SEMINARSKI RAD

IZ
MENADMENT
INFORMACIONIH SISTEMA

TEMA: Reavanje problema pri izboru

najboljeg kandidata za (TV-Voditelja)
pomou softvera
Criterium DecisionPlus 3.0
http://www.hearne.com.au/products/decisionplus/demos/

Student:
eljko Vlai
F027/05
Beograd, mart.2008.

SADRAJ

1. UVOD SELEKTOVANJE LJUDSKIH RESURSA .............................3

1.1. kriterijumi za selekciju i reference kandidata......................4
1.2. Proces Selekcije..............................................................5
2. DSS-SISTEMI ZA PODRKU ODLUIVANJU SPO......................6
2.1. Pregled softvera za podrku odluivanju .............................8
2.2. Opis problema.................................................................9
3. CRITERIUM DECISION PLUS - CDP 3.0....................................13
3.1. Reenje problema pomou Criterium Decision Plus-a...........13
3.2. Brainstorming................................................................14
3.2.1. Formiranje hijerarhije................................................15
3.2.2. Ocenjivanje hijerarhij.................................................15
3.2.3. Pregled Rezultata.......................................................18
3.2.4. Analiza Rezultata .......................................................21
4. ANALITIKI HIJERARHIJSKI PROCES ......................................24
4.1. Analiza pomou AHP tehnike............................................ 26
5. ZAKLJUAK.........................................................................29
6. LITERATURA .......................................................................29

1. UVOD SELEKTOVANJE LJUDSKIH RESURSA

Selekcija je proces u kojem se primenom unapred utvrenih i

standardizovanih metoda, pravila i tehnika vri izbor izmeu vie
kvalifikovanih kandidata, sa ciljem da se sa onima koji najvie
odgovaraju zahtevima odreenog posla zasnuje radni odnos. Jedno od
najvanijih podruja upravljanja ljudskim resursima je selekcija
kvalitetnih, sposobnih, ambicioznih i perspektivnih ljudi. Njena vanost
proizilazi i iz injenice da sve druge radnje i aktivnosti u organizaciji i
sistemu upravljanja ljudskim potencijalima najvie zavise od kvaliteta i
kompetencija izabranih ljudi.
Selekcija nije samo prost odabir kandidata sa najboljim obrazovanjem i
sposobnostima. Prilikom odabira potrebno je uskladiti ono sto kandidat
moe i eli da uradi, kao i ono sto je potrebno organizaciji. Taj proces
nije uvek jednostavan, jer pojedinac ne moe uvek jasno da se izrazi o
svojim sposobnostima i eljama.
Koliko dobro se jedan zaposleni uskladio sa poslom uticae na stepen
kvaliteta njegovog rada. Usklaivanje direktno utie na trokove
obuke.
Preduzee e gubiti i novac i vreme, ako selektovani, odnosno
odabrani kandidati nisu u stanju da ostvare oekivanu koliinu i
kvalitet rada. Pogresan izbor poziva ili neodgovarajue razmetanje na
posao mogu dovesti do nezadovoljstva radnika i pada motivacije, sto
implicira smanjenu produktivnost.
Mathis, Jackson, 1997 jasno identifikuju znaaj efektivne selekcije
prilikom zapoljavanja:
1. Dobar trening nee popraviti lou selekciju i
2. Ako vi ne zaposlite one prave, vai konkurenti e to uiniti
.
Proces selektovanja poinje kada menader ili supervizor trebaju
da zaposle pojedince koji bi popunili odreenu prazninu. U malim
organizacijama, obino celim procesom upravlja menader.
U procesu selekcije esto ne uestvuju samo strunjaci za selekciju i
zaposleni u sektoru za ljudske resurse, nego i menaderi koji rukovode
poslovima za koje se trae novi ljudi. U pojedinim organizacijama,
osim navedenih subjekata, u procesu selekcije uestvuju i zaposleni
koji e raditi sa izabranim kandidatima. Iako svi deluju u istom pravcu
3

