Rekonstituisa

nje
demokratije u
Evropi
Tri modela EU
demokratije
Ovaj tekst je prireeni prevod tekstova Eriksen and
Fossum (2007): Europe in Transformation: How to
reconstitute democracy, RECON Online Working Paper
2007/1 i Eriksen, Erik Oddvar and Fossum, John Erik
(2004): Europe in Search of Legitmacy: Strategies of
Legitimation Assesed, International Political Science
Review, Vol 25, No.4. za potrebe nastave na kursu
Savremene politike teorije na Fakultetu politikih nauka
i u druge svrhe se ne moe koristiti.

15

(...)

Demokratizacija kao potraga za legitimnou

Pre nego to iznesemo minimalni skup osnovnih komponenti

demokratske zajednice neophodno je neto rei o konceptu
demokratije iz vizure deliberativne demokratske teorije.
Svaka demokratija sadri jaz izmeu principa i prakse. Svaki
konkretni institucionalni aranman koji pretenduje da bude
demokratski je u najboljem sluaju aproksimacija ideala proceduralne
demokratije. Prava demokratija se nikada nije ostvarila 1.
Ideja
demokratije kao sistema samoupravnih graana nema oblik jasnog i
eksluzivnog institucionalnog paketa, i demokratski poredak uvek sadri
nedemokratske elemente.
Stoga je demokratizacija pre stalno testiranje instituicionalnih
formi putem pokuaja i pogreki nego prihvatanje konkretne
institucionalne forme demokratije kao konanog reenja. Demokratija
je koncept koji seosporava naroito u vremenima promena. Zbog
toga moramo praviti razliku izmeu razloga (argumenata) kojima se
opravdava politiki poredak i formi institucionalizacije tog poretka.
Generalno uzimajui, ovo razlikovanje se moe smatrati razlikom
izmeu demokratije kao legitimacijskog principa i demokratije kao
forme organizacije. Samo ako se pridrava demokratskih procedura
vlast moe opravdati svoje odluke, a graani ih podvri kritikom sudu;
kolektivni ciljevi se mogu postii legitimno samo ako se potuju ove
procedure; i samo u skladu sa ovim procedurama se zakoni mogu
menjati ili donositi novi. Drugim reima, demokratija nije identina sa
konkretnom formom organizacije, ve je princip koji utvruje koji je
nain ispravan za postizanje politikih rezultata. Princip demokratije je
sveprisutini kritiki standard. Credo vladavine naroda zadrava
sopstveni status principa, a preko njega pristalice i oponenti poimaju
svoje zahteve. Ako demokratiju razumevamo prvenstveno kao
1

to je nateralo R.A Dala (1971) da odabere temin poliarhija za moderne demokratije.

Ovaj tekst je prireeni prevod tekstova Eriksen and Fossum (2007): Europe in Transformation:
How to reconstitute democracy, RECON Online Working Paper 2007/1 i Eriksen, Erik Oddvar
and Fossum, John Erik (2004): Europe in Search of Legitmacy: Strategies of Legitimation
Assesed, International Political Science Review, Vol 25, No.4. za potrebe nastave na kursu
Savremene politike teorije na Fakultetu politikih nauka i u druge svrhe se ne moe koristiti.

15

legitimacijski princip, ali ija efikasna operacionalizacija mora imati

oblik forme organizacije, postajemo svesni da postoji mogunost da
demokratski princip ima nekoliko formi institucionalizacije. Ovakvo
posmatranje nam takoe pomae da objasnimo zato se demokratija
istorijski pojavljivala u mnogo razliitih formi i oblika (...). Ona se
pojavljivala i kao direktna ili participativna, ali i kao reprezentativna,
kao to su parlamentarna ili predsednika.
Predstavnika demokratija se u modernim uslovima smatrala
kljunom, s obzirom na to da se demokratska legitimnost ne moe
zasnivati na direktnoj participaciji svih graana u procesu donoenja
svih zakona, jer narod nikada nije prisutan pri donoenju odluka.
tavie, teko je smestiti demokratsku legitimnost u sam in glasanja,
jer je praktino nemogue iznai demokratski metod koji bi dopustio
pravednu agregaciju pojedinanih preferencija u jednu zajedniku
odluku. Prebrojavanje glasova je efikasan metod donoenja odluka, ali
taj metod ne provera kvalitet preferencija. To je jadna zamena za
deliberaciju (Goodin 2005: 12). Princip veine glasova, u stvari
predstavlja pobednike, a ne zajedniku volju. injenica da (u sistemu)
preovlauju stalne manjine svedoi da princip veine glasova ne
garantuje punu politiku jednakost. Reprezentativna demokratija je deo
modernog demokratskog poretka, ali kako bi imala ubedljive ishode,
ona se oslanja na deliberaciju. Deliberativna demokratija, u svojoj
epistemikoj varijanti, podrazumeva da je deliberacija saznajni proces
procenjivanja razloga u cilju donoenja pravednih odluka i
utemeljivanja koncepcija zajednikog dobra (Cohen1997; Estlund
1993).
U odnosu na demokratku legitimnost ova pozicija podvlai
zanaaj razlonosti, a ne participacije. Iz ove perspektive glavni
argument za deliberativnu demokratiju se nalazi u pretpostavci da
slobodna i otvorena rasprava rezultira boljim odlukama, kao i da su te
odluke opravdane za sve strane kojih se ta odluka tie. Deliberacija ima
moralnu teinu, s obzirom na to da ona kao politiki sistem garantuje
uslove za slobodnu javnu deliberaciju, i prua bolje razloge za
verovanje da su donesene odluke moralno ispravne. Stoga je teorija
Ovaj tekst je prireeni prevod tekstova Eriksen and Fossum (2007): Europe in Transformation:
How to reconstitute democracy, RECON Online Working Paper 2007/1 i Eriksen, Erik Oddvar
and Fossum, John Erik (2004): Europe in Search of Legitmacy: Strategies of Legitimation
Assesed, International Political Science Review, Vol 25, No.4. za potrebe nastave na kursu
Savremene politike teorije na Fakultetu politikih nauka i u druge svrhe se ne moe koristiti.

