oo Fey a a Cone KURT TEPPERWIEN STA ODAJE VASA BOLEST? KURT TEPPERWIEN STA QDAJE. VASA BOLEST? (orKewva)? Jezik simptoma Predgovor Kao posiedica uticaja kvantne fizike razvijena je veliganstvena nova nauka koja Ziyi organizam opisuje kao energesko polje. U to} nauci nalazimo potvrda 2a iskonsko verovanje 0 energetskoj pricodi tela. To pulsirajuée energetsko telo upravlja svim biohemijskim i bioelektrignim procesima u na’em organizmu. {-delotvornost lekova se zasniva na tome da njihova energija ostvaruje uticaj na energetsko polje orgeniama. Lekovi, putem talasastog Zirenja njihove energije prenose informacije nafem organizmu. Pomoéu njih, u idealnom sluéaju, moguée je nadoknaditi nedostatak energije koji je tamo nastao, Ako Zelimo da upoznamo stvammost skrivenu iza privida treba da nauéimo da razmifljamo kroz energije tj treba da se upitamo: Kakva energija stoji iza ovoga? Kako nastaje? Kakav ima uticaj? Kako bih mogao da te energije dovedem u harmonitnu ravnoteZu? Saznanje koje proizilazi iz istrazivanja neretko dovode do kxize. Medutim krizne situacije uvek nose u sebi bar toliko pozitivnog koliko i negativnog, Tek kada prevazidemo krizu ona moze da dovede do olakéanja i reSenja. Reé kriza u originalu znati odluku ili prekretnicu, i u jednoj odredenoj situaciji moze stvamoida se pojavi kao odluéujuéi preokret. Samim tim ona je i neizbezni pratilac svakog razvojnog procesa. ivot nam se obraéa raznim jezicima. Takav je jezik jezik Zivotnih okoinosti, jezik naSih problema ili jezik na8ih Zelja, da spomenem samo neke. Jezik simptoma je ‘samo jedna od mnogih manifestacionih formi Zivota ali je misija ista. j 7 jPoruke naSeg tela 'Pre ili kasnije svaki Govek ée postaviti pitanje: Sta je smisao Zivota i tratiée moguénost da bolje razume Zivot i u njemu sebe samog. Tu nam je sam Zivot podario veliéanstvenog glasnika koji ée nam spremno sve pokazati i objasniti: Uglavnom ga ne shvatamo zato Sto nam je i previge blizu. Radi se o naSem telu. Uéeci kako da shvatimo poruke tela naudigemo da razumemo sami sebe, Zivot, celi svet i na kraju Boga. : Nate telo je izvanrdni glasnik Zivota, ne kazuje nam samo u emu greSimo protiv Zivota nego nam uvek taéno kade i Sta treba uginiti da ponovo Zivimo u potpunoj harmoniji. Neprekidno nam Salje poruke, ne samo putem simptoma caznih oboljenja, nego i putem izraza naSeg lica, mimike , pokreta ruku, pa irputem nagina hoda. Na taj natin bolesti moZemo taéno prepoznati, a povth toga telo nam pruza informacije io naem psihiékom stanju. Putem tih poruka i nevidljivo postaje za nas vidljivo da bismo ga prepoznali, a ako odredeni simptom zanemarimo Salje nam bol da bi nam tako skrenulo paZnju na svoju poruku. prevodilac: Bréebet Kovae | 2003 Novi SadKURT TEPPERWIEN. STAODATE VASA BOLEST? Veliganstveni glasnik Zivota tj telo nam neprekidno govori. Treba samo da navéimo da razumemo njegov jezik, pokomo prihvatimo savete i tako Gemo uspostaviti sklad sa Zivotom i harmoniéan odnos sa svetom. Proteklih milenijuma Ijudski um je stvorio stvamno izvanredna dostignuéa Usudio se u neverovatne visine, odgonetnuo je tajne zastraSujucih dubina, Covek je dospeo na Mesec, u danainje vreme stvara kompjutere, Koji od njegt micle hiljadu __ puta’ brie. Osvojili smo daleke planete i sigugan svet atoma, a nismo ono Sto nam je Paiblize, a to je naSe telo. Napravili smo atomsku bombu, kojom bismo za tren oka moglim da uniStimo svet , a jo8 uvek nismo navtili da Stimo prirodu, bag naprotiv, sve vide zagadujemo Zivotnu sredinu. “Jo8 uvek ne umemo da saéuvamo zdravije i uprkos nezaustavijivom razvoja nauke nage poimanje suBtine bolesti iti. na vera u duhove Karakteristiénu za fakozvane paimitivne narode. Samo So su mesto duhova preuzeli virusi i bakterije-koji napadaju nepodozrive i naravno posve nevine ljude. ‘Nije mi namera da nipodoitavam dostignuéa modeme medicinske nauke. Naprotiv: treba priznati da su za proteklih sto godina u ovo) oblasti astvaren} zbilja jarunredni rezultat, Pobedene su zastraBujuée epidemije, koje su tokom proteklih vremena toliko éesto desetkovale covetanstvo, a pronadeno jei vibe naéina za levenje Skoro avih oboljenja. Mi judi bismo trebali da budemo zaravi kao nikad do sada. Jer, nije postojalo nikada ranije vreme u Kojem bi se toliko vremena posveéivalo judskor Teluy u Kojem bi se ttofilo toliko novaca za oéuvanje i rehabilitaciju zdravlja, U Ovakvim uslovima bilo bi prirodno da samo tu i tamo poneko bude bolestan. Svi cnamo da to nije tako:ba’ naprotiv, Nikada nije bilo toliko obolelih, kao u nase vreme. Cime se moze objasniti ova naizgled protivrenost? Pre svega time da ni dan danas ne posvedujemo dovoljno paznje prirodi polesti. Tako je bolesti uvek bilo otkada Zivi ovek, mnogi ih i danas posmatraju kao zlu sudbinu, prevrtjivost prirode ili nesretnu sluéajnost,koja jednog Coveka napada, @ Giragoga isto tako necbjafnjivo mimoilazi. Povsh toga vetina smatra bolesti jednom vrstom poremetaja, koji treba Sto pre otkloniti, da bi posle mogli da nastave isto (ako neadekvatan naéin Zivota kao i ranije. ‘Medutim ono Sto mi uopite nazivamo oboljenje to nije suétinska bolest nego samo telesna manifestacija bolesti. Stvarno oboljenje je disharmonija koja je nastala v Ijudsko} svest, odnosno znak da je Zovek isklianuo iz svog privodnog stanje-odnosne to je poremeée) celog ovke, a ne samo njegovog cela. T naravno, istovremeno je | poziv da se dotadaénji put revidira da bi se ponovo uspostavila harmonija svest vaka Bojedina bolest je apel Zivote, odnosno zadatak koji treba da reSimo tako Sto éemo promeniti nagin razmi8élanja i protititi svest Koliko je jednostavnija situacija kada se radi o naSem automobilu! Kada se uupali lampica za ulje, odmah znamo Sta treba uinit, Nema potrebe da napunimo rezervoar ili proverimo da li su gume dovoljno napumpane, ne treba puniti akumulator il bladnjak, samo treba dopuniti ulje. Niko ne bi ni pomislio da odvme lampicu ili éak presets Kablove, jer taéno zna Sta bi se tada clogodil. Jednu vrsta cilja bismo aravno postigii. Lampica za ulje ne bi dalje svetlela, auto bi i dalje dobro funkeionisao, doduge ne zadugo. Pojavili bi se novi simpromi. Posle izvesnog vremena bi, kao posledica prevelikog trenja provrila voda wu hladnjaku i termometar ‘prevodilac: Eriebet Kovat 2 2003 Novi SadKURT TEPPERWIEN STA ODAJE VASA BOLEST? nevoljnosti da na odgovarajuéi natin reagujemo na poneki izazov Zivota. Ali Kako bih ‘mogao da budem u stanju da nadem pravi odgovor ako ne znam ni ko sam jaw stvari? Da li ste se ikada iskreno upitali ko ste u stvari? Ako se pogledate u ogledalu motete da konstatujeté: Ovo je moje telo, Ali ko to kade? Na kraju krajeva telo ne moze da pripada samo sebi. Postoji u njemu neko ko misli i izjavijuje: Ovo je moje telo, Telo se sastoji od materije. Materija ne zna da misli, oseéa, seéa se ili odluéuje, za to je sposobna jedino samosvest. ‘Vi medutim mislite i oseéate, sposobni ste da se seéate i odlucujete, imate samosvest, koju telo nema jer je telo samo fizitki izraz i ujedno slika u ogledalu vase samosvesti. Na vidljivi nagin pokazuje kako se osegate i kako razmisljate, odnosno ko ste vi Da konstatujemo da je naSe stvarno ja , po prirodi stvari, zdravo , naime svest ne stari niti se razboljeva. Ako gledajuéi kroz prizmu vatih simptoma ne verujete u moje redi ispravnost mog stava éu vam pokazati na jednom primeru. Uradite jedan kratak test da bismo dokazali da i najmanja promena u stanju nage svesti odmah utie na nage telo. Test tela Za obavijanje testa treba var pomoénik. Podignite, po Zelji, levu ili desnu cuku u visinu ramena i zamolite pomoénika da kod rugnog zgloba sna2no pritisne vaSu ruku prema dole da biste utvrdili koliko je snaZna. To je polazna taéka testa. Nakon toga pomislite na neku bolest ili problem koji vas trenutno jako zaokuplja. Ponovo zamolite asistenta da isto kao i ranije snano pritisne vaSu ruku prema dole. Ako vam je bolest ili teZak problem stvamo pred ogima ruka é¢e vam Klonuti jeri sama pomisao na ove stvari u velikoj meri umanjuje nau Zivotnu snagu. Sada zamislite da ste zdravi i veseli ili pomislite na reSenje problema. Ako ponovite prethodni postupak ispostaviée se da vam je snaga znatno poveéana. Iako ste mislili na istu situaciju, ono Sto vas je malopre oslabilo sada_vas je ojaéalo jer ste ‘mu prili na pozitivan natin ~ iz ugla reSavanja problema. ‘Mote postiéi isti rezultat ako u sebi izjavite: Imam razvijenu samosvest. Ponovo zamolite asistenta da vam pritisne ruku, a ona e se odupreti pritisku. Samosvest naime ne poznaje bolest, nema probleme, zdrava je i éim se u vama u dovoljnoj meri uévrsti u svesti sopstvena bit, bidete jaki jer strujanje Zivotne snage niSta ne spregava. Covek je svesno biée nezavisno od rodenja, bolesti, Zivotnog doba i smuti,Sama éinjenica da se radamo, razboljevamo se, starimo i na kraju umiremo, sa tim nema nikakve veze, jer se ne tiée nageg stvamog ja nego samo naieg tela. Medutim duznost nam je da nae telo ofavamo u dobrom stanju dogod ne dode i do na’eg duhovnog rodenja. Naga je misija da u zdravlju i sreti Zivimo celovivost Zivota i ostanemo mladi i onda kada smo vet ostarili. Da bismo to postigli celokupno razmiSljanje emocionelni Zivot, govor i dela treba da uskladimo sa svetom oko nas. Telo je uvek samo povod ,nikad nije sam uzrok. Cak i takozvane staraéke bolesti pruzaju informacije pre svega o nereSenim Zivotnim problemima. Iz dana u dan sreéemo Ijude koji su celog Zivota poboljevali ,a u starosti su se oslobodili svih svojih problema , kao da su procvetali. Bolest i patnja su posledice zloupotrebljavanja prevodilac: Eriebet Kovaé 4 2003 Novi SadKURT TEPPERWIEN STA ODAJE VASA BOLEST?. slobode. Ako telo vige nije sposobno da ispunjava svoju funkciju, onda dua mora da ga napusti, bez obzira da li je Zivotni zadatak izvrien ili ne. Dua nakon toga postoji dalje na drugom nivou. Mnogi pitaju kako opte Bog Ijubavi moze da dozvoli patnju. Zaboravljaju da patnja ne dolazi od Boga i nije po njegovoj volji. Umesto da spoznaju poredak sveta sve tumaée kao postedicu sluéajnosti, srece ili kao udarac sudbine. Medutim stvarni izvor bolésti treba traZiti u razmiSljanju i to u nepraviinom razmisijanju. Psihosomatska oboljenja 1918-te godine jedan nemaéki lekar, Heinroth izrazio je stav po kojem se sva oboljenja tela mogu svesti na psihi¢ke uzroke, U nauénim krugovima su ga jednostayno ismejali; ne zbog toga Sto je zastupao stav koji se sam po sebi podrazumevao ,nego zbog toga Sto je bila neprihvatljiva ak i pomisao da psihosomatika- kako je to Heinrich veé tada nazvao- moze uopite da ima bilo kakve vyeze sa medicinskorn naukomn. Problem shvatanja stvamosti iza privida ne potiée iz novijeg doba. Pre oko 2400 godina Sokrat je izjavio da ne postoji, Sisto fiziéka bolest nezavisna.od.psihe, a njegov slave dostojan uéenik Platon je ogoréeno Konstatovao: Kod. letenja, bolesti najveta je greska Sto, se posebni lekari bave problemimatela i psihe, a to dyvoj moze jedno od drugog odvojiti, Sve do danainjeg dana tretiramo ih odvojeno j Teen ORR Ka nekada videli pred sobom celovitog coveka, a davno je nestao stari dobri Kucni lekar koji je poznavao sve brige i probleme svojih pecijenata. ‘Umesto toga imamo specijaliste , Koji poznaju odredene oblasti - i naravno parcijaine rezultate. 7 ‘Ako pretpostavimo da uopste moze da postoji psihosomatika treba za nju da nademo nauéne dokaze. Zar nije dovoljan dokaz.da.pocrvenime-kada smo zbunjeni.ili plaéemo kada smo tuini2. Od radosti Klikéemo, a_pobledimo-od.straha? U drugoj pillici se uplaSimo pa nam se digne kosa na glavi. Qno Sto proZivijavamo.u.psihi., telo manifestuje spoljnim signalima. Ono sto zaokuplja psihu tOZe imati isto tako i negativne i pozitivne posiedice, m patnju ili nas usreciti. ‘Mnogi Kjudi i danas negiraju psihosomatiku, kao na primer jedan lekar, koji je” na jednom Kongresu rekao kolegi: Kad god sluSam o tim psihosomatskim glupostima, svaki put mi se prevme u stomaku. Eto tipiénog sluéaja psihosomatike! Posledice sputavanja Zivotne energije Ako detaljnije analiziramo proces jedne radnje odmah vidimo da svaka radnja potinje kao miseo ili zamisao. Tek kao posledica misli, odnosno zamisli dolazi do vegetativnih -priprema u telu, koje mogu na primer obuhvatati poveéanje krvnog pritiska, ubrzanje krvotoka ili pulsa, Kao treéi Korak dolazi do uveéane nervne aktivnosti tela. Sve to na kraju dovodi do aktiviranja mi8iéa, koji izvrSavaju planiranu radnju. prevodilae: Eriebet Kovaé 5 2003 Novi Sad JKURT TEPPERWIEN STA ODAJE VASA BOLEST? Svako prozivljava bolest na razlitit natin Energija moze biti sputana na vi’e natina: Ako se energija /bes, agresija,sexualnost, odredena aktivnos/ blokira‘na nivét’ misli to dovodi do jake glavobolje, smetnji u spavanju i intelektualnog sloma, Ako se energija blokira na funkcionalnom nivou tela dalazi do ‘poveéanja pritiska i u Krajnjem slufaju do dystonije. —" B Ako se energija blokira na nivou nervnog sistema posledice mogu yi : wregimiiilis-" ieuralgia, sclerosis multiplex, psorijaza, nervozno trzanje ili iSijas. Ako se energija blokira na_nivou mi8iéa dolazi do razvijanja Jokomoromnih oboljenja—na primer reume, gihta, paralize, odnosno mote dos do povreda.Gde god da dolazi do sputavanja 4ivotne energije, ako ne uspevam da te smetnje otklonim nateraéu Zivot da me suodi sa moguéim “posledicama. Na taj nagin me sudbina poziva da uginim potreban korak. Sudbina je najbolji lekar Sudbina je najbolji lekar, naime, pre ili posle svakoga izleti, i samo od nae ligne odluke zavisi koji natin wéenja emo odabrati: da li veliganstveni put spoznaje ili uobiajeni put Koji vodi kroz bolest i patnje. Jer, ako nisam sposoban, da, usim iz spoznaje onda prisiljavam sudbinu da me i dalje’ poduéava. Jezikom simptoma telo mi ne,samo kazuje"da sam skrenuo sa pravog puta, nego mi. saopfava i gde sam iskotio iz prirodnog reda, kao i Sta mi je Giniti da se poremecena ravnoteZa ponovo uspostiivi Zivotne okolnosti kao odraz kvaliteta Zivota Zivotne okolnosti samo su odraz kvaliteta naeg Zivota i moemo ih promeniti samo ako izmenimo i sami sebe.Duboko je istinita sledeéa konstatacija: “Ako neko nikada ne éuje ono Sto treba da Zuje i ne vidi ono Sto treba da vidi, neka se ne Sudi ako Jednog dana stvamo izgubi sluh i vid.” Ego i_psiha imaju o§tro_suprotstavijene Zelje. Egu je potrebna_udobnost, a psihi treba razyoj. Od moje odluke zavisi koga éu posluSati. Ako ne posiugam svoje svarno, ja, ako ne ispunim volju svog unutrainjeg biéa, time izdajem svoje stvamo biée, svog unvtrainjeg lekara, unutrainjeg gospodara. U tom sluéaju ée mi unutrainji gospodar putem jezika simptoma poslati poruku Do. odredene bolesti dolazi_kada_izmedu naredbodavnog centra_ mozga i ‘organa, odnosno dela tela, koji je podreden, odnosnom, podrugju_mozza dode.do Smetnji_u protoku informacija, odnosno u krajnjem sludaju do prekida protoka informacija. Naime, svaki organ, odnosno deo tela je u neposrednoj vezi sa odredenim podrugjem mozga, odakle dobija informacije.da bi mogao da funkcionise. To podrugje mozga je istovremeno ddgovorno i 2a razreSavanje odredenih problema i konflikata Ako je odredeno podruéje mozga due vreme zaokupljeno izvesnim konfliktima neée biti sposobno da na odgovarajuéi nagin upravija funkcionisanjem podredenog organa, prevodilac: Erebet Kovat 6 2003 Novi SadKURT TEPPERWIEN STA ODAJE VASA BOLEST?. odnosno dela tela. Kao posledica toga konfuzna ili nedostajuéa informacija dovodi do ‘smétnji & odredenom organu ili delu tela. Covek se razboli. U trenutku kada konflikt biva razreSen, informacije ponovo slobodno teku, funkcionisanje tela se ponovo uspostavija i simptom nestaje.Naravno, samo ako u toku nedostatka informacija nije do8lo do trajnog oSteéenja. Ukoliko konflikt ostane nerazreSen u odredenom delu mozga se uévréuje “ukruéena slika”, koja i danju i nogu zaokuplja Goveka.. Protok informacija se potpuno i trajno zaustavija. Tako bolest postaje “hroniéna”, odnosno telo “neprekidno” signalizira,da je do8lo do poremeéaja i putem boli zahteva njegovo otklanjanje. Praviina ishrana ‘Ako smo voljni da pomognemo svom telu, onda to treba da zapoénemo Sto ranije kako bismo celog Zivota bili jaki i zdravi. Prvo sto nam stoji na raspolaganju je ishrana. Ovvde razlikujemo tri nivoa , i svi moraju biti _u optimalnom stanju, ako je naSa odluka styamo ozbiljna. Ispravna_fizivka hrana: odnosno ne smemo jesti loie, wu pogresno vreme i uz pogresnu svest jer “Hrana koju jedemo mode postati fatalna!” @® —_Ispravna_psihigka_hrana: Ne_ljutite se, ne_nervirajte se, izbegavajte stresne situacije. Qslobodite se, strah Zivot vedro i oslobadeno. 3,) Isprayna duhovna hrana: Na¥e inisji, govor i dela neka budu pozitivpi. jer ako,celokupnu svest, entrigemo na to.takvi Cemo i postati. Tsto tako je vazno da pailjivo biramo &ta cemo éitati, slu8ati i gledati. Ukratko: ako Eovek stvamo divi samo-svesno onda je zdrav i takav ée i ostati. Takvim naéinom razmi8ljanja biée sposoban da ojaa psihigki — duhovni imunolodki sistem i ba u tome se i krije tajna nepomuéenog zdravlja. Naime, danas sam takay, kako sam, jute razmiiliag, a sutra Gu biti takay kako danas razmisljam. Ono Sto nam je, dakie, potrebno to je duhovno obnavijanje postignuto putem disciplinovanog razmisljanja, Svaki Zovek je poseban Pogledajmo istini u o€i: svaki pojedini Govek upravija golemim svemirom, ato je svemir njegovog sopstvenog tela. Ljudski organizam se sastoji od oko 100 milijardi Gelija, svaka celia je_galaksija_od_ bezbrojnin stoma, svaki_ pojedini, atom je, Kao sungev sistem sa Fjezgrom atomaa/ i plafietaia, odnosno protonima, elektronima i neuronima, koji oko njega kruze. U tom ogromnom carstvu postoji samo jedno bige Kojé Misli, a to ste vi. Svaki delié misli odmah copire do svake pojedine Celije i na taj natin odluéuje 0 zdraviju ili bolesti tela. Mislite na to da ogromnim carstvom svoga tela upravijate kao mudar viadar! Vi upravljate svojom 103 sudbinom, vi treba.da je.trpife.j samo. te.da_je promenite, Sumirajmo Telo samo po sebi ne moze da se razboli, jer je samo mesto projekcije Ijudske svesti. Lidi na filmsko platno, koje samo od sebe ne moze da stvori slike. prevodilac: Erzebet Kovaé 7 2003 Novi Sad§147 Keda se medu Iekovima, koji su isprobani na 2dravim Ijudima, nade onaj koji u zdravom organizmu ima svojstvo izazivanja sliénih simptoma bolesti koja je prisutna, tada moZemo biti sigurni da smo pronaSli pravi homeopatski lek ; on je SPECIFIKUM bolesti. Fae ere §148 Prirodnu bolest ne smemo videti kao Stetu materiju koja éuéi negde u éovekovom telu (§11-813), ved kao nastalu pomoéu Stetne sile, koja kao virus napada ( prim §11) napada duhovni Zivotni princip i svojim instinktima stvara poremeéaj kao talase u organizmu koje nazivamo SIMPTOMIMA. Kada lekar upotrebi homeop. lek, koji ima svojstvo da izazove veitatku bolest, i lek uv najmanjoj dozi prevazilazi prirodnu bolest u energiji (§33, §279), tada Zivotna energija gubi oseéaj prvobitnog dejstva bolesti agensa. Od tog trenutka bolest za Zivotni princip vige ne postoji. Kao Sto sam rekao pri pravom izboru homeop. leka (1) akutna bolest nestaje veé za par,sati, a ako je duzeg postojanja, nestaje nakon par dana. U brzim prelazima nastaje zdravije i potpuno ozdravijenje. Zivotni princip oseéa se slobodnimn i sposobnim da organizam , u potpunom zdraviju, vodi kroz Zivot. © (1) Priznajem da je izbor homeopatskog eka priliéno mukotrpan, i pored svih studiskia.-lavjiga-treba. puno_opreza, opazanja i strpljenja, Moram da upozorim gospodu koja se nazivaju homeopatama, koji lakomisleno biraju lek, a nakon neuspeha 10 prebacuju na homeopatsku naukia kojof pripisuju veliku nepotpunost. Tada lekari ponovo prelaze na sebi dobro poznate metode sa pijavicama i ispustanjem krvi od S unci, Ukoliko se jadan pacijent uspe izvudi, onda lekari do neba hvale svoje pijavice. Ukoliko pacijent umre, obiéno tege porodicu sa reéima:"udinili smo sve S10 je u nasoj moci". I kako neko moie da veruje da se ovakva latljiva sorta mode da se nazvati homeopatama ? Zelim im iste alopatske metode leéenja, kada sami obole. n a a oe a a a a |be aS oe ee mm KURT TEPPERWIEN * ~ 7 Misli_gine materiju_filmova,_2_sy \ prikazivati.. Nema_nikakvog_smisla,iskasapiti platno ako vam se_ne.dopada film foperactje ili svakd put ponovo ‘obrisati njegovu povrsinu: /esenje.simptomal. = ‘Ako Sovek Zivi uz potpunu samo-svest " njegovo telo ne moze da se razboli, jer iz njegove svesti se projektuju samo zdrave, savréene slike. Putem bolesti telo nam signalizira da hismo oni, koji bismo stvamo ‘rebali da budemo i da nam pre svega nedostaje Liysey prema sebi, prema naSem stvamom, biéu. cee Bolést nam moze postati prijatelj 1 veri pomocnik jer nam pomaze da ponovo pronademé put prema sebi, da Zivimio svesni svoje stvarne liénosti. Na osnovu-svege ovoge-bilo bi najstra dda, se. vide.nikad ne cazbolime jer upravo:botest nas obavestava o tome da smo skrenun $8 PREIOE puta, @ ukazuje nam i na to u kojoj meri. Bez. pje-ne bi bile maguénosti za korekcij. . sere mpnadi, da budemo zahvalni za ovu misiju paieg tela i de koristimo dobivenu-moguéngst-da bis fa pravi pul i da postepeno postanemo ‘ona Sto stvamo jesmo:"razvijena sve TRI NACINA SUOCAVANJA SA SIMPTOMIMA vi sadeZajni oblici svesti’imaju odgovarajuée telesne manifestacije i svi su u erajnjj linijiSimptomi, Ako neko ne Zell da nastay jednu vezu, onda mu je odednom “do guse” - odnosno ima diziékijrazlog da se ne priblizava onom drugom, Treba da se upitamo na Sa nam ukaauje ovd) Konkretni simptom, ‘Svakoj bolesti, znati, mozemo pripisati ko zraéenje, a vremenom éemo gai pronati. einai : m-i-suzama, isto tako Kag sto,se beZanje od Pi ovati nizak ili visok krvni pritisaly’ Od straha se, \. mover potpuno paralisaii ali mozemo i paniéne ezati. Opet Ge na§_ individualni stay pretia problema odluéiti kalvu formu ée zadobiti-projekcija.nage svesti. ‘fgplem se takode nazice 1 iza_svakog ekstremnog ponaSanja, Plailjivim i nadgbudaiin__liudima “je Sijedniéka osobina nedostatak_samopouzelanja. MiecrebiemaiGvaslnj smlgzt negdeu sce. zmet ino Sye su to, znati, simptorni, a svaki pojedini simptom. je poruka tela, adnosno .“informiaeija”. Ukoliko razumemo njegov jezik, moéigemo da.uginimo potreban korak 1 simptoth e prestati.da postoji. Simptom je dak’e prijatelj i pomagat koji nas s jedne strahe. tera da pitimo,-Stavide v odredenim situacijame da umremo, ali s druge Steanena poinade da u svestirastemo, postanemo razvijenii i na taj nagin dospemo na waa nivo saznanja i slobode, koji se bez krize ne moze dosti. re svega, radi seo tome da-razumemo “poruku”, Koja se krije w poremeéaju. \_To se uglavnom deSava u tri faze. J or an U ovoj fazi‘osetamo sve jaéd strepaju. Imamo problem sami sa sobom. Oseéanja traze oblikermmiféstacije, | ako ga ne pronadu beznadno ostaju zarobljena. Ako s¢ Ovaj nigsvestan proces ne reli razvice se bolest, 2003 NoviSad + provpallac: Erdebet Korat 8 wi STAOQDASE.VASA BOLEST? .. odludije-o—tome;—koji—film_ée—se 7KURT TEPPERWIEN oy Si. STA ODAJE VASA BOLEST? + @ Svesno suotavanje 7 ‘Simptomi nas prisiljavaju na svesno suofavanje. Prvo se oseéamo kao Zrtve, mislimo da smo baksuzi, dok ne shvatimo da smetnja nije neki spoljaSnji neprijatel nego na dobar prijatelj i pomagat, koji za nas ima vaZnu in-for-maciju. Kao to sama - re Kazuje u njoj je uobliéena jedna unutrainja duhovna sadrZina. Shvatamo, koliko je nerazumno ukloniti simptom. Ba suprotmo tome treba da razumemo i prihvatimo njegovu poruku..To podrazumeva da “pronademo” sebe, odnosno da otkrijemo ono Ho je ranije bilo skriveno, da se suotimo sami sa sobom. @ Prinvatanje Ova vista suotavanja dovodi do sve vigeg nivoa spoznavanja sebe i dovodi do prihvatanja. Shvatamo Sta treba da radimo i shodno tome menjamo nae ponaSanje i navike vezane za na&in Zivota.,tako da simptom postaje nepotreban. Pomotu njega postali smo zreliji. oO prevodilac: Eriebet Kova 2003 Novi Sad‘Ako neko Zeli da saéuva svoje zdravlje tokom celog Zivota, onda to treba Sto ranije da zapoéne, ali maogi i ne znaju ta bi mogli da urade za sebe. Medjutim u ovom sluéaju najbolje reSenje je ujedno i najjednostavnije. Kada bi debeli jeli manje, alkoboliari pili manje, puSaéi prestali da pue, ‘kada bi se lenjivei malo vie kretali, a svi pravilng disali, Sitali dobre knjige, i giedali stvari, koje su praznik za o&f mogii bismo da spasimo mnogo vise Zivota ida izledimo mnogo vise bolesti nego Sto to moZemo sa svim najskupljim postupcima moderne medicinske nauke zajedno! Znaéi, ako bismo voleli da budemo zdravi i da takvi i ostanemo, ako umesto starog tela Zelimo novo, onda pre svega treba da prognamo iz nase svesti sve misli koje se odugse na polesti i starost. Neki miste da ako se Zovek osloni iskijuéivo na Boga, onda Se fa PFERxSi sopstvene zakonitosti, a da ne snosi posledice postupaka. Zdravlje Ijudskog tela, psibe i due je nae duhovno nasiedstyo, i veli u skladu sa univerzumom nikada ne bismo upozpali bolest. Ponovo éemo biti “Zdravi” kada sva €etiri elementa Ijudske prirode, koji >.