sa ciljem da se dodje do najboljih kandidata, njihove uloge i obaveze

su podeljene, tako da se uvek zna ta ko treba da radi i ko je za ta
odgovoran.
Iako trokovi izbora zavise od sloenosti i znaaja posla, za koje se
ljudi biraju, neki su direktni jer su vezani za primenu razliitih metoda i
angaman strunjaka, a neki indirektni, jer su vezani za budue
probleme koji nastaju zapoljavanjem nekvalitetnih kandidata. Prvi su
vidljivi i lako merljivi, a drugi apstraktni i tee procenjivi.
Procene karakteristika ljudi, njihovih sposobnosti i njhovih
kvaliteta jedan je od najteih problema sa kojima se ovek oduvek
suoavao. S toga nije lako uputati se u procene bilo ijeg budueg
rada i uinka, bez obzira na to to su u meuvremenu razvijeni brojni
metodi, postupci i instrumenti za davanje takvih prognoza. Procene se
zbog toga moraju zasnivati na injenicama i elementima koji su
dostupni i merljivi.
1.1. KRITERIJUMI ZA SELEKCIJU I REFERENCE KANDIDATA
Kriterijumi za selekciju su oni standardi koji su toliko znaajni da
pojedinac, kako bi se zaposlio, mora da ih poseduje. Oni se mogu
identifikovati kroz paljivu analizu posla i opis posla i treba da predvide
verovatnou uspenog ponaanja na poslu za svakog kandidata.
Reference nude informacije o verovatnoi da e kandidat biti u stanju
da izvri posao. Ako uzmemo u obzir da ni jedna referenca koju imamo
nije 100 % tana, to znai da svaka moze da eliminie dobre
kandidate. Posedovanje previe referenci, posebno onih sa niim
obimom tanosti, moe, da smanji kvalitet odluka prilikom selekcija.
Mogu se dobiti iz nekoliko izvora. Neke mogu biti korisnije od drugih,
to zavisi od vrste posla : 1
1. akademske reference
2. prethodne radne reference
3. finansijske reference
4. potvrda da kandidat nije osuivan
5. licne reference ( preporuke ) .
Reference kandidata je neophodno proveriti. Najee korien metod
je preko telefona.

Mathis R., Jackson J., Human Resource Management, 8th edition, 1997.godine, New York. Prof.
Dr Momilo ivkovi, Dr. Tatjana Cvetkovski, Organizaciono Ponaanje

1.2. PROCES SELEKCIJE

Prvi korak u procesu selekcije je raspisivanje konkursa za

slobodna radna mesta u organizaciji, tj. neophodnih kadrova. Posle
toga sledi prikupljanje standardnih izvora informacija o kandidatima u
koje spadaju :
1. prijava za posao
2. radna biografija
3. preporuke
Prijava za posao se najceee pojavljuje u formi standardizovanih
upitnika koje popunjavaju kandidati zainteresovani za posao. U njima
su sadrani osnovni lini podaci, podaci o kolskoj spermi, radnom
iskustvu, prethodnim poslovima i sl. Treba da sadri sve relevantne
podatke za selekcijsku odluku. Organizacije mogu primenjivati dve
vrste prijavnih obrazaca, i to : jednostavne i specijalne. Mnoga
preduzea trae i dodatne informacije o kandidatima, njihovim
sposobnostima i kvalitetima i njihovom ponaanju. Pa ve u prvoj fazi
ispadaju iz igre mnogi kandidati.
U dalju proceduru idu samo oni koji poseduju neophodne
kvalitete i sposobnosti za obavljanje upranjenih poslova.
Radna biografija je nezamenjiv izvor za prikupljanje biografskih
podataka o kandidatima. Prilae se uz obrazac za prijavu za posao.
esto se koriste standardizovani biografski upitnici koji omoguavaju
laku i precizniju analizu podataka za potrebe selekcije. Vanost radne
biografije, temelji se na nespornoj povezanosti izmeu odreenih
ivotnih i profesionalnih tokova u prolosti i radne uspenosti u
budunosti. Najee sadri :
a. ime i prezime kandidata, adresu stanovanja i broj telefona
b. podatke o godini i mestu roenja, branom statusu i
porodinim prilikama
c. podatke o obrazovanju, obuci i posebnim znanjima
d. podatke o radnom iskustvu i profesionalnim planovima
e. podatke o ciljevima zaposljavanja i profesionalnim
interesima
f. podatke o linim obelejima i mogunostima i sl.
U poslednje vreme se od kandidata zahteva da unese i podatke o
finansijskoj situaciji, vanrednim aktivnostima, hobijima, socijalnoj
situaciji itd.
Preporuke su u mnogim zemljama trine ekonomije postale gotovo
obavezne pri zapoljavanju. One pruaju relevantne informacije o
kandidatu i njegovim potencijalima. Iza tih informacija stoje

menaderi, saradnici, raniji poslodavci, profesori i drugi. Preporukama

se zadovoljavaju dva cilja :
a. proverava se tanost informacija koje je kandidat dao
b. njima se obezbeuju informacije o prethodnoj radnoj
uspenosti kandidata, kako bi se na osnovu njih
procenjivala uspenost njegovog budueg rada.
Njima se mogu dobiti dragocene, najee i objektivne informacije o
kandidatu,
njegovom
odnosu
prema
radu,
profesionalnim
sposobnostima, komunikacijskim vetinama, ostvarenim rezultatima
rada i sl. Njihova pouzdanost i valjanost su dosta niska.