15

deliberativne demokratije zadovoljavanje zahteva po kome politike

odluke moraju biti ispravne. Dalje, onda kada akteri moraju da prue
obrazloenje u vezi sa onim na ta drugi mogu da daju saglasnost
konstituie se oblik politike autnomije. Iz ove vizure, pravda nije prepolitika vrednost ili sadrinski princip ve inter-subjektivna kategorija.
Ono to je pravedno je ono to je odlueno u toku procesa deliberacije
meu akterima; odatle proizilazi ideja pravde kao meusobnog
priznanja koje se zasniva na nepristrasnom opravdanju2.
Zbog veliine, obima i kompleksnosti, moderni demokratski
poredak, da bi bio legitiman, mora pomiriti potrebu za racionalnim
donoenjem odluka sa adekvatnim predstavljanjem interesa. Odatle i
tvrdnja da javna rasprava i kritika unapreuju informisanost,
poveavaju nivo promiljanja, kao i stepen odgovornosti donosioca
odluka, i da zajedno sa takmienjem politikih partija i periodinih
izbora
predstavljaju najbolji nain za ostvarivanje narodnog
suvereniteta
(Gutmann and Thompson 1996: 144).
Kako se ovi principi mogu primeniti u Evropskom kontekstu? Koji
su to minimalni uslovi za demokratski poredak?

Demokratski politiki poredak

Da li demokratija pretpostavlja ono to povezujemo sa

modernom dravom, a to je odreeni oblik kontrole nad teritorijom i
monopol prinude? Ili, da li se se demokratija moe osigurati u okviru
optije koncepcije politikog sistema sline Istonovoj, (1971: 134) kao
autoritativna raspodela vrednosti drutva kao celine.

Ovo shvatanje je zasnovano na to das u nepristrasni razlozi potrebni da bi se opravdala norma. Razlozi
zasnovani na linom interesu ne zadovoljavaju u potpunosti uslov nepristrasnosti- moralnost podrazumeva
potovanje normi prosto zbog toga to je ispravna, anjeno krenje pogreno. Odatle sledi da se odreeni
sporovi nemogu razreiti na osnovu obostrane koristi. Postizanje uravnoteenog ishoda ne znai id a je
ishod ispravan. Vidi Haberamas 1993; Scanlon 1998;

Ovaj tekst je prireeni prevod tekstova Eriksen and Fossum (2007): Europe in Transformation:
How to reconstitute democracy, RECON Online Working Paper 2007/1 i Eriksen, Erik Oddvar
and Fossum, John Erik (2004): Europe in Search of Legitmacy: Strategies of Legitimation
Assesed, International Political Science Review, Vol 25, No.4. za potrebe nastave na kursu
Savremene politike teorije na Fakultetu politikih nauka i u druge svrhe se ne moe koristiti.

15

Nezavisno od precizne definicije, u savremenim uslovima, minimalni

zahtevi demokratije su politiki poredak (polity) i forum. Stoga se
mogu formulisati dva opta uslova demokratije:

Autoritativne institucije koje imaju organizacione kapacitete da

dononose obavezujue odluke i raspodeljuju resurse; i

zajedniki

komunikativni

prostor

smeten

polje

civilnog

drutva, u kome graani mogu zajedniki formirati miljenja i

pozvati nosioce vlasti na odgovornost.
Iz normativne perspektive, javna sfera, smetena u polje civilnog
drutva, ima jedinstvenu ulogu jer u okviru nje svi imaju pravo da
uestvuju u raspravi o tome kako se treba baviti javnim stvarima. Ona
oznaava situaciju u kojoj se jednaki graani okupljaju formirajui
javnost koja se konstituie preko skupa graanskih prava i sloboda, i
ustanovaljavaju sopstvenu agendu kroz otvorenu komunikaciju. Javna
sfera je nezamenljiva komponenta politikog poretka, da dati politiki
poredak zadovolji uslov koji mu nalae da opravda norme i odluke
onima na koje se one odnose, ali i kako bi se ustanovio kao
samoupravno graanstvo sa potpunom kontrolom nad dnevnim
redom (Dahl 1982:6).
Demokratski poredak pretpostavlja politiki poredak (polity) sa
uslovima za kolektivno donoenje odluka, kao to su pravno utemeljeni
sistem predstavljanja, identiteta i legitimnosti. Javni diskurs je medij
preko koga lanovi mogu formirati koletivne stavove, a povezan je sa
politikim poretkom preko razliith kanala komunikacije.
Da bi se obezbedili jedinstveni efekti ovog procesa neophodno je
da institucije i procedure imaju sposobnost da ciljeve pretvaraju u
konkretne rezultate. S obzirom na to da nijedan sistem ne moe
obezbediti uestvovanje svih zainteresovanih strana, u modernim
politikim porecima javna deliberacija je vezana za sistem
predstavljanja. Reprezentacija se odnosi na procedure i procese putem
kojih graani utiu na proces donoenja odluka i poteze javnih
slubenika, tako da se taj uticaj me smatrati legitimnim. Moe se rei

Ovaj tekst je prireeni prevod tekstova Eriksen and Fossum (2007): Europe in Transformation:
How to reconstitute democracy, RECON Online Working Paper 2007/1 i Eriksen, Erik Oddvar
and Fossum, John Erik (2004): Europe in Search of Legitmacy: Strategies of Legitimation
Assesed, International Political Science Review, Vol 25, No.4. za potrebe nastave na kursu
Savremene politike teorije na Fakultetu politikih nauka i u druge svrhe se ne moe koristiti.