>) postoje u svima nama, a to su duhovai, psibiéki, emocionalnt i {zigki elemenat, ey _Stopimo.u harmonitino jedinstvo, i delujemo adekvatno tome.nskladu sa uniyerzumom. .. Kijué Zivotne radosti_nije.u mladosti, jer-mladost istovremeno.znaéi i nedostatak iskustva, a toga verovatno niko.ne.bi Zeleo da se odrekne, Istinska tajna Hivotne radosti krije se.u Zivotnoj snazi, koja nije yezanaza odredjeno Zivotno doba, a ona se mode jatati, oguvati, Stavide povecati. ‘Svi bismo eleli da dozivimo starost, ali niko me Zeli da ostari. Nije smisao divota u tome da ostarimo samo da bismo se razboleli i postali nesretni, jer ljudi u proseku ni danas ne Zive duze, samo su duze vreme bolesni. Dokle god se pridrZavamo ugovora, koji smo zakijudili sa prirodom i ona ée uéiniti svoje. \Budi-cino Sto jesit Veéina Ijudi je zaokupljena time da postupa onako kaico mu drugi savetuju, bilo da se radi o roditeljima, o Sefu ili Zivotnom partneru. Tli radi ba’ sve suprotno od onoga Sto mu okolina predlaze. Oba naéjna ponaéanja su u velikoj meri necelishodna. Na kraju krajeva svako sam mora da.snosiposledice svojth dela, Nemojte pratitisavete vaieg_uéitelja, profesora.ili prijatelja, ako.vase stvarno biée to ne odobrava! LUvek sluSajte sebe, jer se syo zmanje i sva mudrost krije u vama - drugi mogu na,to samo da yas potsete. Feat a’ no ja ée, medjutim, biti spremno da je samo alco ga\Vid molite, ¥ko od njega trazite da vas ‘yodi i ako pokorno pratite njegova uputstva. Dovoljno je da sebi postavite jedno jedino pitanje. Prvi nagonski odgovor, koji dobijete dosige od vaseg stvarnog biéa, a drugi ée veé biti pod velikim uticajem ‘yaSeg razuma, dok ée tredi ili éetvrti odgovor doéi iskijudivo od razuma, Ali uvek imate moguénosti da pitate ponovo, i prvi odgovor ée uvek uslediti od vaseg stvarnog biéa, Najbolje je da odmah isprobate ovaj metodt Koliko vremena, novea i energije posvecujete tome da biste postali stvarno ono Sto jeste? A koliko energije ulazete u stvari, koje ionako morate da ostavite na ovom svetu? Kakve posledice proizilaze iz ovoga?ae Toliko bismo.Zeleli.da.se stvari poboljSaju, medjutim-okolnosti-uvek 2avise od.n: pa prema tome mogu se promeniti samo ako promenimo. svest, ‘odnosno je slike”. Cak iako smo trenutno zadovoljni svojim Zivotom, to je samo delié onoga kakav bi mogao da bude i kakav bi trebao da bude, da smo mi stvarno Ono Sto jesmo. ‘AKo me neko potseéa na mene samog ne treba odmab.da ga postavijam.na pijedestal ili da ga osudjujem iako su to na¥e.dye omiljene igre . Niu jednom slugaju ne moram obayezno da se menjam. Mnogo je bolje da_ne obraéam pazaju na slasnika, radije éu prodreti u dubinu istinitosti tog glasa i udinigu ono Sto moram. Sta znadi n stvaridatovek treba da bude ono Sto jeste? To je osa0vn0 pitanje, koje dovedi do saznanja da fovek moze'da bude“celovit” samo.ako Gearezervno proivijava svoju sustinu i izrazava je na nagin koji omoguéava da bude u harmor ravnotesisam-sa-sobom. oa Kako je moguée dau danainje vreme imamo sve vise bolesnib Ijudi, a sve je manji broj onih koji Zive u skladu sa samim sobom? Mnogi od nas igraju wloge, Pokusavaju da dostignu neki ideal, koji smatraju boljim od svog trenutnog Zivota, Zbog toga ih nikad ne ispunjava zadovoljstvo, uvek su “gori” nego Sto bi po svom miSljenju trebali da budu pa polazeéi od toga odbacuju sebe. Ne prihvataju svoje stvarno biée, a ida ne govorimo o tome da ne vole sebe onakve kakvi su sada. Povrh toga ako su jo8 i bolesni, tim pre ée smatrati da sa njima neSto nije u redu, da su neSto pogresno uradili , zbog Sega “ispastaju” bolestima. A kako bi bilo jednostavno biti zdrav, trebali bismo samo da budemo “celoviti” ~ 3to znati da ovek treba da se preobrazi u samog sebe i da divi tako kako postoji sada, Jer samo tako moZemo da ivimo u skladu sa sobom, sa Zivotom u nama i uopite sa postojanjem. Nema vite razloga ni opravdanja za bolest. Ali za8to smo izgubili hrabrost.da_potpuno budemo.svoji? Za3to nismo sposobni da prihvatimo svoje sadaSnje postojanje, zaéto umesto toga igramo uloge, ponavijamo dosadne kliSee, ispunjavamo oSekivanja, a istovremeno postajemo sve nezadovoljniji i bolesuiji?, Ne Zivimo u skladu sa svojim stvarnim identitetom, zajedno sa njegovim slabostima i nedostacima. Zelimo da se prikaZemo “dobri”, da budemo primer za druge, da ostavimo povoljan utisak, da sve radimo ispravno—a uopdte ne primeéujemo da “dobro” i “ispravno” moze da znadi samo to da Zivimo u skladu sa stvarnoSéu. { to u skladu sa svojom istinom, onako kako meni to sada odgovara. U suitini radi se o tome da postupamo tako.da.bismo.mogli sebe da po8tujemo. Bez samopo3tovanja smo nezadoyoljni, borime se.sa oseéanjem uskraéenosti, oseéamo se lose, ivimo ber.ljubavi ,iako smo verovatno veé puno Postigli u Zivotu, Nedostaje nam neito, neSto “suStinsko”. Odbacivanje starih formi i obrazaca ponaianja Nedostajemo sami sebif To je ono Sto na¥e postojanje &ini disharmoiénim, zbog toga oboljevamo — to je ona tatka od koje treba da krenemo, ako stvarno Zelimo da budemo zdravi, “ditavi”. Treba da prestanemo da Zivimo prema obrascima ponaSanja, da ispunjavamo tudja ogekivanja, da igramo odredjene uloge jer naa/ -4r savljenjem”. Svaka pojedina bolest je vapaj due, poziv iz dubine onaéno budemo onakvi kakvi jesmo! 1e skupimo hrabrost da sami sebe prihvatimo takvima kakvi smo 1demo sposobni da iz sadainjeg postojanja iskoragimo prema nayem . Hiveéemo u disharmoniji—odnosno bolesni. Onog trenutka kada osobni da se ponaSamo autentiéno pred nama se otvara moguénost da asne kliSee i prepreke, da ih odbacimo, odnosno preoblikujemo. “oy priguSim, da krijem, da negiram, nego.da u potpunosti izrazay Istovremeno je neophodno, da.neprekidno-pasmatram sebe,.da skladu sa sobom ili Zivim prema obrascima, ofeldvanjima.iulogama. Ako spoznam ovo diitgortiVaca se moguingst da il.se.oslobodim. otom = to je joS jedan vazan preduslov za fizidko i psihiéko zdravije.. Naime, onaj ko.ne Zivi u-skladu sa svojim stv. bicem, taj ne postoji-u stvarnosti iistinitosti, nesposoban jeza harmoniju, njegovo Ako neko vara i lage sebe onda ivi u disharmoniji. Mogu, dakle, da budem celovit i istovremeno-zdrav-samo-ako u.meni iy sebé i na taj natin ge. Jedno odrejeno “ne” moze kesto da iz afirmacije samog sebe. om,,odnosno Sas je“zdrav"! Najefikasnij jek je ljubav Najyeéa lekovita moé.koju nam Zivot pruza da voli, tedko moze da se razboli jer je jubav.najéistija inajsuaznija ‘energija, koja postoji 0, je. neéiji Zivot. ispunjen ovom energijom — Ijubaviju — onda u njegoyom zivotu nema mesta.za boles Ali, biéu sposoban stvarno da volim samo ako nautim Moram dozvoliti da ljubav prema sebi i jubay koja je u men slobsdsio'struji, Sebe medjutim mogu svim srcem, iz dubine due da volim jedino ako sam pronaSao sebe i na osnovu toga sebe smatram “dostojaim” da prihvatim tu Ijubav. Ako smo istinski sposobni za ljubav, onda smo “celoviti”, to znati gitavi i zdravi. Ljubay je naime najblateniji_i_najvelitanstveniji poduhvat u naSem Zivotu. Samo ako prihyatimo.ivolimo sehe mozemo tu ljubav da usmerimo ina druge. Takav Zovek omoguéava slobodno strujanje svoje Ijubavi bez. toga da ima potrebu za drugima ili Zelju da ih poseduje. Ljubav prema drugom oveku, naime, je se u ljubavi. Onaj.ko je stvarno %em a ee 5 aH ~5- nije usmerena na karakteristike , koje nama nedostaju, nego smo - svesni svog celokupnog biéa - sposobni da bezuslovno i neograni€eno poklonimo svoju ljubav “stvarnom biéu” onog drugog. Voleti znaéi davati —davati sebe. Ljubav prema sebi je most ka istinskoj sreéi. Voleti drugog Zoveka znaéi da ga vodim ka njemu samom to jest prema Zivotu, pomazem njegov duhovni razvoj, doprinosim tome da pronadje sebe, da se potpuno poistoveti sa samim sobom. Ljubav je najjaéa lekovita suaga, koja uop3te postoji. Odagnava Ijutnju i strah, donosi Zivotau radost. Ljubav pokazuje put, pomaze da ga prodjemo, jer ona sama je taj put. Ukoliko se okrenem prema sebi i prema celom svetu sa razumevanjem i ljubaviju Zivot ponovo neometano mode da struji u meni jer sam uspostavio harmoniju sa svojim bigem. Pognimo dakle da volimo! Dajmo sebi Sansu za Zivot na taj nagin da smo stvarno ono Sto jesmo, da postajemo ono Sto jesmo omoguéavajuéi tako slobodu sebi i Zivotu .To je osnova za zdray, potpun i savrSen Zivot. Samo ako naudimo da Zivimo u celovitosti, da budemo savréeno ono to jesmo, onda moze da se ostvari preduslov za funkcionisanje istinske ljubavi. Tako éemo biti sposobni da pokrenemo najsnazniju lekovitu moé, koja nam stoji na raspolaganju. Ako bezuslovno kazemo “da” svom biéu, to Da ée prozeti nage celokupno postojanje i odraziée se na na natin Zivota, Telo tada neée vise imati potrebu da nam Salje bolne poruke da bismo na njih obratili paznju umesto da ih potpuno ignorifemo. Bolovi fiziékog ili psihitkog porekla nas mude samo ako ne Zivimo u skladu sa samim sobom. Slobodno mozemo da odluéujemo o pravcu naieg Zivota jer smo samo mi odgovorni za sebe iza svoju sudbinu. Zivot je samo slika u ogledalu, isto tako kao i telo, koje je odraz naSeg stvarnog biéa. Karakteristike naieg tela i naseg nagina Zivota samo ukazuju na to koliko Zivimo u harmoniénom skladu sa samim sobom, koliko smo_uistinu ono Sto jesmo. Ako iskreno dajem sebe, odnosno dozvoljavam sebi slobodu da budem ono to stvarno jesam onda i Zivot u meni moze slobodno da struji — i onda sam zdrav. Ako Zivimo iz dubine srca, ovde i sada, prihvatajuéi sebe talcve kakvi smo, sa bezgraniénim poverenjem, ispunjeni Ijubaviju, iskrenim oseéanjima i radoséu onda mozemo proziveti trenutke vetnog Yivota. Neprekidno menjanje sebe je naime transformacija, neprekidno obnavijanje u svakom momentu. Bolest uvek ukazujena_nesavrSenstvo Zivota, SuStina Zivota je naime sazrevanje, sve intenzivnije priblizavanje sebi. To zahteva da u svakom momentu budemo otvoreni i da budemo spremni da sve dublje prodremo u Zivot. U svakom momentu treba da budemo spremuni da odbacimo svoje staro “ja” i da dozvolimo radjanje “novog”. Ovde i sada to je sustina naSeg Zivota. Razvijanje bolesti Bolest moze da se razvije ako im u uverenju da sam napravio “gresku”, i zbog toga osudjujem sebe, sumnjam u sebe. Medjutim ne postoji nepopravijiva greska , naime Zivimo da bismo ‘neprekidno udili, da bismo najvetom greskom smatrali nesavrdenstvo naegfe ft sopsvenog postojanja. Moramo paziti da ne ponavijamo iznova nau najveéu gresku! Treba da postanemo ono Sto jesmo, to nam je zadatak, a ujedno i ostvarenje smisla naSeg Zivota. Ziveti svesni sami.sebe,u-savrSenom.zadovaljstvu, bez, oseéaja da nam nefto nedostaje- sve to upuéuje da nismo napravili “gresku”. ~ Bolest moze da se.razvije ake -se Suprotstavijam svom prirodnom bicu. Posto ne Zivim tako kako bib u stvari trebao da Zivim, svoje greske projektujem na svoju okolinu i stavijam primedbe na ovo ili ono. Ali, takav negativan stav utiSe na Zivot. Zivim u disharmoniji—u stalnoj “borbi” sa samim sobom i sa Zivotom. Neprekidno se borim protiv negega , posto ja nisam ono Sto jesam, ne Zivim u skladu sa sopstvenim biéem. Bolest moze da se ije ako -Zivim u disharmoniji. Naime nisam ono Sto ja jesam. Sviram drugu melodiju, sviram pogreSan ton , nisam u skladu sa muzikom Zivota, sa melodijom skrivenom u njemu. Kad god igram ulogu, pogadjam pogreSan ton. Bolest moze da se razvije ako “se borim sa negim. Ali mogu da se borim sa nedim samo ako mi smeta neSto u meni, ‘odnosno ako imam neSto protiv sebe. U stvarnosti me tisti Sto ne Zivim u skiadu sa sobom. Treba da se suprotstavim svom “pogresnom” postojanju. Bolest moze da se razvije ako virmam ose¢aj da mi nesto nedostaje, i ne Zivim u celovitosti Zivota, ne Zivi jedinstvu svog prirodnog postojanja. Onog trenutka kada izvrSim nasilje nad delom svoje ligoostina taj natin.da-igram.uloge, ispunjavam oéekivanja, odnosno prihvatam meni strane modele ponaianja, moje stvarno bice pati i ne mogu uravnotezeno da Ziyim. Bolest moze da se razyije ako “Zivim u grebu. Ziveti u grehu znaci postojati u stanju rascepljenosti, odnosno.ne u celovitosti nego u.razdvojenosti, Po naSem shvatanju greb je olitenje otcepljenosti ja iti, dobro i loSe odvojeno je jedno od.drugog i ja sam odvojen od sebe ako j nisam_ong to jesam_Kad god se udalj jim, odnosno odyojim 0: nog bisa ivim_u grehu, odnosno disharmoniji. Sve to dovodi do bolesti. Bolest moze da se razvije ako -ne volim! Ako sam, naime, nesposoban za ljubay, ne volim ni sebe,ne.prihvatam sebe kao Sto jesam odnosno kaiem “ne”, Ali syako pojedino ne” bolest” istoycemeno najyaznia bodjazapauest,osnount Bolest moze da se razvije ako -nisam zadovoljan.,Nezadovoljan sam onda ako mom sopstvenom biéu nesto nedostaje, ako nisam potpuno takay kakav u stvari Ovde i Sada jesam. rava ljubav znagi reéi “da” , da za Ijubav i da za slobodu. jwhoyni,zakon, ASa -ne Zivim, odnosno ne dozyoljavam da bujica Zivota slobodno i_n o struji kroz migye Ake inianr inbibicije, aKo Zivim na osnovu unutrasnjih projekcija, igram | Bolest moze da se razyije.ako. ~iivim drugatije nego Sto bik stvarno hteo, drugatije nego 3to smatram ispravaim. Time.negiram,sebe, Zivim u neistini, j polazeéiod toga.u disharmoniji ss svojim imutraSnjim biéem. Potrebna mi j¢ brabrostdayprihyatim svoie.stvarno biée, Bolest moie da se razyijeako loge, sluvam iskijudivo reéi razuma j ispunjavam tudja ofekivanja - jednom retju ako Zivotne energije nisu u stanju da se u meni slobodno razvijaju i da slobodao straje onako kako bi sada trebale ~ onda moram reéi 0 sebi da ine Zivim. Uistinu Yiveti znadi da sam potpuno u skladu sa sobom, u svakom pogiedu i bezuslovno. Bolest moze da se razvije ako -imam nerasti8éene styari,ako.na-primer nekome.nisam oprostio, nego mu i daljc prebacujern, | ‘Tjutim se na njega, Stayise optuzujem ga. Ako imam nesredjen odnos sa okolinom.)Ako imam nesredjene probleme sa sobom, na primer prihvatam modele, ponaSanja, uloge, nejasan oseéaj krivice, odnosno obrasce ponaSanja, koji nisu za mene. Imam u sebi “senke”, mesta na kojima ne dajem potpuno sébe. Senke medjutim prouzrokuju bolest. Ako sa nekim ne mogu da izadjem nas kraj , moram se upitati gde u meni nedto nije u redu, zadto optuzujem sebe, 2a8to se oseéam kriv. ‘Treba da se upitam: Na Sta sve ovo eli da me upozori, u kom smislu, u kojoj tacki svoga biéa-ne-Zivim onako kako stvarno postojim.?” Bolest moze da se razvije ako uloge Kojé igram iako to nisam ja,.obrasci kojima se prikl: davno prevazidjeni i vige ne vade. Sve ono Sto ovde i sada vige nije deo mene, a ipak je deo mog Zivota, stalo-mi je do njit i prilagodjavam im se, sve me to pritiska kao teret jer iziskuje mnogo energije; spreavajuéi tako slobodno.strujanje Zivota u meni. Sve to moze postati podloga za nastajanje-bolesti i patnje. Bolest moze dase-razvije-ako -pokiséavam da budem “normalan”, U ovom sluéaju ne Zivim u skladu sa svojim unutragn jim, biéem-nego-ispunjavajuéi ofekivania spoliaSnjeg sveta. Spoljai svet je medjutim samo odraz mog unutraénjeg biéa. Ja sam taj koji oblikuje svoju okolinu i zato treba da se prilagodjavam-sebi;~inaée éu Siveti u disharmoniji sa stvarnim Yivotoin, koji postoji u meni. Bolest moe da.se-razvije.ako -ne ispunjavam, ne izvravam zadatke w Zivotu. Zadatak mi uvek zadaje Zivot,da bi me nagnao da uéinim sledeéi korak. Problemi i potekoce me prisiljavaju da se We_p- Ax Gineéi sledesi korak jo$ vise priblizim svome stvarnom biéu. Moj najvazniji zadatak je da budem ono 8to jesam i da se u svakom momentu priblizavam samom sebi. Ako ne udinim neizbeZan korak, Zivot ée me kroz bolest i pataju opomenuti. Bolest.moke da.se razvije ako— e Zivim u miru sa sobom, odnosno sa svojom okolinom,, nezadovoljan sam sobom a drugima. Nezadovoljan sam sobom, ako u sebi “ratujem”, suprotstavljam se jednoj ili drugoj crti svog karaktera. Moje nezadovoljstvo otkriva i to da ne Zivim prema onome kakay sam u stvari. Ako sam u skladu sa sobom, onda Zivim u miru sa sobom i taj mir sam sposoban da prenesem na svoju okolinu. Ziveti u miru znati 2iveti_u harmoniji — odnosno biti zdray i &i Pea Bolest moze da se razvije ako... ~nisam’slobodan, nego se prilagodjavam zamislima, zahtevima, o&ekivanjima, ne dajem sebe onako kakav sam ovde i sada. Bolest moze da se razvije ako -ne Zivita Ovde i Sada. Naime Zivot postoji samo u sadainjosti. Ako zivim u proslosti, nastavijam proSlost iako je ona veé mrtva. A ako veé Zivim u buduénosti tada postojim u vremenu koje jo¥ ne postoji. Moguée je stvarno Ziveti samo u sadaSnjosti jer je po prirodi Zivot neprekidno strujanje, neprekidna promena koja se deSava iz trenutka u treautak, Ako u mistima Zivim na drugom mestu, a ne ovde gde se trenutno nalazim, odnosno ne ovde i sada onda ni moje misli neée kruziti oko mene, nego ée se zadrzavati kod drugih Ijudi ili stvari, a to me spreéava da budem ‘ono Sto jesam. U tom sluéaju ni Zivot me neée prozimati u meri u kojj Zivot na to ima pravo. Kad god ne Zivim Ovde i Sada propuStam priliku da sebe pribvatim onakvim kakay sam sada. Ni ne pruza mi se prilika da budem:onakav kakav sam u ovom trenutku ina ovom mestu, Zivot medjutim. iziskuje slobodan pratok , inate ga ometaju i spregavaju prepreke i ogranigenja ~a to dovodi do bolesti. (Jaa svake bolesti se krije problem Bolest nije nite drugo do manifestacija, izrazajna forma nekog problema.To je jedna od prilika, koju Zivot koristi da nam skrene paznju da nedto nije u redu, da nismo onakvi kakvi stvarno jesmo. Ukolike ne razumemo jezik i poruku tela —pa na nju uopite i ne reagujemo— Zivot ée se prikloniti drugaéijim formama izrazavanja problema, i to unasem interesu, da se konaéno probudimo i ponemo da istraZujemo, da konaéno budemo paiijivi i ponemo da trazimo smisao Zivota, a ujedno i put koji vodi prema nama samima. Medijutim ne razboljeva se samo telo; bolest se moze manifestovati u nagem poslu, u drustvenim vezama, u porodici, u materijalno}.situactjiiliu oblasti verskog izrazavanja, racionalnog razmiSljanja.ili.emocija, Covek se moze razboleti na vise ——.- nivoa, ali bolest ukazuje samo na to da u odredjenoj oblasti Zivot ne moze slobodno da struji, da negde postoji prepreka ili neki nedostatak.anh aa Problem uvek postoji u mom interesu Koliko puta smo veé u Zivotu izjavili: “Pa, ja sam takay” ili “Takav je Zivot, Sta se tu moe”. Da li se stvarno nita ne moze? Ako ja niSta ne promenim, ko ée onda? Cesto se deSava da ono Sto kazemo nije nage sopstveno miSljenje, nego negije tudje. Ako ga prihvatimo i prisvojimo to ée odrediti ceo na¥ Zivot. Ako su nam rekli #Noéu ne idi na ulicu”, “Ne veruj nepoznatima!” ili “Ljudi ée te na svakom koraku prevariti”, ako su nas vaspitavali u ovom dubu onda ée se naéa lignost razviti u skladu sa tim. Na svakom koraku éemo uailaziti na dokaze koji potvrdjuju opravdanost naSeg mifljenja. Ali ako su nas uéili da je u dubini due svaki Zovek dobar i da svuda viada ljubav, odnosno da u suitini sve i svi sluze u tvom interesu i tebi pomazu onda éemo tokom Zivota u svemu videti potvrdu ovih stavova. Zivot, odnosno razne stvari ne postoje , dalde, ovako ili onako, nego iskljudivo tako kako ih ja zamifljam. Veé je Isus rekao: "Nek base pegs sata ser” Ova stara istina ni’ta nije izgubila od svoje verodostojnosti. Danas bismo je eventualno formulisali ovako: #Znanje konstatuje, a verastvara.tinjenice.”/ Bacife pogled na treautak u sebe i ispitajte svoje misli. Na Sta trenutno mislite, i pre svega na koji nadin. na to mislite? I u ovom momentu aktivno udestvujete u izgradnji vase sopstvene buduénosti, bilo da o tome znate ili ne, bilo da to radite svesno ili nesvesno. A svakog trenutka mozete.promenitipraxacMasih misli ina,taj_nagin i ceo,Vai-Zivot. Niko ne moze da misli umesto Vas, niko se ne mote umeSati u taj unutraSnji proces, izuzev ako Vi to ne dozvolite. Treba da uvidite da je odluka u VaSim rukama, da u svakom trenutku mozete zapoéeti svesno planiranje svog Zivota, i time dati potpuno novi pravac svom zdravlju i svojoj sudbini, Ova naa moé medjutim funkcioniSe samo u sadainjosti. Jude vide ne mogu ¢ iny,ja sutra. mogu da odredim jedino ovde isada. Juce je mrtvo, sutra jo8 nije ni.xadjeno, ja Zivim sada /i samo sada/! Sada susve moguénosti u mojm rukama, Mislii dela o kojima sada odluujem odredjuju moje sutra. Svejedno Sta je do sada bilo, bilo kakvu greiku da sam udinio sada sve mogu da ispravim. Ali ako ne uéinim”zahtevani” korak, onda prisiljavam Zivot da pred mene postavi problem. Problem je uvek zadatak koji mi postavlja Zivot, u njemu se krije gest davanja, darovanja, poklanjanja. Problemi su znati zadaci~ oni nas uvek i pozivaju da se negega odreknemo. Ali mogu da se odreknem samo negega Sto nije moje. Kad god imam problem, svejedno 1 kojoj formi ina kom nivou treba sebi da postavim pitanje: “Gde bik sada trebao neteg da se odreknem, da se oslobodim negega Sto me spreava da budem ono Sto sada jesam?” Jedan problem, bilo da je to bolest ili neSto.drugo.uvek ukazuje.na.to da nisam ono Sto jesam. Zivot me kroz problem poziva da se odreknem onoga 3to. am ja, odnosno da to prepoznam, shvatim i u svom interesu.da odbacim - menjajuéi tako moje “staro” ja ~i uklanjajuéi na taj nadin wzrok bolesti. Zivot JEW stanju da “izmisli” brojne pojavne oblike problema. On se moze pojaviti u liku jednog partnera, u odredjenoj Zivotnoj okolnosti ili, pak u vidu bolesti, Ali u svakom sluéaju suogava Zoveka sa energijom, koja pomaie dana putu koji vodi prema sebi napravi jedini moguéi korakMozena primer naé partner imati neke karakterne osobine , koje nam se dopadaju, a deo su i nase lignosti, iako jo nisu dosle do izrazaja, Ili moze imati neke osobine koje ue cenimo previse, EakAS —A0- ty Stavide, odbacujemo jer nam smetaju i nerviraju nas. Sve nam to u stvari samo 7" skreée paZnju na neki nedostatak koji je u nama, na problem, koji treba da i primetimo, da ga preispitamo, da ga dovedemo u sklad sa sobom. Zivot nas , znati, I preko nekog problema “prisiljava”da upoznamo novi delié sebe, da postanemo jo8 vige “ono 3to jesmo”, Povrh toga, problem uvek postoji radi mene, u interesu moje stvarne liénosti. | Pomaze mi da pronadjem sebe; ukoliko me suoéi sa netim, time me suotava sa negim vainim, da bih se pribliZio jo8 jedan korak blize sam sebi—da sve vise budem 1 Ukoliko je.zadatak-izursie,syoju misiju,, odnosno.problem je.resen, onda imi treba das a. To se oduosi i na partnera. Ako partnerskiodngs ispunt svoju misiju, odnosno partner vige ne odrazava onaj deo mene, k trebao di odbacim ili da integrigem, onda je mozda bolje da se.oprostim,od partnera jer Zivot sada.ima za mene drugog partnera ili meSto drugo.Sto meni sada vige odgovara .Ako u ovakvim situacijama ne,obezbedimo slobodno.strujanje.Ziv. to dovdi do nasiinog raskida, koji Zivot mora da donese ~ mozda i u vidu bolesti, : Quo Sto ijenase to ne mo a zadrZimo. To je zakon koji se uvek “fi ostvaruje, U stvari i bolest je nesto Sto ne pripada na¥em stvarnom.bigu. Ako smo boleshi to zoaéi, da nam je jo’ uyek stalo do negega , Zelimo da predstavijamo nesto ili verujemo da smo neSto sa gime u stvari nemamo nilakve veze. Vrsta bolesti jasno { pokazuje ega” se jo8 nismo oslobodili, “Sta” nas ometa da budemo stvarno ono