A

A, a prvo slovo latinske, irilske i grke azbuke;

kao skraenica: a = godine (lat. appo), pre
(lat. ante), alt, ar; a. na menicama=
akceptirana; a. a.= ad akta; A.. a. S. = a? ante
Hristum; A. Ch. n. = ante Hristum natum; uz.
esti ton osnovne lestvice; mag., fiz. pravac (a),
taka (A), amper (A); hen. Ag= argentum
(srebro), A1 = aluminijum, At = americijum,
Ag = argon, As= arsen, At=iacrar,
\l=aurum (zlato), As = aktinijum.
a- (gr. a -) tzv. alpha steretikon, lat. alpha
privatum=onpe4Ho alfa (ili a); u sloenicama oznaava lienost ega, nemanje ega,
kadto i suprotnost onome sa im je sloene, a
prevodi se sa: bez-, ne-, npr.: amorfan
bezoblian, apetalan bezlisni, amoralan
nemoralan, abulija bezvoljnost, lienost
sposobnosti htenja; kad se sloi s reju koja
poinje samoglasnikom. umee se n, npr.
analfabet (a-n-alphabet) nepismen.
a (fr. a) za, po (tu i tu cenu).
A=A u logici: zakon (princip) identiteta po kome
se jedan pojam mora u toku jedne misaone
celine upotrebl>avati u istom znaenju; up.
principijum identitatis.
ab (hebr.) jedanaesti (po starom raunanju peti)
mesec jevrejske godine; pada u mesece juli
avgust.
ava (arap. 'aba, tur aba) gruba vunena tkani-na;
gornja haljina, bez rukava, od takve tkanine.
a ba! (fr. a bas) dole! ua!
abaur (fr. abat-jour) tit na lampi od hartije,
tkanine i dr. za zaklanjanje oiju od svetlosti.
abazija (gr. a- ne, basis korak) ned.
nesposobnost hodanja.
abakus (lat. abacus, gr. abaks) l. sveani sto
za skupoceno posue kod starih Rimljana; 2.
daska za igru; 3. sto posut peskom za
matematike crtee i radove, daska na kojoj
se rauna, raunaljke; 4. u kat. crkvi: sto
pored oltara; 5. arh. etvrtasta ploa koja
pokriva glavicu (kapitl) stuba.
abakcija (lat. abactio partus) med. pobaaj,
pobacivanje, pomet; up. abortus.

abalijenacija (lat. abalienatio) prav. otuivanje,

otuenje, odstranjivanje, odstra-njenje.
abalijenirati (lat. abalienare) prav. liiti, otuiti,
otuivati; fig. odvratiti koga od nekoga,
otuiti.
abanacija (lat. ab od, annus godina) prav.
progonstvo iz zemlje na jednu godinu.
abandon (fr. abandon) odstupanje, odricanje od
svog prava; pravo osiguranika da osigu-rau
ustupi robu ili brod i sve na njemu uz isplatu
iznosa na koji su roba ili brod' bili osigurani.
abas (pere.) jedinica za merenje bisera u Persiji,
neto manja od harata=OD458 g.
abasimento (ital. abassimento) sniavanje,
smanjivanje, obaranje, sputanje.
abasimento di voe (ital. abassimento di
voe) muz. sputanje glasa.
abasimento di mano (ital. abassimento di
mano) muz. sputanje ruke pri udaranju
takta; metanje jedne ruke pod drugu (pri
sviranju na klaviru).
abasimento di preco (ital. abassimento di
prezzo) trg. sputanje cene, obaranje cene.
abat (ital. abate), opat, iguman, stareina
manastira; up. abe.
abataa (fr. abbattage) sea drva; klanje ili
ubijanje stoke; fig. otar ukor.
abaton (gr. abatos nepristupaan) deo hrama,
svetilita ili crkve u koji ne smeju ui obini
vernici, inoverci i svetovnja-ci; up. aditon.
a batuta (ital. a battuta) muz. prema udaru
takta, po tempu.
abapi (tur. abaci) mesec avgust kod Turaka, po
sirijskom kalendaru.
abadija (tur. abaci) zanatlija koji izrauje
odeu od abe, grube vunene tkanine.
abviljen (fr. abbevillien) najstarija faza
paleolitika (naziv prema franc. gradu
Abvilu).
abgregacija
(lat.
abgregatio)
izdvajanje,
iskljuivanje, iskljuenje.
abd (arap.) u arapskim sloenim osobnim
imenima: sluga, rob, npr. Abd-alah sluga
Alahov; Abd-el-kader sluga svemogueg
boga; Abd-el-medid sluga preslavnog
(boga); Abd-ur-rahman sluga milosrdnog itd.

abderitizam

abderitizam glupost, ogranienost, budalatina;

up. Abderiani.
Abderiani (gr. Abderitai) stanovnici starog
trakijskog grada Abdere, koji su bili uveni
sa svoje ogranienosti i gluposti; otuda: glupi,
ogranieni ljudi.
abdest (pere. abdest) muslimanski verski
obiaj da pre svake molitve peru ruke, lice i
noge; pranje vodom.
abdikacija (lat. abdicatio) davanje ostavke na
poloaj ili zvanje, odricanje.
abdicirati (lat. abdicare) odrei se neega,
zahvaliti se na emu, podneti ostavku na neki
poloaj ili zvanje.
abdomen (lat. abdomen) aiat. trbuh, stomak;
zool. zadak, zadnji deo tela (kod insekata).
abdominalan (lat. abdominalis) aiat. trbuni;
abdominalna
trudnoa
vanmaterina
trudnoa.
abdominale (lat. abdominales) pl. zool. ribe
mekoperke, slatkovodne i morske, npr.
somovi, arani, tuke, pastrmke, sleevi
(haringe) i dr.
abdominoskopija (lat. abdomen stomak, gr.
skopeo gledam, posmatram) med. ispitivanje
stomaka radi utvrivanja uzroka oboljenju.
abduktor (lat. abductor) anat. mii odmi-ca.
abdukcija (lat. abductio) l. odvoenje, odvlaenje, odstranjenje; 2. Log. silogizam iji je
drugi sud (premissa minor) samo verovatan, te
je i zakljuak verovatan; hir. razmicanje
zglobova.
abe (fr. abbe) spat, svetenik; up. abat.
abevakuacija (lat. ab od, evacuatio pranje-nje)
delimino pranjenje, ispranjiva-nje.
abela (lat. albellus beliast) vot. bela topola
(Populus alba).
abelardizirati ukopiti, ujaloviti (po sluaju koji
se desio uvenom sholastia-ru Pjeru
Abelaru, 10791142, od roaka njegove
ljubaznice Eloize).
abelmous (arap. abu-el-misk) mousna zrna
jedne orijentalne biljke, upotrebljavaju se u
parfimerijama.
a beneplaito (ital. a beneplacito) kuz. po volji.
aber v. haber.
aberacija (lat. aberrare odlutati, aberratio) 1.
opt. nesticanje svetlosnih zrakova u jednu
iu; sferna ili monohromatska aberacija
nesticanje svetlosnih zrakova u jednu taku pri
odbijanju o loptno izdube-no ogledalo ili pri
prelamanju kroz soivo loptnog oblika;
hromatska aberacija nesticanje u jednu taku
bele svetlosti usled razliite prelomljivosti
raznobojnih svetlosti koje sainjavaju belu
svetlost, prolaskom kroz soivo; 2. astr.
prividno pomeranje nebeskog tela kao
posledica kretanja Zemlje i netrenutnog prostiranja svetlosti; 3. fig. skretanje, odstupanje
od normalnog tipa, lutanje, zabluda.

abisodinamika

aberacio kriminis (lat. aberratio criminis) prav.

zabluda u izvrenju zloina, npr. kad se utvrdi
da je zloin koji je izvrio Edip bio, u
stvari, ocoubistvo, a ne ono to je on eleo
da uini.
aberdar v. haberdar.
aberirati (lat. ab-errare) odlutati, zablude-ti,
skrenuti, skretati; varati se, prevariti se.
abest (lat.) koji nije doao, odsutan.
ab eterno (lat. ab eterno) oduvek, od iskona, od
pamtiveka.
abeceda 1. sva slova u naoj latinici pore-ana
po utvrenom redu; naziv je dobiven
objedinjavanjem imena za prva etiri slova, s
tom razlikom to je poslednji lan, koji je
uao u sastav naziva, dobio zavretak a: a-bece-d(a) = abeceda, umesto zavretak e(a-bece-de); azbuka, alfabet; Z. fig. osnova,
osnovna znanja iz neke nauke ili vetine.
abecedar (re sa latinskim oblikom, sastavljena
od prva etiri glasa latinske azbuke a, b, c, d)
poetnik u nekoj struci; bukvarac.
abzac (nem. Absatz) u proznom i pesnikom
tekstu: poinjanje nove reenice novim
redom tako da se prva re te reenice uvlai
malo udesno; stav, stanka, usek, odsek;
prelom, cezura (u stihu); up. ali-neja.
abijetin (lat. abies jela) nem. smolasta materija
koja se dobiva iz terpentina.
ab inicio (lat. ab initio) od poetka.
ab inkunabulis (lat. ab incunabulis) od
kolevke, od ranog detinjstva, od malih nogu,
odmalena.
ab instancija (lat. ab instantia) prav. v. pod
instancija.
ab intestato (lat. ab intestato) prav. bez
testamenta.
abiogeneza (gr. a- bez, ne, bfos ivot, gene-sis
postanak) biol. postajanje ivoga od neive
materije (spontana generacija; uveo prof.
Haksle).
abioenergija (gr. a-, bios, ergon delo)
nedostatak ishrane.
abioza (gr. a-, bios) nesposobnost za ivot.
abiologija (gr. a-, bios, logfa nauka) nauka o
mrtvoj, anorganskoj prirodi.
abiostatika (gr. a-, bios, statika, v.) nauka o
beivotnim telima.
abiotrofija (gr. abios bez -sredstava za ivot,
oskudan, trophe hrana) nemanje sposobnosti
za ivot, prevremeno nestajanje, prevremeno
izumiranje.
abiritacija (vlat. abirritatio) ed. smanjenost
nadraljivosti (tkiva).
abisal (gr. abyssos bezdan) zona najveih
morskih i okeanskih dubina (preko
10001200 t).
abisodinamika (gr. abyssos, dynamis sila)
grana geologije koja prouava unutranjost
Zemlje i istrauje sile koje u njoj dejstvuju,
kao posledice delanja tih sila.

abisopelagijal
abisopelagijal (gr. abyssos, pelagos more) zona
slobodne vodene mase otvorenog mora koja se
prostire ispod dubine od 1000 m (ali i ispod
1500, odnosno 2000 t).
abiturijeng (lat. abire otii, odlaziti) onaj koji
namerava da ode, naroito sa nie kole na
viu posle poloene g ispita zrelosti (mature).
abiturij(um) (nlat. abiturium) ispit zrelosti na
srednjoj koli, vii teajni ispit, matura.
abjudi kapija (lat. ab-judicatio) prav. poricanje, odricanje, nepriznavanje. abjudicirati
(lat. abjudicare) ne priznati, ne priznavati,
poricati.
abjuracija (lat. abjuratio) prav. odricanje pod
zakletvom.
abjurirati (lat. abjurare) prav. pod zakletvom
odricati, odrei.
ablaktacija (nlat. ablactatio) med. odbijanje
deteta od sise; fig. odvikavanje.
ablaktirati (lat. ablactare) odbiti (ili: odbijati)
od sise, dojenja; bog. kalemiti jedno
plemenito drvo na drugo oblinje bez
odsecanja kalema.
ablata (lat. ablatus odnesen) pl. prav. oduzete
(ili: otete, ukradene) stvari.
ablativ (lat. aufferre odnositi, odvajati, abstuli,
ablatum) gram. pade odvajanja, kretanja
odnekud, poticanja; v. ablativni.
ablativni (lat. ablativus koji odnosi, odvaja) gran.
koji se tie ablativa ili pripada ablativu:
ablativni genitiv genitiv kojim se kazuje
otkuda neto potie, ili, od ega se rastavlja ili
udaljava, npr.: Treba se kloniti ravih
prijatelja; Sreno smo se oslobodili
neprijatelja.
ablaut (nem. Ablaut) lii. promena samoglasnika
u sklopu istog korena ili osnove koja se
javlja kao unutranja fleksija, prevoj vokala:
plesti plot, raati rodi sl.; up.
apofonija.
ablacija (nlat. ablatio odnoenje, uklanjanje) hir.
odsecanje, odrezivanje; geol. odnoenje (ili:
skidanje) lednika ili stene to-pljenjem ili
dejstvom vode.
ablegat (lat>. ablegatus) poslanik drugog reda,
naroito papin za pojedinane sluajeve (za
razliku od delegata); u Maarskoj: zamenik
jednog magnata u parlamentu; prognanih, lice
koje je negde poslato da bude uklonjene s
poloaja.
ablegacija (lat. ablegatio) prav. progonstvo,
udaljivanje na jednu godinu.
ablegirati (lat. ablegare) odaslati, oda-iljati,
udaljiti, udaljivati; prognati na godinu dana.
ablendati (nem. abblenden) zaseniti svetlo,
podesiti jainu svetlosti na farovima.
ablepsija (gr, ablepsfa) duhovno slepilo,
zaslepljenost.
ablefarija (gr. a-, blepharon oni kapak) ed.
nemanje onih kapaka (posledica kongenitalnih poremeaja u razvitku oka,

abordaa
naroito posle gangrene, lupusa, tumora i dr.
ozleda).
ablokacija (lat. ab-locatio) davanje pod zakup,
u najam, iznajmljivanje.
abluirati (lat. ab-luere) oprati, ispirati, isprati,
oprati, oistiti.
ablutomanija (lat. abluere spirati) med. bolesni
nagon za stalnim pranjem i kupa-njem.
ablucija (lat. ab-lutio) pranje, umivanje, ip!enje; obiaj katolikih svetenika da posle
priea peru ruke; ispiranje pu-tira posle
priea.
abnsgacija
(lat.
ab-negatio)
poricanje,
odricanje, odbijanje.
abnormalan v. abnorman.
abnormaliost v. abnormitet.
abnorman
(lat.
ab-normis)
nepravilan,
neobian, koji odstupa od obiaja, reda ili
pravila;
neobian,
neprirodan;
koji
predstavlja, izuzetak; bolestan, nezdrav;
abnormalan.
abnormitet (nlat. abnormitas) odstupanje od
pravila,
neprirodnost,
nepravilnost,
neobinost; tih. vei stepen odstupanja od
uobiajenog ponaanja s obzirom na neki
kriterijum; abnormalnost.
ab ovo (lat. ab ovo od jajeta) ispoetka,
sasvim ispoetka, iznova, iz osnova.
abolirati (lat. abolere unititi) prav. prekinuti nad
nekim sudski postupak bez ikakvih posledica
po optuenoga; ukinuti, ukidati, ponititi,
ponitavati.
abcija (lat. abolitio unitenje) prav. oprotaj
kazne, pomilovanje; ukidanje, uki-nue,
ponitenje.
abolicionizam (lat. abolitio) pokret kome je cilj
abollcija, tj. ukidanje nekog obiaja,
sudskog postupka i uopte nekog zlog
stanja; naroito, ranije: pokret za ukidanje
ropstva u Severnoj Americi; pokret za
ukidanje dravnog nadzora i za priznanje
prostitucije.
abolicionisti (lat. abolitio) pl. politika stranka u
Sev. Americi koja je radila na ukidanju
ropstva; pristalice pokreta za ukidanje
nadzora nad prostitucijom i javnim kuama.
abominalan (lat. aboroinalis) odvratan, mrzak.
abominacija (nlat. abominatio) gnusoba,
uas, gadost, sramno delo, skvrnavno delo;
skrnavljenje, oskvrnjenje. abondandija (fr.
abondance, lat. abundantia) izobilje, obilnost,
obilatost; fig. bogatstvo rei, reitost. abovent
(fr. abonner pretplatiti, pretplaivati), pretplatnik na hranu. abovirati (fr.
abonner) pretplatiti, pretplaivati, pretplatiti se. abovman (fr.
abonnement) pretplate. abonos (pere. ebonos,
ebenus) vot. v. ebenos. abordaa (fr. abordage)
napad (na neprijateljsku lau); sudar dveju
laa; fig. oslo-vljavanje.

aboriginalan
aboripalan (vlat. aboriginalis) prvotni,
prvobitan; starosedelaki, domai, samonikao.
aboripi (nlat. aborigines, lat. ab od, origo
poreklo, poetak) pl. starosedeoci, prastanovnici, uroenici (za razliku od
kolonista).
abortiva (lat. abortiva) pl. med. v. abortivum.
abortivan (nlat. abortivus) prevremen, nezreo,
nedozreo; med. koji izaziva pobaci-vanje,
pobaajni; fig. skraen, brzo zavren, uguen
u samom zaetku, u k lici; zakrljao,
neplodan, jalov; abortivni postupak skraeni
postupak, skraivanje.
abortivno leenje med. leenje kod koga se
prouzrokova bolesti unitava u samom
poetku bolesti (naroito pri leenju
venerinih bolesti).
abortivum (lat. abortivum) med. pobaajno
sredstvo, sredstvo za izvravanje pobaa-ja;
al. abortiva.
abortirati (lat. abortare) izvriti abor-tus,
pobaciti, pobacivati, pometnuti, po-metati;
bog. ne doneti plod.
aborticidij(um) (nlat. aborticidium) ubijanje
ploda u materino] utrobi; nasilno ili vetake
izbacivanje zaetka (zametka) iz materice.
abortus (lat. abortus) pobacivanje, pobaaj.
aboco (ital. abozzo) prvi nacrt, skida jedne
slike; ebot.
abradirati (lat. abradere) ostruga, sastru-gati;
odnositi tarenjem, odroniti, odro-njavati.
abrazivi (lat. abrasio) materije velike tvrdoe
koje slue kao sredstvo za bruenje, poliranje
i ienje tvrdih povrina, npr. korund,
dijamant, kvarc.
abrazija (lat. abrasio) sastrugavanje, ienje
struganjem; med. ienje nagriz-nim
sredstvima; geod. odnoenje tarenjem,
odronjavanje.
abrakadabra (hebr.) maijska re, bez
znaenja, koja se, napisana na jednom ravnostranom trouglu u jedanaest redaka (svako
slovo u jednom redu), nosila oko vrata kao
amajlija protivu groznice; danas se
upotrebljava samo u ali, kao i , hokuspokus".
abrahija (gr. a- ne, brachfon ruka) ned.
bezrukost, nedostatak ruku od roenja.
abra (tur. abras, aren, pegav) 1. ovek
pegava lica; 2. konj sa belim pegama na
gubici ili ispod repa; 3. vet. ospa po koi kod
nekih domaih ivotinja.
ab re (lat. ab ge od stvari) bez uzroka, bez
razloga.
abrevijator (nlat. abbreviator) skraivan,
skratilac, npr. neije knjige, neijeg spisa;
papinski pisar koji izrauje papinske breve.
abrevijatura (nlat. abbreviare skratiti, nem.
Abrewiatur) v. abrevijacija.

abrevijacija (nlat. abbreviatio) skraenica,

kratica; skraivanje, skraenje (naroito
knjige, spisa, lanka itd.); abrevijatura.
abree (fr. abrege) izvod, kratak sadraj
(naunog ili umetnikog dela), saet sadraj.
abritirati (fr. abrutir) poivotinjiti, za-glupiti,
izjednaiti sa stokom; ubiti u nekome svako
moralno oseanje.
abrihtovati (nem. abrichten) obuiti, obua-vati,
izvebati, doterati, izmupggrati; up. dresirati.
abrogacija (lat. abrogatio) opozivanje, ukidanje, ponipggenje, ponipggaj.
abrogirati (lat. abrogare) ukinuti, ukidati,
opozvati; trg. ponititi, povui nalog.
abruptav (lat. abruptus otkinut) strm, odseen;
nagao, iznenadan.
abruptiv (lat. abruptus) odseeni suglasnik, tj.
takav koji je artikulisan s istovremenim, ili
priblino
istovremenim
gr-kljanskim
zatvorom (npr. u kavkaskim jezicima).
abrupcija (lat. abruptio) otkidanje, otpa-danje,
npr. poetnog ili poslednjeg sloga ili dela
rei; jedan od naina skrai-vanja rei.
abs ... v. pod aete. . .
abuzemzem (pere. ab voda, arap. Zamzam ime
izvora u blizini abe u Meki) voda sa izvora
Zemzem; fig. dragocene, retka, stvar.
abuzivan (lat. abusivus) sklon zloupotreba-ma,
sklon da se ogrei o postojee zakone i
obiaje, protivpravan.
abuzija (lat. abusio) pogrepa upotreba rei; up.
katahreza.
abuzus (lat. abusus) prav. zloupotreba, pogreka,
zabluda; rava upotreba.
abulija (gr. abuHa) bezvoljnost, odsustvo volje.
abuna (arap.) na otac", najvii crkveni
dostojanstvenik
u
Etiopiji,
poglavica
hrianske koptske crkve.
abundantan (lat. abundans) bogat, obilan,
obilat; preteran.
abundancija (lat. abundare obilovati) 1. obilje,
obilnost, bogatstvo. 2. lingv. sup-stantiva
abundancija imenice koje se menjaju po
razliitim deklinacijama (npr. u lat.
jeziku: plebs, -is i plebes, -en); imenice
koje u mnoini imaju dva roda ili drukiji rod
nego u jednini (npr. u lat.: loci, -orummesta u
knjigama: loca, -orum mesta na zemlji);
pleonazam.
ab hink (lat. ab hine) prav. otada, poevi od
toga dana, od toga vremena.
ab hodierno (lat. ab hodierno) od danas, od
dananjeg dana.
ABH rat (eng. skra. za atomic, biologieal,
chemical) skraeni naziv za rat u kome bi se
upotrebljavale atomsko, bioloko i hemijsko
oruje.
ava v. haaa.

avidan
aval (fr. aval) trg. menino jemstvo, potpis
jemca na menici. avalirati (fr. avaler)
potpisati menicu
kao jemac. avalist(a) (fr. avaliste) trg. potpisnik,
jemac
na menici. avalit mineral koji se nalazi na
brdu
Avali, kod Beograda.
avan (tur. havan, pere. hewen) metalan sud sa
tukom za tucanje kafe, bibera, eera i DRavangarda (fr. avant-garde, avant napred,
garde straa) 1. voj. prethodnica, izvidnica;
prvi borbeni red jedne vojske; 2. ono to kri
put, to prednjai nekoj ideji, .pokretu i sl.
avangvardija (ital. avanguardia prethodnica) u
Italiji, u vreme Musolinijeve dik-tature:
faistika omladinski organi-zacija, iji su
lanovi (avangvardisti) bili omladinci-ke od
1418
god.
avanzirati
(fr.
avancer)
napredovati, ii napred; biti unapreen;
unaprediti, una-preiveti; dati (ili: uzeti)
predujam,
predujmiti,
predujmljivati;
o
asovniku: ii napred, izmicati.
avanzman (fr. avancement) unapreenje,
napredovanje u slubi; napredak,
napredovanje: isplate unapred, plaanje
unapred. avanzovati v. avanzirati. ananija (fr.
avanie, ital. avania) uvreda, ponienje,
sramota; iznuavanje novca, naroito
globljenje hrianskih trgovaca u bivoj
Turskoj; trg. smenjivanje dobitka, zarade u
nekom poslu. avankor (fr. avant-corps) voj.
prethodnica, predstraa; arh. istaknuti deo
graevine. avans (fr. avance) predujam,
isplate unapred, pozajmica; arh. istaknuti deo
kue, ispust, izboenje; preimustvo, prednost;
prvi korak, pokuaj; izlaenje u susret.
avansen (fr. avent-scene) poz. prednji deo
pozornice (izmeu zavese i orkestra). avantaa
(fr. avantage) vajda, dobitak, korist;
nadmonost, prevaga, preimustvo, predaosg,
fora Vs vtrpw\ -UA. ^ljetdaaa. avantaer (fr.
avantageur) onaj koji ima prednost, prevagu:
voj. onaj koji eka da bude unapreen za
oficira, zastavnik. avantura (fr. aventure, nlat.
adventura) redak doivljaj, pustolovina; smelo
preduzee, smeo trgovaki pokuaj.
avanturizam (nlat. adventura, fr. aventure)
sklonost pravljenju avantura, ljubav prema
pustolovinama.
avanturisati (fr. aventurer) iveti kao pustolov,
stavljati na kocku, oslanjati se na sreu,
izlagati se opasnostima, usuditi se, usuivati
se.
avanturist(a) (fr. aventurier) pustolov, lovac na
sreu.
avanturistiki (fr. aventureux) pustolo-van,
koji stavlja sve na kocku, ostavljen srei ili
sluaju, smeo, drzak, odvaan; avanturistiki
roman vrsta romana u ko-

me je glavna stvar opisivanje neobinih

doivljaja i podviga glavnog junaka. avanco
(ital. avanzo) trg. pretek, dobitak,
zarada; predujam; up. avans. avarija (fr. avarie,
ital. avaria) kvar; trg. teta pretrpljena na brodu
prilikom bure; obalarina; avarirana roba
roba oteena na brodu usled bure i dr.; up.
havarija.
avgust (lat. augustus uzvien) v. august. avdes(t)
v. abdest. ave (lat. ave) zdravo, pomozi bog;
zbogom,
u zdravlju!
Avelj (asirski habal sin) rlg. mlai sin Adama
i Eve (I Moje., 4) koga je iz zavisti ubio brat
Kain; fig. nevino ubijen ovek. Ave-Marija (lat.
Ave-Maria zdravo da si, Marijo!") rei kojima
je aneo pozdravio Mariju nagovetavajui joj
da e roditi Isusa; u katolikoj crkvi: poetak
molitve Bogorodice devo"; veernje zvonjenje
u katolikoj crkvi.
avenije (fr. avenue) pristup, prilaz; drvored;
staza, velika iroka ulica oiviene drveem i
cveem. a verbis ad verbera (let. a verbis ad
verbera)
od rei na batine (prei). averzija (lat. aversio)
odvratnost, gnuanje, mrnja; pet. figure koja se
sastoji u tome da govornik polako odvrati onoga
kome govori od glavne stvari, ali tako da ove j
to ne primeti.
averziovalna suma (lat. aversus licem okrenut
od, ostrag, summa svota) trg. v. averzio-nalni
kvantum.
averziovalni kvantum (lat. quantum koliina,
iznos) trg. suma novca kojom se uture plaa, a
ne po pojedinanoj proceni svake stvari koja
se prodaje.
averziova trgovina (lat. emtio per aversionem) kupovine ili prodaja odoka, uture.
averoizam med., fil. pravac koji je osnovao
arapski mislilac Averr(h)oes u HP v.; njegovo
uenje naginje materijalizmu i patteizmu i
odrie besmrtnost due, zbog ega ga je osudila
Rimska kurija. avers (lat. adversus okrenut ka,
spreda, ital. awerso) nuh. gleva, lik, lice
(kovanog) novca; supr. revera.
avet (arap. aft, tur. afet nesrea, mitoloko bie
u obliku krilatog leve) sablast, privienje,
utvara, prikaza. Ave Cezar (Imperator),
morituri te salu-tant (lat. Ave Caesar
(Imperator), morituri te salutant) zdrevo
Cezare (care) pozdravljaju te oni koji_e
umreti. Rei kojima su rimski gladijatori
pozdravljeli cara prolazei ispred njegove
loe u ereni, pre nego to e zapoeti borbu. a
vi (fr. e vue) trg. v. a vista. avivirati (fr. aviver)
oiviti, oivljavati, osveiti boje.
avidan (lat. avidus) lakom, gramljiv; u-den,
eljan; pohlepan; prodrljiv.

arap-agar

aviza (ital. awiso, lat. ad za, visus gledanje,

pogled) trg. izvetaj o poslatoj robi ili novcu;
avizna laa potanska laa za brzo
prenoenje vanih vesti.
avizacio de perjurio vitando (nlat. avisatio de
perjurio vitando) prav. opomena sudije kojom
se nekome savetuje da se kloni polaganja
lane zakletve.
avizirati (nlat. avisare, ital. awisare, fr. aviser)
izvestiti,
izvetavati,
obavestiti,
obavetavate, javiti, javljati.
avizo (ital. awiso) laica (ili: amac) za
izvepggavan>e, izvidniki brod, avizna laa;
v. aviza.
avijarij(um) (dat. aviarium) ptinjak, kavez za
ptice, krletka.
avijatika (nlat. aviatica) v. avijacija.
avijatiar (nlat. aviaticus, fr. aviateur) vazduhoplovac, zrakoplovac, letiliar.
avijacija (fr. aviation, lat. a vis ptica) kretanje
po vazduhu pomou aparata koji su tei od
vazduha (avion, helikopter i sl.); vazduna
flota, vazdune snage.
avikultura (lat. avis ptica, cultura gajen>e)
gajenja ptica, gajenje ivine.
avilirati (fr. avilir, lat. vilis jevtin) trg. pobiti
vrednost (robi), pojevtiniti, po-jevtinjavati.
aviobiologija (lat. avis ptica, biologija, v.) grana
biologije koja prouava mogunosti ivota na
velikim visinama.
aviokonstruktor (lat. avis, constructio graenje)
struno lice koje se bavi gradnjom aparata za
letenje.
aviomehaniar (lat. avis, gr. mechanikos)
struno lice koje sklapa i popravl>a aparate za
letenje.
avion (fr. avion, lat. avis ptica) naprava za
letenje tea od vazduha; aeroplan.
aviopark (lat. avis, eng. park) svi avioni neke
vazduhoplovne institucije,
aviostrada (lat. avis, ital. strada put, drum)
vazduni put (koridor).
aviofon (fr. avion, gr. phone glas) ani/ telefon
od gumenih cevi koji slui, kad je avion u
letu, za vezu izmeu pileta i izviaa.
a vista (ital. a vis ta) trg. po vienju (na
menicama); a vi.
avitaminoza (gr. a- bez, lat. vita ivot, amini,
v.) pl. med. bolesti koje dolaze usled nedostatka
vitamina u hrani: skorbut, pelagra, beriberi,
engleska bolest (rahi-tis) i dr.
avitum bonum (lat. avitum bonum) prav. dedovsko, tj. porodino imanje.
aviceptologija (lat. avis ptica, capio hvatam,
gr. logfa nauka) vetina hvatanja ptica.
avlija (tur. avli) l. kuno dvorite ograeno
zidom.
avlija (tur. havh u brus) 2. velika bela
marama kojom ene pokrivaju lice; arav;
ubrus, pekir.

avoar (fr. avoir, ital. a vere, lat. habere imati)

kao imenica, u francuskim trg. knjigama:
potraivanje, aktiva.
avokado (p. avocatero) bog. tropsko drvo i
plod iz familije Lauraceace; gaji se i kao
ukrasno drvo; plodovi se jedu svei ili
preraeni naroito kao salata (Persea
gratissima).
avokatorijum (nlat. avocatorium) naredba
kojom se pozivaju podanici jedne drave da
napuste slubu stranoj dravi.
avokacija (lat. avocatio) opozivanje, odazivanje; prav. zahtev da se akta vrate od nieg
suda viem.
avocentur akta (lat. avocentur acta) prav.
neka se trae spisi, akta.
avocirati (lat. avocare) odazvati, odaziva-ti,
opozvati, opozivati; traiti da se neto
poalje, npr. spisi.
a voe sola (ital. a voe sola) muz. samo za
jedan glas.
avulzija (lat. avulsio) ned. vaenje, upanje
zuba; prav. komad zemljita koji reka otrgne i
odnese na drugu obalu.
aga (tur. aga) l. vlasnik zemlje (nekada u
Turskoj); 2. vojni stareina (u nekadanjoj
Turskoj); 3. titula kod muslimana; gospodin,
gospodar, gazda.
agava (gr. agauos, nlat. agave americana) bog.
tropska biljka, poreklom iz Ju. Amerike,
stablo joj izraste do 10 m visine; upotrebljava
se, naroito lie, u narodnoj medicini.
agalaktija (gr. a- bez, gala mleko) ed. bezmlenost dojke, oskudica u mleku kod
matere.
agalma (gr. agalma) lik, kip, slika, ukras,
naroito u hramu.
a ga lu k (tur. agirlik) dostojanstvo agino.
agame (gr. a- bez, gamos brak) pl. vot. biljke
gimnospore ije se elijice razmnoavaju
samostalno, bez uticaja drugih oplodnih
elija.
Agamemvon (gr. Agamemnon) mit. sin Atri-jev,
unuk Pelopsov, vrhovni zapovednik grki pod
Trojom, posle povratka ubijen od Egksta,
ljubavnika svoje ene Klitem-nestre.
agamija (gr. a- bez, gameo enim se)
bezbranost; bog. bespolnost cvetova, kriptogamija;
zool.
partenogenetino
razmnoavanje.
agamist (a) (gr. a- gameo) neenja, momak,
bear.
agamogoneza v. agamogonija.
agamogonija (gr. a- bez, gamos brak, gone
raanje) biol. raanje bez oploavanja, tj.
putem poprene deobe (nain razmnoavanja, kod praivotinja); supr. gamogoiija.
agape (gr. agape ljubav) pl. veere ljubavi
kod prvih hriana kao znak opteg bratstva
i ljubavi; sit-, hrianska ljubav.
agar-agar (mal.) vrsta algi u kineskim i
japanskim morima; pomeana sa vodom

Agarjani

daje bezbojnu pihtijastu masu koja se

upotrebljava u kuvarstvu, u apreturi (kao
sredstvo za lepljenje) i u bakteriologiji (kao
hranljiva podloga za gajenje bakterija).
Agarjani (hebr.) pl. naziv za Turke i muslimane
u starim srpskim spomenicima, po imenu
jednog arapskog plemena koje je, prema St.
zavetu, stanovalo u doba jevrejskih careva u
Arabiji i napadalo susedna jevrejska plemena.
agastronomija (gr. a- bez, gaster trbuh, pomos zakon) med. uzetost stomanih ivaca.
agatobiotika (gr. agathos dobar, bios ivot) fil.
uenje o dobrom i pravilnom i-vljelju.
agatodemon (gr. agathos dobar, daimnion
duh) mit. dobri duh, duh zatitnik.
agatologija (gr. agaths dobar, logfa nauka) fil.
deo etike koji ui o najvipJem dobru.
agevda (lat. agenda) dnevnik, belenik; spisak
stvari koje treba obaviti; knjiga koja sadri
bogoslubene obrede evangelistike crkve,
zbornik propisa koji se odnose na vrenje
slube boije.
agenezija (gr. a- brz, genesis raanje) seneka
neplodnost, nesposobnost za raanje; fiziol.
nepotpune
embrionalna
razvijenost
ili
nedostatak izvesnog dela organizma; teol.
uenje hrianske crkve, po kome bog nema
poetka, bespoetnost boga.
agens (lat. agens) fil. delotvorni, radni princip,
ono to je uzrok neemu, snaga; pokretna
sila.
agent (lat. agens koji dela, radi) poslovoa;
posrednik; predstavnik firme, zastupnik;
potajnik, tajni policajac.
agent provokator (lat. agens, provocator
izaziva)
plaeni
izaziva
nereda,
podstreka nemira, bukaralo za tu raun,
plaeni buka; naroito: tajni policijski
organ kome je zadatak da stekne poverenje
politiki sumnjivih ili nepovolj-nih osoba, pa
da ih onda navede na vrenje kanjivih dela.
agentura (nlat. agentura) posao; poslovna
oblast jednog agenta; biro jednog agenta,
poslovnica.
agencija (lat. agentia) poslovnica nekog
veeg preduzea iji je delokrug ogranien;
novinarske preduzee za davanje novosti
dnevnim listovima.
ager (lat. ager) polje, oranica; ager publikus (lat.
ager publicus) 1. zemljite koje pripada
dravi i slui za javnu upotrebu; 2. osvojena
zemlja koja se poklanjala islue-nim
vojnicima.
agerasija (gr. ageraos koji ne stari) nestarenje, izgledanje mladim, starake sveina.
ageracija (lat. aggeratio) nagomilavanje, gomilanje.
agestija (lat. aggestio) dovlaenje na gomilu,
gomilanje, nagomilavanje.

aglomeracija

ageuzija (gr. a- bez, geusia ukus) med.

odsustvo ili oteenje ula ukusa.
ageustija v. ageuzija.
agijazma (gr. agiasma) osveena voda, vodica.
agilan (lat. agilis) brz, lak, hitar, spretan,
okretan; iv, preduzimljiv, ustalaki,
pregalaki, vredan.
agilitet v. agilnost.
agilnost (lat. agilitas) brzina, okretnost, hitrost,
lakoa;
preduzimljivost,
usta-latvo,
pregalatvo.
aginija (gr. a- gyne sena) neenjenost, ivot
bez ene.
aginian (gr. a- gyne) ne(o)enjen.
agirati (lat. agere) raditi, poslovati, trgovati;
glumiti na pozornici.
agitakl (nlat. agitaculum) farm. tapi ili bati za
meanje pri spravljanju raznih hemikalija ili
lekova.
agitata res (lat. agitata res) stvar o kojoj se
esto govori ili raspravlja, koja je esto na
dnevnom redu; svrena stvar, reena stvar.
agitato (ital. agitato) muz. uurbano, uzrujano.
agitator (lat. agitator) ovek koji se revnosno
zauzima i radi za neku linost, stranku ili
ideju, ili protiv neke linosti, stranke ili ideje;
buntovnik, bundija, podbada, podstreka,
smutljivac.
agitacija (lat. agitatio) pokret, kretanje, nemir;
revnosno zauzimanje i rad u jednoj uoj ili
iroj sredini za neku linost, stvar ili protiv
neke linosti ili stvari; podbadanje,
podstrekavanje.
apggirati (lat. agitare podsticati) revnosno raditi
za neku linost, stvar, ili protiv neke linosti,
stvari, naroito u politikom smislu;
podsticati,
podstrekava-ti,
buniti,
podbunjivati; farh. meati, mukati.
agitovati v. agitirati.
agitolalija (lat. agito pokreem, podstiem, gr.
laleo brbljam) v. agitofazija.
agitofazija (lat. agito pokreem, podstiem, gr.
phasis govor) zbrkan i preterano brz govor sa
glasovima nejasno izgovorenim, isputenim,
ili izopaenim; agitolalija.
agitprop (rus. skra. od rei: agitacija i
propaganda) odeljenje za agitaciju i propagandu
pri
politikim
i
drugim
organizacijama.
aglobulija (gr. a- ne, bez, lat. globulus
loptica) med. siromatvo, nedovoljnost krvnih
zrnaca.
aglomerat (lat. agglomeratum) l. skupina
raznorodnih elemenata; 2. gusto naseljeno
mesto, mesto gde je mnogo osoba na okupu; 3.
min. slepljen kamen.
aglomeracija (nlat. agglomeratio) skupljanje,
gomilanje,
nagomilavanje
raznorodnih
elemenata.

aglomerirati
aglomerirati (lat. agglomerare) gomilati.
nagomila(va)ti, skupljati.
aglosija (gr. a- bez, glossa jezik) ned. nemost,
mutavost; aglosostomija.
aglosostomija (gr. aglossos nem, stoma usta)
med. v. aglosija.
aglutinancije (nlat. agglutinantia) pl. med. lekovi
koji pomau brzo zarappvanje rana;
sredstva za slepljivanje.
aglutinativan (lat. agglutinare prilepiti) koji
srauje, koji zarauje, koji zalei; koji se
prilepljuje,
prilepni,
s
pri-lepcima;
aglutinativni jezici liigv. jezici kod kojih se
graenje rei vri doda-vanjem gradivnih
elemenata na koren rei, npr. turski i dr.
aglutinacija (lat. agglutinatio, nem. Agglutination) zgomilavanje, isto spoljanje
spa j anje; fil. najnii stepen aper-ceptivnog
spajanja predstava, pri emu, dodue, nastaje
jedna nova zbirna predstava, ali njeni
sastavni delovi ipak ostaju samostalne
predstave, npr. vojskovoa; med. svojstvo
imunogkrvnog seruma da skuplja bakterije u
gomilice (npr. kod tifusa); slepljivanje rana
pomou tenosti koja ponovo spaja raseene
delove (limfa); gram. dodavanje gradivnih
elemenata na koren rei.
aglutinini (lat. agglutinare prilepiti) pl. med.
tvari koje nastaju u krvi pod uticajem bakterija
i koje krvnom serumu daju sposobnost da
izaziva aglutinaciju.
aglutinirajui jezici pl. liigv. jezici kod kojih se
graenje rei vri dodavanjem gradivnih
elemenata na koren rei, npr. turski i dr.;
aglutinativni jezici.
aglutinirati (lat. agglutinare) slepiti, prilepiti,
prilepljivati, sastaviti, spolja spojiti, srasti.
agluticija (nlat. aglutitio) med. v. aglucija.
aglucija (nlat. aglutio) med. nemogunost gutanja; agluticija.
agnat (lat. agnatus) srodnik s oeve strane,
srodnik po krvi.
agnatija (gr. a- bez, gnathos vilica) nedostatak
vilice, bezvilinost.
agnatian (lat. agnatus) srodan po oevoj strani,
po ocu.
agnacija (lat. agnatio) krvno srodstvo, srodstvo
po ocu.
agnec (stsl.) jagnje; u pravoslavnoj liturgiji
pare hleba koje se prinosi kao rtva.
Agni (sskr. Agni) mit. staroindijski bog vatre.
agnozija (gr. a- bez, gnosis saznanje,
spoznaja) psih. nesposobnost raspoznavanja,
razumevanja i oznaavanja pojmovima onoga
to se oseti pomou ula, npr. kada bolesnik
predmete vidi, ali ih ne raspoznaje i dr.; fil.
polazna taka Sokratove filozofije: Znam da
nita ne znam.
agnominacija (lat. agnominatio) v. anomina-cija.

agrarac
agnosticizam (gr. agnostos nepoznat; nesaznatljiv) izraz koji obuhvata veoma razliite
pravce
(transcendentalni
idea-lizam,
pozitivizam i dr.) koji zastupaju gledite da je
nemoguno stvarnost saznati.
agnostiar (gr. a- ne, gnosis saznanje,
spoznaja) fil. pristalica agnosticizma.
agnoscirati (lat. agnoscere) priznati (npr. potpis,
menicu i sl.).
agnus Dei (lat. agnus Dei) jagnje boije, jedno od
imena Hristovih (Jov. 1,29).
agogika (gr. ago vodim) muz. nauka o muzikom tempu, tj. o postupnim modifikacija-ma u
cilju to ivljeg i plastinijeg izvoenja
muzikog dela.
agometar (gr. ago vodim, metron mera) fiz. v.
reostat.
agon (gr. agon borba) megdan, takmienje u
vitekim igrama kod starih Grka.
agona (gr. agonos jalov, neplodan) geogr. linija
na karti koja spaja mesta ija je magnetska
deklinacija jednaka nudi.
agonizam (gr. agon) borba, utakmica.
agonija (gr. agom'a borba) samrtna borba;
samrtne muke, izdisaj, ropac, sve pojave
koje sainjavaju laganu smrt i prethode joj;
samrtni strah, oajanje.
agonist(a) (gr. agonistes) borac, megdandija,
takmiar u vitekim igrama starih Grka.
agonistarh (gr. agonistes, archos) nadzornik na
vitekim utakmicama (megdanima) kod starih
Grka.
agonistika (gr. agon borba) nauka o borenju,
takmienju; boraka, gimnastike, rvaka
vetina.
agonografija (gr. agon borba, graphia opis)
opis(ivanje) borbe.
agonotet (gr. agonothetes) relitelj vite-kih
utakmica i megdana kod starih Grka,
sudija u borbi.
agora (gr. agora trg) 1. u starogrkim
gradovima: glavni trg; 2. narodna skuptina
starih Atinjana; mesto gde se ta skuptina
sastajale.
agorafobija (gr. agora trg, phobeo bojim se)
med. nervozni strah od prelaenja preko
trgova, ulica i uopte praznih prostora.
agravacija (lat. aggravare oteati) otea-vanje,
oteanje,
pogoranje;
uveanje,
poopggrenje, npr. kazne.
agrama (tur. ograma) velika, teka bolest.
agramatizam (gr. a- ne, gramma slovo)
nesposobnost stvaranja ili razumevanja
reenica.
agramatist(a) (gr. a-grammatos) onaj koji ne
zna pisati, nenauenjak.
agrar (gr. a gro, lat. ager njiva, polje) opti
izraz
za
pojmove
koji
obuhvataju
poljoprivredu, zemlju, zemljine odnose,
zemljine reforme, zakone ii dr.; Lasti pod
agrar biti obuhvaen odredbama zakona o
agrarnoj reformi.
agrarac (lat. agrarius) zemljoradnik; pristalica
zemljoradnike politike.

agrarizam
agrarizam (gr. agros, lat. ager njiva, polje)
ekonomsko-politiki pokret kome je cilj
unapreenje i zatita poljoprivrede i
poljoprivrednika od drugih grana proizvodnje
(industrije i dr.).
agrarije (lat. ager njiva, polje, agraria) pl.
poljoprivredni proizvodi.
agrarni (lat. agrarius) koji se tie zemlje,
zemljoradniki,
poljoprivredni;
agrarna
reforma reforma kojoj je zadatak da
izmeni, iz socijalnih i nacionalnih obzira,
srazmeru malih i velikih poseda parcelacijom
ovih poslednjih, i da ukloni preostatke
feudalnog zemljinog ureenja, tj. da
pomogne onima koji nemaju svoje zemlje da
dou do nje; agrarni zakoni zakoni kojima je
cilj popravke drutve-no-privrednog poloaja
zemljoradnikog stalea.
agrarni protekcionizam skup zakonskih i
drugih mera koje drava preduzima radi
zatite i razvijanja domae poljoprivrede
(kreditna politika, visoke carine ili zabrana
uvoza poljoprivrednih proizvoda, garantovane
cene itd.).
agrafa (gr. agraphos nenapisan) 1. pl. teol.
pojedine reenice koje se navode kao boje
rei, ali ih nema u kanonskim izvorima;
takoe: rei Hristove kojih nema ni kod
jednog od etiri evanelista, ali ih navode
drugi apostoli i crkveni oci (npr. Djela
apostolska XX, 35).
agrafa (fr. agraffe) 2. kopa, spojka (kao
nakit).
agrafija (gr. a- bez, grepho piem) med.
gubljenje sposobnosti pisanja, bolest koja se
javlja usled izvesnih oboljenja mozga.
agracijacija (nlat. aggratiatio) pomilovanje.
agracijacio publika (lat. aggratiatio publi-sa)
pomilovanje koje daje vladar o velikim
dravnim praznicima i proslavama, opta
amnestija.
agreaa (fr. agreage) trg. posrednike, sen-zalska
nagrada; up. kurtaa.
agregat (lat. aggregatum skupina) ki. masa
koja je nastala putem sjedinjavanje vie
jednovrsnih stvari, masa koja sadri u sebi
razline sastavne delove; mat. zbir, iznos; teh.
dinamomaina i motor, genera-tor i motor.
agregatno stanje fiz. stanje u kome se neko telo
javlja, nain spajanja i zbijanja delova po
kome se tela dele na vrsta, tena i gasovita,
a ponekad se pominje i tzv. etvrto
agregatno stanje plaa.
agregacija (lat. aggregatio) nagomilavanje,
nakupljanje, zbijanje; pridruivanje, primanje
u neko drutvo; vanredna profe-sura.
agregirati (lat. ad pri, grex stado, agregare)
primiti u neko drutvo, pridruiti; gomilati,
nagomilati, zbiti, spojiti u jedno telo.
agree (fr. agrg) vanredni profesor, pomoni
uitelj na vioj koli.

agrobiologija
agreman (fr. agrement pristanak) pristanak
jedne drave da primi izvesno lice za
diplomatskog predstavnika druge neke
drave.
agrergografija (gr. agrs njiva, ergon delo,
graphia pisanje) opisivanje poljoprivrednih
sprava.
agresivan (lat. aggressivus) nasrtljiv, nale-tljiv,
kidisav, koji kidie, sklon da napada,
napadan.
agresija (lat. aggressio) napad, napadanje,
kidisanje; nasrtljivost; neizazvan napad u
cilju potinjavanja, osvajanja.
agresini (lat. aggredi) pl. ned. neotrovne materije
kojima bakterije, proizvodei ih, savlauju
otpornost organizma.
agresor (lat. aggressor) nasrtljivac, napa-da,
napadaka ili izazivaka strana.
agrest (lat. agrestis divlji) sok isceen od
nezrelog groa, upotrebljava se za sire,
limunadu i dr.
agrestan (lat. ager njiva, polje, agrestis)
seljaki, seoski; poljski; fig. geaki, grub,
neuglaen, neobrazovan.
agrestija (lat. agrestis poljski, seoski) seljatvo,
prostota;
grubost,
neuglae-nost,
neobrazovanost.
agrikultura (lat. agricultura) zemljoradnja,
ratarstvo, zemljodelstvo.
agrikulturni (lat. agricultura) koji se tie
zemljoradnje, poljoprivredni; agrikulturni
sistem v. fiziokratski sistem; agri-kulturna
hemija deo primenjene hemije koji se bavi
hemijskim uslovima ivota korisnih biljaka
(itarice) i domaih ivotinja; agrikulturna
fizika fizika primenjena na zemljoradnju;
agrikulturne drave drave u kojima su
zemljoradnja i stoarstvo glavna privredne
grana (supr. industrijske drave).
agriotimija (gr. agrios divlji, thymos due)
divljetvo, divljenost, divlja ud; ludaka
sklonost ubistvu.
agriofag (gr. agrios divlji, phagem jesti)
divljak koji se hrani sirovim mesom
ivotinja, naroito divljai.
Agripa (lat. Agrippa) l. rimske osobno ime; 2.
ned. neprevilan poroaj, kad dete dolazi ne
svet najpre nogeme mesto glavom; teko-e:
agripinski poroaj.
agripnija (gr. egrypnfe) ned. budnoa, nesenica, nespavanje.
agripnokoma (gr. agrypnia, kome neprirodne
pospenost) ned. nesanica praena velikom
eljom za spavenjem.
agro- (gr. agros, lat. ager) predmetak u
sloenicama se zneenjem: polje, poljski,
poljo-.
agrobiolog (gr. agros, polje, bi'os ivot, logos
re, govor) onaj koji se bavi proua-venjem
razvitka biljnog i ivotinjskog svete i
mogunostimv uprevljanja tim ra-zvitkom u
poljoprivrede
agrobiologija (gr.) grana biologije koja se bavi
pitanjima razvitka biljnog i ivo-

agrobotanika

tinjskog sveta i mogunostima upravljanja tim

razvitkom u zemljoradnji i stoarstvu.
agrobotanika (gr. agr6s, botane trava) nauka
koja prouava morfoloke i fizioloke
osobine kulturnih biljaka.
agrogeologija (gr. agros, ge zemlja, logia
nauka) deo geologije koji skuplja i podrobno
obrauje one delove geologije koji se tiu
poljoprivrede.
agroekologija (gr. agros polje, oikos kua,
dom, logos re, govor) nauka o poloaju,
smetaju poljoprivrednih povrina.
agrokemija v. agrohemija.
agromaksimum (lat. agro, maximum) najvei,
zakonima i uredbama dozvoljen, zemljini
posed.
agroianija (gr. agros polje, mama pomama,
ludilo) strasna ljubav prema zemljoradnji.
agrometeorologija (gr. agros polje, meteorologfa) grana meteorologije koja se bavi
pitanjima uticaja meteorolokih pojava na
razvitak biljnog sveta.
agrominimum (lat. agro, minimum) propisane
mere koje sadre osnovna znanja iz
agronomije 1 i
odreenu
tehniku
opremljeno , ija primena pretpostavlja
donju granicu rentabilne produktivnosti.
agronom (gr. agronomos) poljoprivredni
strunjak koji je zavrio studije na
poljoprivrednom fakultetu ili njemu ravnoj
poljoprivrednog koli.
agronomija (gr. agronomia) nauka o obraivanju zemlje, racionalna zemljoradnja.
agropedologija (gr. agros, pedon zemlja, tle,
logia nauka) nauka koja prouava fizika,
hemijska i bioloka svojstva zemljita u vezi
sa racionalnim podizanjem kulturnih biljaka.
agrostemin (nlat. agrostemma) hen. alkaloid
koji se nalazi u semenu kukolja.
agrostografija (gr. agros polje, grapho piem,
opisujem) opisivanje trava.
agrostologija (gr. agros, logfa nauka) nauka o
travama.
agrosfera (gr. agros, sphaira lopta) deo
antroposfere namenjen neposredno poljoprivrednoj proizvodnji.
agrotehnika (gr. agros, techne vetina)
obraivanje polja primenom tehnikih
sredstava (traktori, kombajni, vetaka
ubriva i dr.).
agrofitotehnika (gr. agros, phyton biljka,
techne vetina) agr. vetina obraivanja i
podizanje biljaka, naroito kulturnih biljaka.
agrohemija (gr. agros, cho lijem, sipam,
chemeia), deo hemije koji, na osnovu ogleda,
ispituje mogunosti oplemenjivanja zemljita
za ishranu kulturnih biljaka, kao i njihov
razvoj.
agrocenoze (gr. agros, koins zajedniki)
biol. ivotne zajednice koje ovek namerno
stvara za due ili krae vreme (npr. njive,
livade, plantane ume itd.).

