FAKULTET ZA MENADMENT

Sremski Karlovci
Njegoeva 1

Seminarski rad iz predmeta Menadment Informatikih

Organizacija
Upravljanje raunarskim mreama

Predmetni nastavnik:

Student:

Docent Dr. Momilo Koki

Nenad Rakoevi

Asistent:
/

Broj Indeksa:
3-2/12-1

Novi Sad, Jun 2014.

POPIS SLIKA
Slika
Slika
Slika
Slika
Slika
Slika
Slika

1 Globalna raunarska mrea...............................................................................4

2 Klijent-server mrea..........................................................................................6
3 Peer-To-Peer mrea...........................................................................................7
4 Zvezdasta topologija.........................................................................................8
5 Prstenasta topologija.........................................................................................8
6 Topologija magistrale........................................................................................9
7 Hibridna topologija...........................................................................................9

SADRAJ
POPIS SLIKA................................................................................................................2
SADRAJ......................................................................................................................3
1. UVOD........................................................................................................................4
2. OSNOVA RAUNARSKIH MREA.......................................................................5
2.1. Klasifikacija mrea..........................................................................................5
2.1.1. Po prostoru na kome se prostiru...............................................................5
2.1.2. Po arhitekturi............................................................................................6
3. TOPOLOGIJA MRE...8
3.1. Zvezdasta topologija.......................................................................................8
3.2. Prstenasta topologija.......................................................................................8
3.4. Hibridna topologija.........................................................................................9
4. PROTOKOLI...........................................................................................................10
4.1 TCP/IP familija protokola (Transmission Control Protocol/Internet protocol)
..............................................................................................................................10
4.2. Transmission Control Protocol (TCP)...........................................................10
4.3. Internet Protocol (IP).....................................................................................10
4.4. Protokoli aplikativnog nivoa.........................................................................10
5. UVOENJE KADROVA U IT SEKTOR................................................................11
6. STANDARDIZACIJA POVEZIVANJA OTVORENIH SISTEMA........................13
7. ZAKLJUAK..........................................................................................................15
8. LITERATURA.........................................................................................................16

1. UVOD

Da bi ovek olakao prikupljanje, prenos, skladitenje i obradu podataka

pribegao je uspostavljanju veze sa raznim izvorima informacija i stvaranju mree koje
bi mu omoguilo brz i efikasan prenos informacija. Naglim razvojem raunarske
tehnologije, pogotovo u poslednjih 10 godina i sa eksplozijom Interneta, broj
korisnika raunara i raunarskih mrea poeo je da raste neverovatnom brzinom. Sa
sve boljom i brom raunarskom opremom svakodnevno se uvode novi servisi, a
istovremeno se u umreavanju postavljaju vii standardi. Za samo par godina,
aplikacije koje se govorilo da su "budunost" postale su svakodnevne. Komunikacije
se pomeraju prema monim gigabitnim mreama koje podravaju bilo koji tip
aplikacije. Ono to je veoma vano, definisani su globalni standardi koji omogucuju
razvoj i koricenje mrea veoma velikih kapaciteta, to vodi do poboljanja kvaliteta
servisa koji se pruaju krajnjim korisnicima.
Napredak u razvoju veoma brzih jeftinih raunara poslednjih nekoliko godina,
i sve vei zahtevi korisnika za novim funkcijama otvorio je put novim monim
aplikacijama. Sa druge strane, stalna eksploatacija i evolucija automatizovanih,
kompleksnih i velikih informacionih sistema (IS), zahteva sve jae raunare, baze
podataka i mree koje ce podrati aplikacije IS. Pored toga, telekomunikaciona
infrastruktura se rapidno razvija kako bi adekvatno podrala zahteve dolazeih
informacionih sistema.