Sto, jesmo, Bolest ée nas pratiti dogod odredjene “stvari”, oduosno odredjene aspekte 4 naSeg postojanja i dalje teglimo.sa sobom jako nisu deo.nas. Ako. smo.ut potpunosti u skladu sa sobom, onda se i prikazujemo onakvi kakvi stvarne jesmo: Zitavi, zdravii 1 seni, ‘Oduzeti se od nekoga moze samo ono Sto ne pripada uz njegovu stvarnu | lignost. Svoje stvarno biée Eovek ne moze da izgubi i ne moze mu se oduzeti. Sve drugo je samo prin luzija, koja ée jednog dana neminovno nestati jer ée tada { | postojati samo Ja, : Ja sam put i cilj 4 Najsigurniji znak da sam jo§ u fazi trazenja, da Zivot joS nisam u potpunosti oslobodio je volja. Volja stoji izmedju mene i ispunjenja Zivota. Sve dok_neSto hodu, znaéi stalami je do netega , ruke Gu mi —slikovito regeno-stisnutem pesnicu, Nesposoban sam da priivatim celovitost postojanja, niposto nisam otvoren prema dapovime ivota,nisam dareljiv prema seb Ukoliko,smo.stvarno,ono.’to jesmo,.onda smo otvoreni i sprerni | prihvatimo.celovitost,Zivota, i tada ée nam uspeh pasti u krilo, jer nas ispunjava naa suSting =a celovitost proizilazi iz,mog postojanja.u skiadu.sa.samim sobom. To i€zakon rezonancije, “—~$vaki mome novu Sansu /zakon milostil jer u svakom momentu dobijamo jedno novo “Ovde i Sada”- novu priliku da budemo ono Sto jesmo. Nae izlaganje mozemo pojasniti sledeégim primerom, Automobil je sam po sebi mrtva materija, sam po sebi nije sposoban za kretanje. Postoji, ali mu je in-4A4- potreban neko, ko ée ga posedovati i pokrenuti. Sa nama, Ijudima je slitna situacija. Uvek smo postojali i uvek éemo postojati. A da li Zivimo to zavisi od nage odluke. Treba da prihvatim sebe, treba sebe da upoznam, treba da se preobrazim u sebe, kao 3to moram da sednem u automobil, da bih uopSte mogao da ga pokrenem.. Upravo zbog toga nas veliki broj.duhovnih-uéitelja-poziva da pradremo do dna nae unutragnjosti, da bismo-posle bili.u stanju da “funkcioniema”,adnosno.da_yodjeni nagom unutrasnjoSéu prozivijavamo nai tvarno.bige. Prilikom voZnje neprekidno moram da pazim da bik mogao da reagujem na promene uslova i situacija, na primer u gradskom saobraéaju. Ni tokom voZnje automobila ne mozemo da Zivimo u proSlosti ili da putujemo u buduénost — potpunosti treba da postojimo “Ovde i Sada”, inage Ge se dogoditi nesreéa, Ni bolest nije nista drugo nego jedna “nesrea”. ~Ovaj primer, dakle, ukazuje na to da je éovek deo Zivota i treba da Ziviu skladu sa okolnim syetom. U svakom momentu, celim svojim bigem treba da se skoncentrigemo na “Qvdei Sada”, treba da damo sebe,jer u kreiranju naib Zivotnib okolnosti naSe stvarno biée ima vodeéu ulogu. Zivot prati duhovni zakon “kakva unutraSnjost , takva spoljainjost”. Ako sam , naime, agresivan “vozag automobila” onda éu se sresti iskljudivo sa agresivnim uéesnicima saobraéaja, odnosno ako sam zatomio svoje agresivne nagone suodiéu se sa svojom “senkom”, U danainje vreme je situacija, na Zalost, takva da se praktiéna medicinska nauka skoro iskljutivo bavi bolestima, nekako kao automehaniéar u svojoj radionici: poravlja samo onda ako se neSto veé pokvarilo. Ali samo retko misli na to, da je Sesto sam vozai leriv Sto se ne3to pokvarilo, i ne bi bilo zgoreg navesti ga da ne vozi tako “divije”, ili da na vreme dopuni ulje, jer konadno to i nije njegov zadatak. Iskljutivo se bave “materijom”, automobilom ,odnosno telom. Medjutim nije krivica automobila Sto je zardjao, nego ga je viasnik zapustio ~isto kao i u slugaju tela. Slignu greskit prave i oni koji se priklanjaju iskljudivo sredstvima alternativne medicine. Oni svoj "“automobil"”"daju u prirodni "servis" koji ne zagadjuje okolinu. Alternativna medicina je naime u osnovi sposobua samo 2a “ga¥enje poZara”. Niko se medjutim ne bavi suStinom, unutragnjom stvarno%éu, Ijudskim biéem, duiom, ovom bozjom iskrom, jednom re&ju sa onim Sto mi stvarno jesmo. Uobitajeni natin pruzanja pomodi samo dalje pogorSava situaciju, jer posle popravke Govek misli ovako: “Znaéi sada je sve u redu”. I dalje nastavlja Zivot, kao idotle , umesto da se promet Tako su veé mnogi pravilno konstatovali, da je celishodno samo ako Zovek u sve veéoj meri shvati znaéaj svog zdravlja, mnogi i dalje popravljaju svoj “auto”, umesto da jednostavno dive zdravo i celovito, odnosto da daju celoga sebe. Sve ovo je u osnovi tako jednostavno, a ipak je za mnoge tesko shvatljivo. Telo i dua ~auto i njegov vozaé- ne mogu se razdvojiti. Jedno bez drugog ne bi moglo da funkcionige, ne bi moglo da postoji. Dusa i telo ine évrsto jedinstvo , ovo drugo je samo vidljiva manifestacija svesti. Svaka emoeija, koja utiée na nas ima svoj oblik izrazavanja u projekeiji koja se zove telo. Tu se moze videti kakve sve energije postoje u nama, Evo nekoliko primera: -od uzbudjenja nam se aajedi koZa /digne nam se kosa na glavi/; “ye2 Ap -od same pomisli na neki teZak zadatak podize nam se krvni pritisak, iako “ u stvarnosti nismo izvriilis -od loge vesti nam je “te3ko u Zelucu”, nismo u stanju da je “svarimo”;drugi put nam smeta bubrezima, pritiska nade celo biée; ometa strujanje, “odvlagi” “deo” nafe lignosti /bubrezi suamesto.manifestacije- problema sa partnerom/; od besa nas “preplayliuie Zu"; resija “traZi iziaz”, prevrée nam Zeludac, jer smo svom snagom -sree fam Kuca u grlu od radosti ili se “zaledi” od straha, nae poimanje sebe i naa raspolozenja talasaju.gore-dole, ~ Na’ je zadatak, znadi, da u svim oblastima na’eg postojanja — u struci, u privatnom Zivotu, u druBtvenom i telesnom smislu ~istinski budemo ono Sto jesmo. Tamo gde to nismo, odnosno mislimo da ne moZemo biti, u toj taéki smo bolesni. Ta bolest ée se spolja manifestovati u vidu neke smetnje, nedostatka ili disharmonije. Trebaii bi da prestanemo di se borimo, jer ako nadjemo sebe, dalja borba nije potrebna, nemamo za Sta gréevito da se hvatamo — treba da dozvolimo da Zivot slobodno struji, Volja upravo ukazuje na to da jo’ nismo pronaili sebe. ‘Ako smo stvarno dno Sto jesmo nemamo zaSto da trazimo dalje, niSta drugo nam ne treba, niti treba da se menjamo. U stvarnosti je svaka naa pojedina Zelja samo projekcija naSe osnovne Zelje, a to je Zelja za samim sobom. Kao Sto se u mojoj %udaji ispoljava samo potraga za mojim pravim identitetom. ‘Ako smo ono Sto stvarno jesmo ponovo éemo pronaéi Zivotnu radost i sreéu. Zivot se vige neée sastojati samo od posia i obaveza, nego i od radosti i ispunjenosti, jer nas ispunjava nage biée, vitalnost postojanja -i u tome nalazimo stvarnu sreéu. Postajemo graditelji sopstvenog Zivota, posto svaki trenutak oblikujemo takvim kakvi smo ovde i sada. Samo na taj natin mozemo proziveti Zivot koji je u skladu sa naSim stvanim biem. Postaje ne SEE EN ene ioee steal ée Zivot verno pratiti plan niujedne pl: telja. ivot é oe vodi prema mom stvar ‘Ja sam put i cilj. Ja sam sva moja Zelja i ostvarenje svih mojih snova. Ja sam reSenje za sve moje probleme. Ja sam najbolji lek. Ja sam Zivot- a Zivot je Bog. Za pronalazenje samog sebe ne postoji jedan na&in koji bi vaZio za sve, jer je svaki Sovek jedinstven. Svi imaju samo jedau moguénost da pronadju izvor, da povrate stvarno zdravlje i to tako da prate glas svoga srea, da slugaju svoje stvarno Ja. Medjutim to je moguée samo onda ako je Govek u svakom momentu u potpunosti ono Sto jeste. Onaj ko nauéi da u svakom momentu bude ono Sto sada jeste i svakim svojim postupkom pokuSava da nadje jedinstvenost, individualni karakter svog postojanja, i ide svojim putem, kreée se u dobrom praycu ka spoznavanju Samog Sebe. Naga jedinstvenost se krije u na¥oj specifignosti, koja je dar Zivota, a ujedno i zadatak Zivota. Na’ je zadatak i obaveza da Zivimo u skladu sa naom JignoSéu i posebnoséu, i da pomognemo j drugima da stvarno prihvate svoju individualnost. Treba dakle da dozvolimo sebi da postanemo ujedinjeni sami sa sobom, treba da dozvolimo sebi da Zivimo, da postanemo deo univerzuma, da budemo ono Sto jesmo.eae Da postanemo ono Sto jesmo ~ to nam je obaveza , to je naSa misija. Smisao Zivota, &ije ispunjenje smo prihvatili i treba da snosimo tu odgovornost. Kad god pokuSamo da budemo neko drugi jer verujemo da je tako bolje ili jer drugi tako hoée, odnosno o&ekuju od nas Zivimo “pokraj” sebe. Niko drugi ne moze da zauzme moje mesto, niko drugi ne moze da bude onaj ko sam ja. Niko drugi ne moze da uradi ono Sto ja treba da uradim jer samo ja ‘mogu to da uradim tako i na takav nagin kako je to meni ovde i sada zadato. U podetku uopite nece biti lako “biti ono Sto jesam”, ali vremenom ée postati lakSe, jer Ge me Zivot, koji je u skladu sa mojim bigem postepeno osloboditi tereta koji proizilaze iz “pogreinog” postojanja. Prilikom prvih koraka udinjenih ka svome biéu uvek éemo iznova biti suogeni sa nedobronamernoiéu i neprijateljstvom okoline. To je ozbiljna teSkoéa, ali istovremeno i izazov, sa kojim treba da se izborimo, jer ko god ne divi u skladu sa samim sobom, nezadovoljan je sobom, u sukobu je sa svojim postojanjem, a posebno sa onima Koji Zive u skladu sa svojim biéem, koji nam kao odraz u ogledalu pokazuje nage “pogreino” postojanje. Sve to ujeduo pruka moguénost i drugoj strani da smogne snage da prihvati sebe, da postane ono ito jeste. Na taj natin se sve vide kristalizuje su&tina Zivota,odnosno nageg ovdaSajeg postojanja. Cilj naSeg Zivota je da nadjemo sebe i postanemo ono 3to jesmo, da bismo poste i drugima mogli da pomognemo da spozmaju sebe. Ranije smo konstatovali da nam Zivot neprekidno emituje poruke, ukoliko smo izbageni iz naSeg prirodnog reda. Ta poruka moze da dodje do nas u vidu bolesti, patnje, naSeg partnera ili nekog drugog “ogledala”. Ali kako mo%emo da razumemo poruku? Kako moze da nam pomogne da se priblizimo sebi? Uzmimo na primer poruku tela. Kljué razumevanja je vrlo jednostvan. Kao pomoé sluze sledeéa pitanja: -Koji organ, koji deo tela /podrudje Zivota/ se razboleo, iskliznuo iz prirodnog reda, odnosno koji vie nije itav? -Sta bi mogla biti funkeija, namena bolesti?.Zasto mi je potrebua, u emu mi pomaze, pre svega u oblasti telesnog? Posle toga treba da se upitamo: Sta je moida ima veze sa nekorn ulogom ili nekom navikom, da li postoji nesto Sto bih trebao ponovo da promislim ina kraju da promenim? Moguée je da sa tom ‘“funkeijom” vise nemam nikakve veze ili bi eventualno trebala da “funkeionise drugadije? -Kakevi zakdjuéci proizilaze iz. ovog saznanja? Moida je “funkeija “ u medjuvremenu zastarela, postala nesposobna , trebao bi da je se oslobodim ili bik ponovo trebao da je imam? Moida bih samo trebao svesnije da je koristim, promenim, da neSto dodam, da je aktiviram, eventualno dam dalje...? . ‘a Sta me prisiljava ova “poruka”, ovaj “simptom”? Treba mi vide ¢ ili treba da postanem aktivniji? Treba mi vige akeije u Zivotu opreznosti, da li sam previse ili premalo optereéen? Trebao bih mozda da otkrijem neku ulogu u svom Zivotu, sa kojom nemam nikakve veze i da se promenim ma nadin_ AI da mi vie ne priginjava “bol”? Moida se radi o staroj navici, modelu ponaganja, koji moram da prepoznam, da bi mogao da ga se oslobodim? -Sta treba da uéinim da bih bio sve vise ono Sto jesam? -U kojoj meri do sada nisam bio ono Sto jesam? -Da li sam uradio neSto Sto u stvari nisam bteo ili nisam tako hteo da uradim? -Sta bib trebao da napustim, promenim ili prihvatim? -Kakvi zakljuéci proizilaze iz ovib saznanja? “U kom segmentu vidim sebe jasnije, kako bib mogao to saznanje da realizujem u svom Zivotu? “Kakve “slabosti” ili “nedostatke” imam — u oblasti telesnog/materijalnog, odnosno psitiékog/duhovnog? -Sta to odaje 0 meni? U Kojoj meri nisam ono Sto jesam? -Kako se to ispoljava na drugim nivoima? -U kakvom sam stvarno stanju? “Kakav je moj stav prema tome? Da li je moj stav ispravan ili je u osnovi pogreSan, baziran na nekom starom iskustvu ili proceni? Sta sada mislim o svojim iskustvima/bolestima? Da li sam sposoban da istrajem uz svoje saznanje? -Sta me spregava da postojim , mislim i Zivim u skladu sa svojim razmigljanjima? Kakve, dakle, prepreke stoje ua putu ozdravijenja, i da li stvarno postoje ili samo ja zamiSljam da postoje? ~ “Mislim ii da sam nesposoban da promenim svoju “sudbinu”? Kakvo “éudo” bitrebalo da se dogodi da se stvarno promenim? Da li smatram da je to moguée? -Verujem li uopite u svoje zdravlje, moZda mi nedostaje ta vera? -Sta me spretava da verujem u sebe, da imam poverenja u svoje sposobnosti? Da lisam to misljenje o sebi stvorio na osnovu tudjih stavova i procena? Ili se razlog za moje nisko samopodtovanje krije u meni? Kakva sam iskustva imao, koja me spretavaju da verujem u sebe? Sta bi trebalo da se desi da ponovo steknem poverenje u sebe? ta bi rai pomoglo? Na kom nivou? Sta bi trebalo da se desi da ponovo budem “<éitav” Sta bih u tom cilju mogao da uradim? Da li bib mogao stvari da uzmem u svoje ruke? Sta je analogno toj “pomoéi” na nekom drugom nivou? Ne bib li trebao odatle da potnem? Moida Zivim isuvile jednoligne? U kom smislu ne postojim “ispravno”, “gresim”, nisam “u sdadu” -Gde se “razboljevam” najéeSée? Kakav problem me zaokuplja duze vreme? Koji problem jo3 nisam re3io? “Da li se “smetnja” pojavijuje jednostrano, i mene Gini takvim? Da li sam previte jednostran (ili ba suprotno previe svestran)? Da li u meni ima “vi8ka” ili “manjka”? ~Kakve kombinacije se kod mene pojavijuju, odnosno na koji nadin.se u meni prepliéu prevazidjene uloge/propisi/norme/Seme razmisijanja, na koji nagin se medjusobno pretpostavijaju, potstiéu , odnosno aktiviraju? Prilikom ocenivanja simptoma ne smemo zapostaviti ginjenicu da se odredjeni problem ifi potelkoéa mogu manifestovati preko raznih organa, odnosno ju iI 4 ifi Ae Eli kroz razne projekcijske ravni. Nagin manifestacije pre svega zavisi od naseg individualnog stava prema problemu. Na primer ako je neko napet, to moze prouzrokovati sledece simptome: (1. Agresivac ponaganje prema drugima: u ovom sluéaju unutrainja ten se ispoljava prema napolje, prema ostalima. ‘Q)Visok pritisak (hipertonija): ukazuje na to da iako postoji namera-da se odredjena radnja izvr3i, do toga ipak ne dolazi, tako da se napetost ne smanjuje. Povisen unutraSnji pritisak oka (glaukom):ukoliko do ispoljavanja napetosti dolazi u ovom podruéju to ukazuje da izvor napetosti treba traziti u individualaom pogledu na neke stvari, odnosno u odredjenom stava. @)Glavobolja je znak da je unutra3nju napetost izazvalo teskobno razmiSIjanje i da za odrdjeni problem jo nismo naili reSenje. 5. Zategnuti misici, ito moze da ide tak do gréevite trdoée. To ukazuje na nedostatak sposobnosti da se osoba psihiéki suodi sa datim konfliktom, odnosno da ga razresi. Napetost se takoreéi “zamrzla” u miliéima, 6. Bol u Zelucu ukazuje na to da odredjene stvari ne moZemo da “svarimo”. Ovde se radi o jednoj vrsti nemoguénosti ili ustezanja da se neSto pribvati, da se primi k znanju kao unapred odredjeno, 7. Cir: kod ovog pojavnog oblika se radi o tome da unutrainja napetost trati ialaz kroz “odredjenu taéku”, a to se manifestuje na odredjenoj taéki nase koze preko koje komuniciramo sa spoljnim svetom. 8, Poveéani pritisak u mokraénoj besikd signalizira da treba da se oslobodimo neke prévazidjene stvari. Moke to da bude na primer pogreSan psihigki-mentaini stav, koji treba da napustimo. Ako smo mentalno-psihitki nesposobni da se oslobodimo napetosti onda ée telo, na svom nivou, pokuSati da je smanji. Ljudski organizam sam po sebi ne moze da se razboli Deo tela moze da se Znakenje upali Na mentalnom-psihiékom nivou prisutao je akutno opteregenje zagnoji NeSto strano je prodrio u organizam, i to bi trebalo odstraniti (i na mentsinom-psihigkom polju) prenapregne, ugane Radi se o preteranom angazovanju, Sto treba (ak pokida,polomi) da se prekine i8Ea¥i U mentalnoj-psihitkoj sferi ne¥to nije u redu, treba da se sredi. To se moze odnositi i na odredjenu situaciju oslabi Neto treba vezbati, jaéati, podupirati, jer éu napredovati samo onda ako ispunim odredjena o&ekivanja u funkeionisanju Treba da postavim pitanj. mode doéi do smetnji Sta mi u stvarnosti smeta? Kako bik mogao da uspostavim red?ci fe Le i svrbi ili pete ‘Treba da se upitam: Sta mi u stvarnosti pee kozZu, zt Sta me svrbi da bi me nateralo da se njime bavim? fy suzi Upitaéu se: Sta me ograniava, kako bih mogao da otklonim tu mentalnu ograniéenost progiri Na kom planu sam otiSao predaleko, sta sam previse " napregnuo ili previSe opteretio ECE Kijudé za “jezik simptoma” - 1. Prvikorak ka izledenju je u spremnosti da se suodimo sa boleSéu i da otkrijemo 1} njegove stvarne uzroke, LeSenje koje tome prethodi moze dovesti do nestanka simptoma, ali to ne zna&i izleSenje. Bilo bi dakle poZeljno da damo iskrene odgovore na sledeéa pitanja. y 2. O Kom organw/delu tela se radi? Kakvu ima telesnu funkeiju? Koja je njemu 5 odgovarajuéa psihika funkeija? 3. Kakav vidljivi simptom se pojas ? Zapikite jednostavnim retima, ali detaljno — - sve promene na telu, pa patljivo ispitajte na ta ukazuju jeziéke formulacije koje ste upotrebili? Taéna formiulacija veé uglavnom krije u sebi “informaciju” 0 stvarnim uzrocima: prilikom saobraéajne nezgode kola su mi kliznula, neito mi ny je veé do gue, ovo nije dobro za moje bubrege, pritiska mi Zeludac, steze mi sree. Coveku je neSto do gue, ne vidi dobro situaciju, ne moze neSto da Zuje, ne moze vige pred nekim da se klanja — na govor je uvek prozet jednom vrstom yy mentalnog stava, ake je Zovek ustanju da zapazi “mudrost jezika”. 4, Kao éetvrti korak treba da utvrdimo tatno vreme kada smo oboleli jer znajuéi i to mozemo otkriti odredjenu korelaciju izmedju vremena bolesti iznazajnih Y promens nagih Zivotnih okolnosti, odnosno nasih oseéanja. ta let simptom na fiziékom planu? Sta toj fizitkoj radnji odgovara na psihiéom planu? Sta psihitki pomaze kod tog simptoma? Sta je telesni, odnosno ‘ 1 materijalni pandan ovom psihigkom tiniocu? 6. Na Sta me simptom tera? Sa treba uraditi? Sta bi trebalo prestati? Kakav zakljuéak se iz svega moze izvesti? Ne dozvolite da vaéa paznja bude pre svega q usmerena na “izazivata” bolesti, odnosno na bakterije, viruse, genetsko nasledje ili sligno, nego otkrijte mentalai-psibigki uzrok, “stvarnost, koja se krije iza privida”. " Koje su slabe tatke mog karaktera? Kako se manifestuju telesno? a Koje su slabe tatke mog tela? Kako one utiéu na moj karakter? Koji su mi problematiéni organi? Na koji deo tela utiéu? Na kojoj strani tela? \ Kakva konstatacija stoji iza toga? 10. O kojoj vrsti grupe simptoma se radi? Sta to znadi na nivou psihe? Kakve posledice iz toga proizilaze? 7 ‘ | 11. Koji razlozi spretavaju ozdravljenje? Mozda treba da ostavim neki posao koji radim bez due? Mozda se moja porodica i previ’e bavi sa mnom i brine o meni? ! Kako bih mogao da ukionim te prepreke? | 12. Da lisam prepoznao i razumeo poruku? Sta je u njoj bilo? Sta to za mene znaéi? Sta to znati sada (Iz aspekta reSavanja mog sadainjeg zadatka? Da bih lakSe rT yenla tke _At- prepoznao ispravan put, i da bi ajime lakSe krenuo?) Kakva se visedimenzionalna tvrdnja krije u njoj? Kakve posledice po mene proizilaze iz svega toga? Da li ih prihvatam? Sta se time menja u mom Zivotu? Od kada ée se neSto promeniti u mom ‘tivotu? ‘Ako postupimo prema gornjim uputstvima, iskreno odgovorimo na ova pitanja i stvarno shvatimo poruku tela, i po njoj i postupimo, jedan simptom nikad neée prerasti u bronitno oboljenje! Da Vas potsetim: Uzrok simptoma uvek treba traziti u svesti, u razmisljanju. “[zazivad” bolesti moze biti bakterija, virus, genetsko nasledje, nezgoda ili “sluéajnost”. H Primena u praksi kijuéa za “jezik simptoma” u sluéaju problema sa cirkulacijom: 1. Spremnost da se suotimo sa bole3éu. 2. Koji organ/deo tela je pogodjen? Krv. Krv je “sediéte” due. Ako neko iskrvari “napusta ga duSa”. Krv ima odredjeni pritisak, koji izraZava fizigku snagu Soveka. Krajnost: gubitak svesti —pjegova suprotnost je snaina aktivnost. Pitanje: “U kojoj meri se ose¢am onesveSéen? ~ “Gde nisam dovoljno aktivan?” 3. Kakav simptom se poja “mudrost jezika”. 4. U koje vreme se simptom pojavio prvi put? Koja znatajna promena u | mom Zivotu moze biti sa time povezana? 5. Sta mi pomaze fizitki? Vige kretanja,sport, aktivniji nadin Zivota, tuSiranje naizmeniéno toplom i hladnom vodom. Psihiéki: moram da progirim opseg dovivijaja i treba da se iziotim promenljivim uticajima Zivota. Psihigke postedice penjanja po stepenicama: sve snaznija samosvest. Smisao masaze je podvrgavanje pritisku i trijanju u cilju pronalazenja odgovarajuée taéke /masaza refleksnih zona u stopalw/. Sta pomaze psibicki? Prihvatam obaveze u Zivotu. Odmab poginjem ono Sto treba da radim, neéu klonuti duhom, psihigki éu postati Zivlji. Sto se tige tel baviéu se bilo Kojom fizi¢kom aktivnosti, Neéu dozvoliti da me tiSti neka neprijatnost, konfliktne situacije éu razjasniti i obaviéu neizbeine neprijatne razgovore. Psihiéld je sligna situacija: izboriéu se sa pote3ko¢ama, necu Ziveti jednostrano, radeéi samo ono ito mi se dopada. 6. Nata me prisiljava ovaj simptom? Tera me da Zivim aktiva' inage ée moj krvotok biti sve nezadovoljniji. 2? Detaljno belezim promene tela i pazim na Zivotom, Postepeno jaéanje simptoma u sedam koraka 1. Pre nego Sto se jedan problem ili poteskoéa pojavi, javlja se u obliku misli, Zelje, sna ili fantazije. 2. Kao sledege upozorenje pojavljuje se jasna, prividno beznagajna i jedva primetna funkeionalna smetnja, Problem se vidi i oseéa ina telu.— Ag 3. Ako ga zanemarimo onda dolazi do akutnog telesnog problema, na. 7 primer do upale, neke povrede ili manje nezgode. Zabtev za promenom se manifestuje u malo bolnijoj formi. 4, Ukoliko ovom akutnom zahtevu ne udovoljimo, upalni proces postaje hroniéan, Organizam neprekidno Salje upozorenje. 5. Ako ni ovom neprekidnom signalu ne poklonimo paznju, dolazi do nepopravijivih oSteéenja, organskih promena ili se razvija rak. 6. Ukoliko ovo poslednje upozorenje ne izazove potrebne promene ovaj proces ée pre ili posle prekinuti smrt. Smrt nas prisiljava da Zivot ostavimo ovde i omoguéava nam da datu situaciju posmatramo sa jednog potpuno noveg nivoa, sa potpuno novim pogledom i da je po moguénosti promenimo. 