ysif Brodski JGA|RAZUM g i" posteno, Sto je alo onih koji dobijaju a Bi, 0 Ussvakom sluéaju, ako je to mesto Mitigenski Arbor, drzava Micigen, koje j §am se odvaZio da prvi put stupim na ovo tle. Za moje oko, uvo i nozdrve ovo mesto je i dalje An Se plavi — ili mi se Cini plavim — kao An Arbor; ono mini Arbor (mada moram priznati da je s Ne nego ranije i to trenutno zbunjuj Cin ono lici na An Arbor gde sam proveo det deo, kako mi se Gini — i gde, pre nisu o Bibliji znali gotovo nixta. Kada se setim svojih kolega, " Zitetskim nastavnim programima u ei: rei |, kad POS Stan pritiska oii yakonvs ani sayremeni svet vri vise Bins, c jer su ‘neki od ot nj bar al apovesti, a drugi su se éak stall naziva i lima’ i tabuima koje mo slovom zakona,gase upoznate sa tim zapovestima kao j sq spisko ' m -ye zajedno, sedamnaest, a neki se delim; Srehova, Nii ea motete prigovoriti da oni pene cal z iu Ne a radicijom nasil. Ali, ako je re o veuatis ae clerantis ay court a Paznju veé izbog toga ie aa u kojem imate pravo da podvy ace Todila dae: Podlvrgavate sumnij ili da odrigete Ali ja nisam ovde da bih veliéao vrline bilo koj teil filozofije, i nije mi zadovoljstvo, kao a ve- merke savremenom sistemu obrazovanja ili vama, aeanied ae cijalnim Zrtvama. Prvo, ja vas ne smatram takvima. Dae odredenim oblastima vaSa znanja su neizmerno veéa od ee bilo kog predstavnika moga naraStaja. Na vas gledam kao i ee yinu mladih razumno-egoistiénih du¥a, uodi vaieg veoma dugog stranstvovanja. Zadrhtim od pomisli na njegovu dudinu i pitam se &ime bih mogao da vam budem od koristi. Znam li 0 Zivotu nesto 4to bi vam moglo pomoéi ili bi vam bilo znaéajno, i ako neSto znam, postoji li naéin da vam tu informaciju prenesem? Odgovor na prvo pitanje mislim da je potvrdan ne samo stoga sto bi €ovek mog Zivotnog doba trebalo da bude vestiji od svakog od vas u toj Zivotnoj Sahovskoj igri, ve¢ i zato Sto se on verovatno veé umorio od mnogih stvari kojima vi tek tezite. (Sam taj umor je ne&to o emu mlade treba upozoriti kao o pratecem elementu nji- hovog izuzetnog uspeha ili neuspeha; to saznanje moze povecati za- dovoljstvo prvog ili pojatati ukus ovog drugog). Sto se drugog pi- tanja tiée, pravo da vam kaZem, imam Primer zapovesti moze obeshrabriti svakog severe daje uputstva, vno — njentSada, kao i ubuduce, mislim da tr ciznost vaseg jezika. Nastojte da obo pate s njim kao sa svojim bankovnim raCu go painje i trudite se da poveCate svoje di da doprinesete krasnoretivosti u SvojO} spavacoj fesionalnom uspehu — mada je kasnije i to moguée — i: tome da se pretvorite u soficistiranog govornika. Cilj Gite sebi da se Sto potpunije i tatnije izrazavate; jednom je vaSa uravnoteZenost. Jer nagomilavanje neizgovorer voljno artikulisanog, moze dovesti Coveka do neuroze. Svake wekovoj dusi mnogo Sto8ta menja, ali naGin izraga st izrazavanja zaostaje za iskustvom. no utige na psihu. Oseéanja, nijanse, mis neimenovane, nedovoljno objasnjene, nepre gomilaju se unutar individue i mogu doves Zije ili potonuéa. Da bi se to izb: u knjiskog moljca. Treba samo da nabavi r dan, a ponekad i knjigu pesama. Reénici Ra prvom mestu. Ima ih mnogo svuda oko r Tupa. Dosta su jeftini, ali ak i onaj najskuplji ( jo manje od j ne posete psihijatru. Ako se ipak odluéite Psihijatra, obra¢ajte mu se kao da imate ‘imptome a. i iubuduée gledajte da budete dobri p to zvudi suvise sliéno onomje po va im i¢an smisao, Pr ti sve Sto imaju vama, = fi metak u celini — drugim recim stednie- Mada je kamata ubitaéna i, rel Trudite se da se suvise ne uzdate u politiéa glavi i neposteni, Sto je najfeS¢i slucaj, veé zbog : hovog posla koji prevazilazi i ajbolj ii: ju politicku partiju. doktrinu, sistem ili njihove p “oj najboljem slucaju u donekle da ublaze socijalno : mnogu iskoreniti. Kakvc biti nedovoljno sa eticke i jedan Sovek — koji nece imati nikakve koristi od tog po Svet nije savrsen; Zlatni v ek nikada nije postojao niti € ti sa svetom je da ¢e postati veéi, odine se u razmeri. Koliko god éovek dino Sto Ce se dogodi goljudniji, ne pove izabrali obeCavao da ¢ yeti; u sustini, porci)< ée bolje reci, u mraku — mot se osloniti na viastitu, hinju, tj. upravijati svetom samostalno — barem onim Tom koji vam je dostupan, koji se nalazi u granicama Vé “fa, Medutim, ostvarujuci to, moracete takode biti sp aje da ni vaseg vlastitog kolaéa neée biti mni na to da okusite u ravnoj meri