2. DSS - SISTEMI ZA PODRKU ODLUIVANJU

Nova etapa u razvoju IS karakterie korisniki orijentisani DSS,
koji se moe odrediti, vie kao nadgradnja IS za transakcionu obradu
podataka (OnLine Transaction Processing - OLTP)., manje kao zamena
ovih sistema. Postoje opravdani razlozi za projektovanje, izgradnju i
implementaciju sistema za podrku odluivanju, koji proizvode
informacije za podravanje procesa odluivanja. Na pogodan nain
obezbeuju irinu menaderskom odluivanju i unapreuju efektivnost
i efikasnost procesa odluivanja.
Postoji nekoliko definicija sistema za podrku odluivanju:

Sistemi za podrku odluivanju (Decision Support System

DSS) su interaktivni raunarski sistemi koji imaju nameru da
pomognu menaderima ili donosiocima odluka da identifikuju,
strukturiraju i/ili ree polustrukturirane i nestrukturirane
probleme i da naprave izbor meu alternativama (Daniel Power,
2000).
Sistemi za podrku odluivanju su interaktivni, fleksibilni i
adaptivni raunarski informacioni sistemi specijalno razvijeni za
podrku u reavanju nestrukturiranih menadment problema u
cilju poboljanja procesa odluivanja (Turban, Aronson, 1998).

Primarna funkcija DSS je podrka korisniku a ne njegova

zamena, to podrazumeva poboljavanje procesa odluivanja jer
menaderu stavlja na raspolaganje kvantitativne metode i razliite
analitike tehnike, koje su korespondentne sa prirodom problema
odluivanja, ostavljajui slobodu donoenja finalnih odluka korisniku.
DSS omoguava pristup kvantitativnim i drugim modelima, jezicima
modelovanja i posebnim bazama podataka.
6

Generalno, mogue je izdvojiti tri kategorije upravljackih aktivnosti:

Strategijsko upravljanje - postavljanje ciljeva, izbor strategija, izrada planova,

razvoj politika, metoda i sredstava za njihovo postizanje, strategijska
kontrola;
Upravljaka kontrola - proces obezbedivanja da ciljevi i strategija organizacije
budu utemeljeni, efektivno i efikasno realizovani;
Operativno planiranje i kontrola - proces obezbeivanja da operativni planovi,
programi i konkretni zadaci budu uspeno realizovani.

Reite probleme u izboru ciljeva i strategija svoje organizacije, preko

sistema za podrku odluivanja.
Budite efikasni, definiite svoju strategiju i donesite pravu odluku

Sistem za podrku odluivanju (Decision Support System DSS) razvili su se zbog uklanjanja jednog od glavnih nedostataka MISa: orijentacija na pruanje podrke rjeavanju iskljuivo struktuiranih
problema odluivanja. DSS problemski je orijentisan i mnogo je
fleksibilniji, u odnosu na konvencijonalni MIS, koji slijedi procese kroz
poslovnu organizaciju.
Prema Turban E. namjena DSS-a je dugaija, a ogleda se u sledeem:
DSS mora obezbjediti podrku u polustruktuiranim i nestruktuiranim
situacijama odluivanja, omoguavajui raunarske informacije i
personalno prosuivanje;
Podrka se mora obezbijediti za razliite nivoe upravljanja;
Podrka se mora obezbijediti za pojedince i grupe;
DSS mora obezbijediti podrku u nekoliko meusobno zavisnih i/ili
sekvencijalnih odluka;
DSS mora podrati sve faze procesa odluivanja;
DSS mora podrati razliite procese i stilove donoenja odluka;
Sistem mora biti adaptivan tokom vremena;
Mora biti jednostavan za koritenje;
DSS mora nastojati vie unaprijediti efektivnost odluivanja, nego
efikasnost;
Donosilac odluke mora imati potpunu kontrolu nad DSS tokom svih
koraka donoenja odluke;
DSS mora da omogui uenje i
DSS mora biti lak za konstrukciju.

Primjena DSS moe biti u jednom od sljedea tri oblika:

1. Specifini DSS;
2. DSS generatori i
3. DSS sredstva.
DSS su uvijek sainjeni od tri komponente:
1. Podsistem upravljanja podacima;
2. Podsistem upravljanja modelima (Model Base
Management System) i
3. Komunikacioni (dijalog) podsistema.