15

da savremena koncepcija reprezentacije parazitira na deliberaciji jer

niko ne smatra sebe legitimno predstavljenim ako se mandat i
odgovornosti ne preciziraju, i ako onima koji su predstavljeni nije
punueno prihvatljivo obrazloenje za odluke koje se donose u njihovo
ime. Reprezentacija se moe posmatrati i kao preduslov za politiku
racionalnost, obzirom da obezbeuje institucionalni prostor (), u
kome izabrani predstavnici mogu mirno i kooperativno traiti
alterantive, reavati probleme i razreavati sukobe na iroj osnovi3.
()
Da bi se zardala eksluzivna kontrola nad teritorijom potrebna je
vojska i policija. Da bi se zadovoljili uslovi kongrunetnosti i
odgovornosti, deliberativna demokratska teorija zahteva odreeni
stepen teriotrijalnosti i funkcionalnosti, ali to ne znai da zahteva
ekskluzivnu kontrolu nad teritorijom. Meutim, vanost koja se, u
mnogim teorijama demokratije, pridaje demosu, naciji, simbolikom
mi, upuuje nas da je zajedniki oseaj identiteta neophodan uslov.
Politika funkcija kolektivnog ili zajednikog identiteta () je da
pretvara grupu nepovezanih pojedinaca i grupa u kolektiv sposoban za
zajedniku akciju. Identitet postavlja kriterijume za lanstvo u
odreenoj zajednici, ali i utemeljuje kolektivne interpretacije sebe (ili
kolektivno samorazumevanje). Identiteti mogu biti duboki ili plitki;
koherentni ili fragmentirani; iskreni ili manipulisani; inkluzivni ili
iskljuujui (Peters 2005), te stoga variraju kao osnova za poverenje i
solidarnost.
Formiranje
identiteta
u
savremenom
kontekstu
demokratije je posredovano javnim diskursom i institucijama i
procedurama koje ureuju meuljudske odnose. U tom smislu sve
varijante identiteta postoje da bi povezale univerzalne principe i
posebne kontekste.

Ovaj pricip parlamentarnog predstavljanja se moe formulisati in a sledei nain: nijedan predlog ne

moe dobito snagu javne odluke pre nego to pribavvi pristanak veine po obavljenoj raspravi (Manin
1997: 190). Vidi Pitkin 1972; Mansbridge 2003.

Ovaj tekst je prireeni prevod tekstova Eriksen and Fossum (2007): Europe in Transformation:
How to reconstitute democracy, RECON Online Working Paper 2007/1 i Eriksen, Erik Oddvar
and Fossum, John Erik (2004): Europe in Search of Legitmacy: Strategies of Legitimation
Assesed, International Political Science Review, Vol 25, No.4. za potrebe nastave na kursu
Savremene politike teorije na Fakultetu politikih nauka i u druge svrhe se ne moe koristiti.

15

Pod legitimnou podrazumevamo ne samo prihvatanje ili

podrku sistemu ve i to da postoje dobri razlozi zbog kojih politiki
poredak zasluuje poslunost.
Legitimnost osigurava uverenje da je polity podoban da donosi
obavezujue odluke u ime demosa, odnosno da odabrane politike i
donesene odluke uvaju integritet drutva i ostvaruju njegove temeljne
vrednosti i ciljeve na odgovarajui nain, na taj nain stvarajui
obavezu graanima da se pokoravaju.
Sistem vladavine je legitiman ne samo zbog toga to akteri
veruju u njegovu legitimnost ve i zbog toga to je njegovo opravdanje
u skladu sa njihovim uverenjima4. Da bi funkcionisao moderni
demokratski poredak mora posedovati popularnu legitimaciju,
kolektivni identitet, reprezentativnu demokratiju i adekvatne
upravljake funkcije. Odgovarajue rekonstituisanje demokratije u
Evropi stoga pretpostavlja da se ovi uslovi zadovolje. Meutim, ovi
zahtevi
funkcionalnosti
se
mogu
zadovoljavati
razliitim
kombinovanjem, a ti naini se i dalje mogu smatrati legitimnim. Unija
je sastavljena of bivih nacionalnih drava (to je vano za dati stepen
evropske lojalnosti). Dalje, EU je obeleena gotovo nezabeleenim
stepenom kulturnog pluralizma i institucionalne heterogenosti. Postoje
velike razlilke u veliini drava lanica (od Nemake do Luksemburga);
vertikalna institucionalna nekongrunetnost, od federalnog (Nemaka,
Belgija i Austrija), kvazifederalnog (panija i Ujedinjeno Kraljevstvo) do
razliitih formi unitarnih ureenja na nviou drava lanica ()
EU je suoena sa izazovima koji proizilaze iz rivalskih,
takmiarskih, preklapajuih i komplementarnih dravnih i ne dravnih
napora usmerenih na izgradnju/odravanje nacije. Da bi opstala i
osigurala sopstvenu legitimnost, ona mora akomodirati ovu
kompleksnost, a pored toga i smirivati tenzije izmeu nacionalnog i
evropskog identiteta; izmeu ekonomske efikasnosti i drutvene
solidarnosti; jedinstva i potovanja razliitosti; izmeu suverenosti i
zatite osnovnih prava.
4

Vidi Habermas 1976: 276ff, i dalje Weber 1921/1978; Beetham 1991; Buchanan 2004.

Ovaj tekst je prireeni prevod tekstova Eriksen and Fossum (2007): Europe in Transformation:
How to reconstitute democracy, RECON Online Working Paper 2007/1 i Eriksen, Erik Oddvar
and Fossum, John Erik (2004): Europe in Search of Legitmacy: Strategies of Legitimation
Assesed, International Political Science Review, Vol 25, No.4. za potrebe nastave na kursu
Savremene politike teorije na Fakultetu politikih nauka i u druge svrhe se ne moe koristiti.

