VINJA I ZDRAVLJE

Hemijski sastav, odnosno tehnoloke osobine plodova vinje, zavisne su od sorte, zatim od
stepena zrelosti i vremenskih uslova za vreme dozrevanja plodova. U proseku, plodovi
vinje sadre oko 83 do 85% vode izmedu 15 i 17% suve materije. Najvie sadre ukupnog
ecera oko 10%, od ega na invertni eer otpada 9%. Kiseline u proseku sadre 1,9%, dok
mineralnih materija sadri oko 0,6%. Sadraj vitamina C se kree od 21 do 60 mg/%, to
najvie zavisi od osobine pojedine sorte.
USLOVI GAJENJA VINJE
Vinja se ubraja u red najcenjenijeg voa, uglavnom u industrijskoj preradi.
Njezini aromatini plodovi su vrlo pogodni za spravljanje raznovrsnih preraevina (kompot,
sokovi rakija-vinjevaa i dr.). Osim toga, pojedine sorte vinje su pogodne i za upotrebu u
sveem stanju, to im znaajno moe poveati vrednost.
U naim uslovima vinja cveta u drugoj i treoj dekadi aprila, zavisno od klimatskih uslova i
biolokih osobina sorte. Opraivanje vinje uglavnom se obavlja insektima i to u prvom redu
pelama. Za hektar vinjika potrebno je 4-6 konica.
Vreme dozrevanja vianja zavisi od biolokih osobina sorte i vremenskih uslova tokom
dozrevanja. U naim klimatskim uslovima to je vreme od sredine do kraja juna.
Stablo plemenitih sorti vianja doive 25 do 30 godina, dok pojedinana stabla i do 50 godina.
Vinja stupa u rod u treoj godini nakon sadnje, dajui rod od 0,6 do 6 kg po stablu, zavisno od
biolokih osobina sorte. U razdoblju od etvrte do este godine daje rod od 5 do 30 kg, od sedme
do desete godine od 10 do 60 kg, od jedanaeste do petnaeste od 20 do 100 kg i posle petnaeste
godine daje urod od 30 do 150 kg.
Vinja za uspean rast, razvoj, redovnu i obilnu rodnost zahteva odgovarajue uslove, a to su;
klimatski uslovi, poloaj i zemljite.
U pogledu klimatskih uslova vinja podnosi velike nadmorske visine, a isto tako uspeno
podnosi i niske zimske temperature. Cvet vinje je dosta otporan na kasno prolene mrazeve za
razliku od drugih vonih vrsta. Moe se gajati i u sunim podrujima, s padavinama od 400 do
500 mm godinje.
Zbog ranog dozrevanaja plodova vinje, pre nastupa sunog perioda, nije neophodno
navodnjavanje.
Vinja je u pogledu poloaja i zemljita vrlo skromna voka, tako da se uspeno moe gajati na
svim poloajima. Ipak, vie joj odgovaraju otvoreni nego zatvoreni poloaji. Najbolje uspeva na
obroncima i blagim padinama okrenutim jugu, jugoistoku i istoku.
Moe se uspeno gajati na gotovo svim, osim na previe vlanim i tekim zemljitima.
Najproduktivnija je ako se zasadi na lakoj peskovitoj ilovai, karbonatnom ernozemu umerene
vlanosti i dovoljne plodnosti.
Korenov sistem ne prodire duboko u zemljite. Osnovna masa korena nalazi se na dubini od 40
do 80 cm. U irinu se prostire izvan opsega kronje. Kronja je razliite bujnosti i oblika a
najvie zavisi od sorte. Obino je okrugla, razgranata s uspravnim ili povijenim granama.
Pre sadnje u zemljite treba rigolovanjem (duboko oranje 40-60 cm) uneti u proseku oko 30 do
40 tona stajnjaka i 1.000-1.700 kg kompleksnog PK (fosfor-kalijum) ubriva, formulacije
0:15:30. Uzimanjem uzoraka i hemijske analize zemljia, odnosno snabdevenou pojedinim
hranjivima, moemo precizno odrediti koliinu unosa mineralnih ubriva.