10

adapter

agrumi (ital. agrumi, agro, kiseo) vot. opti naziv

za juno voe nakisela ukusa roda Citrus
(limuni, narande, mandarine i dr.).
ad (lat. ad) predl. k, ka, na, do, kod, pri, uz; do,
oko, u; za; s obzirom na; prema, po (ad
naturam prema prirodi); uz, pored, osim,
povrh.
Ad (gr. Hades) mit. bog podzemnog sveta kod
starih Grka; podzemni svet; fig. grob, smrt;
Hades, Had.
ada (tur. ada) reno ili jezersko ostrvo.
ad absurdum (lat. ad absurdum) do nesmisla,
tj. voditi, dovesti do besmisla, apsurda.
adagij(um) (lat. adagium) poslovica.
adagiologija (lat. adagium poslovica, gr. logfa
zbirka) zbirka poslovica; nauka o
poslovicama.
adaeto (ital. adagietto) muz. malo sporije;
muziki komad koji treba izvoditi manje
lagano; adadeto.
adaisimo (ital. adagissimo) .itz veoma lagano,
to lake; adadisimo.
adao (ital. adagio) muz. blago, lagano, tiho;
ozbiljno, dostojanstveno; muziki komad koji
treba izvoditi blago i lagano; adado.
adao asai (ital. adagio assai) muz. veoma
lagano; adao di molto.
ad akta (lat, ad acta) ostaviti predmet kao
svren u akta, u arhivu; neku stvar kao
svrenu ili nepotrebnu odstrani.
adaktilija (gr. a- bez, daktylos prst) ned.
nemanje svih prstiju na ruci ili nozi.
adakcija (lat. adactio, adigere) upornost,
prisiljavanje, primoravanje.
Adam (hebr. adamah zemlja, ovek napravljen
od zemlje) nit. po jevrejskom i hrianskom
verovanju, prvi ovek, koga je Bog napravio
od zemlje i udahnuo mu besmrtnu duu.
adamant (gr. adamas, adamantos) v. adamas.
adamas (gr. adamas) kaljeno gvoe, elik;
dijamant.
adamelit (po planini Adamelo u Tirolu) .
dubinska eruptivna stena, sastavljena od
kremena, ortoklasa i plagioklasa; obino ga
nazivaju i granit.
adamiti pripadnici jedne starohrianske sekte
iji su lanovi, muki i enski, prisustvovali
obredima potpuno goli.
adamsit (po pronalazau Amerikancu Rode-ru
Adamsitu) vrsta gasa koji naroito deluje na
kou i disajne kanale; bojni otrov.
adaptator (lat. adaptator) onaj koji prilagoava,
podeava, prerauje nepggo prema izvesnim
prilikama i potrebama, prila-goava,
podeava.
adaptacija (lat. adaptatio) prilagoavanje,
prilagoenje, prilagoenost; podeavanje;
primena; adapcija.
adapter
(lat.
adaptare)
ureaj
za
prilagoavanje elemenata, aparata i dr.
nekim novim funkcijama (npr. televizora da
bi primao vie programa, radija da prima
stereo-emisije i sl.).

adaptivan

11

adaptivan (lat. adaptare) prilagodljiv.

adaptivnost
(lat.
adaptare)
sposobnost
prilagoavanja, prilagodljivost.
adaptirati (lat. adaptare) prilagoditi, prilagoavati; podesiti, podeavati, preu-rediti,
preureivati; primeniti, pri-menjivati.
adapcija (lat. adaptio) v. adaptacija.
ad arma! (lat. ad arma) k oruju! fig. na
posao!
a dato (lat. a dato) od dana pisanja, od danas, od
sada.
ad bene placitum (lat. ad bene placitum)
prema dopadanju, prema nahoenju, po
volji; eks bene placito.
ad valorem (lat. ad valorem) prema vrednosti.
advent (lat. adventus dolazak) predstojei
dolazak spasitelja; kod katolika: poslednje
etiri nedelje pred Boi.
adventivan (vlat. adventivus) sluajan; sporedan, pridoao; bog. koji ne raste na svom
pravom mestu, npr. adventivni koren onaj koji
se razvija na samoj stabljici (brljan, divlja
jagoda i dr.).
adventizam (lat. adventus dolazak) uenje i
pokret adventista; v. adventisti.
adventisti (lat. adventus dolazak) sledbeni-ci
verske sekte koju je osnovao u Americi V.
Miler, koji je proricao da e Hristos po
drugi put doi 1843. god. Praznuju subotu,
itaju Sv. pismo i veruju da e Hristos po
drugi put doi im njihova sekta preovlada.
Ima ih i kod nas, naroito u Vojvodini, gde ih
zovu subotara.
adverb (lat. adverbium) gram. prilog.
adverbijal (nlat. adverbiale) gram. priloka
odredba, priloka oznaka (vremenska, mesna, nainska, uzrona).
adverbijalizacija (lat. adverbijum) lipti. prelaz
rei iz neke gramatike kategorije u
kategoriju priloga (adverba); npr. dom: doma
(kod kue); jutro: jutros i sl.
adverbijalni (lat. adverbialis) gram. prilo-ki.
ad verbum (lat. ad do, verbum re) od rei do
rei, doslovno.
adverzarije (lat. adversaria) pl. knjige ili sveske
u koje se privremeno unose graa i beleke
koje e tek docnije biti sreene ili obraene.
adverzativan (lat. adversativus) gram. suprotan,
protivan; adverzativna konjunkcija suprotna
svezica; adverzativna reenica suprotna
reenica, tj. nezavisna reenica koja kazuje
radnje koje su jedna drugoj suprotne, npr.:
Ja govorim, ali on ne slua.
adversiv (lat. adversus) gram. pale koji znai
cilj prema kome je upravljeno neko kretanje.
advokat (lat. advocatus onaj koji je dozvan u
pomo)
pravozastupnik,
pravobranilac,
branitelj, odvetnik.
advokatisati v. advocirati.

adend
advokatura (lat. advocatura) pravobranilapggvo, pravozastupnipggvo, branila-tvo,
braniteljski poziv i rad.
advokatus dei (lat. advocatus dei) u rimokatolikoj crkvi lice koje, prilikom obreda
kanonizacije, pobija dokaze advokatusa
dijaboli.
advokatus diaboli (lat. advocatus diaboli) u
rimokatolikoj crkvi lice koje se, prilikom
obreda kanonizacije, zvanino odreuje da
istupa protiv opravdanost ina posveenja;
fig. osoba koja zastupa nepopularno gledite.
advocirati (lat. advocare) baviti se advo-katskim
poslovima, braniti druge pred sudom; sluiti
pravu; fig. zauzimati se za nekoga ili neto.
ad glorijai (lat. ad gloriam) na slavu.
ad-datur (lat. addere dodati, addatur) neka se
doda, dodaj, dometni.
ad-de (lat. addere dodati, adde) med. dodaj!
dometni! (na receptima).
ad depozitum (lat. ad depositum) dati ili uzeti
neto na uvanje, u pohranu.
ad-dukcija (nlat. adductio dovoenje) anat.
privlano kretanje miia.
ad egzemplum (lat. ad exemplum) na primer.
adekvatan (lat. adaequatus) izjednaen, jednak;
podudaran, odgovarajui, podesan; adekvatan
pojam log. onaj koji tano izraava sutinu
svoga predmeta; adek-vatno saznanje ono koje
je u punoj saglasnosti sa sutinom saznatoga.
adekvativ
(lat.
adaequare
izjednaiti)
nepravilna funkcija komparativa prideva u
konstrukcijama s paleom poreenja"
imenice koja svojim leksikim znaenjem
oznaava predmet koji ima najvii stupanj
date osobine (npr. A on ljui njegda guje
ljute").
adekvacija (lat. adaequatio) izjednaenje, podeavanje, podeenost.
ad ekstremum (lat. ad extremum) na kraju,
konano.
adelopodi (gr. adelos prikriven, nejasan, PUS,
podos noga) zool. ivotinje koje izgledaju kao
da nemaju nogu, tj. u kojih su noge skrivene.
adelfizam (gr. adelphos brat) bratstvo,
zbratimljavanje, bratimstvo.
adelfija (gr. adelphos brat) zbratimlje-nost;
bog. sraslost praninih niti.
adelfoktonija (gr. adelphos brat, adelphe
sestra, Kteino ubijem) bratoubistvo ili
sestroubistvo.
ademcija (lat. ademptio, adimere) prav.
oduzimanje, uklanjanje, uskraivanje.
ademcio bonorum (lat. ademptio bonorum)
prav. oduzimanje imanja.
ademcio civitatis (lat. ademptio civitatis) prav.
oduzimanje prava graanstva, prote-rivanje iz
grada.
adenalgija (gr. aden lezda, algos bol) med.
bolest lezda.
adend (lat. addendus) mat. sabirak.

adenda

adenda (lat. aenda) pl. dodaci, prilozi,

domeci. adenitis (gr. aden lezda) med.
zapaljenje
lezda. adeno- (gr. aden) predmetak u
sloenicama
sa znaenjem: lezda, lezdani.
adenogeneza (gr. aden, genesis postanak) fiziol. postajanje, stvaranje lezda.
adenografija (gr. aden, graphfa opis) fitol.
opisivanje lezda.
adenozan (gr. aden, nlat. adenosus) lezdani,
koji se tie lezda. adenoid (gr. aden, eidos
vid, oblik) med.
lezdasti izrataji. adenoidan (gr. aden,
eidos vid, oblik) lezdolik, lezdast. adenologija (gr. aden, logfa
nauka) fizial.
nauka o lezdama. adevom (gr. aden) ned.
lezdasti izrataj
koji se sastoji od epitelnih cevica i
vezivnog tkiva. adenopatija (gr. aden,
pathos bolest) med.
bolest lezdanog sistema. adenoskleroza
(gr. aden, sklers tvrd) med.
stvrdnjavanje, zakreavanje limfnih sudova,
prouzrokovano obino sifilisom. adenotomija
(gr. aden, tome seenje, rezanje)
med. operativne odstranjivanje lezdanih
izrataja, adenoida. adenoflegmon (gr.
aden, phlego gorim) ned.
prelaenje zapaljenja limfne lezde na
okolna tkiva. adeps (lat. adeps)
mast, salo.
adept (lat. adeptus, adipisci dostii, zadobiti,
stei) onaj koji je neto postigao; u alhemiji:
onaj koji je stekao veliku tajnu alhemije;
vatren sledbenik, pristalica nekog uenja ili
sekte.
adesiv (lat. adessivus biti prisutan, biti tu)
lingv. u ugrofinskim jezicima: pade koji
znai da je neto kod nekoga ili neega ili
da mu je blizu.
adespoton (gr. adespoton) imanje bez
gospodara; delo kome se ne zna tvorac.
adet (arap. 'adat, tur. adet) obiaj, navika,
tradicija; erijatsko pravo, obiajno pravo
kod islamskih naroda.
adefagija (gr. adephagfa) med- prodrlji-vost,
prevelika elja za jelom.
a di (ital. a di) trg. istog dana (platiti menicu),
tj. po vienju; up. a vista.
adiar (tur. yadigar uspomena) skupocen
ukras koji slui kao nakit; predmet bogato
ukraen; fig. vrlo lepa stvar ili osoba.
adizonizam ned. vrsta tuberkuloznog oboljenja
nadbubrenih lezda, praena mrkim ili
mrkocrnim prebojavanjem onih delova koe
koji su izloeni svetlosnom ili mehanikom
nadraaju; obino smrtono-sna (nazvana po
eng. lekaru Adisonu, koji ju je prvi opisao);
Adisonova bolest, bron-zana bolest.

12

adipocera

adija-aktinski (gr. a- ne, dia kroz, aktis,

aktinos zrak) om. koji ima svojstvo da ne
proputa aktiiske zrake.
adijabata (gr. a- ne, diabaino prolazim) fiz.
kriva linija koja prikazuje toplotni proces bez
promene ukupne koliine toplote.
adijabatski procesi fiz. toplotni procesi pri
kojima koliina toplote u sistemu ostaje
stalna (saimanje i irenje gasova).
adijabatiav v. adijabatan.
adijabatnica v. adijabata.
adijagnostian (gr. adiagnostikos) med. koji se
ne da (ili: ne moe) razlikovati, raspoznati,
utvrditi.
adijantum (gr. adianton) bog. viline vlasi,
gospina kosa.
adijarea (gr. a- ne, diarheo protiem) med.
nevrenje nude, zatvorenost.
adijaterman (gr. a- bez, dia kroz, thermafno
zagrevam) fiz. koji ne proputa toplotne
zrake; aterman.
adijatetian (gr. a- ne, dia kroz, tithemi
meem, stavim) med. koji nije sklon bolesti.
adijafan (gr. a-diaphafno) neproziran, neprovidan.
adijafon (gr. adiaphonos koji se ne slae u
glasu) muz. 1. instrumenat sa dirkama, slian
harmonici; 2. klavir koji umesto ica ima
viljuke.
adijafora (gr. ta adiaphora) pl. fil. stvari koje
su sa etikog gledita beznaajne, tj. ni dobre
ni rave; stoici su uili: ima samo jedno
dobro, vrlina, i samo jedno zlo, porok; sve
ostalo ivot, zdravlje, lepota, bogatstvo itd.
beznaajno je, adijafora.
adijaforav (gr. a-diaphoros) ravnoduan, ni
dobar ni rav; indiferentan.
adijaforija (gr. a-diaphorfa) ravnodunost;
up. indiferentizam.
adijaforist(a) (gr. a-diaphoros) ravnoduan
ovek, slobodni mislilac, slobodan duh;
indiferentist.
adikcija (lat. addictio) prav. dosuivanje, dodeljivanje.
adinamija (gr. adynamia) med. nemo, slabost,
malaksalost,
iznemoglost,
klonulost;
nesposobnost.
adinamian (gr. adynamikos) nemoan, slab,
iznemogao, klonuo; nesposoban.
ad inferos (lat. ad inferos) kod mrtvih; u
podzemnom svetu; fig. u miru.
ad infinitum (lat. ad infinitum) u beskraj, u
nedogled.
adio! (ital. addio) zbogom, u zdravlju!
adipoza (lat. adeps, adipis) fizial stvaranje masti
u telu.
adipozan (nlat. adiposus) mastan, pretio,
gojazan.
adipoznost (lat. adeps, adipis) fiziol. gojaz-nost,
pretilost.
adipocera (lat. adeps, adipis mast, sega
vosak) hem. masni vosak, vosak od leine.

adipsiJa

13

adipsija (gr. a- ne, bez, dipsa e) ned.

neoseanje ei.
adipson (gr. a- ne, bez, dipsa e) med.
sredstvo za gaenje ei.
adirati (lat. addere) sabrati, sabirati, dodati,
zbrojiti, zbrajati.
adirato (ital. adirato) kuz. srdito, ljutito, sa
uzbuenjem.
a diritura (ital. a dirittura) trg. pravim putem,
neposredno,
najbliim
putem,
bez
pretovarivanja, npr. poslati robu; a dri-tura.
Adisonova bolest v. adizonizam.
aditiv (lat. aditivus) u baskijskom, turskom i
dr. jezicima: pade koji oznaava kretanje
prema nekome ili neemu.
aditivan (mlat. additivus) koji ima da se doda.
aditivi (lat. additivus) hen. supstance koje se u
malim koliinama dodaju raznim proizvodima radi poboljanja njihova kvaliteta.
aditon (gr. adyton) ono to je nepristupa-no;
najsvetiji, unutarnji deo grkog hrama u koji
je samo svetenik smeo stupiti.
adicija (lat. additio) dodavanje, sabiranje,
zbrajanje; umnoavanje.
adicionalan (klat. additionalis) naknadan,
dodan, pridodan, koji slui kao dodatak;
adicionalni zakon novi, dopunski zakon.
adicirati (ad-dicere) prav priznati, dosuditi,
dodeliti.
adjektiv (lat. adjectivum) gram. pridev.
adjektivacija v. adjektivizacija.
adjektivizacija (lat. adjectivum) lingv. popridevljavanje, pretvaranje drugih rei u
kategoriju pridevskih rei (kamen kamenit, glava glavati sl.).
adjektivni (nlat. adjectivus) gran. pridevni,
pridevski.
adjekcija (lat. adjectio) pridevanje, prila-ganje;
prav. poveanje, dodatak ponueno] sumi
novca.
adjuvans (lat. adjuvans) farm. pomono sredstvo,
sporedni lek ije je dejstvo slabije.
adjuvant (lat. adjuvans) pomonik, pomaga;
pomoni uitelj.
adjuvancije (lat. adjuvantia) pl. farm. v.
adjuvans.
adjudikatar (nlat. adjudicatarius) prav. kupac na
javnoj prodaji; onaj na kome ostaje
nadmetanjem, drabom prodavana stvar,
najbolji ponua.
adjudikativan (nlat. adjudicativus) dosudan,
kojim se dosuuje.
adjudikacija (lat. adjudicatio) prav. sudsko
priznanje, dosuivanje, dosuda.
adjudicirati (lat. adjudicare) dosuditi, dosuivati, odobriti.
adjument
(lat.
adjumentum)
pomono
sredstvo, pomo.
adjungirati (lat. adjungere) pridodati, dodeliti na
rad, dati nekome nekoga za pomonika i
budueg naslednika.

administrirati
adjunkt (lat. adjunctus) pomonik; pomoni
slubenik, mlai inovnik.
adjunktura (nlat. adjunctura) pomono zvanje,
pomono nadletvo.
adjunkcija (lat.' ajunctio) vezivanje, pridruivanje, dodeljivanje, dodavanje, spajanje.
adjuracija (lat. adjuratio) zaklinjae; prav.
polaganje zakletve; preklinjanje.
adjustaa v. austaa.
adjutatorij(um) (nlat. adjutatorium) znat. ramena
kost, ramenjaa.
adjutor (lat. adjutor) pomonik, pomaga.
adjutorij(um) (lat. adjutorium) pomono
sredstvo, pomo.
adjutum (lat. adjutum) pomo, potpora,
dodatak.
ad kalendas grekas (lat. ad calendas graecas o
grkim kalendama) nikada, na kukove leto,
kad na vrbi rodi groe.
adkredulirati (nlat. adcredulare) odrei pod
zakletvom neki dug.
adlatus (lat. ad-latus) pomonik, mlai
inovnik; naroito inovnik ili oficir koji je
dodeljen
na
slubu
nekom
viem
inovniku.ili oficiru.
adlenimenti (lat. adlenimenta) ned. sredstva,
lekovi za ublaavanje.
adlerizam uenje austrijskog psihologa Al-freda
Adlera (18701937) = indivi-dualna
psihologija.
ad libitum (nlat. ad libitum, lat. libitus
prohtev) iuz. po volji, tj. svirati ili pevati;
takoe: znak da se instrumenti ili glasovi sa
ovim dodatkom, u nekom muzikom
komadu, mogu i izostaviti.
ad literam (lat. ad litteram) doslovce,
doslovno, bukvalno.
ad majorem Dei glorijam (lat. ad maiorem Dei
gloriam, skr. A. M. D. G.) deviza
isusovakog reda: za veu slavu boju.
adminacija (nlat. adminatio) prav. pretnja (kao
simbolina uvreda).
adminikulator (lat. adminiculator) u katolikoj
crkvi: lice koje ima da se stara o udovicama,
siroadi i sl.
adminikulum (lat. adminiculum) pomono
sredstvo, pomagalo.
administrativa (lat. administrare upravljati,
nlat. administrativa) uprava, upravna vlast.
administrativni (nlat. administrativus) u
pravni, koji se tie ili potie od upravne vlasti,
ustanove itd.
administrator (lat. administrator) l. onaj koji
upravlja, vodi neku ustanovu, upravlja; 2.
onaj koji rukovodi kancelarijskim poslovima
neke ustanove; 3. onaj koji obavlja
materijalno poslovanje u redakciji asopisa,
novina i sl.
administracija (lat. administratio) upravljanje,
uprava; upravna vlast, vlada; inovnitvo,
slubenitvo; opsluivanje.
administrirati (lat. administrare) upravljati,
rukovati; otpravljati poslove nekog

admiral

14

nadletva, neke ustanove; voditi posao za

raun nekoga drugog; opsluivati (parohiju,
eparhiju).
admiral (arap. amfr al-bahr, fr. amiral), najvii
in u ratnoj mornarici; zool. leptir (Vanessa
atalanta).
admiralitet (nem. Admiralitat) pomorske
vlast; vrhovna komanda pomorske vojne
sile; svi admirali jedne pomorske vojne sile.
admiraltab (nem. Admiralstab) u nekim
dravama naziv za generaltab ratne
mornarice.
admirativ (lat. admirari diviti se, uditi se)
JIGV . 1. vrsta naina u albanskom jeziku
koji
oznaava
uenje
povodom
neoekivanog dogaaja; 2. upotreba prideva s
leksikim znaenjem najvieg stupnja
svojstva u obliku pozitiva u uzvinim
reenicama; npr.: divna stvar.
admirativan (lat. admirari diviti se) koji
pokazuje, izraava ili izaziva divljenje,
uenje, oboavanje.
admiracija (lat. admiratio) divljenje; uenje.
admisibilan (nlat. admissibilis) primljiv;
prihvatljiv.
admisibilitet (nlat. admissibilitas) pri-mljivost,
prihvatljivost.
admisija (lat. admissio) primanje, prijem.
admodijator (lat. admodiator) onaj koji daje
zemlju pod zakup, iznajmilac.
admodijacija (nlat. admodiato) davanje zemlje
u zakup.
admonitivan (lat. admonitivus) koji opominje,
ukoran.
admonicija (lat. admonitio) opominjanje,
ukoravanje zbog nevrenja dunosti.
adna (ma. hadnagy) porunik graniarske
vojske; andar.
adnakolka (rus. odnokblka) dvokolice, eze;
bolnike dvokolice za prenos ranjenika u
ruskoj vojsci.
adneks v. aneks.
adneksi (lat. adnexa) pl. ked. privesci mate-rice,
tj. jajnici i jajovodi.
adneksija (lat. adnexio) pripojenje.
adneksitis (lat. adnectere svezati, spojiti) med.
zapaljenje adneksa, tj. jajovoda i jaj-nika.
adnominalan (lat. ad ka, nomen ime) lipti. koji
ide uz ime, adnominalna konstrukcija.
ad normam (lat. ad normarn) prema propisu, po
pravilu.
ad notam (lat. ad notam) uzeti ad notam
zabeleiti, zapamtiti, primiti k znanju.
adnotanda (lat. adnotanda) pl. stvari koje treba
zabeleiti, zapamtiti, znaajne stvari.
adnotata (lat. adnotata) pl. zabeleke,
primedbe, napomene.
adnotator (lat. adnotator) belekar, pisac ili
stavlja primedaba; tuma, objanji-va.

adrenalin
adnotacija (lat. adnotatio) zabeleka, primedba,
napomena, obja!pnjenje; prav. popis; anotacija.
adnotirati (lat. adnotare) pribeleiti, zapisati,
zapamtiti, uzeti k znanju.
ad okulos (lat. ad oculos se. demonstrare),
jasno prikazati, oigledno prikazati.
adolescent (lat. adolescens) mladi; fig. utokljunac.
adolescencija (lat. adolescentia) mladost,
mladiko doba, mladistvo; mlade, mladii,
omladina.
Adonaj (hebr. Adonai moj gospodin) naziv
kojim su Jevreji, vrativi se iz vavilon-skog
ropstva, oznaavali svog boga Jahvea, ije je
ime bilo zabranjeno izgovarati.
adonizacija (nlat. adonisatio) nametanje,
doterivanje, kienje.
adonijski stih (lat. versus adonius) poet. antiki
stih koji se sastoji^iz daktila i troheja ili
spondeja: U UU.
Adonis (gr. Adonis) kit. legendarno lep mladi,
o iju su se ljubav otimale boginje Afrodita i
Persefona; simbol lepote i prolea; zool. vrsta
lepog plavog leptira (Polyomatus Adonis); vot.
gorocvet.
adoptant (lat. adoptans) podsvojilac, usvoji-lac;
adoptator.
adoptat (lat. adoptatus) usvojene dete, podsvoje, podsvojak, posinak.
adoptator (lat. adoptator) v. adoptaat.
adoptacija (lat. adoptatio) v. adopcija.
adoptivan (lat. adoptivus) uzet pod svoje,
usvojen, podsvojen, usinjen.
adoptirati (lat. adoptare) uzeti pod svoje,
usvojiti, podsvojiti; priznati za svoje,
prisvojiti.
adopcija (lat. adoptio) uzimanje pod svoje,
usvojenje, podsvajanje, usinovljenje.
adorapija (lat. adoratio) oboavanje, veliko
pophtovanje,
klanjanje;
silno
voljenje,
bezgranina ljubav.
ad perpetuam memorijam (lat. ad perpetuam
memoriam) za venu uspomenu, za veno
seanje (npr. dogaaj, stvar).
ad primam materijam (lat. ad primam
materiam) u prvobitno stanje (vratiti).
adrapovac (gr. andrapodon, nem. Haderlump
odrpanac) 1. ravo odeven, pocepan, odrpan
ovek, odrpanac; 2. propalica, skitnica,
probisvet; 3. fig. onaj koji je male vrednosti,
neugledan; 4. obeenjak, oka-enjak (za
dete).
ad ratifikandum (nlat. ad ratificandum) za
potvrivanje, to treba (ili: ima) da se potvrdi
(ili: odobri).
ad rem (lat. ad rem) prema stvari, to
odgovara stvari (a ne linosti); prilino,
zgodno, korisno, uputno, upotrebljivo.
adrenalin (lat. ad u, gep bubreg) med. supstan-ca
(ili: tvar) koju nadbubrena lezda lui
neposredno u krv; upotrebljava se za
smenjivanje krvnog pritiska, kod slabosti
srca, bronhijalne astme, morske bolesti itd.;
epinefrin, epirenon, suprarenin.

adresa

15

adresa (fr. adresse) l. natpis na pismu i dr. koji

tano kazuje mesto stanovanja i ime onoga
kome se pismo upuuje; 2. pismena
predstavka, molba skuptine vladaru; sveana
estitke jednog udruenja ili kolegijuma
slavljeniku; adresa po potrebi ban*, pozivae
izvesnog lica da akceptira ili isplati menicu za
sluaj neakcepti-ranja ili neisplate menice.
adresant (fr. adresser) lice ili telo koje upuuje
ili preporuuje, pisac pisma, predstavke,
molbe i sl.; baik. menini potpisnik koji
upuuje poziv izvesnom licu da akceptira ili
isplati menicu.
adresar (fr. adresser) spisak lica sa naznaenjem mesta i ulice gde stanuju; knjiga sa
spiskom stanovnika jednog mesta (po zanimanjima, ulicama i dr.).
adresat (fr. adresser) lice ili telo kome se
upuuje pismo, primalac pisma; baik. lice na
menici kome se sopstvenik menice treba da
obrati u sluaju da je primalac (trasat) ne plati.
adresirati (fr. adresser) v. adresovati.
adresovati (fr. adresser) oznaiti na pismu,
poiljci i dr. ime i mesto stanovanja lica ili
ustanove kojima se pismo ili poiljka
upuuje, napisati adresu.
adresografi (fr. adresse, gr. grapho piem)
maine i aparati za brzo i pouzdano
ispisivanje adresa na poiljkama.
ad referendum (lat. ad referendum) na
izvetaj, na miljenje.
Adrijatik Jadransko more.
a dritura (ital. a drittura) trg. v. a diritura.
adrogacija (lat. adrogatio) prav. usvojenje;
prisvajanje, posinovljenje onoga koji je ve
punoletan,
adrogirati (lat. adrogare) prav. uzeti pod svoje,
podsvojiti, podsvajati, usvojiti, posiniti,
posinovljavati; up. adoptirati.
adskriptor (lat. adscriptor) sapotpisnik.
adskripcija (lat. adscriptio) pripisivanje;
pismeni dodatak.
adsorbensi (lat. adsorbens) hemijske sup-stance
(kotani ugalj, isitnjen kaolin i dr.) koje
imaju svojstvo da na svojoj povrini fiziki
veu mnogobrojna hemijska jedinjenja, koja
se kasnije pogodnim hem. rastvorom mogu
skinuti.
adsorbent (lat. ad-sorbere) hen. sredstvo koje
upija gasove.
adsorbirati v. adsorbovati.
adsorpcija (lat. adsorptio) f3. zadravanje
gasova, para ili tenosti na vrstoj povrini,
usled privlanih veza sa povrinom.
adstant (lat. adstans) pomonik, pomoni
uitelj.
adstipulacija (lat. adstipulatio) bezuslovno
pristajanje, potpuna saglasnost.
adstrat (lat. ad, substratum podloen, podstrt)
lipti, termin koji znai uzajamni uticaj dvaju
susednih jezika ili dijaleka-ta, ili uticaj
jednoga jezika na drugi,

adutirati

susedni; ili elementi dve jezike grupe koje

istovremeno ive na jednom podruju te utiu
jedna na drugu, ali nijedna od njih ne
preovlauje; ponekad, osobito u romanskoj
lingvistici, sinonim za super-strat.
adstrikcija (lat. adstrictio) med. stezanje,
skupljanje, zatvaranje, npr. rane.
adstringens (lat. adstringens) ned. sredstvo koje
ima svojstvo da stee povrinu slu-zokoe i
povreene koe.
adstringentan (lat. adstringens) stezav, koji
stee, koji skuplja, koji zatvara.
adstringirati (lat. adstringere) stegnuti, stezati,
skupiti, skupljati, zatvoriti.
aduktor (lat. adductor) znat. mii koji vri
pokrete primicanja, privlaenja.
adukcija (lat. adductio) znat. primicanje,
privlaenje (miia).
adular (po Aduli, masivu u Alpima) min.
mineral, vrsta ortoklasa (v.).
adult (lat. adolescere odrasti, adultus) odrastao,
spolno zreo ovek i svako ivo bie uopte.
adultan (lat. adultus) odrastao, stasao;
punoletan; spolno zreo.
adulter (lat. adulter) preljubnik, preljubo-inac.
adultera (lat. adultera) preljubnica.
adulteracija (lat. adulteratio) falsifiko-vanje,
krivotvorena, patvorenje (naroito novca).
adulterij(um)
(lat.
adulterium)
prav.
brakolomstvo, preljuba.
adultna pedagogija (lat. adultus odrastao) grana
pedagogije koja se bavi obrazovanjem
odraslih.
ad ultra (lat. ad ultra) do kraja, do krajnih
granica, potpuno.
adulturizam (lat. adultus odrastao) skup
tendencija u dece da se prikazuju odrasli-jim
nego to u stvari jesu.
adumbracija (lat. adumbratio) rad u glavnim
potezima, nacrt, skica.
ad unum (lat. ad unum) svi do jednoga, do
jednoga, do poslednjeg.
adurens (lat. adurens) med. sredstvo za
paljenje ili nagrizanje; pirotikum.
adurencije (lat. adurentia) pl. sredstva za
paljenje ili nagrizanje.
adusirati (fr. adoucir) sladiti, zasladiti; ublaiti,
utoliti, razblaiti, olakati; glaati; omekati,
postati KOBNI jim; SJK. razblaiti boje.
adut (fr. a tout u sve, na sve) u kartama:
najjaa boja, tj. karta koja tue i nosi sve
ostale; najjae sredstvo, najjai razlog.
adutirati (fr. a tout u sve, na sve) u kartama:
poeti igru adutima; sei adutom baciti adut
na kartu druge boje i time je odneti;
izadutirati se izbaciti u igri sve adute, ostati
bez aduta; fig. izgubiti, potroiti sve, ostati bez
sredstava; is-crpsti sva sredstva, sve najjae
razloge.

aducirati

16

aducirati (lat. ad k, ka, ducere voditi) primicati,

privlaiti.
adhezivan (nlat. adhaesivus) prionljiv, koji
prijanja; koji spaja, spojki.
adhezija (lat. adhaesio) prijanjanje, privlanost;
fiz. sila kojom se privlae molekuli raznih tela
(suprotno: kohezija); prav. vezivanje jednog
privatnopravnog dela uz neko krivino delo;
alat. bolesna sraslost delova tela, sraslica.
adhezioni postupak prav. meoviti ili pri-druni
postupak kod koga se uz neko krivino delo
vezuje i jedan privatno-pravni graanski
predmet; v. athezija. adherevt (lat. adhaerens)
pristalica, pri-vrenik, pripadnik; uesnik.
adherencija (nlat. adhaerentia) prijanjanje;
sraivanje, sraslost; pripadnost, naklonost,
privrenost.
adherirati (lat. adhaerere) prionuti, pri-janjati;
biti prilepljiv; nadovezivati se, graniiti se;
odrati se, biti uz; odobra-vati, pristajati uz
neko miljenje.
adhibenda (lat. adhibere, adhibenda) pl.
pomona sredstva; prilozi uz spise.
adhibicija (lat. adhibitio) primena, upotreba,
korienje; prizivanje, privoenje.
ad hok (lat. ad pos) samo za sada, samo za ovaj
sluaj, samo za ovu priliku, samo za ovu
svrhu, samo za ovu zgodu.
ad hominem (lat. ad hominem) ono to
odgovara
ljudskom
shvatanju,
lako
razumljivo; up. argumentum ad hominem.
ad honorem (lat. ad honorem) u ast, iz
poasti.
adhuk sub judide lis est (lat. adhuc sub judice
lis est) prav. stvar je jo pred sudom, spor jo
nije reen.
adcitat (nlat. adcitatus) prav. pozvani na
suenje, parnicu.
adcitacija (nlat. adcitatio) prav. prizivanje,
pozivanje na parnicu.
austaa (lat. adjustare) tehi. doterivanje,
udeavanje izraenih delova za neku mainu
ili instrumenat radi uglobljavanja.
austirati (lat. adjustare) doterati, doteri-vati,
namestiti, udesiti; obino: austirati se.
autant (lat. adjutans) pomonik; mlai oficir
dodeljen na slubu viem oficiru, pratilac
vieg oficira.
autantura (nlat. adjutantura) zvanje, sluba i
kancelarija autanta.
aed (gr. aoid6s) peva i pesnik slobode u
herojekom periodu starih Grka.
aer (gr. aeg vazduh, lat. aeg) vazduh; u
pravoslavno] crkvi: vozduh" (pokriva
kojim se pokrivaju putir i diskos).
aerat (nlat. aeratum) hen. voda u kojoj ima
ugljine kiseline.
aerauto (gr. aeg vazduh, auto sam, samo)
mali avion s krilima koja se mogu sklopiti ili
uvui i tako se vazduhoplov pretvara u vozilo
(automobil); up. aeroau-tomobil.

aeroelektrava
aeracija (lat. aeratio) proizvoenje vazduha;
snabdevanje sveim vazduhom; izlaganje
hemijskom dejstvu iz vazduha.
aerenhim (gr. aeg vazduh, ep u, chyma
tenost, sok) bog. elijsko tkivo sa velikim,
vazduhom
napunjenim,
meuelijskim
prostorima, naroito kod vodenih biljaka.
aerizirati (gr. aeg, fr. aeriser) pretvoriti,
pretvarati u vazduh, gas, plin.
aerifikacija
(nlat.
aerificatio)
punjenje
vazduhom; hen. pretvaranje u vazduh, gas,
plin.
aeriforman (nlat. aeriformis) vazduast.
aerian (lat. aeg, gr. aeg) vazduni; vazduast.
aero- (gr. aeg, lat. aeg) predmetak u sloenicama sa znaenjem: vazduh, vazduni,
koji je u vezi sa vazduhom.
aeroautomobil (gr. aeg, autos sam, lat. tobilis pokretan) automobil koji moe i leteti;
ua. aerauto.
aerobat (gr. aeg, baino idem) igra u vazduhu,
igra na konopcu; koji ide po vazduhu;
mudrija.
aerobe (gr. aeg, bios ivot) zool. v. aerobnk.
aerobije (gr. aeg bios) pl. biol. v. aerobni.
aerobionti (gr. aeg, bios) pl. zool. v. aerobni.
aerobni (gr. aeg, bios) biol. kome je za ivot
potreban
kiseonik;
aerobne
bakterije
(aerobije) bakterije truljenje koje mogu da se
razvijaju samo kada imaju na raspolaganju
slobodnog kiseonika iz vazduha ili iz vode,
supr. anaerobni.
aerobomba (gr. aeg, bombos dubok, potmuo
zvuk) voj. vazduna, avionska bomba.
aerobus (gr. aeg, lat. omnibus svima)
aeroplan za prevoz putnika.
asrogen (gr. aeg, gennao stvaram, proizvodim) koji se stvara pomou vazduha, koji
dolazi od vazduha; aerogena tuberkuloza
infekcija koja nastaje unoenjem u plua
tuberkuloznog bacila sa udahnutim vazduhom.
aerograf (gr. aeg, grapho piem) sprava koja
se upotrebljava pri povezivanju knjiga za
prskanje boje na obreze knjiga.
asrografija (gr. aeg, grapho), opisivanje
vazduha.
aerodin (gr. aeg, dynamis sila) avij. vazduhoplov
tei od vazduha, koji se odrava u letu
uglavnom pomou aerodinamikih reakcija.
aerodinamika (gr. aeg, dynamis sila) fiz. nauka
o zakonima kretanja gasovitih tela.
aerodinamian (gr. aeg, dynamis sila,
snaga) podeen za lake savlaivanje
vazduha.
aerodrom (gr. aeg, dromos putanja) mesto gde
stoje, odakle polaze i gde se sputaju avioni
i vazdune lae.
aeroduktor (nlat. aeroductor) med. instrumenat
kojim se, pri poroajima, dovodi vazduh.
aeroelektrana (gr. aeg, elektrana) elektrina
centrala sa poganom na vetar.

aeroembolija

17

aeroembolija (gr. aeg, emballo ubacim)

stvaranje gasnih, plinskih mehuria u tkivima i krvi usled izlaganja organizma
snienom pritisku koji vlada na veim
visinama.
aeroza (gr. aeg) ned. razvijanje vazduha u
telu.
aerozoe (gr. aeg, zoon ivotinja) zool. v.
aerobije.
aerozoli v. aerosoli.
aeroidan (gr. aeroeides) koji ima vid vazduha,
vazduholik; maglovit.
aerokar (od gr. aeroplan, eng. sag) vrsta
vozila (konstruisanog u SAD) koje se moe
kretati i po vazduhu i po zemlji.
aerokarpija (gr. aeg, karpos plod) v. geokarpija.
aerokartograf (gr. aeg, kartograf, v.) aparat za
izradu topografskih karata na osnovu
fotografija snimljenih iz vazduha.
asroklinoskop (gr. aeg, klinein naginjati,
skopeo gledam) sprava za merenje vazdunih
strujanja.
asroklub (gr. aeg vazduh, eng. club) drutvo za
unapreivanje i popularisanje avija-cije.
aerokonvoj (gr. aeg, fr. convoi pratnja)
grupa aviona koji prate neki vazduni
transport u cilju njegove zatite.
aerolit (gr. aeg, lithos kamen) meteor, kamen
koji pada iz vazduha, meteorski kamen.
aerolog (gr. aeg, Igos re, govor) onaj koji se
bavi aerologijom, strunjak u aerolo-giji.
aerologija (gr. aeg, logia nauka) nauka o
vazduhu i njegovim svojstvima, nauka o
atmosferi i njenom ispitivanju.
aeromagnetometrija (gr. aeg, Magnes, metron
mera) otkrivanje ruda iz vazduha (avionom,
helikopterom i dr.).
aeromantija (gr. aeg, manteia proricanje)
proricanje po pojavama u vazduhu.
aeromedicina (gr. aeg, lat. medicina) grana
medicine koja se bavi prouavanjem i
leenjem bolesti koje nastaju kao posledica
letenja avionima i raketama.
aerometar (gr. aeg, metron mera) sprava za
merenje gustine i pritiska vazduha.
aerometrija (gr. aeg, metrfa) merenje vazduha;
nauka o merenju gustine i pritiska vazduha.
aeromshanika (gr. aeg, mechanike) fiz. nauka o
zakonima kretanja i ravnotee vazdu-astih
tela; pneumatika.
aeromiting (gr. aeg, eng. meeting, zbor,
skuptina) javna priredba na aerodromu sa
izvoenjem vazduhoplovnih vetina.
asronavigacija (gr. aeg, lat. navigatio) plovidba
po vazduhu; vetina upravljanja avionom
odreenom marrutom.
aeronaut (gr. aeg, naus brod, nautikos brodski, pomorski) vazduhoplovac, onaj koji se
vozi vazdunom laom.
2 Leksikon

aerotonometar

aeronautika (gr. aeg, naus, nautiks) nauka o

vazduhoplovstvu; vazduhoplovstvo.
aerootitis (gr. aeg, us, uvo) ned. oboljenje
srednjeg uva koje nastaje pri veim i
brzim promenama atmosferskog pritiska
(uzletanje ili sletanje avionom, skok padobranom itd.).
aeropauza (gr. aeg, pausis) slojevi atmosfe-re
iznad 25 km gde je vazduh toliko razre-en
da ne moe podrati let aviona.
aeroplan (gr. aeg, planos koji luta, koji
krstari) sprava za plovljenje vazduhom tea
od vazduha; avion.
aeroplast (gr. aeg, plasso obrazujem, oblikujem) vepggaki materijal kojim se
prekriva rana da bi se spreila infekcija.
aeroport (gr. aeg, lat. portus luka) vazdu-na
luka, veliki aerodrom; vorite vazdunih
linija.
aeroskop (gr. aeg, skopeo gledam) aparat za
merenje koliine praine u vazduhu.
aeroskopija (gr. aeg, skopeo gledam) pregled
(ili: ispitivanje) vazduha.
aerosoli (gr. aeg, lat. solvere rastaviti) vrste
ili tene estice koje lebde u vazduhu, u
vidu magle ili dima.
aerostat (gr. aeg, stats stajai, koji stoji, od
istemi postavim, stanem) sprava za letenje
laka od vazduha, koja se dri potiskom.
aerostatika (gr. aeg, istemi) nauka o ravnotei
gasova, naroito vazduha.
aerostacija (nlat. aerostatio) vetina dizanja
balona i upravljanja njima, vazduhoplovstvo.
aerotaksi (gr. aeg, taxis ureenje) vazduni
taksi, avion za prevoz putnika na kraim r
asto janjima.
aerotaksija (gr. aeg, taxis ureenje) zool.
kretanje organizama koji se slobodno
kreu, npr. bakterija u vodi, prema mestima
najvee (pozitivna aerotaksija) ili najmanje
(negativna aerotaksija) sadrine kiseonika, gde
se onda ti aerotaksiki mikroorganizmi
skupljaju.
aeroterapija (gr. aeg, therapefa leenje) med.
leenje udisanjem vetaki zgusnutog ili
razreenog vazduha.
aerotermodinamika (gr. aeg, terme toplota,
dynamis sila) nauka koja prouava probleme
toplote kod letenja pri velikim (nadzvunim)
brzinama (trenje, izgaranje, zagrejavanje
letilica itd.).
aeroterorizam (gr. aeg, lat. terror strah, uas)
bombardovanje iz vazduha gradova i naselja
u cilju zastraivanja, uznemiravanje i
demoralizovanja graanskog stanovnitva.
aerotehnika (gr. aeg, techne vetina) grupa
srodnih naunih disciplina koje se bave
razvojem letelica (konstrukcijom, eksploatacijom i istraivanjima).
aerotonometar (gr. aeg, tnos napon, metron
mera) sprava za merenje napona krvnih
sudova.

aerotopografija

18

aerotopografija (gr. aeg, tpos mesto, gra-pho

piem) najnoviji metod u geodeziji: izrada
geodetskih planova i karata pomou
snimaka iz vazduha.
aerotropizam (gr. aeg, trpos obrt, pravac)
bog. pokreti biljaka prema mestima gde ima
najvie (pozitivni aerotropizam) ili manje
(negativni aerotropizam) vazduha, odnosno
kiseonika.
aerotunel (gr. aeg, nem. Tunnel) naroito
napravljen hodnik u kojem se ispituju avioni
i avionski modeli.
aeroturbina (gr. aeg, lat. turbo vrtlog) sprava
za pretvaranje energije vetrova u elektrinu
energiju.
aerofagija (gr. aeg, phagem jesti) med. gutanje
vazduha, oboljenje koje se javlja naroito
kod neuropata i histerinih osoba, pa i kod
tuberkuloznih.
aerofilatelija (gr. aeg, filatelija, v.) skupljanje
samo onih maraka koje se upotrebljavaju u
vazdunom saobraaju.
aerofilter (gr. aeg, lat. filtrum) filter u obliku
rezervoara napunjenog ljakom kroz koji se
proputa voda u cilju aera-cije.
aerofite (gr. aeg, phytcn biljka) bog. biljke
koje rastu sasvim u vazduhu (supr. geofite); takoe: epifite.
Aeroflot (gr. aeg, ital. flotta) vazduna
flota", naziv sovjetske vazduhoplovne
kompanije.
aerofobija (gr. aeg, phobeo bojim se, plaim
se) strah od vazduha, izbegavanje vazduha.
aerofon (gr. aeg, phoneo zvuim) instru-ment,
koji je pronaao Edison, pomou koga se
ljudski glas moe prenositi i uti na 69
km.
aerofoni instrumenti (gr. aeg, phone glas) kuz.
duvaki instrumenti.
aerofor (gr. aeg, phoros koji nosi) donosa
vazduha, sprava koja omoguava disanje i u
inae otrovnom ili zaguljivom vazduhu, kao
i pod vodom.
aerofotogrametrija (gr. aeg, phos svetlost,
gramma slovo, metrfa merenje) 1. premeravanje zemljita iz aviona naroitim fotografskim kamerama; 2. celokupan rad oko
izrade karata i planova na osnovu snimaka
terena iz vazduha.
aerofotografija (gr. aeg, phos svetlost, grapho
piem)
perspektivno
snimanje
raznih
objekata, naroito zemljita (terena), iz
vazduha (aviona) fotografskim putem.
adaja (tur. ejderha) zmaj, ala, neman,
udovite.
aija (fr. agio) trg. doplata, viak, vea vrednost
jedne vrste novca, hartije od vrednosti i sl. od
nominalne
vrednosti;
razlika
izmeu
nominalne i kursne vrednosti, npr. jedne
deonice, akcije.
aio-kovto (fr. agio-conto) trg. raun o dobitku
odnosno gubitku pri promeni jedne vrste
novca, hartija od vrednosti i sl.

azilum ignorancije

aiotaa (fr. agiotage) pekulacija, trgovanje

novcem, hartijama od vrednosti, deo-nicama i
sl., igranje na berzi, berzanske zelenap!enje.
aioter (fr. agioteur) lice koje se profesionalno
bavi pekulacijom hartijama od vrednosti,
profesionalni igra na berzi.
aiotirati (fr. agioter) pekulisati hartijama od
vrednosti, igrati na berzi, baviti se
aiotaom.
aistaa (fr. ajustage) odreivanje (ili:
udeavanje)
propisne
teine
novca;
pomeranje, udeavanje mere; nametanje,
doterivanje.
aur (fr. ajour) upljika (na enskom ru-nom
radu).
auran (fr. a jour) taan i brz u poslu, onaj koji
svrava povereni mu posao na vreme.
aurirati (fr. ajour) upljikati, praviti
upljike; obaviti posao na vreme. , azbest (gr.
asbestos
neugasan)
mm.
jedna
vrsta
nesagorljivog minerala, magneziju-mov silikat,
konastog sastava; od njegovog konca izrauju
se tkanine za odela vatrogasaca, zavese u
pozoritima i dr.; inae, slui kao rav
toplonoa, za izolaciju.
azbestoza (gr. asbestos neugasan) med. vrsta
profesionalne bolesti koja se javlja u
radnika koji su dugo vremena udisali
azbestnu prainu.
azgin (tur. azgm besan) 1. pun ivota, bujan,
silovit, besan (obino o konju); 2. osion,
plahovit ovek.
azelija (gr. azelia) neljubomornost, nezavidljivost; pr. azeliai.
azigija (gr. a-, zygon jaram) neenjenost,
neudatost; sloboda, nezauzetost.
azijanizam ret. antiki besedniki stil, stvoren u
maloazijskoj Joniji, koji je imao dve
karakteristine odlike: 1. tzv. stil iseckanih
reenica"
sa
jakim
ritmikim
naglagpavanjem, i 2. visokoparnost (bombastinost) i preteranu kitnjastost.
Azijat (lat. Asia, Asianus) stanovnik Azije; ret.
bombastian, preterano kitnjast govornik.
azil (gr. a-sylos neopljakan, neprikosno-ven,
a-, syle pljaka hrama) sigurno sklonite,
utoite, pribeite; neprikosnoveno mesto na
kome progonjeni nalaze utoite; dom za
smetaj i izdravanje sirotinje; pravo azila u
meunarodnom pravu: pravo politikih
krivaca, vojnih begunaca i sl. na utoite u
nekoj stranoj dravi.
azilum ignorancije (lat. asylum ignorantie
utoite neznanja) fil. pojam kome ovek
nepromiljene pribegava kad mu se znanje
iscrpe te ne moe vie da mu poslui. Takvi
su pojmovi npr.: bog, metafizike, ivotna
sila, entelehija i mnogi drugi. Volju boiju
izvoditi kao uzrok ne znai nita drugo nego
beati u azilum ignorancije" (Spinoza).