Slika 1 Globalna raunarska mrea1

1

http://foundersatwork.co.za/digital-marketing/global-network-of-people-4

2. OSNOVA RAUNARSKIH MREA

Raunarska mrea predstavlja prost skup dva ili vie raunara, koji su
meusobno povezani. Oni meusobno mogu da komuniciraju i dele resurse. Mrea se
koristi za prenos kako digitalnih tako i analognih podataka, koji moraju biti
prilagoeni odgovarajuim sistemima za prenos. Takoe se prenose raunarski podaci,
zvuk, slika, video. Mrea se sastoji od raunara, medijuma za prenos( ica optiko
vlakno, vazduh) i ureaja kao to su vorita, svievi, ruteri itd. koji ine
infrastrukturu mree. Neki od ureaja, kao to su mrene kartice, slue kao veza
izmeu raunara i mree.
2.1. Klasifikacija mrea
Mree se mogu klasifikovati kao:

privatne
javne

Privatne mree, su vlasnitvo jednog preduzea koja njome upravlja, a mreu ne

koristi niko van te mree preduzea. to se tie javnih mrea (iako i one imaju
vlasnika) omoguuju, bilo uz naknadu ili ne, javni pristup resursima.
2.1.1. Po prostoru na kome se prostiru
Po prostoru na kome se prostiru raunarske mree mogu biti:
1.
2.
3.
4.
5.

Personal Area Network (PAN)

Local Area Network (LAN)
Metropolitan Area Network (MAN)
Wide Area Network (WAN)
Global Network (Internet)

Personal Area Network je raunarska mrea geografski ograniena na samo

nekoliko metara razdaljine. Najee se radi o komunikaciji izmeu manjih ureaja sa
raunarom ili izmeu samih raunara koji su blizu jedan drugome.
Local Area Network je osnova svake mree. Moe da bude vrlo jednostavna kada
poveemo samo dva raunara kablom,a moe da bude i sloena kada poveemo
stotine raunara i perifernih ureaja u jednoj firmi. Karakteristika je LAN-a je da je
prostorno ograniena.
Metropolitan Area Network je vea verzija LAN-a koja koristi slinu tehnologiju.
Ona deluje na teritoriji veeg grada.
Wide Area Network povezuje raunare i ureaje irom sveta to znai da nije
prostorno ograniena kao LAN. WAN predstavlja velik broj povezanih lokalnih
mrea.
5

Global Network je svetska mrea meusobno povezanih (pod)mrea koja,

koritenjem internet protokola, omoguuje komunikaciju i pristup raznim uslugama
putem raunara. esto se definia kao najvea svetska mrea ili mrea svih mrea.
2.1.2. Po arhitekturi
Po arhitekturi (funkcionalnom odnosu lanova) raunarske mree mogu biti:
1. Klijent-server
2. Peer-to-peer
Klijent-server mrea
Klijent-server mrea je mrea u kojoj jedan raunar uva sve informacije i resurse. On
ih ini dostupnim drugim raunarima na mrei. Klijent-server mrea se esto nalazi u
institucijama kao to su kole, korporacije ili biblioteke. U domainstvima nije sluaj
da postoje ali nije nemogue. Glavni raunar u ovakvoj mrei zove se server. On
prikuplja, obrauje i uva informacije i resurse i ini ih dostupnim ostalim raunarima
u mrei. Raunari koji koriste mreu da bi pristupili informacijama zovu se klijent
raunar. Primer. Kada odemo kod lekara, medicinska sestra koristi klijentski raunar
koji se putem mree obraa serveru da bi doao do naih podataka koji su spohranjeni
na serveru. Ovo je primer korienja klijentsko/serverske mree. Klijentsko serverska
mrea je najbolja kada ima vie od deset raunara. Ona je mnogo skuplja od peer-topeer mree, ali je najbolja opcija za velika preduzea ili gde god postoji velika
koliina informacija koje treba da se sauvaju.
Klijentsko serverska mrea je najbolja kada ima vie od deset raunara. Ona je mnogo
skuplja od peer-to-peer mree, ali je najbolja opcija za velika preduzea ili gde god
postoji velika koliina informacija koje treba da se sauvaju.