7. Ako propustimo tu priliku moze doéi do nove inkarnacije, ovog puta eventualno u teZim okolnostima. “Urodjenim”defektom, razvojnim poremeéajem ili smetnjama potinje jedan novi ciklus ( karma). Upozorenja da nisam “ono Sto jesam” Nezavisno od toga u kojoj oblasti se neka smetnja ili simptom pojavijuje uvek je upozorenje da je Eovek ispao iz svog prirodnog reda. U tom sluéaju trebali biste na trenutak da “utibnete” da biste sebe, ceo vaé Zivot, misli i dela preispitali u Kom smislu nisu u saglasnosti sa vaSom lignoSéu. Covek mora biti svestan kako Zivi, Geluje, misii i oseéa. Trebao bi da postavi pitanje za8to prati neki drugadiji “program”, zaSto nije onaj , Ko bi u stvari trebao da bude. ‘Ovakav pogredan natin ponaSanja se razvija uglavnom na iskustvima iz proslosti, kao ina osnovu tudjeg miljenja o nama, Moguée je medjutim da se u mislima vratimo u situaciju koja je na kraju izazvala takvo nage ponaSanje. Covek moze da promeni svoju odluku ~ us svom interesu! ‘A mozemo i samu “smetaju” da prisilimo da izrazi svoje “naredjenje”, svoju volju. Prva pomisao, prva predodZba koja se na ovo pitanje javi krije u sebi i odgovor. U stvari dovoljuo je da Zovek jednostavno osluSkuje prema unutra ina kraju pita sam sebe Sta nije u redu, jer potsvest daje odgovor na-sve, zna najbolje u kojoj meri se Eovek udaljio od sebe i ta treba da Gini. Bolest se znati moze razviti samo ako ja nisam ono sto jesam jer biti bolestan znati Ziveti podvojen , a ne u jedinstvu. To je podvojenost zdravlja i bolesti, po3to sve stvari imaju dve strane, gde jedna pretpostavija drugu. Pojedina stanja se razvijaju samo onda, ako Sovek ne Zivi u skiadu sa sobom: -Oseéaj praznine, jer neSto mi moze nedostajati samo ako nedostaje deo mene. -Ceinja, jer svaka Eeinjiva Zudnja je usmerena na trazenje nas samih. Sligno tome razligiti neumereni pojavni oblici strasti, kao Sto su droga, alkohol, hrana, ljubav, posao, svi ukazuju na to da ne Zivim u skladu sa sopstvenim stvarnim biéem. -Strah i briga se pojavljuju , ako ne dozvoljavam sebi da postojim, ne Zivim. -Kada lazem sebe to je greh. ~Podvojenost ujedno znati i raskid, odnosno greh, i tako postaje uzrok bolesti. Kad god sudimo o nexemu, proglasimo ga “greSnim”, lofim, pogreSnim ili laznim, time ga kidamo iz jedinstva, Sto prouzrokuje bolest i patnju.seer ete Itt tt tt 2a i fae eer 2g ~ Ag. Treba ponovo da se vratimo u stanje nevinosti, gde ne postoji ocenjivanje vrednosti, razmisljanje u dualizmu “dobrog i logeg”, jer se Jedinstvo nikad ne menja i ima stalnu vrednost (Bog). Kad god ovek izrazi miljenje o negemu , u svom vidjenju se svaki put otcepljuje od sopstvenog porekda, ad bozanskog u sebi, od savrSenstva, od sopstvene suitine. U stvarnom obliku naeg postojanja ~u raju — postoji samo Jedinstvo, odnosno vesnost. Pojam prostora i vremena je pojmljiv samo u svetu dualizama, Razmi8ljanje je ono sto Zoveka goni u iluziju dvojnosti, jer je po svojoj prirodi linearan , a ne holistiéan, pa moze da postoji samo u dualnoj sre: Akt stvaranja se dakle odvija u razmifijanju snaime, svaka misao ima karakter stvaranja, odvija se van postojanja, stvarajuéi realnost u fiziékom svetu gde vazi zakonitost uzroéne povezanosti, Kada Eovek ne bi vile “mislio”, ne bi nista nj stvorio, odnosno postao bi nezavisan od uzrotno-poslediéne zakonitosti, Samo nas nage razmiSljanje dakle mode odvojiti od celovitosti. Mislimo kao da smo neko drugi, stvaramo zamisli i slike o sebi i o Zivotu, kreiramo sebi uloge, programe ili iluzije. Otcepljujemo se od stvarnosti jer je vidimo kroz misli (slike), umesto da u njoj Zivimo. Misli su iskljuéivo odgovorne za nastanak straba, zabrinutosti i panike. Projektujemo sebi slike, ili pak prazninu (= strah od nepoznatog). Ali jednom prilikom obratite paznju: ako se desi neSto stvarno “loSe”, strah nestaje. Naume mote da postoji samo izvan postojanja. Stvaraju ga nage misli, koje su vezane za prostor i vreme. Ako sam ja ono Sto jesam onda ée se “misao” desiti, bilo da je nazovemo ideja, intuieija ili kreativnost. Ono Sto u stvari nazivamo razmiSljanje, nije niSta drugo nego ponovno prozivijavanje u mislima nekih stvari koje smo veé ranije zamislili, proziveli ili su se desile. To je ponavijanje neki slika, koje su se nekad u meni stvorile, i sada im se vraéam. Ovde je osnovni problem Sto nisam u stanju da vidim/prozivim svoj sadainji Zivotjer sam zauzet posmatranjem ranijh slika i Zivim u njima! Izato ine ‘mogu da budem ono 3to jesam jer me misli, tuge i strahovi iz proslosti sprefavaju da Zivim Ovde i Sada. 7 -ocenjivanje, prosudjivanje: imam évrsto miSljenje, Mislim da sam napravio gre3ku, Ne umem da oprostim. -zamisli, oéekivanja +. obrasei, programi, slike, navike: sama pomisao “Pa ja sam takav", Neto Ginim samo zato 3to donosi novac, ili neko to tako hoée... + suprotstavljanje: neSto mi smeta kod onog drugog. NeSto ne radi kako treba. Trebao bi da bude nesto drugo .Moze mi smetati kod drugih samo ono Sto je u meni. = odredjene forme ponasanja - igranje uloga - iti neposten z - _ biti bolestan: Sta je to Sto mi smeta ,vredja me, ranjava, ta me nervira, titi, stvara agresiju ili me boli? + gde kazem “ne” Zivotu, Zivotnim okolnostima, sebi samom? + Hiveti u proslosti/buduénosti-J0- 23 = mudrovati, praviti sebi brigu - imati oseéaj da mi neSto nedostaje = oseéati se zarobljenikom - delja da budem neko drugi - postavijanje zahteva: Zelim da budem u sredistu paznje - smatrati nekoga antipatignim: koga, Sta, zaito? = hteti neSto: Sta, zaito? - imati proble = ne mogu da Zivim na miru = bojim se - moram da se prilagodjavam = bezoseéajan sam drugi ne smeju neSto da doznaju = ima u meni strasti + nezabvalan sam - neSto ne podnosim: “To se ne sme radi - imam Zelje: “NeSto mi nedostaje” - ponaSati se uzdréano: umesto da neSto ka¥em ili utinim neSto me pritiska: nosim na ledjima gredke, neSto me fi8ti. ™ — “MuSkarci ne plaéu!” Sta trebe da radim da bib stvarno bio ono to jesam? Tokom vremena éovek je razjasnio mnoge stvari, od najsitnijih do najogromnijih, medjutim zaboravio je da upozna ono sto mu je najblize — samoga sebe. Sta god da otkrijem na svetu, sebe éu pronaéi samo ako krenem putem upoznavanja suitine svog unutraknjeg biéa. Vrata koja tamo vode su uvek otvorena, a iza njih Seka me moje Ja. Samo ako se sjedinim sa sobom, ako postanem svestan svoga istinskog “ svesnog bia” mogu da Zivim “u skladu” sa univerzumom. ‘Ali Sta bih mogao da udinim da stvarno budem ono sto jesam? Postoji zbilja veliganstveni put napretka na ovom polju. On zahteva od mene da postanem sam svoj “duhovai uéitelj”. Poéetni koraci su sledegi: 1. Shvatam da stvarno postoji moje ja i ispravno je jedino ako sam ono Sto jesam, Postajem svestan da sam veé dovoljno patio jer sam igrao uloge umesto da sam davao sam sebe. 2. Moram dokazati spremnost da se upoznam ida se menjam, naime mnogo je udobnije Ziveti onako kako to moja okolina smatra prihvatljivim: Ne zaboravimo: “Onaj ko ide ka izvoru, mora da pliva nasuprot struji.” 3, Treba redovno odvojiti vreme za samoistrazivanje. Uvek iznova treba da se upitamo: “Za8to to radim? Da li sam stvarno takav? Da li stvarno Zelim ono Sto radim i zaSto? Da li me to ispunjava prijatnim oseéanjima? Da li me usreéuje? Da li je moj odgovor Da? I pre svega: “Da lime to priblizava sebi?” 4, Coveku je potrebna hrabrost da prihvati sebe, svoje Ja, i na taj natin poremeti ili Sak uni8ti tudju sliku o sebi. Treba smelosti da pribvatimo svoje toboZnje nesavréenstvo, iako to drugi mogu smatrati korakom ty lla 5. 6 1. oye unazad. Treba da shvatimo: u stvari to je to korak uéinjen ka sopstvenoj suStini, Jako je bitno da nas zahtevi i o&ekivanja okoline ne pokolebaju u tome. Treba da skupimo svu snagu, da bismo pratili “put”, iako nas drugi mogu smatrati tvrdoglavim, Neizostavno je vaino da obratimo painju na “jezik simptoma”, a takodje i na “jezik natina Zivota”. Skupite hrabrost, i umesto da po svaku cenu Zelite da budete “primerni”, postanite autentiéni, odnosno ono Sto jeste. Nemojte vide nastojati da budete bez ¥elja, jer Zovek u stvarnosti ipak ima Zelje. Nemojte hteti da odmah “stignete na cilj, bolje je nauéiti da ufivate na putu ka njemu, Zelja samo ukazuje na to da jos neto nedostaje da bih bio sretan. Spoznajte u sebi taj manjak i probajte da se oslobodite taStine koja vas tera da pred drugima ostavite dobar utisak. Pokudajte da se priblizite \judima sa iskrenim interesovanjem, dobrim namerama i Ijubaviju. Budite otvoreni { istinski volite Ijude , ali nemojte nikada glumiti, nego sve &inite iskrenim sreem! je pozeljno biti strpljiv. Medjutim ako govek samo nastoji da jiv, bez toga da stvarno postoji, u osnovi ée postati samo jo3 Naime naglasio je jedan pol postojanja, a doSao je u disharmoniju sa sopstvenim Ja. Pozeljno je madi, biti tolerantan i da druge pritvatamo onakye kakvi su; da pokazemo razumevanje i onda ako neito ne moZemo da shvatimo. Treba da pobedimo ambiciju da postanemo ovakvi, sve dok stvarno ne postanemo takvi. Covek mora da prestane da igra uloge, Sak iako je uloga ideaina jer: “Onaj ko igra wlogu, taj u Zivotu jo$ ne igra ulogu.” Iskljuéivo na ovaj nagin mokemo u dubini due spokojni da idemo putevima Zivota, zadovoljni sa onom 3to smo postigli. Svesni svog postojanja mo%emo se oseéati potpuno bezbedni. ou e bilo ispunjeno radoSéu iljubaviju. “Oiida sam jo¥ zna0 ko sam u sivari, bio sam nagist6’Sa svojom misijom, oseéao sam se kao centar sveta. Onda sam jo3 imao hrabrosti da kazem ‘ono Sto mislim i da izrazim svoja ose¢anja, Onda sam jos imao hrabrosti da budem ono Sto jesam. To i samo to je istina, sve ostalo je samo nauéena uloga. ‘Ako posle toga “jezikom simptoma” ponovo dobijete poruku od tela, sada éete je razumeti i znaéete Sta treba da uradite. Svaki pojedini simptom je poziv da se osvrnemo unutra ida damo pravilan odgovor na poruke tela. Ako govek stvarno pronadje ispravan odgovor simptom ée netragom nestati. A vi Gete shvatiti da vam je telo istiniti prijatelj, koji sopstvenim “jezikom’”od Vas tradi pomoé da bi Vas Tadalje verno sludilo sve dok Viu “Skoli Zivota” ne ispunite svoj zadatak. ‘UW nastavku se nalazi detaljno nabrajanje pojedinih bolesti ~simptoma- kao i obja8njenje poruka koje nam putem “jezika simptoma” Salje nade telo._ 4. Najvazniji simptomi od A do Z, i8ta treba uéiniti Alne, Akane nisu samo pubertetsko oboljenje, nego je problem koji u sve vedem broju. Pogadja generaciju trideset- i Getrdesetogodisnjaka, StaviSe moze da se pojavi do pedesetpete godine Zivota, Iskljuéivi telesni uzroénik ove bolesti je prekomerno lugenje lojuih Zlezda i zaéepljenje pora roznatim €elijama. Kod blazeg oblika pore su otvorene, i to zovemo miteserima. Teza je situacija ako do zatepljenja roZnatim éelijama dodje ispod koze i nema izlaza. Na tom mestu se u kratkom roku razmnoze odredjene bakterije, za njih se vezuju nove mase rozuatih éelija, i na kraju dolazi do upale, zagnoje se i pojavijuju i na povrSini koZe, Nalon 3to prodju , iza njih mogu ostati o2iljci, koji u veéini sluéajeva ne nestaju potpuno. Da li nam akne prete iu kojoj meri to je unapred genetski predodredjeno. Ako su u mladosti oba roditelja imala akne, njihova deca mogu raéunati na to da u pubertetu ni njib neée mimoigi ta bolest. Njihova pojava'se fizitki ne moze spreéiti. Odricanje od slatki¥a, nemasna ishrana ili promena seksualnog pona¥anja ne donosi skoro nikakve rezultate, za je spoljna povrSina nase tela, organ preko kojeg stupamo u kontakt sa spoljaSnjim svetom. Njena infekcija u najfirem smisiu re&i ukazuje na “komunikacione probleme”. U stvari akne se najéeSée prvi put pojavijuju kada se prvi put suofavamo sa suprotnim polom uspostavijajuéi sa ujim potpuno nov oblik Kontakta ~ a to se deSava u pubertetu. U ovom periodu telo nas postepeno tera da se suogimo sa svojom probudjenom seksualno¥éu. Na to uopste nismo pripremljeni; ni roditelji ni prijatelji nisu od velike pomoéi. Pogreini stavovi, pogre3na otekivanja i nedostatak odgovarajuéeg seksualnog prosveéivanja dovode do psihiéke “infekcije”, instinktivne seksualne Zelje potiskujemo kao neSto “netisto” . U skladu sa zakonom “kakva unutraSnjost takva i spoljainost” ovo oseéanje zaprijanosti se vidljivo pojavljuje na koZi kao organu preko kojeg se manifestuju nai odnosi sa spoljnim svetom. Ova infekeija , koju smatramo odvratnom nas istovremeno Stiti od konfrontacije sa seksualnoSéu jer otezava realizaciju seksualaih Zelja time 8to odbija Potencijalnog partnera, pa makar to bilo samo u mislima. Muskarei manje pate od akni. ZaSto? Oni imaju jai nagon da prihvate i zadovolje svoje seksualne Zelje, pa i da ih manifestuju éak iako to tine vrlo nevesto. Ako muSkarac ipak pati od alai, onda je to Sesto u teZem obliku jer je seksualni nagon muSkaraca u pubertetu uglavnom mnogo jati nego kod Zena, pa su i simptomi mnogo uoéjiviji. Kod dece se akne skoro uopite ne pojavijuju jer je aktivnost lojnih Zlezda 408 priligno ogranigena. U mentalnom i psibigkom smislu bebe i mala deea nemaju nikakve probleme sa seksualnoSéu jer je -mogu otvoreno i sa zadovoljstvom iskazati sve dok ih “odrasli” i njibovi “vaspitai metodi” ne sprege u ispoljavanju sopstvene lénosti. Preko vazeéih moralnih normi seksualnost se zatvara medju odredjene okvire i time se stvaraju preduslovi za pojavu seksualnih pote3koéa i istovremeno za pojavu akni.rocks msm ma a a -Z- Lekari uspedno prepisuju miadim devojkama pilule za kontracepeiju za leSenje akni jer pilula svojim dejstvom simutira truduoéu i time vara organizam. Cini se du dolazo bai do onoga éega se mlada devojka platila pa je konfrontacija nepotrebna, Drugi efikasan metod letenja akni je sunéanje i odmah éemo otkriti 2aSto. Prilikom sunéanja fovek mora da se razgoliti, mora da pribvati svoje telo, treba da se oslobodi zaétitnog okdopa, koji ini odeca. To je prvi korak ka prihyatanju Sopstvene seksualnosti. ! ujedno potpuno otvaranje pred “toplinom”, koja nam nedostaje. Prekomerno konzumiranje alkobola takodje drastigno smanjuje Iuéenje lojnih Hezda i time spretava pojavu aki. Psibiéki-mentalni aspekti se mogu lako fagledati, ako se ana da konzumiranje veée kolifine alkohola uklanja “inhibicije”, NiSta nas ne spretava da partnera iskaZemo svoje Zelje. Na taj natin ispoljavamo unutrainji Konflikt jer bez stida pribvatamo svoju telesnost. Medjutim zloupotreba alkohola u drugim oblastima moze da prouzrokuje brojne teike probleme, Tako su akne bezazleno, nezarazno oboljenje, one ostavljaju tragove ne samo na (elu nego i na psibi. Konflikt se radja iz toga Sto telo odjednom razvija jak seksualni nagon i tradi njegovo zadovoljenje, dok psiha upozorava: Zelim da ostanem Gist, ne mogu da radim nesto tako “prijavo”, Te dve medjusobno ‘suprotstavijene sile mogu rascepiti Zoveka, dok ne shvati da nema niéeg prijavog jer de seksualnost prirodna prateéa pojava razvoja oveka. Zadatak svakog éoveka je da tokom Zivota i ovaj vid razvoja organski integriSe u svoj Zivot ida bude sa njim u harmo: Da zalcjudimo Akne: komunikacioni problemitelesai konflikt, psihitka netistoéa Akne signaliziraju -da nisam naiisto sa samim sobom; ~da Zelim sebe da vidim drugaéijim nego Sto jesam; ~da bih jako Zeleo da budem éistiji, savrSeniji; ~da seksualnost smatram netim prijavim (za Zenu je to uvek tedi problem jer ona seksualnost prima u svoje telo, a mu3karac move da proZivijava seksualnost i van svog sopstvenog tela); ~da moju Zenstvenost optereéuje konflikt: trudnoéa je gudesna stvar, ali je seksualnost subjektivno ne&to dega se treba stideti; -da problematiénost mojit odnosa sa spoljnim svetom samo ukazuje na to da ni sam sa sobom nenam odgovarajuéi odnos; ~da Zelim da se oslobodim novog, stranog u sebi, Poito nisam u stanju to otvoreno da Prihvatim, pore mi se zagepljuju; ~da ne Zelim ispoljavanje onoga Sto se u meni trenutno deSava, ne Zelim to da pokazem.jer mislim da se toga treba stideti; _ -da pojagano lugenje lojnih Zlezda u stvari eli samo da mi olalga uspostavijanje kontakata, da ga uéini manje konfliktnim, ali ja nisam na to spreman; ~da ne dopustam slobodno strujanje Zivotne snage; stvaranje roZnatih slojeva ukazuje da me ograniéava neito Sto je mrtvo » Zastarelo;~3- -akne na ledjima: okreéem ledja nekim stvarima, ne volim da ih vidim, ne podnosim pogied na njih; ~akne na grudnom koSu: isto emocionalno se suoavam sa nedim, ali elim da sakrijem probleme; -akne na licu: treba da se suodim sa problemima, da se otvoreno izborim sa njima. Sta treba udiniti Akane su poziv Zivota da dozvolimo sebi da budemo onakvi kakvi jesmo. Treba da prihvatite: “Dobar sam ovako kako jesam, Zivot me Zeli onako kako sam sada. Sposobani sam da sa okolinom otvoreno uspostavim kontakt, da prihvatim sebe. Ne Zelim vise da budem drugatiji, “tistiji” iu svakom trenutku prihvatam sebe onakvim kakay jesam jer je to najéistija manifestacija stvarnosti, koja je sada moguéa. Ako su pore “otvorene” i dozvolimo sebi da postojimo onakvi kakvi jesmo akne ée nestati. . Alkoholizam. U modernom drustvu alkohol dobija sve veti i veéi znaéaj. U proteklih éetvrt veka potroinja alkobolnih piéa je enormno:porasla, pa su samim tim u velikoj meri raSirene i njegove Stetne posledice, Trenutno ratunamo da u Nemackoj ima 1 800 000 alkoholiara, pa s pravom mozemo reéi da je alkoholizam najalarmantniji socijalni i zdravstveni problem. PotroSaja alkohola po glavi stanovnika je izmedju 1950 i 1985 godine néetvorostruéena. Alkoholizam po prirodi stvari znatno utiée na okolinu alkoboligara, na njegovog bratnog partnera i njegovu decu, Sto znati da se u stvari oko Setiri-pet miliona stanovnika neposredno suoéava sa ovim problemom. U ovakvim okolnostima jednostavno je neshvatljivo da druStvo ne samo da trpi nego direktno potstiée potroinju alkohola, Svalc put kada ste u gostima ili druStvu ponovo éete uti poziv da popijatete “samo jo jednu EaSieu”, i ako odluéno odbijete biéete izlozeni podrugljivim komentarima, Stalno smo , znadi, izloZeni iskugenju, Ako popustimo i saviada nas alkohol, odjednom éemo se naéi sami jer drustvo odbacuje bilo kakav kontakt sa takvim Zovekom, Smatra da ima slabu volju, da nema karakter i da je okoreli alkoholiéar. Nauéna istraZivanja su veé davno uverljivo dokazala da ge kod alkoholizma u stvari radi o bolesti. Alkoholiéaru ne treba osuda nego pomoé jer svojom voljom ne moze da previada ovo stanje zavisnosti. Najefikasnije u tome mogu da uéestvuju Elanovi porodice i prijatelji. to se fige razvoja zavisnosti od alkohola jo¥ traZimo u tami, ali u svakom slugaju nije iskljuéeno da i bioloski nasledjeni faktori mogu imati neku ulogu. Oko 12% Ijudi je verovatno imuno na zavisnost od alkohola i mogu uvek da prestanu iako s vremena na vreme konzumiraju veée koligine-alkohola. Drugi medjutim postaju atkoholigari. Postoje razni tipovi alkoholigara, koje Jellinek svrstava u sledege grupe:_ — = = e ~ ye 34 Alfa-alkoholigar Ovaj tip alkoholigara nakon konzumiranja alkoholnib pica dotivijava znatno olakdanje psihitkog stanja, ublazavanje i razreSavanja napetosti, pa sled ovakvoy “pozitivnog” iskustva u Konfliktnim situacijama ili prilikom pojavijivanja poteskoca sve deSée pribegava alkoholu, usied dega dolazi do razvijanja odredjene psihitke zavisnosti. Posle odredjenog vremena postaje nesposoban da upravlja svojim Zivotom bex “pozitivnog” udinka alkohola, koji ga oslobadja inhibicija i nesigurnosti. Beta-alkoholigar U ovom sluéaju osoba pije iz navike i u druStvu koristi svaku priliku da Konzumira alkohol. Poito se “prijatno” dejstvo uvek oseéa tek kasnije s vremena na vreme poveéava dozu, Neprekidno poveéanje koligine konzumiranog alkohola dovodi do teSkih oSteéenja u orgnizmu, Gama-alkoholiéar Gama-alkoboligar, nakon ito je prevazi8ao pogetnu fazu kada se pije radi olakSanja, viSe nije sposoban da divi normalno bez alkohola, Pre svega vige nije sposoban da se izbori sa psihitkim poteskoéama bez alkohola, koji mu sve vige pretstavlja neophodan lek, sredstvo za smirenje i protivteg problemima. Staino Konzumiranje alkohola dovodi do postepenog navikavanja organizma, pa je za postizanje Zeljenog dejstva potrebna sve veéa koliina. Ipak s indignacijom odbija da ga svrstaju medju alkoholiéare jer ne pije zato sto voli alkohol. Takav govek sve deSée dospeva u stanje potpunog pijanstva i dolazi do poznate pojave “prekida filma” — kada se vie ne seéa Sta je sve radio dok je bio o8amuéen. Kasnije éak i poste relativno male koligine alkohola moZe da uradi ili kaze neito , a da se kasnije toga vide ne seéa, Da bi izbegao kritiéke primedbe svoje okoline sve vile stiée naviku da pije potajno, Zalihe alkohola Zuva sakrivene i njegove misli se sve vige motaju oko piéa. Postaje svestan svog ueuobiéajenog pona¥anja Sto u njemu radja oseéaj krivice, pa izbegava svaki razgovor o alkoholu. Zhog svog ponaanja se postepeno izoluje, ostaje sve usamljeni Povrh svega, u naem drustvu takay govek ne izaziva posebnu pani i se kao neposredna, tolerantna, tak komunikativna osoba. Drugovi neprekidno bvale njegovu “izdrZljivost”. Medjutim veé je davno izgubio kontrol nad konzumiranjem alkohola., a veé je imao i druitvene konflikte, Tedke muke ga uvek iznova teraju da pokuia da pije “umereno”. Tu i tamo tak mu i uspeva da prestane ili bar da smanji koliginu, Odredjuje sam sebi neka pravila u vezi piéa samo zato da bi ih uvek iznova prekr3io. Ubrzano siabljenje samokontrole dovodi do sve jaéeg oseéanja manje vrednosti i do slabljenja karaktera. Da bi sve to kompenzovao bolesnik pribeziite nalazi u agresivnom ponaSanju ili samosazaljenju. Na pokuSaj da se smanji koligina unetog alkohola, u periodima kada pacijent ne pije, organizam reaguje simptomima zavisnosi - nemirom, drhtanjem, mojenjem, tako da je bolesnik prinudjen da ponovo pribegne “leku”. Time se veé-f nalazi u hroniénoj fazi. Moé podnosenja alkohola u organizmu naglo pada i veé male koligine dovode do oSamuéenosti i do prevremenog uniStavanja organizma, Moguée posledice: -odumiranje nervnih i mozdanih éelija -pepopravivo oSteéenje mozga, na primer skleroza mozga ~tedko oBteéenje jetre -upala krynih sudova: posiedica: zakretenje -patoloike promene na bubrezima, nefroskleroza ~neadekvatno funkcionisanje zglobova -podrhtavanje ruku ~upala Zivaca i na kraju raspad celog nervnog sistema -broniéna upala Zeluca -impoteneija Delta-alkoboligar Kod ovog tipa dolazi do izrazite fizitke zavisnosti od alkohola zbog gega mu je uvek potrebna odredjena doza da bi spregio pojavu muénih simptoma zavisnosti. Epsilon-alkoholigar Za ovaj tip je karakteristigno da se sistematiéno izmenjuju periodi depresivne potiStenosti, povecane razdradjivosti i manijakalaog razmilljanja o piu. Konzumacija alkohola dovodi do ubrzanog gubljenja kontrole i banéenja od nekoliko dana. Nakon mamurluka i pokajanja bolesnik jedno vreme ne pije ni kapi alkohola. Ta njegova potreba je ini se zauvek zadovoljena i takav Eovek viSe nege imati nikakve veze s alkoholom - do sledeée prilike. Za lekenje alkoholizma ne postoji jedinstven uspean metod. Konzumacija alkohola se medjutim moze prekinuti, ali samo ako pacijent vise ne popije ni kapi alkohola. Sve to naravno iziskuje évrstu motivaeiju i terapiju odvikavanj Alkoholi¢ar mora da shvati neophodnost le&enja i treba da ga Zeli. Leenje moze biti uspeSno samo ako je bolesnik spreman ponovo da prihvati odgovornost za sebe umesto da je prebacuje na druge. Ako za to sam nije sposoban moze da se pridruzi nekoj _grupi za samopomoé (na primer Anonimui alkoholiéari, Good Templar, Plavi karst). Tu ée svakako naéi podriku uz koju ée izbeéi povratak na staro stanje. Da zakljuéimo Alkoholizam: trazenje sebe, oseéaj da od mene previse ogekuju, nedostatak sposobnosti da prihvatim ivotne probleme Alkoholizam ukazuje ~da jo nisam pronasao “sebe”, naime sve strasti su u stvari usmerene na trazenje sebe. Oseéam nedostatak sebe i to prouzrokuje nesigurnost, nemir i oseéaj nezadovoljstva, Taj nedostatak prozivijavam kao unutraSaju prazninu, koju pokugavam da popunim ili makar da zaboravim. Alkobol stvarno donosi zaborav, medjutim oseéaj da mi nesto nedostaje postaje u svesti sve jadi, naime ne treba mi zaboray nego popunjavanje prazaine.Las th SS 2 a ee _-— veo sey iene SE jis imam oseéaj da od mene previge oéekuju i potrebna mi je pomoé. Iz piéa crpim hrabrost i smirenost. Emocionalno sam previte bogat li siromaan) ; ta ose¢anja nisu u medjusobnom skladu. ~da ina dubovnom nivou patim od ose¢anja uskraéenosti, a alkohol je {Guhovnog” karaktera, a ja pokufavam (aj nedostatak da popunim u materijainoj sferi, a ne tamo gde se stvarno nalazi, Radije pokuSavam svoje brige i probleme da utopim u alkohol, da bib pomoéu alkohola lak¥e progutao ono Sto mi je inaée tesko. Ne elim stvari da “progutam” onako kako postoje: Zelim da “progutam” samo ono Sto mi se “dopada”, i to u formi i na natin koji se meni dopada. -da u svom Zivotu ne igram ja glavnu ulogu, ne dozvoljavam sebi da Zivim, da mi je radna sposobnost paralizovana, jer svojim Zivotom ne upravijam aktivno, ne koristim svu svoju stvaralazku suagu da revim svoje probleme, Znati da u “Skoli Zivota” nisam uradio sve domaée zadatke i sada moram na dopunsku nastavu. -da me moja okolina sve vie naputa, kao znak da pravi korak moram da uSinim na osnovu sopstvene odluke. ~da mi se zglobovi koée jer sam postao “nepokretan”, ukopao sam se u svoje probleme, -da su moja jetra optereéena jer sam izgubio “unutragnju mera” ~da mi se bubrezi o3teéuju jer izbegavam da se suodim sa drugima, sa Problemima i brigama, kao i sa Ijudima koji zbog mene imaju poteskoée. Ja 2 Pod uticajem alkohola dolazim u drugatije stanje svesti, ede me nikakvo “merilo” ne sputava, gde mogu neogranigeno da postojim. ~da Zelim Zivot da utinim prijatnijim, a da u njemu aktivno ne udestvuje: Sta treba uéiniti Analizirajte u kakvim situacijama i sluéajevima betite u alkohol. Mozete Gobiti vazne informacije o tome kakve situacije Zelite da izbegnete, sa time ne delite da se suotite. Treba da shvatite: “Ne treba mi spoljainja pomoé. Mogu i treba da dodjem do toga da u sebi samom nadjem podréku. Ima u meni vrednosti