2.1. PREGLED SOFTVERA ZA PODRKU ODLUIVANJU

U jednom od relevantnih aktuelnih pregleda stanja u oblasti
sistema
za
podrku
odluivanju
(asopis
OR/MS
Today
http://www.lionhrtpub.com/ORMS.shtml u broju za oktobar 2000.
god.) izdvaja sledee programe (softvere) :

Aspen MIMI
Criterium Decision Plus
Crystal Ball 2000 Professional Edition
DATA 3.5
DATA Interactive
Decision Explorer
Decision Hosting
Decision Tools Suite Professional 4.0
ELECTRE 3-4
ELECTRE IS
ELECTRE TRI
EQUITY 2
EXSYS Corvid
High Priority
HIPRE 3+
HIVIEW 2
Hugin Professional
Impact Explorer
Logical Decisions
Mesa Vista
Netica
On Balance
On Balance Runtime
+Risk
Policy PC Judgment
8

Analysis Software
PRIME Decisions
Team Expert Choice 2000
Web HIPRE
WINPRE.

2.2 OPIS PROBLEMA

IZBOR TV-VODITELJA (TV-Avala)
U ovom primeru izloen je problem izbora najboljeg TV- Voditelja
koji treba da usvoje najvie profesionalne standarde putem edukacije
kroz njihov rad u budunosti. U cilju etikog normiranja prihvatanje
etikog kodeksa i njegova primena u svakodnevnom radu.
- Cilj TV Avala je da postane profitabilna, potujui profesionalne i
edukativne standarde i ne gubei na kvalitetu programa, Stalno
poboljanje kvaliteta programa . Ukljuenje u savremene tokove
medijske industrije.
Misija
-Pruanje graanima pouzdanih i pravovremenih informacija,
-Unapreenje profesionalnih i tehnikih standarda kako bi odgovorila
potrebama gledalaca i sluila javnom interesu svih graana regiona.
TV "Avala" je poela sa radom 17.09.2006. god. Od samog
poetka rada osnovni koncept rada nae televizije bio je: kultuno,
edukativno, zanimljivo...
Znali smo da takav put nije nimalo lak, ali smo, takoe, znali da ba
takvi elimo da budemo. I tako, ve vie od godinu dana trudimo se da
ponudimo gledaocima kvalitetan program i da zadovoljimo njihove
razliite ukuse. Nadamo se da smo u tome i uspeli. Imamo velike
planove, elje i vizije i ako se bar jedna deo njih ostvari biemo jedna
veoma interesantana i gledana televizija.
Okosnice naeg programa su ekonomski i informativni, filmski i
serijski, sportski ali i dokumentarni program.
Trudei se da budemo originalni i ove kljune segmenete naeg
programa pokuali smo da kanaliemo na taj nain. I tako smo dobili
feed back iz javnosti ba onakav kakav smo eleli:Drugaiji ste od
drugih. Trudiemo se da takvi i ostanemo!