Slika 2 Klijent-server mrea2

Peer-to-peer mrea
Kada bi smo pogledali u renik engleskog jezika pronali bi da re Peer znai jednak,
isti. Peer-to-peer mrea je veza istih raunara. Ako kod kue imamo vise raunara,
roditelji i deca, moemo ih povezati u peer-to-peer mreu. Ti raunari e i dalje imati
iste datoteke koje su imali i ranije pre nego to su se povezali u mreu. Ako raunar
roditelja imaju tampa, deca e biti u mogunosti da sa svog raunara koristite
tampa kada se raunari poveu u mreu. Ako postoji veza sa internetom, roditelji e
moi da dele internet vezu kada koriste svoj raunar. I roditelji i deca e biti u
mogunosti da pristupe sadraju na hard diskovima to znai da su oba raunara
jednaka u mrei.
Peer-to-peer mrea Obino nema vie od deset raunara i nalazi se u domovima i
malim preduzeima

http://www.spectrumdata.co.rs/RacunarskeMreze.aspx

Slika 3 Peer-To-Peer mrea3

3. TOPOLOGIJA MREE
Topologija mree tj. njena struktura ili arhitektura, se odnosi na meusobnu
povezanost ureaja i kanala. Praktino postoji neogranieno mnogo naina na koje se
raunari i terminali mogu povezati u mreu. Kako je reeno, svaki raunar se moe
direktno povezati sa centralnim raunarom, ili se vie terminal i raunara moe
zajedno povezati jednim kanalom.
Podela raunarskih mrea prema topologiji. Postoje:

Zvezdasta topologija
Prstenasta topologija
Topologija magistrale
Hibridna topologija

http://www.spectrumdata.co.rs/RacunarskeMreze.aspx

3.1. Zvezdasta topologija

U zvezdastoj topologiji postoji centralni raunar (vor) hub ili switch na koji su
povezani svi ostali vorovi. Prednost ove topologije je sto je lako dodati nove vorove
u mreu, a nedostatak je to u sluaju kvara na centralnom voru itava mrea ne
funkcionie.

Slika 4 Zvezdasta topologija4

3.2. Prstenasta topologija

Svaki vor je povezan sa dva susedna vora tako da veze ine krunu konfiguraciju.
Prednost mree je manja kompleksnost i to su putevi poruka odreeni
konfiguracijom mree, dok su nedostaci teko dodavanje novih vorova (mora da se
prekine rad mree) i usled kvara na nekom voru dovodi do prekida rada cele mree.

Slika 5 Prstenasta topologija5

3.3. Topologija magistrale

Kod topologije magistrale svi vorovi su vezani pojedinano na magistralu preko koje
se uspostavlja komunikacija meu njima. Prednost mree je to je lako dodavanje ili
uklanjanje vorova iz nje, kao i to da ako bilo koji vor prestane sa radom nema
uticaja na rad cele mree, dok je nedostatak je u tome to mrea prestaje da radi jedino
u sluaju prekida na magistrali.

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/6/66/NetworkTopology-Star.png

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/d/db/NetworkTopology-Ring.png

Slika 6 Topologija magistrale6

3.4. Hibridna topologija

Kod ove topologije , osim veza karakterisanih za druge topologije postoje i dodatne
veze meu vorovima . Dodatne veze su obino determinisane ekonomskim
razlozima. U svakom sluaju hibridna topologija predstavlja kombinaciju svih
predhodno navedenih topologija.

Slika 7 Hibridna topologija7

4. PROTOKOLI

Protokol je skup parvila i standarda koji omoguavaju komunikaciju meu

vorovima raunarske mree. Protokoli su izuzetno kompleksni, s obzirom da
omoguavaju uspostavljanje veze i izmeu raunarskih sistema baziranih na razliitim
softverskim i hardverskim platformama. Komunikacioni sistemi dele se na standarne
6
7