i sam sebi sam odgovarajudi oslonac. : Ako sam stvarno “ono ito jesam” , niita me ue nedostaje, i mir nalazim sam usebi, 7 Treba da shvatite da ne postoje nereSivi problemi, naime svi zadaci koje nam Zivot postavlja “krojeni su po meri”, u skladu sa nadim moguénostima i redivi su, Onaj ko shvati izadovolji smisao Zivota i sam ée postati zadovoljan. Ako neko neprekidno trazi svaje pravo biée i Zivi “samosvesno”, onda nema potrebe da pomoéu alkohola beti iz sadainjosti, moze konaéno da pone da divi, umesto da polako umire, Alergija Osnovu alergijskih oboljenja &ini preosetljivost organizma i njegove prejake odbrambene reakeije i to prema supstancama koje su za druge ljude bezopasne.ae Alergija je znadi prekomerna reakcija orgnizma na neke spoljasnje napade, koji u stvari i nisu napadi. Iza alergijskih simptoma ledi jaka agresija i gréevit odbrambeni nagon. Jaka agresija veéinom nije svesna zato se i ne moze neutralizovati. Ako se to u nekim slutajevima i desi éesto je to samo priguSivanje, Na taj naéin priguSena agresija moze slobodno da bukti u organizmu, ‘Ako pailjivo osmotrimo najéesée vidove alergije, ubrzo éemo shvatiti Sta to organizam take intenzivno odbacuje. Polenska kijaviea Radi s¢ o alergiji na polen, Koji simbolizuje zaéeée i razmnozavanje. Polenska kijavica ukazuje na, uglavnom, nesvesno odbijanje seksualuosti. Moze to biti odbijanje celokupne seksualnosti ili samo njenog odredjenog aspekta. Alergija na Zivotinjskix dlaku Ovaj tip alergije obitno znadi odbijanje animalnog aspekta koji se nalazi u Goveku, Ovde se radi o shvatanju i odbijanju instinkata kao neteg Zivotinjskog, pokvarenog, mada u osobi istovremeno postoji jaka Zelja za njima. Alergija oa maéiju dlaku Kod ove specifiéne vrste alergije na Zivotinjsku dlaku razvija se smetnja u Zenskoj seksualnosti, zaziranje od priljubljivanja, predavanja i otvaranja. Alergija na pseéu diaku Ovja pojavni oblik alergije na Zivotinjsku dlaku znati odbijanje muski agresivnog ispoljavanja seksualnosti , kao i odbijanje neposreduosti i trazenja seksualnog kontakta. Alergija na konjsku diaku Dolazi do odbijanja same instinktivnosti. Jasno je vidljiv strab i odbrana od sopstvene telesnosti, Alergija na kuénu praginu ota smatramo netistim i zbog toga ih odbacujemo. Interni sistem vrednosti odredjuju visoki ideali, koji se medjutim u danainjem svetu ne mogu dosedi, Agresija obolelog od alergije se posredno ispoljava na taj naéin da svoju okolinu prisiljava da izbegava situacije i okolnosti , koje kod njega izazivaju Preko svoje preosetijivosti nesvesno tiranifu svoju okolinu. Da bi se izazvao napad Eesto je dovoljno samo baciti pogled na sliku alergena. Za razvijanje alergije znati uopite nije odgovoran alergen, nego mnogo vie slika Koja stoji iza nje ili se uz nju u mistima vezuje, Statisti¢ka istrazivanja pokazuju da se alergijska reakcija pre svega pojavljuje kod mladih i to uglavnom kod onih od 16-17 godina. To se objanjava Ginjenicom da su mladi u oyom uzrastu sve vite prisiljeni da se suoke sa probudjenom seksualnoSéu. Kod alergije svest je pod uticajem nesvesnog straha pa organizam simboliéno i figurativno kao alergene odbija sve Sto u njegovom ryTU > oT oT + Sem sae — —_ feet okrugenju tome odgovara . “ Ja” se zatvara, ne Zeli da se suoti sa odredjenim stvarima i situacijama. Ovo emocionalno odbijanje se premeSta na telesni aspekt i postaje vidljivo. Alergiar se nesvesno bori sa odredjenim delovima Zivota, a posto je agresiju ha emocionalnom planu veé prigudio, borba se simboligno prenosi na nivo tela, odnosno tu se ispoljava agresija, Agresija je uvek u uskoj vezi sa strahom. Covek se bort protiv onoga éega se boji, pa nam odredjena alergija uvek odaje koji segment © Hvota u bolesniku izaziva takav strab da protiv njega mora tako strasno da se beri. Nae misljenje da je alergija posiediea odredjenog mentalnog stanja dokazuje i Ginjenica da se tokom spavanja ne pojavijuje nikakava alergijska reakeija. Alergijska reakeija, zuadi, ima korea u stanju svesti, telesni uzrognik ima samo podredjenu ulogu. “Desenzibilizacija” kao medicinsko reSenje teoretski moZe da se podrii, ali samo uz napomenu da ukoliko Zelimo stvarno izlegenje, nije dovoljno da natu painju usmerimo samo na telo, mnogo je vaznije da se bavimo psihigkim- emocionalnim aspektima. Preduslov za stvarno izletenje je da se iskreno suotimo sa onim delovima Zivota , koje smo toliko zaobilazili i odbacivali, i da ih harmonitno integrigemo u lini Zivot. Oboleli od alergije se u stvari boji Zivota, pa tako odbija sve Sto je dinamitna Hivost: selcsualnost, \jubav i agresiju, pa tak i kuénu prafinu, odnosno materiju. Niegovi ideali su tistota, uzviSenost, plemenitost. Ne uvidja da je sve to jednostrano i . Najradije bi izbacio instinkte i agresiju iz Zivota, da bi mogao da Zivi u potpuno sterilnom okruzenju. Prizeljkuje Zivot, koji se uopSte ne moze nazvati “Zivotom”. Da zakljuéimo Alergija: preasetljivost, agresija, odbrana, prigusen napadaéki poriv, strab od Fivota Alergija pokazuje i -da sa odredjenim delom ivota ne Zelim da imam veze. Ne Zelim da se njime suogims -da iznutra nesto odbacujem, zato mu okreéem ledja; -da se negemu protivim jer je u oStrom sukobu sa mojim zamislima; -da mislim da ne bih trebao i ne bih smeo da budem onakay kakav jesam; -da odbijam odrednjeni deo svoje lignosti; -da bih voleo da sam neko drugi, a ne ouaj Koji jesam; da sam bolji,Zistiji, sve je to samo moje vidjenje; -nisam otvoren prema promenama; -da u meni postoji samo ogranigena spremnost da prihvatim novo; -da se negemu suprotstavijam, zatvaram se, izolujem; : -da uzroénike moje alergije treba traziti u mom pogre3nom stavu prema stvarnosti Zivota: moje telo prenaglaSeno reaguje na napade spoljainjeg sveta, koji to i nisu. Sta treba udiniti ‘SYHegre 89 Alergija je poziv, koji nam upuéuje Zivot da budemo otvoreniji, da kazemo da na celokupan Zivot, Zak iako se fini nesavrSen. Tera nas da Zivimo Fivet onakav Kakay jeste, a ne kako smo ga zamislili. Ne treba da tezimo ostvarivanju ideala, nego da dozvolimo da u nama postoji na¥e stvarno bie. Zivot je takav kakav je, jer to tako mora da bude. I Ijudi su takvi kakvi su, a ne kakvi bi po svojim zamislima trebali da budu. Prihvati i oslobodite se nerealnog sistema yrednosti, j prestanite nepr iri, Pribvatite ih onakve kakvi jesu.... Sve je dobro onako kako jeste, jer je sve iskustvo i moze korisno posluziti, éak i bol i neprijatai dozivijaji. Pribvatite i imajte hrabrosti da priznate svoju skrivenu agresiju. Nadjite odgovarajuéi natin 2a ispoljavanje tog gneva. Shvatite da va’ strah 1 drugo nego suzavanje vaSe svesti. Postavite sebi pitanje: “Ceg: se pladi 1? Cega seu stvari bojim? ce Probaite da se odviknete od toga da uvek ocenjujete i sudit 9 je Rotpul ” nepotrebno da u sebi zamiSijate.idealne slike. Radije pribvatite stvarnost onako. - Kako jeste i Zivite u njoj. Uvek iznova pribvatite u sebi: “Postepeno treba da naugim ‘da’ sve Volim'i da nigta ne odbacujem, tak ni prividno Lote, zlo i nesavrSeno. Prihvatam i animalno kao deo Ijudskog postojanja, otkrivam ga i prozivijavam u sebi.” Treba tako i da postupate! Ako dozvolimo Zivotu da postoji, onakav kakav jeste i viSe ne iskljuéujemo odredjene sfere, iskusiéemo neverovatnu novu Zivost. Ziveti znati potpuno pribvatiti svet, shvatiti savrSenstvo nesavrSenog. Nakon Sto shvatimo jedinstvo svega Postojeteg neée vise za nas postojati neprijatelj, jer je i nepozaato dobar prijatelj samo Sto ga jo nismo upoznali. ‘Artritis Kod artritisa, odnosno upale zglobova radi se 0 fiziékoj ukotenosti i nepokretijivosti. Sve to ukazuje na to da je bolesnik i psihiéki-mentalno “nepokretan”, odnosno postao je tvrdoglay i nepopustljiv. Ova bolest je narogito Besta medju starijim Ijudima. Posto su te osobe nesposobne da promene jednom pribvaéene stavove zato i fizitki ostavijaju utisak ukoSenosti i nezgrapnosti. Iz toga proizilazi da se artritis obiéno javija paralelno sa uko&enim stavom prema okolini. U meri u kojoj artritis fizitki reaguje na toplotu u istoj meri na mentalnom- psihigkom nivou reaguje na “istinsku unutraSnju toplinu” i na mentalau brigu. Na taj nadin zaledjenost tela moze postepeno da popusti, a misli se mogu osloboditi uko&enosti. Krute norme i ukorenjeni stavovi ée nestati, a telo ée malo po malo postati clastitnije i lakSe ée se kretati, Da zakljutimo Artritis: smanjena pokretljivost; uko€enost, tvrdoglavost, nedostatak unutrasnje topline, stroge norme i ogranigenja Artritis mi na bolan nagin stavija do znanja da u odredjenom delu ne dozvoljavam da Zivot slobodno struji.OL OL ay er a se ey ~10~ ae ‘Taj deo moze biti odredjena osoba, odredjena situacija, moje zanimanje, iedan neregen problem, odredjeni aspekt moje ligaosti, uopste moj Zivot ili neSto Sto Je po meni “protiv mene”. Dogod o odredjenoj stvari imam takvu “zamisage neéu moéi da se prema njoj harmonigno odnosim, ne dozvoljavam da livet sted tee, podinjem da se kogim, Ne pritvatam , dakle, neki deo svog Zivota, voleo bih da je drugatiji, onakav kakav ja hoéu da bude, Treba da se upitam: “Sta bih u stvari voleo? Sta mi smeta u Zivotu? Sta me ogranitava?sta me spretava da budem onakak kakav bih stvarno Zeleo da budem? Sta me boll?” Sve su to samo “uzrodnici” koji me upozoravaju 1: kojoj meri nisam u skladu sa sobom, koji deo moje lignosti nije slobodan, Pored toga ukazuju na to da ~sebi pridinjavam bol, ~ogranigavam sebe, -Zivim prosto utegnut u steznik, ~mislim da treba da budem ovakay ili onakav, vmislim da moram da se pridravam krutih normi, ~ne veruijem da bih mogao da se promenim, ~postavljam sebi pogreine ili previsoke norme, ~Zelim netega da se dréim, da se prilagodjavam, Artritis odaje da umesto u stvarnosti Zivim prema nekoj zamisi ili ideatu. Dokazuje da sam u svojim pogledima, stavovima i razmisljanju negde zastae, Ciat mise da znam kakay je Zivot, umesto da obratim paZnju i vidim “eekav jew stvarnosti”. moe ean artitisa se u stvari radi o postedicama moje tyrdoglavosti, -prmoguénosti da se.stvarna predam Zivotu, da budem poketljiy i clastiéan, Sta treba udiniti Bolesnik mora ponovo da naudi da postane otvoren, da ga nove ineobigne stvari ponovo “pokrenu”, pa ée onda i fizidki postati elastitniji, pokretljiv Mora da shvati dau stvari nije Ziveo; nego je iagradio dogme i upravijao se prema njima. Medjutim, ako prihvati da nikada nije kasuo da se utini potreban Korale jer to iziskuje samo malo brabrosti, ima sve Sanse da mu se stanje popravi. Ariritis sleriva u sebi poziv da nakim Zivotom upravija — kao centrala- sigurnost Koja pruza.unutrainja mudrost”, ida ne nastojimo da menjamo druge nego sami sebe, Bolesniku koji pati od artritisa nedostaje topliua, jer je propustio da Zivii Voli Prava ljubav ne postoji u dogmama, idealima ili u 2dmislima nego iskljuéivo u “Ovde i Sada” koje Zivahno pulsira, Bolesnik mora da shvati da ga njegove zamisli odvajaju od Zivota. Sam je sebe ligio slobode i samo on mote i da je vrati da bi preko nje ponovo postao ono Sto jeste. Mogucée je nautiti da Zovek ponovo stekne Fazumevanje- pa i prema sebi- da se ponovo otvori i dopusti da ga poneée struja Zivota . Treba da uvidimo: “Moja je obaveza da budem onakay kakav sam sad i mogu samo. da se radujem da me konaéno usmerava Zivot i da mogu slobodno da ispoljim svoje emocije.”Ek AL uA Ako se neko otvori pred Zivotom, ne moze mu se desiti da ga neka bolest prisili na mirovanje. Artroza U sluéaju artroze /nezapaljenskog oboljenja zglobova/ radi se o istrofenim zglobovima do ega je doslo jer nije vodjeno raéuna o nesrazmeri izmedju | optereéenja odredjenih zglobova, genetskih dispozicija i njihovog kapaciteta. To je veoma rasirena bolest, koja se u starijem dobu makar u blagoj formi pojavijuje . skoro kod svakog. U njenom razvoju mogu imati uticaj sledeéi fakto -urodjena slabost hrskavice 7 -heravnomerno optereéenje zglobova zbog X-nogu ili O-nogu -pogreSno zarasii lomovi i -proptereéenje zglobova zbog debljine a -preoptereéenje sportom -hormonski uticaji (Zene posle klimaksa, zbog, promens u hormonskom satusu &e3ée oboljevaju od artroze). U potetne simptome artroze spada oseéanje zategnutosti, krutost i bolovi, koji se prilikom pokretanja pojaéavaju. Prilikom pokretanja odredjenog zgloba, auje se krckanje ili pucketanje. U uznapredovalom stadijumu sve je izrazenija smanjena pokretljivost. Da zakijuéimo a: ‘Artroza: duBevne-psihigke promene, deformisanje sopstvenog postojanja, pogreSno ponasanje, krutost Artroza ukazuje ~da sam se veé u tolikoj meri promenio, da mi se i lignost deformisala, odnosno poprimio sam drugi oblik. Zivot ne moze vige bezbolno da tete. -da se ne opustam, da sam veé deformisao svoju lignost. Zbog pogreinog ponasanja prema sebi prihvatam prekomerna optereéenja. Ova deformacija mi ukazuje da je moja forma postojanja pogresna. Zaito to radim? Za3to hocu narogito puno da radim? ~jer u sadaSnjoj formi nisam zadovoljan sobom, Zeleo bih da budem u boljoj formi, Zelim da pobedjujem i viadam, posto sebe sada smatram gubitnikom. U dubini due znam da ne Zivim u skiadu sa sobom. | -da sam se priliéno udaljio od sebe , pa sam i izautra i spolja poprimio neprirodnu formu postojanja.Ne samo da mi neSto u meni smeta, nego sam se vee i 1 promenio. ! Sta treba uéiniti Treba da se upitam: “Sta me u stvari tisti? Za3to se ne ponaam u skladu sa svojim biéem?” Postoji opasnost da dobijem artrozu ako odbacim ono Sto je dobro, \ umesto da to radim. Treba da shvatim da X- ili O-noge ukazuju na pogreSan stav. Treba znati da pitanje:"U Zemu ne pratim moj sopstveni put? U kojoj meri odstupam od } posta=> =) ef _— = ~ Ade 42 fcbe samog? U kojoj oblasti nisam u stanju da se ispravim?” Jedan lofe zarastao lom mi pokazuje da se u meni neSto slomilo, da nisam celovit fda u tom delu jos nisam u redu ~ da nisam “potpun”. Poziva me da ponove postanea Jedno sa samim Kod artroze izazvane debljinom treba da se upitam: “Zadto sam tako tezak ili nezgrapan? ZaSto teglim sa sobom toliko pogreinih stvari?Za8to ve tivimu skladu sa svojom “unutranjom formom", na natin kakav sam u ctverto Kod artroze koja se javija u menopauzi treba da se upitam: “Da li sam Sarno postala samostalna i odrasla ili sam samo ostarila? Sta od mene dine okekuje sada kada sam ispunila ulogu supruge i majke? Sta treba de uéinim da stvarno Zivim u skladu sa svojim unutraSnjim biéera? Signal koji se krije u bolesti je isti kao kod artritisa, samo ito Je kod artroze mnogo jadi jer je veé doflo do deformacije. Jasuo upucuje upozoren je da Eovek bude ono Sto jeste, da nadje put ka svom stvarnom biéu i da se “suStingka Poistoveti” sa njim, Astma Astma je ret grékog porelda i znati “uskogrudost”. Kod ove bolesti radi se ° suzenju bronhija i malih bronhija Sto - kao posledicu artevitog stezanja glatkih misiéa - prouzrokuje upalu i preoseljivost disajnih putera, kao ct, sluznice koja Prekriva bronbije i prekomerno luéenje sluzi, Pomoéu odgovarajuéeg medicinskog tretmana ovi simptomi se mogu ublaziti, Bolesnik dobija lekove, koji smanjuju spazam bronhija, ali ma kali da su lekovi delotvorni oni lege samo simptom, a ne sam uzrok. Astmatitan napad bolesnik dozivijava kao napad guSenja opasan po Zivot jer {te je veoma bitno- dolazi do produzavanja vremena iaisaja: Avan ie manifestacija otpora prema uspostavljanju kontakata. Prilikom prvog udaha na neki nagin uspostayljamo kontakt sa ovim svetom, a sa posledujim ica jem naputtamo Zivot. Zivot je neprekidno davanje i prihvatanje. U privodi nakeg Postofania postoji dvojnost: udisaj iizdisaj, spavanje i budnost, Zivot i smrt Jedno Povlagi za sobom ono drugo. Zivot doziva smrt, a smrt stvara novi Zivot. Astmatitar Zeli svoju seksualnost di prenese u vi8u sferu, u svest, ona redjutim zapinje na pola puta u grudnom kaiu. Zeli da dobije jubav, a istovremeno je nesposoban da je pruzi. Problemi sa vazduhom uvek ukazuju da i u razmisljanju bolesnika Postoji Sreika, nezgrapan je i potcenjuje druge. Astmatifar voli tstocu, a izbegava tamno i netisto. Dobro se oseéa u planinama penjudi se iznad “prizemnosti postojanja”. Isto {ako se oseéa ina moru gee Gistoéa sveta minerala ima na njega blagotvomno dejstvo. Za astmatiéara najsavr¥eniji stepen distoce se oliava u sterilnosti, Suprotnost od sterilnosti je ujeduo i veoma moan terapeutski meted : legenje sopstvenom mokraéom, Astmatiéar se ovde u stvari suogava sa sopstvenom necistogom, mora da se suoti sa onim Sto odbacuje. Astma se moze shvatiti i kao osip, koji se javija iznutra. Ako naime ekcem bude priguéen on se Sesto pojavijuje u obliku alergijske astme. Leten je astme uie us takvim sluajevima Sesto i vrlo brzo dovodi do pojave ekcema, jer su koZa i pluéa dva najveéa organa Zoveka , preko kojih on stvara Kontakte. saad Sama reé astma , odnosno “uskogrudost” odaje i to da svuda gde dolazi do suzenja -na primer kod upale gria ili angine pectoris- tu se uvek javlja i strah. Sudenje i strah se ne mogu jedno od drugog odvojit Od straba nam se stisne u grlu, a ako se negega oslobodimo mi onda odahnemo. Trebali bi znadi da se upitate: 1. Sta mi spretava disanje? Cega se plaSim? — Jedini efikasan navin da se pobedi strah /sudenje/ je prosirenje svesti. Covek mora da se otvori, da pritni u sebe sve Sega se do sada uzdrZavao, Mora sa njim da stupi u kontakt , da bi mogao potpuno da ga ugradi u svoju duu. 2. U kojoj oblasti Zelim neSto da dobijem , a da ja ne dam niita? 3. Kakva, eventualno nesvesna, agresija postoji u meni i kako mogu da je se oslobodim ? 4, Sta ne Zelim da prihvatim, éemu se suprotstavijam? S. Sta u meni izaziva strah, éega se u stvari bojim? 6. Sa Sime ne Zelim kontakt, kakav kontakt izbegavam i zaito? Prilikom detaljnije analize kod astmatiéara mozemo konstatovati razliite oblasti problema, koji se jasno mogu odrediti, a istovremeno su u évrstoj medjuzavisnosti. 1. Problem davanja i primanja, odndsno Zelja za zatvaranjem: radi se 0 duboko} Zudnji prema istinskoj vezi i iskrenoj privlaénosti, koja je uglaynom izazvana prekomernom brizno’éu majke. Ljubav majke je imala ’ ogranigavajuéu ulogu, spretavala je razvijanje samostalne liénosti. Ovaj roblem moze da proisteknei zbog potiskivanja od strane jakog autoriteta , ‘bog nebrige majke prema detetu. Da vezasa majkom igra veoma znagajnu ulogu moze se dokazati i time da se kod veéine dece koja duze ‘yreme borave u sanatorijumu, dakle odvojeni od majke, nakon Sto su se navildi na izmenjenu sredinu, u veéini slutajeva dolazi do naglog poboljanja zdravstvenog stanja. 2. Priguena Zelja za viaSéu, koja je u potpunoj suprotnosti sa sopstvenom nesposobnoSéu: bolesnik prozivijava oseéaj bespomoénosti i nelagodnost zbog pasivnog trpljenja deSavanja, Kao posiedica toga do astmatinih napada uglavnom dolazi u situacijama gde pacijent odbacuje samo - deSavanje. Odbijanje deSavanja sa gauSanjem guSi disanje. 3. Priguiena agresija, i istovremeno nemoguénost -odnosno strah — da se gresiju izaziva naka zaprepa8éenost time da prozivijavamo take stvari, da treba takvi da se pokazemo. 4. Odbrana od delova Zivota , koje smatraju prijavim. Tu moze da spada seksualnost, Zivotinjski instinkti, praSina i sliéno. 5. Kod starijih vaznu ulogu dobijaju psihitki razlozi, posebno teSkoce prilagodjavanja, koje proizilaze iz starosti. Ljutnja, strah, unutraSnja napetost, zanovetanje i odbijanje , sve to moze da izazove astmu, a napadi su to Ze3éi Sto se vise spomenute emocije potiskuju, uéutkuju.' z ie Kadgod dodivimo gréevit napad, kao kada izdigemo kod astme, to je uvak jedna vrsta odbrane. Gré koji se javija prilikom izdisaja u stvarti je “kontraudisaj” Astmatiar hoée da zadr4i ono Sto ima, ali time Steti sebi, jer nije u stanju da daje. Poprima odbrambeni stav.Nege da prihvati nista novo, potpuno se zatvara, iako je krajnja forma zatvaranja smrt, Astmastiéar mora da naudi da pribvati sopstveno nesavréenstvo, bespomoénost, i ne sme protiv nje da se bori. Kada bolest traje duie vreme dolazi do poveéanja gruduog koa i njegovog ukruéivanja. Iako dobijamo monumentalnu spoljainjost zbog znagajnog smanjenja elastitnosti ona skriva mali disajni kapacitet. U ovom sluéaju telo svojim jezikorn kristalno Jasno izraZava ofekivanja koja Zovek inia prema sebi i nemoguénost da se tome udovolji. Umesto stvarne snage imamo samo “naduvenost”, koja mose da se pojaéa éak do gubitka svesti. Da zakdjudimo Astma: pritajena Zelja za dominacijom, prigu¥ena agresija, neutaZena Zelja za slobodom Astma ukazuje > da mi se nekto ili neko isuvise priblitio, zato se oseéam ograniten, pritisnut, ne mogu nesmetano da se razmahnem. U meni postoji neutaziva Zelja 2a slobodom, Zeleo bih da se iskadem i da potpuno dodjem do izrakaja, - da imam oseéaj da ne smem da se opustim, a moda sam za to veé i nesposoban. Narodito treba da se kontroligem 3to se tite moje litnosti. Istovremeno u meni postoji jaka Zelja da doprem blige sebi. ~ da me sopstvene zamisli, o&ekivanja okoline i morale norme sputavaju , ogranitavaju. Zivim van Zivota jer postojim izvan sebe. Sta treba uéiniti : Treba da shvatite da: "Nije samo moguénost, nego mi je i obaveza da budem onakav kakav jesam.” Vaino je da oboleli naudi da izrazi sebe, da iskaze oseanja, da postane otvoren, da bo mogao da daje i da prima. I2disaj i udisaj su jednako vaini! Nema u Zivotu nista 3to bi stvarno moglo da nam Skodi, da nam se isuvige priblizi. Samo ako smo u stanju da prihvatimo Zivot onakav kakav jeste, imaéemo moguénost da Zivimo u potpunosti. . Isto je tako vaino da se oslobodimo svega 3to u stvari nije deo nas. Covek mora da naudi da privati sebe onakvim kakav jeste, da dozvoli svome stvarnom iu da Zivi. To podrazumeva da se iznese na povrSinu sve 3to je sakriveno na dau due, ono to Zovek najradije ne bi dirao, nikome ne bi pokazao. z Astma poziva obolelog da krene putem , koji vodi unutra jer ée samo tako naéi u sebi mir i sigurnost. Neée se u njerau pojavijivati Zelja da drugom foveku neSto samo “odbropée”. Treba shvatiti: “Ne moze se samo davati ili samo dobijati, Yy 4AF ~ us” bez udisaja nema izdisaja. Ta dva zajedno Gine celinu, inate ée mi uvek neSto nedostajati.” ‘Ako Zovek -i sebi- pruza ljubav onda ée ga i voleti. Za obolele od astme | posebno vaii izreka: “Ko Sta seje to i Zanje.” Ne postoje ni netiste ni nizerazredne stvari, ak ni u mama samima jer sve éini deo celine. ‘Tamne strane postoje samo dok dozvolimo njihovo postojanje, dok ih neprekidno razvijanje nae samosvesti ne osvetli. Ako svoje strahove iskreno i bez uvijanja priznamo sami sebi neemo vide izbegavati situacije koje izazivaju strah, nego emo ih_na odgovarajuéi naéin integrisati u svoj Zivot, Razumevanjem dau i i meprijatna iskustva imaju vaznu ulogu, strah postepeno nestaje. Upitajte se: “Gde odbacujem sebe? Kakav ne Zelim viSe da budem? Cega se plaSim, Sta bi Ijudi mogli da otkriju kod mene? Sa kim ili sa time ne Zelim da kontaktiram i raSto?” Sinuptom je uvek poziv da posvetimo odgovarajuéu pazaju svim aspektima svog postojanja, da dozvolimo sebi da budemo onakyi kakvi jesmo. Ne postoji niSta Sto bismo trebali da odbacimo, od éega bi trebali da se uzdrZavamo. Ne posto) ovek koji bi bio superiorniji od drugog, ali nema ni manje- vrednib. Svi smo jedinstveni i sa jednakim pravima. Treba da prestanemo da se gréevito drzimo peéeg, treba da napustimo privid, jer samo autentiéna lignost u svojoj jedinstvenosti moze slobodno da oblikuje svoj Zivot. /-Mokrenje u krevet Pratnjenje besike je telesna manifestacija tela da s vremena na vreme treba da se oslobodimo “viika”, treba da ukdonimo nadraiaj, koji stvara napetost. Iereka “Unerediti se u gaée od straha” samo dalje ukazuje na to da u napetoj ili opasnoj situaciji i disto telesno Zel ogemo da se oslobodimo, napetosti. Mokrenje u krevet je u stvari nesvesno “oslobadjanje od napetosti”. kad “razum ode da spava”, odnosno kada dete izgubi budau kontrolu svesti i tokom spavanja u uspavanu svest” prodru nesvesne emocije i slike. Povrh svega to se dogadja tako da sutradan ujutro i okolina primecuje Sta se desilo, odnosno otkriva na unutraSnji otpor. Naime, mokrenje u krevet je nesvesni protest protiv nepravednog ponaSanja esredjenosti Zivota. Stvarni uzrok problema esto treba traziti u Jjima, ane u “okrivijenom” detetu. Roditelji bi sa puno vide razumevanja ” trebali da prate odnos deteta sa okolinom, na koji natin se u njemu odrazavaju deSavanja svakodnevnog Zivota, Cesto se debava da je mokrenje u krevet izazvano prekomernim ‘] o&ekivanjima, na primer krivim ambicijama roditelja prema detetu. Ovaj vi “oslobadjanja od napetosti” takodje mogu izazvati svadje braénih partnera i nesuglasice , koje proizilaze iz njihovog razlititog vaspitanja. javija se Da zakljudimo Mokrenje u krevet: Plaé mokraéne bedike, protest protiv pogreSnog postupanja sa detetom i protiv neadekvatnih okolnosti, prekomerna ogekivanja, unutraSnja napetost 1a = se = os Yo -Ab~ Dete (ili odrasia osoba) ima oseéaj da od njega previge ofekuju, A on za samo toliko, Zbog jakog uticaja okoline nije u stanju da se oslobodi napetosti, koja se u njemu skuplja, ne moze stvarima da upravija onako kako bi stvarno voleo. Oseéa da ue sme da bude onakav kakav je stvarno. Teraju ga da prihvati forme ponaSanja, koje su mu strane, Spretavaju ga da se ponaga kao dete. Nita se ne deSava onake kako bi on Seleo. Cim u detetu popusti kontrola trezvenog uma, oslobadja se i napetost. Kao beba dozvoljava da sve teée svojim tokom, odnosno prestaje kontrola. Mokrenjem u kKrevet dete saopitava sledeée: “Jo sam toliko mali, da se noéu upiskim. Kad god se to desi moji roditelji bi konaéno stvarno trebali da se pobrinu o meni ida se se mnom bave. Oseéam da sam zapostavljén i napuSten.” Sta treba udiniti Treba da prestanemo da neprekidno nameéemo okolini svoje stavove. Ne ismo smeli da od svog deteta trazimo ono Sto smo mi nekada Zeleli da uradimo, ali nismo smeli. Radije treba da mu pomognemo da postane ono Sto jeste. Niko ne moze preko svog deteta da nadoknadi ono Sto je nekada propustio. Medjutim roditelji mogu da pomognu svom detetu da re8i problem samo ako Su veé reSili svoje probleme, odnosno ako su se oboje resili neprirodne napetosti. Treba da napuste o&ekivanje apsolutno perfektnog udinka, ne treba da jure 2a nedostiznim. Suitina vaspitanja je naime ba u tome da u drugome podstaknemo razvoj poteneijala, koji se kriju u njemu umesto da u njega projektujemo svoja o&ekivanja. Liubaviju i razumevanjem mozemo osloboditi svoje dete unutraSnje napetosti, pa neée vise imati potrebu da “plage preko bedike”. Gubitak svesti Gubitak svesti: oseéaj potdinjenosti, stanje neaktivnosti, bedanje od odgovornosti, namera izhegavanja odredjene situacije, prekomerna ofekivanja Re& nesvest, obeznanjenost nosi u sebi originalno anaéenje reéi: bezivotnost, nedostatak snage. Osoba koja esto gubi svest time signalizira okolini da se oseéa “nejaka”, odnosno prepuitena drugima. Oni koji neoéekivano dospev3i u neprijamnu situaeiju misle da ne mogu da se oslobode napetosti, odnosno da ne mogu da izbegnu odredjenu situaciju ili problem desto padaju u nesvest. Time saopStavaju sledeée: “Pogiedajte, niita ne mogu da uéinim jer sam nemoéan! Gubitak svesti istovremeno moze biti i jedan natin beZanja od odgovornosti Naime od nesvesne osobe se nigta ne moze traziti., o&ekivati. Obeznanjeno stanje, dalle, stvara uslove da Zovek pobegne od neke obaveze. Nesainica.