Kriterijum

Pod-kriterijum

Najbitnije

Radno iskustvo u slinim

poslovima

Najbitnije

Iskustvo u drugim
poslovima

Bitno

Starosno doba

Verbalna stepen
vanosti

Prikaz na djelu ocjena

zirija

Najbitnije

Posebne vetine

Najbitnije

Dosadanji uspesi

Bitno

Stana Novakovi
Jelena Mili

Visoka
Via
Verbalna stepen
strunosti

Marko Perendi

Jelena Mili

Verbalna u
godinama

0 god

Marija Bobar

0 god
Verbalna u
godinama

0 god

Marko Perendi

2 god

Nemaki

Kritino
Verbalna stepen
vanosti

Veoma vano

Francuski

Vano

Danijel Luli

39 god

Marija Bobar

Ekstravertnost

3 god

Jelena Mili

Engleski

Starosno doba

5-10 god

>5 god

Danijel Luli

Poznavanje jezika

Nema
iskustva

5-10 god

Marko Perendi

Stana Novakovi

Via

10-15 god

Marija Bobar
Stana Novakovi

Visoka

Visoka

Danijel Luli

Radno iskustvo u drugim

poslovima

Bitno
Najbitnije

Marija Bobar

Radno iskustvo u slinim

poslovima

Bitno

Ekstravertnost

Danijel Luli

Struna sprema

Ocena

Struna sprema

Poznavanje jezika
Izbor TV-Voditelja

Skala

Stana Novakovi

Numerika

26 god
43 god

Jelena Mili

33 god

Marko Perendi

43 god

Komunikacija
Sredite panje

Verbalna stepen
vanosti

Kritino
Kritino

10

- Fizicki izgled
Prikaz na djelu ocjena
zirija

Posebne vetine

Dosadanji uspesi

- Glas
- Snalazenje na sceni

Kritino
Verbalna stepen
vanosti

Veoma vazno
Kritino

Danijel Luli

Najnie

Marija Bobar

Prosean

Stana Novakovi

Verbalna

Prosean

Jelena Mili

Prosean

Marko Perendi

Najvii

Danijel Luli

Zapaeni

Marija Bobar

Zapaeni

Stana Novakovi

Verbalna

Jelena Mili

Nema ih do
sada
Srednji

Marko Perendi

Srednji
Danijel Luli

Odlian

Marija Bobar
Fizicki izgled

Stana Novakovi

Odlian
Verbalna stepen
kvaliteta

Jelena Mili

Iznad proseka

Marko Perendi

Iznad proseka

Danijel Luli

Iznad proseka

Marija Bobar
Glas

Stana Novakovi

Odlian
Verbalna stepen
kvaliteta

Odlian

Marko Perendi

Iznad proseka

Danijel Luli

Odlian

Stana Novakovi

Iznad proseka
Verbalna stepen
kvaliteta

Iznad proseka

Marko Perendi

Odlian

Danijel Luli

Odlino

Stana Novakovi

Dobro
Verbalna stepen
kvaliteta

Odlino

Jelena Mili

Odlino

Marko Perendi

Dobro

Danijel Luli

Loe

Marija Bobar
Francuski jezik

Iznad proseka

Jelena Mili

Marija Bobar
Engleski jezik

Iznad proseka

Jelena Mili

Marija Bobar
Snalaenje na sceni

Iznad proseka

Stana Novakovi

Dobro
Verbalna stepen
kvaliteta

Dobro

Jelena Mili

Loe

Marko Perendi

Loe

11

Prijavljeni kandidati za mjesto TV-Voditelja (TV-Avala) su

ocjenjivani od starne irija, koga su inili: Dragan Perii, Mile Vasili i
predsednik irija Milena Vlai u sledeim elementima koji
predstvaljaju osnovni uslov za izbor TV-voditelja. Ti kriterijumi su 1.
Fiziki izgled, 2.Glas, 3.Snalaenje na sceni.

Karakteristike

Fizicki izgled

Glas

Alternative

Konana ocena

Danijel Luli

7,5

Konana Ocena

Marija Bobar

10

10

Konacna ocena

10

Stana Novakovi

6,5 7,5

Konacna ocena

Jelena Mili

6,5

6,5

Konana ocena

6,5

Marko Perendi

6,5

Konana ocena

Danijel Luli

Konana Ocena

Marija Bobar

9,5

10

9,5

Konacna ocena

10

Stana Novakovi

6,5

6,5

Konacna ocena

6,5

10

9,5

Konana ocena

10

Jelena Mili

Snalaenje na sceni

Milena Vlai Mile vasili Dragan Perii

Ocjene irija su bile sledee :

Marko Perendi

6,5

7,5

Konana ocena

Danijel Luli

9,5

10

9,8

Konana Ocena

10

Marija Bobar

6,5

7,5

Konacna ocena

Stana Novakovi

7,5

7,3

7,5

Konacna ocena

Jelena Mili

8,0

Konana ocena

Marko Perendi

10

10

9,5

Konana ocena

10

12

3. CRITERIUM DECISION PLUS - CDP 3.0

Criterium Decision Plus 3.0 (CDP 3.0) je softver razvijen od strane
kompanije
Info
Harvest-a(www.infoharvest.com).
On
pomae
menaderima pri donoenju odluka, rangiranjem alternativnih reenja.
CDP 3.0 donoenje odluka znatno olakava, jer obavlja tehnike stvari
pri donoenju odluke, a korisniku daje prostor da se posveti primeni
znanja i iskustva u reavanju problema. Ovaj softver sam istrauje i
donosi odluke uz efikasno korienje vrednosti kriterijuma unetih od
strane menadjera. Veoma je velika pomo i podrka menadjerima
prilikom donoenja odluka. CDP 3.0 je samo alat koji je samo podrka,
a korisnikovo znanje i umee ima presudnu ulogu. Program je
jednostavan za upotrebu i ne zahteva mnogo vremena za privikavanje
i nije zahtevan u hardverskom smislu.

3.1 Reenje problema pomou Criterium DecisionPlus-a

Proces donoenja odluka koristei ovaj alat odvija se kroz
sledeih est faza:

Brainstorming generisanje ideja

Formiranje hijerarhije

Ocenjivanje hijerarhije

Odabiranje najboljeg reenja-alternative

Pregled razultata

Analiza

Umesto rei Goal unosimo ime za cilj odluke, u ovom sluaju to e da

bude Izbor TV - Voditelja. Klikom na tekst Goal aktivirae se editor
teksta i treba samo da ukucamo ime cilja.
U desnom uglu ispod Alternatives uneemo alternative, u ovom
sluaju unosimo 5 kandidata za izbor TV - Voditelja:
1.Danijel Luli
2.Marija Bobar
3.Stana Novakovi
4.Jelena Mili
5.Marko Perendi

13

3.2. Brainstorming

Slika 1. Brainstorming model sa unetim alternativama i definisanim ciljem

Dalje formiramo upisujemo kriterijume i podkriterijume. Kriterijume i

podkriterijume formiramo duplim klikom na prazan prostor na platno i
upiemo od govarajue ime. to emo pokazati na slikama dole.