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/4/4d/NetworkTopology-Bus.png
http://www.ianswer4u.com/2012/05/hybrid-topology-advantages-and.html#axzz34LcSTcs3
8

www.vps.ns.ac.rs/Materijal/mat63.pdf

10

nivoe sa potpuno definisanim funkcija. Time je omogueno da, sa jedne strane,

protokoli na datom nivou budu manje kompleksni, a sa druge strane, izmene
protokola na jednom nivou ne utiu na promene protokola na ostalim nivoima.
4.1 TCP/IP familija protokola (Transmission Control Protocol/Internet protocol)
TCP/IP familija protokola je projektovana za obezbeivanje univerzalnog meusobnog
povezivanja raunara, nezavisno od konkretnih raunarskih mrea na koju su prikljueni.
Korisnik treba da vidi internet kao jednu, virtuelnu mreu u koju su ukljueni svi
raunari, bez obzira na njihove fizike veze.
TCP/IP protokoli ravnopravno postupaju sa svim mreama. Svaka lokalna mrea
(Ethernet, napr), regionalna mrea ili veza od vora do vora izmeu dva raunara, rauna
se kao jedna mrea.

4.2. Transmission Control Protocol (TCP)

Osnovni zadaci ovod protokola su:
podela poruke na datagram-e na starni predajnika,
sastavljanje poruke na strani prijemnika,
ponovno emitovanje onih izgubljenih datagram-a (datagram-i koji nisu
pristigli, tokom odgovarajueg vremenskog intervala, do odredita).
4.3. Internet Protocol (IP)
Zadatak IP protokola je da pronae put od izvornog do odredinog raunara. On ne
vodi rauna o tome da li je prenos bio uspean, odnosno da li su svi poslati datagrami
pristigli na odredite.
4.4. Protokoli aplikativnog nivoa
Uprotokole aplikativnog nivoa spadaju:
Telnet - protokol za udaljene terminal
FTP (File Transfer Protocol) je glavni protocol z aprenos podataka u okviru
TCP/IP familije protokola
NSF (Network File System) obezbeuje on-line pristup deljenim datotekama
WWW (Word Wide Web) Web se sastoji od velikog broja dokumenata , web
stranica koje su dostupne preko internet
URL (Uniform Resource Locator), URL adresa sadri: protokol kojim se
pristupa dokumentu, lokacija servera i naziv dokumenta na serveru.

11

5. UVOENJE KADROVA U IT SEKTOR

Kod zapoljavanju treba obratiti panju na koje mesto e se rasporediti novozaposleni

kadar. U zavisnosti od radnog mesta koji novi IT kadrovi dobiju, obuka e se sastojati
iz:
a) osnovne obuke koju prolaze svi novozaposleni IT kadrovi
b) specifinih obuka vezanih za njihovo radno mesto
Obuka novih IT kadrova bi trebala da ima obuavanje novozaposlenog u u nekoj od
narednih kategorija
a) podrka korisnicima u svakodnevnim problemima
b) administracija mrene infrastructure
c) administracija IP i fiksne telefonije
d) administracija fizikih i virtuelnih servera, storida i bekap sistema
e) podrka za aplikacije koje se koriste u poslovanju firme
U osnovnu obuku IT kadrova treba da spada upoznavanje sa informacionim
sistemom, od kojih se sve celina sastoji informacioni sistem u firmi, upoznati ga ko je
odgovorno lice zadueno za svaku od celina sistema i ko je sve angaovan u
odravanju pojedinanih celina sistema. Svi novozaposleni IT kadrovi moraju biti
upueni kako je IT sektor organizovan, kako bi mogli uputiti korisnika kome da se
obrati za reavanje njegovog problema ili oni sami kontaktirati odgovornu osobu.
Osnovna obuka obuhvata:
upoznavanje sa osnovnim softverom koji se koristi u kompaniji, poev od
operativnih sistema, office paketa, antivirusa i uslunih programa do
specifinih aplikacija koje se koriste u pojedinim sektorima kompanije
korienje telefona/IP telefona, nain pozivanja internih i eksternih brojeva
spisak tampaa i nain na koji se oni instaliraju i koriste lokacije deljenih
foldera i dokumenata
konferencijske sale i njihovo korienje
nain povezivanja na korporativnu mreu od kue ili neke druge lokacije
upoznavanje sa IT procedurama
druge opte stvari vezane za IT sektor
12