15

Kompleksnost je pojaana injenicom da postoje neslaganja oko

toga kako je najbolje koncipirati demokratiju, oko normativnih
standarda, i oko odgovarajue terminologije. Kao to smo videli postoji
neslaganje u vezi sa tim kako je najbolje opisati Uniju kako u
instituiconalnom tako i teoretskom smislu. Kada primenimo ogoljene
ideje demokratije na vieslojnu konstelaciju koja ini EU ne dolazimo ni
do jednog konkretnog oblika demokratije. Vieslojnost Evrope ine
meuvladina, nadnacionalna i transnacionalna upravljaka tela, koja se
razlikuju po svojoj demokratskoj logici. Meuvladina tela se oslanjaju
na nacionalne drave; nadnacionalna na evropski nivo a
transnacionalna na civilno drutvo i kosmopolitizam.
Ova tela demonstriraju razliite naine za ostvaivanje
demokratskih vrednosti; dok poslednja smetaju demokratiju blie
forumu u civilno drutvo i zatiti ljudskih prava; prva smetaju
demokratiju blie polity i ideji samoupravne zajednice.
()
Na osnovu ovih sloenosti rekonstruisaemo tri mogua idealtipska
modela Evropske demokratije. ()

1) Delegirana demokratija
Prvi model percipira demokratiju direktno i iskljuivo vezanu za
nacionalnu dravu. Ovaj model pretpostavlja da jedino nacionalna
drava moe proizvesti vrstu poverenja i solidarnosti neophodnu za
odravanje demokratske zajednice. Na osnovu dobro razvijenog
kolektivnog identiteta graani mogu uestvovati u procedu formiranja
stavova i donosioce odluka podvrgavati odgovornosti periodino - u
redovnim vremenskim intervalima, al i konstatno - putem javnih
rasprava.
()
U okviru ovog modela Evropa se posmatra kao regualtorni reim
duboko ukorenjen u razvijene institucionalne aranmane javnog (ili pol
Ovaj tekst je prireeni prevod tekstova Eriksen and Fossum (2007): Europe in Transformation:
How to reconstitute democracy, RECON Online Working Paper 2007/1 i Eriksen, Erik Oddvar
and Fossum, John Erik (2004): Europe in Search of Legitmacy: Strategies of Legitimation
Assesed, International Political Science Review, Vol 25, No.4. za potrebe nastave na kursu
Savremene politike teorije na Fakultetu politikih nauka i u druge svrhe se ne moe koristiti.

15

javnog) karaktera (Eberlein and Grande 2005: 97). EU se koncipira kao

funkcionalan reim koji je ustanovljen radi reavanja problema koje
drave ne mogu reiti nezavisno jedna od druge. Uniji je dat mandate
da dela u strogo odreenim oblastima. Te oblasti su odreene
sposobnou EU da ublai i kompenzira opadajuu sposobnost
nacionalne drave da raava probleme u kontekstu globlaizacije. ()
Ovaj model pretpostavlja da drave lanice delegiraju svoja
ovlaenja Uniji id a ta ovlaenja mogu povui (cp. Pollack 2003). Iako
ovaj sistem podrazumeva oblik samo- obavezivanja, takvo delegiranje
moe ii rame uz rame sa snanom kontrolom koju namee drava
lanica kako bi ouvala sopstvenu poziciju izvora legitimnosti EU.
()
Da bi zadovoljila demokratske uzuse modela nacionalne drave,
EU mora biti reformisana tako da pribavlja legitimnost izvoenjem iz
demokratskog karaktera drava lanica. Strukture EU moraju biti
ustanovljene tako da omoguavaju dravama lanicama da zadre
kljune ovlasti za donoenje odluka u okviru institucionalne structure
Unije. Legitimnost EU se u tom sluaju zasniva na sposobnosti da
proizvede opipljive rezultate (Scharpf 1999: 237). Po Giandomenico
Majone (1998, 2005), takvo regulatorno ureenje ne zahteva javnu
legitimaciju u uem smislu, s obzirom na to da politiki nezavisne
institucije kao to su specijalistike agencije, centralne banke ()
obezbeuju neophodnu legitimnost kao struktura stvorena da razrei
probleme drava lanica.
Demokratska autorizacija drava lanica moe imati nekoliko
institucionalnih oblika. Ona moe imati oblik meuvladinih tela u okviru
kojih ugovorne strane postiu dogovor u skladu sa utvrenim
nacionalnim preferencijama i interesima 5. Ona takoe moe imati oblik
irokog predstavnikog tela. Meutim, u tom sluaju demokratska
5

The broad lines of European integration since 1955 reflect three factors: patterns of commercial

advantage, the relative bargaining power of important governments, and the incentives to enhance the
crediability of inter-state commitment. Thus European institutions are set up to improve the efficiency of
interstate bargaining. [G]overnments delegated and pooled sovereignty in international institutions for
the express purpose of committing one another to cooperate (Moravcsik 1998: 3-4).

Ovaj tekst je prireeni prevod tekstova Eriksen and Fossum (2007): Europe in Transformation:
How to reconstitute democracy, RECON Online Working Paper 2007/1 i Eriksen, Erik Oddvar
and Fossum, John Erik (2004): Europe in Search of Legitmacy: Strategies of Legitimation
Assesed, International Political Science Review, Vol 25, No.4. za potrebe nastave na kursu
Savremene politike teorije na Fakultetu politikih nauka i u druge svrhe se ne moe koristiti.