19
azima (gr. a- bez, zyme kvasac, kiselo testo)
jevrejski pashalni beskvasni hleb; pl. praznik
beskvasnog hleba.
azimut (arap. as-samt strana) astr. uglovno
odstojanje nekog nebeskog tela od severne ili
june take podnevna.
azo-bojs (gr.-tur.) grupa vetakih boja koja
sadri jednu azo-grupu vezanu za aromatini
ugl>ovodonik.
azoik (gr. a- bez, zoon ivot) kol. v. arhaik.
azojski period (gr. a-, zoon ivo bie,
periodos) geol. najstariji period Zemljine
kore, slojevi bez organskih ostataka.
azoogenija (gr. a-zoon, gfgnomai nestajem,
raam se) nauka o stvaranju anorganskoga,
ili organskoga iz anorganskog.
azoodinamija (gr. a-zoon, dynamis snaga,
sila) med. nedostatak snage za ivot, slabljenje, malaksavanje.
azoospermija (gr. a- zoon, sperma seme) med.
potpuni nedostatak mukih oplodnih elija
(spermatozoida) u izbaenom semenu, jedan
od glavnih uzroka nesposobnosti oploavanja.
azot (gr. azotos, a-, zoo ivim; Lavoazijeov
naziv za nitrogen, koji nije u stanju da
odrava ivot) hem. duik, element atom-ske
mase 14,067, rednog broja 7, znak N, jedan
od glavnih sastojaka vazduha (4/5).
azotemija (gr. azotos, naima krv) med.
umnoavanje azotnih jedinjenja u krvi.
azotometar (gr. azotos, metron) aparat
pomou koga se utvruje koliko neka zemlja
oranica sadri u sebi amonijaka.
azoturija (gr. azotos, urem mokriti) med.
prisustvo velike koliine jedinjenja azo-ta u
mokrai.
azur (fr. azur, ital. azzurro) l. plavetnilo,
plava boja neba, nebesko plavetnilo.
azur (tur. hazir) 2. spreman, gotov, pripravan;
azuran.
azurala (arap., tur. hazir ola) spremajte se,
budite pripravni, na noge!
azurii (arap.) vrsta plave boje.
azurit (fr. azur, gr. nastavak ites) tin. plav
mineral, karbonat bakra.
air (tur. hayir) srea, dobro, korist; dobrotvorne
ustanova, zadubina.
airli (tur. hayirli) srean, dobar, estit.
aitiologija (gr. aitfa uzrok, logia nauka) v.
egiologija.
ajam (tur. oyum prorez) deo ama koji se
stavlja konju na vrat, ogrlina.
Ajas (gr. Aias) kit. sin Telamona, kralja
salaminskog, najvei
i posle Ahila
najhrabriji grki junak pod Trojom; posle
Ahilove smrti uzalud je eleo da dobije
njegovo oruje, te je, zb<zg toga, poludeo i
ubio se od alosti.
ajvan (tur.) v. hajvan.
ajvar (tur.) v. hajvar.
ajgir (tur. aygir) pastuv, drebac.
ajdamak (tur. haydamak) batina, motka.
ajzenai pristalice Karla Marksa, nazva-ni po
gradu Eisenachu u Tiringiji, gde su

akademski
drali kongres 1869, kada je osnovana
Nemaka socijalistika radnika partija.
ajkuva (tur.) draga, ljubavnica.
ajluk (tur. aylik) dohodak, plata.
ajman, ajmana (tur. haymana) 1. domaa
ivotinja; marva, stoka; 2. neradnik, skitnica,
gotovan, bitanga.
ajnakter (nem. ein jedan, lat. actus in)
pozorini komad u jednom inu.
ajnzac (nem. Einsatz umetak, uloak) muz.
uplitanje, umetanje jednog muzikog odeljka
u drugi.
ajnleger (nem. einlegen staviti) tamp. 1. radnik
koji stavlja hartiju u tamparsku mainu; 2.
deo maine za tampanje koji slui za
stavljanje hartije; 3. radnik koji stavlja drvo
pod testeru, pilu.
ajnc (nem. eins jedan) v. vent-en.
ajntajnij(um), hemijski element, znak Es,
redni broj 99, atomska masa 254, radioaktivan, trovalentan. Otkriven 1954, ime dobio
u ast Alberta Ajntajna (1879 1955).
ajsberg (nem. Eisberg) ledeni breg, ledenjak
(plovi po moru iz koga mu viri samo
1/71/4 zapremine, a ostali je deo pod
vodom).
ajskastn (nem. Eis led, Kasten sanduk) hladnjaa (za rashlaivanje pia i ivotnih
namirnice podlonih kvarenju usled vie
temperature).
Aja (tur. Ayse iva) muslimansko ensko ime;
sena ljubimica Muhamedova.
akademac popularan naziv za pitomce Vojne
akademije (nekada u Srbiji); ua. akademija.
akademizam (gr. aKademia. Axademeia) u
likovnim umetnostima: pravac kod koga je
teite u tome da se strogo pridrava
tradicionalnih (antikih) umetnikih oblika i
pravila, bez unoenja samostal-nih linih
oseanja i shvatanja; dakle, vie-manje,
ropsko podraavanje antikih uzora.
akademija (gr. aKademia od osobnog imena
AKademos; ovaj ovek je bio sopstvenik vrta
o kojem je re pod 1)1. vrt u blizini Atine
gde je Platon pouavao u svojoj filozofiji; 2.
Platonova kola, GGlato-nova filozofija; 3.
visoka kola za nauku ili umetnost; 4. naziv
za najviu naunu i umetniku ustanovu; 5.
sveana priredbe u slavu nekog znaajnog
dogaaja ili neke linosti.
akademik (gr. aKademiks) lan odgovarajueg udruenja za unapreenje nauke i
umetnosti (akademije); akademiar.
akademiar (gr. aKademiks) v. akademik.
akademski (gr. aKademikos) koji pripada
visokoj, velikoj koli (univerzitetu), koji se
tie ove; koji pripada akademiji, koji se tie
akademije; obrazovan na visokoj koli,
kolski; fig. usiljen, krut; akademska rasprava
strogo nauna raspra-

akairologija

va; akademski graanin slualac, student

univerziteta.
akairologija (gr. aKairos nezgodan, u nezgodan
as, logia govor) nezgodan, neprilian,
neprikladan govor.
akalkulija (gr. a- ne, fr. calcul raun),
nesposobnost vrenja bilo kakvih raun-skih
operacija. akampsija (gr. axampsfa) negipkost;
ned. zgrenost, ukruenost udova. akantoza (gr.
axantha bodlja) ned. promena koe usled
neprirodnost sluznoga sloja pokoice, praena
hipertrofinim promenama na koi, kao to su
bradavice, papilomi i dr.
akantologija (gr. axantha bodlja, logia
govor) lit. zbirka satirinih, podrugljivih
pesama.
akantopelvis (gr. akapLja bodlja, lat. pelvis
karlica) med. bodljikava karlica, kotani izrataji
u karlinoj duplji koji suava ju karlicu i
oteavaju poroaj. akaparer (fr. accapareur)
nakupovalac, zakupac robe radi cphekulacije,
zelena koji zakupljuje robu u velikim
koliinama radi spekulacije.
akaparisati (fr. assarageg) zakupljivati radi
dobiti, zelenaki nakupovati robu radi
spekulacije. a kapele (ital. a capella) kuz.
horsko pevanje
bez pratnje instrumenata. a kaprio (ital. a
capriccio) nuz. samovoljno,
po svom efu. akardija (gr. a-, Kardfa srce)
fiziol. nemanje
srca; fig. malodunost, mekutvo. akarecevole
(ital. accarezzevole) muz. umiljato, ljupko.
akarecevolmente (ital. accarezzevolmente)
tuz. v. akarecevole. akarpija (gr. akagrJa)
neplodnost. akatagrafija (gr. a-, Kata, graphfa
pisanje) med. nemogunost sreivanja rei u
reenice (pri pisanju).
akatalektian stih (gr. a-Katalektikos) poet. stih
klasikih pesnika kod koga je poslednja
stopa potpuna.
akatalepsija (gr. axatalepsfa) nesposobnost
shvatanja sutine neke stvari, nepoi-manje;
neshvatanje, nedostatak razumevanja; med.
potres mozga. akataleptian (gr.
aKataleptos) nedokuljiv, nepojmljiv, neshvatljiv. akatapozis
(gr. a-, Kataposis pijenje) med.
nemogunost pijenja ili gutanja. akatarzija
(gr. aKathars(a) neistoa; nena-klonost prema
istoi; med. neistoa krvi.
akatastatian (gr. a-Katastatos) nepostojan,
nestalan; med. neuredan, nepravilan (za
groznicu).
akatist (gr. a- ne, bez, Kathtzo sednem) u
pravoslavno j crkvi: pohvalna pesma Vogorodici, Hristu i svetiteljima, koja se peva,
naroito na Veliku subotu, stojei.

20

akvarelist(a)

akatistian (gr. a-, Kathfzo) ne sedei, tj. koji

se ne peva sedei, nego stojei ili u hodu.
akatolik (gr. aKatholiks) hrianin koji ne
pripada katolikoj veri, naroito protestant.
akaustian (gr. a-Kaustos) nesagorljiv, nezapaljiv.
akacija (gr. akak!a) bog. omanje trnovito
drvo koje raste u ist. Africi, Etiopiji, od koga
se dobija gumarabika; upotrebljava se i u
farmaciji kao sredstvo za ublaa-vanje
nadraaja sluzokoe; kod slobodnih zidara:
simbol ednosti i nevinosti (po tome to gr.
re akakJa znai nevinost).
akaa (ind.) fil. po uenju Upaniada: etar, tj.
prostor predstavljen kao materi j alni
elemenat, kao prostorna supstancija".
Akaa je ono iz ega sva bia proistiu i u
to se vraaju, akaa je starija od svih njih,
ona je poslednje ishodite" (Dojsen).
akva (lat. aqua) voda.
akvabatik (lat. aqua, gr. bathys dubok) plo-vilo
napravljeno od stakla i plastike na elektrini
pogon, snabdeveno reflektorima, kamerama
i dr., slui za posmatranje i prouavanje
ivota u velikim dubinama (roni do 50
metara).
akva Bineli (nlat. aqua Binelli) farm. voda za
umirivanje krvi (nazvana po pronalazau
Bineliju).
akvagij(um) (lat. aqua voda, agere voditi)
prav. pravo odvoenja vode, pravo isui-vanja
zemljita; akvatikum.
akva destilata (lat. aqua destillata) hen. destilacijom preiena voda, prekapnica.
a kvadro (ital. a quadro) muz. u etiri glasa,
etvoroglasno.
akvadukt v. akvedukt.
akvalung (lat. aqua, eng. lung plua) aparat
koji roniocima omoguava disanje pod
vodom.
akvamarin (lat. aqua, marinus morski) min.
providan poludragi kamen koji ima zelenu
boju morske vode, vrsta berila.
akvamarinski koji ima zelenu boju morske vode.
akvanautika (lat. aqua, nautika, v.) ronjenje i
ispitivanje najdubljih delova okeana.
akvaped (lat. aqua, pes, pedis noga) podvodni
bicikl.
akvaplan (lat. aqua, planus ravan) sp. iroka
daska vezana za motorni amac koja slui
za vonju po vodi.
akvaplaning (eng. aquaplaning) sp. vrsta skijanja na vodi akvagadodgkoji vue motorni
amac.
akvarel (ital. acquerello) slika izraena
vodenim bojama.
akvarelirati (ital. acqerellare) slikati vodenim
bojama.
akvarelist(a) (fr. aquarelliste) slikar koji radi
vodenim bojama.

akvarij(um)
akvarij(um) (lat. aquarium) staklena posuda s
vodom u kojoj se uvaju vodene biljke i
vodene ivotinje (ribe i vodozemci); mesto u
apoteci gde se dri voda.
Akvarij(us) (lat. aquarius) astr. Vodolija (jedan
od dvanaest nebeskih znakova).
akvaterarij(um) (lat. aqua, terra zemlja) posuda
u kojoj se dre i taje vodozemci (amfibije).
akvatikum (lat. aquaticum) prav. v. akvagijum.
akvatilije (lat. aquatilia) zool. slatkovodne
ivotinje.
akvatinta (lat. aqua, ital. tinta boja) gra-fika
tehnika duboke tampe slina ba-kropisu po
nainu tampanja.
akvatian (lat. aquaticus) podvodan, vlaan,
movaran, barovit; koji ivi u vodi, pokraj
vode, vodeni; akvatine biljke one koje rastu
po barovitim mestima, vodene biljke.
akvafortis (lat. aqua, fortis jak) hen. snana
voda, spravlja se od alitre i razreene
sumporne kiseline.
akvedukt (lat. aqua, ducere voditi) 1. vodovod,
vodovodna cev; kanal; 2. graevina podignuta
preko reka ili dolina radi prevoenja kanala
za snabdevanje naselja vodom. 3. stari rimski
vodovod; akvadukt.
akvestus konjugalis (nlat. acquestus conjuga-lis)
prav. zajednika tekovina mua i ene.
akviziter (lat. acquisitor sticalac) trg. 1.
ovlaeno lice koje, uz platu ili proce-nat,
prikuplja narudbine za robu i muterije; 2.
skuplja oglasa (za novine), pretplatnika (na
knjige i asopise) i sl.; 3. lice koje prikuplja i
nalazi nove osiguranike (za osiguravajue
zavode).
akvizitor (lat. acquisitor) ovek koji neto stie,
zarauje, nabavlja ili zadobiva.
akvizitum (lat. acquisitum) neto to je
zadobiveno, nabavljene, steeno.
akvizicija (lat. acquisitio) tekovina, steeno
dobro, zarada; nabavljanje; z,adobivanje,
sticanje.
akvijescsncija (lat. aquiescentia) umirenje,
umirivanje.
akvijescirati (lat. aquiscere) umiriti, zadovoljiti.
akvila (lat. aquila) zool. orao; astr. ime jednog
sazvea; arh. ukras u obliku orla na
zabatu kue.
atiline (lat. aquila) pl. zool. orlovi (orao suri i
orao krsta).
akvozan (lat. aquosus) pun vode, bogat vodom;
kiovit.
akvozitet (lat. aquositas) bogatstvo vodom;
kiovitost.
akedija (gr. aKedeia) v. acedija.
akezija (gr. aKesis) v. acezija.
akenonoet v. acenonoet.

aksridi pl. farm. v. aceridi.

akefalos (gr. aKephalos bezglav) sanjalica;
ovek koji ne trpi niiju vlast.
aki (fr. acquit) plaanje, izmirenje nekog
dugovanja; priznanica.

21

akolada
akianoblepsija (gr. a-, kuapbv zagasito-plav,
blepo vidim) ned. slepilo za plavu boju.
akizam (gr. aKKizomai pretvaram se)
pretvaranje; ret. kad se neko pravi da neto ne
mari, npr. kad lisica kae da je groe
kiselo, a medved za ute kruke, do kojih ne
moe: Nisu ni bile zrele".
akijezis (gr. a-, Kyesis trudnoa) ned.
nesposobnost sene da bude oploena.
akik (tur. ak!k) crveni poludragi kamen koji
se upotrebljava za prstenje i erdane.
akinezija (gr. aKinesfa) nepokretljivost; med.
ukoenost jednog uda ili vie udova, uzetost
ivaca.
akirija (gr. akuga) neprava upotreba jedne
rei, tj. upotreba rei u prenesenom smislu.
akiurgija (gr. ake leenje, ergon delo) ned.
nauka o leenju seenjem, nauka o hirurkim operacijama.
aklamacija (lat. acclamatio) vrenje izbora
prostim izvikivanjem, bez pojedinanog
glasanja; klicanje, uzvikivanje; par aklamasjon (fr. par acclamation) izvriti izbor,
ili usvojiti kakav predlog, jednoglasno,
pristankom svih, bez pojedinanog glasanja.
aklamirati (lat. acclamare izvikati) odo-bravati
uzvikivanjem; izabrati bez pojedinanog _
glasanja; pozdravljati klicanjem.
aklastian (gr. aidestos nezatvoren) Opt. koji ne
prelama, ne lomi zrake.
aklimatacija (nlat. acclimatatio) v. aklimatizacija.
aklimatizacija
(nlat.
acclimatisatio)
prilagoavanje tuem podneblju, navikavanje
na tuu klimu; prilagoenje biljki i ivotinja
nekom
dotle
stranom
podneblju,
fig.
odomaivanje;
aklimatacija,
aklimacija,
aklimatiziranje.
aklimatizirati (nlat. acclimatisare) prila-goditi,
prilagoava podneblju, naviknuti na neku
tuu klimu; fig. odomaiti.
aklimacija (nlat. acclimatio) v. aklimatizacija.
akmak (tur. atak) glupan, budala.
akme (gr. akte vrhunac, iljak) med. kri-tino,
prelomio stanje u razvoju bolesti.
akmeizam stanje u ruskoj literaturi nastalo posle
revolucije
1905.
god.,
oblik
ruskog
larpurlartizma; glavni predstavnik pesnikinja
Ana Ahmatova.
anne (gr. akpe) med. opti naziv za vei broj
konih oboljenja koja su meusobno slina
samo po spoljnem izgledu; gnojnica,
bubuljica.
akognozija (gr. akov lek, gnosis poznavanje)
med. poznavanje sredstava za leenje rana.
akoemetar (gr. akio ujem, metron mera) med.
sprava za merenje stepena jaine ula
sluha; akumetar.
akolada (lat. accollata, collum vrat, fr.
accolade zagrljaj) sveani udarac maem po

22
ramenu novoproizvedenog viteza; tip. zagrada; kuz. znak koji spaja vie nota koje
treba istovremeno svirati.
akolast (gr. aKolastos) neumeren ovek,
prodrljiva!], deronja.
akolirati (fr. accoler) obgrliti, zagrliti; vezati za
ggritke, takati; staviti u za-grade, zagraditi;
trg. spojiti vie stavova u trgovakoj knjizi.
akolit (gr. aKluthos) pomonik, pomaga pri
vrenju sveanih slubi u katolikoj crkvi.
akologija (gr. akoz lek, logia nauka) nauka o
lekovima, o sredstvima za leenje rana.
akomija (gr. a-, kote kosa) ned. elavost,
bezdlanost.
akomodacija (lat. accommodatio) udeavanje,
po deavanje; akomodacija oka podeavanje onog soiva na razne dallne vienja.
akomodirati (lat. accommodare, fr. assoglmoder) podesiti, udesiti, urediti; porav-nati,
izravnati, izgladiti; akomodirati se, namestiti
se udobno, udesiti se; namiriti se; poravna
se, npr. o plaanju nekog duga.
akomodman (fr. accommodement) udobno ureivanje kue, sobe i dr.; udeavanje; vansudsko poravnanje, sporazum.
akompanjirati (fr. accompagner) pratiti,
sprovoditi; kuz. pratiti neije pevanje (solo)
instrumentom.
akompanjist(a) (fr. accompagner) pratilac;
sprovodnik.
akompli (fr. accompli) zavren, svren,
dovren, okonan; fet akompli (fr. fait
accompli) svren in.
akonitin (gr. akdniton jedi, nl. Aconitum
napellus) hem. alkaloid koji se nalazi u
korenu raznih vrsta jedia; upotrebljava se
kao sredstvo protiv reumatizma i neuralginih bolova.
akontacija (ital. a conto) uzimanje na raun, na
ime zarade ili primanja, uzimanje unapred,
uzimanje predujma; suma koja se uzima na
raun, predujam.
akontirati (ital. a conto) uzeti (ili uzimati)
na raun, unapred, na ime zarade ili
primanja, predujmiti.
a kong (ital. a conto) trg. na ime, na raun, u ime
predujma; unapred; akonto.
akord (ital. accordo, fr. accord, nlat.
aceordium) kuz. prijatno sazvuje tri tona ili
vie tonova; slaganje, sloga, saglasnost;
ugovor, pogodba, poravnanje; voj. do-brovollo
predavanje nekog utvrenja opsa-ivau;
naroiti nain plaanja radnika, po svrenom
paretu, a ne nadnicom, otuda: dati neki
posao u akord, plaati taj posao po paretu,
ne nadnicom.
akordamento (ital. accordamento) muz. zglaavanje, udeavanje instrumenata i glasova.
akordando (ital. accordando) kuz. zglaavajui, udeavajui.

akrescenziJa

akorder (fr. accordeur, ital. accordatore) kuz.

zglasilac, onaj koji udeava (timu-je)
instrumente, timer".
akordion (ital. accordo) runa harmonika za
razvlaenje, pronaena 1829. god.
akordirati (fr. accorder) zglasiti, zglaa-vati,
udesiti (glasove, ice); sloiti, slagati;
sporazumeti se, poravnati se, na-goditi se sa
zajmodavcem u sluaju nemogunosti
urednog plaanja duga; dati posao u rad s tim
da se plaa po svrenom poslu, a ne
nadnicama; voj. pregovarati i sporazumeti se
o uslovima predaje nekog grada, utvrenja i
sl.; odobriti, dopustiti, priznati.
akordoar (fr. accordoir) muz. zglasilo, viljuka
za zglaavanje, udeavanje muzikih
instrumenata.
akorporacija (nlat. accorporatio) sjedinjenje,
pripadanje, zdruenje.
akorporirati (nlat. assogrogage) prisajedi-niti,
spojiti, pripojiti, pridruiti, priseo jiti.
akosmizam (gr. a-, kosmos vasiona) filozofsko shvatanje po kome postoji, kao
jedino to doista ivi, samo bog, dok su sve
ostale stvari, pa i sam svet, samo
modifikacije
boanstva,
bez
istinske
stvarnosti; suprotno: ateizam.
akosmija (gr. a-, ksmos uredan) neurednost,
neistoa; med. bledilo, bolestan izgled lica.
akotiledone (gr. a-, kotyledon udubljenje) il.
bog. bile koje nemaju razgovetnih kotiledona.
akr (eng. asge) engleska mera za
povrinu, =
4840 kvadratnih jardi (4046,8 t2).
akranija (gr. a-, kranfon lubanja) fiziol.
uroena nakaznost glave, kad se dete rodi
bez jednog dela ili bez cele lubanje.
akratija (gr. a-, krateia nemo, slabost)
nedovoljna sposobnost vladanja samim
sobom.
akratoterme (gr. akratos jak, koji je u punoj
snazi, terme, v.) tople lekovite vode sa vrlo
malo mineralnih materija u sebi.
akreditiv (nlat. accreditivum) punomostvo,
punomoje, overenje; otvoreno pismo kojim se
primalac pisma umoljava da predavau, tj.
akreditiranom, do izvesne visine stavi na
raspolaganje novac na raun izdavaa toga
pisma (akreditivno pismo); ckrku-larni
akreditiv akreditivno, kreditno pismo koje
glasi na vie lica ili trgovakih kua u
raznim mestima.
akreditirati (nlat. accreditare) ovlastiti,
opunomoiti; dati kredit, poverenje; ove-riti;
akreditirati se stei ime, glas, uvaenje,
poverenje.
akrement (lat. accrementum) porataj, prirataj.
akrep (arap. 'aqrab, tur. akrep) korpija,
uopte svaka otrovna ivotinja; jakrep.
akrescenzija (lat. ad- crescere rasti) prira-taj,
poveanje.

akribija

23

akribija (gr. akribeia) tanost, brilji-vost,

savesnost, temeljitost.
akribologija (gr. akribologeomai biti taan ili
temeljit u istraivanju) savesnost, tanost u
govoru, pisanju, istraivanju i, uopte, u
ivotu.
akribometar (gr. akribes, taan metron
merim) sprava za tano merenje veoma
malih predmeta.
akribometrija (gr. akribes, metron) tano
merenje.
akridofag (gr. akrfs skakavac, phagos
dera) skakavcojed, onaj koji se hrani
skakavcima.
akrizija (gr. akrisfa) nerasudnost, nedostatak u
sposobnosti rasuivanja i ocenji-vanja;
neodlunost; med. neodreenost stanja
bolesti.
akrije (lat. aseg ljut) farm. ljuti, opori lekovi.
akrilna kiselina hen. bezbojna tenost SN2 =SNSOON; njeni esteri i drugi de-rivati daju
polimerizacijom prozirne plastine mase
(poliakrilne smole).
akriminacija (nlat. accriminatio) optuba,
optuivanje, okrivljavanje.
akrimonija (lat. acrimonia) otrina, oporost,
gorina; kiselina, ljutina.
akritian (gr. akritos neodluan) koji nema
sposobnosti suenja, rasuivanja; nekritian.
akro- (gr. akros) predmetak u sloenicama sa
znaenjem; krajnji, gornji, iljat.
akroazis (gr. akrasis) sluanje; itanje,
predavanje.
akroama (gr. akroama) neto to se ulo ili
pggo treba da se uje, razgovor koji prija
uvu (naroito za vreme jela kod starih
Grka); predavanje.
akroamatian (gr. akroamatikos) koji je
odreen za sluanje; usmen, u obliku
predavanja; kome je potrebno usmeno
objanjenje, tj. teko razumljiv; akroamatino predavanje strogo nauio predavanje za
razliku od popularnoga), predavanje koje se
slua bez prekidanja (za razliku od onoga
koje je u pitanjima i odgovorima).
akrobata) (gr. akrobateo idem na prstima)
igra na konopcu; vetak u skakanju i
prevrtanju u vazduhu, pelivan, prevrta.
akrobatika (gr. akrobateo idem na prstima)
vetina izvoenja telesnih vebi kojima je cilj
razvijanje snage, otpornost, gipko-sti i
okretnosti.
akrobacija (gr. akrobateo idem na prstima)
vetina koju izvodi akrobat; avij. namerno
izvedeno kretanje u vazduhu koje ne spada u
ona kretanja koja se vre u toku normalnog
letenja.
akrobistija (gr. akrobystfa) v. akropostija.
akrogrami (gr. akro, -gramma slovo) pesme
kod kojih stihovi poinju poslednjim slovima
prethodnog stiha.
akrografija (gr. akros, graphfa, pisanje) tip.
postupak pri radu kiselinama.

akrotizam
akrodinija (gr. akros, odyne bol) ked. zarazno
oboljenje koje se sastoji u bolu i utrnu-losti
udova, naroito krajnjih.
akrokarpian (gr. akros, karpos plod) bog. koji
nosi plod na vrhu.
akrokefalija (gr. akros, kephale glava) znat.
iljatost glave.
akrokolije (gr. akros, kolon ud) t. znat. krajnji
udovi tela.
akrolein (lat. aseg otar, oleum ulje) hen. bistra i
veoma ljuta mirisa tenost koja se stvara
suvom destilacijom glicerina i nekih masti.
akroliti (gr. akros, Hthos kamen) drveni kipovi
kod kojih su krajnji delovi (glava, ruke i
noge) od kamena.
akromazija v. ahromazija.
akromatin v. ahromatin.
akromatopsija v. ahromatopsija.
akromegalija (gr. akros, megas velik) med.
uroena uveanost udova koja se sastoji u
nezgrapnosti i izoblienosti lica, donje vilice,
usnica, jezika, nosa, ruku i nogu; takoe:
bolesno zadebljanje kostiju i meka-nih delova
tela.
akromikrija (gr; akros, mikrs mali) med.
kratkoa jednoga ili vie udova.
akromion (gr. akromion, akromfa) znat.
lopatica, plee, pleka.
akromonosilabike (gr. akros, monos jedini,
syllabe slog) stihovi koji poinju poslednjim
slogom prethodnog stiha.
akronim (gr. akros, oputa ime) vetaka
skraenica sastavljena od poetnih slova ili
poetnih slova neke sloene rei ili vie
rei, npr.: Granap=Gradsko na-bavljako
preduzee.
akropatija (gr. akros, pathos bolest) med. opti
naziv za bolesti na krajnim delovima ruku i
nogu, kao i ostalih perifer-nih delova tela.
akropetalan (gr. akros, petalon list) bog. koji
se (o novim organima) pojavljuje pri vrhu
stabla (stabljike); <upr. bazipetalan.
Akropolis (gr. akros, polis grad) gornji grad,
gradska tvrava u Atini i ostalim grkim
gradovima.
akropostija (gr. akroposthi'a) gornji deo koice
na mukom udu, koji se, pri obre-zanju,
odseca; stanje pre obrezanja (kod Jevreja);
akrobistija.
akrosofija (gr. akros, sophia mudrost) najvia
mudrost.
akrostih (gr. akros, stfchos niz, redak) pesma
kod koje poetna, a katkada i krajnja slova
stihova daju neko ime ili neku re.
akroterija (gr. akroterion vrh, glavica) ark.
gornji deo, vrh zgrade, biljke i ivotinje kao
ukrasi na vrhu, slemenu graevina; kljun
lae (kao pobedni znak na novcu).
akrotizam (gr.
akros) fil istraivanje
prauzroka, poslednjeg uzroka stvari;
tenja za onim to je najvie u saznanju
(teorijski akrotizam) i delanju (praktini
akrotizam).

akrofobija

24

akrofobija (gr. akros, phobeomai bojim se)

strah od pogleda s visine u nizinu.
akroholija (gr. akrcholos jarostan, razjaren)
jarost, razjarenost.
akrocijanoza (gr. akros, cijanoza, v.) med.
bolest da bolesnicima poplave neki delovi tela
(nos, ake, stopala, ui, usta).
aksenija (gr. ahea) negostoljubivost, negostoprimstvo; up. aksenian.
aksijalni (lat. axis oca, osovina, os) osni,
osovinski.
aksilarni (lat. axilla pazuho) pazuni.
aksinomantija (gr. axine sekira, bradva.
manteia proricanje) proricanje po sekirama.
aksiologija (gr. axios vredan, koji vredi, logia
nauka) fil. teorija vrednosti, uenje o
vrednostima; timologija.
aksiom (gr. axioma ugled, autoritet sam po
sebi) sama sobom uvidljiva nauna istina,
oevidna istina, nedokaljiva istina, istina
koja se ne moe dokazati (npr.: Nijedno
tvrenje ne moe biti istovremeno i tano i
netano; Kad su dve koliine jednake treoj,
onda su i meu sobom jednake).
aksiomatika nauka o aksiomima; v. aksiom.
aksiomatian (gr. aksiomatikos) sam sobom
uvidljiv, oevidan, istinit, koji se ne dokazuje.
aksist (nem. Achse osovina) osovina",
pristalica HitlerMusolinijeve politike tzv.
osovine BerlinRimTokio", koja je
uvukla svet u strahote drugog svetskog
rata.
aksonometrija (gr. ahbp oca, osovina,
metrfa) merenje osovine kod geometrijskih
tela.
aksungija (lat. axis osovina, ungere mazati)
mazivo za osovine ili kola; farm. mast, salo.
akt (lat. actus, eng. act, fr. acte) delo,
radnja; svaka sveana javna radnja, naroito
sudska radnja, rasprava, pretres; poz. in; u
likovnoj umetnosti: poloaj u koji se namesti
iv ovek kao pregled; crte ili slika nagog
ovejeg tela; javni spis.
akta (lat. actum, pl. acta od agere delati, raditi)
pl. dela, radnje; spisi koji se tiu neega,
naroito u sudu, dravnim nad-letvima itd.;
ostaviti u akta ili ad akta prikljuiti aktima,
tj. neku stvar ili molbu smatrati svrenom,
odstraniti je, ne raditi po njoj nita;
designacija akata spisak akata koji se nalaze
u jednoj svesci; akta apostolorum (lat. acta
apostolorum) pl. dela apostola; akta publika
(lat. acta publica) pl. javne radnje, one koje
se tiu drave.
aktentana (nem. Aktentasche) torba za
spise.
akter (fr. acteur, lat. actor vrilac, izvrilac)
glumac; uesnik u nekoj radnji ili u nekom
dogaaju.

aktinije
aktiv (lat. activus delatan, radan, koji radi;
radni, koji oznaava delatnost) 1. gram.
radno stanje (suprotno: pasiv); 2. skupina
najdelatnijih lanova neke organizacije.
aktiva (lat. activa) trg. imovina, imanje (novac,
hartije od vrednosti, nekretnine); potraivanje
(suprotno: pasiva).
aktivan (lat. activus delatan) radan, vredan, iv,
okretan, pregalaki, ustalaki; jo u slubi, u
dejstvu; trg. onaj ija su potraivanja vea od
dugovanja; gram. radni.
aktivator (lat. activus) hemijska supstanca koja
pokree ili pojaava delovanje neke druge
supstance.
aktivacija (lat. activus delatan, radan) 1.
stavljanje
u
delovanje,
pojaavanje
delatnosti; 2. hem. metoda za odreivanje
tragova elementa pomou ozraivanja uzorka
neu-tronima u nuklearnom reaktoru.
aktive (lat. activa) trg. pozitivni sastavni delovi
jednog imanja, od kojih sopstvenik ima
koristi, za razliku od pasiva, tj. objekata koji
sopstveniku ne donose nikakvu korist, ili su
mu ak od tete.
aktivi (nlat. activi) pl. 1. u studentskom ivotu:
lanovi studentskog odruenja koji obavezno
moraju da uestvuju u svima priredbama i
pojavama svog udruenja; suprotno: inaktivi;
2. v. aktiv 2.
aktivizam (lat. activus, agere delati, raditi) fil.
shvatanje da je za napredak oveanstva od
naroite vanosti razuman i stalan uticaj
ovejeg znanja i htenja na kulturu i ivot
uopte; praktino, aktivizam je etiki zahtev
da ovek ne sme da miruje sve dotle dok
priroda
ovekova,
njegovim
stalnim
nastojanjem, ne dospe do potpunog
samosaznanja i samostalnosti.
aktivirati (nlat. activare) staviti u dejstvo; uvesti
u aktivnu slubu; ubrzati, ubrza-vati,
pospeiti, pospeavati, pogurnuti.
aktivisati (nlat. activare) v. aktivirati.
aktivist(a) (lat. activus delatan) onaj koji je
delatan, koji dejstvuje, radi u nekoj oblasti
(npr. politiki aktivist); fil. pristalica
aktivizma.
aktivitet (nlat. activitas) ivost, okretnost;
delatnost, radinost, marljivost, revnost;
delanje, delovanje, dejstvo; aktiv-nost.
aktivna trgovina ranije: izvozna trgovina.
aktivnost (lat. activus) v. aktivitet.
aktinidi (gr. aktis, aktinos) hek. grupa radioaktivnih elemenata koji u periodnom
sistemu dolaze iza aktinijuma.
aktinizam (gr. aktfs, aktinos sunani zrak,
zrak) fiz. svojstvo sunanih, nadljubia-stih,
zrakova da izazovu hemijske promene;
hemijsko dejstvo sunanih zrakova.
aktinije (gr. aktfs, nlat. actinaria) 3001. moruzge, morske ivotinje iz porodice anto-zoa,
mekanog tela, bez kostura, ive obino
pojedinano i esto se odlikuju lepim bojama.

aktinij(um)

25

aktinij(um) (gr. aktis) hen. radioaktivan

element, atomska masa 227, redni broj 89,
znak As.
aktinimetar (gr. aktis, metron metar) fiz. aparat
za merenje jaine Rendgenovih zrakova
pomou selena.
aktinina energija (gr. aktis, energeia delo, rad,
zajedniki naziv za energiju svih moguih
vrsta zrakova; med. leenje prirodnim i
vetakim
svetlosnim
i
rend-genskim
zracima, zatim zracima iz raznih nuklearnih
izvora (radijum i njegovi izotopi) i dr.; talasi
nie frekvencije primenjuju se uglavnom
zbog svog toplot-nog dejstva na ive
organizme.
aktinogram (gr. aktfs, gramma slovo) rendgenska slika; rentgenogram.
aktinograf (gr. aktis, grapho piem) fiz.
instrument za merenje jaine hemijskog
dejstva nekog svetlosnog izvora (aktinometar); takoe: instrument koji belei promene
(varijacije) u jaini sunanih zrakova.
aktinografija (gr. aktis, graphia opis) nauka o
zracima; ispitivanje pomou Rendgenovih
zrakova.
aktinoelektricitet
(gr.
aktis,
elektron)
elektricitet to ga u kristalima izazivaju
svetlosni ili toplotni zraci.
aktinoidi v. aktinidi.
aktinometar (gr. aktis, metron mera) fiz. sprava
kojom se meri j anina toplotnog zraenja
Sunca.
aktinometrija (gr. aktis, metron mera) 1.
grana meteorologije koja prouava Sunevu
energiju u atmosferi; 2. grana astro-fizike
koja prouava skupio zraenje nebeskih tela
na gornjoj granici atmosfere.
aktinomikoza (gr. aktis, mykes gljiva) ned.
zarazna bolest najpre opaena kod konja,
goveda i svinja, prenoljiva i na ljude, koju
prouzrokuje jedna gljivica zvezdasta oblika;
ispoljava se na organima za va-renje, u
pluima (zbog udisanja zarazne praine
gljivica) ili na povrini koe ako je na njoj
bilo ozleda.
aktinomicete (lat. Actinomyces) biol. kona-sti
mikroorganizmi na prelazu izmeu bakterija i
gljiva, prouzrokovai aktino-mikoze (v.).
aktinomorfan (gr. aktis, morphe oblik) bog.
zrakast.
aktinon (gr. aktis, aktinos zrak) radioak-tivni
izotop radona; hem. znak Ap, redni broj 86,
atomska masa 219; zrai H-zrake; poluvreme
raspada 3,92 sek.
aktinoskopija (gr. aktis, skopeo gledam) med.
ispitivanje, prozraavanje rendgenom.
aktinoterapija (gr. aktis, therapeia leenje)
med. leenje zracima.
aktinski (gr. aktis gen. aktinos zrak) fiz. koji
hemijski dejstvuje, koji hemijski razlae;
aktinski zraci zraci sa hemij-skim dejstvom;
ultravioletni nadljubia-sti zraci, nevidljivi,
jesu aktinski.

akuleiforman
aktiti (gr. akte strma obala) pl. oni koji stanuju
na obali, primorci.
aktovka (lat. actus radnja) pozorini komad u
jednom inu.
aktor (lat. actor) prav. tuilac, izdavalac
punomoja; advokat, zastupnik.
aktrisa (fr. actrice) glumica.
aktu (lat. actu) u istini, stvarno, odista.
aktualan (lat. actualis) v. aktuelan.
aktualizam (lat. actualis) fil. princip prirodne
istorije, naroito geologije i bio-logije, po
kome su sile i zakoni koji sada dejstvuju one
iste sile koje su dejstvovale i u ranijim
periodima Zemljine istorije.
aktualizacija (lat. agere raditi, nlat. actualisatio)
privoenje u delo, ostvarenje, ostvarivanje.
aktualizirati (fr. actualiser) v. aktualizo-vati.
aktualizovati (fr. actualiser) initi ili uiniti
aktuelnim, ostvariti, ostvariva-ti, privesti ili
privoditi u delo.
aktualitet (lat. actualis) sadanjost, stvarnost,
savremenost, dananjica; sadanja vanost,
dananja zanimljivost; teorija aktualiteta psi*.
Vuntovo shvatanje da je sutina due doivljaj
svesti, a ne neto supstancijalno; danost;
aktuelaost.
aktuar (lat. actuarius) sudski pisar, pisar koji
vodi arhivske knjige nekog nadletva i stara
se o aktima koji dolaze i odlaze.
aktuacija (nlat. actuatio) med. dejstvo nekog leka
na organizam.
aktuelan (nlat. actualis, fr. actuel) sadanji,
dananji,
savremen;
stvaran,
istinit,
injeniki; koji je na dnevnom redu; koji se
odnosi neposredno na dananjicu; dat, dan;
aktuelna energija iva sila, kinetika
energija.
aktuelnost (fr. actuel) v. aktualitet.
aktus (lat. actus) radnja, delo, in, svean in,
sveanost,
kolska
sveanost;
spol-no
sjedinjavanje, sparivanje.
akuzabilan (lat. accusare optuiti, ascusa-bilis)
tuljiv, optuljiv; kanjiv.
akuzativ (lat. accusativus) gram. etvrti pa-de
(na pitanje: koga, to).
akuzator (lat. accusator) tuilac, tuitelj,
optuilac; suprotno: akuzatus.
akuzatorski (lat. accusatorius) prav. tui-laki,
optuni; akuzatorski krivini postupak
optuni postupak, onaj koji se vodi na osnovu
neke tube (suprotno: inkvizitorski krivini
postupak).
akuzatus (lat. accusatus) tuenik, optue-nik,
supr. akuzator.
akuzacija (lat. accusatio) tuenje, optuenje,
optuivanje.
akuitet (nlat. acuitas) iljatost, otrina;
naroito: otrina tona.
akuleiforman (lat. aculeiformis) aokast,
bodljikast.

akulturacija

26

akulturacija (eng. acculturation) l. modernizacija (primitivne) kulture; 2. preuzi-manje i

usvajanje elemenata tuih kultura.
akumetar (gr. akuo ujem, metron mera) v.
akoemetar.
akumulator (lat. accumulator gomila, nagomilava) fiz. aparat za skupljanje elektrine
energije; skuplja, nagomilava.
akumulacija (lat. accumulatio nagomilava-nje)
1. ret. nagomilavanje (rei i izraza); 2.
akumulacija kapitala uveavanje kapitala
time to se deo profita ili kamate dodaje
kapitalu da bi se preduzee ili poslovi
proirili; kod nas: odvajanje od postignutog
nego dohotka izvesnog dela radi stvaranja
rezervnih fondova ili proirenje preduzea i
investicija.
akumulirati (lat. accumulare) nagomil(av)-ati,
sticati, stei, novac.
akupiktura (nlat. acupictura) vezenje, vez.
akuplirati (fr. accoupler) sparivati, spa-riti;
vezivati dva po dva; spajati, spojiti.
akupresura (lat. acupressura pritisak
iglom) med. zaustavljanje krvi pritiskom
krvnog suda metalnom iglom.
akupunktura (lat. acus igla, nlat. punctura bod)
med. nain leenja nekih bolesti, primljen od
Kineza i Japanaca, koji se sastoji u tome da
se u obolelo mesto zabadaju igle.
akuratan (lat. accuratus) briljiv, taan,
uredan, savestan, ispravan.
akustika (gr. akustikos, akuo ujem, sluam)
fiz. nauka o zvuku.
akustian (gr. akuo ujem) koji odgovara
zahtevima akustike, podesan za primanje i
prenop!enje zvuka (npr. dvornice, pozori1pte, crkva), sagraen tako da se rei i
topovi mogu svuda lepo i jasno uti;
akustina sredstva sredstva koja slue
poboljanju ili pojaanju slabog sluha.
akut (lat. acutus accentus) gram. znak koji se
stavlja na samoglasnik i time ga obelea-va
kao naglaena, otri akcent.
akutan (lat. acutus) otar, prek, koji prisiljava
na brzo reenje; akutan bol iznenadan i veoma
jak bol; akutia bolest ona koja e se brzo
zavriti ili ozdra-vljenjem ili smru, a
obino traje do 40 dana.
akutangularan (lat. acutus otar, angularis
ugaoni) kom. otrougli.
akueza (fr. accoucheuse) babica, primalja.
akuer (fr. accoucheur) lekar strunjak za sve
poslove koji su u vezi sa trudnoom i
poroajem.
akuersko odeljenje med. odeljenje bolnice u
kome se vre poroaji.
akuerstvo
(fr.
accoucher)
babitvo,
primaljstvo; nauka o trudnoi, poroaju i
babinjama.
akuirati (fr. accoucher) pomoi eni da rodi,
poroditi, babiiti; poroditi se, poraati se.

akceptor
akcelerativan (nlat. accelerativus) ubrzavan,
koji ubrzava, ubrzavajui.
akceleracija (lat. acceleratio) fiz. ubrzanje,
ubrzavanje.
akcelerirati (lat. accelerare) ubrzati, ubr-zavati.
akcelerometar (lat. accelerare ubrzavati, gr.
metron mera) aparat za merenje ubr-zanja.
akcen(a)t (lat. accentus) gram. naglasak (sloga ili
rei); znak za obeleavanje naglaska.
akcentovanje (lat. accentus naglasak) gram. v.
akcentuacija.
akcentovati (lat. accentus) u izgovoru naglaavanjem naroito istaknuti jedan glas, slog
ili neku re; staviti, stavljati ak-cente na
rei.
akcentologija (lat. accentus naglasak, gr. logia
nauka) gram. nauka o akcentima; up. akcent.
akcentuacija (fr. accentuation) gram. naglaavanje, isticanje, pri izgovoru, jednog glasa,
sloga ili neke rei putem naglaavanja;
stavljanje znakova za naglaavanje rei
(akcenata).
akcentus akutus (lat. accentus acutus) gram.
otri naglasak; akut.
akcentus gravis (lat. accentus gravis) gram. teki
naglasak (u gr. i fr. gramatici); gravis.
akcentus
cirkumfleksus
(lat.
accentus
circumflexus), gram. izvijeni naglasak (u
gr. gramatici, kao u molra; cirkumfleks.
akcept (lat. acceptus primljen, prihvaen)
primanje menice, koje se vri na samoj
trasiranoj menici i izraava reima
primljena", prihvaena", sprejeta", a
kojim onaj na koga je menica vuena
izjavljuje da e na sebe vuevu sumu o roku
plaanja isplatiti; re kojom se izraava
primanje menice; primljena menica.
akcepta (lat. accepta) pl. prihodi, dohoci.
akceptabilan (nlat. acceptabilis) primljiv,
prihvatljiv, usvojljiv.
akceptant (lat. acceptans) primalac (kod svakog
ugovora, od dveju ugovorakih strana,
paciscenata, jedna je promitent ponu-a, a
druga akceptant primalac); primalac jedne na
sebe vuene menice, trasat.
akceptacija (nlat. acceptatio cambii) primanje
menice, akcept.
akceptibilitet (nlat. acceptibilitas) pri-mljivost,
prihvatljivost.
akceptilacija (lat. accepti latio) trg. uno-enje u
knjigu nekog duga kao plaenog pre no to je
stvarno plaen.
akceptirati (lat. acceptare) primiti, prihvatiti,
priznati, odobriti; akceptirati menicu obvezati
se
na
plaanje
menice
plamenom
zabelekom na samoj menici.
akceptovati (lat. acceptare) v. akceptirati.
akceptor (lat. acceptare) primalac, odobra-.
valac.

akcepcija

27

akcepcija (lat. acceptio) primanje, prihvatanje,

usvajanje; usvojene znaenje neke rei.
akces (lat. accessus, accedere) pristup, pri-laz;
stupanje u neko nadletvo radi sti-canja
prakse u poslovima; primanje nekog praznika
u sud radi praktinog vebanja; med. napad
groznice.
akcesija (lat. accessio) pristupanje, prila-zak,
prirataj; ono to jo pripada glavnoj stvari;
stupanje na vlast.
akcesist(a) (lat. accessus pristupanje, pristup)
poetnik, pripravnik u slubi ili zvanju;
ovek koji je primljen u slubu kao
pripravnik, na probu.
akcesit (lat. accedere pristupiti, accessit)
pohvalnica (ueniku pri razdeljivanju nagrada
u koli), druga nagrada, sporedna nagrada.
akcesoran
(nlat.
accessorius)
sporedan,
uzgredan, pomoni.
akcidens (lat. accidens, accidere dogoditi se,
desiti se) nebitna, sluajna osobina neega (za
razliku od esencije ili supstan-cije); sluaj.
akcidentalan (nlat. accidentalis) v. akcidencijalan.
akcidentalije (lat. accidentalia) sluajnosti;
sluajne osobine neke stvari, koje nisu bitne;
sporednosti.
akcidence (lat. accidere) pl. tip. fini, naroiti
tamparski poslovi za koje se trai struno
spremni slagai, izrada tablica, obrazaca,
hartija od vrednosti i sl.
akcidencija (lat. accidere, accidentia) ono to u
jednoj stvari nije bitno, to je promenljive ili
sluajno u njoj, a to bi moglo biti i drukije
pa da se sutina te stvari ne promeni; sporedan
posao, sporedna, sluajna zarada.
akcidencijalan (nlat. accidentialis) nebitan,
sporedan, sluajan, koji nema veze sa sutinom stvari.
akciza (fr. accise, nlat. accisia, lat. accidere
dogaati se) prirez; troarina.
akcizant (fr. accise) onaj koji plaa prirez,
troarinu.
akcizirati (fr. accise) odrediti prirez, troarinu,
oporezovati.
akcizor (fr. accise) troarinac; poreznik.
akcija (lat. actio, fr. eng. action) radnja,
delatnost, delanje, dejstvo, preduzimlji-vost;
trg. udeo, deonica, uee sa izvesnim
kapitalom u kakvom privrednom ili
trgovinskom preduzeu i dokument o tome
ueu.
akcionar (fr. acctionnaire) trg. deoniar,
sopstvenik deonica nekog trgovakog ili
industrijskog preduzea, lan nekog akcionarskog drutva.
akcionarsko drutvo u kapitalizmu drutvo
sopstvenika akcija nekog preduzea kojima je
cilj zajedniki rad i zajedniko

privreivanje; drutvo osnovano na podlozi

uplaenih akcija.
akcionator (nlat. actionator) tuitelj, tuilac;
posrednik, senzal.
akcioni (lat. actio rad, delanje) radni, de-latni,
koji se tie dejstva; akcioiiradi-jus avij.
odstojanje koje moe avion da pree i da se
vrati na polaznu taku bez sputanja i
uzimanja pogonskog materijala.
akcionirati (lat. actio tuba) tuiti, op-tuiti,
optuivati.
akcipirati (lat. accipere) primiti; opaziti, opaati,
osetiti, oseati, uti; shvatiti, razumeti,
nauiti.
akam (tur. akam) l. prvi mrak, zalazak
sunca, prvi deo veeri neposredno posle
zalaska sunca; 2. vreme etvrte molitve
muhamedanaca, po zalasku sunca.
al (tur. al) otvoreno crven, rumen, ruiast; alev.
al- (ar. al-) arapski lan, npr. al-kali, alkohol, Al-kuran itd.; esto se upotrebljava i
el i ul.
a la (fr. a 1a) kao, poput (ega), po, po ugledu na
neto.
alabandizam umetniko oljarenje, umetnika
drljotina (po karijskom gradu Ala-banda, gde
je vladao rav umetniki ukus).
alabastar, alabaster (gr. alabastros, lat.
alabastrum) t. naroita, veoma tvrda vrsta
gipsa, u vodi teko rastvorljiv; alabastersko
staklo mutno, poluprovidno staklo.
a la bon-er (fr. a la bonne heure) u dobri as.
ala breve takt (ital. a la breve takt) takt od etiri
etvrtine koji se broji, odn. diri-guje na dva
poteza umesto na etiri.
Aladin glavni junak u prii o arobnoj svetiljci
(objavljenoj u poznatoj arapskoj zbirci
pripovedaka Hiljadu i jedna no"), koja
onome koji je poseduje ispunjava sve to
zaeli, Aladnnova lampa.
Aladinova lampa v. Aladin.
alaj (tur. alay) vojska, odeljenje konjanika;
parada, sveana povorka; gomila, svetina,
mnotvo.
alaj-barjak (tur. alay bayragi) glavna vojnika
zastava.
alaj-beg (tur. alay-beyi) zapovednik nad
odeljenjem peadije (bataljonom) ili konjice
(eskadronom).
alajbegova slama ono to nema vlasnika, ono
o emu niko ne vodi rauna.
alajka (tur. halayik) 1. robinja, slukinja; 2.
sena opaka jezika, jeziara; 3. pokvarena,
raspusna, nemoralna ena.
a la kart (fr. a la carte) prema jelovniku, izbor
jela po jelovniku.
alal, (arap. halal, tur. helal ono pggo je
pravedno) blagoslov, srea; u izrazima: neka
mu je alal neka mu je prosto; alal im (mu)
vera bravo! odlino!

