Projektovanje i graenje betonskih konstrukcija 2

Industrijske montane hale

PRORAUN VITKIH ELEMENATA PREMA

GRANINOJ NOSIVOSTI

Upotreba betona i elika visokih mehanikih

karakteristika ab elementi su sa manjim
dimenzijama poprenih preseka:
savijani elementi veliki ugibi
pritisnuti elementi izvijanje, gubitak stabilnosti
STEPEN VITKOSTI se odreuje preko VITKOSTI
li , gde je l - efektivna duina izvijanja.
=
i
ib

Za centrino pritisnute stubove Ojler je dao reenja za

odreivanje kritinih sila u obliku:

2 EI
N cr =
2
(k l )

gde je:

li = k l
2

li=l

k=1

li=0.7l

k=0.7

li=0.5l

k=0.5

li=2 l

k=2
3

Nomogram za odreivanje faktora efektivne duine izvijanja

stubova (k) ramovske konstrukcije

Uticaj vitkosti na veliinu granine sile pritiska centrino

optereenog stuba
Nu

Vitki stubovi lom sa uticajem

izvijanja

Kratak stub lom iskljuivo po

materijalu

gr
6

Dijagram interakcije kratkog i vitkog ekscentrino

pritisnutog stuba
Nu
Nu

e=Mu/Nu
kratak stub
e2

vitak stub
M1

Ne2
x
gubitak stabilnosti

Nu

Mu
7

Uticaj teenja betona na lom stuba pod dejstvom

stalnog optereenja

Istorija optereenja:
brzo dugotrajno brzo

Lom vitkog stuba usled

teenja betona
8

Duina izvijanja stubova nepomerljivih i pomerljivih ramova

Nu 1

Nu 1

Nu2 << Nu1

Nu 2

Nu 2

li

1/2 k 1

k>1

Nepomerljiv
ram

Pomerljiv
ram
9

Primer jako optereenog stuba visoke hale, koji je zbog velike vitkosti
projektovan kao Virendel sistem ivini i srednji stubovi hale

10

Proraun vitkih elemenata prema graninoj nosivosti

ProraunEC2
EVROKOD

Efektivna duina izvijanja li je duina na kojoj se

uzima u obzir duina deformacione krive,
Deformacije moraju da se raunaju uzimajui u
obzir uticaj prslina, nelinearno ponaanje
materijala i teenje betona,
Uticaji II reda mogu da se zanemare kada su
manji od 10% odgovarajuih uticaja I reda.
11

Proraun vitkih elemenata prema graninoj nosivosti

Proraun vitkih elemenata prema graninoj nosivosti
BAB 87
BAB87
Od lana 103 do 109 pravilnika analiza granine
nosivosti AB sistema kada se uslovi ravnotee
spoljanjih i unutranjih sila uspostavljaju na
deformisanom sistemu uzimajui u obzir
materijalnu nelinearnost i teenje betona (skupljanje
se zanemaruje).
lan 105 provera stabilnosti se ne vri kada je:
a. i 25
b.

i 75 i e / d 3.5 ,
12

c. i > 75 i e / d 3.5 i / 75 ,

d. i 50 25 M1 / M2 ; M2 M1

M2

M2

M2

2
l
1

M1= - M2 M1= M2

M1

M1
13

Teenje betona se zanemaruje kada je ispunjen bar

jedan uslov:
a.
b.
c.

i 50,
e / d > 2,
Ng 0.2 Nq

Postupci prorauna:
a.
b.
c.

25 i 75 umereno vitki stubovi priblini

postupci prorauna i teenje se zanemaruje,
75 < i 140 izrazito vitki stubovi teorija II reda,
i > 140 ne doputa se (izuzetno 140 < i 200 u fazi
montae prolazna faza)
14

Proraun vitkih elemenata prema graninoj nosivosti

BAB 87
AB konstrukcije se dele na:
a) nepomerljive,
b) pomerljive.
Kriterijum: konstrukcija je praktino nepomerljiva kada
elementi za ukruenje prihvate 80 90% ukupnih
horizontalnih dejstava bez veih horizontalnih
deformacija.
a) Nepomerljivi sistemi - algoritam preorauna se zasniva
na izdvajanju stuba iz konstrukcije izolovani stub.
Zatim se granini uticaji odreuju u preseku preko
ekscentriciteta normalne sile koji se definie kao
mogue odstupanje od vertikale (videti sledeu skicu):
15

imperfekcije pri izvoenju ose stuba - e0

poveanje ekscentriciteta usled vremenskih
deformacija betona e
poveanje ekscentriciteta usled efekata II reda e2
e

e0 e1 e e2
N

e = e0+e1+e+e2

1. e0
li 2cm
kod nepomerljivih sistema e 0 =

300
10cm
kod pomerljivih sistema
tg = 1 / 150
- jednospratni ramovi
- ostali
tg = 1 / 200