15

svrha ovakvog tela bi bila da slui kao sprovodilac revizorske a ne

reprezentativne demokratije. Predstavniko telo bi u to sluaju, zajedno
sa transnacionalnim i/ili nadnacionalnim institucijama (kao to su sud
ili vlada), bilo ustanovljeno da nadzire i kontrolie aktivnosti Unije. ()
Takvom telu bi ustavno bilo zabranjeno da prua legitimnost zakonima i
autorizuje njihovo donoenje, kao i da proiruje nadlenosti EU6.
()
Sporovi u sluaju sukoba interesa bi se razreavali u odnosu na
pravdu (shvaenu) kao zajednika korist. Ova koncepcija pravde se
vezuje za koristi od meusobne saradnje i proistie iz ogranienja koja
zainteresovane strane nameu same sebi da bi ostvarile dugorone
interese (see Gauthier 1986).
Ovako shvaena EU bi bila ugovorni poredak, institucionalno
jedinstveni oblik meunarodne organizacije ili poretka na koji se ne
primenjuju kriterijumi demokratije
jer su drave lanice ugovorne strane. Drave, a ne graani su narod
i one su jedini izvor legitimnosti. ()
2) Federalna demokratija
Credo demokratije glasi da sva politika vlast proizilazi iz zakona
koji je ustanovljen u ime naroda. Legitimnost zakona proistie iz
pretpostvke da ga je narod ili njegovi predstavnici doneli pouvoir
constituent - i da je jednako obavezujui za svaki deo politikog
poretka.
()
Politiki integrisana zajednica moe za sebe rei da je opravdana
onda kada su doneseni zakoni stupili na snagu na ispravan nain, i
6

25 This term denotes a type of institutionalised discourse strong publics that promotes democracy

through its monitoring and stock-taking role more than through its decision-making role (Eriksen and
Fossum 2002).
Europe in Transformation
RECON Online Working Paper 2007/01 13

Ovaj tekst je prireeni prevod tekstova Eriksen and Fossum (2007): Europe in Transformation:
How to reconstitute democracy, RECON Online Working Paper 2007/1 i Eriksen, Erik Oddvar
and Fossum, John Erik (2004): Europe in Search of Legitmacy: Strategies of Legitimation
Assesed, International Political Science Review, Vol 25, No.4. za potrebe nastave na kursu
Savremene politike teorije na Fakultetu politikih nauka i u druge svrhe se ne moe koristiti.

15

kada su prava jednako alocirana svima. Konvencionalni oblik takve

zajednice je demokratska ustavna drava, zasnovana na direktnoj
legitimnosti i posednik sopstvenoih sredstava prinude.
Kada se ovaj model primeni na EU, on podrazumeva da EU ima
institucionalizovana sredstva za pribavljanje direktne legitimacije i da
su ta sredstva pravno utemeljena i stoga obavezujua. iroko je
prihvaeno da pravno integrisani poredak zavisi od oseanja zajednike
sudbine, zamiljene zajednice sudbine indukovane zajednikim
slabostima, koje pojedince pretvara u saborce spremne da private
zajednike obaveze da bi obezbedili blagostanje jedni drugima. To se
smatra osnovom solidarnosti nacionalne, ali i drave blagostanja (Offe
1998).
Da bi zadovoljila ovaj zahtev, i tako bila autoritativna i legitimna,
Uniji treba simboliko kolektivno Mi. Evropski identitet je neophodan
kako bi se dugorono ouvala sposobnost da se donose zajednike
odluke (Grimm 1995; Miller 1995). Zajedniki evropski identitet bi
obezbedio dobru osnovu za graanstvo, preciziranje prava i obaveza
lanstva, i formiranje kriterijuma za ukljuivanja i iskljuivanje. To bi bio
nain da se povuku granice defisanjem ko je evropljanin, a ko nije.
Ovaj model portreie Uniju kao politiku zajednicu zasnovanu na
institucijama koje mogu podravati process oblikovanja identiteta.
Osnova za legitimnost su, iz ove vizure, zajednike vrednosti koje
proizilaze iz obnove evropske tradicije. Takve zajednike vrednosti,
iskazane kroz etniko-politiki proces samointerpretacije, bi omoguio
process donoenja odluka na nivou EU.
Zajednike vrednosti bi ispunile preduslove za zajednitvo i
ustanovile jasne osnove za preraspodelu. U okviru ovog modela,
pravda kao meusobno priznavanje i formalna jednakost jednake
sluajeve trebe tretirati jednako irom Evrope- dobija elemente
distributive pravde. Da li Evropa zaista ima odgovarajue odlike i
politiku volju da na nivou EU oponaa model predstavnike
demokratije kakav postoji u nacionalnim dravama.
()
Ovaj tekst je prireeni prevod tekstova Eriksen and Fossum (2007): Europe in Transformation:
How to reconstitute democracy, RECON Online Working Paper 2007/1 i Eriksen, Erik Oddvar
and Fossum, John Erik (2004): Europe in Search of Legitmacy: Strategies of Legitimation
Assesed, International Political Science Review, Vol 25, No.4. za potrebe nastave na kursu
Savremene politike teorije na Fakultetu politikih nauka i u druge svrhe se ne moe koristiti.

15

Ovaj model mora biti prilagoen na takav nain da akomodira

injnicu da izgradanja
drave na nivou EU tee paralelno sa
izgradnjom nacionalnih drava na nivou drava lanica i (ak delimino
na regionalnom nivou). Odgovarajua varijanta ovog modela bi bila
multinacionalna federalna evropska drava. Institucionalno ureenje bi
moralo biti takvo da koordinira aspiracije za samoupravljanjem i
rivalske projekte izgradnje nacionalne drave koji bi se deavali na
evropskom prostoru (Norman 2006: 96). U ustavnopravnom smislu, u
okviru multinacionalne federacije formalna jednakost bi bila zamenjena
konkretnim ustavnim principima. Ovi principi bi pozajmili simboliki i
opipljivi kredibilitet federealnoj ideji ne-centralizacije; tj svaki od
ustavno utemeljenih nivoa vlasti bi bio suveren u oblasti nad kojom
ima nadlenosti7.
Nacionalni identitet je istorijski vezan za demokratsku ustavnu
dravu; meutim on nije osnovni preduslov za nju (Habermas 1998,
2001). Multinacionalna federalna drava je kompatibilna sa ustavnim
patriotizmom, koji je zasnovan na osnovnim pravima i odrava kako
lini identitet tako i kolektivno oseanje zajednitva. Ustavni
patriotizam je po definici ukorenjen u odreeni kontekst. U sluaju EU,
a imajui u vidu vitalnost nacionalnih drava, Habermas smatra da da
EU u najboljem sluaju moe postati federacija nacionalnih drava.
Habermasov recept za EU je zbog toga slabiji od naeg modela jer ne
zahteva evropsku federealnu dravu zasnovanu na ojaanom
parlamentu8.