¥” PoSto tokom spavanja na povrsinu svesti isplivava sve ono Sto je tokom dana dospelo u podsvest , spavanje od nas iziskuje bezuslovno poverenje i sposobnost da smanjimo aktivnost, odnosno da odustanemo od samokontrole. Ako neko pati od—AY- nesanice treba svesno da zakljuti dan, s punim poverenjem treba da se preda nodi, bez toga da mu misli veé lutaju kod sutraSnjeg dana. Starijim Ijudima je potrebno mnogo manje sna nego mladjima. Potev od 70. godine Zivota proseéno vreme spavanja se smanjuje na pet-Sest sati, ne raéunajuéi dremanje u toku dana toliko karakteristiéno za veéinu starih Ijudi. Zbog toga se stariji ljudi tokom noéi povremeno ili redovao bude, medjutim vreme budnosti im se uglavnom ini duzim nego Sto je u stvarnosti, Raspolozenje im kvari Sto se kao posledica smanjene potrebe za snom bude rano ujutro kada dan joS nije ni poteo. U tome puno moze da pomogne duga ja (eventualno sa psom) i muzike povezano sa meditaci moze biti korisna Setnja, dob + Ako neko ne moze da se oslobodi deSavanja u toku dana, nosi teiku odgovornost i oseéa da i u snu mora biti spreman da donese odredjene odluke, ako neko ne moze da prekine sa aktivnostima u mislima verovatno je da ée imati poremeéaj spavanja. - Ako neko prema spolja¥njein aje vektadku sliku o sebi jer neée da ga vide onakvim kakav jeste, ako se neko boji svog naligja (koje se pojavijuje nou) , potiskuje neke delove svoje lignosti, neée da ih vidi i pribvati, akoneko ima strahove ; koje ni sam sebi ne sme da prizna, vrlo verovatno ée se bo} ‘onda morati da se suodi sa svim ovim Sto je naveden 7 fi, bojaée se i noéi, kada je svestai puno drugi ke se neko boji smrti, bojaée se i nod jesvestan na potpuno drugi = -Ako neko Zeli neprestano da viada svojom okolinom, nije sposoban da se opusti, da pasivno dozvoli deSavanja, ne trpi podredjen polozaj, doziveée i san kao “nedostatak viasti”, pa neée ni sam moci da mu se prepusti. - I spoljni faktori mogu imati ulogu kod pojavijivanja problema sa spavanjem. Neudoban leZaj, neodgovarajuéa sobna temperatura, nadrazujuéa piéa (crna kafa, Kola, &aj, alkohol), lekovi koji sadrZe kofein, neprijatna buka i takodjéznatajni boloviraznog porekda (zuboboija i glavobolja, bolovi uZélucu, ret iéni bolovi) , sve su to faktori, koji mogu spre€avati, odnosno odagnati san. Sredstva za spavanje nikako ne d traba 2 SRFatifi na Sto je mc igraiske ike d'Vremenu’ kos ‘diizég piitovanja avionom a cao Sto’ je"opers Maio ko pati od ozbiljnog nedostatka sna jer telo ~ako je potrebno i u toku dana- zahteva odmor koji mu pripada. Pre svega, , spavanje ne sme da postane muéna obaveza. Prekomerna potreba za spavanjem, medjutim, éesto postaje sredstvo bezanja od Zivota, ko) se-smatra nedovoljno sadrZajnim. U preduslove eg sna spada ne samo uravnotezenost psihe nego i zdrav umor tela. NaSe telo je, naime pre svega sistem za kretanje i treba mu dovoljno kretanja da bismo se ose¢ali umorni kada legnemo u krevet. Wa=a aso t Nesanica: strah, “veStatka slika 9 uslévi (Iezaj, buka, temperatura); prepustimo ”, gréevita samokontrola, nepovoljni eba nauditi da se opustimo, da se i pate od nesanice treba da naute -da se opuste -da se prepuste ~da pribvate sebe u potpuno “zamagljenom” stanju ~da se odreknu viasti, da se prepuste zakonitosti prirode -da se oslobode strah: i Nezgode (uopite) Nezgode: “iskliznulo mi je tlo ispod nogu”, “izgubio sam ravnotezu”, “ izbagen sam iz koloseka”; nisam u skladu sa sobom Svaki Zovek je u potpunosti odgovoran za svoj Zivot i svoja déla. Posledice toga se pokazuju u Zivotnim okolnostima svake osobe. Svaku nezgodu, iako veéinom nesvesno, prouzrokujemo mi sami ili provociramo da bismo proZiveli odredjeni dodivljaj, da bismo oslobodili energiju koja ga uzrokuje. Ako pofnemo da analiziramo i racionalizujemo tok jedne nezgode ubrzo éemo pronaéi problem koji iza nje stoji. DeSava se da “izgubimo ravnotezu” ili da “izgubimo tlo pod nogama”, da “gubimo vast nad negim”, zbog éega “iskatemo iz Koloseka”, Drugi put “ne mozemo vige da se saviadaino”, Kao i u saobraéaju, u Zivotu nam se deSava da “gkrenemo,s puta”, “upadnemo u jarak”, “pogresimo pravac”,” izletimo u krivini” ili da se “sudarimo s nekim”. Ako sam prouzrokovao nesreéu jer nisam mogao da zakogim to znavi da sam u odredjenim delovima Zivota /situacijama, razvoju) toliko opasno ubrzao da time dovodim sebe u opasnost. Verovatno i u Zivotu previge Zesto zapoginjem riziéne manevre obilazenja ili “neSto propustim” pa drugi treba da me izviage iz blata. Ako sve ovo pailjivo analiziramo vidi se da na Zivotnom putu te osobe neito nije u redu, Mo%da ona nema zadovoljstvo u svom pozivu, a ipak nastavlja to da radi jer posao donosi dobru zaradu. U drugom slutaju ne raskida zajednitki Zivot iz Bistog komoditeta ili kukavitiuka inko je on ve¢ davno prazan, Jako Zelja 2a Promenom veé jedno vreme tinja u nama, do sada nistto imali dovoljuo hrabrosti da udinimo odlutujuéi korak. Jednog lepog dana, medjutim, naizgled sluéajno, desiée se neSto Sto e Zoveka “skrenuti sa njegovog puta”. To “nesto” nije niita drugo nego jasno razotkrivanje stvarnog problema... Naime; u skladu sa zakonom rezonancije, svako se suogava samo sa dejstvima koja Je sam izazvao ili udinio “potrebnim” Ipak, uvek postoje i faktori koji na-Zoveka naizgled utigu spolja. Bai zbog toga mnogi uzrok nesreée traze u tom spoljasnjem faktoru. To je isto kao da tvrdimo da je sliku stvorilo slikarsko platno, kist i umetnitke boje! U tom sluéaju se ni pijani vozaé, koji je nekoga pregazio i usmartio ne bi mogao smatrati iskdjuéivim kriveem 2a nesreéu, Ako patimo onda smo mi sami ue—AQ- Seed uzrok , na sadaSnji natin Zivota, sa Sijim posledicama nas Zivot sada suotava. Covek je uvek ujedno i krivac i Zrtva, samo Sto nedostaje shvatanje da to dvoje dini jedinstvo. : Ako tok jedne nesreée “osvetlimo” na ovaj navin, nagiéemo jasne nazaake koje upucuju na stvarni uzrok, na probleme koji se iza nje provlaée. Postage nam jasan zadatak, koji nam Zivot postavlja, odnosno daje i dobiéemo Sansu da shvatimo stvarnost koja se krije iza privida, da se obogatimo novim saznanjima, koja-ée nam pomoéi da sve vise budemo ono Sto jesmo. Paraliza (uopite)’ a Paraliza: duboko ukorenjem strah, mentalna-psihitka nepokretljivost; ne dozvoljavam sebi da se iskazem,; emocionalne inhibicije, unutraSnja napetost Paraliza ukazuje na duboko ukorenjen strab , do kojeg Sesto dolazi kao posledica nerazresenog Soka. Ovde moze da se radi o strahu od odgovornosti, neretko od odgovornosti prema sebi. Ta zebnja prvo dovodi do mentalne-psihiéke nepokretnosti, ali ako se tu ne razredi pre ili posle ée prouzrokovati paralizu. I ovom sluéaju pre svega treba da obratimo paznju na poruku tela. Paralizovani deo tela jasno ukazuje na karakter postojeéeg problema. Treba se znati predati strahu, prodreti u njegove dubine, da bismo ga razrebili jer Zivot od nas oéekuje da mentalno , psihitki i telesno podjednake budemo pokretljivi. Paraliza istovremeno pokazuje da ne dozvoljavam svome biéu da postoji , ne dajem mu dovoljno prostora da se razmahne. Da bismo shvatili stvarne uzroke bolesti treba uzeti u obzir koji deo tela je paralizovan i 3ta mi ta poruka govori jezikom tela. Paraliza delova lica ukazuje na to da ne Zelim da se suogim sa nekim delom svog Zivota. Ako su mi postale nepokretne noge to znagi da nisam uéinio jedan neophodan korak. Ako mi je paralizovana jedna strana tela onda je jedan deo moje lignosti postao nepokretan. (Kod desne strane tela radi se o spreéavanju spoljainje radnje, a kod leve strane radi se 0 unutraSnjem biéu, o oseéanjima koje sam blokirao). F Bilo kako da je, u paralizi se uvek krije poziv: da dozvolimo svom biéu da slobodno postoji, wsvakom pogledu. Potrebna je nemala snaga, izdrZjivost, istrajnost i hrabrost da otvoreno pribvatimo celokupno svoje postojanje i da ga afirmativno prihvatimo, ma koliko nam u nagim ili tudjim ogima izgledalo nesavrSeno ili jadno. Kakve god da osobine ima jedan Eovek, ako su one deo njegovog postojanja onda treba da ih prozivi jer ako nae unutrainje biée ne moze da dodje do izraZaja to dovodi do napetosti i u krajnjem sluéaju se manifestuje u spoljaénjim simptomima. Kada bi drvo smatralo da nije dobro Sto radja voée i spreéavalo bi da se ono razyije, pre svega bi doslo u sukob sa suStinom svog postojanja i potisnuta energija bi ga pre ili posle osuSila. Medjutim ako rodi svoje plodove, oni ée sazreti i sami od sebe pasti jer nista ne spreéava prirodni tok Zivota. Sliéno tome i paraliza ukazuje da postoji prepreka i ako se ona ukloni Zivot ponovo moze slobodno da buja.~20- fo Osip na koii Osip: poziv da se vise bavimo sobom; neSto nas “svrbi”, vige ne dozvoljava da ga ugusimo .___ NeSto Sto me zaokuplja iziazi na povrSinu i postaje vidljivo. Neprestano ‘serbi” prisiljavajuéi me tako da se time “bavim” i da se time suogim. Prvenstveno se to odnosi na alme u pubertetu. U ovom sludaju je seksualnost ono to intenzivno zanima mlade i izlazeéi na povriinu prisiljava ih da se njome suoge. Ova novina ujedno stvara i strah jer zaokuplja mlade takvom silinom da moze éak da odredi i njihovo ponaganje, Oni dolaze u iskuSenje da prigue ovu novu silu, ali uskoro dolaze do saznanja da ona ne odstupa. StaviSe, poprima vidljivu formu i “svrbece” dolde god se njome ne bavimo dovoljno temeljno, dok energije koje nas pokreéu ne dovedemo u harmoniéan sklad. Poremeéaj cikdusa Poremeéaj cildusa: nezadovoljstvo svojom ulogom, svojegiavost; nedostatak sposobnosti za “predavanje” Menstruacija zabteva od iene da se delimiéno odrekne redovnog toka Zivota, jer u tim danima Zivot ne tede onako kao inaée. Menja se raspolozenje, a posebnu painju i brigu zahtevaju i telesne manifestacije. Povrh toga menstruacija je u simbolignom smistu duboko Zenska stvar , koja paznju skreée na seksualnost, na predavanje, na ulogu %ene i radjanje. Ako Zena nije zadovoljna svojom ulogom, ima seksualne probleme, buni se protiv jo uvek podredjene uloge, koja dolazi do izraiaja u svakodnevici, imaée probleme sa menstruainim ciklusom. Zena koja ne odstupa od svoje volje, ne Zeli da se povinuje tom cikliénom ponavljanju svoje Zenstvenosti, time kr3i prirodni red stvari, odnosno pravilo. z U terapiju svakako treba ukljuditi i parmera jer moze imati nemalu podsticajnu ili ograniéavajuéu ulogu u samospoznaji svoje suprtige. Videti jo¥ pod Menstrualni poremeéaji. Seéerna bolest Oko 4% svetskog stanovni8tva pati od Sederne bolesti. Sklonost ka bolesti moie biti nasledna, U razvijanju bolesti veliku ulogu ima prekomerna debijina. U redjim sugajevima uzrok je virusna infekeija jer virusi napadaju éelije koje proizvode inzulin. Poveéani nivo Seéera u krvi je izuzetno opasan iako dugo ne prouzrokuje nikakve tegobe, medjutim pre ili posle napada i o8teuje zidove krvnih sudova. Posledice bolesti se vecinom otkrivaju veé kada je do oStecenja nepovratno doslo. Komplikacije se pre svega pojavijuju na ofima ina bubrezima. Prekasno dijagnostikovana Seéerna bolest moze dovesti do oSteéenja vida ili Zak slepila, kao i~d4~ jencije. Cesto dolazi do poremeéaja cirkulacije u donjim ekstremitetima, a znatno se poveéaya i rizik od infarkta ili mozdanog udara. Da bi éelije bile u stanju da apsorbuju Seéer iz krvi telu je potreban inzulin, hormon koji se proizvodi u pankreasu. Ukoliko ga nema dovoljno ili se proizvodi u pogreSnom sastavu nivo Seéera u krvi se podize na nivo iznad normale, Medicinska nauka razlikuje dva tipa Seéerne bolesti: Tip 1. Kod ovog tipa Seéerne bolesti doflo je do velikog ili potpunog o8teéenja éclija koje u pankreasu proizvode inzulin, zato organizmu tokom celog Zivota inzulin treba VeStatki obezbedjivati. Bolest se uglavnom javija pre tridesete godine Zivota, i tu spada oko deset posto obolelih od Seéerne bolesti. Tip 2. Ovde se radi o takozvanoj staratkoj 3eéernoj bolesti. Javlja se kod starijih od Setrdeset godina, i éini oko 90% obolelih od Seéerne bolesti. Nasledna sklonost igra veliku ulogu . Od uzrogaika bolesti na prvom mestu je prekomerna debljina. [ako telo neprekidno proizvodi inzulin, koliéina nije odgovarajuéa, Kod ovog tipa Seéerne bolesti , koji se inaée zove diabetes mellitus — Sto u prevodu slikovito znati “mokrenje Seéera” — Secer koji dospeva u organizam ne moke da se asimilira, odnosno da se ugradi u éelije. Seéer je od najstarijeg doba simbol ljubavi i priviagnosti. Deda i baka svoju ljubav prema unucima izrazavaju slatkiSima, a i debeli Ijudi u slatidSima traze utehu za svoje probleme i samoéu. Seéer je ,znadi, Zesto sinonim za “prijatna dseéanja” za “Ijubay” ili za “briznost”! Preko njegove telesne reakcije o 3e¢ernom bolesniku odmah znamo da iako primi oseéanja i ljubav (u materijalnoj formi 3eéer), nije u stanju da ih obradi. Nedostaje mu sposobnost da svari paZijivu brigu svoje okoline. Iako mu je nivo Seéera uw krvi visok, odnosno ima u sebi dovoljno “Ijubavi” ne zna Sta ées njom, vraéa je u neizmenjenoj formi. PokuSava slatkisima da nadoknadi ono Sto mu u stvari nedastaje, svoj Zivot i aktivnosti prebacuje na alternativni nivo. Ali kao Sto je to Sest sluéaj i sa slatkiSima i ovde ostaje otuzan ukus. Oboleli od Seéerne bolesti ne trpe brigu i ljubav, iako im je potrebna. Svesno ili nesvesno negiraju te svoje potrebe, ne Zele da ih priznaju, Tako postaju nesposobni da prihvate ljubav i da jei sami daju. Ako se neko na ovaj naéin drzi podalje od “slatkog Zivota” vremenom neizbeZno postaje “ogoréen”. Uzroéniei diabetes mellitus su pre svega krize, potresni dogadjaji i situacije koje zahtevaju reorganizaciju, ponovno uspostavijanje celokupne litnosti: trudnoéa, pubertet i menopauza izrazito vaze za situacije u Kojima Covek i sam sa sobom mora da se izbori. Faktori koji mogu da dodju u obzir kao izazivati diabetésa su na kraju krajeva toliko raznovrsni, Koliko i Zivot sam. -Uzmimo na primer mu’karca, koji od danas do sutra ostaje bez posla, i ima oseéaj da je za svoju porodicu dalje potpuno beskoristan. Iz njegovih oseéanja direktno proizilazi pretpostavka da ine zasluzuje ljubav svoje okoline jer je u svojoj ulozi izdrZavaoea porodice doZiveo neuspeh. Ova polazna pozicija moze dovesti do toga da i ne Zeli da primeti ljubav i brigu svoje porodice, i kasnije u obliku Seéera i ne moze da je primi. Neka stoji ovde jedan drugi, istiniti sluéaj: Kod jednog deaka od pet godina neoéekivano je dijagnostikovana Seéerna bolest. Prilikom razgovora sa roditeljima ustanovijeno je da je dete skoro neprekidno bilo okruzeno bakom i dedom, kao i JA= bd~ uz raznom drugom rodbinom. Izmedju pojedinih grana porodice dolazilo je do Zuénih svadja, tako da je de¥ak postao nesiguran kako da prihvati milovanje “zle” tetke, odnosno gije savete da poslusa. U njegovom siuéaju je doSlo do “smetnje u primanju Ijubavi” u pravom smislu reéi. Da zakdjuéimo Segerna bolest: seksualni potencijal, koji se tek razvija, oseéaj razoaranosti, oseéaj manje vrednosti. Poziv da sebe vise volimo i da uSivamo u Zivotu, Seéerna bolest ukazuje na to da ne prihvatam prijatnu stranu Zivota, udivanje i ljubav, jer imam oseéaj da ne zasluéujem painju. Ne smatram sebe vrednim paznje, pa Ijubav i ne mogu da pribvatim jer naizgled nema nikakve veze sa mnom. Nedostaje mi sposobnost da volim (emu je Sesto uarok neko razo€arenje), pa sada vige i ne smem iskreno da priznam svoju ljubav i Zelje. Mentalno sam “pothranjen”, Prekomerna tezina ukazuje da teglim sa sobom vigak, pokuSavam da budem “vide” nego Sto jesam, odnosuo Zeleo bih da budem neko drugi. “Uzimam drugi oblik” poSto stvarni oblik odbacujem. Virusna infekeija je znak da dozvoljavam u sebi prevagu utacaja meni strane energije, da me odredjuje neka strana stvar. Zedj kazuje da sam Zedan Ijubavi, jer poito ne volim sebe nisam u stanju ni da primim ljubav od drugib. Zato razofaranost u sebe moram da “utopim u piée”, ‘TeSko zarastanje rana znaéi da neprekidno ponovo ranjavam sebe, pa ni stare rane ne mogu da zarastu, Treba neSto da se desi pa da ponovo budem zdrav, da budem u jedinstvu sa sobom, da prihvatim sebe. Svrab simboligno izrazava da bih trebao vige da se bavim sobom. Zamor mi daje do znanja “da sam se umorio da ovako nastavim dalje”. Problemi sa bubrezima ukazuju na probleme s partnerom (posto su bubrezi nad “partnerski organ”), na nedostatak harmonije sa sobom i drugima. Problemi sa ogima me upozoravaju: “Treba da nauéim da se vidim drugim odima (punim ljubavi) ine smem neprekidno da se osudjujem. Prestanak rada srea znadi da sam sebi uskratio ljubav. Posto je sree organ Ijubavi, pre ili posle prestaée da radi. Dijabetes u miadosti dokazuje da jo¥ nisam naugio da sebe pribvatim s Ijubaviju, od pogetka Zelim da budem neko drugi. Dijabetes u kasnijim godinama Jasno pokazuje: “Projurio sam kroz Zivot, ponesto sam radio, i tek mnogo kasnije sam shvatio da nisam Covek za koga sam se smatrao. Zivot me joi na vreme suofava sa onim Sto mi nedostaje, jer nije mi preostalo jo’ puno vremena. Nedto sada moram da promenim.” Sta treba uéiniti ; Trebali biste da postavite sebi pitanje kako se odnosite prema vrednostima vake litnosti, u kojoj meri smatrate da ste vredni ljubavi. A trebali biste da analizirate i vasu sposobnost da volite. Objainjenje za vaSe ponaSanje éesto se nalazi~d 3 ~ &3 u strahu od seksualnosti ili od eventualnog razo&arenja u Zivotnog partnera. Ako otkrijete uzrok vaSe reakcije biéete sposobni da svoje ponaéanje korak po korak promenite. U dubini poziva koji se manifestuje u bolesti uvek stoji Ijubav prema sebi, odnosno shvatanje da smo stvarno vredni ljubavi, da smo jedinstveni. Svaki Zovek je individua sa svojstvenim zadatkom i misijom. Samo ako”obuéemo” sopstvenu litnost moZemo voleti i prihvatati radost, i umesto da sebi neprekidno neSto dokazujemo mozemo sebi dozvoliti “Juksuz” da uzivamo u Zivotu, Prelom kestiju Prelom kostiju: U odredjenoj oblasti sam se “utvrdio”; nedostatak elastignosti; neSto iz prodtosti sam “prelomio”, ne&to potinjem ponovo Iavanredau otpornost kostiju mozemo zabvaliti ne samo njihovoj tvrdodi nego istovremeno i njihovoj elastignosti. Ako se poveéava évrstina kostiju, poveéava + sei rizik preloma. Prelom kostiju, iako se ini da je do njega doilo zbog nezgode koja je apsolutno prouzrokovana “spolja”, ukazuje na to da je Zovek “ u odredjenoj tavki previge postao krut”, neelastiéan, Istovremeno doprinosi da “prekinemo” sa starom situacijom ida u promenjenim okolnostima poénemo sve ispotetka. Gips nas prisiljava na mirovanje, onemoguéava nastavak dotadainjeg puta i imamo dovoljno™ ‘vremena da razmislimo o tome na koji naéin smemo ili treba da koristimo “nas alat” u buduénosti, Kada se gips ukloni jo3 jedno vreme treba biti oprezan'sa opteregenjima. Treba da budemo oprezni u svemu 3to Sinimo! Maucanje Mucanje: strah od emocija nakupljenih u meni, od animalnog, od instinktivnog, od telesnog; Zelja za kontrolom; treba nauciti da prihvatimo sebe U normalnim okolnostima Ijudski govor je “tefan”, Povezano i nesmetano izrazava nage misli. Onaj koji muca, medjutim, govori “iskidano”, secka svoje re€enice i rei, kao da Zeli da postanu neprepoznatijive, kao da prvo treba da kontrolige Sta sluSalac od izreenog treba da razume, koje njegove redi treba uopite da dopru do javnosti. : Neki imaju utisak da onaj koji muca iz Gistog straha ili zbog nedostatka konstruktivne snage jednostavno “nije sposoban da sastavi ni jednu razumijivu reéenicu”. Situacija je verovatno potpuno obrauta: onaj koji muca igi na lonac w kojem sve vri i ji poklopac treba évrsto dréati da iz njega sve ne iskipi. ‘Onaj koji muca oseéa jak poriv da govori, « istovremeno jako Zeli da od izretenog dosta toga ostane neiskazano. Temeljno filtrira i kontrolige reéi jer se baji nakupljenih emocija i nagona, koji tokom govora nastoje da isplivaju na povrsin. Boji se nekontrolisanog, nesvesnog, boji se svojih zamagljenih mrija, nakupljene agresije i seksualnog nagona. Ukratko, nesvesno strahuje od svega animalnog, telesnog i nagonskog. Dolazi u iskuSenje da sve Sto ima dodirne take sa ovim oblastima “proguta”, spreai i udini neprepoznatljivim. ‘Oboleli mora da nauti da prihvati sebe, svoje manjkavosti, agresivne nagone i telesnost, da slobodno izrazi svoje emocije. U okviru terapijske grupe dobijau —24- a moguénost da iskaze syoju lignost i svoja ose¢anja, da ih oslobodi i pribvati. Drugim regima: mora da naudi da prihvati sebe! Depresija Depresija se moze pojaviti u brojnim oblicima. Moguée varijante idu od nezainteresovanosti i manjeg neraspolozenja preko umora, problema sa spavanjem, glavobolje , nedostatka apetita , zatvora i gubitka teZine pa do potpune Simptomi koji ukazuju na depresiju su tako brojnii individualno toliko ti da je desto veoma teSko postaviti sigurau dijagnozu, a neretko se depresija i ne prepozna. Medicinska nauka razlikuje tri tipa depresije, medju kojima se u stvarnosti ne mogu povuéi jasne granice. 