U zavisnosti od radnog mesta koji novoprimljeni IT kadrovi imaju, pored osnovne

obuke, novoprimljeni kadrovi trebaju proi i specifinu obuku za njihovo radno
mesto. Obuke ukljuuju teorijsku obuku gde novozaposleni dobija informacije o
novom radnom mestu i konkretnim poslovima kojima e se baviti, svojim
odgovornostima, upoznavanje sa ljudima sa kojima e novozaposleni saraivati.
Praktini deo obuke ukljuuje obilazak zgrade i prostorija, sa posebnom panjom na
IT prostorije ako se radi o pozicijama administratora mrea ili servera, pokazivanje i
demonstracija obavljanja konkretnih zadataka i reavanja problema.9
Obuka novozaposlenog na poziciji administrator raunarske mree
Na poziciji administratora raunarske mree, obuka se sastoji iz:
Upoznavanje sa postojeom mrenom infrastrukturom i dokumentacijom
Upoznavanje sa procedurama kako i na koji nain je dozvoljeno praviti bilo
kakve promene u mrenoj infrastrukturi, bilo da se radi o konfiguraciji
ureaja ili fizikom povezivanju ureaja
Upoznavanje sa sistemom koji slui za otvaranje tiketa prilikom bilo kakvih
promena i radova na mrenoj infrastrukturi
Nain dokumentovanja promena u mrenoj infrastrukturi
e) Gde i kako se uvaju rezervne kopije konfiguracija mrenih ureaja
Upoznavanje sa procesom nabavke mrene opreme i prateih servisa
Upoznavanje sa mrenim ureajima i standardnim konfiguracijama u
kompaniji koje se koriste prilikom konfiguracije opreme kao to su imena i
numeracija
Upoznavanje sa uslunim programima koji se koriste za administraciju i
praenje stanja mree
Kordinacija sa slubom podrke, ako je u pitanju reavanje nekog korisnikog
problema koji je eskalirao na vii nivo10
Dalja obuka IT kadrova zavisi prvenstveno od potreba i skupa tehnologija koje su
neophodne za obavljanje posla u organizaciji ili u odreenom profilu kompanije.
Prostor za dalju edukaciju je jako irok i moe se kretati u pravcu specijalizacije IT

ivorad Vasi, Milica Jevremovi, Julijana Panti Visoka kola elektrotehnike i raunarstva strukovnih studija Beograd, Srbija

10

http://infoteh.etf.unssa.rs.ba/zbornik/2014/radovi/RSS-7/RSS-7-13.pdf

13

strunjaka za sigurnost, enkripciju podataka, mree i razne vrste integracija, kao i za

odreene operativne sisteme, aplikacije, servise, reenja i serverske tehnologije.11

6. STANDARDIZACIJA POVEZIVANJA OTVORENIH SISTEMA

Na dananjem stepenu razvoja uslovi rada u mreama razliite arhitekture su

razliiti, metode upravljanja mreom su razliite, razliiti raunari funkcioniu na
razliitenaine, podaci se mogu kodirati i interpretirati na razliite naine. Ovo dovodi
do potrebe za standardizacijom prenosa podataka, kako bi se omoguila meusobna
povezanost mrea i ureaja, njihova kompatibilnost kao i razmjena podataka, odnosno
komunikacija
U reavanju tog problema krenulo se od koncepta tzv.otvorenih Sistema
(OpenSystem), pa je ustanovljen opteprihvaeni referentni model za meusobno
povezivanje otvorenih sistema poznat kao OSI referentni model (Open Systems
Interconnection), koji je definisan meunarodnim standardom ISO 7498 od strane
Meunarodne organizacije za standarde ( ISO ).
Open Systems Interconnection (OSI) je model zasnovan na predlogu Meunarodne
organizacije za standardizaciju (International Standards Organization - ISO),
definisanom jo poetkom 80-tih godina prolog veka, da se uvede meunarodni
standard za komunikaciju otvorenih sistema. Pod pojmom otvoreni sistem
podrazumeva se sistem otvoren za komunikaciju sa drugim sistemima. Standard je
revidiran 1995. godine i danas se najee koristi kao referentni model za
razumevanje mrenih protokola.12
Ovaj sloeni model se sastoji od sedam nivoa ili slojeva ( Layer ):
1. fiziki sloj (Physical layer ) standardizuje napon koriten u mrei, vremenski
interval
u prenosu podataka, uspostavljanje i prekid veze i modalitete prenosa signala;
2. sloj povezivanja podataka( Data Link Layer ) standardizuje strukturu,
dimenzije, sadraj i kontrolne informacije u paketima podataka primjenom
Parity Check metode;
3. mreni sloj ( Network Layer ) standardizuje tehnike prenosa paketa
podataka u mrei;
4. transportni sloj (Transpost Layer ) standardizuje komunikacione usluge
ili servise u mrei i naine spajanja dva korisnika;