14

Slika 2. Rasporedjeni i povezani kriterijumi sa ciljem Formiran Brajmstorming model

Sada smo spremni za formiranje hijerarhije. To se radi na

pritisak na dugme u gornjem tulbaru na dugme To CDP.

3.2.1. Formiranje hijerarhije

Slika 3. Formirana hijerarhija

3.2.2. Ocenjivanje hijerarhije

Prvo treba obeleiti blok koji pripada
cilju. Nakon toga, izabrati opciju
Rate Subcriteria iz padajueg menija
ili, klik na Rate na toolbar-u ili
dvostruki klik na odgovarajui
kriterijum ili podkriterijum.
Criterium Decision Plus prua
mogunost biranja jednu od dve
tehnike ocenjivanja, AHP (Analytical
Hierarchy Proces) ili SMART (Simple
MultiAtribute Rating Techinque). Mi
emo se opredeliti, za SMART
tehniku. Izabraemo je otvaranjem
15

Slika 4. Odabiranje direktne metode ocenjivanja

Model padajueg menija i ekiranjem S.M.A.R.T.-a u meniju

Tehnique Alternatives. Kod SMART metode model hijerarhije ima
pravu strukturu drveta, sto omoguva svakom podkriterijumu
vezivanje za samo jedan od nadkriterijuma, dok AHP omoguava
vezivanje jednog podkritarijuma za vie kriterijuma vieg nivoa.

Slika
5.

Biranje Smart ili AHP tehnike

16

Slika 6 i 7 Dodeljivanje teinskih ocena kriterijumima

Slika 8 i 9. Dodeljivanje teinske ocene podkriterijumu poznavanje jezika i

ocenjivanje prikaz na delu

Slika 10. i 11. Dodeljivanje teinske ocene strucne spreme prema alternativama
dosadanji uspesi

17

Slika 12. i 13.Dodeljivanje teinske ocene radno iskustvo u slunim poslovim

3.2.3. Pregled Rezultata

Na slici prikazani su rezultati analize u odnosu na cilj izbor
najkvalitetnijeg TV-Voditelja od ponuenih alternativa.Dok na slici 2.2.
prikazuje uee pojedinih kriterijuma u oblikovanju krajnjih rezultata.

Slika 14. Izlistani rezultati izbora za TV-Voditelja

18

Slika15. Rezultati u odnosu na cilj izbor TV-Voditelja sortirani po opadajuim

vrednostima

Rezultati u odnosu na cilj izbor direktora sortirani po opadajuim

vrednostima
Detaljan grafiki pregled pojedinanog doprinosa svakog
kriterijuma i podkriterijuma je mogu klikom na taster Contr na
toolbar-u ili ako iz menija miem izaberemo opciju Analysis izaberemo
opciju Contributions by Criteria.

Slika16. Struktura udela kriterijuma po izboru TV-Voditelja - Level 2

19

Slika 17. Struktura udela kriterijuma po izboru TV-Voditelja - Level 3

Takodje moemo rezultate prikazati i u koordinatnom sistemu. Dobija

se kada iz menija Analysis izaberemo opciju Alternatives Scatter ili sa
tulbora dugme Scatr na kome je nacrtan koordinatni poetak. U
koordinatnom sistemu mogue su 3 varijantneprikazivanja:

Show overlay

Show decision contours

Show Accumulated value

Slika 18. Rezultati u koordinatnom sistemu - Show overlay

20

Slika 19.Rezultati u koordinatnom sistemu - Show decision contours

Slika 20. Rezultati u koordinatnom sistemu - Show Accumulated value

3.2.4. Analiza Rezultata

Criterium Decision Plus 3.04S prua razne vidove analize dobijenih
rezultata. Najkorisniji i najzanimljiviji od njih je definitivno je pregled
osetljivosti rezultata na ocene. Klik na Sens taster na toolbar-u prozora
Score ili iz menija Analysis Sensitivy by Weights otvara prozor za
pregled osetljivosti. Vidi sliku br. 29.

Slika 21. Aktiviranje senzitivne

analize

Program e tada traiti unos novih podataka (tj. rezultata ocenjivanja)

bie ispisano crvenim slovima Data not current. Click Update, to se
postie klikom na Update taster u donjem delu prozora. Kose linije
21

predstavljaju rezultate alternativa, a njihove boje odgovaraju bojama

kojima su izlistane i ispisane alternative sa desne strane.