alalija

28

alalija (gr. a-, lalein brbljati) med. nemogunost

izgovaranja artikulisanih glasova usled
poremeaja u govoriim organima.
alaliti, halaliti (tur. od helal) l. oprostiti se,
pozdraviti se, oprostiti se na rastanku; 2.
pokloniti.
alaman (nem. Alemanne) gladnica, grameljivac; neobuzdan ovek, pustahija.
alamanka (tur. Alman Nemac) vrsta sablje
nemake izrade.
ala marna (ital. alla marcia) iuz. oznaka da
kompoziciju treba izvesti u tempu mara,
koranice.
alantijazis (gr. allas, allantos kobasica) med.
oboljenje usled trovanja kobasicom; botulizam.
alantoida (gr. allas, eidos izgled, vid, oblik)
zool. zaedna beika, zaednica, omota
zametka kod viih kimenjaka (sisara, riba i
gmizavaca), pomae kod gmizavaca i ptica
disanje, a kod sisara jo i ishranjivanje
zametka.
alantoidna tenost zool. tenost koja se nalazi
izmeu alantoide i amniona.
alantotoksikon (gr. allas, allantos kobasica,
toksikon otrov) hem. otrov koji se razvija u
pokvarenim digernjaama i krvavicama.
ala prima (ital. alla prima) slik. odmah,
najednom slikati, tj. bez prethodnog gruntiranja.
alarm (fr. alarme, ital. all'arme) voj. uzbuna,
poziv ili znak ka oruju; nemir,
nespokojstvo, zabrinutost; strah.
alarmantan (fr. alarmant) uznemiravan, koji
uznemiruje, uznemirujui, koji izaziva ili
stvara
nespokojstvo
i
zabrinutost,
obespokojavajui.
alarmirati (fr. alarmer) uzbuniti, u zbunjivati,
praviti uzbunu, pozvati ka oruju; uznemiriti,
zastraiti, obespokojiti.
alarmist (fr. alarmiste) raznosa uznemiru-juih
vesti.
alas (ma. halasz) onaj koji se bavi ribolo-vom,
ribar; halas.
alat (tur. al crven, at konj) alatast konj, rian.
alat (arap. alat, tur. alat) pribor, sve to je
potrebno za rad, naroito runi, orue.
alata (lat. afferre doneti, donositi, allatus
donesen) pl. sve ono to sena donese sobom
kad se udaje, miraz, prija.
alativ (fr. allatif) u ugro-finskoj jezikoj grupi
naziv za pade kojim se obeleava predmet
kome je upuena neka radnja, na kome e se
ostvariti neka radnja.
alatracija (nlat. allatratio) lajanje na; napad na
nekog grdnjama.
alatura (nlat. allatura, afferre donositi) prav.
miraz; dodatak u novcu za izdravanje
kue.
alaturka (ital. alla turca) na turski nain, po
turski (za razliku od evropskog, zapadnjakog); supr.: alafrZnka.
alaun (nem. Alaun, lat. alumen) stipsa.

albuminimetar

alafranka (ital. alla franca) na evropski nain,

po evropski, po zapadnjaki (za razliku od
turskog, orijentalskog, islamskog); supr.:
alaturka.
alah (arap. a-ilah) bbg, pravi bog.
alacija (nlat. alatio, lat. alatus krilat) davanje
krila; fig. ubrzanje, pourivanje.
alba (lat. albus beo) duga bela tunika kod starih
Rimljana; bela, do zemlje duga, koulja
katolikih svetenika za vreme mise.
Alba Greka (lat. Alba Graeca) jedan od starih
naziva za Beograd.
albanolog strunjak za albanologiju.
albanologija nauka koja se bavi prouavanjem albanskog jezika, knjievnosti i
kulture.
albatros (eng. albatross) zool. velika bela
morska ptica koja nagovetava buru.
albacija (nlat. albatio) beljenje, sjajanje metala,
naroito bakra; posrebravanje metala;
tobonje pretvaranje bakra u srebro;
albifikacija.
albedo (lat. albus beo, svetao, sjajan) broj koji
pokazuje mo odbijanja svetlosti od tela koje
samo ne svetli; potpuno belo telo imalo bi
albedo =1, jer bi odbilo svu svetlost.
albertotipija tip. izrada tipografskih ploa
fotografskim putem, nazvane po pronalazau, minhenskom fotografu Jozefu
Albertu (18251886).
Albertina zbirka crtea i gravira u Beu, jedna
od najbogatijih u Evropi (preko 600.000
listova); osnovao je vojvoda Albert od
Saksen-Teena (17381822).
albinizam (lat. albus beo) med. nasledio odsustvo
bojene materije, pigmenta u koi kod ljudi i
ivotinja, usled ega koa i kosa izgledaju
bele, a oi crvenkaste.
albino (um. albino, lat. albus beo) med. onaj koji
boluje od albinizma.
Albion (kelt. brdska zemlja") staro, danas
samo pesniko ime Velike Britanije.
albit (lat. albus beo) min. beli feldspat.
albifikacija (nlat. albification) v. albacija.
albolit (lat. albus beo, gr. Hthos kamen) vrsta
odlinog belog cementa.
albugo (lat. albugo) med. bela mrlja na
ronjai oka.
album (lat. album belo) belina, knjiga sa belim
listovima, koju treba ispuniti slikama u boji,
crteima i sl.; spomenar, spomen-knjiga;
knjiga za skupljanje fotografija, potanskih
karata sa slikama, maraka itd.
albumen
(lat.
albumen
belance)
hem.
belanevina.
albumin (lat. albumen) hem. belanevinasta
materija, belanevina.
albuminat (lat. albumen) hem. materija koja u
sebi sadri belanevine.
albuminimetar (lat. albumen, gr. metron mera)
hem. instrument za odreivanje koliine
belanevine u mokrai.

albuminozan

29

albuminozan (nlat. albuminosus) koji sadri

belanevinu, belanevit.
albuminoidi (lat. albus beo) ned. supstancije po
sastavu i poreklu sline pravim belanevinama, od kojih se razlikuju uglavnom
po tome to im nedostaju neke amino-kiseline
i to su nerastvorl>ive.
albuminska hartija fotografska hartija za iju
se izradu upotrebljava iz jaja izvaena i na
toplom vazduhu osuena belanevina.
albuminurija (lat. albumen, gr. ureo mokrim)
med. izluivanje belanevine mokraom, kao
znak eerne bolesti, bolesti bubrega i dr.
albumoze (lat. albus beo) fiziol. supstance
izmeu belanevina i peptona koje se
stvaraju u elucu i guterai za vreme
varenja.
alva (tur. helva) v. halva.
alvaluk (tur. helvahk) napojnica, nagrada, ast
koju daje obino onaj koji obue neto
novo.
alvadija (tur. helvaci) onaj koji pravi i
prodaje alvum napitak od kajmaka, kukuruznog brana i dr. (boza); slastiar.
alvearij(um) (lat. alvearium) konica, pe-lanik,
trnka; jedan deo une upljine u kojoj se
skuplja una mast.
alveolaran (nlat. alveolaris) koji se tie zubnih
leita; elijast, elijski; al-veolarni ivci
vilini ivci.
alveole (lat. alveoli) l. anat. male duplje, jamice
i mehurii u pojedinim delovima tela, npr.
leita za zube u vilicama, guni mehurii u
kojima se vri izmena gasova za vreme
disanja i dr.; 2. votane elije u pelinjem
sau.
alvus (lat. alvus) anat. trbuh; med. stolica, izmet.
algaritam (arap., gr. rythmos) v. algoritam.
alge (lat. algae) bot. okreni, kriptogamne vodene
biljke, bescvetnice, talofite sa biljnim
zelenilom (hlorofilom).
algebra (arap. al-gebr) kat. sastavljanje razdvojenih delova", deo matematike koji
istrauje odnose i svojstva brojeva pomou
optih znakova; raun simbolima po
odreenim zakonima; udbenik algebre.
algebrist(a) onaj koji se bavi algebrom, znalac
algebre.
algama (gr. algema) med. bol.
algetian (gr. algeo oseam bol) bolan,
boleljiv, nastao usled bola.
algija (gr. algeo oseam bol) med. bol ivaca,
neuralgija.
algivitom ugalj stvoren od ostataka vodenih
biljaka, najee algi; otuda i naziv.
algolagnija (gr. algos bol, lagneia obljuba)
med. uivanje u bolu, pouda za bolom, izraz
koji obuhvata mazohizamm sadizam.
algologija (lat. alga, gr. logia) bog. nauka o
algama, okrecima.
algonkij(um) "(prema nazivu grupe indijan-sk ih
plemen a Sev ern e A mer ik e

Algonki) pretkambrijsko doba u razvitku

Zemlje iz kojeg su poznati prvi tragovi
ivota.
algorizam (arap.', gr. rythmcs) v. algoritam.
algoritam (arap., gr. rythmos odnos) 1. vetina
raunanja, etiri osnovne raunske radnje i
udbenik o tome (izraz potie od arapskog
matematiara
Mohameda
ibn
Musa
Alharizmi); 2. logiki algoritam pokua] da
se logike operacije zamene ciframa i
raunskim metodama, dakle, pokuaj jedne
matematike ili simboli-ke logike; opte
usvojen nain pripreme za digitalne raunare;
u srednjem veku upotrebljavali su se i izrazi
algorizam, algaritam.
algospazmus (gr. algos bol, spasmos gr) med.
gr miia praen bolom.
algofon (gr. algos bol, phonos ubistvo) med.
sredstvo protiv zubobolje od slaiinog ulja i
piritusa.
algrafija (gr. graphfa) tip. postupak pri ravnom
tampanju aluminijskim mesto kamenim
ploama, koji odgovara litogra-fiji.
Aldebaran (arap.) astr. volovsko oko", zvezda
prve veliine, jasno crvene svetlosti, u
sazveu Bika".
aldehid (nlat. alcohol, dehydrogenatus li-en
vodonika) hen. alkohol lien jednog dela
vodonika, organska hemijska tenost ljuta
mirisa.
aldobrandinska svadba rimska zidna slika
pronaena 1606. god.; pripadala je kardi-nalu
Aldobrandiniju.
aldum (tur. aldim) zlato.
alduma (tur. aldim akcesi) aenje koje ini
kupac nakon kupovine na pazaru ili u ariji;
napojnica.
ale! (fr. allez) hajdete, idi, napred!
alea jakta est (lat. alea jacta est) posl. kocka je
baena, tj. konano sam se odluio na neko
delo, sad kud puklo da puklo! Cezare-ve rei
kada je preao Rubikon.
aleatiko (ital. aleatico) vrsta odlinog slatkog
toskanskog crvenog vina od muska-tovog
groa.
aleator (lat. alea kocka, aleator) igra kockom,
igra na sreu, kockar.
aleatorij(um) (lat. alea kocka, aleatorium)
igranica, kockarnica.
aleatorika (lat. alea kocka) muz. izvoenje koje
se temelji na sluajnosti; nastala je u novoj
muzici svoenjem kompozicije na niz
obrazaca iji se poredak preputa volji
izvoaa.
aleatorni (lat. alea kocka) sluajan; mat.
aleatorna promenljive: sluajna promenljive.
alev (pere.) crven, plamene boje.
alegat (lat. allegatum) navedeno mesto, na-vod,
izvoenje, pozivanje na neki zakon.
alegata (lat. allegata) pl. mesta navedena iz
drugih dela, uputstva.

alegacija

ZO

alegacija (lat. allegatio) navoenje, pozivanje na

spis, delo ili pisca; navoenje injenica;
tvrenje.
alegorizirati
(gr.
allegoreo
drukije
izraavam, drukije prikazujem) v. alegorisati.
alegorija (gr. allegoria) poet. govor u kome se
pojmovi i misli iskazuju drukije, a ne
reima koje ih direktno izraavaju, slikovit
govor, slikovito objanjenje pojma ili misli.
alegorisati (gr. allegoreo) slikovito govoriti ili
pisati; izraavati misli zavijeno, u slikama,
a ne direktno.
alegorist(a) (gr. allegoriks) onaj koji
prikazuje neto u slikama, slikovito.
alegorian (gr. allegorikos) iskazan slikom,
slikovit, zavijen.
alegramente (ital. allegramente) v. alegro.
alegretino (ital. allegrettino) muz. umereno
alegreto.
alegreto (ital. allegretto) muz. manje ivo,
manje veselo, manje brzo nego u alegro.
alegrisimo (ital. allegrissimo) muz. vrlo sivo,
vrlo veselo, to ivlje; alegro asai, alegro di
molto.
alegro (ital. allegro) muz. veselo, sivo, brzo; kao
imenica: komad koji treba izvoditi veselo,
ivo i brzo; alegramente.
alegro asai (ital. allegro assai) muz. v.
alegrisimo.
alegro vivae (ital. alegro vivace) muz. ivahno.
alegro di molto (ital. allegro di molto) muz. v.
alegrisimo.
alegro kon brio (ital. allegro con brio) muz. vrlo
veselo, sa arom, vatreno; alegro kon
spirito, alegro kon fuoko.
alegro kon mogo (ital. allegro con moto) muz.
uzburkano, hitro, brzo.
alegro kon spirito (ital. allegro con spirito) muz.
v. alegro kon brio.
alegro kon fuoko (ital. allegro con fuoco)
muz. v. alegro kon brio.
alegro maestozo (ital. allegro maestoso) muz.
odmereno hitro, sa dostojanstvom.
alegro ma non tropo (ital. allegro ma pop
troppo) muz. ne odvie brzo.
alegro moderato (ital. allegro moderato) muz.
umereno veselo, umereno brzo.
alegro non tango (ital. allegro pop tanto) muz. ne
mnogo brzo.
alegro furiozo (ital. allegro furioso) muz. strasno
i brzo.
aleja (fr. allee) drvored; etalite izmeu dva
reda drvea; uzan prolaz.
alejkum selam (tur. 'alaykum-u-ssalam)
muslimanski pozdrav: mir meu vama!
aleksandrijski koji se dogodio u Aleksan-driji,
koji potie iz Aleksandrije, po-morskog
grada u Donjem Egiptu, koji je osnovao 331.
pre n.e. Aleksandar Veliki i bio je u prvim
vekovima pre i posle nae ere glavno sedite
grkog obrazovanje i grke knjievnosti;
otuda: aleksandrij-

ska biblioteka, aleksandrijski gramati-ari,

aleksandrijski
filozofi
(aleksan-drijska
kola), i dr.
aleksandrina svili slina tkanina od lana i
pamuka.
aleksandrinac poet. dvanaesterac, esto-stopni
stih sa cezurom posle estog sloga, nazvan
po velikom starofrancuskom romanu o
Aleksandru Velikom, iz HP veka; klasian
stih Francuza.
aleksandrinci ovim se imenom zove 70 aleksandrijskih naunika-tumaa; up. Septua-ginta.
aleksandrinstvo nauio sitniarstvo, suva
uenost radi uenosti, bez ikakve veze sa
stvarnim ivotom, kao npr. u HUP veku.
aleksandrit (gr.) min. vrsta dragog kamena.
aleksija (gr. a-, lexis govor) psih. patoloka
nesposobnost da se pisane ili tampane rei
itaju sa razumevanjem (dolazi usled povrede
velikog mozga).
aleksin (gr. alexo pomaem, titim) hem.
svaka materija krvnog seruma koja rastvara
strane elice.
aleksipiretikon (gr. alexo branim, rug vatra)
med. sredstvo protiv groznice.
aleksit (gr. alexo branim) med. sredstvo za
spasavanje i pomo, naroito protivotrov;
aleksiterijum.
aleksiterian (gr. alexeterios) koji dejstvuje
kao protivotrov, protivotrovni.
aleksifarmakon (gr. alexo branim, pharmakon lek) med. lek protiv trovanja,
protivotrov.
aleksifarmacija (gr.) nauka o protivotro-vima.
alektacija (lat. allectatio) mamljenje, primamljivanje, izazivanje drai; ist rad (u
bakrorezu).
alektriomantija (gr. alektryon petao, man-tef a
proricanje) proricanje po pevanju petlova.
alektriomahija (gr. alektryon petao, mache
borba) borba petlova (kao slika istinske
borbe kod starih Grka bila veoma omilje-na
zabava).
alelopatija (gr. allelon naizmenian, pat-hos
doivljaj, delovanje, uticaj) nauka koja se
bavi prouavanjem biohemijskih uticaja
izmeu biljaka.
aleloftorija (gr. allelon meusobni, uzaja-mni,
phtefro unittavam, allelophthorfa) fil.
izraz kojim je Aristotelo nazvao nagon, u
prirodi i ivotinjskom svetu, za nemilosrdnom
meusobnom borbom i uni-tavanjem.
aleluja (hebr. hallal, hilel jah hvalite boga)
pripev u crkvenim pesmama; pesma u slavu
boga; aliluja.
alem (arap. alam znak, simbol) neki dragi
kamen spram koga se vidi veerati, u ponoi
kao u po dana" (nar. pesma); u arapskom,
pored ostalih mnogih znaenja, ova re znai
i pozlaene jabuka na vrhu minareta.

alemanda

31

alemanda (fr. allemande) muz. igra u 2/4 ili 4/4

taktu, umerenog tempa (nemakog porekla).
Alemani (nem. Alemannen) staronemaki naziv
glavnog i najveeg dela stanovnitva june
Nemake, za razliku od vladajuih Franaka
(otuda Francuzi i danas zovu Nemaku
Alemanj", tj. zemlja u kojoj ive Alemani).
alentando (ital. allentando) muz. poputajui,
zadravajui, usporavajui; alen-tato.
alentato (ital. allentato) muz. v. alentando.
aleiteza (gr. allos drugi, thesis poloaj,
metanje) med. prisustvo stranih tela u
ovejem organizmu i bolest koja usled toga
nastaje.
aleopat (gr. alloios drukiji, pathos bolest) lged.
v. alopat.
aleopatija (gr. alloios, pathos) ned. v. alopatija.
alergeni (gr. allos drugi, ergon delo) ned.
supstancije ivotinjskog ili biljnog porekla
koje u preosetljivih osoba izazivaju alergiju.
alergija (gr. allos, ergon) med. promenjena
sposobnost reakcije organizma na neku vrstu
zaraznih klica kojima je taj organizam ve
jednom ranije bio zaraen.
alergian (gr. allos, ergon) med. koji pati od
alergije.
alet (arap. hhilat) odelo; sveana, poasna
haljina kojom je sultan darivao vezire.
aletiologija (gr. aletheia istina, logia) nauka (ili:
uenje) o istini.
aletofil (gr. alethes istinit, philos prijatelj)
prijatelj istine, onaj koji voli istinu; filalet.
aleuromantija (gr. aleuron penino brano,
mantefa) proricanje iz brana koje se prinosi
na rtvu.
aleurometar (gr. aleuron brano, metron
mera) instrument za ispitivanje valjano-sti i
istoe brana.
aleuron (gr. aleuron penino brano) bog.
okruglasta i kristalizovana organska tvar,
slina zrncu, u biljnim elijama, sastavljena
od kristalizovane belane-vine.
aleuronat (gr. aleuron penino brano) bog.
belanevina koja se nalazi u penici.
alef (hebr. aleph) prvo slovo jevrejskog i
fenianskog pisma; up. alfa.
alibi (lat. alibi) prav. drugde, na drugom mestu,
stvarna neprisutnost jedne osobe na nekom
mestu, gde je ta ista osoba, prema tvrenju
neke druge osobe, u odreeno vreme toboe
bila; dokazati svoj alibi znai: dokazati da u
izvesno vreme nisam bio na izvesnom mestu.
aligator (ital. alligatore, p. el lagarto) zool.
ameriki krokodil; kajman.
aligacija (lat. alligatio) meavina metala
nejednake vrednosti u jednu masu, slitina,

alimfija
smesa, legura; fig. primesa, primesak, dodatak;
alijaa.
aligirati (lat. alligare) sliti, slivati, sme-ati;
legirati.
alizari (p. alizari) bog. levantinske bro; koren
broa.
alizarin (p. alizari) hen. lepa crvena boja koja
se danas dobiva iz antracena, dok je ranije
dobivana iz korena broa; aliza-rinsko
modrile* najlepa i najpostojanija alizarinska
modra boja, iste vrednosti kao i indigova
modra boja; ua. alizari.
aliirati (fr. allier) vezati savezom, sklopiti savez,
udruiti; svezati brakom, opri-jateljiti;
obino: aliirati se.
alija (arap. 'aliya) prazna i nenaseljena spahijska zemlja.
alijaa (fr. alliage) v. aligacija.
alijansa (fr. alliance) spajanje, udruivanje;
savez; oroavanje, prijateljstvo; brana
veza; Sveta alijansa (fr. belle alliance), lepi
ili sveti savez izmeu Rusije, Pruske i
Austrije 1815. god.
alijas (lat. alias) inae, sem toga, drugim putem,
drukije.
alijevacija (lat. alienatio) otuivanje, otu-enje;
razmena, prodaja, zalog; med. odstupanje od
prirodnog stanja; duhovno ra-strojstvo (lat.
alienatio mentis).
alijenizam (lat. alienus tu, fr. alienisme) med.
duevno rastrojstvo, ludilo.
alijenirati (lat. alienare) prav. otuiti, otu-ivati,
ustupiti drugom (pravo ili svoji-nu); odvratiti,
premamiti (muterije); poludeti.
alijenist(a) (fr. alieniste) lekar za duevne
bolesti.
alikante (p. alicante) vrsta panskog vina iz
okoline grada Alikante.
alikvaitan (lat. aliquantum) mat. koji se sadri u
veem broju, ali ovaj nije njime deljiv bez
ostatka, npr. 5 i 7 su alikvante ili alikvantni
delovi broja 12; supr. alkkvotan.
alikvota (lat. aliquoties) mat. broj koji se sadri u
drugom broju bez ostatka, npr. 2, Z, 4, 6 su
alikvote broja 12.
alikvotan (lat. aliquoties) koji se sadri u
veem broju bez ostatka.
aliluja, v. aleluja.
aliment(a) (1. alimenta) pl. novac za izdravanje
i vaspitanje vanbrane dece.
alimentar (lat. alimentarius) prav. onaj koji po
nekom zavetanju prima izdravanje.
alimentarna intoksikacija med. trovanje hranom.
alimentacija (lat. alimentatio hranjenje) ishrana;
izdravanje, npr. vanbrane dece.
alimentirati (nlat. alimentare) ishranjiva-ti,
izdravati, snabdeva hranom.
a limine (lat. a limine, s praga) odmah,
smesta, odluno (npr. odbiti neki predlog,
ponudu, savet i sl.).
alimfija (gr. a- ne, bez, lat. lyrnpha voda) med.
nedostatak limfnih lezda.

al ingroso

32

al ingroso (ital. ali ingrosso) trg. na veliko; up.

an gro.
alineja (lat. a od, linea red) nov red, novi pasus,
novi paragraf; odeljak koji poinje novim,
neto uvuenim redom.
alinjirati (fr. aligner, lat. a linea) pore-ati u
jednom pravcu, poravnati po koncu, doterati
pod konac, postrojiti, urediti, svrstati.
aliptika (gr. alefpho maem, trljam) vetina
masiranje, nauka o leenju trljanjem.
alir(a) (fr. allure) hod, nain kretanja; trag
divljai; fig. nain hoda i dranja nekog
oveka, ponaanje, vladanje.
aliskaf (lat. ala krilo, gr. skaphos laa) vozilo
s krilima, hidrokrilac, vodokri-lac.
aliteracija (nlat. aliteratio) poet. pesnika figura
koja se sastoji u tome da vie rei u jednom
stihu poinju jednim istim su-glasnikom, npr.:
Ona poji po putu putnike".
aliterirati (lat. ad littera slovo) praviti
aliteraciju; sluajno ili hotimino ponavljati
ista slova, iste slogove.
alitura (lat. alere hraniti, alitura) hranje-nje,
ishrana, sposobnost tela da hranljivim
sokovima nadoknadi ono to je izgubilo.
alifatina jedinjenja hem. organska je-dinjenja u
ijim su molekulima atomi ugljenika
povezani meu sobom u vidu jedinstvenog ili
razg^anatog lanca.
alka (tur. halka) v. halka.
alkazar (arap.) dvorac, dvor, palata.
alkalescencija
(nlat.
alcalescentia)
hem.
preovlaivanje jednog alka lij a: razvijanje
alkalija koji se brzo isparava tj. amoni-jaka.
alkalescirati (nlat. alcalescere) hen. razvijati
alkalij koji se brzo isparava (amoni-jak).
alkali (arap. halkah) hem. so koja se dobija iz
pepela morskih biljaka; potaa.
alkalizacija (nlat. alcalisatio) hem. proizvoenje
(ili: dobivanje) lune soli.
alkalizirati (lat. alcalisare) hen. proizvoditi (ili
dobijati) lunu so.
alkalij (arap. halkah) hen. so koja se dobija iz
pepela morskih biljaka; potaa.
alkalije (arap.) pl. hem. hidroksidi alkalnih
metala, imaju bljutav ukus i veoma su
otrovni.
alkalimetar (arap. halkalf, gr. metron mera)
hem. sprava kojom se odreuje koliina
istih ili sa ugljenom kiselinom spoje-nih
alkalija u potai ili soli.
alkalimetrija (arap. halkah, gr. metron mera)
he, nauka o ispitivanju sode ili potae;
ispitivanje sode i potae pomou alkalimetra.
alkalni metali hem. metali prve grupe pe-riodnog
sistema:
litrijum,
natrijum,
ka-lijum,
rubidijum, cezijum i francijum;

Alkuran
elektropozitivni su, hemijski najreak-tivniji,
razlau vodu; vodeni rastvori njihovih
hidroksida i oksida imaju al-kalno dejstvo.
alkaloidi (arap. halkali, gr. efdos) hem. azot-ni
organski spojevi biljnog porekla, otrovni i
gorka ukusa; do danas ih je u hemiji poznato
vie od sto (kinin, ko-kain, kofein, atropin,
morfin, nikotin, strihnin, teobromin i dr.),
od kojih su neki veoma lekoviti.
alkatifa (arap., p. alcatifa) fini orijen-talski
ilim, sa osnovom od vune i svile, a arom
od zlatnog i srebrnog konca.
alkejski stih (gr. Alkalos) poet. stih od pet stopa,
od kojih su prve tri i poslednja jambi, a
etvrta anapest i-i-i-i i-i-), po slavnom
grkom liriaru Alkeju, iz Mitilene na
Lezbosu, koji je iveo 600. god. pre nae ere;
alkejska strofa strofa od etiri stiha, od kojih
dva jedanaester-ca, jedan deveterac i jedan
deseterac.
alkovn (arap. al-qubeh, p. alcoba) odeljenje
odreeno za spavanje koje ne prima svetlost
direktno spolja, nego tek iz drugih odeljenja,
kroz staklena vrata i prozore; udubljenje u
sobi sa posteljom; lonica.
Alkoran (arap. Al-qur' ap) v. Korav.
al korzo (ital. al corso) trg. po kursu, po
sadanjoj vrednosti novca.
alkotest (kovanica od delova rei alkohol i lat.
testis svedok) provera koliine alkohola u
nekom organizmu.
alkohol (arap. al-qohhlu) l. najbolji, savreno
preien prah, npr. od kore kina-- drveta,
eleza i dr.; 2. potpuno preien piritus
izluen iz vina, piva, rakije i dr.; opojno
pie.
alkoholat (arap.) vrsto hemijsko jedinjenje
alkohola sa nekom soli.
alkoholatura (arap.) hem. meavina sveih
biljnih sokova sa alkoholom.
alkoholi (arap.) pl. hem. organska hemijska
jedinjena ugljenika, vodonika i kiseonika.
alkoholizam (arap.) opti naziv za sve tetne
uticaje na oveji organizam i drutvo koji
dolaze usled prekomerne upotrebe opojnih
pia, naroito rakije.
alkoholizacija (arap.) hem. osloboenje pirituse
od vode, preiavanje alkohola; mean>e
alkohola sa nekom tenosti.
alkoholizirati (arap.) hem. preista do stepena
najvee finoe, npr. neki prah; izluiti
piritus iz neke tenosti; osloboditi od vode;
pomeati sa alkoholom.
alkoholiar (arap.) ovek koji je suvie odan
uivanju alkoholnih pia, pijanica.
alkoholometar (arap., gr. metron mera)
sprava za odreivanje koliine alkohola u
nekom opojnom piu.
alkoholometrija (arap., gr.) nauka o
odreivanju koliine alkohola u nekom
opojnom piu.
Alkuran (arap. Al-qur' ap) v. Koran.

almaviva
almaviva vrsta kratkog ogrtaa, nazvanog,
verovatno, po grofu Almavivi, junaku Bomareove komedije i Mocartove opere
Figarova enidba".
Almagest (arap. al, gr. megfste, syntaxis)
naslov arapskog prevoda astronomskog dela
Ptolomejevog; gr. megale syntaxis, lat.
magna constructio veliki sklop.
almada, almadet (arap. al ma'dijat) crnaki
amac od kore drveta; vrsta brze jedrili-ce u
istonoj Indiji.
almaz (gr. asamas, tur. elmas, arap. almas)
dijamant.
alma mater (lat. alma mater mati koja hrani)
asna majka", naziv za univerzitet i veliku
kolu.
almanah (arap. al-manakh) kalendar; godinjak, zbornik koji izlazi godinje.
almandin (po gradu Alabanda u Maloj Aziji)
min. crvenol>ubiasti granat (dragi kamen).
almarada (tl. almarada) bode sa tri reza.
al marko (ital. al marco) trg. prema istoj teini
zlata i srebra.
almoraham (arap.) prvi mesec u godini po
arabljanskom kalendaru.
almukantarat (arap.) astr. krug na nebu para-lelan
sa vidikom, horizontom.
alo- (gr. allos) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: drugi, drukiji, razliit, npr.
alogen; up. alotigen.
alogandromelin (gr. allos drugi, apeg, ap-dros
ovek, melos ud) zool. nakaznost koja se
sastoji samo u tome to neka ivotinja ima
udove sline ovejim.
alogen (gr. allos drugi, genos rod) stranac,
tuinac.
alogija (gr. alogfa) nerazumnost, nesmilje-nost,
besmislica, glupost.
alogian (gr. a-, logos um, razum) koji nije u
skladu sa zdravim razumom, nerazuman,
nelogian.
alogotrofija (gr. alogos protivan svrsi, trepho
hranim)
nednesrazmerna
ugojenost
pojedinih delova tela; nesrazmernost u
razvitku udova usled nejednake i nesrazmerne ishrane pojedinih delova tela.
alograf (gr. allos drugi, grapho piem) tu
rukopis, tu potpis.
alodijalan (nlat. allodialis) slobodan od
plaanja danka.
alodijalna dobra (stnem. al-, 6t) imanja koja su
postala od lenskih feudalnih, no s tom
razlikom to je sopstvenik mogao njima
slobodno raspolagati, zaduiti ih, prodati ili
ostaviti nekome u nasledstvo.
alodij(um) (stnem. al-6t) slobodno dobro, tj. ono
koje nije dobiveno u leno, nego koje je
potpuna sopstvenost, nasleeno dobro.
alodoksija (gr. allos drugi, doxa miljenje)
drukije (ili: pogreno) miljenje ili uenje;
up. heterodoksija.
aloin (gr. aloe) hen. materija koju sadri u sebi
lie biljke aloje.
Z Leksikon

33

alotriofagija
aleja (gr. aloe) vot. istonjake, naroito
afrika, biljna vrsta iz ijeg se lia cedi
gorak sok, od koga se spravljaju lekovi.
alokacija (nlat. allocatio) dodavanje, dodatak;
trg. odobravanje nekog rauna, ili stavke
docnije unesene u raun.
alokvij(um) (lat. alloquium) v. alokucija.
alokvirati (lat. alloqui) osloniti, oslovlja-vati.
alokucija (lat. allocutio) oslovljavanje; kratka
beseda, kratak govor, naroito govor kojim
papa
pozdravlja
kardinalski
sabor;
alokvijum.
alolalija (gr. allos drugi, laleo brbljam,
govorim) ned. pravljenje omaaka u govoru,
pogrean govor.
alomorfizam (gr. allos, morphe oblik) slinost
ili identinost strukture dveju supstancija sa
razliitim kristalnim oblicima.
alomorfija (gr. allos, morphe oblik) hen. v.
alotropija.
alon (fr. allons) hajdmo!, napred!, ura!
alon (fr. allonge) trg. list koji se prila-e uz
menicu, a na koji se stavljaju indosa-menti;
produak, produetak, nastavak (npr. na
nekom stolu); dug konopac pomou koga se
konji ue kasanju.
aloniman (gr. allos drugi, bputa ime) pod
drugim (ili: tuim) imenom.
alopat (gr. allos, pathos bolest) med. lekar koji
lei pomou alopatije; prijatelj, pristalica
alopatije; up. aleopat.
alopatija (gr. allos, pathos) ned. metoda leenja
kod koje se bolest s jednog dela tela prenosi
na neki drugi deo; alopateki metod leenja,
upotreba lekova koji izazivaju bolesti
suprotnog dejstva, metod koji se danas uopte
primenjuje u naunoj medicini (supr.:
homeopatija); aleopatija.
alopekija (gr. alopekia opadanje dlaka, kose)
ned. bolest opadanja kose, elavljenje, elavost; alopecija.

alopecija ned. v. alopekija.

aloplastika (gr. allos drugi, plassein uobli-iti,
uobliavati)
med.
zamenjivanje
jednog
izgubljenog dela tela drugim uzetim od
nekoga drugog; transplantacija.
aloteza (gr. allos, thesis postavljanje) llv.
prelaenje jednog glasa u drugi.
alotigen (gr. allothi na drugom mestu, gen-pab
raam) koji je postao drugde.
alotrije (gr. allotrios tu) pl. sporedne (ili: tue)
stvari, tua zanimanja; nered, nepri-stojnost.
alotriodontija (gr. allotrios, odtis zub)
nametanje tuih, vepggakih zuba.
alotriologija (gr. allotrios, logos govor) meanje
(ili: umetanje) stranih stvari u govor.
alotriofagija (gr. alltrios, phagein jesti) ned.
bolesna elja za jedenjem stvari koje nisu za
jelo.

alotropan

34

alotropav (gr. allos drugi, tropos nain) heh.

koji se pojavljuje u vie razliitih oblika ili
stanja.
alotropija (gr. allos, tropos) he*, svojstvo tvari,
supstancije, elementa da se poja-vl>uje u
posve razliitim oblicima, npr. ugljenika da
postoji kao grafit i dijamant; alomorfija; up.
izomerija.
alotrofija (gr. allos, trophe hrana) bkol. osobina
ljudi, ivotinja i beshlorofil-nih biljaka da ne
mogu iveti od anorgan-skih jedinjenja, nego
im je potrebna organ-ska hrana; supr.
autotrofija.
alohorija (gr. allos, choreo idem, raspro-stirem
se) bkol. rasprostiranje plodova i semena
posredstvom spoljanjih faktora: vetrom,
ivotinjama, vodom.
alohroizam (gr. allochroos promenjene boje)
menjanje (ili: prelivanje) boja.
alohroiav (gr. allohroos) koji menja boje,
koji se preliva.
alohton (gr. allos drugi, chthon zemlja) koji je
poreklom iz nekog drugog mesta ili kraja.
allaka (per. alpacca) l. zool. vrsta peruanske late,
veoma cenjene po svojoj odlinoj vuni; 2.
kordiljerska tkanina od alpakine vune; 3. hen.
galvanski posrebrena elitna, novo srebro.
al- pari (ital. al pari) trg. jednak, koji ima
jednaku vrednost, iste vrednosti ili sadrine;
jednakost nominalne i stvarne vrednosti,
naroito kod novca.
alpijski (lat. Alpes, alpinus) koji pripada
Alpima, koji ima oblik Alpa; alpijska rasa,
mali, kratke lubanje i smee boje lica ljudi
koji ive oko Alpa, u istonoj i junoj Evropi.
alpini (ital. alpini) voj. alpijski lovci,
italijanske i francuske trupe, od 1872, za
uvanje i zatitu alpijskih dolina.
alpinizam (lat. Alpes) poznavanje i prouavanje
Alpa, naroito: penjanje na Alpe; u irem
smislu: sva nauna i sportska bavljenja
visokim
planinama;
planinski
sport,
planinarstvo.
alpinist(a) prouavalac Alpa, penja na Alpe;
planinar.
alpinistika (lat. Alpes) v. alpinizam.
alpinum (lat. alpinum) vrt zasaen alpij-skim
biljkama, naroito vetaki breuljak u vrtu
zasaen alpijskim biljkama.
al pjaere (ital. al piacere) muz. po volji,
prema dopadanju, kako se hoe.
al pjaimento (ital. al piacimento) muz. v. al
pjaere.
alporama (lat. Alpes, gr. orao gledam,
vidim) posmatranje (ili: razgledale) visokih
planina, pogled na gleere, lednja-ke.
al punto (ital. al punto) u taku, savreno
tano, potpuno saglasno; apunto.
alrauna (stnem. alruna, nem. Alraune) u
nemakoj mitologiji: duh koji prorie, docnije
neko malo demonsko bie u ovejem

alternacija

obliku; po tome nazvan koren mandragore,

koji je slian ovejem liku, iz koga su, po
starom verovanju, postali ti patuljci--proroci;
gatalica, arobnica.
al rigore di tempo (ital. al rigore di tempo) muz.
strogo u taktu.
al seko (ital. al segno) nuz. ponavljanje jednog
odeljka od izvesnog znaka.
alster v. ulster.
alt (lat altus visok, ital. alto) muz. drugi glas,
vii srednji glas; peva koji peva alt;
mezosopran.
altan(a) (lat. altus, ital. altana) apx. balkon,
isggust, doksat na gornjim spratovima neke
graevine.
alta otava (lat. alta ottava) muz. izraz kojim se
oznauje da treba izvoditi za oktavu vie.
altar (lat. alta aga visok rtvenik) v. oltar.
alteja (gr. althaia, lat. althaea) vot. beli slez,
biljka iji se koren upotrebljava kao lek
protiv kalja.
alterancije (nlat. alterantia) pl. med. v. alte-rativa.
altera pare (lat. altera pars drugi deo) druga
strana, protivna, protivnika strana.
alterativa (nlat. alterativa) pl. ned. lekovi koji
izazivaju
promenu,
koji
postepeno
poboljavaju sokove.
alteracija (nlat. alteratio) menjanje na gore,
promena, izmena, preobraanje, preina-enje;
pogorp!anje;
oteenje;
uzbuivanje;
uzbuenje, uasavanje, gnev; muz. akord ili
ton povien ili snien hromatskim znakom.
alter ego (lat. alter ego drugi ja) 1. lice koje je
od drugog nekog lica ovlaeno da moe
potpuno u njegovo ime raditi, zamenik,
zastupnik; 2. ovek po miljenju i oseanju
potpuno blizak i srodan drugom nekom
oveku, istomiljenik.
alterirati (nlat. alterare) menjati, promeniti,
izmeniti na gore; kvariti, pokvariti, pogorati;
uplaiti, zbuniti; uzbuditi, rasrditi.
alterkacija (lat. altercatio) prepirka, ra-spra,
svaa; raspravljanje, diskusija.
alternativa (lat. alternativa) izbor izmeu
dvoga, opredeljivanje za jednu od dve odluke,
teak izbor jedne od dveju mogunosti; log.
alternativni sudovi su 1. oni koji se mogu jedan
drugim zameniti a da se njihov smisao ipak
ne izmeni, npr.: Galilej je otkrio zakone
padanja", ili: Zakone padanja otkrio je
Galilej"; 2. oni disjunk-tivni sudovi iji se
predikat sastoji samo iz dva pojma koji jedan
drugi iskljuuju, npr.: Jedno elektrine telo
je ili pozitivno ili negativno elektrine".
alternativan (nlat. alternativus) naizmeni-an.
alternator (nlat. alternator) fiz. maina za
proizvoenje naizmenine struje.
alternacija (lat. alternatio) smenjivanje, odmenjivanje; smena, odmena; smenjenost, od-

alternirati

35

menjenost; ped. 1. neizmeninost u rasporedu

asova izmeu teih i lakih predmeta; 2.
ako u jednom razredu ima vie grupa,
onda dok se jednoj predaje, druge imaju tzv.
tiho zanimanje, npr. da neto prepisuju, crtaju
i sl.; gram. prevoj (kvali-tativni, kvantitativni,
samoglasniki, suglasniki).
alternirati (lat. alternare) smenjivati se,
odmenjivati se; kolebati se; med. alterni-rajua
groznica povratna groznica.
alterum tantum (lat. alterum tantum) jo
jednom toliko, dvostruko; trg. kamate koje su
se popele do visine glavnice.
altes (fr. altesse) visoanstvo, visost, svetlost
(titula).
altimetar (lat. altus visok, gr. metron me-rilo,
mera) visinomer, sprava za merenje visina.
altimetrija (lat. altus, gr. metrfa) vetina ili
nauka merenja visina.
altin (tur. altin) l. zlato, turski zlatni novac,
dukat; 2. ruski bakreni novac.
alting (dan.) islandski parlamenat.
altiora (lat. altiora) pl. vie stvari, via znanja,
vie nauke; ii od altiora (alciora) ii
napred, ii navie, teiti za viim stvarima;
alciora.
altist(a) (ital. alto) uz. peva koji peva alt.
altokumulusi (lat. altus visok, cumulus
gomila) kumulusni oblaci na visini od 48
km; up. kumulus.
altostratusi (lat. altus, stratus prostrt) stratusni
oblaci na visini od 48 km; up. stratus.
altruizam (od ital. altrui drugi, lat. alteri huic
ovom drugom) fil. nain oseanja, miljenja i
delanja koji se upravlja obzirima na dobro
svojih blinjih, pa i celoga oveanstva;
ljubav prema blinjima, nesebinost; termin
potie od O. Konta; tuizam.
altruist(a) ovek koji se u svom miljenju i radu
upravlja
ljubavlju
prema
blinjima,
ovekoljubac.
altum silencijum (lat. altum silentium) duboka
tiina, duboko utanje.
aluvijalan (nlat. alluvialis) nanosni.
aluvij(um) (lat. alluvium naplava, naplavljeno)
geol. najgornji, tj. najmlai slojevi Zemljine
kore koji su postali nanosom.
aluvio (lat. alluvio naplavljenje) prav. poveanje
obalskog zemljipgga usled postepe-nog nanosa
zemlje i peska plavljenjem; ovo poveanje
pripada sopstveniku obalskog zemljita na
osnovu tzv. aluvionog prava.
aludirati (lat. alludere) smerati, nianiti, ciljati na
koga ili to; posredno rugati se ili prebacivati
nekome neto, bocka-ti.
aluzija (lat. allusio, alludere smerati) nianjenje, ciljanje na koga ili to; govorka
figura u kojoj se, mesto prave stvari, kazuje
njoj slina koja lako moe da podseti na
onu pravu; pr. aluzivan.

alciora
alumen (lat. alumen) min. stipsa.
alumin (lat. aluminium) min. v. aluminijum.
aluminat (lat. aluminari vaspitavati, odgo-jiti)
zavod u kome se uenici, pored vaspitavanja, i hrane, pansion; alumneum.
aluminijum) (lat. alumen stipsa) hem. element
atomske mase 26,98, redni broj 13, znak A1,
metal po boji i sjaju stoji izmeu srebra i
platine, tvri od cinka a meki od bakra,
tegljiv i kovan, u tehnici veoma u upotrebi
zbog male specifine teine; alumin.
aluminozan (lat. aluminosus) stipsast, stip-sat.
alumneum (nlat. alumneum) v. aluminat.
alunirati (lat. luna mesec) pristati leteli-com na
Mesec, sleteti na Mesec.
alfa (gr. alpha) prvo slovo u grkoj azbuci; fig.
poetak; alfa i omega (a, ) prvo i poslednje
slovo grke azbuke, tj. poetak i kraj neega,
sve i sva; alfa-zraci vrsta radioaktivnih
zraka,
potiu
iz
atomskog
jezgra
radioaktivnih elemenata u tzv. procesu alfaraspada; sastavljeni su od dva protona i dva
neutrona, odnosno jezgra atoma helijuma
(alfa-estice).
alfabet (prva dva grka slova alpha, beta)
gram. latinska ili koja druga slova, osim
irilskih i glagoljskih, u odreenom redu;
alfabetski red red slova kakav je u alfabetu,
tj. a, b, c, d . . .
alfabetar (gr. alpha a, beta b) 1. spisak izraen
alfabetskim redom; 2. poetnik u itanju i
pisanju; 3. fig. poetnik u emu (u nekoj
nauci, vetini, zanatu i dr.).
alfa-zraci v. pod alfa.
alfenid metalna smesa od 60 delova bakra, ZO
delova cinka i 10 delova nikla, gal-vanskim
putem posrebrene novo srebro; naziv po
pronalazau, fr. hemiaru Al-fenu.
alfitomantija (gr. alphiton jemena pre-krupa,
jemeno brano, mantefa) gatanje u jemeno
brapo.
al fresko (ital. al fresco po sveem) slik. slikano
posnim bojama po svee malteri-sanom zidu.
Alhambra (arap. Al-hamrah) crvena kua",
mavarske kraljevska palata u Granadi,
najslavniji spomenik mavarske arhitekture.
alhemija (arap. al-qimia) naziv za najstariju
hemiju, naroito kod Arabljana; docnije, u
Evropi srednjeg veka: nenauno bavljenje
hemijom; tobonja vetina pravljenje zlata;
alhimija.
alhidada (arap. al-hadat) re.v. pokretni lenjir,
deo nonijusa, za merenje uglova.
alhimija (arap. al-qimia) v. alhemija.
alhimist(a) (arap. al-qimia) onaj koji se bavi
alhimijom, onaj koji pravi zlato veta-kim
putem; tajanstveni srednjovekovni nauenjak.
alciora (lat. altiora) v. altiora.

36

alak (tur. alcak niskog rasta) nikakav ovek,

lopov, varalica, prepredenjak.
aldamija (arap. al-gami) velika muhamedanska bogomolja.
amabile (ital. amabile) kuz. ljupko, umilno,
neno; amabilmente, amorevole, amorozo.
amabilmente
amabile.