Wayne Norman (2006: 163-9) cites seven such principles: (a) partnership; (b) collective assent; (c)

commitment and loyalty; (d) anti-assimilationism; (e) territorial autonomy as national self-determination;
(f) equal right of nation-building; and (g) multiple and nested identities.
8

This stance is attributed to the position and legitimacy of the member states. The second chamber of

government representatives the chamber of nations would have to hold a stronger position than the
directly elected parliament of popular representatives, because the elements of negotiations and
multilateral agreements between member states that are decisive today cannot disappear without a trace
even for a union under a political constitution (Habermas 2001: 99). See further Habermas 2004, at p. 32.
Erik O. Eriksen and John Erik Fossum
18 RECON Online Working Paper 2007/01

Ovaj tekst je prireeni prevod tekstova Eriksen and Fossum (2007): Europe in Transformation:
How to reconstitute democracy, RECON Online Working Paper 2007/1 i Eriksen, Erik Oddvar
and Fossum, John Erik (2004): Europe in Search of Legitmacy: Strategies of Legitimation
Assesed, International Political Science Review, Vol 25, No.4. za potrebe nastave na kursu
Savremene politike teorije na Fakultetu politikih nauka i u druge svrhe se ne moe koristiti.

15

Federalni model demokratije, onako kako je ovde izloen,

implicira da EU mora da obezbedi neposrednu legitimnost na osnovu
osnovnih prava, reprezentacije i procedura za oblikovanje volje,
ukljuujui diskurs na nivou cele EU. Osnovni strukturni i supstancijalni
ustavni principi prava EU, kao i prinudne mere neophodne za efikasnu i
doslednu
primenu
normi
i
sprovoenje
politika
bi
bili
institucionalizovani na oba centralna nivoa vlasti (nacionalnom i
evropskom).
()

3) Kosmopolitska demokratija
Trei model percipira demokratiju izvan matrice nacionalnih
drava. Model koji emo ovde obrazloiti EU vidi kao trans- i
nadnacionalni nivou vladavine u Evropi, i kao jedan od regionalnih
podsistema ireg kosmopolitskog poretka. To implicira da bi Unija
postala postncaionalna vladavina, sistem iji su interni standardi
projektovani i na spoljne poslove; i jo dalje, to bi bio sistem koji svoja
ponaanja saobraava hijerrhijski viim principima - kosmopolitskom
pravu naroda.
U globalizovanom
svetu, nacionalne drave pate od
demokratskog deficit, obzirom da njihovi graani zavise od odluka koje
se donose izvan njihovih granica, tj. koje su izvan njihove kontrole9.
()
Evropska unija je pribavila nadlenosti i mogunosti koje
podseaju na one koje imaju autoritativno upravljanje, a koje moemo
definisari kao politika organizacija drurtva, ili jo ue kao
institucionalni aranman reprezentativne demokratije i politike
jedinice. Obzirom da upravljanje nije sinonimno sa dravom
mogue je zamisliti ne-dravu, demokratku zajednicu sa jasnim
9

The extreme case is that of nuclear weapons: all citizens in the world can be affected by the actions of a

mere handful of actors.

Ovaj tekst je prireeni prevod tekstova Eriksen and Fossum (2007): Europe in Transformation:
How to reconstitute democracy, RECON Online Working Paper 2007/1 i Eriksen, Erik Oddvar
and Fossum, John Erik (2004): Europe in Search of Legitmacy: Strategies of Legitimation
Assesed, International Political Science Review, Vol 25, No.4. za potrebe nastave na kursu
Savremene politike teorije na Fakultetu politikih nauka i u druge svrhe se ne moe koristiti.

15

upravljakim funkcijama. Takva upravljaka struktura bi mogla

akomodirati i vei stepen teritorijalno-funkcionalne diferencijacije nego
to bi to bila u stanju drava. Problem koji se namee u tom sluaju je
koliko bi, u odsustvu mera prisile dravnog tipa, takva tvorevina bila
efikasna. Ako drave lanice zadravaju monopol nasilja, takav poredak
moe biti efikasan samo donde dok se akteri pokoravaju na osnovu
dobrovoljnog pristanka. ()
Odgovor je da takav poredak moe osigurati pristanak i
povinovanje preko niza mekih mehanizama, od svetskog moralnog
konsenzusa u vezi sa zatiteom ljudskih prava, preko konsultacija,
deliberacije i reavanja problema u okvirima transnacionalnih
upravljakih
struktura,
do
institucionalizovanih
procedura
autoritativnog odluivanja u meuvladinim i nadnacionalnim
institucijama, slinim onima koje odlukama na nacionalnim nivou daju
legitimnost.
()
Ovaj model stoga pretpostavlja da se demokratska legitimnost
EU moe zasnivati na unakrsnoj i sveproimajuoj javnoj raspravi,
demokratskim procedurama za donoenje odluka na vie nivoa i zatiti
osnovnih prava kako bi se osigurala autonomno civilno
(transnacionanalno) drutvo. Ovo je najjasnija manifestacija principa
demokratije koja se zasniva na post-konvencionalnoj formi svesti, za
koju se smatra da je genrisana naporima i porcesima koje su proiuzvele
modern ustave.
Iako takav entitet ima odlike koje podrivaju razliku izmeu drava
i nacionalnih drava, on ne moe raskinuti sa modernim principima
legitimnosti koji su ustanovljeni demokratkim revolucijama. Savremeni
ustavi mogu biti odvojeni od drave, ali samo dok ostaju povezani sa
projektom moderne, iji je normativni telos da one na koje se zakon
odnosi uini autorima zakona (Frankenberg 1996). Prava republika
zavisi od demokratije, ali demokratija ne zavisi od drave.
()

Ovaj tekst je prireeni prevod tekstova Eriksen and Fossum (2007): Europe in Transformation:
How to reconstitute democracy, RECON Online Working Paper 2007/1 i Eriksen, Erik Oddvar
and Fossum, John Erik (2004): Europe in Search of Legitmacy: Strategies of Legitimation
Assesed, International Political Science Review, Vol 25, No.4. za potrebe nastave na kursu
Savremene politike teorije na Fakultetu politikih nauka i u druge svrhe se ne moe koristiti.

