iznosima ili oduzetim
predmetom postupi po nalogu suda koji je doneo presudu.
Sud koji je sproveo izvrenje donosi reenje o trokovima koji su
nastali pri sprovoenju izvrenja. Radi namirenja tih trokova, taj sud e zadrati
potrebnu sumu od naplaenog iznosa.

Glava XXXIX
PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
lan 305.
Propisi o prekrajima koji nisu u skladu sa ovim zakonom uskladie se
u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
lan 306.
Prekrajni postupak u kome do dana primene ovog zakona ne bude
doneto pravosnano reenje nastavie se po odredbama ovog zakona.
Reenje koje je postalo pravosnano pre dana poetka primene ovog
zakona izvrava se po propisima koji su do tada vaili.
lan 307.
Danom poetka primene ovog zakona prestaje da vai Zakon o
prekrajima ("Slubeni glasnik SRS", broj 44/89, "Slubeni glasnik RS", br. 21/90,
11/92, 6/93, 20/93, 53/93, 67/93, 28/94, 16/97, 37/97, 36/98, 44/98, 62/01, 65/01 i
55/04) i propisi doneti na osnovu njega.
lan 308.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u
"Slubenom glasniku Republike Srbije", a primenjivae se od 1. januara 2007.
godine.