(ital.

amabilmente)

muz.

v.

amagazinaa (fr. emmagasinage) smetanje u

magazin; taksa koja se plaa za learinu u
magazinu.
amagazinirati (fr. emmagasiner) smetati u
magazin, ostaviti na uvanje.
Amadis (fr. Amadis de Gaule) lit. junak
jednog velikog starofrancuskog kruga pria;
fig. junak iz romana, ljubavnik koji se ponaa
kao vitez.
amazezis (gr. a-, masaomai vaem) med.
nemogunost vakanja hrane.
amazon (gr. Amazon) sp. ensko odelo za
jahanje, amazonsko odelo.
amazonke (gr. a- ne, bez, mazos dojka,
Amazon) mit. one koje nemaju dojki",
legendarne hrabre stanovnice enskih
drava u kojima se nisu trpeli mukarci, sem
ukoliko je bilo potrebno radi obnavljanja
enskog stanovnitva. Po prii, njima je u
detinjstvu spaljivana desna dojka da bi lake
mogle rukovati lukom i strelom; bile su
veoma ratoborne, hrabro su branile svoju
dravu, ak i pravile upade u tue zemlje i
vrile osvajanja. U ovome mitu sauvani su
tragovi koji ukazuju na postojanje drava sa
ginekokratskim reimom, tj. sa vladavi-nom
majke i ene; fig. junakinja, ratobor-na ena,
junak ena, mukobanja, smela jahaica.
amazonsko odelo sp. v. amazon.
amajlija (tur. hamail, hamayli) amulet,
talisman; predmet koji sujeverni ljudi nose
stalno sa sobom da ih toboe titi od zla;
hamajlija.
amaksofobija (gr. ataha kola, phobos) med.
strah od vonje.
amalgam (arap. gr. malagma olakavne
sredstvo, malassein smekati) hem. spoj,
slitina, legura ive sa drugim metalima, npr.
sa kalijumom, natrijumom, bakrom, zlatom,
srebrom i dr.
amalgamacija (nlat. amalgamatio) hen. spajanje metala sa ivom; fig. stapanje.
amalgamirati (arap. armagan, gr. malassein
smekati) hem. spojiti sa ivom, sliti ivu sa
drugim metalima (v. amalgam); fig. zdruiti,
tesno otopiti (u jedno).
amalgamisati (arap. armagan gr. malassein) v.
amalgamirati.
amalin (arap. hammal, tur. hamal) nosa
tereta.
amam (arap. hammam, tur. hamam) tursko
kupatilo s parenjem.
amandin (fr. amandine) bademov sapun.

ambasad
a

amandirati (fr. amender) poboljati, poboljavati, popraviti; predloiti izme-nu ili

dopunu zakonskog predloga.
amandman (fr. amendement) dodatak ve
gotovom zakonskom predlogu kojim se taj
predlog dopunjuje ili popravlja; pobolj-anje,
popravka.
amanet (tur. emanet) preporuka, okrilje,
bezbednost; poverenje, uvanje, zavet,
svetinja; predmet koji se daje na uvanje,
ostava.
a manko (ital. a manco) trg. traenje preduj-ma,
predujam, potraivanje; gubitak, manjak,
dug.
amans-amens (lat. amans-amens) koji je
zaljubl>en, budala je.
amanman
(fr.
emmanchement)
slik.
prilagoavanje delova celini.
amara (lat. amara) pl. far. gorki lekovi, gorka
sredstva.
amarant (gr. amarantos neuvenljiv) bog. krasuljak, junoamerika biljna vrsta iji cvetovi
zadravaju svoju boju i kada se sasue.
amarela (ital. amarella, lat. amarus gorak)
bog. vrsta vinje koja se odlikuje svojom
krupnoom i nakiselim ukusom vina.
amarin (nlat. amarinum) hem. gorka materija.
amari&a (etiop.) dananji zvanini dravni
jezik u Etiopiji, inae jezik vlada-jueg i
najkulturnijeg etiopskog plemena, Amharaca.
amartija (gr. amartia) grepost, neistota;
krivica traginih junaka; hamartija.
amarulentan (lat. amarulentus) gorak, pun
gorine.
amasirati (fr. amasser) gomilati, nagomi-lati,
nagomilavati, nakupiti.
amater (fr. amateur, lat. amator koji voli) onaj
koji se bavi neim, npr. naukom, umetnou,
vetinom itd., iz ljubavi, a ne profesionalno,
diletant, ljubitelj.
amatija (gr. amathia) neznanje, neobrazovanost.
amatrisa (fr. amatrice, lat. amatrix) ljubiteljka, prijateljica umetnosti, amaterka.
amaurozis (gr. amaurosis zamraenje) med.
zamraavanje vida; crna mrena u oima,
slepilo, slepoa.
amaurotian (gr. a-mauros mraan, taman)
bolestan u oima; slep.
ambaura (fr. embouchure) muz. pisak na
gornjem delu limenog duvakog instrumenta;
u irem smislu: usnik kod svih duva-kih
instrumenata u kojem se ton stvara
treperenjem usana.
ambalaa (fr. amballage) pakovanje, upakivanje; pribor za pakovanje, sargija; nagrada
za pakovanje, pakovarina.
ambasada (fr. ambassade, lat. ambactus sluga,
kletvenik) poslanstvo, predstavni-tvo neke
strane zemlje u jednoj dravi; stanite
ambasadora.

ambasado
r

37

ambasador (fr. ambassadeur) poslanik

najvieg ranga, opunomoeni predstavnik
jedne drave kod druge drave.
ambi- (lat. ambo) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: i jedan i drugi, oba, obadvo-jica,
oboje.
ambivalentan (lat. ambo oboje, valere vredeti)
koji ima dvojaku vrednost.
ambivalencija (lat. ambo oboje, valere vredeti)
pst. dvostruka privlanost; isto-vremena
pojava duevnih oseanja (npr. ljubav i
mrnja) prema istoj osobi.
ambigvitet (lat. ambiguitas) dvosmislenost,
dvosmislica.
ambidekster (nlat. ambidexter) denjak u obe
ruke, ovek koji se podjednako slui i
desnom i levom rukom; fig. licemer, onaj koji
ivi po naelu: pomozi bog, arije, na sve
etiri strane.
ambideksteritet (nlat. ambidexteritas) denjatvo u obe ruke, podjednaka sposobnost u
sluenju desnom i levom rukom; fig.
licemerstvo.
ambijenat (lat. ambire obilaziti; opkoljava-ti)
sredina, okolina, drutvo u kome neko ivi i
radi.
ambijent (lat. ambiens) onaj koji obilazi i moli
za mesto ili rad; molilac.
ambiologija (lat. ambo oba, gr. logia) dvosmislen izraz, dvosmislica.
ambilokvija (lat. amb, loqui govoriti) dvosmislen govor.
ambirati (lat. ambire) traiti slubu, obilaziti
nekoga i moliti za mesto; ii za im, teiti
za im.
ambis (gr. ambyssos) bezdan, ponor, provalija;
fig. propast.
ambiskada (fr. embuscade) zaseda, busija.
ambitus (lat. ambitus) obilaenje; traenje ega,
naroito nedozvoljenim nainom, putem
podmiivanja i sl.; pokriven hodnik oko
crkve; opticaj, kruna putovanja.
ambicija (lat. ambitio) astoljublje, slavoljublje, tenja za neim, stremljenje
emu.
ambiciozan (lat. ambitiosus) astoljubiv,
slavoljubiv.
ambl (fr. amble) jax. ravan hod konja.
amblem (gr. emblema, fr. embleme) znak;
znamenje, obeleje, simbol; emblem.
amblijafija (gr. amblys tup, slab, are pipanje)
med. neosetllvost, slabost ula pipanja.
ambliopija (gr. amblys, ops, 6p6s vid, oko)
med. slabovidost.
amblozis (gr. amblosis pobaaj) med. v. ambloma.
ambloma (gr. ambloma pobaaj) med. pobacivanje, pobaaj, abortus; amblozis.
amblotika (gr. amblosko pobaciti) pl. med.
sredstva za izazivanje pobaaja; abortiva.
ambo (lat. ambo oba) u tomboli: pogodak dva
broja, od pet, u istom redu jedne tombolske
karte.

ameblirati

ambonoklast (gr. ambon katedra, predikaonica, klasis lomljenje) protivnik crkvene

muzike.
ambra (arap. 'anbar, tur. amber, sskr.
ambara) mirisna smola kojom na Istoku
kade sobe i koju pue sa duvanom.
ambrasirati (fr. embrasser) zagrliti, obgr-liti,
celivati, poljubiti; voj. dovesti izmeu dve
vatre.
ambrel(a) v. amrel.
ambrinirati (fr. embrunir) slik. prevui tamnom
bojom, potamniti.
ambrozija (gr. ambrosfa) kit. jelo koje daje
besmrtnost, hrana vinjih bogova; fig. jelo
koje okrepljuje, izvrsno jelo; up. nek-tar.
ambrozijski (gr. ambrosis) bogovski, koji
pripada bogovima, natprirodan; boanski,
divan.
ambroid (arap. 'anbar, sskr. ambara mirisna
smola, gr. eldos izgled) presovan ilibar,
koji se dobiva u krupnim komadima tako to
se veliki broj sitnih komada ilibara pod
velikim pritiskom i na visokoj temperaturi
slije u jednu masu.
ambrotipi pl. fotografije na staklu koje titi
lak i druga fina staklena ploa.
ambulant (lat. ambulare hodati, ambulans) trg.
lice koje se bespravno bavi trgovakim
posredovanje!.
ambulanta (lat. ambulantia) med. pokretna ili
poljska bolnica; bolesnika stanica, ustanova
za pruae prve i hitne pomoi.
ambulantni (lat. ambulans, ambulare hodati, ii)
putujui, pokretni; nestalan; ambulantni
bolesnik bolesnik koji ne mora da lei u
postelji, nego dolazi lekaru na leenje;
ambulanta pota putujua, eleznika pota.
ambulanca, ambulancija (ital. ambulanza,
nem. Ambulanz) v. ambulanta.
ambulatorija (lat. ambulatoria) ned. ustanova
gde se pregledaju i lee bolesnici koji ne
moraju da lee u postelji, nego dolaze na
leenje po potrebi.
ambusta (lat. ambusta, amburere ogoreti,
opaliti) pl. med. opekotine.
ambuman (fr. embouchement) utok, ue
(reke); otvor klanca ili tesnaca; voj. usta
topovske ili puane cevi; muz. dulac, pisak
na rogu, svirali itd.
amvon (gr. ambon izboenje na titu) u
pravoslavno] crkvi: uzvieno mesto ispred
oltara, na soleji, sa koga se itaju Sveto
pismo (apostol i evanelje), molitve,
propovedi i pomeni; amvon simboliki
predstavlja kamen koji je aneo odvalio sa
groba Hristovog.
amebv
(gr.
amoibe
promena)
zool.
mikroskopom
vidljiva
ivotinjice
(jednoelijski organizam) koja stalno menja
svoj oblik.
ameblirati (fr. ammeubler) kuu snabdeti
nametajem, kuu namestiti potrebnim
stvarima.

amebni

38

amebni (gr. amoibe promena) koji potie od

amebe, prouzrokovan amebama.
ameboidno kretanje zool. kretanje elija u
ovejem telu pomou pseudopoda; nazvane
po tome to je najpre vieno kod ameba.
amelioracija (nlat. amelioratio) pobolj-anje,
poboljavanje, popravljanje, doterivanje, npr.
zemljita, imanja.
ameliorirati (lat. melior bolji, fr. ameliorer)
poboljati, poboljavati, popraviti (zemljite).
amen (hebr. amen) v. amin.
amenija (gr. a-, men mesec) ned. v. amenorea.
amenomanija (gr. a-, men, manfa) ned. duevni
poremeaj kod ena kao posledica izostajanja mesenog pranja.
amenorea (gr. a-, men, rheo teem, curim)
med. izostajanje enskog mesenog pranja;
amenija.
amentes cit. re kojom su stari Egipani nazivali
podzemni svet.
amencija (lat. amentia) med. ludilo.
amencija aktiva (nlat. amentia activa) med. naglo
ludilo.
amencija okulta (nlat. amentia occulta) med.
potajno, skriveno ludilo.
amencija parcialis (nlat. amentia partialis) ned.
delimino ludilo.
amencija senilis (nlat. amentia senilis) med.
staraka slaboumnost.
amencija simpleks (lat. amentia simplex) med.
jednostavna, opta duevne slabost.
amerikav (fr. americaine) otvorena kola na
etiri toka; vrsta platna.
amerikanizirati (fr. americaniser) poame-riiti,
poameriavati.
amerikanizmi pl. osobenosti engleskog jezika
kojim se govori u Americi.
amerikanka agr. 1. vrsta vinove loze; 2. vrsta
konice amerikog tipa; 3. vrsta lubenice.
americij(um) hem. hemijski elemenat, znak At,
redni broj 95, atomska masa 243; pripada
grupi trans-urana; vepggaki napravljen 1946.
god.
ametabolan (gr. a- ne, bez, metabole promena,
preobraaj) koji se ne menja, nepromenljiv;
ametabolni insekti zool. insekti koji nisu
podloni metamorfozi.
ametabolija (gr. a-, metabole) biol. razvitak
insekata u kome mlade jedinke u potpunosti
lie na odrasle oblike i ne pokazuju nikakve
vidljive znake preobraaja.
ametabolian (gr. a-, metabole ) biol. koji nije
podloan metamorfozi, nepromenljiv.
ametist (gr. a-, methystos koji dejstvuje protiv
pijanstva) dragi kamen ljubiaste boje (po
verovanju starih Grka uva od pijanstva).
ametista (gr. a-methystos) pl. med. sredstva koja
spreavaju pijanstvo.
ametodist (gr. a-methodikos) onaj koji radi bez
reda i nenauno, oljar.

aminokiseline
ametodian (gr. a-methodiks) koji nije ra-en
po jednom utvrenom redu, planu; nenauan, koji je bez reda i naela.
ametrija (gr. a-metrfa) neravnomernost, nesrazmernost, nejednakost, nepravilnost.
ametrian (gr. a-metrfa) neravnomeran, nesrazmeran, nejednak, nepravilan.
ametropija (gr. a-metron, ops vid, oko) med.
zajedniki naziv za kratkovidnost i dalekovidnost oka, mana oka u prelamanju
svetlosti.
amigdalin (gr. amygdalon badem) bademova
gorina, glikozid u gorkom bedemu, jezgru
ljiva, kajsija, bresaka, treanja; otrovan.
amigdalitis (gr. amygdale badem) med.
zapaljenje krajnika.
amid (nlat. amida) hen. amonijak iji je
vodonik zamenila kiselina.
amidin (nlat. amida) hen. unutarnji glavni
sastojak zrnca skrobnog brana.
amizantan (fr. amusant) zabavan, zanimljiv,
prijatan, razonodan.
amizeta (fr. amusette) zabavica, razonoda;
igraka; voj. vrsta lakog poljskog topa.
amizirati (fr. amuser) zabavljati, zanimati,
uveseljavati, razonoavati.
amikabili mode (lat. amicabili modo) na
prijateljski nain, na lep nain.
amikabilis
kompozicio
(lat.
amicabilis
compositio) prav. prijateljski sporazum,
prijateljska nagodba.
amikalan (lat. amicus prijatelj, amicalis)
prijateljski, drugarski.
amiksija (gr. a-, tuha sluz) ned. nedostatak (ili:
nemanje) sluzi.
amilacea (nlat. amylacea) pl. farn. lekovi koji
sadre u sebi skrob.
amiloza (gr. amylon skrob) hen. organsko
jedinjenje SvN10O5, ili mnogogubo toga; ned. v.
amiloidna degeneracija.
amiloidva degeneracija med. skupljanje belanevine izmeu elija svih organa,
naroito slezine, jetre, bubrega i creva, koji
usled toga postaju nesposobni za oba-vljanje
svojih funkcija.
amilum (lat. amylum, gr. amylon) hen. skrob,
tirak, skrobno brano.
amimetian (gr. a-mfmetos) nepodraljiv.
amimija (gr. a-, mfmesis podraavanje) med.
nesposobnost igranja crtama lica kod obo-lelih
od mozga.
amin (hebr. amen) tako neka bude! re kojom se
obino zavravaju molitve; otuda: rei amin
privesti kraju, zavriti; amen.
amivi hem. opti naziv za derivate amonijaka
koji nastaju zamenom atoma vodonika
organskim radikalima.
aminokiseline hen. organske kiseline koje
nastaju kao krajnji proizvodi razlaganje
belanevina u varenju; neophodne su za
izgradnju organizma i za normalne ivotne
procese.

aminterije

39

aminterije (gr. atupb branim, odbranjujem,

nlat. amynteria) pl. med. zatitna sredstva,
lekovi koji slue za predohranu.
amiotrofija (gr. a-, mys mii, trophe ishrana)
med. veoma teka i neizleiva deja bolest,
kao posledica tekih promena u rtenjanoj
modini.
amirante (tl. amirante) vrhovni zapovednik
suvozemne i pomorske vojne sile u paniji.
emisija (lat. amissio) gubitak, gubljenje.
amitoza (gr. amytto param, razdirem) biol.
direktna deoba jedra u ivotinjskoj ili biljno j
eliji.
amitotian (gr. amytto param, razdirem) biol.
kod koga postoji amitoza.
amida (tur. amica, amca) stric; fig, starac, deda.
amnezija (gr. a-, mnesis seanje) med.
kratkotrajan, dugotrajan ili stalan, delimian
ili potpun gubitak sposobnosti seanja.
amnestija (gr. amnestia zaboravljanje) prav.
predavanje zaboravu neke krivice i potpun
oprotaj kazne koju ta krivica povlai.
amnestika (gr. amnestike) sposobnost ili
vetina zaboravljanja neprijatnih doivljaja i
uspomena.
amnestirati
(gr.
amenesteo
zaboraviti)
pomilovati, oprostiti kaznu, predati zaboravu
krivicu.
amnikolist(a) (lat. amnicola) stanovnik pokraj
reke.
amnion (gr. amnos jagnje) med. vodenjaa,
veoma nena i providna maramica od
ljuspastih elija koja sainjava unutranji
ovoj oko zaetka u materici, koju odvaja od
zaetka tzv. amnionova voda.
amnitis (gr. amnos) med. zapaljenje vodenja-e,
amniona.
amok (mal.) neobina i strana vrsta ludila kod
malajskih uroenika koje se ispoljava u
nagonu za ubijanjem (klanjem) svih bez
razlike koje takav ludak u svom tranju
sretne.
Amon (hebr. Amon, gr. Ammon) kit. glavno
boanstvo starih Egipana, koje su predstavljali sa ovnujskim rogovima; simbol
stvaralake snage i raanja.
amoniemija (gr. ammoniakon amonijak, haima krv) med. trovanje krvi amonijakom.
amonijak (gr. ammoniakn, lat. salammoniacus) hem. jedinjenje azota i vodonika,
bezbojan gas, ljutog i neprijatnog mirisa koji
izaziva suze, otrovan i nagriza kou (naziv
po Amoniji, oblast u Libiji, koja je dobila ime
po eg. bogu Amon-u).
amonij(um) (lat. amonium) hem. jedinjenje azota
i vodonika, kao sastavni deo niadora i dr.
sloenih jedinjenja.
amoniti (hebr. Amon, gr. nastavak -ites,
nlat. cornu Ammonis Amonov rog) geol.
poput ovnujskih rogova savijene okamenotine jedne izumrle vrste glavonoaca; up.
Amon.

ampatma
n

Amor (lat. Atog) mit. bog ljubavi, radosti i ale

kod starih Rimljana (odgovara grkom
Erosu); fig. ljubav.
amoralan (lat. a-, mos, mori obiaj) koji je bez
morala, koji ne zna za moral, bezmora-lan.
amoralizam (lat. a-mos, mori) fil. bezmoralnost (ovako je nemaki filozof Nie
nazvao svoje etiko shvatanje, koje odbacuje
dotadanji moral).
amor vincit omnija (lat. amor vincit omnia)
posl. ljubav sve pobeuje, ljubav je jaa od
svega.
amorevole (ital. amorevole) muz. v. amabile.
amoreti (ital. amoretti) t. slike malih bogova
ljubavi u staroj rimskoj umetnosti i umetnosti
renesanse i novog doba: ljupki likovi krilate
deice zabavljene raznim poslovima; amoriti.
amoriti (lat. amor ljubav) v. amoreti.
amorozo (ital. amoroso) l. muz. v. amabile; 2.
ljubavnik, zaljubljeni.
amore (fr. amorce) mamac, vab (za divlja);
barut za popraivanje, popralja; kap-sla
za paljenje mina; gra. zupasta ivica zida.
amorsirati (fr. amor cer) metnuti mamac,
vabiti, mamiti; potpraiti, potprai-vati
(puku), staviti kapelu.
amortizacija (nlat. amortisatio) l. postepeno,
po zakonom utvrenom planu izvoeno
vraanje duga, naroito dravnih zajmo-va;
2. sudski postupak kojim se izgubljene hartije
od vrednosti i dokumenta oglau-ju za
nevaee (mortifikacija); 3. poste-peni otpis
vrednosti investirane imovine; 4. otuenje
nepokretnog imanja iz sve-tovnih ruku i
predavanje
crkvi
(mrtvoj
ruci");
amortizman.
amortizer, amortizator (lat. amortisare) tehn.
sprava za ublaavanje potresa (obino kod
motornih vozila).
amortizirati (nlat. amortisare) 1. otplai-vati,
vraati neki dug postepeno; 2. izgubljenu
hartiju od vrednosti ili dokument sudskim
putem oglasiti nevaeim; 3. prodati ili
ustupiti imanje crkvi (mrtvoj ruci");
amortirati.
amortizman
(fr.
amortissement)
l.
v.
amortizacija; 2. vrh. ukras na vrhu
graevine.
amortizovati (nlat. amortisare) v. amortizirati.
amortirati (fr. amortir) v. amortizirati.
amorfan (gr. a-, morphe oblik) bezoblian,
nakazan; min. bezoblian, nekristalisan;
supr. kristalan. amorfizam (gr. a-morphos)
bezoblinost,
nakaznost; min. bezoblinost, nekristalnost; supr. kristalnost. amorfija (gr. a-,
morphe) bezoblinost,
nakaznost. ampatman (fr. empatement)
slik. slikanje
debelim slojem boja.

ampelografija

40

ampelografija (gr. ampelos okot; vinograd,

graphia) nauka o vrstama vinove loze i
groa.
ampelurgija (gr. ampelurnfa) vinogradar-stvo.
amper fiz. jedinica za merenje jaine elektrine
struje,
nazvana
po
slavnom
franc.
matematiaru i fiziaru A. Amperu (1775
1836): jaina struje koja prolazei kroz dva
pravolinijska paralelna pro-vodnika na
meusobnom odstojanju od l m uzrokuje izmeu
njih silu 2 H10"' njutna. ampermetar (fr.
Ampere, gr. metron mera) fiz. tehniki
istrument za merenje jaine elektrine struje;
galvanometar ija ska-zaljka neposredno, na
jednoj skali, pokazuje broj ampera koji protiu
kroz kalem ice.
ampir (fr. empire) carstvo, carevina, naroito
francuska za vreme Napoleone I i Napoleone
; ampir-stilstkl francuske umetnosti za
vreme Napoleone I, koji je podraavao staru
rimsku umetnost iz doba careva.
ampirans (fr. empirance) trg. poputanje ili
pogoravanje kvaliteta robe; teta na brodu.
amplektivan (vlat. amplectivus) koji obuhvata,
obuhvatan.
amplijativ (lat. ampliativus, ampliare poveati,
proiriti) veoma visok stepen nekog svojstva
ili neke osobine, za razliku od superlativa,
najvieg stepena.
amplijacija (lat. ampliare proiriti) irenje,
proirivano; prav. odgaanje sudskog procesa
o ijem se predmetu jo ne moe doneti
presuda; izrada nekog akta u du-plikatu radi
bolje sigurnosti.
amplitude (lat. amplitudo obimna veliina,
irina) geogr. luk na horizontu izmeu izlaska i
zalaska sunca; prostranost; fiz. najvee
udaljenje od ravnotenog poloaja; meteor.
najvea razlika u vazdunom pritisku; ret. nain
izraavanja nadugako i nairoko.
amplifikativan (nlat. amplificativus) proirivan, koji proiruje, koji uveliava,
uveliavajui.
amplifikacija (lat. amplificatio) proiri-vanje,
proirenje,
razvijanje,
razgranja-vanje,
pojaavanje, uveliavanje; razrada, ira
obrada; iscrpio govorniko izlaganje.
amplifikovati (lat. amplificare) v. ampli-ficirati.
amplificirati (lat. amplificare) proiriti,
proiriva, razviti, razvijati, razgranato,
razgranavati, opirno izlagati, izloiti;
uveati, uveliati.
amploaje (fr. employe) slubenik, nii
inovnik; nametenih, pomonik, kalfa.
amportiranje (fr. emporter) voj. zauzimanje,
otimanje, osvajanje.

amfiblestroida

amportirati (fr. emporter) voj. oteti, zauzeti,

osvojiti; anportirati se, planuti, ri-srditi se,
ustriti se.
ampule (lat. ampulla boica) ispupena, bokasta boica za mast, ulje, belilo; crkve--ni
sud u kome se dri vino i voda za
prieivanje (u katolikoj crkvi); inat. bokasto
proirenje na cevkastim organi-ma, npr. na po
jednom kraju polukrunih kanala uva itd.; teh.
staklo elektrine sijalice.
ampule (lat. ampullae) pl. nadute, bombaste
rei, razmetanje.
amputacija (lat. amputatio odsecanje) med.
potpuno odvajanje, odsecanje ranjenih, razmrskanih, spaljenih i uopte neizlei-vih
delova tela; fig. potpuno i nasilno odvajanje
jednog dela od neke celine.
amputirati (lat. amputare odsedati) med. odvojiti,
odsei; fig. otcepiti, nasilno odvojiti.
amrel, amrela (ital. ombrello) rauni tit od
kie i sunca, kiobran, suncobran; ambrel,
ambrela.
amuzija (gr. amusfa) nenaklonost muza,
oskudica u smislu i oseanju za ono to je
umetniko i lepo; neobrazovanost.
amuzian (gr. amusia) koji ne uiva ljubav
muza, tj. koji je bez smisla i oseanja za
ono to je umetniko i lepo, nepesniki;
neobrazovan.
amulet (lat. amuletum) amajlija, predmet koji
toboe ima arobnu mo da titi od bolesti i
svake druge nesree, zbog ega ga sujeverni
ljudi nose stalno sa sobom, obino na vratu.
amundizam (gr. a-, lat. mundus svet) fil.
shvatanje po kome samo bog postoji, a svet
ne postoji; bog je apsolutni duh, a svet je samo
treperenje, igra toga duha.
amureta (fr. amourette) mala, prolazna ljubav,
ljubav bez strasti.
amfi (gr. amphi) predl. oko, okolo, unaokolo; u
sloenicama: s obe strane, sa svih strana, na
oba naina.
amfibija (gr. amphi, bios ivot) aaij. avion
snabdeven i tokovima i amcima, te tako
sposoban da uzlee i da se sputa i na suvo
i na vodu; up. amfibije.
amfibije (gr. amphibios koji ive na suvu i u
vodi) pl. zool. vodozemci.
amfibijski (gr. amphibios) vodozemski; fig.
dvojak, prevrtljiv.
amfibioliti (gr. amphibios, Hthos kamen) pl.
okamenjeni vodozemci ili njihovi pojedini
delovi.
amfibiolog (gr. amphibios, logos) zool. onaj
koji se bavi prouavanjem amfibija.
amfibiologija (gr. amphibios, logfa) nauka o
amfibijama.
amfiblestroditis (gr. amphiblestron mrea)
ned. zapaljenje mrenjae oka.
amfiblestroida (gr. amphiblestreides mre-ast)
anat. mrenjaa oka.

amfibol

41

amfibol (gr. amphfbolos dvosmislen,

sumnjiv) min. vrsta minerala iz reda
sloenih silikata, zelene i crvenkaste boje i
tvrd kao elik.
amfibolija (gr. amphibolfa) dvosmislenost,
dvosmislica.
amfibolian (gr. amphfbolos) dvosmislen.
amfibrah (gr. amphibrachys) poet. metrika
stopa od dva kratka i jednog dugog sloga:
kratak-dug-kratak (UU).
amfigeneza (gr. amphi, genesis raanje) zool.,
bog. v. amfigonija.
amfigonija (gr. amphi-gignomai) zool., bog.
spolno mnoenje, spolno sjedinjavanje u
obliku stapanja dveju razliitih elija;
amfigeneza.
amfigurija (gr. amphi, gyrcs krug) prosi-panje
rei uzalud, besmisleno brbljanje, zbrka rei
i pojmova; amfigurian.
amfigurist(a) (gr. amphi, gyros) onaj koji
govori bez repa i glave, smetenjak, baljezgalo, trualo.
amfideum (nlat. amphideum) ned. otvor (ili:
usta) materine.
amfidiplopija (gr. amphi, diploos dvostruk,
ops oko) med. dvostruko gledanje na oba oka.
amfikarpian (gr. amphi, karpos plod) bog.
koji raa plodom iznad i ispod zemlje.
amfilogija (gr. amphilogia) spor, prepirka;
protivrenost.
amfilogian (gr. amphflogos) sporan, sumnjiv.
amfimakros (gr. amphimakros) poet. metrika
troslona stopa: dug-kratak-dug (U);
amfimacer, kretikus.
amfimacer (gr.) poet. v. amfimakros.
amfimetori (gr. amphi, meter mati) pl. sinovi
dveju matera a jednog oca.
amfimiksis (gr. amphi, meignymi meam)
biol. spajanje rasplodnih elija.
amfioks (gr. amphi, oxys otar) zool. najprostiji
kimenjak,
ribolika
morska
ivotinja, velika nekoliko santimetara,
veoma vana za nauku, jer je njen prosti
sastav pomogao da se mnogota u sloenom
telu kimenjaka objasni; od pravih kimenjaka razlikuje se po tome to nema
kotanog ni hrskaviavog skeleta, srca ni
pravog mozga.
amfipatori (gr. amphi, pater otac) pl. deca
dvaju oeva a jedne majke.
amfipneuma (gr. amphi, pneuma dah,
disanje) med. teko disanje, sipnja, astma.
amfismila (gr. amphi, smile no za seenje i
reskanje) no sa dva reza, naroito za
anatomsku upotrebu.
amfisciji (gr. amphi, skia senka) pl. geogr.
stanovnici arkog pojasa koji svoju senkua u
jedno godinje doba bacaju prema severu, U
Drugo prema jugu.
amfiteatar (gr. amphi-theatron) polukruna
pozornica; uzvieno mesto prema pozornici,
sluaonica polukruna oblika koja lii na
stepenice i na kojoj su

anagnozm
a
sedita za gledaoce; zgrada u kojoj su stari
Rimljani prireivali gladijator-ske predstave;
fig. gledaoci.
amfiteatralan (gr. amphi-theatron) koji je
polukruna oblika i koji se stupnjevito penje.
amfitomian (gr. amphitomos) dvorez, sa dva
reza (no).
amfitropian (gr. amphi, trpos obrt) koji se
obre na obe strane.
amfora (gr. atrogeLj) kod starih Grka i
Rimljana: ispupen glineni krag sa uza-nim
grliem i dve drke u kome su drali vino.
amfoteran (gr. amphoteros) hem. dvojak, i luni
i kiseo; amfoterna tela tela koja su i baze i
kiseline u isto vreme; amfo-terne tvorevina
kol. stene koje su postale i uticajem vode i
uticajem vatre, koje su, dakle, istovremeno i
neptunskek pluton-ske.
amfoterodiplopija (gr. amphoteros, diploos,
ops) med. dvostruko gledanje, ali svakim
okom drukije.
amir (tur.) esti mesec u turskom kalendaru.
an- (gr. ap) u grkim sloenicama, ispred
samoglasnika, daje rei odrino znaenje,
odgovara naem ne-, latinskom in-,
nemakom il- itd.
ana (gr. apa) predl. na, po, uz; kroz, du; do,
oko.
anabaza (gr. ana-basis penjanje, uzlaenje)
iz niih predela u vii, ili kretanje od mora
prema
unutranjosti
zemlje;
naroito:
Ksenofonova istorija vojnog pohoda Kira
Mlaeg protiv svoga brata; med. razvijanje i
jaanje bolesti.
anabaptizam (gr. ana-baptfzo ponovo zaronjavam) verski pokret koji zahteva ponovno
krtenje u zrelim godinama.
anabaptist(a) (gr. ana-baptizo) pristalica
ponovnog krtenja u zrelim godinama; pr. ana
baptistiki.
anabatian (gr. anabafno uzlazim) koji se
penje, koji napreduje, koji raste; anaba-tina
groznica med. groznica koja hvata svakog
dana, stalna groznica.
anabioza (gr. apa, bfos ivot) ponovno
oivljavanje
sasuenih
ili
promrzlih
ivotinja.
anabolizam (gr. anabole uzlazak, penjanje,
uspon) biol. procesi prometa materije u toku
kojih organizam izgrauje hemijske sastojke
elija i tkiva pri rastenju, razvoju i
obnavljanju tkiva.
anaglipti (gr. anaglypta) pl. um. polureljef-ni
umetniki radovi; anaglifi.
anagliptika (gr. anaglyptike) vetina ra-enja
reljefnih ili polureljefnih ukrasa, slika i sl.
anaglifi (gr. anaglypha) v. anaglipti.
anagnozma (gr. anagnosma) tivo.

anagnoriza

42

anagnoriza (gr. anagnorisis) ponovno prepoznavanje (roaka, prijatelja) kao sastavni

deo starogrke drame.
anagvosti (gr. ana-gnostes) pl. obrazovani
robovi ili slobodnjaci kod starih Grka i
Rimljana koji su sluili kao itai ili
prodavai po boljim kuama; u starije
hrianske vreme: oni koji su, za vreme
slube, itali pojedine glave iz Sv. pisma.
anagnostici (gr. ana-gnostes) pl. tragini
pesnici koji su svoja dela pisali samo za
itanje, a ne za prikazivanje.
anagoga (gr. an-ago) uzdizanje; svoenje na
neto optije ili duhovno; alegorino
tumaenje Biblije (up. anagogija); ned. kaljanje krvlju, bacanje krvi.
anagogija (gr. an-ago uzvodim) tajni smisao,
alegorino znaenje; oduevljenje, uzdizanje
duha apstraktnom razmiljanju i sl.
avagram (gr. anagramma) najpre: obratno
itanje jedne ili vie rei, npr. rob je anagram
od bor, mir od Rim; zagonetka koja se sastoji u
tome to se slova jedne rei napiu razliitim
redom; re napravljena premetanjem slova
druge rei razliitog znaenja.
anagraf (gr. ana-grapho napiem) sprava
koja, radi ponovnog otiska i umnoavanja,
pie obratno.
anagrafa (gr. ana-grapho) med. propis leka,
recept.
anadema (gr. anadema) glavni ukras na
kraljevoj glavi; v. dijadema.
anadiploza (gr. ana-dipldo udvojiti, udvostruiti) udvajanje; ret. ponavljanje rei,
retorska figura koja se sastoji u tome to se
naredna reenica poinje reima kojima je
prethodna zavrena; med. udva-janje napada
grozninih bolesti.
avadoza (gr. ana-dosis) fiziol. srazmerna
podela sokova i hrane celom telu, varenje,
probava.
anaerobe (gr. apa, aeg vazduh, bfos ivot) pl.
zool. bakterije koje mogu iveti bez kiseonika,
klice koje se mogu razvijati i raz-mnoavati
tek kad im se otkloni kiseonik.
anaerobionti (gr. ap-, aeg, bfos ivot) pl. zool.
v. anaerobe.
anakalipterija (gr. ana-kalypto otkrivam)
sveano skidanje vela sa mlade.
anakampterija (gr. ana-kampto savijam,
skreem) sklonite za sirotinju, obino pored
crkava i manastira.
anakamptika (gr. ana-kampto) ont. nauka o
dobijanju svetlosti, katoptrika; ahust. nauka o
odbijanju zvuka.
anakamptian (gr. ana-kampto) o d bojni, koji
odbija (svetlost, zvuk).
anakatabat (gr. apa, kata odozgo dole, bai'no
idem, dolazim) meteor. uspostavljanje ravnotee
meu slojevima vazduha: kada, pri duvanju
jakog vetra, velika koliina vazduha pojuri
odozdo navie, onda se ista

analgetik

tolika koliina sputa iz visine k zemlji.

anakatarzis (gr. ana-kathafro oistim) med.
ienje grudi od sluzi, iskaljavanje.
anakatartika (gr. ana-kathafro) pl. med. sredstvo
za ienje grudi od sluzi; anaka-tartina
sredstva.
anakefaleoza (gr. ana-kephalaio ponoviti u
glavnim takama; sjediniti u celinu)
zdruivanje u celinu; kratko ponavljanje
neega; rekapitulacija.
avaklaza (gr. ana-klasis prelamanje) ont.
prelamanje svetlosnih zrakova.
anaklastika (gr. anaklastos prelomljen) ot.
nauka o prelamanju svetlosnih zrakova,
diopgrika.
anakliza (gr. ana-klfno nasloniti se) med.
naslanjanje leima, poluleei poloaj
bolesnika.
anakojnoza (gr. ana-koino saoptiti kome to
ocene radi) zajedniko savetovanje i dogovor,
sporazumevanje.
anakolema (gr. ana-kollao nalepiti) med.
mast za zaraivanje rana.
anakolut (gr. anakoluthon) gram. v. anakolutija.
anakolutija (gr. anakoluthia nedostatak u vezi,
nemanje veze) gram. nedostatak u pravilnosti
reenine konstrukcije koji nastaje usled
iznenadne promene ili prekida naroito posle
duih
umetnutih
reenica,
ili
usled
izostavljanja rei, koje se onda moraju po
smislu dopuniti; anakolut.
anakolutian (gr. anakoluthos) nepravilan, bez
veze.
anakovda zool. najvea zmija tropske Amerike.
anakreontika (gr. Anakreon) pesme ispeva-ne
u duhu i stilu Anakreonta, s tematikom o
prolaznosti ivota i o uivanju u vinu i pesmi.
anakreontiari pl. grupa nemakih pesnika
XVIII veka koji su, po ugledu na Anakreonta,
pevali ljupke, katkada i frivolne pesmice.
anakriza (gr. anakrisis) ispitivanje, prethodna
istraga.
anakruza (gr. anakrusis) etr. naglaavanje,
udaranje glasom na slog.
anakteza (gr. anaktesis) med. okrepljenje, ozdravljenje.
anakuza (gr. apa, akuo ujem) med. gluvoa
usled oboljenja slunog ivca.
anakufizma (gr. anakuphisma dizanje,
podizanje) telesna okretnost koja se stie
vebanjem.
analan (lat.) koji se odnosi na anu s; inat. marni;
analni otvor zadnji otvor creva.
analgezija (gr.
analgesia) med. bezbolnost,
neosetljivo1, prestanak (ili: gubitak)
oseanja bola; analgija.
analgetik (gr. ap-, algos bol) med. sredstvo za
ublaavanje odnosno su zbi j anje oseaja bola.

analpca

43

analgija (gr. ap-, algos bol.) ned. v. analgezija.

analdija (gr. ap-, aldafno potpomaem,
hranim, jaam) med. prestanak rastenja i
razvijanja, zakrljavanje.
avalekta (gr. analekta) pl. odabrana tiva.
analepsija
(gr.
analepsis, analambano
podiem, uspostavljam) ned. ozdravljenje,
oporavljanje, jaanje.
analeptika (gr. ana-lambano) l. ned. nauka o
popravljanju zdravlja; 2. pl. med. sredstva za
jaanje i okrepljenje.
analeptian (gr. analeptikos) osveavan,
okrepan, okrepljujui, osveavajui.
avali (lat. annales, annus godina) pl. godinjaci, letopisi.
analize (gr. analysis) ralanjavanje, razglabanje, razlaganje celine na njene delove;
logina analiza razlaganje pojma u njegove
oznake, suda u njegove delove; psi-holoka
analiza razglabanje jedne predstave u njene
elemente;
prikaz,
ocena,
ocenjivanje;
kvalitativna
analiza
hek.
odreivanje
sastojaka nekog tela; kvanti-tativna analiza
hek. odreivanje sastojaka jednog tela po
njihovoj teini; mat. stara analiza dokazivanje
nekog stava ra-lanjavanjem na prostije
stavove ve dokazane ili kao istinite
prihvaene; moderna analiza reavanje
problema svoenjem njihovim na jedna ine;
supr. sinteza.
analizator (lat. analysator) fiz. onaj deo
polariskopa koji slui utvrivanju injenice
da je svetlost polarizovana (ogledalo,
Nikolova prizma); up. polari-zator.
analizirati (gr. ana-lyo) rastaviti, rasta-vljati,
rapglaniti,
ralanjavati,
ra-zloiti,
razlagati, razglabati neto (u njegove
najmanje sastavne delove); ispitati, ispitivati
potanko.
analisati (gr. ana-lyo) v. analizirati.
analist(a) (lat. annales) l. letopisac, pisac
godinjaka.
avalist(a) (gr. apa-Gub) 2. v. analitiar.
analistika (fr. analistique) rad na analima,
letopisima.
avalhtika (gr. analytike) teorija analize;
vetina i metoda ralanjavanje misli i
pojmova u njihove sastavne delove;
elementarna logika koja se bavi pojmovima,
sudovima i zakljucima.
analitian (gr. analytikos) ralanjavan, koji
ralanjava, razglaban, koji razgla-ba; koji
je postao putem analize, koji se osniva na
analizi; analitian sud onaj koji se osniva na
tome to se subjektu pridaje predikat koji se
u njemu ve nalazi, tj. sa njime je identino
vezan, npr. sva su tela rasprostrta; analitina
defini-cija odreivanje pojma pomou
njegovog najblieg roda i njegove specifine
razlike; supr. sintetian.
analitiar (gr. analytikos) filozof, hemi-ar i
dr. koji se bavi razglabanjem, ra-

anamnez
a
lanjavanjem na sastavne delove (misli,
tela itd.); analist(a).
analitiki
(gr.
analou
rapglanjavam,
razreavam) koji se zasniva na metoda
analize; koji se odnosi na analitiku; analitiki
jezici IKK. jezici u kojima se odnosi jedne rei
prema drugim delovima u reenici izraavaju
u najveem broju sluajeva tzv. analitikim
oblicima, tj. oblicima sastavljenim od vie
rei (npr. srpskohrv. noem sintetiki oblik
i nem. mit dem Messer analitiki oblik).
analog (gr. analogon slian, odgovarajui)
lingv. re jednog jezika koja, semantiki,
etimoloki, morfoloki itd., odgovara rei
drugog jezika.
analogan (gr. analogos) slian, podoban,
saglasan, odgovarajui, srodan, istovrsan; koji
odgovara nekom zakonu, pravilu, tipu ili
obrascu.
analogizam (gr. analogismos) fil. dokaz (ili:
zakljuak) na osnovu slinosti.
analogizirati (gr. ana-logizomai) uporedi-ti,
uporeivati, sravniti, sravnjivati; dokazivati
ili zakljuivati na osnovu slinosti.
analogija (gr. analogfa) slinost, istovr-snost,
istovetnost ili saglasnost u osobinama i
odnosima; zakljuak po analogiji log.
zakljuak iz pojedinanog ili posebnog o
pojedinanom ili posebnom kao slinom;
fizike analogija delimina slinost izmeu
zakona jedne oblasti pojava sa zakonima neke
druge oblasti pojava, koja doprinosi da se te
dve
oblasti
uzajamno
objanjavaju
(Maksvel).
analogija jurio (nlat. analogia juri) slinost
pravna, saglasnost sa pravnim naelima.
analogisti (gr. analogfa) predstavnici pravca
u klasinoj filologiji koji su analogiju
smatrali kao prirodnu tendenciju koja uva
podudarnost izmeu misli i govora.
analogian (gr. analogon) koji je u skladu sa
nekim pravilom, tipom, obrascem; slian,
odgovarajui, podoban.
analogon (gr. analogon) slian ili odgovarajui
predmet
(ili:
dogaaj),
slino
(ili:
odgovarajue) stanje; analogon racionis
(nlat. analogon rationis) neto to odgovara
razumu, to je u skladu sa razumom.
analfabet (gr. ap-, alpha, beta) onaj koji ne
zna azbuku, tj. koji ne zna ni itati ni pisati;
nepismen, neznalica.
analfabetizam (gr.) nepismenost.
anamartezija (gr. an-amartesfa) bezgrenost,
nepogrenost.
anamartetian (gr. an-amartetos) bezgrean,
nepogrean.
anamneza (gr. anamnesis seanje) fil.
Platonovo uenje po kojem je dua
preegzistova-la, ranije postojala u istom
stanju i tu stekla svoje ideje; ned. podaci
koje bole-

anamnestika

44

snik daje lekaru o ranijem stanju svog

zdravlja pre sadanje bolesti.
anamnestika (gr. anamnesis seanje) fil. vetina
seanja i pamenja; jaanje pamenja.
anamnestian (gr. ana-mimnesko seam se)
koji se tie seanja, koji pripada seanju,
pamenju; anamnestina sredstva med. lekovi
za jaanje pamenja.
anamorfian (gr. apa, morphe oblik) izokrenut, izopaena oblika, naopak, iske-en,
nakazan; anamorfotian.
anamorfoza (gr. ana-morphosis preobraaj,
preinaenje) preobraaj; fiz. po optikim
zakonima unakaeno nacrtane slika nekog
predmeta, ali tako da izgleda onako kakva
treba da je kad se gleda sa izvesne take
(optika anamorfoza), ili odbijanjem od
pogodnog ogledala (katoptrina anamorfoza) i
kroz bruena stakla (dioptrina anamorfoza);
bog. nenormalno preobraavanje
usled
izopaenja ili promene u navici biljke.
anamorfotian v. anamorfian.
ananas (nlat. ananassa sativa) vot. junoamerika biljka sa veoma ukusnim i mirisnim
plodom teine 34 kg.
anandrija (gr. an-andria) nemukost; nemuevnost, plaljivost, kukaviluk.
anandrian (gr. an-andros) koji je bez
mukosti, plaljiv; bog. koji nema prani-kih
niti.
ananeozija (gr. ana-neosis) podmlaivanje.
anankofagija (gr. ananke nunost, phagein
jesti) med. uzimanje hrane po propisu, po
dijeti.
anantapodoton (gr. anantapddoton nedovrena reenica) ret. preutkivanje zavrne
reenice, npr.: Ako li ne uini, videe
ta e ti biti.
aiantian (gr. an-anthes) bog. bez cveta, koji
ne cveta.
anapest (gr. anapaistos) metrika stopa od
dva kratka i jednog dugog sloga: ii ,
obrnut daktil, zbog ega se zove i anti-daktilos.
anapetija (gr. anapetes rairen, otvoren) ned.
proirenost krvnih sudova.
anaplazis
(gr.
ana-plasso
preobrazim,
uobliim) med. preobraavanje, nametanje
slomljenih kostiju, popravljanje oteenih
delova tela hirurkim putem; plastina
hirurgija.
anaplastika (gr. ana-plasso preobrazim)
med. vetina nametanja slomljenih ili
uganutih kostiju, pokrivanje i uklanjanje
raznih telesnih nedostataka hirurkim putem;
plastina hirurgija.
anaplastina sredstva med. sredstva koja se
upotrebljavaju i primenjuju u anapla-stici.
anapleroza (gr. anaplerosis) dopunjavanje,
zamenjivanje izgubljenih ili oteenih delova
tela i udova.

anarhian, anarhiki
anavlerotika (gr. ana-pler66 ispunim) pl. med.
sredstva koja pomau naknadu izgubljenih
delova i stvaranje, rastenje mesa.
anaplerotian (gr. ana-plero ispunim) koji
pomae naknadno rastenje; koji dopunjuje,
zamenjuje.
anapneuzija (gr. anapneusis) med. duboko
disanje; oduak, odmor.
anapnoika (gr. apa-rpeb) pl. ned. sredstva koja
pomau disanje, anapnoina sredstva.
anaprozelit (gr. apa, proselytos) onaj koji je
ponovo obraen u veru, koji je ponovo
zadobijen za neto.
anaptiza (gr. ana-ptyo ispljujem) med.
ispljuvanje, iskaljavanje, izbacivanje sluzi.
anaptiksis (gr. anaptyksis razvitak, razvoj)
lingv. umetanje vokala izmeu dva suglasni-ka
(npr. srpskohrvatsko dijalekatsko par-vi
mesto prvi i sl.).
anaptoza (gr. an-apto obesim) utuenost,
pogruenost.
anarea (gr. anarroia) med. penjanje sokova,
naroito krvi, prema gornjim delovima tela.
an arijer (fr. en arriere) nazad, unazad,
natrag, ostrag; u odsustvu, iza lea.
anarmonija (gr. ap, charmom'a) kuz. v. disharmonija.
anartrija (gr. apa, arthron ud) med. 1.
nedostatak (ili: nemanje) udova.
anartrija (gr. ap-, arthron) 2. med. poveane
disartrija, kada bolesnik govori potpuno
nerazumljivo; dolazi usled uzetosti miia za
govor (jezika, grla, drela, usana, lica kao
posledica modane kaplje, progresivne i
bulbarne paralize).
anartros (gr. apa, arthron) bezudnik, ovek
koji je toliko ugojen da mu se vie ne
razaznaju zglobovi.
anarhizam (gr. ap-, arche vlast) bezvlae,
bezvlae; nepriznavanje autoriteta, reda,
discipline,
samovolja,
marksizmu
neprijateljska, malograanska teorija za koju
je karakteristine svako poricanje drave i
koja u svom konceptu revolucije negira
stadijum diktature proletarijata, organizovane
politike borbe, i rukovo-dee uloge
proleterske partije; osnivai su Prudon,
Bakunjin i Stirner.
anarhija (gr. anarchia) bezvlae, stanje
drutva u kome potpuno prestaje vlada
zakona i svakog autoriteta; fig. potpun nered.
anarhista) (gr. an-archos bez poglavara, bez
voe) pristalica miljenja da je potrebno
sruiti postojei dravni i drutveni poredak;
ovek koji ide za tim da svim moguim
sredstvima, bez ikakvih obzira, srui
postojei poredak i zavede stanje potpunog
bezvlaa; up. anarhian.
anarhistian, anarhistiki v. anarhian.
anarhian, anarhiki (gr. ap-, arche) koji se
odnosi na anarhiju; haotian, nesre-en,
neorganizovan, nedisciplinovan.

anarhoidan

anatropa

45

anarhoidan (gr. anarchla bezvlae, eiods

izgled) slian bezvlau (anarhiji).
anarhoindividualizam (gr. a-, archos, lat.
individuum jedinka) pokret u okviru anarhizma koji razvija tezu o otuenju oveka i
drutva, i njegovom vraanju svojoj ljudskoj
prirodi na bazi unutranje pobune protiv svih
spoljanjih pritisaka na individuu koje vre
drava i pravo; njegovo ja" shvaeno je kao
sebino i izolovano, pa nije imao mnogo
pristalica sem u SAD; prvi teoretiar bio je
Maks tirner (18061856).
anarhosindikalizam (gr. a-, arche, syndikos
zastupnik) sitnoburoaski oportuni-stiki
pravac u meunarodnom sindikal-nom
pokretu prema kome radnici treba da se bore
samo za poboljanje svog poloaja bez
uea u politikoj borbi.
anasarka (gr. apa, sarx meso) ned, kona
vodena bolest.
anaseizam (gr. apa, seismos trus, zemljotres)
geol. svojstvo zemljotresa kod kojih bivaju
velika vertikalne pomeranja tla.
anason (nlat. anisum) bog. biljka iz porodice
titara, iji se osueni plodovi upotrebljavaju
kod nas, u Makedoniji, kao zain za hleb i
opojna pia, naroito rakiju (anasonlija).
anasonlija (nlat. anisum) rakija u koju je
pomean, radi mirisa, osuen plod ana-sona.
anaspazis (gr. ana-spao izvlaiti) med. v.
anaspazmija.
anaspazmija (gr. ana-spao) med. stezanje
eluca, gr eluca; anaspazis.
anastaza (gr. anfstemi, anastasis ustajanje)
uskrsavanje, uskrsnue; ned. ustajanje iz
bolesnike postelje, ozdravljenje, oporavljenje (rekonvalescencija); umnoavanje,
prenop!enje, npr. bakroreza; tip. spremanje
novog izdanja neke knjige time to se
prefotografie ranije tampali tekst.
anastaltika (gr. ana-stello suzbijam) pl. med.
sredstva za zaustavljanje krvi.
anastaltian (gr. ana-stello) koji zaustavlja krv,
koji zasuuje ranu.
anastatian (gr. anastatiks) koji odvodi ono
to je nezdravo; koji podmlauje, koji
obnavlja; prenosan, prenosim; pomou prefotografisanja ranije tampanog teksta
pripremljen za novo izdanje knjige.
anastigmat (gr. apa, stigma taka) ont.
fotografski objektiv od naroito kombinovanog soiva koji daje slike koje sve do ivica
pokazuju veliku otrinu.
anastigmatian (gr. apa, stigma) opt. koji daje
punu otrinu slike; med. otrovid, koji je bez
poremeaja u otrini vida.
anastomizirati (gr. apa, stma usta) sastaviti
otvore, ua; ujediniti, spojiti.
anastomoza (gr. apa, stoma) med. spojnica
koja vezuje dva krvna suda ili dva ivca;
protivprirodno otvaranje krajnjih delova
krvnih sudova.

anastomotika (gr. apa, stoma) pl. med. sredstva

za otvaranje zapuenih ua krvnih sudova i
dr.
anastrofa (gr. anastrophe) ret. okretanje,
izvrtanje rei, menjanje mesta reima, npr.
drugi neki ovek"; mesto neki drugi
ovek"; med. izvrtanje materice i mokrane
beike.
anatema (gr. anathema) prokletstvo, crkve-no
progonstvo ili prokletstvo nekog oveka ili
stvari; .iskljuenje iz crkve; fig. preklinjanje,
kletva; anatema esto (lat. anathema esto),
neka je proklet!
anatematizirati (gr. anathematizo) prokleti,
baciti prokletstvo na koga ili to; iskljuiti iz
crkve.

anatemisati v. anatematizirati.
anatimijaza (gr. ana-thymfasis) isparavanje,
dimljenje; med. podrigivanje.
anatolijski (gr. anatole istok) istoni;
istonjaki.
anatom (gr. anatomikos koji raseca) naunik
koji se bavi anatomijom (strunjak u
anatomiji).
anatomizirati (gr." ana-temno rasecam) v.
anatomirati.
anatomija (gr. anatomia rasecanje) nauka
koja se bavi prouavanjem sastava sklopa
tela sivih bia, ivotinja i biljaka; vetina
rasecanja leine ili biljke u cilju naunog
ispitivanja; patoloka anatomija ona koja
prouava sve promene, koje se deavaju na
telesnim organima pri raznim oboljenjima;
telegrafska, hi-rurgijska ili primenjena
anatomija ona koja prouava pojedine delove
tela i njihov raspored; uporedna anatomija ona
koja uporeuje grau i sastav ovejeg tela sa
telom ivotinje.
anatomirati (gr. ana-temno rasecam) para-ti,
ralanjavati, razuivati, rastavlja-ti na
sastavne delove; fig. prouavati u tanine, do
sitnica; anatomizirati.
anatocizam (gr. tokizo dajem pod kamatu,
zelenaim) prav. naplaivanje interesa na
interes; uglavnienje interesa; pr. anatocistiki.
anatreza (gr. anatresis) med. otvaranje buenjem, prevrtanje; up. trepanacija.
anatrepsis (gr. ana-trepho) med. oporavljenje
(ili: o jaanje) pomou hrane.
anatripsis (gr. ana-tribo trljam) med.
trljanje udova; eanje koe.
anatripsologija (gr. ana-tribo trljam, logia)
nauka o unoenju lekova u telo kroz kou, tj.
trljanjem.
anatriptika (gr. ana-tribo) med. 1. leenje
trljanjem; 2. nlat. ana-triptica pl. sredstva za
trljanje; anatriptina sredstva.
anatropa (gr. ana-trope preokret, obrt) ret.
pobijanje protivnikih navoda jednostavnim
odricanjem; med. prevrtanje eluca, jako
povraanje.

anafija

46

anafija (gr. ap-, are pipanje) ned. neosetljivost (ili: smanjena osetljivost) koe,
poremeaj u ulu pipanja.
anafilaksija (gr. apa, phylaxis uvanje,
zatiavanje) ned. postajanje organizma
preosetljivim prema ponovnom ubrizga-vanju
belanevine koja mu je ranije ve jednom
bila ubrizgana.
anafoneza (gr. anaphonesis) med. vebanje i
jaanje plua i govornik organa glasnim
govorenjem i pevanjem.
anafora (gr. anaphora) poet. iznoenje
spreda", ponavljanje istih rei u poetku
reenice ili reeninih delova npr.: Kulu
gradi crni Arapine, Kulu gradi od
dvadest tavana; Kosu ree ostarela majka,
Kosu ree pa vinograd vee (up. epifora);
med. izbacivanje kaljanjem ili povraanjem;
astr. pojavljivanje znakova na nebu.
anaforeza v. elektroforeza.
anafrodizija (gr. ap-, aphrodisfa ljubavno
uivanje) med. bolesni nedostatak ili
umanjenost spolnog nagona.
anafrodizijaka (gr. ap-, aphrodisiaks koji
pripada ljubavnom uivanju) pl. ned. sredstva
za otklanjanje i spreavanje spolnog nagona
i prohteva.
anafrodit (gr. an-aphroditos) med. onaj koji
nije sposoban da oplodi.
anahoret(a) (gr. anachortes) ovek koji se
povukao od sveta; pustinjak, isposnik,
usamljenik; pr. anahoretski.
anahronizam (gr. anachronismos) pogreka u
raunanju vremena, datuma, dogaaja, ono
to je u protivnosti sa hronologijom,
vremenska poremeenost, nesavremenost;
zanemarivanje onoga to odgovara duhu i
prilikama vremena, npr. topovi u Kosovskoj
bici, Cezar na automobilu itd.; zaostalost,
zastarelost; pr. anahronistian.
an blan (fr. en blanc) trg. blanko iro,
neispunjene, otvoreno, neispisano mesto za
cifre na novanim uputnicama.
an blok (fr. en bloc) naveliko, ucelo, utu-re,
odsekom, jedno na drugo.
anvelopa (fr. enveloppe) zavoj, omot; vrsta
enskog ogrtaa; voj. nisko utvreno, uzano
spoljno utvrenje; mag. nepomina kriva na
koju neka ravna pomina kriva u svojoj
ravni ostaje stalno darka (tangenta).
anvsr (fr. envers, lat. inversus) nalije; a
l'anver (fr. a l'envers) naopako, natrake, na
nalije.
anversen (fr. enversins) trg. pl. grub vuneni ser.
anvoaje (fr. envoye) izaslanik, poslanik
drugog reda, otpravnik poslova.
angairati (fr. engager) obavezati, uzeti u
slubu, pogaati, pogoditi, najmiti; po-buditi,
nagovoriti, navesti, skloniti koga nato;
obeati, obavezati obeanjem, npr. za ples;
upustiti se u nepggo, pustiti se, uplesti se u
borbu; angairati se

angiotenian

zauzeti se, zauzimati se, zaloiti se, zalagati

se (za kota ili to); angaovati.
angaman (fr. engagement) obvezivanje,
obaveza, obaveznost, npr. za ples, neko
plaanje itd.; zalaganje, davanje u zalog;
stupanje u slubu, pogodba, najmljivanje;
sluba, redovna dunost; voj. arka, sudar,
sukob, boj.
angaovan (fr. engager) obavezan, koji se
obeao, koji je uzet u slubu; voj. zapleten u
borbu.
angaovati v. angairati.