Ukoliko se ne sprovede mera rigolovanja potrebno je iskopati rupe oko 60 cm iroke i oko 50 cm
duboke.
U periodu pune rodnosti treba svake jeseni ubriti sa 800 do 1.200 kg/ha, ili 2 do 2,5 kg po
stablu kompleksnim mineralnim ubrivima NPK, iji je odnos 10:12:26, posle ega zemljite
treba zaorati. Rano u prolee, pak vinje poubriti sa KAN-om sa 2 kg po stablu. Izmedu redova
stvara se sponatana korovska flora, koja se tanjiraom zaorava i unosi u zemljite.
Razmak sadnje izmedu reda i u redu zavisi od sorte, podloge, sistema gajenja, plodnosti
zemljita i naina berbe (runo ili mainski- treenjem). Za nae prilike razmak izmeu redova je
5 metara a u redu 4 metra. U ovakvom sklopu vinjika (5x4 m) mogue je berbu obaviti i
mainski-treenjem. Ako se radi o plodu vinje za industrijsku preradu, onda se podrazumeva da
se berba plodova obavlja mainski- treenjem (90-120 otresenih stabala u jednom satu). Znai,
na jednom hektaru povrine potrebno je oko 500 sadnica vinje. Razmaci sadnje takoe mogu
biti od 6x5 do 4x2,5 metara. Na taj nain po hektaru se posadi od 333 do hiljadu sadnica.
Strunjaci smatraju da se gajenjem vinje u gustom sklopu moe poveati prinos po hektaru u
odnosu na prosene za 2,5 do 3,5 puta. Ulaganja nisu mnogo vea pa se ovakva proizvodnja
isplati. Takoe, rezidba i berba su lake, bre i jeftinije. Iako je prinos najvaniji pokazatelj,
uvoenje gustog sklopa opravdava i kvalitet ploda.
U Srbiji godinje se proizvede preko sedamdeset hiljada tona vinje. Prosean prinos po stablu je
osam kilograma, odnosno deset tona po hektaru. To je veoma malo, jer se smatra da je optimalan
rod dobrog kvaliteta dvadeset tona po hektaru. Najzastupljenije sorte su "oblainska", uglavnom
kao izdanaka i spontano rairena "ciganica". Ostalo su krupnoplode ("hajmanova konzervna",
"reksele", "umadinka"), kalemljene na divlju trenju, dok su vegetativne podloge manje
zastupljene.
Najee se formira piramidalna kruna, ree polupljosnata vaza, a veoma retko palmeta i vitko
vreteno. Razmaci sadnje su od 6x5 do 4x2,5 metara. Po hektaru se posadi od 333 do hiljadu
sadnica. Gajenjem novih sorti i primenom odgovarajue agrotehnike mogu se postii znatno bolji
rezultati. U poslednje vreme preporuuje se uvoenje u proizvodnju novih sistema gajenja,
odnosno izbor odgovarajuce kombinacije sorte i podloge, razmaka sadnje i uzgojnog oblika.
Ispitivanja strunjaka Centra za voarstvo i vinogradarstvo u aku (dr Milisava Mitrovia,
dipl. in. Miladina Blagojevia i dipl. in. Sanje Radievi) u proizvodnom zasadu vinje
podignutom jednogodinjim sadnicama s prevremenim granicama, zastupljene su "umadinka",
"reksele" i "ujfehertska grozdasta" potvruju te injenice.
Vinje su posaene su na etiri metra meurednog razmaka, a u redu na 1,5 i dva metra. To znai
da po hektaru ima 1. 666, odnosno 1250 stabala. Kalemljene su na podlogu "kolt" i formirane
kao vitko vreteno. Visina debla je 40 cm.
Tokom ispitivanja primenjena je uobiajena, kvalitetna i pravovremena agrotehnika. Uoeno je
da su sve tri sorte veoma rodne i da imaju krupne plodove odlinog kvaliteta. Po bujnosti su bile
sline, ali su se razlikovale po rodnom potencijalu, to se odrazilo na prinos. Vei rod po stablu
davale su kada je rastojanje u redu bilo dva metra. Meutim, kada se taj rod pomnoi s brojem
stabala po hektaru, dobijaju se drukiji rezultati. U tom sluaju, pri rastojanju od metar i po u
redu prinosi su vei nego ako je ono dva metra.
Na dva metra rednog rastojanja prosean prinos "umadinke" bio je 31,8, a na metar i po 34.4
tone po hektaru. Ovo je, istovremeno, najvei ostvaren prinos u svim kombinacijama sorta
razmaci sadnje. Prosena masa ploda bila je 7,48, odnosno 7,40 grama, to je gotovo
zanemarljiva razlika i potvrda izuzetnog kvaliteta vinje. To znai da poveanje prinosa ne mora