Slika22. Senzitivna analiza rangiranje Radno iskustvo uslinim poslovima

22

Slika 23.Senzitivna analiza rangiranje Prikaz na delu ocena zirija

Slika 24. Senzitivna analiza Prikaz strune spreme

Na osnovu dobijenih rezultata vidimo da je najbolji izbor Marko

Perendi. To je kandidat koji najvie zadovoljava postavljene
kriterijume, prema ovom softveru.
Vertikalna linija na grafikonu senzitivnosti ili osetljivosti oznaava
stepen znaajnosti u odnosu na ostale kriterijume na istom nivou. Ovaj
grafikon donosiocu odluka omoguava da analizira da li u blizini zadate
procene (vertikalne linije), postoje mogua preklapanja alternativa.
Vertikalna crvena linija na grafikonu sa klizaem na dnu predstavlja
trenutno stanje u mestima preseka sa kosim linijama. U levom,
donjem uglu ekrana su u okviru liste kritinosti izlistani svi kriterujumi
i to prema osetljivosti rezultata. Oni na koje su rezultati najosetljiviji
su na vrhu (najkritiniji kriterijum je prvi prikazan). Kada bi kliza
pomerili za odredjeni procenat udesno dobijamo situaciju gde se
konaan rezultat menja. To znai da kada bi vanost bilo kog drugog
kriterijuma promenila, imali bismo drugog pobednika.
Dalje, moemo uvesti dodatne kriterijume ili eleminisati postojee ili
koji ne mogu bitnije uticatina rezultat. takodje moemo promeniti

23

stepen znaajnosti ve postojeih kriterijuma tkzv. (what-if anliza).

Poto smo dobili priblino ujednaene rezultate za obe

alternative,
tehnike.

moemo

proveriti

rangiranje

alternativapomou

AHP

U sluaju kao to je u ovom primjeru,kada imamo da su prve

dvije alternative izjednaene postupak treba sprovesti u vie
iteracija.Ono sto je zakljueno na osnovu prve iteracije jeste da
alternativna reenja Stana Novakovi,Jelena Mili i Marija Bobar ne
utiu na dalji izbor najpogodnijeg TV-Voditelja pa se zato vie ne
uzimaju u obzir.

4. Analiticki Hijerarhijski Proces (AHP)

Analitiki hijerarhijski proces ili AHP metoda (Saaty, 1980) spada u
najpoznatije i posljednjih godina najvie koriene metode za
viekriterijsko odluivanje. Popularnost ove metode temelji se u prvom
redu na injenici da je vrlo bliska nainu na koji pojedinac intuitivno
reava sloene probleme rastavljajui ih na jednostavnije.
AHP je viekriterijumska tehnika koja se zasniva na razlaganju
sloenog problema u hijerarhiju. Reavanje sloenih problema
odluivanja pomou ove metode temelji se na njihovom rastavljanju na
komponente: cilj, kriterijume (podkriterijume) i alternative .
Cilj se nalazi na vrhu hijerarhije, dok su kriterijumi, podkriterijumi i
alternative na nivoima i podnivoima hijerarhije. AHP postupno
uporedjuje alternative i meri njihov uticaj na cilj i tako pomae oveku
da donese pravilnu odluku. Na slici 1 data je hijerarhija koju ine cilj,
tri kriterijuma i etiri alternative. Hijerarhija ne mora da bude
kompletna; npr. element na nekom nivou ne mora da bude kriterijum
za sve elemente u podnivou, tako da se hijerarhija moze podeliti na
podhijerarhije kojima je zajedniki jedino element na vrhu hijerarhije.

24

Slika 25. Primer hijerarhije u AHP u

AHP predstavlja kvalitativnu tehniku koja se oslanja na rasudjivanje i

iskustvo donosioca odluka. Kada je formiran hijerarhijski model
problema, donosilac odluke vri poredjenje elemenata u parovima na
svakom nivou hijerarhije u odnosu na element u viem nivou. Time se
dobijaju teinski koeficijenti svih elemenata. Za donosioca odluka,
teinski koeficijenti predstavljaju meru relativnog znaaja elemenata.
Da bi se izracunali tezinski koeficijenti n elemenata, poredjenja po dva
elementa vrse se koriscenjem tzv. Satijeve skale:

Reciprona vrednost rezultata poredjenja se smeta na mestu ji a da bi

se ouvala konzistentnost rasudjivanja. Donosilac odluke poredi n
elemenata korienjem skale iz Tabele 1 i rezultate smesta u matricu A
. Na primer, ako je element 1 znatno favorizovan u odnosu na element
2, na mestu 12 a matrice A bio bi broj 5, a na mestu 21 a bila bi
reciprona vrednost, 1/5.
25