15

Po ovom stanovitu, graanstvo ne podrazumeva samo skup

teritorijalno ogranienih prava, ve se zasniva na pravu na prava, da
pozajmimo izraz Hane Arent (1951/1986). Odnosno, subjekti sebi daju
prava, time postajui graanikolegislatori.
()
Dve su implikacije primene ovog modela na EU:

prvo,

rekonstituisanje

demokratije

Evropi

podrazumeva

razdvajanje upravljanje kao demokratski oblik vladavine od

drave kao koersivni sistem odnosa moi koji je suveren na
osnovu pravila meunarodnog prava. Meunarodni poredak se
promenio10. Evropska unija je sakupila suverenitete na jednoj
teritoriji koju ne kontrolie u potpunosti. Ovakvi razvoji
odraavaju multidimnzionalni koncept suverenosti 11. Dravna
suverenost je postala zavisna od narodne suverenosti.
Kosmpolitka verzija EU bi se zasnivala na nenasilnom reavanju
sukoba i pravno autorizovanoj primeni sile, ustanovljavenju
institucija, prava i pravnih principa koje aktere podvgravaju
ogranienjima vieg zakona-kosmopolitkog prava naroda koje
omoguavaju graanima da uestvuju u procesu donoenja
zakona na razliitim nivoima.

drugo, model pretpostavlja da se granice EU ne ustanovljavaju

na esencijalistikim osnovama. Stoga, EU moe sebe opravdavati
samo pozivajui se na principe ljudskih prava, demokratije i

10

A UN panel writes: In signing the Charter of the United Nations, States not only benefit from the

privileges of sovereignty but also accept its responsibilities. Whatever perceptions have prevailed when
the Westphalian system first gave rise to the notion of State sovereignty, today it clearly carries with it
the obligation of a state to protect the welfare of its own peoples and meet its obligations to the wider
international community. (United Nations 2004: 17).
11

Glyn Morgan (2005: 139) notes that sovereignty is an ordering principle, a status and a set of rights and

privileges. It is a principle that states that an order is sovereign if it is not dominated by others, as well as
an ordering principle of international affairs. A state does not cease to be sovereign even if it has
delegated certain of its rights, powers and privileges to a supranational order whose decisions it cannot
veto; but a state can reach a point wherein it has delegated so much that other states no longer recognise
it as a sovereign state.

Ovaj tekst je prireeni prevod tekstova Eriksen and Fossum (2007): Europe in Transformation:
How to reconstitute democracy, RECON Online Working Paper 2007/1 i Eriksen, Erik Oddvar
and Fossum, John Erik (2004): Europe in Search of Legitmacy: Strategies of Legitimation
Assesed, International Political Science Review, Vol 25, No.4. za potrebe nastave na kursu
Savremene politike teorije na Fakultetu politikih nauka i u druge svrhe se ne moe koristiti.

15

vladavine prava ak i kada se radi o inostranim poslovima; na

taj nain ona potvruje kosmpolitsko pravo naroda. Iz te vizure,
granice EU se moraju povlaiti samo u odnosu na ono to je
potrebno da se odri kao samoodiv i funkcionalan demokratski
entitet
()
Strategija (legitimizacije) se zasniva na ideji legitimnosti
zasnovane na pravima. Ona se rezultat prepoznate potrebe da se
nastavi proces izgradnje politikih institucija i podrazumeva iri,
kosmpolitiski kocept demokratije. Ova strategija poiva na ideji da su
donosioci odluka prisiljeni da uzimaju u obzir irok spektar javnih
menenja (evropksih kako i ne evropskih, transnacionalnih pokreta,
meunarodnih nevladinih organizacija i nadnacionalnih i meunarodnih
tela koje sankcioniu norme) kako bi osigurali legitimnost. Razlog za to
je injenica da se suoavaju sa nizom skupova nosioca prava koji su
svojih prava svesni.
Normativna sutina modernih ustava je vezana za potovanje
integriteta i dostojanstva pojedinca. Ovo potovanje mora biti
ukorenjeno u politiku kulturu koja se zasniva na toleranciji prema
razliitosti i na principu prema kome se neslaganja reavaju
raspravom, i mora se odraavati na pricipe funkcionisanja politike
zajednice (polity). Politiko institucionalni nexus moderne drave
ukljuuje prava koja se odnose na integritet pojedinca (privatna
sloboda) i na omoguavanje uestvovanja u procesu oblikovanja
mnenja i odluka (tj. politika prava koja utemeljuju javnu slobodu).
Demokratija se stoga mora zamisliti ne samo kao institucionalno
ureenje (parlamentarna ili predsednika), ve i kao legitimacijski
princip, odnosno kao procedura koja postavlja uslove za donoenje
legitimnih odluka. Pri tome, pod legitimnim odlukama podrazumevamo
da ljudi prihvataju ishode jer nalaze da su ispravni ili vredni potovanja.
Iz ove perspektive, s obzirom na to da podrazumeva in
opravdavanja ishoda ljudima na koje se odnose, samo deliberacija
obezbeuje demokratsku legitimaciju. Javna rasprava je nain da se
Ovaj tekst je prireeni prevod tekstova Eriksen and Fossum (2007): Europe in Transformation:
How to reconstitute democracy, RECON Online Working Paper 2007/1 i Eriksen, Erik Oddvar
and Fossum, John Erik (2004): Europe in Search of Legitmacy: Strategies of Legitimation
Assesed, International Political Science Review, Vol 25, No.4. za potrebe nastave na kursu
Savremene politike teorije na Fakultetu politikih nauka i u druge svrhe se ne moe koristiti.