da bude na tetu kvaliteta. Naprotiv, pri punoj agrotehnici prinos i masa plodova mogu da budu
direktno zavisni.
Rod "rekselea" i "ujfehertske grozdaste" je neto manji u poreenju s "umadinkom", preko 20
tona po hektaru. I one su dale vee prinose po jedinici povrine pri manjem razmaku u redu,
"reksele" 26,4, a "ujfehertska grozdasta" 28,6 tona po hektaru. Masa plodova je od 6,07 do 6,45
grama, to takoe potvruje odlian kvalitet. Inae, tokom ispitivanja, jedne godine oteenja od
poznih prolenih mrazeva bila su 18-30 %. Kada bi se ovo uzelo u obzir, rod vinje bio bi vei.
OBLAINSKA VINJA

Oblainska vinja ne spada u sorte, ve je to ekotip koji se razvio i prilagodio ekolokim i

edafskim uslovima odreenog geografskog podruja. Poreklo oblainske vinje nije utvreno.
Pod pojmom oblainska vinja podrazumeva se u stvari velika i vrlo heterogena populacija
vinje koja potie iz sela Oblaine i okoline.
Poljoprivredni proizvodai lako razmnoavaju oblainsku vinju izdancima, pa je postojea
populacija postala preteno vegetativnim putem. Ne treba meutim iskljuiti mogunost da je i
generativni nain razmnoavanja (semenom) uticao na stvaranje ovako heterogene populacije
oblainske vinje. Veliki broj problema koji se javlja pri razmnoavanju i eksploataciji
oblainske vinje potie od toga to ona nije jedan klon ve smea velikog broja klonova.
Poslednjih godina, ponovo se intenzivira podizanje novih zasada pod ovom kulturom, koja je pre
svega namenjena za industrijsku preradu. Potekoe koje se javljaju pri eksploataciji oblainske
vinje, se pre svega odnose na neredovne prinose, lou organizaciju berbe, prevoza i prerade, lo
kvalitet sirovine za industrijsku preradu, to je direktna posledica korienja neodgovarajue
ambalae, nestrunog rukovoenja otkupom, i neodogovarajueg procesa obrade ubranih
plodova, ime se stvara neadekvatan poluproizvod i preraevina za plasman na inostrano trite.
Drugu grupu problema ini postojanje meusobne konkurencije naih izvoznika na stranom
tritu. Ovo su glavni razlozi, zbog kojih se u veem broju zemalja velikih proizvoaa izvodi
klonska selekcija iz populacije oblainske vinje prouavanjem i odabiranjem klonova boljih
svojstava za proizvodnju i preradu od populacije ove vinje. To bi mogao biti vrlo znaajan
doprinos unapreenju njene proizvodnje. Oblainska vinja je po habitusu slabo do srednje
bujne. Kruna je loptasta do iroko piramidalna, gusta. Grane su sa kratkim internodijama i celom
su duinom obuene rodnim drvetom (majskim buketiima) kao u sper tipova. Lie je
tamnozeleno. Poto se razmnoava izdancima, oblainska vinja se gaji na sopstvenom korenu.

Obino se sadi na rastojanju 4x3, mada ve postoje i zasadi kod kojih je redno rastojanje manje
od 1,5 metra. Otporna je prema niskim zimskim temperaturama, mada kasni proleni mrazevi
mogu da nanesu velike tete ovoj kulturi. Dobro podnosi suve terene i tipina vinogradarska
zemljita. Koristi se i kao podloga za vinju i trenju, ali zbog slabog korenovog sistema i
velikog broja izdanaka nije zadovoljila. Cveta srednje rano.
Samooplodna je. Prorodi u treoj godini posle sadnje. Raa vrlo dobro (15-20 t/ha). Plod je sitan,
loptast do loptasto-kolaast, dosta ujadneene krupnoe i sazrevanja. Pokoica je tamnocrvena,
tanka. Meso je crveno, srednje vrsto, sono, dosta kiselo, aromatino i kvalitetno. Sok je crven i
dosta bogat rastvorljivom suvom materijom, ukupnim eerima, ukupnim kiselinama i
vitaminima. Kotica je sitna do srednje krupna (0,3g) i relativno se lako odvaja od mesa. Plod se
srazmerno lako odvaja od peteljke, dobro je zapeaen (ne curi), pa dobro podnosi prevoz i moe
da se sauva od 3-5 dana u sveem stanju. Znatan deo proizvodnje se izvozi u zemlje zapadne
Evrope, i to kao smrznuta ili konzervisana vinja, i kao koncentrovani sok.