Iz ovoga moemo videti da AHP metoda sastoji iz etiri faze:

(1) Razvije se hijerarhijski model problema odluivanja s ciljem na

vrhu, kriterijima i podkriterijima na niim razinama, te alternativama
na dnu modela.
(2) U svakom voru hijerarhijske strukture pomou Satijeve skale u
parovima se meusobno usporeuju elementi tog vora koji se nalaze
neposredno ispod njega i izraunaju se njihove lokalne teine. Pritom
se kriteriji meusobno usporeuju u parovima u odnosu na to koliko
puta je jedan od njih vaniji za merenje postizanja cilja od drugog.
Alternative se meusobno usporeuju u parovima po svakom od
kriterijuma procjenjujui u kojoj meri se po tom kriterijumu jednoj od
njih daje prednost u odnosu na drugu.
(3) Iz procena relativnih vanosti elemenata odgovarajueg nivoa
hijerarhijske strukture problema izraunaju se lokalne teine
kriterijuma i podkriterijma, a na posljednjem nivou
prioriteti
alternativa. Ukupni prioriteti alternativa izraunaju se tako da se
njihovi lokalni prioriteti ponderiraju s teinama svih vorova kojima
pripadaju gledajui od najnieg nivoa u hijerarhijskom modelu prema
najvioj i zatim saberu.
(4) Provodi se tzv. analiza osetljivosti.

4.1. Analiza pomou AHP tehnike

26

Slika 25. Modifikovanje hijerarhijske strukture

Na slici 25 predstavljena je generisanje hijerarhija sa samo dve

alternativna reenja.Dosadanja analiza posmatranog problema
izvrena je korienjem SMART tehnike. Kako smo dobili prilono
izjednaene rezultate za obe alternative,moemo proveriti rangiranje
alternativa u AHP tehnici.
Po primeru AHP tehnike,dolazi se do zakljuka da kandidat Marko
Perendi predstavlja bolje reenje u odnosu na kandidata Danijela
Lulia. Dijagrami ne pokazuju osjetljivost u odnosu na promenu
vanosti kriterijuma.

Slika 26. Rezultati u odnosu na cilj izbor TV-Voditelja pomou AHP tehnike

27

Slika 27. Senzitivna AHP analiza rangiranje Radno iskustvo u slinim poslovima

Slika 28. Senzitivna AHP analiza rangiranje Prikaz na delu ocena zirija

28

Slika 29. Senzitivna AHP Analiza- rangiranje Strucna sprema

Osnovna razlika izmeu ove dve alternative nalazi se u

kriterijumima Posebne vetine i u Radnom iskustvu. Moemo zakljuiti
sledee da i primena AHP-tehnike pokazuje da kandidat (alternativa)
Marko
Perendi
predstavlja
pogodnije
reenje
po
zadatim
kriterijumima.

5. ZAKLJUAK
Na osnovu dobijenih rezultata vidimo da je najbolji izbor za TVVoditelja Marko Perendi. To je kandidat koji najvie zadovoljava
postavljene kriterijume.
Selekcija nije samo prost odabir kandidata sa najboljim
obrazovanjem i sposobnostima. Prilikom odabira potrebno je uskladiti
ono sto kandidat moe i eli da uradi, kao i ono sto je potrebno
organizaciji. Taj proces nije uvek jednostavan, jer pojedinac ne moe
uvek jasno da se izrazi o svojim sposobnostima i eljama.
Zakljuak je sledei: zahvaljujui ovom programu vidimo da su
rezultati na osnovu unetih vrednosti veoma slini, samim tim
zakljuujemo
da
su
konkurenti
veoma
slini
po
svojim
karakteristikama, ali ipak izmedju njih postoje vidljive razlike pa je
mogue upotrebom ovog programa doi do najboljeg reenja.

29

6. LITERATURA
1. Prof. dr Dragan D. Milanovi, Doc. dr Danijela Tadi, Mr Mirjana
Misita, Informacioni sistemi menadzmenta sa primerima,
Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2005.
2. Prof. Dr Momilo ivkovi, Dr. Tatjana Cvetkovski, Organizaciono
Ponaanje, Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd,
2005
3. MIS/3 - ISO_SQ - Bussines Inteligance - Data Warehouse - DSS OLAP - Data Mining - Corporate Business Portal
4. http://www.tvavala.co.yu
5. http://www.tvpirot.co.yu
6. http://www.infoharvest.com
7. http://www.hearne.com.au/products/decisionplus/demos/
8. http://www.rtvbn.com

30