angarija (lat. angaria) kuluk, kuluenje; kola,

brod i dr. uzeti u kuluk.
angarijapija
(nlat.
angariatio)
upotreba
privatnih stvari (kola, brodova i dr.) protiv
volje sopstvenika u slubu dravi, npr. za
ratne svrhe.
angarirati (lat. angaria) uzeti u kuluk,
obvezati na besplatan rad za dravu.
angejologija, antologija (gr. angeion, logia
nauka) fiziol. v. angiografija.
angelika (gr. - angelos aneo) bot. aneoski
koren; kuz. engleski muz. instrumeng slian
gitari; jedan registar na orguljama.
antiektazija (gr. angeion sud, ektasis pastezanje) med. proirenje krvnih sudova.
angiitis (gr. angeion sud, krvni sud) med.
zapaljenje krvnih sudova; angitis.
angina (lat. angere suziti, stesniti) med.
guobolje, zapaljenje vrata, naroito krajnika.
angina pektoris (lat. angina pectoris) med.
stezanje grudi, jaki bolovi u oblasti srca,
praeni smrtnim strahom; pektoralna angina.
angiografija (gr. angeion sud, grapho
piem) fiziol. opis krvnih sudova; nauka o
krvnim sudovima ili o tenosnim odnosima u
ovejem telu.
angiokarp (gr. angeion, karp6s plod) bot. plod
zatvoren u plodite i biljka sa takvim
plodom.
angiom (gr. angeion) med. pega ili izrataj na
koi ili sluzokoi usled nenormal-nog
namnoavanja i irenja krvnih ili limfnih
sudova.
angioneuroza (gr. angeion, neuron ivac)
med. oboljenje ivaca krvnih sudova.
angiopatija (gr. angeion, pathos bol) med.
opti naziv za sve bolesti sistema krvnih
sudova.
angiosarkom (gr. angeion, sarx meso) med.
opasan rak krvnih sudova.
angiospasmus (gr. angeion, spasmos gr) med.
gr krvnih sudova.
angiospermije (gr. angeion, sperma seme)
bot. skrivenosemenjae, biljke ije su semenke
zatvorene u plodite.
akgiostenoza (gr. angeion, stenos tesan,
uzan) med. suavanje (ili: stenjavanje)
krvnih sudova.
angiotenian (gr. angeion, temo zateem) koji
je u vezi sa zategnutopgu krvnih sudova.

angiotomija
angiotomija (gr. angeion, temno reim) med.
seenje, operacija krvnih sudova.
angitis (gr. angeion) med. v. angiitis.
engleza (fr. anglaise) ivahan engleski ples u
2/4 i 3/4 takta.
anglizirati (fr. anglaiser) potkusiti konju rep,
semenjem miia sputaa uiniti da konjski
rep ostane stalno u vodoravnom poloaju.
anglikan, anglikanac pripadnik anglikan-ske, tj.
protestanske crkve.
anglikanska
crkva
engleska
reformirana
narodna crkva kojom upravljaju dva mitropolita i 24 episkopa; episkopalna crkva.
anglist (lat. Anglia Engleska) naunik koji se bavi
prouavanjem engleskog jezika i
knjievnosti.
anglicizam (nlat. anglicismus) engleska re koja
je ula u neki tu jezik i odomaila se u
njemu; izvesna osobina engleskog jezika
prenesena u neki strani jezik; osobenost
engleskog jezika.
anglicizirati
(fr.
angliciser)
poengleziti,
poengleavati.
angloman (nlat. Anglia, gr. mania strast)
preteran ljubitelj svega to je englesko.
anglomavija (nlat. Anglia, gr. mama strast)
preterano oduevljenje Englezima i ugledanje
na njih i sve to je englesko.
anglofil (nlat. Anglia, gr. philos prijatelj)
prijatelj svega to je englesko: politike,
kulture, jezika itd.
anglofob (lat. Anglia, gr. phbos strah,
bekstvo) neprijatelj svega to je englesko;
onaj koji mrzi Engleze, ili se boji Engleza i
njihovog kulturno-politikog uticaja.
anglofobija (lat. Anglia, gr. phobos) strah od
Engleza ili mrnja na Engleze.
angora-vuna odlina vuna koja se dobiva od
angorske koze i oplemenjenog angorskog
zeca; ima tanka i duga vlakna svilaste sjaja.
angostura-kora v. angustura-kora.
angojozamente (ital. angosciosamente) muz. v.
angojozo.
angojozo (ital. angoscioso) ran. brino, bolno,
pealno.
an gro (fr. en gro) trg. naveliko, navie, na
kvantum; uglavnom (ispriati neto).
angster (ital. anguistara, nlat. angustrum)
visoka boca ili vr za pijenje sa uzanim
grliem.
angularan (lat. angulus, ugao, angularis)
uglast, okast, rogljast.
angulus (lat. angulus) ugao, kut.
avgusta (lat. angusta) muz. jedan registar na
orguljama.
angustacija (lat. angustatio suavanje) med
neprirodno suavanje krvnih sudova u
ovejem telu.
angustura-kora gorka kora jedne junoamerike biljke, nazvane po gradu Angostura, koja
se upotrebljava kao lek protiv po-

47

avdrologija
vratnik groznica; sada se upotrebljava i za
spravljanje jedne vrste likera; angostura-kora.
andaluzit min. aluminijev silikat (nazvan po
Andaluziji, gde je pronaen).
andamento (ital. andare ii, andamento) hod;
muz. deo jedne fuge.
andana (ital. andana) niz brodova povezanih u
luci.
andante (ital. andante) muz. kao u hodu, lagano;
kao imenica: komad u laganom tempu.
andantino (ital. andantino) muz. malo laganije,
umereno.
andarini (ital. andarini) pl. duguljasto--okrugli
rezanci u obliku graka.
andezit min. vrsta vulkanske stene olovno-cinkane rude (naziv po planinama
Andama).
an detaj (fr. en etail) potanko, podrobno,
opirno, iscrpio, do tanina, do sitnica; trg.
namalo (supr. an gro).
andosirati (fr. endosser) trg. potpisati me-nicu na
poleini i time je preneti na drugog.
andosman (fr. endossement) trg. potpis menice na
poleini, prenos menice.
andragatija (gr. andragathia) muevnost,
hrabrost; vrlina, estitost.
andrak (pere. andrek tuga, nesrea, jad) avo,
vrag; nevolja, nesrea, zlo.
andramolje (gr. chondromallon gruba vuna)
stvari bez vrednosti, prnje, dronjci, drangulije.
andreceum (gr. apeg, andros ovek, mu,
oikion kua, stanite) bog. skup svih
pranike u cvetu.
andristi (gr. apeg, andros) pl. fil. oni sled-benici
Aristotela koji su odricali besmrtnost
ovejeg duha; glavni predstavnik bio
Pomponacije (14621525).
andro- (gr. apeg, andros) predmetak u sloenicama sa znaenjem: ovek-mukarac.
androgamija (gr. apeg, andros, gamos brak)
biol. oploenje mukoga gameta enskim.
ancrogenija (gr. apeg, genos roenje) v. androgonija.
androgin (gr. andro-gynos) dvospolnik, dvospolac, hermafrodit; ukopljenik; slabi,
enskonja, onja.
androginija (gr. apeg, gyne ena) dvospol-nost,
hermafroditizam.
androgonija (gr. apeg, gone raanje) stvaranje
oveka, naroito prvog oveka; rasploavanje ljudskog roda; adrogenija.
android (gr. apeg, eidos lik) vetaki
napravljen, pokretan oveji lik.
androidan (gr. apeg, eidos) slian oveku,
napravljen u ovejem obliku.
androkefaloid (gr. apeg, kephale glava) min.
kamen koji ima oblik oveje glave ili nekog
dela ovejeg tela.
androliti (gr. apeg, lithos kamen) pl. geol.
okamenjene ljudske kosti.
andrologija (gr. apeg, logi'a nauka) med. nauka
koja se bavi prouavanjem bolesti svoj-

andromanija

48

stvenih mukarcima (za razliku od

ginekologije).
andromanija (gr. andro-mara'a) enja za
mukarcima,
upaljenost
sene
za
mukarcima; nimfomanija.
Andromaha (gr. Andromache) mit. ena
najveeg trojanskog junaka Hektora, mati
Astijanaksova. Posle Hektorove pogibije bila
robinja Ahilovog sina Pira i s njim rodila tri
sina. Tragedije od Euripida i Rasina.
Andromeda (gr.) mit. ki etiopskog kralja
Kefeja i Kasiopeje; naljutivi bogove,
rtvovana je morskom udovitu; spasao je
Persej; astr. sazvee na severnoj nebeskoj
hemisferi, u kome se nalazi nama najblia
spiralna maglica (galaksije).
andromolje v. andramolje.
androsteron (gr.) muki spolni hormon.
androtomija (gr. apeg, temno seem) znat.
seenje oveka, naroito ljudskog lea radi
naunog ispitivanja.
androfag (gr. andro-phagos) ljudoder; up.
antropofag.
androfob (gr. apeg, phobos strah, bekstvo)
onaj koji zazire od ljudi, koji se plai ljudi,
mukaraca.
androfobija (gr. apeg, phobos) strah od
ljudi, od mukaraca.
androfonomanija (gr. apeg, phonos ubistvo,
mama strast) med. ludilo koje goni ljude na
vrenje ubistava.
aneo (gr. angelos vesnik) teol. boji glasnik,
poluboansko bie.
anegdota (gr. anekdotos neizdan) 1. spis
koji, ma iz kog razloga, jo nije objavljen, ili
je namerno zadran od tampanja; u novije
vreme anegdotama se nazivaju dosada
netampani stari spisi ili pojedini odlomci iz
njih; 2. lit. pria o kakvom zanimljivom
dogaaju; nova i kratka pria, aljiva ili
duhovita priice.
anegertika (gr. an-egeiro probudim) vetina da
se obamrli povrate u ivot.
aneza (gr. anesis) med. poputanje, olakavanje, slabljenje, npr. bolesti.
aneklogist(a) (gr. an-eklogistos bez obrauna)
onaj koji je osloboen od polaganja rauna.
aneks (lat. annexus) prilog, dodatak; nastavak;
prinadlenost; sve to je dodano ili vezano za
neto.
aneksan (lat. annexus) zavisan, vezan za,
pridodan, sporedan; pripremni.
aneksije (lat. annexio) prisajedinjenje, pripajanje, pridruenje, utelovljenje.
aneksionist(a) (lat. annexio) prijatelj ili
pobornik uveanja drave putem prisajedinjenja tuih pokrajina.
anektirati (lat. annectere) prisajediniti, pripojiti,
pridruiti, uteloviti, utelo-vljavati; aljivo:
krasti, ukrasti, pri-svojiti.
anekumena (gr. a-, ap- ne, o!kpepe nastanjena zemlja) pl. oblasti i predeli na

anenergiJa

zemlji na kojima se ljudi ne mogu stalno

nastanjivati (npr. pustinje, movari itd.).
anelektrian (gr. ap-, elektron ilibar) fiz.
neelektrian (o telima koja izgleda kao da
nemaju elektriciteta, npr. metali).
anematoza (gr. a-, haima krv) med. oskudno
ili nedovoljno stvaranje krvi u telu.
anematurgija (gr. a-, haima, ergon delo) med.
nauka o beskrvnim operacijama.
anemidrija (gr. a-, haima, hydor voda) med.
nedostatak krvne vode ili krvnog seruma, npr.
kod kolere.
anemija (gr. a-, haima) med. malokrvnost;
beskrvnost, oboljenje koje dolazi usled
smanjenja koliine krvne boje (hemoglobina) ili usled smanjenja broja crvenih krvnih
zrnaca.
anemian (gr. a-, haima) beskrvan,
malokrvan, bled, slab; fig. nesposoban za
ivot.
anemo- (gr. anemos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: vetar.
anemobarometar (gr. anemos, barys teak,
metron mera) sprava koja pokazuje, odnosno
meri, jainu vetra.
anemobat (gr. anemos, baino idem) igra na
konopcu, prevrta.
anemogaman (gr. anemos, gamos brak) bog.
anemogamne biljke, biljke koje se
oploavaju pomou vetra, tj. kod kojih
vetar prenosi cvetni prah (polen).
anemogame (gr. anemos, gamos) pl. bog. biljke
kod kojih vetar, prenosei cvetni prah
(polen) igra vanu ulogu pri oploavanju.
anemograf (gr. anemos, grapho piem)
sprava koja belei na hartiji brzinu i pravac
vetra: anemometrograf.
anemografija (gr. anemos, grapho) opisivanje
(ili: prouavanje) vetrova.
anemologija (gr. anemos, logfa nauka) nauka o
vetrovima, prouavanje vetrova.
anemometar (gr. anemos, metrbn mera) sprava
za merenje brzine kretanja, strujanja
vazduha, odnosno vetra, vetromer.
anemometrija (gr. anemos, metron) merenje,
vetina merenja brzine i jaine vetra.
anemometrograf (gr. anemos, metron, grapho)
v. anemograf.
anemopatija (gr. anemos, pathos bol) med.
leenje vazduhom, metod leenja koji se
sastoji u udisanju preienog vazduha.
anemoskop (gr. anemos, skopeo gledam,
vidim) vetrokaz, sprava koja pokazuje
pravac duvanja vetra.
anemostat (gr. anemos, statos postavljen)
ureaj za rasprivanje struje vazduha, pri
emu se moe regulisati smer izlaza vazduha
i njegova koliina.
anemofilan (gr. anemos, phflos prijatelj) bog.
koji voli vetar (o biljkama kod kojih vetar
vri opraivanje, tj. oploavanje).
anemofilija (gr. anemos, phflos) biol.
opraivanje biljaka posredstvom vetra.
anenergija (gr. an-energeia) neradnost,
tromost, lenjost, oskudica u snazi.

aienkefalija
avenkefalija (gr. a-, enkephalos mozak) ned.
uroeni nedostatak mozga. anenkefalos (gr.
a-, enkephalos) med. nakaza
roena bez mozga. aneorobni (gr. a- ne, aeg
vazduh, blos ivot)
bial. koji sivi u sredini bez kiseonika; v.
anaerobni; supr. aerobni. anepigraf (gr. ap-,
epi na, grapho piem)
spis koji nema naslova. anspija (gr. ap-,
epos re) med. nesposobnost
govorenja, nemoa, slabost. anepitimija
(gr. ap-, epithymia pouda)
psih. ugasnuta sposobnost suenja za im.
ansrvija (nlat. anervia) ned. uzetost, tromost
ila; anervian. energija (gr. ap-, ergon
delo) med. odsustvo
alergije tamo gde bi trebalo da je ima
(esta pojava kod tekih tuberkuloznih
oboljenja). aiereza (gr. anairesis) ret.
odricanje ili
pobijanje onoga to je protivnik pokuao
da dokae. aneretizija (gr. apa na, erethfzo
draim) 1.
med. uzbuenje, uzbuenost, uzrujanost.
aneretizija (gr. ap- ne, erethfzo) 2. med.
nedostatak (ili nemanje) razdraljivosti.
aneritropsija (gr. ap-, erythros crven, brz
oko) med. nesposobnost oiju da vide i
raspoznaju crvenu boju. aneroid (gr. a-,
neros tean) fiz. barometar
pomou elastine metalne ploe na kutiji
iz koje je iscrpen vazduh. an espes (fr. en
espece) trg. u zveeem novcu,
u gotovu. anestezacija (gr. anaistheteo ne
oseam) med.
opijanje ula tako da postanu neosetljiva
prema bolu. anestezije (gr. an-aisthesfa)
med. neosetljivost prema bolu; fig. ravnodunost, tupoglavost; nesposobnost jednog ula da primi
ulne nadraaje. anesteziolog (gr.
anaisthesia, logos, re,
govor) med. lekar specijalist koji je
osposobljen da obavlja optu i lokalnu
anesteziju. anestezirati (gr. anaistheteo ne
oseam) med.
opiti, uiniti neosetljivim. anestetika (gr.
anaistheteo) pl. med. sredstva
koja izazivaju neosetljivost (pri hirurkim leenjima). anestetian (gr. anaisthetos) koji ini
neosetljivim prema bolu, koji je bez bola,
bezbolan; fig. tupoglav, neosetljiv; nepaljiv, nemaran, rasejan. aneurija (gr. a-,
neuron ivac) med. slabost
(ili: malaksalost) ivaca. anambman (fr.
enjambement) poet. prelaenje, prenoenje
smisla iz jednog stiha u drugi.
ane (fr. enjeu; jeu) ulog u igri. an eneral
(fr. en general) uopte, openito; obino, najee. aniverzarija (lat.
anniversarium) godinjica, godinja proslava, pomen i dr.
4 Leksikon

49

animalije
anidrija (gr. anydria) v. anhidrija.
anidroza (gr. ap-, idros znoj) med. potpuno
odsustvo izluivanja znoja usled nedostatka
znojnih lezda.
anizeta (fr. anisette) rakija zainjena ani-som,
liker od anisa (onajsa).
anizokorija (gr. a-, i'sos jednak, kore zenica)
med. ne jednakost zenica.
anizometrian (gr. ap-, isos, metron mera)
neravnomeran.
anizometropija (gr. a-, isos, metron, ops vid)
med. nejednaka sposobnost oba oka za prelamanje svetlosti.
anizotropan (gr. a-, isos, tropos obrt) koji nije
u svima pravcima u jednoj taki nerazlian
(kristali, kao islandski kristal).
anizofilija (gr. a-, isos, phyllon list) bog.
nejednaka veliina listova na istoj grani.
anizohromija (gr. a-, isos, chroma boja) med.
nejednakost bojenja crvenih krvnih zrnaca.
anizurija (gr. ap-, isos, uron mokraa) med.
nejednako luenje mokrae, znatno vee
mokrenje jednog dana nego drugog.
ani kurentis (lat. anni currentis).TeKyhe, ove
godine; ano kurente.
anil (arap. an-nil, p. anil) bog. indigo biljka u
Indiji, od koje se dobiva anilin.
anilan (lat. anilis) bapski.
anilizam (arap. an-nil) med. trovanje anili-nom.
anilin (arap. an-nil) hem. bezbojno, aromati-no
ulje, od koga se spravljaju razne lepe boje,
tzv. anilinske boje; dobiva se od indigo-biljke
(anil); benzidam, kristalni, kijanol.
anilitet (lat. anilitas) bapskost, bapska starost,
bapsko ponaanje.
anima (lat. anima) dua, duh; anima mundi (lat.
anima mundi) fil. dua sveta; anima-rum dijes
(lat. animarum dies) dan pomena mrtvim u
katolikoj crkvi, zadunice, svisveti.
animal (lat. animal) ivo bie, ivi stvor;
ivotinja.
animalan (lat. animalis) ivotinjski; ani-malna
hrana meso, mleko, jaja itd.
animalizam (lat. animalis) ivotinjska priroda;
naroito potovanje svih ili samo nekih
ivotinja.
animalizacija (nlat. animalisatio) pretvaranje
hrane u ivotinjsku materiju, grau;
poivotinjenje;
proces
animalizacije
pretvaranje anorganskih tvari u telu; nain
ishranjivanja tela.
animalizirati (nlat. animalisare) zool. hra-nljivu
materiju koju sadri u sebi hrana pretvoriti, u
organima za varenje hrane, u materije ivog
tela; pamuk udesiti tako da se moe
bojadisati kao vuna; fig. poi-votinjiti,
poivotinjivati.
animalije (lat. animalia) pl. ivotinjska tela;
jela od mesa; supr.: vegetabilije.

animalist(a)
animalist(a) (lat. anlmal ivotinja) um umetnik
(slikar ili va j ar) koji radi ivotinje.
animalitet (nlat. animalitas) ivotinjstvo,
ivotinjska priroda.
animalkula (nlat. animalculum ivotinjice) pl.
zool. mikroskopske ivotinjice, naroito
tobonje
semene
elije
(animalcula
spermatica).
animalkulizam (lat. animalculum) zool. staro
uenje da se ivotinjski zametak sastoji od
mikroskope sitnih semenih elija.
animalkulisti (nlat. animalcula ivotinjice) pl.
prirodnjaci XVII i HU veka koji su bili
pristalice animalkulizma.
animatizam (lat. anima dua) uenje i verovanje
da sve to postoji ima duu, da je ivo (kod
primitivnih naroda).
avimato (ital. anima to) muz. ivahno, oivljeno, oduevljeno.
animacija (lat. animatio) oivljavanje, oivljenje, davanje due; ivost, ivotna
sveina; vatrenost, estina, ljutnja; trenutak
od koga se zametak u utrobi smatra ivim;
kod crtanog filma oivljavanje slika.
animizam (lat. anima duh, dua) fil. 1. veoma
rairene verovanje primitivnih naroda o
delovanju dua i duhovnih sila u prirodi; 2.
metafizike shvatanje due i duhovnoga kao
ivotnog principa od koga zavisi svaka
delatnost tela; 3. vera u duhove.
animirati (lat. animare) dati duu ili duh, o
iviti;
podstaknuti,
obodriti,
pobudi-ti,
odueviti, zagrejati, podstrekavati, podbadati.
animist(a) (lat. anima) fil. pristalica ani-mizma.
animo (lat. animus duh, dua) prav. s predumiljajem, u nameri.
animozan (lat. animosus strastan) ozlojeen,
ogoren, srdit, razdraen, neprijateljski.
animozitet (lat. animosus, fr. animosite) v.
animoznost.
animoznost (lat. animosus) strastvenost; ljutina,
ogorenost, mrnja, srdba; raz-draenost,
estina; neprijateljsko ra-spoloenje prema
kome ili emu.
animozo (ital. animoso) muz. srano, hrabro,
ivahno.
animus (lat. animus) duh, dua; srce,
oseanje, karakter; svest; nazor, miljenje;
samopouzdan^, odvanost; namera, nakana;
uno animo (lat. ipo animo) jednoduno,
slono.
animus ivjurandi (lat. animus injurandi) prav.
namera nanoenja uvrede, poruge.
animus nocendi (lat. animus nocendi) prav.
namera priinjavanja tete.
ani prezentis (lat. anni praesentis) ove godine.
ani preteriti (lat. anni praeteriti) v. ani
precedentis.

50

anlaser

ani precedentis (lat. anni praecedentis) prole

godine.
aniridija (gr. ap-, iris duica) med. nedostatak
duice u oku.
anis (lat. pimpinella anisum) bog. onajs, biljka
iji se plod upotrebljava kao zain, kao
dodatak lekovima i kao lek protiv kalja.
ani futuri (lat. anni futuri) idue, naredne
godine.
anihilacija (nlat. annihilatio) ponita-vanje,
ukidanje, opovrgavanje.
anihilirati (lat. annihilare) ponititi, ukinuti,
opovri, opovrgavanje.
av>on (gr. anienai peti se, uzlaziti) pri
elektrohemijskom
razlaganju:
sastojak
elektrolita koji se pojavljuje na anodi
(Faradejev naziv za elektronegativni deli);
supr.: katjon.
ankvizicija (lat. anquisitio) prav. predlaganje
kazne.
ankvirirati (lat. anquirere) prav. povesti sudsku
istragu; traiti (ili: predlagati) kaznu.
anker (lat. apsoga, gr. ankyra) brod. kotva,
lenger; fiz. u dinamomainama: kalem od
namotaja bakarnih ica koji se obre u
magnetnom polju.
ankeser (fr. encaisseur) sp. veoma vrst i
otporan bokser, tj. onaj koji moe da primi
i podnese mnogo udaraca.
anketa (lat. inquestia, fr. enquete) istraga koja
se odreuje za ispitivanje injenica i okolnosti
samo za jedan sluaj; naroito: komisija
(anketna komisija) koju bira parlament,
vlada ili neka ustanova, i koja ima da
prikupi najpotrebnije i stvarne podatke na
osnovu kojih bi se mogao doneti zakon,
odluka i sl.
anketirati (fr. enqueter) vriti, izvriti anketu,
istraivati, ispitati, ispitivati injenice o
neemu.
ankiloglosa (gr. ankylos kriv, glossa jezik) med.
delimina ili potpuna sraslost jezika.
ankiloza (gr. ankylos kriv) med. ukoenost i
sraslost zglobova.
ankilometar (gr. ankylos kriv, metron
mera) sprava za merenje krivine.
anklav(a) (fr. enclave) prav. zemljite koje
zalazi u tuu dravu ili tue imanje.
ankoneji (gr. ankon lakat) pl. znat. miii
opruai ruke.
avkora (ital. apsoga) muz. jo jednom, ponovo.
ankrije (fr. encrier) divit, mastionica; sandue
za boje; tip. rezervoar na maini za
tamparsku boju.
anlaser (nem. anlassen putati u rad, pustiti u
rad, Anlasser) teh. pokreta (ili elektromotorni pokreta) je u motorna kola
ugraen elektromotor koji svoju struju uzima
iz akumulatorske baterije; pri zatvaranju
elektrinog kola nazupenom za-majcu
motora sa unutranjim sagorevanjem

anlevaa

51

saopti nekoliko obrtaja dok ovaj sam ne

stupi u rad; starter.
anlevaa (fr. enlevage) skidanje jedne
oteene slike sa platna na kome je bila, radi
prenoenja na novo platno.
an mas (fr. en masse) u masi, u gomili,
skupa, uture, svi zajedno.
an minijatir (fr. en miniature) u malom, u
maloj srazmeri, smanjen.
ano (lat. ago) godine, u godini.
ano ante Hristum (lat. anno ante Christum)
godine pre Hrista, pre Hristova roenja.
anoblirati (fr. anoblir, ennoblir) dati plem-stvo,
plemiku titulu; oplemeniti, obla-godariti.
anvarija (gr. ap-, nlat. ovarium jajnik) med.
uroeni nedostatak jajnika.
anogev (gr. apo navie, gignomai postati) ar.
tal. stene iji je materijal postao kretanjem
odozdo gore, tj. eruptivne stene; supr.: katgen.
anogena metamorfoza kol. promene na
mineralima izazvane uticajem vode ili
vazduha.
anoda (gr. an-odos uzlaz, put navie) fiz. put
kojim elektrina struja naputa po-zitivni
pol i ulazi u elektrolit na svome putu ka
negativnom polu (Faradej); po-zitivni pol;
supr.: katoda; up. elektroda.
anodija (gr. anodia) nevezan, neslikovan
nain govora.
anodinija (gr. ap-, odyne bol) ned. bezbol-nost,
nemanje poroajnih bolova.
anodinum (gr. ap-, odyne bol, nlat. apodinum) med. sredstvo za ublaavanje bola i za
uspavljivanje.
anodonti (gr. ap-, odus) pl. zool. sisari koji
nemaju zuba.
anoksija (gr. ap bez oksys kiseo, otar,
genesis postanak) smanjenje, odnosno
nedostatak kiseonika u krvi i tkivima
organizma.
anomalan
(gr.
anomalos)
neredovan,
nepravilan, protivan pravilu, koji odstupa od
pravila, neobian.
anomalija (gr. anomalia) (nepravilnost,
odstupanje od pravila ili zakona, izuzet-nost,
neredovnost, neobinost; astr. nepravilnost u
kretanju planete.
anomalistiki (gr. anomalos) nepravilan, koji
odstupa od pravila, protivan pravilu.
anomalologija (gr. anomalos nepravilan, logia)
gram. nauka o nepravilnostima u jeziku; up.
anomalon.
anomaloi (gr. anomalon) gran. nepravilni
glagol.
anomeomerija (gr. ap-, omos slian, istovr-san,
meros deo) sastavljenost od nejedno-rodnih
delova.
anomizam (gr. a-, nmos zakon) v. antinomizam.
anomija (gr. anomfa) bezakonje, nezakonitost, neobuzdanost.

anoftalmija
anominacija (lat. annominatio) ret. namerno
izjednaavanje rei, stavljanje jedne pored
druge dveju rei koje glase jednako ili
slino, a imaju razliito znaenje, npr.:
Tiina je postala jo tia; paronoma-zija.
anomian (gr. ariomos) nezakonit, neuredan,
zloinaki.
anonaran (lat. annonarius itni) koji se tie
prometa i dobijanja ita, itni, npr.
anonarni zakoni.
anoniman (gr. anonymos) bezimen, bez
potpisa, nepotpisan; nepoznat.
anonimitet (nlat. anonymitas) v. anonimnost.
anonimno drutvo trg. u kapitalizmu bezimeno,
akcionarsko, deoniarsko drutvo.
anonimnost (gr. anonymos) bezimenost, nepoznatost; anonimitet.
anovimus (nlat. anonymus) nepoznati, nepotpisati, pisac koji objavljuje svoje stvari bez
potpisa.
anonsa (fr. annonce) oglas, objava, obznana.
anonsirati (fr. appopseg, lat. annuntiare)
oglasiti, oglaavati, objaviti, objavljivati,
obznaniti, obznanjivati.
anorganizam (gr. ap- bez, organon) neiva ili
mrtva priroda.
anorganogenija (gr. ap-, organon, genos) nauka
o postanku neive (anorganske) prirode.
anorganognozija (gr. ap-, organon, gnosis
saznanje) nauka o poznavanju neivoga.
anorgavografija (gr. ap-, rganon, grapho
piem) nauka o kamenju, opisivanje
kamenja.
anorgavologija (gr. ap-, organon, logia) nauka
koja se bavi prouavanjem anorganske, tj.
mrtve prirode, naroito minerala.
anorganski (gr. ap-, organon) neiv, mrtav;
nesposoban za fizioloke i psiholoke
funkcije; koji je bez ivota; hen. koji ne ulazi
u sastav organskih tela; nastao bez dejstva
ivotnih sila; anorganska hemija deo hemije
koji se bavi postajanjem anor-ganskih
jedinjenja.
anoreksija (gr. a, oreksis elja, udnja)
nemanje apetita, nedostatak volje za jelo,
naroito uivanje u jelu.
anormalan (gr. a-, lat. norma pravilo)
nepravilan, koji odstupa od pravila, zakona,
obiaja.
anorhija (gr. ap-, orchis mudo) bezmudost.
avosmija (gr. anosmi'a) med. delimino ili
potpuno neoseanje mirisa.
avotacija (lat. annotatio) napomena, primedba,
beleka; objanjenje; popis zaplenjenih
stvari; adnotacija.
anotirati (lat. annotare) v. adnotirati.
avofeles
(gr.
anopheles
beskoristan,
kodljiv) med. komarac malariar (jedini
prenosnik malarije kod oveka).
anoftalmija (gr. ap, ophthalmos oko) med.
nemanje oiju, slepilo.

an pasan

52

an pasan (fr. en passant) u prolasku, uzgred,

uzgredno, mimogred.
an pat (fr. en pate) u obliku testa ili kate, npr.
bojene materije.
an profil (fr. en profil) sa strane, gledan sa
strane, u profilu.
ansambl (fr. ensemble) celina, skup, zajednica;
sklad,
slaganje,
sloga;
ansambl-igra
zajednika igra vie glumaca (suprotno: soloigra); ansambl-partija kuz. operske partije u
kojima pevaju vie od etiri glasa.
ansent (fr. enceindre, enceinte) voj. obim,
nasip, bedem, pojas nekog utvrenja,
spoljanji delovi jedne tvrave; lov.
opkoljavanje
divljai,
zagraeno
(ili:
opkoljene) zemljite.
ansilaa (fr. silo, ensilage) smetanje ita u
podzemne rupe, u silose, radi uvanja,
utrapljavanje voa i povra.
ant- (gr. anti) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: protiv (npr. antagonizam); up. anti.
antablman (fr. entablement) apx. pervaz na
vrhu stuba, opivnica pod krovom.
antagonizam (gr. antagonismos opreka)
oprenost; suparnitvo; suprotna tenja,
delanje u suprotnom smislu, suprotnost,
protivnost; neprijateljstvo; borba, trve-nje.
antagonizirati (gr. ant-angomzomai boriti se
protiv, takmiiti se) biti u opreci s nekim ili
neim, raditi u suprotnom pravcu, boriti se
protiv koga ili ega.
antagonist(a) (gr. antagonistes) protivnik,
suparnik, takmac.
antalgika (gr. antl, algos bol) pl. ked. sredstva
za ublaavanje bola.
antalgian (gr. antl, algos) koji ublauje,
umanjuje bol.
antanagota (gr. anti, an-ago uzvodim) ret.
odbijanje optube i veto izvedeno optuivanje onoga koji ju je podigao.
antanaklaza (gr. anti, anaklasis uzvijanje)
ret. ponavljanje iste rei u drugom ili
suprotnom znaenju, npr. taj ovek je nikakav
ovek.
antanta (fr. entendre, entente) sloga, sporazum,
savez (izmeu drava); Velika antanta savez
Rusije, Francuske i Engleske koji je (1914)
uao u rat protiv Nemake i Austro-Ugarske;
Mala antanta savez izmeu Jugoslavije,
ehoslovake i Rumunije, sklopljen posle
prvog svetskog rata u cilju uvanja i
odravanja stanja otvorenog ugovorima o
miru, naroito u srednjoj Evropi i na
Balkanu.
antapodoza (gr. anti, apo-didomi predati,
izneti, izloiti) poet. dodavanje pouke,
naravouenija, prii; ned. ponovan napad
groznice.
antapoplektika (gr. anti, apo, plesso udaram)
pl. med. sredstva protiv srane kapi.
antapoplektian (gr. anti, apo, plesso) koji
slui kao lek protiv srane kapi.

antenupciJalni
Antarktik (gr. anti, arktos sever, antarktikos juni) geogr. oblast Zemlje oko Junoga
pola. antarktian (gr. antarktikos) geogr.
koji
lei nasuprot Severnom polu, tj. juni,
koji lei na Junom polu. antartritika (gr.
anti, arthron zglob) pl. ned.
sredstva protiv zglobobolje. antartritian
(gr. anti, arthron) koji
slui kao lek protiv zglobobolje, koji
lei zglobobolju. antastmatian (gr. anti,
asthma) med. koji
slui kao lek protiv sipnje. antatrofian (gr.
ant-, atrophos nehranjen)
ked. koji pomae kao lek protiv slabljenja
usled oskudne hrane. antafroditian (gr.
anti, Aphrodfte) koji
utiava spolni nagon. antacida (gr. antf, lat
acidum kiselina) pl.
med. sredstva protiv kiseline, naroito
protiv kiseline u elucu. ante (lat. ante)
predl. pre, ranije; pred,
ispred, napred. anteakt (lat. anteactum) ranije
delo, raniji
in.
antedatirati (lat. ante, datum) mesto dananjeg
datuma staviti na pismo ili spis
raniji datum; antidatirati. ante dijem (lat. ante
diem) pre vremena, pre
suenog dana. antediluvijumski (lat. ante,
diluvium potop)
pretpotopni; supr.: postdiluvijumski.
antediluvijumci (lat. ante, diluvium potop)
pl. pretpotopni ljudi. anteza (gr. anthe cvet)
bog. cvetanje, doba
cvetanja. antejustinijansko pravo rimske
pravo pre
cara Justinijana. antelogijum (lat. ante, gr.
logos govor) pred-
govor. antelokvijum (lat. ante, loquor
govorim)
predgovor; pravo nekoga da prvi govori.
anteludij(um) (lat. ante-ludium) predigra.
antemeridijanski (lat. antemeridlanus) prepodnevni. antemion (gr. anthemion) cvet;
arh. puast
zavijutak na jonskim stubovima. antena (lat.
antenna motka za koju se vezuju
jedra; stubovi sa obe strane vrata) 1. ica
ili metalna ipka za hvatanje ili za
slanje elektromagnetskih talasa na radio-stanici ili TV; 2. pipak kod insekata.
antena ju m (lat. antenagium) prav. prvenstveno pravo prvoroenog deteta. antenat
(lat. ante, natus roen) prvoroeni;
predak, pradeda. antenatalni (lat. ante,
natalis koji se tie
roenja) ked. koji se nalazi u toku trudnoe,
pretporoajni. anteniforman (nlat. antennif ormis)
u obliku
pipaka, kao pipci. antenupciJalni (lat.
antenuptialis) predsvadbeni, predbrani.

anteokupacija
anteokupacija (Lat. anteoccupatio) rat. pobijanje
prigovora koje je govornik sam sebi uinio.
antepenultima (lat. antepenultima) gram. dopretposlednji slog neke rei, trei slog od
kraja.
antepileptian (gr. antf, epileptikos), nea. koji
pomae protiv padavice.
antepozicija (nlat. antepositio) stavljanje
ispred, davanje prvenstva, pretpostav-ljanje.
anteponirati (lat. ante-ponere) staviti ispred,
pretpostavljati, pretpostaviti, dati (ili: davati)
prvenstvo.
antimaterija (gr. anti, lat. materia) sup-stanca
sainjena od atoma i molekula u kojima su
sastavne estice antiesti-ce; jezgra atoma
u antimateriji su sasta-vl>ena od antineutrona
(neutralnih) i an-tiprotona (negativnih), a
atomski omota od pozitivnih elektrona
(pozitrona).
antera (gr. anthera) bat. pranica.
antere (gr. antheros) pl. bat. pranici, muki
spolni delovi cveta.
anteridija (gr. antheros) bog. muki spolni
organ u bescvetnica.
anterija (tur. entari, arap. 'antari) vrsta
starinske gornje (muke i enske) haljine s
dugakim rukavima.
anteriora (lat. anteriora) t. raniji dogaaji, raniji
ivot, prolost.
anteriores (lat. anteriores) pl. prethodnici; preci;
supr.: posteriores.
anterioritet (nlat. anterioritas) prethod-nost,
prethoenje, prvenstvo u vremenu; prioritet.
anterotika (gr. ant-erotiks) pl. med. sredstva
protiv ljubavi, sredstva za obuzdavanje
spolnog nagona.
anterotina sredstva ned. v. anterotika.
antestat (lat. antestatus) prav. lice kome je
testamentom ostavljeno zavetanje.
antestacija (lat. antestatio) prav. pozivanje za
svedoka.
antestirati (lat. antestari, ante-testari) prav.
pozivati koga za svedoka pre podnoenje
tube sudu.
antefleksija (lat. anteflexio) med. savijenost
napred, npr. materice.
ante Hristum natum (lat. ante Christum
natum) pre Hristova roenja.
antecedens
(lat.
antecedens)
prethodnik,
pretea; raniji dogaaj; gram. prethodni slog.
antecedencija (nlat. antecedentia) ono to
prethodi, prethodnost, raniji odnos u nekoj
stvari;
fil.
antecedencija

konzekvenci/a=uzrok posledica, subjekt

predikat, itd.
antecedencije (lat. antecedentia) pl. ranije
stvari, raniji dogaaji ili odnosi; raniji ivot.
antecedirati (lat. antecedere) prethoditi, ii
napred;
pretei,
preticati,
nadmaiti,
nadmaivati.

53

antivenerea
antecesor
(lat.
ante-cessor)
prethodnik,
putovoa; uitelj, prethodnik u nekom poslu
ili zvanju.
anteci (gr. ant-, oikos kua) pl. geotr. stanovnici
pod istim podnevkom i na istom odstojanju
od polutara, a na suprotnim poluloptama
Zemlje.
anti- (gr. antf) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: protiv, prema, iza, mesto, umesto.
antiabolicionist(a) (gr. antf, lat. abolitio
ukidanje) protivnik ukidanja neega, naroito
ropstva, prostitucije itd.
antiadijaforist(a) (gr. antf, a-, diaphoros
razliit) protivnik moralne ravnodunosti; up.
adijaforist.
antiaditis (gr. antias krajnik) med. zapaljenje
krajnika.
antialkoholiar (gr. antf, arap. al-kohhlu)
protivnik pijenja alkoholnih pia, trezvenjak.
antianfilaksija (gr. antf, apa, phylatto uvam,
branim) ned. neosetljivost prema anafilaksiji.
antianeksionist(a) (gr. antf, lat. annexio)
protivnik aneksije.
antiapeks (nlat. antf, areh) astr. taka na nebu u
pravcu od koje se vri kretanje; supr.: apeks.
antiaristokrat (f. antf, aristokratos) protivnik
plemstva, neprijatelj aristokra-tije.
antiartritian (gr. antf, arthron zglob) med. koji
slui protiv zapaljenja zglobova.
antiastenian (gr. antf, a-, sthenos ]anina,
snaga) med. koji poveava ivotnu snagu,
koji slui protiv slabosti.
antiastmatian (gr. antf, asthma sipnja) med. v.
antiastmatian.
antibarbarus (gr. anti, barbaros negrki,
tuinski) knjiga koja ui kako treba izbegavati
grube jezike pogreke, tzv. barba-rizme ili
varvarizme; istunac u pogledu jezika;
protivnik upotrebe stranih rei; antivarvarus.
antibahijus (gr. anti, Bakchios) poet. v. palimbahijus.
antibiotik (gr. anti, bfos ivot) supstanca
biolokog porekla koja spreava razvijanje
nekih klica i ubija ih. U antibioti-ke spadaju,
pored ostalih, i lekovi koji se dobijaju iz nekih
vrsta gljivica, naroito: aureomicin, penicilin,
streptomicin, hloromicetin i dr.
antibiotiki (gr. anti, bfos ivot) koji je protiv
ivota, koji unitava ivot, koji ubija.
antiborejski (gr. anti, boreios severni)
okrenut prema severu.
antivarvarus
(gr.
antf,
barbaros)
v.
antibarbarus.
antivenerea (gr. anti i lat. Venus boginja
ljubavi; spolna ljubav) pl. med. sredstva protiv
spolnih, venerinih bolesti.

54
avtigal (gr. anti, lat. Gallus) protivnik,
neprijatelj Francuza (jezika, kulture, politike
itd.).
avtigen (gr. anti, gnos roenje) naziv za sve
supstance koje unesene u telo oveka ili
ivotinje izazivaju obrazovanje protivmaterija.
antigorit (po nalazitu Antigori u Italiji) mat.
vrsta tamnozelenog serpentina; nastaje
metamorfozom ampfibola; kod nas ga ima
u Frukoj gori.
antidaktilos (gr. anti, daktylos prst) etr. v.
anapest.
antidatirati (gr. anti, lat. datum) v. ante-datirati.
antidemokratski (gr. anti, demokratikos) koji
je protiv vladavine naroda, protiv demokra tije.
antidiegeza (gr. anti, diexeimi prikazivati,
izneti) ret. prikazivanje nekog dogaaja ili
stvari od strane protivnika, dogaaj ili stvar
posmatrana s protivnike strane; up. diegeza.
antidizenterika
(gr.
anti,
dysenterikos
srdoboljan) pl. med. lekovi koji slue protiv
proliva.
antidijabetikum (gr. anti, diabetes eerna
bolest, diabaino prolazim) med. lek protiv
eerne bolesti.
antidinastian (gr. anti dynastes vladar,
vlastodrac) neprijateljski raspoloen prema
vladajuem domu.
antidinika (gr. anti, dine, vrtlog, okretanje)
pl. med. sredstva protiv nesvestice; antidinina
sredstva.
antidolorozum (gr. anti, lat. dolor bol) med.
sredstvo protiv bola.
antidoron (gr. anti, doron dar) uzdarje;
nagrada; u grkoj pravoslavno] crkvi:
deljenje vernima posveenog hleba (nafore) koji je preostao posle obavljenog prie
ivanja.
antidotarij(um) (gr. antidoton protivsred-stvo)
knjiga o lekovima; farmakopeja.
antidoton (gr. antidoton) ned. sredstvo, lek
protiv ega; protivotrov; fig. protivsred-stvo,
utuk.
antidramatian (gr. anti, drama) koji je u
suprotnosti sa dramskim zakonima i
pravilima.
antimentalizam (fr. antimentalisme) lingv.
pravac koji polazi od date rei, ne vodei
rauna o mentalnim, umnim procesima koji
prate jeziku realizaciju, jeziko ostvarenje.
antiemetika (gr. anti, emeo povraam) pl.
med. sredstvo protiv povraanja, anteme-tika.
antiemetici (gr. anti, emeo) med. sredstva protiv
povraanja.
antiemetian (gr. anti, emo) koji suzbija
nagon za povraanjem.
antiepileptika (gr. anti, epilepsfa) pl. med.
sredstva protiv padavice, epilepsija; pr.
antiepileptian.

antikvus
antieutanazist(a) (gr. anti, eu, dobro thana-tos
smrt) protivnik eutanazista.
antizimotikum (gr. anti, zyme kiselo testo,
kvasac) hem. sredstvo koje spreava vrenje;
up. antiseptikum.
antiinkrustator (gr. anti, lat. incrustare dobiti
koru) aparat koji uva parni kazan od
hvatanja kamenog taloga i krene naslage.
antiinokulist(a) (gr. anti, lat. inoculare
kalemiti) protivnik kalemljenja, pelco-vanja.
angina (lat. antiquus stari) kultura i filozofija
klasine starine; umetnost i va-spitni ideal
starih klasinih naroda, Grka i Rimljana;
predmet stare umetnosti; fig. umetnika
retkost.
antikankroza (gr. anti, lat. sapseg rak) pl. med.
sredstva protiv bolesti raka.
antikariozan (gr. anti, lat. cariosus kvaran,
truo) med. koji slui kao lek protiv razje-danja
kostiju.
antikataralije (gr. anti, katarroos stakanje) pl.
med. sredstva protiv kalja.
antikategorija (gr. anti-kategoreo) prav. protivtuba.
antikatoda (gr. anti, kathodos put na nie) fiz.
platinski lim kod Rendgenovog aparata, koji
je nameten u cevi i na koji padaju katodni
zraci, ime se dobivaju snanija dejstva.
antikatoliki (gr. anti, katholikos) koji je
protiv katolike vere.
antikahektian (gr. anti, kakos rav, eksis
svojstvo, stanje) med. koji slui kao sredstvo
za popravku ravih sokova to izazivaju
slabljenje.
antikva (lat. antiqua) staro pismo, latini-ca; tip.
uspravna latinska slova (supr. kurziv).
antikvar (lat. antiquarius) istraivalac i
prouavalac starina, poznavalac starina i
starih spomenika; kupac i prodavac starina,
starinar; kupac i prodavac starih i
upotrebljenih knjiga.
antikvaran (lat. antiquarius) stari, starinski;
polovan, upotrebljavao
antikvarijat (lat. antiquus stari) trgovina starim
knjigama.
antikvarnica (lat. antiquarius) prodavnica
polovnih knjiga i retkih umetnikih
predmeta.
antikvizirati (lat. antiquus) ugledati se na stare,
podraavati ukus starih, raditi prema
antikim
uzorima;
proglasiti
neto
zastarelim.
antikvirati (lat. antiquare) zastareti; proglasiti
za zastarelo; odbaciti, npr. zakon.
antikvitet (lat. antiquitas) starina, starodrevnost, stari svet, stari vek; stare, odnosno
zastarele stvari ili ustanove, stara ili
zastarela ureenja i sl.
antikvus (lat. antiquus) stari, starinski,
starovremenski; up. antiki.

antiklimaks

antiklimaks (gr. anti, klimax stepenice;

postupnost u izrazu) ret. prelaenje od jae
predstave na slabiju tako da se prava
postupnost i ne vidi, npr.: Ako smo veliki,
veliki smo svuda, na prestolu, u padati, u
kolibi."
antiklinala (gr. anti, klin naginjem se,
sputam se) kol. poloaj slojeva koji su
naslonjeni jedni na druge tako da grade hrbat
ili sleme, a padaju u suprotnim pravcima;
suar. sinklinala.
antikolika (gr. anti, kolike trbobolja) pl med.
sredstva, lekovi protiv trbobol>e.
antikonvulzivan (gr. anti, nlat. convulsivus
grevit) med. koji slui protiv trzaja i greva.
antikonstitucionalan (gr. anti, lat. consti-tutio
ustav) protivustavan.
antikonstitucionist(a) (gr. anti, lat. constitutio)
protivnik ustava.
antikontagioza (gr. anti, lat. contagiosus
prilepiv, zaravan) pl. med. sredstva za
predohranu od zaraznih bolesti.
antikonvulzivan (gr. anti, nlat. convulsivus
koji slui kao predohrana od zaraze.
antikosmetian (gr. anti, kosmeo ukrasim)
koji unitava (ili: naruava) lepotu.
antikreza (gr. anti, kresis meanje) prav.
dopunski ugovor o zalozi po kome zaloim
poverilac, umesto interesa na dug, ima pravo
da se slui i koristi zaloenim predmetom.
antikritika (gr. anti, krino sudim) odgovor na
kritiku, protivkritika; odgovor na napade;
odbrana.
antikritian (gr. anti, krino) koji odgovara na
kritiku, napad itd.; ned. koji protivrei
oekivano] krizi (pojav); koji spreava nastup
krize (uticaj).
antikritiar (gr. anti, krino) pisac odgovora na
kritiku; pisac odbrane od napada.
antilegomena (gr. antilego protivim se,
povijam) pl. teol. delovi Sv. pisma ija se.
originalnost osporava ili u koju se sumnja,
npr,:
Otkrovenje
Jovanovo";
supr.-.
homolotumena.
antilemian (gr. anti, loimos kuga) med. koji
slui protiv kuge, protivkuni.
antiletargian (gr. anti, lethargfa dreme-nica,
bolest spavanja) med. koji slui protiv
obuzetosti dubokim snom, protiv obamrlosti.
antilisa (gr. anti, lyssa psee besnilo) pl. med.
sredstva protiv pseeg besnila.
antologija (gr. antilogia) protivrenost,
prigovor, pobijanje; odbrana pred sudom.
antilogian (gr. antilogiks) nedosledan,
protuslovan; koji je u protivnosti sa
zakonima miljenja, tj. sa logikom.
antilopa (gr. anthlops) 3007. cvetno oko"
(zbog lepih oiju te ivotinje), veoma
rasprostranjena vrsta rogatih sisara, ida u
stadima po toplijim kopnima; u Evropi od
ove vrste postoji samo gazele.