11
12

ivorad Vasi, Milica Jevremovi, Julijana Panti Visoka kola elektrotehnike i raunarstva strukovnih studija Beograd, Srbija
http://tk.etsntesla.edu.rs/racmreze/default.html

14

5. sloj sesije ( Session Layer ) standardizuje komunikaciju izmeu dva ili vie
uesnikau mrei, naine njihove identifikacije i ovlatenja za koritenje
mrenih usluga;
6. prezentacioni sloj (Presentation Layer ) standardizuje predstavljanje podataka
u pojedinim aplikacijama (u smislu tipova, formata, dimenzija i sl.), naine
osiguranja nesmetanog rada mree, prenosa datoteka na daljinu i formatiranja
podataka;
7. aplikativni sloj ( Aplication Layer ) standardizuje upravljanje porukama,
prijavu udaljenih korisnika za rad u mrei, upravljanje bazama podataka,
mrenih servisa, rada i funkcija pojedinih servera i naredbi operativnog
sistema.
Sistemi koji ele meusobno komunicirati na jednoobrazan nain moraju biti
struktuirani po navedenim slojevima i pridravati se zajednikih standarda
svojstvenihsvakom sloju, uz koritenje odgovarajuih
komunikacionih protokola ( CommunicationProtocol ), tj.propisa o svojstvima koje
svaki system mora imati da bi se smatrao otvorenim

7. ZAKLJUAK
Moderno drutvo se u svom delovanju jako oslanja na brz prenos informacija po
celom svetu u to kraem roku. Popularnost interneta je doprinela brzom razvoju
raunarskih mrenih tehnologija i izgradnji mrene infrastrukture. Mrea obezbeena
od ISP-a (Internet Service Provider) je dostupna svuda u svetu i ljudi svakakvih
profila je koriste. Samim tim se doprinelo opismenjavanju drutva i pribrilo raunar
obinim korisnicima. Kompletan bankarski i mnogi drugi nosei drutveni sistemi

15

oslanjaju se na funkcionisanje raunarske mree stoga moemo rei da je vanost

raunarskih mrea u dananjem informatikom svetu ogromna.

8. LITERATURA

http://www.spectrumdata.co.rs/RacunarskeMreze.aspx
http://sr.wikipedia.org/sr/Mre%C5%BEne_topologije
http://tk.etsntesla.edu.rs/racmreze/default.html
ivorad Vasi, Milica Jevremovi, Julijana Panti Visoka kola elektrotehnike
i raunarstva strukovnih studija Beograd, Srbija
http://infoteh.etf.unssa.rs.ba/zbornik/2014/radovi/RSS-7/RSS-7-13.pdf
16

www.vps.ns.ac.rs/Materijal/mat63.pdf
http://www.ianswer4u.com/2012/05/hybrid-topology-advantagesand.html#axzz34LcSTcs3
Cvetana Krstev, Raunarske komunikacije i mree
Vera Petrovi, Upravljanje u tehnikim precesima primenom raunarskih
mrea
Osnove raunarskih mrea 2004 Microsoft Corporation

17