1.Depresija zavisna od fiziékog stanja Razvijanje ovog tipa ima koren u oSte¢enju mozga, tumoru na mozgu ili zakretenju krvnih sudova, Mode da se pojavi i kao posledica infarkta, sréane insuficijeneije, hroniénih bolova, virusne infekeije ili poremeéaja u hormonskom statusu. U nekim sluéajevima prouzrokuje je uzimanje nekib lekova. 2. Endogena depresija Ovaj vid depresije se, kao 3to i sam naziv ka%e, Siri iznutra prema napolie, Cesto veé unapred postoji predodredjenost za njenu Pojavu i kao posledica jakih emocionalnih potresa iziazi na povréinu, Bolesnik oseéa unutraSnju prazninu, raspolozenje mu je loSe, apatizan je. Svoje stanje smatra jadnim, tekkim, nedostaje mu sposobnost za proiivijavanje emocija. Postaje neosetljiv ne samo na radost, Ijubav i interesovanje, nego je nesposoban i da izrazi tugu, bes i Zaljenje. UopSte ne udestvuje u deSavanjima oko sebe. 3.Psihogena depresija Cesto se naziva i reaktivna depresija i njeno nastajanje ima korea u pogreSuoj reakeiji na spoljne Ginioce. Pogreine reakeije su izazvane dozivijajima sa Kojima oboleli nije mogao da izadje na kraj. Posto nije u stanju da razreli unutraSnje tenzije jednostavno prekida komunikaciju sa spoljainjim svetom Ovakav vid izolacije pre svega preti starim Ijudima, ako im naglo umre bracni drug ili padau u depresiju paralelno sa smanjenjem njihove uticajnost i ugleda. Treba samo malo da se oseti zapostayljen i Zovek vile ne vidi ni moguénost da svom Zivotu da novi smi ~~'U'blazem obliku depresija je potpuno normaina pojava, ukoliko se povremeno javija u vremenima vecih optereéenja. Medjutim ako neraspolozenje dude potraje i trajuo spretava aktivnost treba da nadjemo naéin da povratimo prirodno ponaSanje, normalan ritam Zivota. NajéeSéi uzroci depresije su sledediz (fi Tedko detinjstvo, u toku kojeg Eovek dozivi teSke potrese,.a ima yeoma malo uspeha. Medjutim ti “suini periodi “ Zivota mogu se kasnije odgovarajuéim ponaganjem prevaziéi.— as~ 2, Pritajena agresija. Ako neko prema drugima -roditeljima, kolegi na poslu, KomSijama, svom Sefu —gaji agresivna oseéanja, a nema nadina da ih ispolji jer se boji da neée moéi da se odbrani i da ée lose proéi, pre ili posle ée te agresivne porive okrenuti prema sebi. Osoba koja pati od depresije svesna je da ne Gini sve da bi se ispoljila i ta Kinjenica se preplige sa ose¢anjem da u Zivotu ni8ta nije pokazala i postigla. 3.Qdbijanje odgovornosti. Depresivan Sovek zna da bi trebao da bude aktivan, a ipak se ustruéava da preuzme odgovornost za svoja dela, nije tak ni sposoban da se suogi sa svojim potesko¢ama. Priznaje'svoje odbijanje i nesposobnost, a ipak ne Gini niSta. Ako neko posumnja da pati od depresije treba ~iskreno i mirno - da odgovori na sledeéa pitanja: -Da li sam stvarno postao ravnoduSan prema oseéanjima? -Da li postoji wopSte nesto 3to me stvarno interesuje? -Da ki mi je smanjena sposobnost koncentracije, dono¥enja odluke ili polna ielja? -Da li u meni postoji negativna slika o sebi ? -Da li mi jo¥ Zivot neSto znati ili vet ponekad pomilljam na samoubistvo? -Da li povremeno ili stalno patim od poremedenog sna? nu ovih pitanja odgovori potvrdno moze opravdano da Ako neko na veéi pretpostavi da stvarno pati od depresije. Veoma mnogo zavisi od reakeije okoline Jer verovatno ni kod jedne bolesti nemamo toliko greaka u ponaSanju sa bolesnikom koliko je to est sluéaj kod depresije. Nema nikakvog smisla -nagovoriti obolelog da ide u veselo druitvo ili na odmor, ili ga poslati na ledenje, smo to i sami jednom uspeSno prebrodili. -zahtevati od obolelog da se sredi , da se ne predaje. -ne shvatati ozbiljno samoubilake namere odnosno izjave koje na to upuéuju. Mnogo je pametnije -da osobi pomognemo da detaljno analizira svoj Zivot, da zajednitkim snagama nadjemo prave uzroke. da joj damo do znanja da je volimo, da vodimo raéuna o njoj ida smo uvek uz nju. -da mirno prihyatimo oscilacije u raspolozenju obolelog, strpliivo i taltiéno } pomognemo da sredi stanje svoje svesti, da bi POUOVE DIO OH Sto jeste. a Peele eee —_ Da zakljuéimo 7 Depresija: neSto potisnuto me dri u napetosti, nisam “svo}”, ne dozvoljavam ispoljavanje svoji emocija, u stvari ne Zivim~£6- JG ~da me ne&to tisti, i istovremeno me poziva da taj oseéaj razretim. Napetost u meni sam ili ja sam izazvao jer sam neSto potisnuo, ili sam dozvolio da se u meni razvije time Sto nisam omoguéio svojoj pravoj lignosti da postoji , nisam Ziveo i to me sada pritiska, Ako neku od manifestacija, odnosno provalu emocija nisam dozvolio da izbije na povrSinu , onda dolazi do “unutrainje erupeije”, odnosno do unucrainjeg oslobadjanja nagomilane negativne energije. -da sam duboko zatomio svoje pravo biée, i da sada i ja stojim na ivici zastrabujuée Provalije. Ta provalija me na neki naéin prisiljava da se u nju spustim ina taj nagin aslobodim sebe. U njoj se krije poziv da dozvolim sebi da postojim. -da sam potisnuo sebe, nisam sebe pribvatio, nisam se usudio da budem ono to jesam, nisam hteo da vidim istinu, nisam hteo da budem onakav kakav uistinu Jesam. Medjutim ako i dalje nastavim sa skrivanjem pod tepih, gomila djubreta ce se samo poveéavati, polako ée postati nesaviadiva, i pre ili poste éu morati da se suogim sa tom nagomilanom “prijavitinom” da bih je uklonio. Verovatno éu time podiéi veliku praginu i finiée se u potetku da se zbrica samo poveéava. Ta “prijav8tina” paralizuje deo moje lignosti jer su ti delovi zauzeti PogreSnim stvarima. Spretavam sebe da polazeéi iz dubine svog biéa aktivno delujem jer postoji u meni neSto 3to ne Zelim da dotaknem, negu ni da vidim. Time moj Zivot postaje sve monstoniji, povrsniji. Cubim koutakt sa dubinom svoga biéa i do mene dolazi sve manje Zivotne snage i Zivotne radosti. Njihov nedostatak radja u meni sve veéu Zudnju jer je radost u suitini deo mene. Postepeno se sve vise zatvaram, u meni postepeno raste napetost i postajem nesposoban da prihvatim bilo Sta novo. Na nivou tela sve to dovodi do gubitka apetita i do zatvora. Gubim i od telesne teZiné jer sve viSe gubim sebe. Nesaoseéajan sam jer ne dozvoljavam da moje pravo biée udestvuje u Zivotu. To Xto mi je zlo ukazuje da nisam dobronameran prema sebi. -Mogit dobiti infarkt ili patiti od insuficijencije srea jer ne dozvoljavam da se moja oseéanja slobodno ispolje. Neisplakane suze se javljaju kao depresija. -Tumor na mozgu ili oiteéenje mozga mi ukazuje da preko svojih misli heprekidno ranjayam sebe. -Hronigna dusevna bol govori o tome da sam sebi zadajem bol jer ne dozvoljavam svome stvarnomi biéu da Zivi, “Izliv krvi u mozak odaje da pogrenim stavovima sve vile paralizujem sebe. -Virusna infekeija pokazuje da sam prihvatio neSto pogreno. : -Hormonalai poremeéaj dokazuje da je do8lo do smetnje u mojoj unutrainjosti. -U depresiji izazvanoj lekovima krije se poziv: da ne pokuSavam vise da priguSim ono 3to me ometa nego da to konaéno uklonim. -Endogena depresija ukazuje na to da me ono §to veé davno priguSujem “iznutra” pozuruje, prosto prisiljava da se time konaéno bavim i da to oslobodim. Do erupcije uglavnom dolazi kod emocionalnih poteSkoéa jer dalja optereéenja vise ne mogu da savladam, jer posto sve stalno potiskujem psihitki sam veé “dupke pun”. Oseéam unutraSnju prazninu jer mi nedostaje ono najvainije—ja sam. Apatigan sam jer uistinu ne Zivim, ne dozvoljavam svome stvarnom biéu da Zivi, Oseéam se jadno i utuéeno jer unutra¥nji teret stalno raste. Nema u meni— at sposobnosti za emocije jer emocije veé duze vreme potiskujem, ne oslobadjam. PoSto sve vide kogim sebe dolazim do taéke kada viSe nisam u stanju da oseéam radost, radoznalost, Zaljenje, pa éak ni da izrazim bes. ~ Kod psihogene depresije radi se o pogresnom psihiékom-emocionalnom stavu, pa tako pogreino reagujem i na Zinioce iz moje okoline. Nisam vie u stanju da saviadam dotivijaje posto me pritiska tezak teret. Izolujem se od deSavanja jer Je moja moé njihovog pribvatanja zasiéena jer je veé prepuna psihigkim sadrzajima koje bih pre toga trebao da obradim. -Depresija u starosti nastaje ako sam zbog gubitka partnera upuéen na samog sebe, a ja nisam ono 3to jesam. Ako je moj bragni drug za mene bio simisao ivota, ako sam ja bio deo “nas”, umesto da “mi” bude deo mene, onda se" neminovno javija depresija. Ako izgubim smisao Zivota , koji su Ginili viast i ugled subjeKtivno mi ne ostaje nista zbog dega bi vredelo ziveti. Oseéam se zapostavljen jer sam veé tako dugo potiskivao sebe. Uvek iznova pokuSavam da dam smisao svom Zivotu umesto da ja budem smisao Zivota, Imam agresivne porive jer je moj bes usmeren prema meni. Ne mogu da skupim dovoljno snage posto nisam u stanju ni za sebe da se izborim. Premalo éinim i postizem jer veéi deo mojib sposobnosti ko8e unutra8nje prepreke, tako da ne postizem onoliko koliko bih mogao da sam stvarno ono Sto jesam. BeZim od odgovornosti. Iako bih voleo aktivno da postojim, moje aktivnosti bi u sadaSnjoj formi bile usmerene samo na pogresne stvari, PokuSavam dakle da promenim okolinu umésto da se sam promenim. Sta treba uti -Upitajte se : “Imam li brabrosti da ispoljim svoja oseéanja, znam li da platem? ~Umete li da se opustite ili se “uzdravate”? Ako je tako, zaito? -Potiskujete li sebe (kako i za3to) ? -Radite li ono Sto stvarno Zelite ili ono Sto mislite da treba jer drugi fo od Vas ogekuju? -Imate li oseéaj da stvarno zivite? -Da li ste ponosni na sebe? Prihvatate li sebe? -Radujete li se ito ste takvi? -Livite li stvarno svoj Zivot? -Osecate li se vrednim da dozivite lepe stvari? -Umete li da se opustite, da stvarno uzivate u Zivotu? Jedini put iz depresije je da istinski dodivimo svoju lignast. Trel upoznamo sopstvene vrednosti i treba da imamo hrabrosti da budemo ona 3 v-jesmo. Nema nikakvog smisla di-Zivimo wu orbifi nedostiznil onako kako to drugi od nas oekuju. Ako to Sinimo upaSéemo jo dublje u virove depresije. U interesu pravog ozdravijenja t boris, bas supra ): treba unju nadeg posto} ba da prestanemo dase. protiv depresije puno_da se utapimo. Jedino u najveéoj dubini ja mozemo da se suocimo sa onim Sto veé tako dugo potiskujemo i Fejedino tamo mozemo da se oslobodimo stega. Izuzetno je vaino da se svesno bavimo onim Sto je na ovaj na&in isplivalo na povrsinu, da to istrazimo i analiziramo, Kakve misli ili agresivai nagoni se pojavijuju? Sta izlazi na povrsinu i odakle potiée? Samo na ovaj nati mozemo da usmerimo svetlost “u opasne dubine”, u najveéu dubinu nate lignosti, tako moZemo da osvetlimo svoje postojanje, da se ponovo pojavi JA , odnosno ono Sto stvarno jesmo. Prekomerna debijina Uzajamni odnos tela i psihe valjda nigta ne izrazava tako jasno kao nae navike u ishrani, Uzimanje brane ni kod beba nije samo zadovoljavanje jedne osnovne potrebe, mnogo je viSe barometar voljenosti i zbrinutosti, Ta veza ~ u jadoj ili stabijoj formi~ostaje do kraja naSeg Zivota. Ako kasnije steknemo utisak da nas ne vole dovoljno ili nam nedostaje toplina, na iskonski instinkt ée nas naterati de Jedemo vie, da bi na taj natin probudili prijatan oseéaj prisne bliskosti iz davaih dana. “Nevoljenost” se naravno na ovaj nain ne mote ubladiti. Nakon jela oseéaéemo zasiéenje, ali ne i ispunjenje. Unutra3nja praznina neée nestati. Dosada i neispunjen Zivot izazivaju sligan mebanizam. U suStini u svim tim slugajevima Zelimo Ijubay, prisnost i priznanje. Nije sluéajua izreka : “MuSkarac se zavodi kroz Zeludac” ili “ Volim te toliko da éu te pojesti”.-Ako smo u detinjstvu bili dobri smo hrabro trpeli bol majka nas je “nagradjivala” slatkiSima. Isto tako i u kasnijem Zivotu nagradjujemo sebe, ako to od Zivota ne mozemo da ofekujemo. Sve to na kraju dovodi do “debljine”, a istovremeno do frustracije i tuge, koja nas prosto prisiljava da ponovo trazimo zaboray u jelu, Zudnja za nebno¥éu{ bliskoSéu se telesno takodje manifestuje kao “glad” i ako je zadovoljimo onda ée se i komunikaciona povr8ina, odnosno Koza rasteglit. Time se i teoretski povecava naa Sansa da dodjemo u “dodir” sa drugim judima. Povrh svega impozantua pojava je i sama garaneija da ée nas primetii iza prekomernog jela znaéi uvek stoji slaba litn i kompenzovitisplas to natavno ne dovadi do teenie Slabs eames lat Sobom nove neuspehe, éak strahove, koji se ‘opet mogu ublaziti samo jelom. Kada %ovek pokuéava hranom da popuni oseéaj praznine time potiskuje u sebi strahove i oseéaj frustracije. To je veomsa esto u porodicama gde sei roditelji ponaSaju na sligan nadin, Kada dovek jede on ne oseéa nezadovoljstvo, strah, razoéarenje, tug, nesigurnost, frustracije, napustenost, zebnju, depresiju i nedostatak Ijubavi. Debeo ovek 2nati tegli sa sobom stvari koje mu otezavaju Zivot, a pre svega ima pogreSnu sliku o sebi. U dubini svesti mu je naravno jasno da je on potpuno drugaéiji. Zbog toga Zivotna energija ne moze slobodno da struji u njemu, nereSivi problemi ga optereéuju kao spoljasnja teZina, zato Zivot oseéa dvostruko tezim. Treba da nauéi da skine masku, da ukloni prepreke, da sruSi za8titne zidove, koji ga okruzuju. Naime, njegov Zivot je tezak samo zato Sto ga sam sebi otefava. Medjutim ako Zivot smatram teretom to istovremeno znadi da i Zivot ima Prablema sa mnom. Neprekidno spregavam sebe, oduosno postojanje svog stvarnog . Zivot mi je trom jer spretavam njegovo slobodno strujanje—odnosno ‘moguénost da popuni svaki treautak.a eat cS Debeo Sovek ne odbacuje samo sebe nego u vecini slutajeva.i svoju okolinu. . - Ono Sto mu smeta kod drugih, to mu u stvari smeta u njemu samom. Ostali su samo neka vrsta ogledala, koje Zivot drZi pred njim da bi se u njemu prepoznao. Ne sme nastojati da bude neko drugi ili da zadovoljava svoju okolinu; uistinu i potpuno treba da se poistoveti sa sobom. Ako sam stvarno u skladu sa sobom vige nemam. potrebu da budem u sredi8tu panje i da se sve vrti oko mog malog “ja”. Tada Zivim u srediStu svog postojanja, pogivam u sebi, u srediStu svog biéa, ja sam centralna tatka svog Zivota, pa éu tako biti sposoban da prihvatim i razliditost svoje okoline, Da zakijudimo Prekomerna debljina: unutraSnja praznina, glad za Jjubav, Zudnja za neino’éu, slaba lignost, pogreina slika 0 sebi Prekomerna debljina ukazuje -na Zelju za zadovoljenjem, na Zudnju za potpunim, bezbednim i prisnim Zivotom. -na stare obrasce ponaSanja, na primer: tanjir se uvek mora isprazniti. Tada je Govek dobro dete, odgovara tudjim ogekivanjima. -na neispunjena ofekivanja od drugih. Zabtevam vike ljubavi i brige od drugih umesto da dajem. -na potrebu da moja ostava , za te’ka vremena, uvek pude puna. Zelim da “imam”, da 2gréem, da skupljam za buduénost, pa i oe mogu da Zivim ovde i sada. -odbijanje nezadovoljstva, strahova, razoaranosti, tuge, nezadovoljstva, frustracija, oseéaja napustenosti, zebnje, depresije i nedostatka ljubavi. -da ne odgovaram svojoj “unutraSnjoj slici”, jer Zelim da budem neko drugi, ‘a ne ono Sto jesam, pa vise to i nisam. Kada Zelim “‘celovitost” u stvari oseéam nedostatak sebe. -na pokuSaje da budem neSto vige od onoga Sto jesam. Da budem impozantnija, veéa, jaéa i uticajnija, odnosno “teza” lignost. -da ne dozyoljavam sebi da stvari uzimam olako, one me opterecuju. -da nisam u stanju da omoguéim slobodno strujanje Zivota, ne umem da Zivim radosno is lakoéom. -na dosadu zbog neispunjenosti postojanja. Posto ne popunjavam trenutak, ni sam se ne oseéam ispunjenim. -da ne Zivim u miru sa sobom, Zelim da budem neko drugi, a ne ono Sto jesam. -da Zelim da dobijem ono Sto ni sam sebi ne daje acznost i ljubav. riznanje, prisnost, Sta treba uéiniti Treba se osloboditi svih merila, ne smemo vi8e Zeleti da budemo neito drugo “vige"; treba sebi da dozvolimo da budemo ono Sto jesmo, Treba da prihvatimo sebe onakvim kakvi jesmo i da u potpunom zadovoljstvu postanemo onakvi kakvi stvarno jesmo. Nakupljene energije treba osloboditi, treba dozvoliti da s Zivot, da i mi i Zivot i drugi postoje onako kako jesu. asamoY Ostabodite se idealue slike koju ste stvarili a sebi, odnosno Slike kako histe Prihvatite svet onako kako postoii. ‘Se smatrati toliko teSkim, radije shvatite da je Zivot u stvari dobronameran. Mislite ua ovo: “Ne treba nita da Sinim da bih bio dobne jer ja to apriori jesam.” Exihvatite sopstyeau individualnost. Na Zemlj jo} nikada-nije postojao Eovek kao Sto ste Vi, a neée ni postojat Viste stvarno jedinstveno biée, Problemi sa varenjem Problemi sa varenjem: dubovna prezasi€enost, nemoguénast ii nespromnoat da se svari kritika, agresija; ne mogu da se opustim Varenje, koje je deo telesnosti stoji u évrstoj korelacifisa prihvatanjem spoljainjih nadrazaja na mentalnom planu. Varenje~podjednake i fiikit mentalno —znaéi da unetu hranu, odnosao primljene dojmove treba da sredimo i iskoristimo, a beskorisnog i mepotrebnog treba da se regimo, Anteleltualei rado konzumiraju slana i kisela jela jer Zele bogatstvo podrazaja. Ako neko tradi nove i jake podraYaje on ée voleti jako zacinjena jela dak i ako S€ novotarija teSko moze svariti, odnosno teSko se moze Klasifikovatii iskoristiti, Ljudi Koji se klone problema i Zele da pobegnu od svih konflikata preferiraju dijetalnu hranu jer ona za njih ne zmati nikakav narotiti podraza; ili zahtev, Stexly od ribljih Kostiju ukazuje na strah od agresije. Netrpeljivost prema zrnevlju takodje znati beZanje od problema, Sliénim uzrocima se mogu objasnitii problemi sa varenjem: do dijareje dolazi, ako smo konzumirali neSto nesvarljivo, éega Zelimo Sto je moguée pre i bez ikakvih problema da se oslobodimo. ir na Zelucu je znak da Sovek ne moze da se izbori sa nekim konkretnim zadacima, koje mu je Zivot postavio. Podjednako i fizioloski i psihi¢ki gledano on se “ukiseli” i syim svojim suagama pokuiava da svari problem (hranu) , medjutine svojom agresivnoséu ( Zeludagnom kiselinom) iteti sebi. Oboleli od gira na Zelucu moraju da shvate i ispolje svoje agresivne nagone, da nauée da sa njima na odgovarajuéi nagin postupaju. Treba da uvide da resenje Problema nije moguée postici jo8 veéim naporom usmerenim u istom praveu, nego tako da iz odredjene situacije izvedemo ispravne zaldjuéke. Od zatvora pate osabe koje nisu u stanju da se opuste, koje dozvoljavaju da seu njima.naltupe emocionalni utisci, umesto da ik. prinvate ili odbace. U jezieu tela debelo crevo simbolizuje podsvest, Sadréinu creva, dakle, Sine podsvesne slike dofivijaja. Ako neko pati od zatvora to 2nadi da mu te’ko pada da se nevega oslobodi, da ga se odrekne , da ga prevazidje. To mogu da budu materijalne stvari, a isto tako mogu biti i emoeije, koje bolesnik ne Zeli da ispolji. Dok ih prigusuje u sebi, u stvari bedi od sebe, ne Zeli da se Ertvuje. Vegito se plasi gubitka; u telesnom smisiu. Sistem creva.odrazava ovo “zadrZavanje”. Brine 8é da previse “trosi” , misli da nije na odmet Ste .i svoje emocije deli na porcije._. Problemi sa 3udi—34- Problemi sa Zuti: progutan bes i agresija. Moramo nautiti da se “izrazimo”, da prihvatimo sebe i da dozvolimo da dodjemo do izrazaja, Poremecaji u vezi Zudi ukazuju na poteskoée u savladavanju sopstvenih agresivnih nagona. Ako neko besni, postaje “Zuéan”, ali nije u stanju svoj bes da ispolji u vidljivoj formi pa time dovodi do smetnji u funkcionisanju Zuéi. Agresija sama po sebi uopite nije za osudu, ali treba da nautimo da ispravno postupamo s njom. Ako neko ima puno probiema, ima dosta toga da svari, pa postoji opasnost od nastanka gastroenteroloskih oboljenja. Ako se neko neprekidno nervira zbog Zivota, umesto da ga menja ili prihvati u sebi nakuplia agresivne nagone, koji ne mogu da se neutralisu, posebno ako osoba nije ni svesna svojih problema, Oboleli od Zuéi moraju nautiti da private unutra’nji gnev, otvoreno da ga ispolje, a da istovremeno aktivno menjaju svoju okolinu. Moraju da izvedu odgovarajui zakljuéak, ali treba da paze da se iznutra nakupljena energija ne srudi uvek na njib same, jer je agresija stvorena u njima u stvari usmerena na nekog drugog! ‘Ako nagomilavanje agresije emocionalnog karaktera duze potraje u sledeéoj fazi jaéanja simptoma doéiée do stvaranja Zuénog kamenca. Tvrde, gorke misli i nakupljena agresija su se kristalizovali , skamenili su se. Zivot je na neki nagin doSao u Skripac, i energije koje prete eksplozijom pre ili posle dolaze do izraZaja u obliku bolnih izliva Zudi. Bol (uopite) Bol je sada veé nezanemarijiv signal tela da obratimo painju na njegova poruku. Zbog toga Eovek mora da prodre u dubinu bola, treba da dozvoli da ga bol “preoblikuje”, prosto izvrne iz sadaSnjeg natina postojanja. Ako ga prihvatimo bol nas neée vide muiiti, prestaée da postoji. Bol je , znaéi, poklon zZivota, daje nam moguénost da se promenimo. Nezavisno od toga na Sta Zeli da nam skrene paZnju uvek pomaze da uéinmo korak ka izmeni sudbine, ka postizanju naseg cilja. Svaka bol skreée painju ka zastoju u strujanju Zivotne suage i poziva da uklonimo te prepreke, da bi Zivot mogao nesmetano da teée dalje, U odredjenim slugajevima :noze biti posiedica neiskazane agresije protiv nekog drugog Soveka ili protiv neke Zivotne situacije. Na karakter odbacivanja jasno ukazuje taéka tela gde se bol pojavijuje. Bol nikada nije kazna, Ne stvara se iz nigega, na neki nagin moramo da je “zasluzimo”, Bol: intenzivno upozorenje da €ujemo poruku tela, a istovremeno i moguénost za promenu; znak koji ukazuje na zastoj, odnosno zaéepljenje Sta treba udiniti Bol se moe otkloniti ako Sovek putem pitanja pokuSa da prodre u njenu dubinu: “Sta sam uradio lofe? U kojo meri sam previge ukoéen i ograniéen? U kojoj oblasti je moje ponafanje pogreino? Bol mi bolno stavija do znanja da se protiv negega bunim, neSto negativno ocenjujem, Ne bismo smeli jednostayno da osudimo, zanemarimo ili lekovima 4— 3d - uklonimo bol, jer Zeli da nam skrene paznju na neSto vaino. Ako dobije nasu nepodeljenu paznju, potpuno Gemo joj se predati, oseéagemo je, stavike bicemo zahyvalni i time je njena misija ispunjena pa veé mo%e i da prodje. Ako fovek moke ¢a prihvati bol, time istovremeno koriguje i svoje nepravilno , neprijateljsko Pona¥anje, pa bol umine jer je uéinjen neminovan korak. Saye Gok kakem da na Zivot nije mi potrebna bol koja igra ulogu glasnika, pa seu meni neée ni pojavijivati jer strujanje energije nigta ne ometa pa tu 8injenieu i ne treba bolno da mi saopitava, Pored saznanja i pataje bol je , znati, treéi faktor koji nas moze povesti napred na putu afirmisanja sebe i na putu potpune otvorenosti. iGlavobolja i‘ migrena. Glavobolju dobija osoba koja razbija glavu nedim, kojoj od napetog razmiSljanja zuji u glavi, koja preteranim intelektualnim aktivnostima stvara probleme umesto da ih reSava. Ako neko staino vrti jedno teiste misli u glavi neka se ne éudi ako se jednog dana “jnstalacija pregreje"! Glavobolju esto prati muéan oseéaj napetosti. Napeti smo i to stanje Zelimo pomoéu naSeg intelekta da objasnimo, razuimemo ili da pribvatimo. Istovremeno se pojavijuje i uznemiravajudi oseéaj da neSto nije u redu , da ne8to treba da resimo. Situacija se moze srediti samo suprotnim od napetosti, a to je opuStanje. Pritisak postoji samo dok postoji otpor. Ako se tovek, u skladu sa svojom celovitoséu, podjednako i telesno i mentalno opusti ; u glavi , kao jedinoj koja donosi odluke osetiée znatno olakSanje. Cim prestanemo da sebe dovodimo u stresne situacije, na primer im uspemo da se oslobodimo nekog jakog uzbudjenja time Sto éemo ga iznutra saviadati, stres i napetost ée proéi, Ako se, na primer, intenzivno skoncentriéemo na svoje noge to ée odmah dovesti do olakSanja, i &ak do znatnog poboljfanja. Sve to dokazuje da glavobolju prouzrokuje preoptereéenje glave, odnosno jednostrano preterivanje sa intelektualnim aktivno: Specifitan uzrok migrene — kao i uzrok glavobolje— treba traziti u preteranim ambicijama i gréevitoj volji. Ako u nekome prevelika ambicija, Zudnja za savréenstvom, ‘uspehom i prizoanjima stvara neprekidau napetost to e uskoro i telesno oseéati. Glavobolja je direktna posiedica intelektuatnog napora, a istovremeno je alibi za obolelog da se oslobodi odgovornosti. Iako je Zelj2 za nadprosetnim rezultatima i priznanjima subjektivnog karaktera ~ naime osoba ua taj natin pokuSava da probudi simpatiju prema sebi-strah od poraza i neuspeha, pa samiim tim i od (zamiiljenog) omalovazavanja okoline je veé unapred programiran u svest obolelog. Zbog toga glavobolja (migrena) s vremena na vreme moze poprimiti takve razmere da se od obolelog “ u suitini ne moze ofekivati nikakva aktivnost.” Napad migrene za obolelog olakSava beZanje od stvarnosti, oslobadja ga obaveze da izvrsi neke zadatke. Kao uzrotnici napada mogu da se jave duboko nezadovoljstvo ili nesvesna agresija prema “nametnutim okoluostima”. Ako neko treba (ili bi trebao ) da se pomiri sa odredjenom situacijom, iako je nekada svoj Zivot zamislio potpuno drugaéije, onda on migrenom izrazava sledeée: “Videéete sada kako éete se snaéi bez mené!”