i zahvs Za lekcija za usvajanje — ne gubiti kolaé makar jedanput, izazvacete | lisnage za takvu neprekidnu is politivare? Kakav god. avezno smanjgnaéi da mu morate stajati na ra ae lisa te take bi¢e Ijudsko more i oni koji nu poziciju — vaznu, ali pri tom veoma opasnu — gatim i slavnim. Uopéte, uvek ima neéeg nept Covek ima vise sreée od njemu sli¢nog, pogotovo kada ima na milijarde. Uz to treba dodati da bogatih i slavnih un me ima na gomile i da tamo, na vrhu, postaje veoma tesno. a Zelite da postanete bogati i slavni, ili i jedno i drugo, neka Sa srecom, ali se ne predajte tome potpuno. Zudeti za netim so. ju drugi, zn: ubiti sopstvenu unikalnost; s druge strane to, NO, stimulige masovnu produkciju. Ali posto tréite Zivotnut mo jednom, razumno bi bilo izbegavati ciglednije ukljucujuéi i luksuzna izdanja. Svest 0 vlastitoj izuzetnosti, i to u vidu, takode podriva vasu unikalnost, da ne da ona suZava va ose¢aj za realno: Zirom na njihov prihod i spoljasnji izgled predstavljaju—ma oretski — neograniten potencijal, mnogo je vise od Glanstva Klubu. Potrudite se da budete slit niji njima nego onima Te lige; trudite se da nosite neupadljive boje. Mimil individualnosti, ne njeno odricanje, Savetovao bih t govorite tiSe, ali se plasim da Gete smatrati da The zaboravite da je pored vas uvek neko fas da ga volite, ali trudite se da ga ne poy vale mnogo; gledajte da mu stanete ozelite njegovu Zenu, imajte na maste, © vaSem neverovanju: je, m nesvojevremeno sedanje na no&u itd. Jelovnik: sama njegova op: : &i svoju inteligen yicu na nekog drugog, potkopavate sopstvenu reSe1 dite: moZe se Cak utvrditi da prst koji optuzuje podrhtava u sluCaju da ta jeva, ni status Zrtve nije lisen svoje priviaénosti. On izaziva’ ¢anje, nagr e za zasluge, i cele se dréave i kontinentit ‘angira od li¢nih advokata do medunarodniht mova, Bez obzira na postavljeni cilj tog sistema, Gist rezull ve delatnosti r nnjivo umanjuje o¢ekivanj muéstvo uzima i pr ‘ava krupnim dostignu¢em. Nara) ima terapeutsko dejstvo i ratunajuci na oskudnost svetskh 1 makar éak higijenskih, trudite se da se tome suprotstavit god nepobitno bio o¢i Jedan va¥ gubitak, negirajte ga de pri razumu, sve dok vam usta mogu izgovoriti nes. e Zivot ne samo zbog njegovih drazi _ One su deo igre i ono Sto je dobro u . Svaki put kad ste u problemima, ili na, I stnosti i poteskoée, i | vama na jedinom njemu poz . se da budete pomalo mazohista: bstoji i ne postoji alternativa. bi bila mnogo bolja od ove. Tamo su spolja d Stinje, klizave padine, blato itd, —doslovno, 0 taforiéno. Kao sto je rekao Robert Frost »Najbolji do kraja”. I jos je kazao u jednoj drugoj pesmi, ada znaci oprastati.” Zeleo bih upravo da z; ma 0 tom odlazenju do kraja. Gledajte da ne obraéate pay €aju Zivot. Takvih Ce biti mnogo kako Po zvaniénoj dugne i samozvanih. Podnosite ih ako ih ne moiZete izbeéi, ali Otarasite, tog trenutka zboravite na njih. Nastojte pre sy g pitate prige o nepravi¢nom pona’ nju koje ste pretrpeli sa njily puane; izbegacajte to ma kako bio saoseéajan va8 auditor kve prige produZavaju posto} inje vasih protivnika; velo j no da oni racunaju na to ste brbljivi i da éete saopstiti iskustvo drugima. Nijedna individua nije sama po sebi daje lekcije o nepravicnosti (ili Pravitnosti). Odnos jedi Jednom ne opravdava napor: vredan je samo eho, To je gl _cip svakog ugnjetaca, Sponzorise li ga drZava ilijea 9 gonite ili prigusujte cho, ne dopustajte Znaéajan bio, da uzima vise vremena nego da bi nastao, Gine vasi nepri jatelji dobija svoj zna l Zato projurite kroz, njih ili eno svetlo. Neka vam negolim okom vidi da mno garodili ste se, Sto je samo po se kratiji — u toj kuci ola F fa manje prepreka na pi Najzad, dobi ividue nego njena alternaeival > na Micigenskom univerzi -rzitetu u zemiji, veé i po t6 Sto je pre Sesnaest godina pruZio krajnje neophodnu pomoe Tenjem Coveku na zemiji Koji, povrh svega, praktitno nije g engleski — vaSem pokornom slugi. Ovde sam drZao p osam godina; jezik na kojem vam se danas obraéam naucic de; neki od mojih bivsih kolega jo¥ su aktivni, drugi su w ‘teGi spavaju vetnim snom u zemilji An Arbora po kojoj . Jasno je da ovo mesto ima za mene izuzetno ost i takvu istu posle deset godi u da vam projektujem buducnost, u tom sti, tatnije, da vas Seka peh. Jer o zapljusnuti posle deset i vise g { znatiée, bez obzira da li po mom miljenju najboljem uni