55

antinomazija

antimaterija (gr. anti, lat. materia) sup-stanca

sainjena od atoma i molekula u kojima su
sastavne estice antiesti-ce; jezgro
atoma antimaterije sastavljeno je od
antineutrona (neutralnih) i anti-protona
(negativnih), a omota od pozi-tivnih
elektrona (pozitrona); u laboratoriji su
ostvareni atomi antivodonika i antilitijuma.
antimelanholian (gr. anti, melancholiks) koji
razbija tugu, koji razvedrava raspoloenje.
antimentalizam (gr. anti, mentalizam) lingv.
pozitivizam u lingvistici, ogranienje
predmeta lingvistike na ono to je
neposredno dato u govoru, ne vodei rauna
o umnim (mentalnim) procesima vezanim s
primenom jezika.
antimerija (gr. anti, meros deo) ret. zamenjivanje jednog dela govora drugim.
antimetabola (gr. anti-metabole) retorska
figura koja se sastoji u tome to se izrazi
koji su bili u prvom delu reenice pojavljuju i
u drugom, ali drugim redom, npr.: Jedemo
da ivimo, a ne ivimo da jedemo";
antimetalepsija.
antimetalepsija (gr. anti, metalepsis zamenjivanje, razmena) ret. v. antimetabola.
antimetateza
(gr.
anti,
metatithemi
premestiti) retorska figura koja se sastoji u
tome da se iste rei ponavljaju i u drugom
delu reenice, ali u protivnom smislu, npr.:
Jedi da ivi, a ne ivi da jede."
antimilitarizam (gr. anti, fr. militarisme)
protivnost militarizmu; pokret protiv rata i
pripremanje za rat.
antimon (nlat. antimonium) hem. elemenat,
atomska masa 121,75, redni broj 51, znak
Sb (stibium), metal srebrnobele boje,
kristalan i veoma krt tako da se moe stucati u prah.
antimonarhian (gr. anti, monarhia) koji je
protiv monarhijskog oblika vladavine.
antimovid (lat. antimonium) mineral, sul-fid
antimona, vana njegova ruda.
antimoralan (gr. anti, lat. moralis) koji je u
opreci sa moralom, protivan moralu.
antimoralizam (gr. anti, lat. mos, mori
obiaj) fil. uenje koje ne priznaje nikakvu
razliku izmeu dobra i zla, i koje sve ljudske
postupke jednako procenjuje s onu stranu
dobra i zla".
antinarkotika (gr. anti, narke ukoenost,
ukoenje) pl. med. lekovi protiv narkoti-nih
trovanja.
dntinacionalan (gr. anti, lat. nationalis),
nenarodni, protivnarodni.
antiiefritika (gr. anti, nephrs bubreg) pl. med.
sredstva i lekovi protiv bubrenih bolesti.
antinomazija (gr. anti, onoma ime) zamenjivanje imena, upotreba osobnog imena mesto
vrste, npr. Demosten" mesto govornik".

avtmnomizam

56

antmnomizam (gr. anti, nomos zakon) 1. teal.

c>JOnja protivrenost izmeu starozavetskog zakona i hrianskog uenja; 2.
naelno nepriznavana bilo kakvih utvr-enih
zakona; anomizam.
antinomija (gr. antinomia protivrenost zakona
sa samim sobom, tako da obe stranke mogu ga
tumaiti u svoju korist) log. protivrenost,
suprotnost dvaju sudova ili zakona teze k
antiteze koji se uzajamno iskljuuju, npr.:
Svet ima svoj poetak u vremenu, a i s
obzirom na prostor on je ogranien" (teza);
Svet nema ni poetka u vremenu niti granica
s obzirom na prostor, nego je i u jednom i u
drugom pogledu bezgranian" (antiteza); fil.
kod Kanta: protivrenost koja se javlja pri
primeni zakona istog razuma na ulni svet.
antipapizam
(gr.
anti,
lat.
papa)
neprijateljstvo i borba protiv pape.
antiparagraf (gr. anti-paragraphos) odgovor
na kritiku, utuk; replika.
antiparazitika (gr. anti, parasitos gotovan) pl.
sredstva protiv biljnih i ivotinj-skih parazita
koji se nalaze na ljudima i ivotinjama.
antiparalelan (gr. anti, parallelos) dve linije
koje sa drugim dvema linijama zakla-paju
meusobno jednake uglove ali suprotnim
pravcima, jedna budui spoljanja a druga
unutranja.
antiparalelogram (gr. anti, parallelos,
gramma) geom. ravnokraki trapez.
antiparalitika (gr. anti, para-lyo) pl. med.
sredstva protiv uzetosti (paralize).
antipatija (gr. antipatheia) neraspoloenje
prema nekome, oseanje odvratnosti ili
nenaklonosti, nemarenje; supr.: simpatija.
antipatian (gr. antipathikos) koji izaziva
neraspoloenje ili odvratnost neprijatan,
nemio, nesimpatian.
antipatriot (gr. anti, patriotes) neprijatelj
domovine, nerodoljub.
antiperistaza (gr. anti, peristasis spoljanje
okolnosti) opreka ili suprotnost okolnosti (ili:
prilika), dejstvo dveju suprotnih sila u
prirodi.
antipiretike (gr. anti, pyr vatra) pl. med lekovi
protiv vatre, groznice.
antipiretian (gr. anti, pyr) ned. koji suzbija
vatru, groznicu, npr. aspirin, antipi-rink dr.
antipirin (gr. anti, rug) med. sredstvo protiv
groznice, vatre, glavobolje.
anplatonska ljubav ulna, spolna ljubav.
antiplenisti (gr. anti, lat. plenus pun) fil.
pristalice teorije o praznom prostoru (za
razliku od plenista).
antipleuritika (gr. anti, pleuron bok, rebro)
pl. med. sredstva protiv zapaljenja plune
maramice; pr. antipleuritian.
aatipneumonian (gr. anti, pneumon plue)
med. koji slui protiv zapaljenja plua.

antisociJalan
antipod (gr. anti, pus, podos noga) ovek
koji u odnosu prema nekom drugom
predstavlja sutu suprotnost; protivnik,
suparnik; geogr. onaj koji ivi na suprotnoj
taki prenika Zemlje, protivnonik.
antipodan (gr. antipus) sasvim suprotan,
oprean; koji se nalazi na suprotnoj ta-ci
prenika Zemlje.
antiprotaza (gr. antiprotasis protivpred-log)
ret. nagovetavanje pobijanja nekog tvrenja,
koje se obino izraava jednim pitanjem.
antipsihologizam (gr. anti, psyche dua) fil.
stav nekih logiara i gnoseologa protiv
primene psihologije u logikim i saznajnoteorijskim razmiljanjima.
antiracionalizam (gr. anti, lat. ratio razum)
fil. shvatanje da razum, odnosno oveje
miljenje, nije apsolutni izvor saznanja; teal.
neslaganje sa trezvenim, razumnim pravcem u
prouavanju pitanja vere.
antirevolucionar (gr. anti, nlat. revolutionarius) pristalica i pobornik antirevo-lucije,
protivnik revolucije.
antirepublikanac (gr. anti, lat. res publica)
protivnik republikanskog oblika vladavine;
pr. antirepublikanski.
antireumatian (gr. anti, reuma) med. koji slui
protiv reumatizma.
antirojalizam (gr. anti, fr. royalisme), nenaklonjenost monarhijskom obliku vladavine
i kraljevskoj vlasti uopte.
antisemit neprijatelj Jevreja i njihovog naina
rada (up. Semiti.)
antisemitizam pokret kojem je cilj borba protiv
uea Jevreja u privrednom, politikom i
duhovnom
ivotu,
antisemit-ski,
protivjevrejski pokret.
antisepsa (gr. anti, sepsis trule) med.
unitavanje trulenih klica hemijskim i
fizikim sredstvima.
antiseptikum (gr. anti, sepsis) he. sredstvo koje
unitara klice to izazivaju truljenje; pl.
antiseptika.
antiseptian (gr. anti, septikos) med. koji
spreava truljenje.
antiracionalizam (gr. anti, lat. ratio razum)
fil. shvatanje da razum, odnosno oveje
miljenje, nije apsolutni izvor saznanja; teal.
neslaganje sa trezvenim, razumnim pravcem u
prouavanju pitanja vere.
antiskabioza (gr. anti, lat. scabies uga) pl.
med. sredstva protiv uge.
antiskepticizam (gr. anti, skepsis nedoumica,
dvoumica) fil. neslaganje sa onim gnoseolokim stanovitem koje sumnja u
mogunost ma kakvog saznanja uopte, i koje
smatra da se ne moe doi ni do kakvih
optevaeih istina.
antisocijalan (gr. anti, lat. socialis drutven)
protivan drutvenom poretku; koji svojim
radom i ponaanjem kodi

antispazmodika
ljudskom drutvu i nezgodno stri u
njemu.
antispazmodika (gr. anti, spasmos) pl. ned. v.
antispastika.
antispast (gr. antispastos vui na drugu
stranu) metr. etvoroslona stopa u koje je
prvi i etvrti slog kratak, a drugi i
trei dug: U ------- U.
antispastika (gr. anti, spastikos koji vue,
trzav) pl. med. sredstva koja ublauju greve;
antispazmodika.
antispektrologija (gr. anti, logia, nauka lat.
spectrum avet, priina) nauio pobijanje
verovanja u duhove i aveti.
antispiritualizam (gr. anti, lat. spiritus duh)
fil. odricanje duhovnosti i duhovne prirode
uopte = materijalizam.
antistrateg (gr. anti-strategos) zamenik
vojskovoe;
komandant
neprijateljske
vojske.
antistrofa (gr. antistrophe) u drami starih
Grka: ples hora, koji je potpuno odgovarao
ranijoj strofi; otpev koji je odgovor pre toga
pevanoj strofi.
antiscii (gr. anti, skia senka) pl. geogr. ljudi sa
suprotnim senkama, tj. stanovnici na istom
podnevku, ali na suprotnim stranama polutara
tako da njihove senke u podne padaju na
suprotne strane; anteci.
antiteza (gr. antithesis suprotnost, suprotno) 1.
suprotnost izmeu znaenja dvaju pojmova ili
dvaju sudova (moe biti kon-tradiktorna,
protivrene, ili kontrarna, oprena); 2.
oprenost dvaju karaktera, dveju tenji i sl.;
3. u transcendentalnoj filozofiji Kantovoj i
dijalektici Hege-lovoj: suprotnost prema tezi;
4. ret. iskazivanje jedne misli pomou dva
suprotna pojma, npr.: Ide ludo, progovara
mudro"; 5. loet. slovenska antiteza poetsko
nabra-janje vie predmeta ili pojmova koji
imaju zajedniko svojstvo sa uporeivanim
predmetom, a zatim negiranje tih predmeta ili
pojmova; npr.: ta se b'jeli u gori zelenoj? /
Al' je snijeg, al' su labudovi? / Da je snijeg,
ve bi okopnio, / labudovi ve bi poletjeli. /
Nit' je snijeg nit' su labudovi, / nego ator age
Hasan-age; (Hasanaginica); up. teza, sinteza.
antitermika (gr. anti, thermos topao) pl. ned.
sredstva i lekovi koji sniavaju temperaturu,
a istovremeno smanjuju ili ot-klanjaju
bolove.
antitetian
(gr.
antithetikos)
protivan,
suprotan, koji je u suprotnostima.
antitip (gr. anti, typos) otisak, prepis, prototip.
antitipija (gr. antitypia protivudar, odboj) fil.
kod Lajbnica: ono usled ega je jedno telo
neprobojno za drugo.
antitireoidin (gr. anti, thyreos tit, eidos izgled)
farm. lek koji sadri sekret ti-taste (tiroidne)
lezde; slui za leenje Bazedovljeve bolesti.

57

antihemoragian.
antitoksin (gr. anti, toxikon, otrov) med.
protivotrov, telo koje ima svojstvo da
neutralie odreene otrove, toksine.
antiunionist(a) (gr. anti, lat. unio sjedi-njenje)
protivnik jedinstva, protivnik ujedinjenja,
zajednice.
antifebrilan (gr. anti, lat. febris groznica)
med. protivgroznini.
antifebrilije (gr. anti, lat. febris) med. lekovi
protiv groznice.
antifebrin (gr. anti, lat. febris) farm. sredstvo
protiv groznice, antipirin.
antifermenti (gr. anti, lat. fermentum) med.
fermenti koji svojim uticajem ponita-vaju
dejstvo drugih fermenata.
antiflebotomist (gr. anti, phleps ila, tome
seem) med. protivnik leenja pu-tanjem
krvi.
antiflogistika (gr. anti, phlox, phlogos plamen)
1. hek. teorija franc. hemiara Lavoazjea
kojom je pobio tzv. flogistiku teoriju o
postojanju neke hipotetine materije koja pri
sagorevanju tela ne sagoreva; up. flogiston; 2.
pl. med. lekovi protiv zapaljenja.
antiflogistian hem. v. antiflogistika 1; med. koji
ublaava zapaljenje ili vatru; up. antiflogistika.
antiflogistiari (gr. anti, phlox) pl. hem.
pristalice antiflogistike; med. lekari koji u
svima
bolestima
upotrebljavaju
antiflogistika sredstva.
antifon(a) (gr. anti, phone glas) otpev;
stranica od gume koja se stavlja u ui da bi
se onemoguilo dopiranje suvie jakih
umova i buke.
antifonarij(um) gr. antiphoneo odgovaram)
zbirka gregorijanskih melodija koje je
poetkom VII v. odabrao papa Grgur Veliki;
ove pesme su izvodili pevai ili narod za
vreme mise.
antifonnja (gr. anti, phone glas) logika
protivrenost, besmislica; takoe: otpe-vanje,
otpev.
antifraza (gr. anti, phrasis govorenje) retorska figura koja se sastoji u tome da se
jedna re upotrebljava u smislu koji je
potpuno
suprotan
njenom
osnovnom
znaenju; npr.: To bi bilo vrlo pametno", u
smislu vrlo ludo".
antifrizi (gr. anti, eng. freeze zamrzavati,
smrzavati) supstance koje se dodaju vodi da
bi se spreilo njeno smrzavanje na niskim
temperaturama.
antiftizika (gr. anti, phthisis suica) pl. med.
sredstva protiv suice, tuberkuloze; pr.
antiftizian.
antihektika (gr. anti, ektikos jektiav) pl. med.
sredstva protiv suice, jektike; pr. antihektian.
antihelmintika (gr. anti, elmis elmintos glista)
pl. med. v. anthelmintika.
antihemoragian (gr. anti, haima krv,
regnymi probijam) med. koji slui kao lek
protiv krvoliptenja.

antihemoroidalan
antihemoroidalan (gr. anti, hafma, rheo
curim) lged. koji slui kao lek protiv uljeva,
hemoroida.
avtihipnotika (gr. anti, hypnos san) pl. med.
sredstva protiv bolesnog nagona za spavanjem; pr. antihipnotian.
avtiholerika (gr. anti, cholera bolest sa
povraanjem i itkom stolicom, cholas
utroba) pl. med. sredstva protiv kolere.
antihreza (gr. anti, hresis upotreba) prav.
ugovor o zalozi na osnovu koga poverilac
ima pravo da upotrebljava u zalogu primljen
predmet.
antikrist (gr. anti Christos) protivnik (ili:
neprijatelj) Hrista ili hrianstva; fig.
bezboan ovek; avo, sotona.
antihronizam (gr. anti, hrnos vreme)
pogreka u raunanju vremena; upotreba
jednog vremena umesto drugog.
antihtoni (gr. anti, chthon zemlja, tle) pl.
geogr. oni koji stanuju na istom stepenu
geografske irine, samo na suprotnim
stranama polutara.
anticivian (gr. anti, lat. civis graanin)
negraanski, protivgraanski.
anticnklon (gr. anti, kyklos krug, kruno
kretanje) meteor. predeo na kome vlada visok
atmosferski pritisak; naziv po tome to se na
predelu
visokog
pritiska
javljaju
meteoroloke pojave suprotne onima na
predelu niskog pritiska (ciklonu).
anticipaido (lat. anticipando) unapred, u obliku
predujma; pre vremena.
anticipacija (lat. anticipatio primanje unapred)
uzimanje unapred, predujam na robu;
stvaranje suda ili dobivanje predstave o
neemu unapred; fil. prihvatanje nekog suda
unapred kao da je istinit, s tim da e se kasnije
dokazati; ret. predupreu-jue postavljanje i
obaranje prigovora protivnikovog.
anticipirati (lat. anticipare) unapred uzeti (ili:
uzimati), unapred primiti (ili: primati),
preduzeti,
preduzimati;
preduj-miti,
predujmljivati; dobiti predstavu ili stvoriti
sud o neemu unapred.
antiki (lat. anticus, antiquus) stari, starinski,
starovremenski, starodrevni, starog kova; po
starinskom ukusu; koji potie iz starog veka,
naroito iz vremena starih Grka i Rimljana;
fig. redak.
antiambr (fr. antichambre) predsoblje kod
kakvog velikog gospodina.
antiambrirati (fr. antichambre) zadravati se u
predsoblju, ekati prijem, donja-ti pred ijim
vratima za prijem; initi podvorenje starijim
i monijim od sebe.
antoalaa (fr. toile, antoilage) fina tkani-na sa
ipkama.
antografija (gr. anthos cvet, grapho piem)
pisanje pomou cvea.
antodoitalgika (gr. anti, odus zub, algos bol)
pl. med. sredstva protiv zubobolje.
antozoe (gr. anthos cvet, zoon ivotinja, ivo
bie) pl. zool. korali.

58

antr-akt
antoksantin (gr. anthos, ksanthos ut) hem.
cvetno utilo, uta bojena materija koja se
nalazi u cveu.
antoliti (gr. anthos, Ifthos kamen) pl. kol.
okamenjeni cvetovi ili otisci cvetova u
kamenu; antotipoliti.
antologija (gr. anthologia) branje cvea,
cvetnjak; zbirka odabranih, naroito lirskih
pesama; uopte: zbirka svakog tiva
odabranog prema naroitim meri-lima i
svrhama; zbirka na j lepega.
antonimi (gr. anti, oputa ime) pl. liig. rei
suprotne po znaenju, npr. leto-zima, laistina, dobar-rav, tvrd-mek i dr.; up. sinoti,
paronimi, homonimi.
antonimija (gr. anti, oputa) lkngv. svojstvo
suprotnoga znaenja nekoj drugoj rei; up.
antonimi.
antonoar (fr. entonner, entonnoir) levak;
levkasta rupa od eksplodirane mine; kol.
kotlina, vrtaa.
antonomazija (gr. antonomasia drugi naziv)
reg. opisivanje kada se mesto zajednikog
imena u govoru upotrebi vlastito ime, npr.
Demostenili Ciceronmesto veliki besednik".
antorgastina sredstva med. sredstva protiv
navale krvi; up. orgazam.
antos (gr. anthos) cvet, cvat; govorni ukras;
ned. osip, krasta, naroito na licu.
antotipoliti (gr. anthos, typos otisak, lit-hos
kamen) pl. geol. v. antoliti.
antoftalmika (gr. anti, ophthalmos oko) pl.
ned. sredstva protiv onih bolesti.
antoftalmika (gr. anti, ophthalms oko) pl.
ned. sredstva protiv onih bolesti.
antocijanini (gr. anthos cvet, kyanos
zatvorenoplav) hem. biljni pigmenti koji se
nalaze u elijskom soku mnogih biljnih elija
i koji daju plavu, crvenu ili ljubiastu boju
cvetovima, plodovima, listovima, stablu itd.
antr (fr. entre, lat. inter) meu, izmeu, u,
usred; antr lu (fr. entre nous) meu nama, u
etiri oka, u poverenju.
antrakoza (gr. anthrako pretvarati u
ugalj) pretvaranje u ugalj; med. slaganje
ugljenog praha ili gara u tkiva i zbog toga
njihovo crno obojenje.
antrakolit (gr. anthrax ugalj, lithos kamen)
min. krenjak obojen ugljenom.
antrakometar (gr. anthrax, metron mera) hem.
sprava za odreivanje koliine ugljenika.
antrakonit (gr. anthrax, lithos kamen) min. v.
antrakolit.
antraks (gr. anthrax ugalj) med. crni prit, zli,
prostrel, nepomenik, travnjak, be-drenica,
opasna zarazna bolest koju izaziva tzv.
Davebacil (Bacillus anthracis) antraksne
bolesti one koje se prenose putem posrednog
ili neposrednog dodira sa ivotinjama, npr.
besnilo itd.
antr-akt (fr. entr'acte) poz. odmor izmeu
inova; fig. odmor, poinka, stanka,
privremen prekid u nekom poslu.

antracen

59

antracen (gr. anthrax ugalj) hen. sloen

ugljeniki vodonik, S14N10, koji se dobiva iz
katrana kamenog uglja; upotrebljava se za
spravljanje alizarina i drugih bojenih
materija.
antracit (gr. anthrax, nastavak ites) min.
najstariji fosilni ugalj, najbolja vrsta uglja.
antre (fr. entree) ulazak, ulaenje; ulaz; ulazna
soba, predsoblje, predvorje; pristup; predjele,
prvo jelo pri obedima, naroito sveanim;
ulazna cena, ulazni-ca, ulaznina; uvozna
carina; muz. upadanje jednog glasa; uvod,
komad kojim poinje opera ili koncert;
pojava glumca na pozornici.
avtreozoid (gr.) vot. muki gamet kod biljaka.
antricid (gr. anthrax ugalj, lat. occidere ubiti)
lek protiv ujeda ce-ce muve.
antrkolon (fr. entrecolonne) apx. razmak,
odstojanje izmeu stubova, prostor izmeu dva
stuba, antrpilastr.
antrkot (entrecote) kup. meso izmeu dva rebra
(kod stoke), krmenadla.
avtr nu (fr. entre nous) v. pod antr.
antropareskija (gr. anthropareskeia) elja ili
slabost nekoga da se dopada ljudima; supr.:
teosebija.
antropizam (gr. anthropos) fil. oovea-vanje,
oppggi naziv za sve one predstave koje
stavljaju oveka prema celoj ostaloj prirodi, i
koje ga shvataju kao smiljen krajnji cilj
organskog stvaranja; pogled na svet i ivot
koji u pitanju o poloaju oveka u prirodi
stoji na gleditu da je ovek mera svih
stvari".
antropijatrika (gr. anthropos, iatros lekar)
nauka o leenju ljudi.
antropinski (gr. anthropinos) oveji, koji se
tie ljudi; zemaljski.
antropo- (gr. anthropos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: ovek.
antropobiologija (gr. anthropos, bios ivot,
logia nauka) deo antropologije koji se bavi
ivotnim izraajima oveanstva i njihovim
zakonima prouavajui pitanje naslea,
uticaja okoline, ukrpgganja, plo-enja,
mnoenja, opadanja itd.
antropogeneza (gr. anthropos, genesis) deo
antropologije koji prouava razvoj ljudskog
tela.
antropogenetika v. antropogenija.
antropogenija (gr. anthropos, genesis) nauka o
postanku i razvitku oveka i ljudskih vrsta.
antropogsografija (gr. anthropos, geogra-phia)
deo geografije koji ispituje koliko prirodni
poloaj zemljita na kome ljudi ive utie na
obrazovanje ljudske zajednice, i koliko je
ovek uopte kadar da izvestan prostor tako
preobrazi da bi mu mogao biti od koristi; kao
podvrste su: istorijska, kulturne, saobraajne,
pri-vredna, trgovake i politika geografije.

antropomorf
antropoglot (gr. anthropos, glotta jezik)
ivotinja sa jezikom slinim jeziku oveka,
npr. papagaj.
antropognozija
(gr.
anthropos,
gnosis
poznavanje) nauka o poznavanju oveka,
poznavanje oveka.
antropognost
(gr.
anthropos,
gnostes
poznavalac) poznavalac ljudi.
antropogonija (gr. anthropos, gone raanje)
nauka o postanku oveka.
antropografija (gr. anthropos, graphia) opis
(ili: ispisivanje) oveka; nauka o ovejem
telu.
antropozoik (gr. anthropos, zoon ivotinja)
geol. antropozojski period.
antropozojski period geol. period u istoriji
Zemlje u ijem se poetku javlja ovek,
poinje sa diluvijalnim periodom, dobom
kada oveji govor poinje da se razvija, po
traje jo i sad, otprilike jedan milion godina.
antropozofija
(gr.
anthropos,
sophla
mudrost) fil. uenje koje je osnovao Rudolf
tajier, a koje hoe da duhovnim oima
gleda" i neposredno opaa i opti sa viim
svetovima". Put ka tim viim svetovima ima
tri stepena: priprema", prosvetljenje" i
posveenje"; telo je podlono zakonu
naslea, dua sudbini koju sama stvara, a duh
zakonu reinkarnacije.
antropoidan (gr. anthropos, eidos vid,
oblik) ovekolik, slian oveku (o majmunima).
antropolatrija
(gr.
anthropos,
latreia
sluba) oboavanje oveka; shvatanje da je
ovek bie slino bogu.
antropolog (gr. anthropos, Igos) naunik koji
prouava oveka sa gledita anatom-skog i
fiziolokog, psiholokog i filozofskog,
istorijskog i sociolokog, arheolokog i dr.
antropologizam (gr. anthropos, logismos) fil.
1. shvatanje po kojem je religija rezultat
ovejih nazora, elja, tenji i ideala; 2.
shvatanje da je saznanje (i oblici u kojima se
ono javlja) uslovljeno ovejem prirodom.
antropologija (gr. anthropos, logia) nauka koja
prouava oveka na osnovu anatomije,
fiziologije, psihologije, istorije, socio-logije,
filozofije, arheologije i nauke o jeziku.
antropomantija (gr. anthropos, manteia
proricanje) proricanje (ili: gatanje) po
ovejoj utrobi.
antropometar (gr. anthropos, metron mera)
sprava za merenje visine oveka.
antropometrija (gr. anthropos, metron)
merenje ovejeg tela; nauka o merenju
oveka, tj. o odnosima izmeu ovejih
udova, njihovoj razvijenosti i drugim
osobinama.
antropomorf (gr. anthropos, morphe oblik)
kamen slian oveku ili nekom delu njegovog
tela; majmun slian oveku.

antropomorfan

60

antropomorfan (gr. anthropo-morphos) slian

oveku, koji ima oveji oblik.
antropomorfizam (gr. anthropos, morphe
oblik) fil. shvatanje i tumaenje stvari i prirode
u odnosu na oveka, tj. svako rasuivanje ili
svako uenje koje radi objanjenja onoga to
nije ovek (npr. bog, fizike pojave, bioloki
ivot, ponaanje ivotinja itd.) upotrebljava
pojmove uzajmljene od prirode ili ponaanja
oveka; religiozno antropomorfizam smatra
da je bog slian oveku, tj. da misli, osea i
radi
kao
ovek,
pooveenje
boga;
antropomorfoza.
antropomorfoza (gr. anthropos, morphe) fil. v.
antropomorfizam.
antropomorfozirati (gr. anthropos, morphe
uobliavam) pooveiti, pooveavati, tj.
zamiljati i predstavljati boga kao oveka, sa
ljudskim osobinama, vrlinama, slabostima i
dr.
antropomorfologija (gr. anthropos, morphe,
logfa) nauka o oblicima ovejeg tela.
antroponimija (gr. anthropos, onoma ime)
lingv. deo nauke o jeziku koji prouava lina
imena.
antroponomija (gr. anthropos, nomos zakon)
fil. nauka o zakonima koji vladaju u ovejem
ivotu; po Kantu: zakonodavni razum
ovekov.
antropopatizam (gr. anthropopathefa) fil.
shvatanje da je bog bie koje ima sve
ljudske osobine, koje osea i seli isto kao
ovek; antropopatija.
antropopatija (gr. anthropopatheia) fil. v.
antropopa tizam.
antropopeja (gr. anthropo-poia) stvaranje
oveka.
antropoplastika (gr. anthropos, plastike)
slikanje (ili: vajanje) oveka.
antroposkopija
(gr.
anthropos,
skopeo
posmatram) vetina da se po crtama lica
zakljui o umnim i karakternim osobinama
oveka; up. fiziognomika.
antroposomatologija (gr. anthropos, soma telo,
logfa) nauka o sastavu i osobinama ovejeg
tela.
antropospeleologija (gr. anthropos, spe-laion
peina, logia nauka) nauna disciplina koja
prouava veze izmeu oveka i peine; u
uem smislu, antropospeleologija je nauka o
peinskom oveku.
antroposfera (gr. anthropos, sphaira kugla,
lopta) deo ivotnog prostora koji je pod
uticajem oveka.
antropoteizam (gr. anthropos, theos bog)
obogooveenje, oboavanje oveka, smatranje onoga to je oveje boanskim.
antropoteka (gr. anthropos, theke priuvi-te,
sanduk) dvorana zaslunih ljudi, dvornica
slave.
antropoterapija (gr. anthropos, therapeyo
leim) nauka o leenju oveka i o negovanju
ovejeg zdravlja.

an-tu-ka
antropotizija (gr. anthropos, thysia rtva)
prinoenje ljudi na rtvu.
antropotomija (gr. anthropos, tome seenje)
med. razuivanje, rezanje ovejeg tela u
cilju naunog ispitivanja.
antropofag (gr. anthropos, phagem jesti) onaj
koji jede ljudsko meso, ljudoder; kanibal.
antropofagija (gr. anthropophagia) ljudoderstvo; kanibalizam.
antropofiteja (gr. anthropos, phytefa saenje;
raanje) biol. raanje oveka, nauka o
spolnom ivotu oveka.
antropofobija (gr. anthropos, phbos strah)
strah (ili: zaziranje) od ljudi.
antropofonika (gr. anthropos, phone glas)
nauka o ljudskim glasovima.
antropohemija (gr. anthropos, chemeia) nauka
o materijama koje sainjavaju oveje telo.
antropohistorija (gr. anthropos, istoria)
nauka o razvitku ljudskog roda, istorija
oveanstva.
antropohorija (gr. anthropos, choreo pasprostirem se) zool. rasprostiranje plodova i
semena od strane oveka.
antropocentrizam (gr. anthropos, lat. sep-trum
sredite) filozofski pogled na svet koji
smatra da je ovek sredite sveta i krajnja
svrha njegova razvitka.
antrpa (fr. entrepas) poluravan, hod konja,
polukas.
antrpilastr (fr. entrepilastre) apx. razmak
izmeu stubova, odstojanje izmeu dva stuba ;
antrkolon.
antrpo (fr. entrepot, lat. interpositus metanje
izmeu, umetanje) trg. stovarite, skladite,
magacin za smetaj robe koja dolazi iz
inostranstva, a pod uslovima koje zakon
odreuje (roba, dok lei u njemu, ne plaa
carinu); u antrpo se moe smestiti svaka roba
kojom se moe manipulisati, koja se moe
razvrstavati, popravljati, deliti, i odatle
uvoziti, izvoziti ili upuivati, pridravajui se
pritom propisa koji se odnose na svaku od tih
radnji; an antrpo (fr. en entrepot)
necarinjen, neocarinjen.
antrtaj (fr. talile, entretaille) u bakrorezu: fini
meuzarez; ples: figura u igranju kada se
jedna noga stavi na mesto druge, a ova se
prui napred.
antrfen (fr. entrefins) pl. tkanine osrednje
finoe i kakvoe.
antrfile (fl-entrefilet) nagovetaj neega veto
upleten u govor, vest ili saoptenje koje
treba proitati izmeu redaka; kratak lanak,
obino zvanino, saoptenje vlade, u baen u
redakcijski deo lista.
antra (fr. entrechat, ital. intrecciato salto)
umetniki skok u plesu, udaranje noge o
nogu u skoku pri igranju.
an-tu-ka (fr. en tout as) amrel srednje
veliine koji moe posluiti i kao ki-

anthelmintika

61

obran i kao suncobran, amrel za svako

vreme; fig. ovek koji se moe upotrebiti za
svaki posao.
anthelmintika (gr. anti, helmins, helmintos
glista) pl. med. sredstva za isterivanje glista; pr.
anthelmintian.
anthiperidrotikon (gr. anti, yper nad, iznad,
preko, idros znoj) med. sredstvo protiv
prekomernog znojenja nogu.
anthipnotika (gr. anti, hypnos san) pl. med. v.
antihipnotika.
anthipofora (gr. anti, hypo-phero snositi) ret.
izvoenje i nabrajanje prigovora, da bi se posle
jedan po jedan pobijali.
anualni (lat. annualis) godinji, koji se dogaa
svake godine; koji traje godinu dana.
anuarij(um) (lat. annuarium) letopis, godinjak, kalendar.
anuitet (nlat. annuitas, annuus godinji)
godinja otplata duga; godinji prihod,
godinji dohodak, godinja renta.
anulacija (nlat. annullatio) ponitenje, ponitavanje, ukinue, opovrgnue, opovrgavanje; oglaavanje nevaeim.
anulirati (nlat. annullare) ponititi, po-nitavati,
ukinuti, ukidati, opovri, opovrgavati;
unititi; unitavati; ogla-siti nevaeim.
anulus (lat. annulus) prsten; aiulus magikus
(lat. annulus magicus) arobni prsten; anulus
palacii (lat. annulus palatii) kraljevski
prsten peatnjak; anulus pi-skatorijus (lat.
annulus piscatorius) papin prsten peatnjak na
kojem je predstavljen sv. Petar u ribarskom
amcu, ribarski prsten.
anumeracija (lat. annumeratio) pribrajanje,
dobrajanje, uraunavanje.
anumerirati (lat. apppegage) pribrojiti,
pribrojavati, dobrojiti, dobrojavati; uraunavati, ubrajati.
anuncijacija (lat. annunciatio) nagoveta-vanje,
objavljivanje, naroito Devi Mariji da e
roditi sina, Blagovesti.
anurija (gr. ap, uron mokraa) med. potpun
prestanak luenja mokrae.
anus (lat. anus) anat. mar, zavretak zadnjeg
creva; per anum (lat. per anum) med. kroz
mar.
anus (lat. annus) godina; anus eklezijastikus (lat.
annus ecclestiasticus) crkvena godina; anus
interkalaris (lat. annus intercalaris) prestupna
godina; anus komunis (lat. annus communis)
prosta, neprestupna godina; anus kurens (lat.
annus currens) tekua godina; anus solaris
(lat. annus solaris) sunana, obina julijanska
godina; anus civilne (lat. annus civilis)
graanska godina, od 1. januara do 31.
decembra.
anfan (fr. enfant) dete; anfan perdi (fr.
enfants perdus) na. vojnici koji se sami jave
da izvre neko opasno delo, mrtva straa;
anfan teribl(fr. enfant terrible) brbljivo dete
pred kojim se ne sme svata

apanaa
govoriti zbog toga to hoe da oda; nesta-ko,
avolan, vragolan.
an fas (fr. en face) spreda, s lica; oi u oi,
pravo u oi.
anfilada (fr. enfilade) dug red, npr. red soba u
jednom pravcu; voj. tuenje topovima uzdu,
po duini, s boka.
anfilirati (lat. filum konac, fr. , enfiler)
udenuta, udevati; nizati, nanizati, npr. biser;
zapodenuti razgovor; zaplesti nekoga u neko
preduzee, u opasnost; voj. tui topovima po
duini, s boka; napraviti upriju (u trik-traku).
anfraktuozan (nlat. anfractuosus) krivudav,
iskrivudan, vijugast; neravan, dombast;
zaobilazan.
anhelacija (lat. anhelatio) kratko, teko
udisanje vazduha, dahtanje, zadihanost.
anhidrid (gr. ap, hydor voda) hem. jedinjenje
kiseonika sa nekim elementom bez vodoni-ka,
ali koje izloeno vodi apsorbuje, upija,
vodonik i postaje kiselinom.
anhidrija (gr. ap, hydor) bezvodnost, nestaica
vode, sua; anidrija.
anhidrit (gr. ap, hydor voda) hem. sumporno-kiseli kre kome je oduzeta voda.
anhidrian (gr. ap, hydor voda) hem. slobodan
od vode, kome je oduzeta voda, npr. soli i
oksidi.
anceps (lat. anceps) dvostruk; dvostran; kolebljiv, nesiguran; dvosmislen; metr. oznaka za
kvantitet jednog sloga koji moe biti dug
ili kratak.
anantirati (fr. enchanter) oarati, oa-ravati,
opiniti, opiavati, zadiviti, zadivljavati,
ushititi, ushiivati; pr. an-antiran.
aner (fr. enchere) trg. bolja ponuda na javnoj
prodaji; podizanje cene, poskuplji-vanje,
poskupljenje.
anerirati (fr. encherir) trg. nuditi vie, dati vie
pri nadmetanju; poskupl>ivati, podizati cenu.
anlus (nem. Anschluss) prikljuenje, pripajanje, prisajedinjenje, pridruenje, spa-janje;
pol. prisajedinjenje Austrije hitle-rovskoj
Nemakoj 1938. god.
aorist (gr. a-oristos neogranien, neodreen)
gram. preanje svreno vreme, prolo
trenutno vreme.
aorta (gr. aorte) znat. glavna srana ila, ila
sranica, najvanije arterijsko stablo od
koga potiu sve arterije u ovejem telu.
aortitis (gr. aorte med. zapaljenje aorte.
aosmian (gr. a, osme miris) bezmirisan.
apage! (gr. ap-ago odvesti; otii, lat.
apage) odlazi, idi, isti se!
apagoga (gr. apagoge) log. posredan dokaz;
apagogian dokaz indirektan, posredan
dokaz, tj. onaj koji dokazuje tanost jednog
tvrenja pokazivanjem nemogunosti ili
pogrenosti tvrenja koje ga odrie.
apanaa (fr. apanage, nlat. apanagium)
imanje dato na doivotno uivanje; godi-

apanairati
nja plata bliih vladaoevih roaka (dece,
brae); godinji prihod, obezbeen prihod.
apanairati (fr. apanager) dati kome imanje
na doivotno uivanje; odrediti stalan
godinji prihod.
apanteza (gr. apantesis) odgovor, odvraanje,
pobijanje.
apantropija (gr. apanthropia zaziranje od
ljudi) neovenost, svirepost; zaziranje (ili:
strah) od ljudi; odvratnost meu ljudima; up.
antropofobija.
aparat (lat. apparatus sprema; orue) sprava,
naprava, stroj; ceo pribor, sva orua,
pomona sredstva i dr. koja su potrebna za
neki posao ili neku slubu.
aparatorij(um) (nlat. apparatorium) odeljenje
(ili: orman) za smetaj orua, sprava i sl.
aparatura (lat. apparatus) svi aparati jednog
tehnikog preduzea; sva mehanika
postrojenja (npr. neke radionice, bioskopa,
pozorita i dr.).
aparentan (lat. apparens) vidljiv, vidan;
oigledan, oevidan, jasan; prividan (npr.
odstojanje, veliina i sl.).
aparencija (lat. apparentia) privid, privid-nost,
izgled, spoljanjost; verovatnoe; trg.
spoljanji izgled neke robe.
apartan (fr. apart naroit, jedinstven) naroit,
neobian, nesvakidanji; pun drai,
draestan.
apartman (fr. appartement) stan, soba,
odeljenje, stan sa vie odeljenja.
apartheid (eng. apart odvojeno, izdvojeno,
podeljeno) naziv za doktrinu rasne
superiornosti bele u odnosu na crnu rasu koju
na najbezobzirniji nain praktikuje Junoafrika Republika odriui svako politiko
pravo svojim podanicima crne koe.
apasionato (ital. appassionato) kuz. strasno, sa
puno oseanja.
apatetian (gr. apatao, apatetikos prevaran,
laljiv) laljiv, laan, prevaran, za-pleten,
zamren, npr. zakljuak.
apatije (gr. apatheia) neosetljivost, utrnu-lost
oseanja, ravnodupost, nemarnost; stanje u
kome kod oveka nita ne moe izazvati ni
radost ni alost (u normalnim prilikama
obino nastupa usled za-morenosti mozga);
mlitavost pokreta sa tenjom nekretanju.
apatit (gr. apatao zavodim) t. kalcijev fosfat s
fluorom, veoma rasprostrt, boje sive,
ljubiaste ili zelenkaste, tvrdine 4 po Mosovoj
lestvici.
apatian (gr. apathes) neosetljiv, ravnoduan,
nemaran, utrnulih oseanja.
apatrid (gr. a-, lat. patria domovina) lice koje
nema dravljanstva.
apa (fr. arase) velegradski razbojnik, lopov,
zloinac, otima.

62

apelacio frivola
apedeuzija (gr. apaideysia) nevaspitanost,
neobrazovanost, neznanje usled slabog
kolovanja; apedeugizam.
apedeutizam (gr. a-, paideyo vaspitavam,
odgojim) v. apedeuzija.
apedeutian (gr. a-, paideytikos vaspitni;
odgojni) neobrazovan, nevaspitan, nekolovan.
apeirokalija (gr. apeiros neiskusan, kaln
lepo) nepoznavanje lepote, neupuenost u ono
to je lepo; nedostatak ukusa; ret. usiljena
tenja za lepim i kitnjastim izraavanjem.
apeiron (gr. apeiros neogranien, beskrajan)
fol. poetak, prauzrok iz koga su sve stvari
izale i u koji se ponovo vraaju (ovaj pojam
uveo Anaksimander).
apeks (lat. areh vrh, iljak) kupasta kapa
starorimskih svetenika; geom. vrh kupe; astr.
taka neba u pravcu koje se vri neko kretanje,
npr. pri Zemljinom obrtanju; apeks
Sunanog sistema taka ka kojoj se kree
Sunce sa svojim pratiocima (planetama);
supr.: antiapeks; gran. znak za duinu ili
naglaavale nad samoglasni-kom.
apel (fr. appel) poziv, pozivanje, doziv, znak;
prav. alba vioj vlasti, pozivanje na vii sud;
voj. zbor; ma. kratak i otar udar napred
isturenom nogom; poslunost kod pasa, npr.
taj pas nema apela, tj. ne odaziva se na
poziv gospodara.
apelant (lat. appellare, appellans) prav. onaj
koji se u pravnim ili sudskim poslovima
obraa, posle niih, viim sudovima i trai
njihovu pomo.
apelat (lat. appellatus) prav. lice protiv koga ili
presuda nieg suda protiv koje apelant
podnosi priziv viem sudu.
apelativ (lat. nomen appellativum) gran.
zajedniko ime, re koja oznaava rod ili
vrstu, npr.: drvo, ovek, ivotinja.
apelativan (lat. appellativus) gram. koji oznaava
zajedniko ime, rod, vrstu.
apelatorija (lat. appelare) vii, prizivni sud za
crkvene sporove.
apelacija (lat. appellatio) vii sud (izmeu
prvostepenog i hasacionog suda); priziv
viem sudu; poznavanje; kazivanje, imenovanje.
apelacio admisibilis (lat. appellatio admissibilis) prav. dopustljiv i prihvatljiv priziv,
priziv koji se moe dopustiti i prihvatiti.
apelacio dezerta (lat. appellatio deserta)
prav. preputen, zadocneo priziv.
apelacio
inadmisibilis
(lat.
appellatio
inadmissibilis) prav. nedopustljiv priziv,
neprihvatljiv priziv.
apelacio temerarija (lat. appellatio temera-ria)
prav. neosnovan priziv, nepromiljen priziv.
apelacio frivola (lat. appellatio frivola) prav.
beznaajan i nitavan priziv.

apelirati

apelirati (lat. appellare) moliti koga za pomo;

pozivati se na neto; obraati se (ili: obratiti
se) prizivom viem sudu, uloiti (ili: ulagati)
priziv; uloiti (ili: ulagati) protest.
alelovati (lat. appellare) v. apelirati.
apendiks (lat. appendix) dodatak, dopuna,
prilog knjizi ili delu; alat. izduen produetak
sa povrine nekog organa, naroito: crvoliki
produetak na donjem delu slepog creva,
crvuljak.
apendikularije (lat. appendicula mali pri-vezak)
pl. zool. mali prozirni morski pla-tai sa
repom za veslanje.
apendicit (lat. appendix) ned. zapaljenje crvolikog produetka na donjem delu slepog
creva, crvuljka (pogreno se kae: zapaljenje
slepog creva).
apepsija (gr. a- ne, bez, pepsis probava,
varenje) med. loa probava, slabo varenje u
organizam unete hrane.
apeptian (gr. a-peptos nevaren) nesvar-ljiv,
neprobavljiv; koji pati od slabog varenja
eluca.
aperantologija (gr. aperantologia) preterana
brbljivost, bujica praznih rei.
aperkat (ept. irreg gornji, ut udarac) sp. u
boksu: udarac pesnicom tako da je onaj deo
ruke gde je aka okrenut prema sopstvenom
licu i ruka ima zamah odozdo na gore.
aperijens (lat. aperire otvoriti) med. sredstvo za
ienje; pl. aperijencije.
aperijentan (lat. aperiens) koji otvara volju za
jelom; aperitivan.
aperijencije (lat. aperientia) pl. med. v. aperijens.
aperiodian (gr. a-, perfodos) fiz. slobodan od
njihanja, koji se ne klati oko svoga
ravnotenog poloaja.
aperitiv (nlat. aperitivum) sredstvo koje izaziva
volju za jelom, rakija ili drugo pie kao
sredstvo za otvaranje apetita.
aperitivan (lat. aperire otvoriti, nlat. aperitivus)
v. aperijentan.
apersi (fr. aperfu kratak pregled, letimian
pregled; sutina, kratko i pregledno
izlaganje, saetak.
apertura (lat. apertura) anat. otvor npr. na
preaga, vetrilima (dijafragma) za prolaz
jednjaka itd.; opt. otvor (izdubenog ogledala,
zaklona na optikim aparati-ma).
apercepcija (lat. ad-perceptio) fil. za-paanje,
shvatanje, jasno shvatanje predmeta pomou
akata panje, odnosno mi-ljenja; oni akti
parenje, odnosno miljenja, pomou kojih se
jedan predmet shvata, saznaje i tumai; po
Vuntu: prvo akt ili proces kojim se psihiki
sadraji dovode do jasnog shvatanja, drugo,
naelo na kojem poivaju druge, vie veze
duevnog ivota, a ne one koje poivaju na
asocijacijama.
apercipirati (lat. ad-percipere) zapaziti,
zapaati, uvideti, jasno shvatiti; sa-

63

aplaudira

draj jedne predstave jasno shvatiti i tim je

staviti na pravo mesto u svesti.
apetalan (gr. a-petalos) bog. bez lia; iji
cvetovi nemaju kruninih listia, beskrunini, koji su bez latica.
apetencija (lat. appetentia) enja, pouda,
nagon, sklonost, tenja za im.
apetit (lat. appetitus) prohtev za jelom, volja
za jelom, jenost, oseanje gladi; prohtev,
elja, udnja za neim.
apetitivan (nlat. appetitivus) eljan, pou-dan,
pohotan.
apetitlih (lat. appetere, nem. appetitlich)
ukusan, tean, sladak, primamljiv, koji
izaziva elju za jelom, da se jede, da ga (ili:
je) pojede.
apeticija (lat. appetitio) tenja za im, tenja,
udnja, naklonost.
apehema (gr. ap-echema) odjek; med. suprotna
pukotina na povreenoj kosti (kontrafi-sura);
suprotno dejstvo pada, tj. kada se bol
prouzrokovan tim padom oseti na suprotnoj
strani.
apijarij(um) (lat. apiarium) pelanik, pelinjak.
apikultura (lat. apis pela, cultura gajenje)
pelarstvo.
apireksija (gr. a-, rug vatra) med. stanje bez
groznice, stanje bolesnikom izmeu napada
povratnih groznica.
apirenian (gr. a-, rugep kopggica) bog. koji
nema kotice (o plodu).
apiretian (gr. a-, rug) med. bez visoke
temperature, bez groznice.
apirija (gr. apeiria) neiskusnost.
apirian (gr. a-pyros, a-, rug vatra) 1.
nezapaljiv, siguran od vatre.
apirian (gr. apeiros, a-, peira iskustvo) 2. koji
nema iskustva, neiskusan, nevian.
apirman (fr. apurement) trg. zakljuak, overavanje, proveravanje rauna.
Alis mit. sveti bik, crn sa belom negom na elu
koga su stari Egipani potovali kao
boanstvo; simbol zemljoradnje.
apis (lat. apis) zool. pela.
apistija (gr. apistia) neverovanje, podozrevanje, sumnja.
apices juris (lat. areh, apices juri) pl. pravnike dosetljivosti.
aplazija (gr. a-, plai obrazovanje, uoblienje, tvorenje) anat. nemanje ili nedovoljna
razvijenost jednog organa ili vie njih.
aplanat (gr. a-, planao lutam) fotografski
objektiv, konstruisan 1866, koji nema sferne
aberacije; linkejoskop.
aplanatian (gr. a-, planao) opt. bez (sferne)
aberacije, kao sloene soivo; aplanazi-ja:
nemanje (ili: nepostojanje) sferne aberacije.
aplanirati (fr. aplanir) poravnati; dovesti u red;
otkloniti smetnje, zagladiti.
aplaudira (lat. applaudere) tapati, pljeskati u
znak odobravanja; primiti neto sa bunim
odobravanjem, ivo odobravati.

aplauz

64

aplauz (nlat. applausus) tapanje, pljeskanje u

znak
odobravanja,
pljesak,
glasno
odobravanje, pohvala.
aplikabilan (nlat. applicabilis) primenljiv,
podesan; koji se moe lako namestiti na,
priljubljiv; aplikativan.
aplikant (lat. applicans) v. kandidat.
aplikata (lat. applicata) geoi. ordinata (kod
kupinih preseka); trea oca u prostornom
koordinatnom sistemu.
aplikativ (lat. applicare pribliiti; dodati,
zdruiti) lii. u nekim kavkaskim, afrikim i
dr. jezicima izvedeni glagol koji glagolskoj
radnji daje znaenje naklonosti prema
nekome (objektu).
aplikativan (nlat. applicativus) v. aplikabilan.
aplikatorika (lat. applicare) objanjavanje
teorijskih pitanja pomou praktinih primera,
naroito u vojnim naukama.
aplikatura (nlat. applicatura) kuz. pravilan
poloaj prstiju pri sviranju.
aplikacija (lat. applicatio) nain izvoenje,
primenjivanje, primena; metanje, nametanje,
stavljanje, utiskivanje, prileplji-vanje, npr.
ukrasa od druge materije na neku tkaninu;
ned. upotreba spoljnih sredstava, zavoj, oblog;
marljivost, vrednoa, priljenost; aplikacione
boje are (ili: mustre) u boji koje se utiskuju u
tkaninu; aplikaciona kola via vojna kola u
Francuskoj i Italiji za pripravnike za
generaltab.
aplicirati (lat. applicare) namestiti, staviti,
metnuti; primeniti, upotrebiti; dati npr. lek;
briljivo izuavati, obraa-ti jaku panju na
neto, starati se, prio-nuti za neki posao;
priiti, prilepiti, npr. ukras na haljinu; mat.
uneti, ucrtati.
apnea (gr. a-, rpeo dahem) ned. nedisanje,
krai ili dui zastoj u disanju usled
poremeaja centra za disanje.
apo- (gr. arb) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: od, raz-, opet, natrag.
apogamija (gr. arb, gameo enim se) zool.
razmnoavanje bez oploavanja kod koga se
razvie vri samo pomou jedne vegeta-tivne
elice; pojava opaena kod naj-niih
jednoelijskih ivotinja.
apogej (gr. apo-gaion) acrp. taka na putanji
Meseca, itd. u kojoj je on najudaljeniji od
Zemlje; takoe: najvee udaljenje Sunca od
Zemlje u afelijuznu; supr.-. perigej; oba
izraza su iz astronomije Ptolomeja, kada se
jo smatralo da je Zemlja sredite, a ne
Sunce (up. afelijum); danas se upotrebljavaju
samo u odnosu na Mesec.
apograf (gr. arb, grapho piem) prepis, kopija
izvornog dokumenta.
apoda (gr. a-, pus, pods, noga) zool. bezno-ni
vodozemci.
apodan (gr. a-, pus) koji nema nogu, beznoan.
apodejktian (gr. apodeiktikos) v. apodikti-an.