15

otkrije ta je dobro, ispravno, i pravedno u politikoj sferi. Kvalitet

argumenata je mogue proveriti samo u debati u kojoj uestvuju sve
zainteresovane strane. Ova provera je zadatak javne sfere, koja lei
izvan dravne administracije i trita, u kojoj ljudi okupljajui se postaju
javnost koja donosioce odluka dri odgovornim. Po kriterijumu teorije
diskursa, validna je samo ona norma koja je odobrena u slobodnoj i
otvorenoj raspravi (Habermas, 1996: 107). Javna sfera, iji su
preduslovi sloboda, inkluzija, jednakost, participacija i otvorena
agenda, obezbeuje prostor za tu raspravu. Stoga, traganje za
evropskom javnom sferom (ili skupom preklapajuih javnosti) je od
najveeg znaaja za razvoj demokratije, ako uzmemo u obzir da je EU
postala politika zajednica (polity) sa znaajnim upravljakim
ovlaenjima i da njene odluke znaajno utiu kako na njene graane
tako i na drav lanice. Da bi narodi Evrope postali graani (koji sebe
ne doivljavaju samo subjektuma ve i tvorcima prava), oni moraju biti
opremljeni politikim pravima i ostalim neophodnim sredstvima.
Graanstvo podrazumeva mogunost upravljanja nad sebi jednakim i
zauzvrat pokoravanja. Ova strategija podrazumeva model integracije
koja je osetljiva na komunikativnu mo. Delibereacija koj aizvire iz
mnotva javnih sfera se kanaliu, oblikuju, transformiu i proveravaju
skupom osnovnih individulalnih prava i demokratskih procedura. U
ovakvom itanju, prava su pravno institucionalizovane relacije
univerzalnog potovanja autnomije i dostojanstva oveka (Anderson
1995: xii). Pozitivno-pravna prava se ustanovaljavaju na ideji
uzajamnog priznavanja, i kao takva mogu generisati oseanje
zajednitva.
Ova strategija, da bi ustanovila skup principa koji obezbeuju
datom entitetu demokratsku legtimaciju, podrazumeva konstantni
proces konstitucionalizacije. Ona je takoe u skladu sa procesom
integracije s obzirom na to da ustav EU je vie utemeljen u
postepenoj konstitucionalizaciji pravnog sistema nego to je utemeljen
u osnivakim ugovorima (Hix, 1999:108). Pretpostavka u ovom sluaju
je da se javna podrka crpe iz ustavnog patriotizma (Habermas, 1998,
2001), koji proizilazi iz skupa pravno oblikovanih osnovnih prava i

Ovaj tekst je prireeni prevod tekstova Eriksen and Fossum (2007): Europe in Transformation:
How to reconstitute democracy, RECON Online Working Paper 2007/1 i Eriksen, Erik Oddvar
and Fossum, John Erik (2004): Europe in Search of Legitmacy: Strategies of Legitimation
Assesed, International Political Science Review, Vol 25, No.4. za potrebe nastave na kursu
Savremene politike teorije na Fakultetu politikih nauka i u druge svrhe se ne moe koristiti.

15

demokratskih procedura, ali se odraava i na politike emocije i

identifikaciju. U empirijskom smislu, ustavni patriotizam e izniknuti iz
uzajamno podravajueg procesa u kome se donoenje ustava
sprovodi na takav nain da utemeljuje evropsko graanstvo
zasnnovano na garantovanim politikim pravima, reformisanim
procedurama za donoenje odluka i jasnijoj horizontalnoj i vertikalnoj
podeli nadlenosti tj. izmeua institucija EU i drava lanica
(vertikalna) i institucija EU (horizontalna).

GLOSAR

Ovaj tekst je prireeni prevod tekstova Eriksen and Fossum (2007): Europe in Transformation:
How to reconstitute democracy, RECON Online Working Paper 2007/1 i Eriksen, Erik Oddvar
and Fossum, John Erik (2004): Europe in Search of Legitmacy: Strategies of Legitimation
Assesed, International Political Science Review, Vol 25, No.4. za potrebe nastave na kursu
Savremene politike teorije na Fakultetu politikih nauka i u druge svrhe se ne moe koristiti.

15

Deliberacija. Deliebracija je dijalog, rasprava, razlono preispitavenje

i sagledavanje odreenog pitanja iz razliitih uglova i donoenje
kvalitetne odlukezajednike odluke. Proces deliberacije pretpostavlja
da se odluka donosi na osnovu iznetih argumenata i logikog miljenja,
a ne na osnovu odnosa moi, prinude ili afektivnih elemenata.
Predstavnika (reprezentativna) demokratija. Oblik demokratije
koji pretpostavlja da se kolektivne odluke donose putem izjanjavanja
ogranienog broja predstavnika naroda, bez direktnog uea
predstavljenih.
Transnacionalne institucije. Institucije i organizacije ije aktivnosti i
lanstvo prevazilazi granice nacionalnih drava, ali nije vezano za
pripadanje odreenoj dravi.
Nadnacionalne organizacije. Meunarodne organizacije ije su
lanice drave i koje donose odreene obavezujue odluke koje se
primenjuju direktno, nezavisno od mehanizama implementacije
nacionalnih drava. Osnovna odlika nadnacionalne organizacije je da
poseduje odreeni nivou delegirane suverenosti koju joj prenose
drave lanice.

Ovaj tekst je prireeni prevod tekstova Eriksen and Fossum (2007): Europe in Transformation:
How to reconstitute democracy, RECON Online Working Paper 2007/1 i Eriksen, Erik Oddvar
and Fossum, John Erik (2004): Europe in Search of Legitmacy: Strategies of Legitimation
Assesed, International Political Science Review, Vol 25, No.4. za potrebe nastave na kursu
Savremene politike teorije na Fakultetu politikih nauka i u druge svrhe se ne moe koristiti.