16

e1=M/N
gde je: e1=(0.65M2 + 0.35M1) / N
ekscentricitet u srednjoj
treini duine izvijanja
usled uticaja I reda
3. e
ekscentricitet u srednjoj treini duine izvijanja:
2.

1E
e = (e1g + e0 ) e E 1

gde je:

E =

Ng
NE

N E = Eb I b 2 / li2
17

4. e2 poveanje ekscentriciteta usled efekata II reda

Stabilnost se analizira na osnovu pomeranja vrha
konzolnog stuba za veliinu e2 koja se dobija
integracijom krivine:
e2

e2 = M ( x )
l

k(x)

M ( x)
Eb J ( x )

dx = M ( x ) ( x ) dx
l

( x)

b + a
=
dx
h

k(0)

Za odreivanje e2 moe se koristiti priblini postupak

prorauna prema EC2, nazvan metoda nominalne
krivine, koji se primenjuje za izdvojene stubove
nepomerljivih ramova sa N=const. i za vitkosti i 140.
18

Konaan oblik deformisane ose vitkog stuba pod

dejstvom ukupnih graninih uticaja I i II reda, aproksimira
se sinusnom funkcijom.
Kako je izdvojeni stub konzolni, najvei momenti i I i II
reda su u ukljetenju.
Pomeranje vrha konzolnog stuba moe se
aproksimirati u funkciji krivine u ukljetenju (0) kao:

e2 = 0.4 (0 ) l 2 = 0.1 (0 ) li2

gde su:

li = 2 l

y
v
1

=
=
i
(0 )
r(0 ) 0.45 h , a y = E
a

19

Primer za statiki neodreen tap deformacija ose moe

da se opie sa konzolnim stubovima:
N

Moment I
reda
a

Ma

Ma

Ne2a

e2a
M1

Taka
infleksije

b
Mb
e2b

Ne2b

Mb
20

b) Pomerljivi sistemi -

li h
l
21

Hale sa ukruenjima

N - malo! veza sa stubovima

M

dz

d
b

Armatura zida
Ankeri iz stuba za
vezu sa zidom

kzida

kzida
li

li
22

Priblina analiza pomerljivih ramova

a.

H - spoljanje horizontalno
optereenje; pomeranje
od sila H

b.

Ni dodatne horizontalne
sile kao uticaji II reda
23

dH5

dH4

P2 2 h2
dH2
1

P3

P2

dH3

P1

P4

h1

P1

h4

h3

h2

h1

Uticaji II reda mogu se

priblino sraunati kada
se u nivou svake
tavanice dodaju
horizontalne fiktivne sile,
a zatim sraunaju uticaji
u presecima za vertikalno
i ukupno horizontalno
dejstvo (ukljuujui i
fiktivne sile)
24

Priblina metoda prorauna EVROPSKOG KOMITETA ZA BETON pomou

modifikovanih fiktivnih sila i pretpostavljene deformacije rama
ao poetna imperfekcija
(tg0=1/200)
a1 pomeranje vrha rama od
dejstva spoljanjih graninih
sila I reda (Hui)
a1 - pomeranje vrha rama
od dejstva fiktivnih sila (dHi)
II - ukupan nagib rama u
odnosu na vertikalu

Ukupne spratne modifikovane sile su:

gde je: II =

tg ( 0 ) + a1 / H
Pui yi
a1
1 i
H H ui yi
i

H ui ,m = H ui + dH ui = H ui + II Pui
U proraunu vai pretpostavka da su
pomeranja vrha rama od fiktivnih sila
proporcionalna pomeranjima od
spoljanjih horizontalnih sila
25

Dejstvo vetra na industrijku halu popreni pravac

26

- Popreni pravac

27

- Poduni pravac kruta krovna ravan

kruta krovna
ravan-dijafragma

2k

k- krutost podunog rama

qw
28

- Poduni pravac meka krovna ravan manji raspon

29

- Poduni pravac meka krovna ravan vei raspon

Krovni spreg

30