. ‘Medju ostale uzroke migrene spadaju nesvesni problemi, odnosno poteSkoée u seksualnom Zivotu. Kod obolelih najéeiée mozemo konstatovati dva potpuno suprotna nadina ponaSanja: s jedne strane imamo potpuno priguiivanje seksualnosti, a'sa druge strane preteranu kompenzaciju, prekomerno “samopokazivanje”, ve8taéku intimnost i lakomislenost. Oba naéina ponaSanja odaju da za tu osobu ova tema znaéi problem. Oboleli ne Zeli na odgovarajuéem nivou da se suodi sa odredjenim poteskoéama jer se boji da ée se taj problem i telesno manifestovati. RazreSavanje problema tako premeSta u sferu intelekta gde nastaje napetost, koja dovodi do migrene ili glavobolje. Da zakijuéimo Glavobolja i migrena: “lupam” glavus napeto razmisljanje, prenapregnuta intelektuaina aktiynost, bezgraniéna ambicija, gréevita volja Glavobolja znadi da na nivou misli dovodim sebe ustresnu situaciju. PreviSe razmisijam , “lupam” glavu. To prouzrokuje bolove narogito onda ako sam inaée emocionalno bogat, a ipak ne sluSam emocije, nego “mojim Zivotom upravja glava"’. Ako ( razumom) kontroligem emacije to ée svakako izazvati stanje napetosti. Ne bih.,dakde, smeo da razumom stalno ko8im svoje emocije.spose yp Glavobolja, a posebno migrena je anak da hoéu vige nego Sto mogu. Ne ispunjavam o€ekivanja koja postavljam sebi, bojim se neuspeha. Sta treba udiniti? Trebali bi da postavimo pitanje: “Da li sam preterano ambiciozan, gréevito Zelim da napredujem? Ili sam tvrdoglay, idem glavom kroz zid? Cime “lupam” glavu i zasto?” Cesto se deSava da je ono Sto Eovelu mislima smatra ispravnim, odnosno ono Sto bi u Zivotu Zeleo da dozivi u potpunoj suprotnosti jeduo sa drugim, i da stresnu situaciju upravo prouzrokuje ova dvojnost. Zbog toga bismo radije trebali da Zivimo sluSajuéi “unutratn; gins” , a ne samo razum. Razmisljajuéi tovek esto odbija neke okolnosti umesto da kaie da na Zivot onako kako ovde i sada postoji. Treba da postanemo svesni da “Ja tivim sada i to tako kako sam sada, u skladu sa svojim unutraSnjim bigem, a ne prema mojojfikeif, koja neprekidno ponavija: Ovo ne sme da uradif jer treba da se ponaia§ tako i tako.” Ako neko juri za idealima onda negira sopstveno postojanje. Treba da prestanemo da Zivimo prema tudjim ofekivanjima jer na taj nagin pokuiavamo da realizujemo ideale svoje okoline. Covek jeste sposoban da se oslobodi projeketja koje paraliSu njegovu sopstvenu lignost i da konaéno bude slobodan—da bude sam za sebe slobodan. Naduvenost Ako neko pojede mnogo razligite hrane, koja ne ide zajedno ili jednostavno jede neSto “teSko svarljivo” onda ée se naduti. Emocionalno ova pojava odaje da se tovek suofava sa dogadjajima i Zinjenicama koje nije u stanju lako da “svari”, ne prihvata ih, pa stvaraju unutrainji nemir. Zbog unutrainjeg otpora ili odbijanja Covel ima oseéaj da Je dospeo “pod pritisale”. Oseéa unutrainje procese sopstvenog tela. Ako neko Sesto pati od naduyenosti onda mora da uspostavi unutragnji mir, stvari mora da obavija lepo po redwi treba da naudi da manje ozbiljno i tragiéno shvata sve ono sa dime je u konfrontaciji. Toieraneija prema stranom i uevom takodje moze da pomogne da se lake “svare” dogadjaji u Zivotu. Kao i kod drugih problema i ovde je ret o tome da treba da promenimo svoje stavove prema defavanjima u Zivotu ili okolnosti treba aktivno da menjamo tako da Ponovo nadjemo svoj unutranji mir. Da zakljutimo : Naduyenost: konfrontaeija sa nesvarljivim, unutraSnja napetost izazvana otporom, neodgovarajuéi prag tolerancije Hoéu da budem neSto drugo a ne ono ito jesam. PoSto nisam u skladu sa sobom sve radim pogreSno i ne branim se ispravno. Povezujem stvari koje ne idu zajedno pa ni rezultat ne mogu da svarim, Zivim prema odredjenoj projekeiji, koja sa mnom nema nikakve veze, To prouzrokuje unutraSnju napetost u meni, dovodi do smetnji, tera me da pokuiam da Zivot ponovo usagiasim sa stvorenim svetom. Moje neodgovarajuce postojanje iznutra zauzima previse mesta, ograniéava me jer ne odgovara mojoj litnosti. Ostavlja samo uzan prostor 2a moju pravu lignost i to boli. Poito nisam ono 3to jesam, u skladu sa zakonom rezonancije, suogavam se sa deSavanjima koja ne mogu da svarim jer mi ne odgovaraju , ne pripadaju mi. Ktoz moje telo Zivot odaje da ne Zivim svoj Zivot nego kao da protivljavam ono Sto bih Zeleo da Pretstavijam. Sve to, medjutim, radja unutraSaje uznemirenje, jako uzbudjenje, bol i napetost, Pored toga jo8 me i “deformise” , ne odgovara mi, u suprotnosti je sa mnom. Uvek 6i éu oseéati unutraSnji otpor i nelagodnost dokle god me ispunjavaju stvari koje nemaju nikakve veze sa mnom. Sta treba udiniti? Pre svega treba da se vratimo sebi, da obezbedimo slobodno postojanje svom biéu, da ponovo potivamo u sebi. Onda emo u pravo vreme uéiniti pravu stvar. Neéemo uzimati ‘ono Sto nam ne pripada ili nije u skladu sa nama. Trebali bi da shvatimo: sklad naSeg postojanja ée stvoriti svesuo prihvatanje sebe. Okolnosti se vide neée giniti tragiéne jer éemo uvideti da sve-moze da ide u na prilog samo treba da se prema svemu odnosimo ha odgovarajuci nadin, Shodno tome uautrainja napetost ée se postepeno ublaziti. Ako prihvatimo sami sebe odredjeni natin postojanja spoljaSujeg sveta ce takodje za nas postati prihvatljiv, a da ne stvara napetosti. Ako neko Zivi u napetosti time esto stvara napetost i u drugima kao da se time oslobadja svoje. Ali ako smogne snage da konaéno divi u skladu sa svojom lignosti onda ée njegove Zivotne okolnosti odrafavati tu unutraSnju barmoniju. iunfekeije (uopSte) i Sve infekcije ukazuju na neki sukob , koji nismo svesno proziveli i refili. Takav konflikt esto i ne primeéujemo, ne priznajemo ga ili tak pokuSavamo da ga izbegnemo, prisiljavajuéi Zivot na taj nagin da nam na odgovarajuéi problem ukaze na nekom drugom fou. Bolovima moramo da se pozabavimo jer-ne mozemo da ih ne primimo k znanju. Energija koja se skriva u konfliktu priviaéi uzroénike bolesti (viruse, bakterije, toksine), i koncentrige ih na deo tela koji odgovara intelektualnom-emocionalnom problemu kojem je reé. (Nadlezni delovi tela ée takodje “progovoriti” jasnim jezikom). Konflikt ée *” se u telu iskaliti u obliku zapaljenja. Akutoa upala ukazuje ua aktuelni raziog, dok hronigna upala oznaéava nereSen konflikt, Koji postoji veé duze vreme. Medjutim u oba slugaja imamo nedvosmislen poziv da se konaéno bavimo odredjenim zadatkom i da ga re8imo. Do upale dolazi onda ako nemam nameru da se izborim sa nekim zadatkom, radije ‘ga izbegavam. Infekcije: jako, nesvesno suprotstavijanje; poziv da sebi postavimo ciljeve, da donesemo odluku i budemo konsekventni Sta treba uéiniti? ‘ivot ée ponavijati poziv da se prihvati zadatak sve dok problem ne resim. Pozeljno je znati posluSati veé prvo upozorenje da bismo na taj nadin bili slobodni za neki novi ‘zadatak u Zivotu. U veéini sluajeva to iziskuje odtuénu reSenost i dosledno sprovodjenje odluke. Strahy Strah je évrsto povezan sa Zivotom mnogih Ijudi. Reé “strah” (Angst) potiée iz latinske re&i “angustus” Sto znaéi da je neSto “uzano”. Ako stvari posmatramo iz previge uskog vidokruga, kroz ograniéenu svest u nama ée se javiti strah. Tada nam teSko pada da odredjene emocije prihvatimo i u mislima smestimo na pravo mesto. Ako dodjemo u situaciju, Koja je u vezi sa ovim delom naSeg postojanja u nama ée strah prosto “oziveti”. Strah ima mnogobrojna lica. Bojimo se poteSkoéa, katastrofa, nesreéa, od propasti ekonomije ili gubitaka; brinemo da éemo izgubiti voljenog prijatelja ili svoj Zivot. Za mnoge je strah stalni pratilac u toj meri da ber straha ne mogu ni da zamisle svoj Zivot.-_— Ts oe Najéesée se navode sledeci uzroci straha: neuspeh, besmislenost, odbagenost, rat usamijenost: Medjutim svi oni se mogu smatrati samo izazivatima strana. Stvarni uzrok se uvek krije u lignosti, w ogranigenosti razmiiljanja, u nedostatku povratka ka prauzroku postojanja. Cim u ovoj oblasti profirimo svest strah ée nestati. Kao prvi korak treba da razumemo: “Strah postoji, ali nisam ja strab.” Strah je ogromna sila. Strahom osoba izaziva taéno ono Sega se boji, Lake je preéi preko daske polozene na pod. Ali ako istom tom daskom treba da se profetamo u visini, to e biti te5ko upravo zato Sto se Zovek boji da ée pasti.I ba taj strah ée i dovesti do toga da €e'verovatno pasti ~ ta pojava se naziva samoispunjavajuée proroganstvo. Prednosti straha 1. Omoguéava i olakfava brzu reakciju kada je to potrebno. 2. Spreéava ili smanjuje moguénost da se telo povredi jer prisiljava Zoveka da se Kloni pretpostavijene ili zami8ljene opasne situacije. Strah je znaéi suprotnost od slabosti. Medjutim strah ima i nepovoljaa dejstva: 1. Iarazito je neprijatan oseéaj. 2. Posledice nisu Stetne samo za teloz = Umanjuje intelektualne sposobnosti. - Varenje nije zadovoljavajuée. - Rad srea je optereéen. ~ Stra uzrokuje visok nivo holesterola i Secera u krvi. - Krvai sudovi se ofteéuja, = Vile ne oseéamo radost. Strah je lo8 savetnik, posebno ako je je shvatimo smisao Sivota. ‘Lbog straha nismo u stanju da Kod nekih Ijudi—na primer kod padobranaca, fovaca, akrobata, glumaca~dolazi do namerno razvijene suprotne reakcije. U mislima se svi oni uvek iznova dovode u opasnu situaciju zamiSljajuéi sve to toliko jasno da se 4 njima budi strah, Onda se suofavaju sa njim, prosto se kroz njega probiju. { kada se nadju u stvarno opasnoj ili zastratujucoj situaciji to ih ne dogekuje nespremne, StaviSe reaguju brzo i dobro. Jako je vazno da 2amisljena zastragujuéa situacija uvek ima pozitivan ishod, odnosno da u dusi “prozivimo” da se na kraju sve dobro zavrSava. - Poseban tip straha su fobije (iz gréke re8i “phobos”, odnosno panika). U ovem slugaju imamo posla sa oseéanjem straha koji se javija kao fiks ideja i tera osobu na odredjeni mehanizam odbrane. Fobija je objektivno neosnovan strah od odredjene zamiiljene opasnosti, kao ito je strah od otvorenog prostora~ od velikih prostorija i ogromnih prostranstava; Klaustrofobija— strah od zatvorenog prostora (lift, avion, toalet itd.); bakteriofobija ~ strah od infekeije putem dodira; zoofobija ~ paniéan strah od migeva i drugih ivotinja; strah od panike — strah od fiksideja. Ove fobije u vecini sluéajeva imaju koren u nerazjaSnjenim dozivljajima. Tip fobije ukazuje na vrstu dodivljaja, Stvarnu pomoé ovde moze da znaéi samo ponovno protivijavanje i prihvatanja situacije koja je izazvala strah. To je moguce i putem analiziranja uzroka. Veroveatno.najrasireniji tip straha je strah od smrti. Ako Se neko boji shurti, on se u stvari boji Zivota, Onaj ko je sposoban da potpuno i bezrezervno prihvati i afirmise Zivot ne boji se smrti, koja je uistinu “krunisanje” Zivota, slavan zavretak Zivota pojedinca. Strah od smrti je posledica neprozivijenog Zivota, Zivot nije niSta drugo do neprekidno trazenje beskonagne, apsolutne “jedine sile” koja stoji iza svega.Nemamo dake nikakav razlog da se bojimo smrti., Trebali bi radije da se bavimo Zivotom, da budemo aktivai sve dok smo Zivi. Bilo kakva manifestacija straha postavija teSke prepreke pred na razvoj jer nas spretava da postanemo ono Sto bismo mogli da postanemo. ‘Treba da shvatimo da nam se moze desiti samo ono Sto smo sami izazvali. Skoro je nemoguée od toga pobeci, medjutim uvek mozemo to da promenimo, ‘Ako Sovek pobegue, strah ée se sledeci put javiti u jo jaSem obliku. Ali ako savladate strah biée sve slabiji: Ako je neko spreman da se suoGi sa svojim strahom, time ga Jeveé i oterac. Da zakijutimo Strah: suéena svest, nereSeni Zivotai problemi, nerazvijena “samosvest” Strah pokazuje = da imam inhibicije, da mi je svest suzena zbog nerazjaSnjenog dozivljaja, zbog nereSenog problema ili zbog strogih obrazaca, kojih po mom miSljeaju treba da se pridréavam. ~ dau mojoj svesti jo postoje “tamne mri] = dami je “samouvercnost” niska, imam malo poverenja u sebe. Od straha mi se samosvest joS vie suZava, = poziy u pomoé, koji upuéuje moja dua jer se zatvaram pred nedim Sto je za mene neprijatno, ali mi je potrebno. ° - da bih u stvari Zeleo da budem otvoren, Zelim da kazem da ivotu. Strah je potpuno normalna emocija, kao 3to je glad ili bladnoéa — nije prijatna, ali me potseéa na korak Koji treba da uéinim da bi strah nestao - naapel da strab prihvatim i razumem kao potpuno ispravnu informaciju , kao potpuno normalnu emociju. Ako mogu da ga prihvatim time spreéavam da me savlada, Ako se suodim sa njime time se suotavam sa svojom tamaijom stranom, sa negim Sto odbijam, ne Zelim da primim k znanju. Odnosno da se upitam: “Sta ne delim da vidim? Sta odbacujem?” Strah je ogledalo, Bojim se taéno onoga to u sebi ne Zelim da oslobodim, iako bib to trebao jer ée mi pomoéi da sve vide budem “ja”, odnasno da postanem “ja”. = dase bojim nefega ito ne bih udinio drugima. Strah je simptom, koji poziva da se porabavim tom energijom, koja ée me odvesti do stvarnosti mog postojanja. Strah poprima oblik onoga éega se bojim da bih morao njime da se bavim. Strah me uvek iznova postavija pred neredenu situaciju sve dok ne uéinim odgovarajuéi korak. Pokazuje mi gde mi je suzena svest, u kojo} oblasti prisiljavam sebe da budem onakav kakav nisam. = Tip fobije tagno ukazuje ua oblast kojom treba da se pozabavim. Ako se bojim zatvorenog prostora taj moj odnos sad: joziv da ukinem suzenost svog unutragnjeg sveta, da postanem otvoren. U strahu od otvorenog prostora krije se poziv da primim u svest Sirinu, da iznutra postanem otvoren. Moj strah postoji samo dok ne ostvarim unutrainju Sirinu. Strah je u Zivot uvek samo “ukazivaé” , a ne ono na Sta se ukazuje. Sta treba udiniti? U dubini straha uvek se krije neki problem, koji treba otkriti i ukloniti. Ako uklonomo uzrok strah ée sam po sebi nestati, jer nije vise potreban. Svaki strah je tesno povezan sa nekom vrstom brige da éemo nesto prijatno izgubiti Prisiljava nas da trpimo 6Lk by neprijatnost jer i to je deo Zivota. Poziva nas da pritvatimo ceo Zivot, da nilta ne iskljugujemo nego da shyatimo da je sve dobro jer na kraju krajeva ima za eilj da pomogne razvoj naSe lignosti, Prema tome nema niéega za fim treba da Zudimo niti ita treba da odbacujemo. U strahu je istovremeno i poziv da nita ne izbegavamo, da dozvolimo zivotu da nam se priblizi u svoj celovitosti, da iu neprijatnostima pronadjemo pozitivne elemente i da ne Zudimo samo za prijarnim nego za odgovarajucim do¥ivijajima. Strah nas istovremeno upozorava da sve viSe budemo ono Sto jesmo. U stanju straha 2a Eoveka je karakteristigan visok nivo svesti i izvanredna /ost. Prenapregnutu svest ne bi trebao da usmeri na ono éega se pla8i nego na to da se Sto vide priblizi svome biéu. To zahteva da budemo budni, da stvarno Sivimo “ovde i sada”. Na taj naéin svest se Siri , njena suzenost -odnosuo uzrok straha - nestaje. Ako se neko boji smrti on u stvari ne Zivi. SuStina Zivota je u tome da svakog momenta umiremo i ponovo se Fadjamo, odnosno postepeno pronalazimo sebe. Strah od smrti je u stvari strah da éemo eventualno umreti pre nego Sto smo Ziveli. Nepotrebno je da se borimo protiv straha, ne treba da ga pobedimo, jer je to samo signal, koji €e odmah nestati fim ueinimo odgovarajuéi korak. ‘Klasigna terapija straha usmerena je na sam strah i prediaze put za njegovo prevazilazenje. Ovo su éetiri najvaznija koraka na putu ka smanjivanju straha: 1. korak Zami8ljam da je neko drugi dospeo u zastraSujuéu situaciju. To mogu mirne dude da uginim jer je to samo igra moje maite, a ne stvarnost. Pored toga ne radi seo ‘meni nego o nekom drugom. PuStam da taj neko u zamiSljenoj situaciji uvek iznova profivi moj strah, sve dok na njegov strah ne postanem ravnoduSan. 2.korak Zami3ljam da uvek iznova proivijavam takvu situaciju i to mogu mirno da radim jer se ne deSava u stvarnosti nego u mojim mislima. U mati ponovo prozivijavam neprijatne situacije i strahove, sve dok vie ne oseéam strab. Tek tada sam spreman na treéi korak. 3.korak PribliZim se situaciji koja u meni radja strah, Ako se na primer bojim voinje liftom, ulazim u robuu kuéu, stajem blizu lifta i pratim kako se njime voze drugi. Na taj naéin se iz dana u dan sve vige priblizavam svom strahu, ali se to deSava postepeno pa me ni jednog trenutka ne hvata stvardi strah, Najednom nalazim prazan lift i ulazim na trenutak ( naravno ne da bih se vorio). JoS pre nego Sto bi strah mogao da se probudi veé iziazim. Posle prolaska odredjenog vremena odluéujem se da na ‘trenuitak zatvorim vrata lifta, alt ih odmah potom otvaram j izlazim pre nego Sto pofnem da se bojim. Kada mi jednog dana ovo vise ne bude te3ko stigao sam do poslednjeg Koraka. 4.korak Vozim se liftom jedan sprat i izlazim pre nego 3to se strah pojavi. Kako jaéa navika tako se sve villje i duze vozim liftom, stavi8e viSe puta uzastopno idem gore i dole. Uspeo sam da saviadam strah, bolje reéeno da ga se otarasim. Medjutim poziv koji se krije u strahu ne odnosi se na to da odagnamo sam strahy nego od nas zahteva da uklonimo uzrok koji stoji iza njega. Ukoliko smo spremni da upoznamo i uldonimo stvarni razlog straha sledeéi koraci mogu biti maogo efikasniji: LkorakStvarao ili u mati dovodim sebe u zastraSujuéu situaciju i dozvoljavam da me strah potpuno obuzme, Suoavam se § njim “prolazim kroz njega” i shvatam kakva energija se u vidu uzroka krije iza njega i na koju strah Zeli da mi skrene paznju, 2.korak : Shvatajuéi stvarni uzrok straha postavljam sebi pitanje: “Na koji korak me poziva strah? Sta treba da promenim? U kojoj meri nisamu skladu sa sobom i Sta treba da udinim da to postignem? Da li sam spreman da sada uéinim odgovarajuéi korak?” Ukoliko uéinim potreban korak videéu da ée strah nestati jer viSe nije potreban kao signal, kao simptom. Samo tada ée strah u potpunosti nestati zajedno sa njegovim stvarnim uzrokom i vide nikad se nege ponovo javiti. ‘Strah znagi pomage da se ispuni su8tina Zivota, odnosno da prosirimo samosvest, da se oslobodimo fikcija i fantaziranja, da u punoj meri Zivimo “Ovde i Sada”. Jer “Ovde i Sada” nema strahova ~potpuno smo slobodui! Atrofija desni ‘Atrofija desai: slabljenje unutraSnje Evrstine, osetljivost; nesposobnost da neke stvari “sazvaéemo”; nedostatak poverenja; poziv na aktivni Zivot Zubi imaju zadatak da uticaje iz spoljaSnjeg sveta -kako dubovne tako i materijalne- usitne, odnosno da se na “prvom stepenu” suove sa utiscima i problemima. Desni sluze za to da -pomazuéi zubima da ispuné svoj zadatak - obezbede za njih dovoljau &vestinu. Pored toga vrat zuba koji je zaStigen desnima izuzetno osetljivo reaguje na spoljaSnje uticaje. Ako se desni oBtete to dovodi do slabljenja te stabilizirajuée funkeije, Nabi zubi, ti vaini instrumenti, gube Evrstinu, ne mogu vide tako dobro i Evrsto da uhvate materijal koji treba da obrade. U prenosnom smislu to znati da vige nismo u situaciji da probleme Koji se pojavijuju i uopite Zivot “drzimo u Saci”, odnosno da njime upravljamo. Ako se desni povuku ostavijaju nezaStiéen osetijivi zubni vrat, pa éemo samim tim prilikom suotavanja ‘sa novom hranom, odnosno novim utiscima i mi “osetljivo” reagovati. Atrofija desni znagi ukazuje na slabljenje unutrainje évrstine, kao ina nemoguénost da stvari “sazvaéemo”. Signalizira da veé neko vreme “prezivamo” taj problem, dok akutna paradontoza ukazuje da smo trenutno u situaciji, koju nismo u moguénosti da “Evrsto” drzimo pod Kontrolom. Karijes Karijes: smanjena évrstina, tyrdoga i punoéa; beZanje od poteSkoca, potiskujem probleme umesto da ib resim ali zubi imaju zadatak da obrade, “rastave u komade” i unapred selektuju ono Sto uzimamo, ime se u emocionalnom smistu bavimo. Karijes ukazuje na to da nam ovaj alat nije odgovarajuci, ima nedostataka u njegovoj Evrstini, tvrdoéi i punoéi. U emocionalnom smislu takodje je ret 0 slaboj snazi volje, nedostatku otpora, slabosti prema sebi, prema sopstvenoj liGnosti jer nismo.u stanju da izadjemo na kraj sa neprijatnim situacijama. Ako neko bedi od pote3koéa, potiskuje probleme, umesto da se trudi da ih re8i, jednom reéju ne prihvata Zivot, ostaée bez instrumenata, po3to su oni postali neupotrebljivi. Jedino Sto zubi jo3 mogu da obrade to su kaSc, odnosno hrana ber évrstih komada i zrnevija (ber. problema i prepreka).“=~ “i —_ So Najefikasniji lek za karijes, dakle, odnosno da potnemo da radimo. Spremni ceo organizam, nije fluor nego da konatno sazvaéemo stvari, lost na disciplinu i izdr2ijivost pozitivno utige na Frigidnost Tza problema seksualnog karaktera uvek stoji strab, odnosno nesposobnost da se stvarno opustimo. Frigidnost mote imati brojne uzroke, koji se esto podudaraju sa uzrognicima impoteneije, Jo§ neki specifini uzroci mogu biti slededi: Za dotivijavanje seksualnog zadovoljstva neophoduo je da se oslobodimo svojih Hkcija, razmisljanja i kontrole svake vrste. Narodito samokontrola, vaspitanjem uévraéeno samosavladjivanje spretava da dozivimo zadovoljenje seksuaine Zelje. Kada smo sjedne strane telesno uzbudjeni a sa druge strane gubimo oseéaj samokontrole na povrSinu izlaze obrasci ponaSanja, koje u svakodnevnom Zivotu nesvesno potiskujemo. Strah od jemocionalnog ogoljavanja”, od potéinjenost, pa Zak i od (pretpostavljenog) bola mnoge Zene spregava da se stvarno opuste. -U vecini Zena duboko je ukorenjena pretpostavka ita jedna “dobra devojéica” radi, a Sta ne radi ito odredjuje ajihovo ponaSanje. Misao da je Zena drolja ako prizaje svoje felesne Zelje svaki seksualni kontakt &ini gréevitim i teSkim. Na Zalost to misljenje je jo uvek prilino rasprostranjeno. ~Odbojnost Zene prema “podredjenoj” ulozi i odbijanje da se muSkareu prepusti ‘na milost i nemilost” takodje ometa uzajamno proiivijavanje seksualnosti. Da bi selesualni odnos partnera bio harmoniéan i zadovoljavajuéi za obe strane Zena prvo mora da nauti da Pravilno tumadi svoju ulogu Zene i da se sa njom potpuno poistoveti, reterana samokoutrola i samosaviadjivanje, nesvesuo priguien obrazae dbijanje “podredjene uloge”, misljenje da je gnusa U svima nama se mogu uaéi i Zenstveni i muzevni aspekti Ijudske due. Pre nego Sto fovek oba u potpunosti razvije treba da dodje do prihvatanja onog aspekta, koji odgovara njegovom polu. Ako je u stanju da to u Zivotu potpuno protivi pred njim se otvara put ka daljem razvoju. Bol u uhu (npr. upala srednjeg uha—otitis media) Bol u uhu: priguien unutrainji konflikt, nedostatak pokornosti; poziv da vise osluinem prema unutra; previse slu3am tudje Zelje Bol u uhu, kao uopite sve akutne upale upuéuju na neprozivijen umutras konflikt. Coveku boli Sto neSto mora da sluSa, “Ne moie vige to da sluSa”. Ili bi Zeleo da éuje neSto drugo.Bol u uhu ima neke veze sa “pokornoSéu”, Sovek ne slufa tihi glas svoje savesti neeo mnogo.vige tudje misijenje. Od bolova u ubu pati ouaj ko isuvige obraéa paznje na tudje Zelje i oekivanja, radi po tudjoj volji, Zivi po tudjim zamislima umesto da tezi samoostvarenju, Ako neko duze vreme ne sluia sebe neka se ne éudi ako jednog dana izgubi vid i stuh. Bol u.uhu je znaéi upozorenje da bolje osiuinemo unutra, da pazimo na unutrasnji glas, na iskonski glas stvaranja koji u nama progovara .Ako aaSa dela nisu sa njim u saglasnosti dolazi do disonaneije, koja se manifestuje u disharmoniji Zivota. Ukoliko medjutim Zovek osluskuje unutragaji glas i povinuje mu se, on je u saglasnosti sa ostojanjem i nije mu potrebna bol u ubu da ga upozori na 2drav na&in postojanja. Detije bolesti (uopite )