apokaliptian
apodemijalgija (gr. apodemia boravak u tuini,
algos bol) bol ili tuga za zaviajem.
apodija (gr. a-, pus noga) med. raanje bez
nogu, nemanje nogu od samog roenja, beznonost.
apodiksis
(gr.
apodeixis)
prikazivanje,
izlaganje; ogledni govor; L0g. dokazivanje,
neopovrgljiv dokaz.
apodiktian (gr. apodeiktikos) koji dokazuje,
dokazan, neopovrgljiv, neoboriv, neminovan,
bezuslovan; apodiktian sud log. sud koji
izraava
logiku
nunost,
npr.:
,,U
ravnostranom trouglu moraju sva tri ugla biti
jednaka"; up. asertoran, proble-matian,
modalitet.
apodoza (gr. apodosis) ret. drugi, poslednji deo
sloene reenice, za razliku od prvog dela
(protaze); gran. zavrnica.
apoatura (ital. appoggiatura) muz. predudar,
ukraavanje melodije sitnim notama.
apoen (fr. appoint) fin. menica koja izmiru-je
neki dug ili duguje izvesnu sumu; svaka,
naroito inostrana, menica; sitan novac za
potkusurivanje, papirna novanica kao
sredstvo plaanja u platnom prometu; apunto.
apoentirati (fr. appointer) odrediti platu, plaati;
poravnati se u neemu; odrediti roite;
sravniti raun sa trgovakim knjigama.
apozitiv (lat. arropege priloiti, appositi-vum)
gran. pridev koji stoji uz imenicu kao
apozicija, npr.: Dete bolesno mora da lei,
ovek poten ne bi to nikad uradio.
apozitivan (nlat. appositivus) gran. koji stoji kao
dodatak, kao apozicija.
apozicija (lat. appositio) gram. dodavanje, jedna
atributivna imenica kao dodatak nekoj drugoj
imenici; zamena subjektova koja ga kazuje
drugim imenom, moe da ga zameni (npr.
Duan, tvoj mlai brat, ita knjigu).
apojovijum (nlat. apojovium, gr. arb od, Jov-od
Jupiter gei. Jovis) astr. taka na putanji jednoga
od Jupiterovih pratilaca u kojoj je on
najudaljeniji od planete, Jupitera.
Apokalipsa (gr. Apokalypsis) 1. Otkrovenje
Jovana Bogoslova, poslednja knjiga Novog
zaveta, jedan od najdragocenijih dokumenata
i izvora za istoriju prvih dana hrianstva; 2.
religiozni pravac koji sve pojave tumai kao
neko predskazanje o svretku sveta.
apokaliptika (gr. apo-kalypto otkrivam) jedna
grana poznije jevrejske knjievnosti koja hoe
da prikae, u obliku simboli-kih slika i
udesnih vizija, budunost bojeg carstva i
dolazak obeanog Mesije.
apokaliptian (gr. apo-kalypto otkrivam) u
duhu ili stilu Apokalipse, tj. tajanstven,
mraan, zagonetan; apokaliptini broj
mistini broj h?5 666 u Apokalipsi (13,
18); apokaliptini konjanici etiri simboline
prilike iz Apokalipse (6, 18): kuga, rat,
glad i smrt.

apokaliptiari

apokaliptiari (gr. apo-kalypto otkrivam) oni

koji veruju da Otkrivenje Jovanovo sadri
proroanstvo o buduem ispunjenju i
ostvarenju
carstva
bojeg;
istraivai
Otkrovenja; religiozni zanesenjaci.
apokapnizam (gr. arb. kapnos dim) ned. kaenje kao predohrana od zaraznih bolesti;
sufumigacija.
apokarpija (gr. arb, karps plod) bog. plod iz
jednog cveta sa vie slobodnih tuko-va, od
kojih se svaki razvija u po jedan plodi (npr.
kod ljutia).
apokartereza (gr. apo-kartereo ubijam se
glau) svojevoljno uzdravanje od jela;
svojevoljna smrt od gladi.
apokatastaza (gr. apo-katastasis vraanje u
ranije stanje) vraale u preanje stanje; u
dogmatinom smislu: obraanje svih ljudi u
Hristovu veru i njihov ulazak u veno
blaene zo; uenje o vraanju svih stvari i o
ksnanom ulasku u carstvo nebesko ak i
grenika (palingenezija); astr. povratak u isti
prividni poloaj; ned. potpun prestanak neke
bolesti, vraanje zdravlja, ozdravljenje; fil.
uenje o veitom ponavljanju stvari
(Heraklit, stojici, pitagorejci).
apoklazma (gr. aro-Mab slomim, skrham)
med. prelom kosti.
a poko a poko (ital. a roso a roso) nuz. malo po
palo, postupno, postepeno.
apokspa (gr. apo-kopte odsecanje, odrezivanje) gram. izostavljanje poslednjeg slova ili
sloga neke rei.
apokopirati (gr. apo-kopto odseem) skratiti
re na kraju izostavljanjem jednog glasa ili
vie glasova; skratiti, skrai-vati.
apokriza (gr. apokrino izluujem, izdvajam) 1.
med. izbacivanje (ili: izluivanje) suvine
tenosti iz tela.
apokriza (gr. apo-krinomai obavestim,
odgovorim) 2. odgovor, odluka, reenje,
obavetenje.
apokrizijar (gr. apo-krinomai) onaj koji treba
da govori i da odgovara", od IV veka titula
biskupskog, naroito rimskog, poslanika na
carskom dvoru u Carigradu; na franakom
dvoru: titula najvieg svetenika koji je, u isto
vreme, bio i vrhovni stareina dvorske
kancelarije.
aiokritian (gr. apo-krmo izluujem) med. koji
lui, koji pomae luenje i izbacivanje
suvine tenosti.
apokrifan
(gr.
apo-krypto
skrivam)
nesiguran, sumnjiv, nepravi, laan, podmetnut, mraan s obzirom na svoje poreklo;
apokrifni spisi spisi ili knjige koje crkva ne
priznaje kao prave (za razliku od
kanonskih); takoe: dela nepoznatih pisaca.
apokrifi (gr. apo-krypto skrivam) pl. spisi ili
knjige ije je pravo poreklo tajanstveno, koje
nisu prave, otkrivene, kanoi-ske.
5 Leksikon

65

apoplektian

apolepsa (gr. apolepsis zadravanje, arolambano zadravam, spreavam) med. pret

.sid (ili: smetnja, poremeaj, prestanak,
izostanak) neke organske funkcije, npr.
disanja, govora, bila.
apolid (gr. apolis, apolidos koji je bez zaviaja
ili bez otadbine) prav. lice koje je izgubilo
dravljanstvo svoje, a nije pri-mljeno u
dravljanstvo druge neke drave.
apoliza (gr. apo-lysis odvajanje) otpust vernih u
grko j pravoslavno j crkvi; med. odvajanje.
apolitoza (gr. apolithyo skameniti) kol.
skamenjavanje, pretvaranje u kamen.
apolog (gr. aplogos pria) poet. pouna priina,
poreenje u prii, izmiljena pria kojoj je cilj
da predoi neku moralnu istinu ili pouku.
apologema (gr. apolgema) odbrana, odbrambena taka.
apologet (gr. apologetiks) onaj koji govori ili
pie odbranu, branilac; naroito: branilac
hrianstva od napada never-nikih i
jevrejskih.
apologetika (gr. apologeomai branim) teol. nauka
o tome kako treba braniti veru, naroito
hrianske uenje.
apologetian (gr. apologeomai) odbramben
govor i dr., koji ima karakter odbrane, npr.
spis.
apologizirati
(gr.
apologeomai)
braniti,
zauzimati se za, drati odbrambeni govor.
apologija (gr. apologfa) odbrana, odbrambeni
govor ili spis u korist nekog oveka ili
uenja.
apologist(a) (gr. apologeomai branim) v.
apologet.
Aiolon (gr. Apollon) nit. sin Zevsa i Lato-ne,
bog sunca, poezije, muzike, lekarstva,
reitosti itd.
apolonikon (gr. Apollon) muziki instrumenat,
slian orguljama, pronaen 1828. u Engleskoj.
apolonion (gr. Apollon) nuz. vrsta fortepi-jana,
pronaena u Darmtatu.
apomiksija (gr. arb, mixis meanje, sparivanje) zool. razmnoavanje bez oploavanja
putem partenogeneze ili apogamije.
aponeuroza (gr. arb, neuron ila; ivac) znat.
babuina, beliasta vrsta i jako otporna opna
koja obavija, poput navlake, miie, grupe
miia i cele udove; sastavljena je od
vezivnog iliastog tkiva.
aponija (gr. aponia) bezbolnost, zdravlje,
snoljivo stanje, spokojstvo.
apopleksija (gr. apoplexia) ned. naprasan
prekid delatnosti nekog vanog organa
(plua, srca ili mozga) redovno praen
onesveenjem, kaplja.
apoplektian (gr. apoplesso udarcem oduzmem) ned. slian kaplji, krvokapni; sklon
kaplji; apoplektina sredstva sredstva protiv
kaplje; apoplektini habitus telesni sastav
sklon kaplji.

apoplektiar

66

apoplektiar (gr. apoplsso udarcem oduzmem) med. onaj koji je sklon kaplji.
apopsihija
(gr.
apo-psycho
izdahnem)
izdisanje, isputanje due; med. duboka
nesvestica, obamrlost.
apor (fr. apport prinos, ulog) trg. doprinos
jednog lica u neko preduzee u struno}
spremi, nepokretnostima ili pokretno-stima,
ali ne u gotovom novcu; prav. imanje doneto u
brak.
aporem (gr. aprema, arogsb u zabuni sam)
sumnja, tekoa, teak zadatak; logika
tekoa, sporno pitanje; poputanje dvaju
suprotnih sudova u spornom pitanju; aporizma.
aporematian (gr. arogeb) zagonetan, teak za
razumevanje, nejasan.
aporeta
(gr.
a-poreutos
neprohodan,
neprolazan) pl. stvari zabranjene za izvoz,
roba zabranjena za izvoenje.
aporetika (gr. arogeb biti u nedoumici, kolebati
se, aporos neprohodan) fil. vetina"
raspravljanja o problemima a da se pri tom
ne eli da se poto-poto doe do njihovog
reenja; metod da se problemi pre njihovog
teorijskog obraivanje i nezavisno od
moguih reenja isto sami u sebi ispituju, da
se nepojamno od pojamnog odvoji, da se
tekoe i protivrenosti datih fenomena radi
njih samih istiu.
aporetian (gr. a-poreutos) zabranjen, nedoputen.
aporetiar (gr. aporetikos) onaj koji sumnja,
skeptiar.
aporizma (gr. arogeb) v. aporem.
aporija (gr. aporia) zbunjenost, bespomonost, nejasnoa; logina tekoa; sumnjiva
(ili: sporna) stvar.
aport! (fr. apporte) daj ovamo, donesi! (kod
obuenih pasa).
aportirati (lat. apportare, fr. apporter) doneti,
donositi, prinositi, naroito kod obuenih pasa.
aposiopeza (gr. apo-siopesis zanemljenje) ret.
preutkivanje, zatajivanje misli: preki-danje
govora npr. Ja u tebi" . . .!
apostazija (gr. apostasia) odvajanje, odmetanje, otpadnitvo, naroito od hrianske
vere ili crkve.
apostazirati (gr. apostateo otpadam) otpa-sti,
preveriti, odmetnuti se, odvojiti se od pravog
uenja ili vere, prevrnuti verom, odrei se
vere, naela.
apostat (gr. apostates, lat. apostata) otpadnik,
odmetnik od pravog uenja ili prave vere,
naroito hrianske, npr. Julija Apostata.
apostematozan (gr. apo-stema ir, nlat.
apostematosus) koji ima oblik ira, koji se
gnoji, gnojav.
apostemacija (nlat. apostematio) med. gnojenje,
zagnojavanje.
aposterioran (lat. a posteriori) fil. zavisan od
iskustva, stvoren na osnovu iskustva; ua. a
posteriori.

aposfragizma

a posteriori (lat. a posteriori) fil. zavisan (ili:

zavisio) od iskustva, na osnovu iskustva;
supr.: a priori.
apostil (nlat. apostillus) opropggajno ili otpusno
pismo; dodatak nekom pismu ili povel>i;
preporuka priloena uz pismo ili molbu;
beleka (ili: primedba) sa strane ili ispod
teksta.
apostilator (nlat. apostillator) pisac beleaka sa
strane ili ispod teksta.
apostilirati (nlat. apostillus) pisati (ili: praviti)
beleke sa strane ili ispod teksta.
apostol (gr. apostolos odaslan) poslanik, onaj
koji iri neko uenje; Hristov uenik;
propovednik hrianstva; bogo-slubena
knjiga pravoslavne crkve koja sadri knjige
Sv. pisma koje su napisali apostoli, tj. Dela
apostola, saborne poslanice i 14 poslanica
apostola Pavla; fig. oduevljen pobornik i
prvoborac za pobedu neke nauke, uenja,
ideje i sl.
apostolat (nlat. apostola tu) propovedanje (ili:
irenje) vere; zvanje propovednika vere;
apostolsko dostojanstvo; papinska vlast.
apoetolikum (nlat. apostolicum) zajedniki
naziv za apostolske spise Novog zaveta, tj.
Dela apostola, Poslanice i Otkrivenje
Jovanovo.
apostolicizam (gr. apostolos) sistem neograniene crkvene vlasti.
apostolicitet (nlat. apostolicitas) teol. saglasnost
prave Hristove crkve sa tzv. istim uenjem
apostola.
apostolski (gr. apostolos) koji potie od
apostola, koji odgovara uenju apostola;
papski; apostolska stolica (lat. sedas
apostolica) papska stolica u Rimu, koju je
osnovao apostol Petar.
apostrof (gr. apostrophos) gram. znak kojim se
obeleena da je jedan samoglasnik isputen
(').
apostrofa (gr. apostrophe odvraanje, otklanjanje, pribegavanje) ret. 1. figura u kojoj
govornik ili pisac iznenadno zastane u svom
izlaganju i obrati se nekoj linosti, bilo
prisutno j ili odsutno], ili nekoj stvari; 2.
figura kojom se neko obraa odsutnim
licima ili stvarima koje zamilja kao ive,
npr.: Jao, majko moja! Posestrimi goru i
planinu, Bogom sestro, goro i planino; 3. bog.
zbijanje protoplazme i hlorofilnih zrnaca na
elijskim zidovima susednim sa drugim
elijama; 4. fig. ukor, grdnja.
apostrofirati (gr. apo-strepho
odvratiti,
okrenuti) gram. oznaiti apostrofom da je u
nekoj
rei
isputen
samoglasnik
ili
suglasnik; osloniti nekog ivljim, otrijim
tonom; u govoru odjednom se obratiti kome
ili emu; fig. ukoriti, grditi.
aposfragizma (gr. aro, sphragis peat) lik
urezan u prsten, kao peat.

apotanazija

67

apotanazija (gr. aro, thanatos smrt) potpun

prestanak ivota, nesumnjiva smrt.
apoteza (gr. apothesis odvajanje, skidanje,
ukidanje, apotithemi odvojim, skinem, ukinem) lipti, gubljenje glasa.
apoteka (gr. apotheke, apotithemi ostaviti na
stranu, skloniti, sauvati) radnja (ili:
trgovina) lekovima; kutija u kojoj se dre
lekovi; npr. kuna, putnika apoteka.
apotekar (gr. apotheke) struno lice koje ima
prava da sprgvlja lekove po lekarskim
receptima; trgovac lekovima.
apotema (gr. apo-tithemi) geom. linija upravio
povuena iz sredita pravilnog mnogougaonika na jednu njegovu stranu; hen.
nerastvorljiv talog koji se obrazuje u biljnim
ekstraktima izloenim vazduhu.
apoteoza (gr. ar , theos bog) uzdizanje umrlog
junaka il! velikog oveka do boanstva;
oboavanje, velianje.
apoteozirati (gr. aro, theos) uzdizati do
boanstva, oboavati, veliati.
apoterapija (gr. aro, therapefa) ned. potpuno
izleenje, produenje leenja i posle bolesti.
apotoma (gr. apotemno odsecam) mat. razlika
izmeu dvaju veliina samerl>ivih samo kao
stepenovanih, tj. podignutih na kvadrat itd.
kao izmeu ~U~2p 1, koja je razli: ;a izmeu
dijagonale i strane kvadrata; kuz. razlika
izmeu celog i narednog polutona.
apotropejon (gr. apotropaion) amajlija,
sredstvo za zatitu od nesree, uroka i sl.
apofaza (gr. apophasis) davanje saveta, ali
tako da ne izgleda da se to hoe; pori-canje;
popis imetka, inventar.
apofiza (gr. apophysis izrataj, mladi-ca,
izdanak) med. kotani izrataj, naroito na
zavretku zgloba cevastih kostiju, sa kou
spojen kotanom masom (up. epi-fiza); min.
prisustvo jedne rude u nekoj drugoj u obliku
grane ili korena (ramifi-kacija); apofize pl.
kol. ice koje odra-avaju vezu izmeu
intruzivnih masa iz kojih izbijaju.
apofonija (gr. aro, phone glas, fr.
apophonie) lingv. promena samoglasnika u
bilo kom delu rei, prevoj; up. ablaut.
apoftegma (gr. apophthegma) kratka i duhovita izreka, misao, poslovica; up. sentencija.
apoftegmatian (gr. apophthegmatikos) u
obliku duhovite izreke, kratak a misaon,
duhovit.
apohometrija (gr. apoche odstojanje, metria)
merenje odstojanja, razdaljine.
apohromat (gr. aro, chroroa boja) opt. objek-tiv
za mikroskope sa potrebnim okulari-ma koji
otklanja hromatsku i sfernu abe-raciju, jer
zrake triju boja skuplja u jednoj taki.

aprobacija
apohromatian (gr. aro, chroma) opt. kae se
za sistem soiva kod koga su tri boje
sjedinjene u jednoj taki.
alodato (ital. appoggiato) nuz. vezano, sliveno.
apopatura (ital. appoggiatura) kuz. predudar;
vezivanje, slivanje tonova.
apraksija (gr. apraxia besposlenost) pskh.
nesposobnost izvoenje izvesnih obinih
pokreta bez postojanja oduzetosti (parali-ze) i
tanog shvatanja znaenja nekih stvari.
apre (fr. apres) posle, potom, zatim; im. igra
koji u igri dolazi posle drugog igraa, npr.
moj apre.
aprekacija (lat. apprecari, nlat. apprecatio)
preklinjanje, usrdna molba.
apretirati (fr. appreter) doterati (ili: doterivati)
razno tekstilno gradivo tako da dobije izgled i
svojstva finijeg tj. dati mu glatkou, sjajnost
itd.
apretura (fr. appreter) rad oko doterivanja i
popravljanja kojim neki industrijski artikli
(tkanine, hartija, koa, krzno) dobijaju izgled
i svojstvo finije robe (glatkou, sjajnost), ili
svojstva koja im daju veu trgovinsku
vrednost, takoe nova svojstva koja ti artikli
dobijaju
ovakvim
doterivanjem;
muz.
pravilna srazmera u grai jednog muzikog
instrumenta.
aprehenzija (lat. apprehensio) fil. usvei-vanje
sadraja jedne predstave, razumevanje,
pojam, predstava; prav. uzimanje u posed, u
dravinu;
hapenje,
zatvor;
strah,
strahovanje, zabrinutost.
aprecijacija (nlat. appretiatio) odreivanje cene,
vrednosti neemu, procene, pro-cenjivanje;
ocena, ocenjivanje.
a prima nista (ital. a prima vista) trg. v. prima
nista.
aprioran (lat. a priori) fil. v. a priori.
a priori (lat. a priori) fil. nezavisan od iskustva,
nezavisno od iskustva (supr.: a posteriori) te,
prema tome, oznaava lo-giku prethodnost
znaenja, a ne vremensku prethodnost
(psiholoku); u obinom ivotu: unapred.
apriorizam (lat. a priori) filozofski pravac koji
prima neto a priori, bilo u teoriji saznanja,
bilo u etici.
aprobativan (nlat. approbativus) odobravan,
koji izraava odobravanje; aprobatoran.
aprobator (lat. approbator odobravalac) lice
koje vri struan pregled i odobrava putanje
u promet proizvoda u nauno-is-traivakim
zavodima,
stanicama,
poljo-privrednim
dobrima, fabrikama itd. (sita, brana, vina,
mlenih preraevi-na i dr.).
aprobatoran (nlat. approbatorius) v. aproba-g
tivan.
aprobacija (lat. approbatio) odobravanje,
odobrenje, pristanak; povoljan sud o neemu,
pohvala; doputenje, npr. da se knjiga tampa;
priznanje nekome sposobnosti za

aprobirati

68

neto; dozvola biskupa (vladike) da svetenik

vri ispovest i dri propovedi.
aprobirati (lat. approbare) odobriti na osnovu
prethodnog ispitivanja, povoljno oceniti,
pohvaliti;
dopustiti;
priznati
nekome
sposobnost za neto.
aprovizacija (lat. a-providere) snabdevanje
ivotnim namirnicama.
aprovizionirati (fr. approvisionner) snab-deti
(ili: snabdevati) ivotnim namirnicama.
aproksimativa (lat. approximativa) taka
zblienja, dodirna taka.
aproksimativan (lat. approximativus) priblian.
aproksimacija (nlat. approximatio) pri-blinost;
mat. priblino iznalansenje korena; priblino
izraunavanje; priblina ocena, ocenjivanje
otprilike.
aproksimirati (lat. approximare pribliava
se) pribliiti, pribliavati.
aproksimitet (nlat. approximitas) pribli-nost.
apropinkvacija
(lat.
appropinquatio)
pribliavanje, naroito nekog trenutka ili
dogaaja.
apropinkvirati (lat. appropinquare) pribliiti,
pribliavati.
a prope (fr. a propos) zgodno, u zgodan as,
ba kad treba, kao poruen, kao porueno;
tim povodom, povodom toga.
aproprijacija (lat. appropriatio) prisva-janje,
prisvojenje; udeavanje, prilagoavanje;
hemijsko sjedinjavanje dvaju tela pomou
treega.
aproprirati
(lat.
appropriare)
prisvojiti,
prisvajati; udesiti, prilagoditi; saobra-ziti,
podesiti prema emu.
aproseksija (lat. aprosexia) med nedostatak
koncentracije misli, rasejanost.
aprofiter (fr. approfiter koristiti se) v. profitant.
apro (fr. approche) voj. prokop, rov,
saobraajni rov koji vodi iz pozadine u prvi
borbeni red.
aproirati (fr. approcher) pribliiti se, primicati
se, imati pristup; voj. praviti prokope, rovove.
apsens (lat. absens) odsutan, o osobi koja nije
prisutna u razgovoru ili rei koje nema u
tekstu, iako se u njemu podrazumeva; up.
abest.
apsentan (lat. absens) odsutan, udaljen.
apsenteri (eng. absenterS) pl. v. pod apsenti-zam.
apsentizam (lat. absens, eng. absentism)
odsutnost od mesta na kome neko stvarno
pripada, naroito boravak irskih posednika
van Irske (apsenteri).
apsida (gr. apsis, apsidos okruglina, svod) 1.
astr. jedna od dveju taaka na eliptinoj putanji
nebeskog tela u kojoj se ono nalazi na
najveem odnosno na najmanjem odstojanju
od tela oko kojeg optie, dakle, afelijum i
perihelijum za planetu, neku

apsolutizam
kometu i apogej i perigej za Mesec; 2. u
srednjovekovnoj crkvenoj arhitekturi: zadnji,
polukruni delovi crkava, naroito onih koje
su graene u romanskom stilu.
apsidiola (nlat. apsidiola, gr. apsis) vrh. mala
horska
kapela,
naroito
u
crkvama
romanskog stila.
apsidna linija astr. velika oca eliptine putanje,
tj. du koja spaja obe apside.
apsint (gr. apsmthion) bog. pelen; rakija sa
pelenom, pelenjaa, gorka rakija.
apsintizam (gr. apsmthion) ned. bolest ivaca
kao posledica prekomernog pijenja apsinta.
apsihija (gr. apsychfa) nesvestica; neprisustvo duha, neprisebnost; straljivost; up.
apopsihija.
apsolvent (lat. absolvere zavriti) lice koje je
provelo na univerzitetu ili nekoj drugoj
visokoj koli propisano vreme i time steklo
pravo na polaganje zavrnog (diplomskog)
ispita.
apsolvirati (lat. ab-solvere odreiti) razreiti,
osloboditi od (greha ili krivice); svriti,
zavriti, npr. kolu.
apsolut (lat. absolutum) l. fkl. prvi osnovni
uzrok svim pojavama, veno i nepromenl>i-vo
(idealistiki: bog, duh; materijali-stiki:
materija); stvar po sebi; 2. pril. bezodnosno;
bezuslovno,
neuslovljeno;
neogranieno;
savreno; prosto, naprosto, prosto-naprosto;
supr. relativno.
apsolutan (lat. ab-solutus) slobodan od svih
odnosa (ili: obaveza, uslova, ogranienja)
nezavisan, bezuslovan, neogranien, neuslovl>en; ist, potpun, savren; apsolutni
alkohol hen. alkohol ist od vode; apsolutni
broj, apsolutna vrednost mat. broj, vrednost
bez obzira na znak + ili ; fiz. apsolutne
mere koje imaju za osnovne jedinice
centimetar, gram i sekundu; apsolutni sistem
mera sistem u kojem su osnovne jedinice za
duinu: centimetar, za masu: gram, za vreme:
sekunda; apsolutna teina teina tela koja se
dobija obinim merenjem, bez obzira na
njegovu zapreminu; u filozofiji religije:
apsolutno bie, bog; agr. apsolutno tle ono koje
se ni za koju drugu kulturu ne moe
racionalno upotrebiti, no samo za jednu, npr.
za vinograd i sl.; fiz. apsolutna temperatura
ona ija se nulta taka nalazi na -273S.
apsolutan (lat. absolvere razreiti) gram. v.
indikativ; supr. relativ.
apsolutivirati
(lat.
absolvere
zavriti,
absolutum) initi, uiniti neto apso-lutnim;
fkl. razumeva, shvatati, ili predstavljati
neto kao apsolutno, u ap-solutnom smislu.
apsolutizam (lat. absolvere) neogranie-nost;
samovolja; oblik vladavine kod koga
vladaoeva vlast nije ograniena ustavom,
samodravlje, samovlae, neogra-niena
vladavina jednog oveka.

apsolutizirati

69

apsolutizirati (lat. absolvere, absolutum) v.

apsolutivira ti.
apsolutist(a) (lat. absolvere) pristalica ili
vrilac neograniene vladavine.
apsolutnost (lat. absolutus) bezodnosnost;
bezuslovnost, neuslovljenost; neogranie-nost;
savrenost; supr.: relativnost, rela-tivitet.
apsolutoran (lat. absolutorius) koji osloboava,
koji razreava, razreni, otpusni.
apsolutorij(um) (lat. absolutorium) razre-enje,
osloboenje; svedodba da je neko zavrio
studije na visokoj koli i stekao pravo na
polaganje zavrnog, diplom-skog ispita;
razreio pismo, razre-nica.
apsolucija (lat. absolutio) oprotenje grehova ili
krivice; osloboenje; pomilovanje.
apsorbencija (lat. absorbentia) pl. hen. sredstva
koja upijaju vlanost iz drugih tela.
apsorbirati (lat. ab-sorbere) usisati, usisa-vati,
upiti, upijati, progutati, uvlaiti u se; troiti,
potroiti; obuzeti, obuzimati, ovladati; sasvim
zauzeti poslom nekoga, potpuno zaposliti.
apsorbovati (lat. ab-sorbere) v. apsorbirati.
apsorptivan (nlat. absorptivus) sposoban da
upije ili usisa, upojan, usisan.
apsorpcija (lat. absorptio) fiz. usisiavanje,
upijanje, primanje u sebe (supr.: emisija);
fiziol. prolazak svarene hrane kroz drevnu
sluzokou u krvotok, in kojim se u elucu
zavrava varenje hrane; fig, potpuna
zauzetost (poslom, mislima i sl.).
apsorpciometar (lat. absorptio, gr. metron
mera) fiz. sprava pomou koje se odreuje
sposobnost tenosti za upijanje gasova.
apstencija (nlat. abstentio uzdravanje) prav.
odustajanje od nasledstva.
apstergevtan (lat. abstergens) med. v. apsterzivan.
apstergencije (lat. abstergentia) pl. med. sredstva
za ienje spolja, sredstva za ispiranje rana.
apstergirati (lat. abstergere otrti) prati, ispirati,
istiti (ranu).
apsterzivan (nlat. abstersivus) med. koji slui
za ispiranje, koji isti (ranu).
apeterzija (nlat. abstersio) med. pranje, ispiranje,
ienje (rana).
apstinent (lat. abstinens) pristalica apsti-nencije,
trezvenjak.
apstinentan (lat. abstinens) koji se uzdra-va
od uivanja u alkoholu, mesu, duvanu,
spolnom optenju, trezven.
apstinencija (lat. abstinentia uzdravanje)
trezvenost, uzdrljivost, uzdravanje od
alkoholnih pia, duvana, mesa, spolnog
optenja itd.
apstinirati (lat. abstinere) uzdravati se od
alkohola, duvana, mesa, spolne ljubavi, iveti
trezveno.
apstraktan (lat. abstractus) log. zamiljen, koji
postoji ili je zamiljen da postoji odvojen od
materijalnih predmeta, misao-

apscisa
ni, mislen, koji postoji samo kao pojam
(supr.: konkretan); teorijski, ist; teak za
razumevanje, vii, dubok, dubokomi-slen;
rasejan; apstraktan broj mat. neime-novani broj;
apstraktne nauka ista nauka (za razliku od
primenjeno); in apstrak-to (lat. in abstracto) u
optem, samo u mislima, mis leno (supr.: in
konkreto),
apstraktne (nlat. abstractivum) xex. ekstrakt
nekog soka ili alkohola.
apstraktum (lat. abstractum) log. ono pggo je u
mislima, pojmovno odvojeno, ist pojam,
ista misao; gram. misaona imenica;
apstraktum pro konkreto (lat. abstractum rgo
concreto) opti pojam mesto stvarnog
predmeta.
apstrakcija (lat. abstractio) log. odvajanje,
graenje pojmova, misaonih predstava; ista
misao, ist akt miljenja, mudrovanje;
udubenost u misli, zamiljenost; raseja-nost;
negledanje, neosvrtanje na.
apstrahirati (lat. abs-trahere) odvojiti, odvajati
u - mislima, graditi misaone predstave; radi
pggo boljeg uoavanja i pojimanja onoga to
je u neemu glavno, opte, nuno i bitno
namerno zanemari-vati (i ne obazirati se na)
ono to je u tome sporedno, specijalno,
sluajno ili nebitno: od neega apstrahiratine
voditi o tome rauna, ne obazirati se na to,
okaniti se toga.
apstrahovati (lat. abs-trahere) v. apstrahirati.
apstruzan (lat. abstrusus) skriven, zatvoren,
teko razumljiv, taman, nejasan, zamren.
apsumpcija (lat. absumptio) troenje; istroenost, izmuenost.
apsurd (lat. absurdum nemogue) v. apsurdi-tet.
apsurdan (lat. absurdus) logiki nemogu,
besmislen, nerazloan; nepodoban, neprilian,
smean; otii ad apsurdum(lal. ad absurdum)
otii u besmislenost tj. doi u sukob sa
zdravim razumom.
apsurditet
(lat.
absurditas)
logika
nemogunost, besmislenost, besmislica, nerazlonost, glupost.
apsurdnost (lat. absurdum nemogue) v.
apsurditet.
apscedirati (lat. abs-cedere) odlaziti, otii,
udaljiti se, udaljavati se; med. prelaziti u gnoj,
zagnojavati se.
apsces (lat. abscessus) odlazak, odvajanje; med.
gnojno zapaljenje tkiva, zagnoj, gnojnik,
gnojnica, napon, ispolj, usov; metastati-ni
apsces, zagnoj koji se pojavi daleko od mesta
prvobitnog oboljenja, to biva usled piemije;
fiksacioni apsces, zagnoj izazvan namerno
hemijskim nadraajem, npr. ubrizgavanjem
mleka i dr., radi leenja sepse, gonoreje,
progresivne parali-ze itd.
apscisa (lat. abscissa tj. linea, abscindere
otrgnuti, odvojiti, odsei) geom. u (Dekartovom) koordinatnom sistemu: merni broj

anscisija

70

(+ ili ) odstojanja ma koje take u ravni do

ordinatne osovine; apscisna linija prava
linija koja je uzeta radi odreivanja
poloaja neke take ili osobine jedne krive;
apscisna osovina prava koja obino zauzima
horizontalan poloaj.
apscisija (lat. abscissio) odsecanje, otki-danje,
odvajanje; ret. prekidanje.
apterologija (gr. a-pteros beskrilan, logfa) zool.
nauka o beskrilnim kukcima (paucima,
buvama i dr.).
aptijalizam (gr. a, ptyalon pljuvaka) ned.
smanjeno luenje ili odsustvo luenja
pljuvake.
a punta darko (ital. a punta d'arco) kuz.
vrhom gudala.
apunto (ital. appunto) trg. menica za izmi-renje
nekog duga.
apcigovati (nem. abziehen) l. oduzimati, odbijati
(npr. od plate na ime otplate duga); 2. otakati,
pretakati (vino); 3. tip. uzimati prvi otisak
sloenog ifa (radi oba-vljanja korekture); 4.
fig. povraati, blju-vati.
ar (lat. agea povrina)
jedinica za merenje
povrina = 100 t 2 .
ara (lat. aga) oltar, rtvenik.
arabeska (ital. arabesco) l. slik. ukras u
arapskom stilu, zapravo slike iz biljnog
sveta, poto je Arapima vera zabranjiva-la da
slikaju ljude i ivotinje; fantastine linije u
slikarstvu; 2. u baletu: figura kad igra(ica)
stoji na jednoj nozi.
arabizam osobenost arapskog jezika; re
uzeta iz arapskog jezika.
arabizirati udesiti po arapski; govoriti arapski;
upotrebljavati u govoru arapske rei;
ugledati se na Arabljane, npr. u umetnosti.
arabist(a) znalac arapskog jezika, arapske
knjievnosti i umetnosti; naroito: uveni
medicinari srednjeg veka koji su bili pod
uticajem arapskih lekara.
arabicitet (nlat. arabicitas) sutina, osobenost, i
poznavanje arapskog jezika, arapske
knjievnosti i dr.
arabotedesko (ital. arabotedesco arapsko-nemaki) meavina mavarskog, rimskog i
gotskog stila u slikarstvu i vajarstvu.
aragonit po. bezbojan ili ukast mineral,
karbonat krea, kristalie po rombskom
sistemu (naziv po Aragoniji, pokrajini u
paniji).
arak (lat. arcus luk) 1. ten. arka tabak (hartije).
arak (arap.) 2. gen. zraka vrsta jake rakije od
pirina, eera ili od soka kokosovog oraha,
rum (od ove je postala re rakija).
aram v. haram.
araneografija (lat. agapea pauk, gr. grapho
piem; opisujem) opisivanje pauka.
araneologija (lat. agapea, gr. logfa) zool. v.
arahnologija.

arbitrani posao
araner (fr. arrangeur) upravlja, urei-va,
prireiva, udeava.
aranirati (fr. arranger) urediti, ureiva-ti,
srediti,
sreivati,
rasporediti;
udesiti,
udeavati; spremiti, prirediti, prireivati;
izravnati, verovnike zadovoljiti, poravnati;
sloiti, napraviti sporazum.
aranman (fr. arrangement) ureivanje, ureenje, red, raspored; sporazum, poravnanje,
izmirenje; kuz. obrada, udeavanje.
arancivi (ital. arancini) pl. male, osuene i
poeerene narane.
aratura (lat. aratura) rad na njivi pod kuluk (u
srednjem veku).
arahnide (gr. arachne, lat. agapea pauk, gr.
eldos vid, oblik) pl. zool. paucima sline
ivotinje, pauci; arahnoide.
arahniti (gr. arachne pauk) pl. kol. v. arahnoliti.
arahnitis (gr. arachne) med. v. arahnoditis.
arahnodaktilija (gr. arachne, daktylos prst)
ned. prekomerna duina prstiju na ruci i
nozi.
arahnoditis (gr. arachne) med. zapaljenje
pauinaste modane opne; arahnitis.
arahnoida (gr. arachne, eidos vid, oblik)
zool. pauinaste modana opna.
arahnoide (gr. arachne, eidos) pl. zool. v.
arahnide.
arahnoliti (gr. arachne, lithos kamen) geol.
kamenje sa otiscima morskih zvezda;
arahniti.
arahnolog (gr. arachne, logos) poznavalac
(ili: prouavalac) pauka; araneolog.
arahnologija (gr. arachne, logfa) zool. nauka o
paucima; vetina da se po pauini predvidi
kakvo e biti vreme; araneologija.
ara v. hara.
arba, araba (tur. araba) orijentalska kola na
dva toka, naroito za sene.
arbija (tur. harbi) ipka od gvoa ili tvrdog
drveta kojom se nabija naboj u cevi puaka
kremenjaa.
arbiter (lat. arbiter) izborni sudija, izabrani
sudija, sudija u nekom sporu; prisutni
svedok, posmatra; neogranieni gospodar,
despot; glavna, najuticajnija, naj-merodavnija
linost u spornim pitanjima (umetnosti,
ukusa, mode i dr.).
arbitraa (fr. arbitrage, lat. arbitrari
presuivati kao izabrani sudija) izborni ili
izabrani sud; suenje izbornim sudom; presuda
izbornog suda; trg. deviznovalutna radnja po
kojoj se vri razmena jedne valute za
drugu valutu, a po utvrenom kursu za obe
takve valute; pol. radnja kojom zavaene
drave reavaju spor pomou komisije u
kojoj su pored predstavnika zavaenih strana
i delegati neutralnih strana.
arbitrani posao (lat. arbitrari) fin. posao kojim
se trai nain kako bi se najbolje izmirio
dug u inostranstvu, ili kako bi

arbitralan

71

se naJpovoljnije naplatilo neko potrai-valje.

arbitralan (lat. arbitralis) koji se tie izbornog
suda, izbornosudski.
arbitraran (lat. arbitrarius) izbornosudski, koji
presuuje i postupa prema svom linom
nahoenju i svojoj volji, svojevoljan,
samovoljan, proizvoljan, priblian.
arbitrator (lat. arbitra tor) sudija koga biraju
zavaene strane radi reavanja nekog svog
spora, izborni sudija, izabrani sudija.
arbitracija (lat. arbitratio) cenjenje (ili:
precenjivanje)
po
svom
nahoenju;
proizvoljna procena, uture procena.
arbitrij(um) (lat. arbitrium) presuda, sud,
izbornog sudije; ocena, miljenje, shvatanje;
volja, samovolja; slobodan izbor, sloboda
opredeljivanja.
arbitrijum liberum (lat. arbitrimn liberum)
slobodna volja, slobodno opredeljivala.
arbitrirati (lat. arbitrari) ceniti, pro-cenjivati,
reavati po svom miljenju i nahoenju;
suditi, presuivati kao izabrani sudija; trg.
menjati (ili: razmenjiva-ti) domau valutu za
drugu valutu po utvrenom kursu.
arbor vite (lat. arbor vitae) aiat. ivotno drvo",
modana masa malog mozga koja je u
preseku slina drvetu.
arbor genealogika (nlat. arbor genealogica)
rodoslovno stablo, porodino stablo, rodoslov.
arborescencija (nlat. arborescentia) rastenje (ili:
razvijanje, razgranjavanje) u obliku drveta (o
kristalima); odrvenjavanje, pretvaranje u
drvo, odrvenjenje.
arborescirati (lat. arborescere) pretvarati se u
drvo, odrvenjavati.
arboretum (lat. arboretum) kola u kojoj se ui
poznavanje drvea; zbirke drvea, vrt
(rasadnik) sa drveem.
arborizacija
(nlat.
arborisatio)
prirodno
stvaranje oblika drveta na kamenju; biljni
otisak.
arborikultura (lat. arbor drvo, cultura
gajenje) podizanje (ili: gajenje) drvea (ili:
voa).
arborin (lat. arbor) tenost za prskanje
rastinja i drvea u cilju zatite od zaraznih
bolesti.
arborist(a) (lat. arbor) onaj koji se bavi
gajenjem drvea.
arboriforman (nlat. arboriformis) koji je u
obliku drveta, kao drvo.
arvikultura (lat. arvus njiva, cultura gajenje)
poljoprivrede, zemljodelstvo.
argat (tur. argit) pukarnica.
argental (lat. argentum) v. pakvon, argentan.
argentan (lat. argentum srebro) legura bakra,
cinka i nikla; argental, pakvon, pakfong.
argentometar (lat. argentum, gr. metron
mera) sprava za ispitivanje srebra.
argentum (lat. argentum) srebro; novac.

argumentacija
argentum vivum (lat. argentum vivum) ivo
srebro, iva.
argentum folijatum (lat. argentum foliatum)
lisnate srebro.
argirizam (gr. argyrion srebro) ned. pojave
hroninog trovanja srebrom: argirijaza i
degeneracija plua, bubrega i jetre.
argirija (gr. argyrion) dged. v. argirijaza.
argirijaza (gr. argyrion srebro) ned. modro-siva
ili crnkasta boja koe koja se ponekad javlja
posle due unutarnje upotrebe srebrnih
preparata.
argiroza (gr. argyrion) med. v. argirijaza.
argiroida (gr. argyrion, efdos vid, oblik)
vetako srebro, metalna smesa slina srebru.
argirokratija (gr. argyrion, kratos jaina)
vladavina (li: gospodarstvo) srebra, tj.
vladavina novca.
argiromanija (gr. argyrion, mam'a pomama,
ludilo) elja (ili: e, strast) za novcem,
bogatstvom.
argo (fr. argot) jezik pariske ulice i polu-sveta;
lopovski, mangupski, atrovaki govor; govor
ljudi jedne klase ili jednog zanata.
argon (gr. argos nedelatan, neradan, lenj) hen.
elemenat, atomska masa 39,948, redni broj 18,
znak Ag, plemeniti (inertni) gas bez boje,
mirisa i ukusa, otkriven 1894. god.;
upotrebljava se za reklamne lampio-ne i daje
sivkastu svetlost; up. neon, krip-ton, ksenon.
argonaut (gr. Argo, nautes brodar) zool. vrsta
glavonoaca.
argonauti (gr. Argo, nautes) kit. stari grki
junaci, nazvani po svojoj lai Argo, koji su
se pod Jazonovim vostvom bili uputili na
more da donesu iz Kolhide zlatno runo.
argonautika (gr. Argo, nautes) istorija pohoda
argonauta u Kolhidu, koju su Apolo-nije s
Roda i Valerije Flakus obradili kao epsku
pesmu.
argotizam (fr. argot) izraz ili osobenost
atrovakog govora.
argotirati (fr. argoter) govoriti atrova-kim
jezikom, govoriti jezikom koji svako ne
razume.
argumen(a)t
(lat.
argumentum)
dokazno
sredstvo, dokaz, razlog; onaj deo dokaza
na kome se taj dokaz osniva, obrazloenje;
sadraj ili izvod iz nekog dela.
argumentativan (lat. argumentum dokaz) koji
daje (ili slui kao) dokaz (razlog,
obrazloenje), dokazni.
argumentator (lat. argumentator) onaj koji
navodi dokaze, koji obrazlae, koji
zakljuuje; raspravljen.
argumentacija (lat. argumentatio) dokazivanje,
zakljuivanje,
obrazlaganje;
vetina
dokazivanje, zakljuivanja; nain dokazivan>a, zakljuivanja.

argumentirati
argumentirati (lat. argumentari) navoditi kao
dokaz, dokazivati, zakljuivati, obra-zlagati.
argumentisati v. argumentirati.
argumentozan (lat. argumentosus) bogat graom, bogat razlozima, dokazima.
argumentum ad veritatem (lat. argumentum ad
veritatem) dokaz koji izlazi iz optepriznatih i nauio utvrenih istina.
argumentum ad hominem (lat. argumentum ad
hominem) 1. dokaz koji nije strogo logian
nego vie udeen prema sposobnosti
razumevanja ili interesu sluaoca, lako
razumljiv, popularan dokaz; 2. dokaz koji se
ne zasniva na samoj stvari, ve na
osobinama ili poloaju onih koji je iznose,
npr.: Taj predlog nije dobar, jer je predlaga
rav ovek".
argumentum bakulinum (lat. argumentum
baculinum dokaz batinom) kad neko,
nemajui drugih dokaza, dokazuje neto
batinom, tj. silom.
argumentum e konsenzu gencijum (lat.
argumentum e consensu gentium) log.
dokazivanje nekog tvrenja na osnovu toga
to su svi oduvek to tvrenje smatrali istinitim.
Argus (gr. Argos, lat. Argus) mit. sin Zevsov i
Niobin, stooki uvar Zevsove ljubavnice Ione
(od Here u kravu pretvorene) koga je, po
Zevsovoj zapovesti, ubio Hermej; fig. veoma
oprezan i revnosan uvar; uhoda, pijun;
Argusove oi vrlo budne, paljive, uvek
otvorene oi kojima nita ne moe promai.
ardasa (fr. ardasse) trg. vrsta grube svile iz
Smirne.
ardasina (fr. ardassine) trg. vrsta fine per-sijske
svile.
ardentan (lat. ardens) gorui, vreo, usijan,
zaaren, arki; vatren, silan, plah, ustar,
revnostan; strastan.
ardit (ital. ardito) voj. u italijanskoj vojsci: vojnik
jurinih odreda, naoruan ru-nom bombom
i kamom.
ardito (ital. ardito) muz. smelo, plaho, sr-ano.
arduitet (lat. ardus strm) strmost; fig. velika
tekoa, tegoba, muka.
arsa (lat. agea) povrina; gradilite; tr-kalite u
cirkusu; gumno.
areal (nlat. areale) oblast na kojoj je neka biljna
ili ivotinjska vrsta (rod i sl.) rasprostranjena
na Zemlji.
Arej (gr. Ares) mit. sin Zevsa i Here, bog rata;
simbol surove hrabrosti, rata i ratnih uasa;
Ares.
arena (lat. arena) borilite posuto peskom,
poprite borbe i igara u cirkusu (amfiteatru)
kod Rimljana; fig. poprite, polje borbe, rada i
sl.
arenant (lat. arena) borac na areni, rva.
arenacija (nlat. arenatio) med. kupanje u pesku,
peano kupatilo.

72

arivaa
arenda (nlat. arrenda) zakup zemljita, ugovor
o davanju zemljita u zakup.
arendar (nlat. arrendarius) onaj koji daje
zemljite u zakup.
arendator (nlat. arrendator) zakupac zemljita.
arendirati (nlat. arrendare) dati >li uzeti
zemljite u zakup, zakupiti.
areola (lat. agea, areola) malo, slobodno
mesto; znat. prsten oko bradavice na sisi; mala
upllna izmeu tkivnih snopia; med. crven
krug oko zapaljenog mesta; astr. krug oko
Meseca.
areometar (gr. araios redak, metron mera) fiz.
sprava za merenje gustine i specifi-ne teine
tenosti; gravimetar, hidrome-tar.
areometrija (gr. araios, metria) fiz. odreivanje
gustine i specifine teine tenosti.
Areopag (gr. Areios pagos) 1. breul>ak
posveen bogu rata Areju, zapadno od
Akropolisa, u Ateni; 2. najstariji i najugledniji
sud u Ateni; ije je sedite bilo na tome
breuljku; 3. fig. zbor uglednih i nepristrasnih
sudija.
areotektonika (gr. Areios Aresov, boga rata
Aresa, tektoniki) voj. vetina, nauka o napadanju i odbrani utvrenih mesta.
arerae (fr. arrerages) pl. zaostala plaanja,
dugovi; neplaene zakupnina; nepla-ena
kamata.
arerairati (fr. arrerager) biti u zaostat-ku s
primanjem, ne biti isplaen.
Ares (gr. Ares) mit. v. Arej.
arest (ital. arresto, nlat. arrestum) zatvor, haps;
up. ret.
arestant (nlat. arrestans) uhapenik, kanjenik, zatoenik; prav. lice koje sudskim
putem trai stavljanje zabrane.
arestat (nlat. arrestatus) prav. lice protiv koga
se trai stavljanje zabrane.
arestatorij(um)
(nlat.
arrestatorivun
se.
mandatum) prav. naredba o hapenju; javno
prozivanje poverilaca (kod steaja).
arestacija
(nlat.
arrestatio)
hapenje,
zatvaranje; haps, zatvor.
arestirati (nlat. arrestare) v. aretirati.
aretirati (fr. arreter) zaustaviti, zaustavljati,
zadrhtati, zadravati; obustaviti, obustavljati;
uhapsiti, zatvoriti, uzapti-ti, staviti zabranu
na.
aretologija (gr. arete vrlina, logia) fil. nauka
(ili uenje) o vrlini, deo etike.
arza (gr. arsis) metr. muz. dizanje glasa; udaranje
glasom pri itanju na izvestan slog; supr..- teza.
arzi-mahzar (tur. arz-mahzar) pismeno, kolektivno javljanje, molba, optuivanje;
peticija upuena iz naroda viim turskim
vlastima (ova re se nekad upotrebljavale u
Srbiji u slubenom jeziku).
arivaa (fr. arrivage) pristajanje, dolazak laa
u pristanite; dolazak; dovoz robe; dovezena
roba.

arivizam

73

arivizam (fr. arriver postii) osobina onih koji,

bez ikakvih obzira, love zvanja i poloaje,
gurgurstvo, laktatvo.
arivist(a) (fr. arriver postii, arriviste)
bezobziran lovac na zvanja i poloaje,
karijerist, gurgur, lakta.
aridan (lat. aridus) suv, suan, spren; jalov,
neplodan, mrav; fig. suvoparan.
ariditet (lat. ariditas) suvoa, sunost, sua;
mravost;
neplodnost,
jalovost;
fig.
suvoparnost.
aridura (nlat. aridura) med. suenje, mravljenje; mravost, slabost.
arizacija (sskr. agua) pretvaranje u Arijce;
naroito: prevoenje pojedinih preduzea iz
jevrejskih u arijevske ruke (ovo je na
strahovito
neovean
nain
sprovodio
Hitlerov nacistiki reim u Nemakoj pre i za
vreme drugog svetskog rata).
arija (ital. aria, fr. air) pesma lirskog sadraja
koja se peva; nain pevanja, na-pev,
melodija.
Arijadna (gr. Ariadne) mit. ki kritskog kralja
Minosa i Pasifaje, pomogla Tezeju, poto je
ubio Minotaura, pomou jednog klupka konca
da izae iz lavirinta i pobegla s njim, ali ju
je on ostavio na ostrvu Naksu; otuda:
Arijadnin konac, sredstvo da se ovek izvue
iz nekog tekog poloaja.
arijanizam uenje aleksandrijskog svetenika
Arija, iz IV veka, koji je tvrdio da Hristos
nije bog, nego obian ovek.
arijanci pl. pristalice i pobornici arija-nizma;
arijevci.
arijevci pl. v. arijanci.
Arijevci (sskr. agua) pl. v. Arijci.
arijer-ban (fr. arriere-ban) voj. poslednja
odbrana.
arijergarda (fr. arriere-garde) voj. zatitno
odeljenje, zatitnica, odstupnica.
a rijega (ital. arietta) muz. mala arija, pesmica.
Arijci (sskr. agua, pere. arija) pl. ime kojim su
indoevropski (arijski) stanovnici Indije, Persije
i ist. Irana sami sebe nazivali; u novije doba,
ovim se imenom nazivaju svi Indoevropljani;
Arijevci; arijski jezici svi indoevropski
jezici.
Ariman (pere. Ahriman) ion-, u zendskoj reli-giji
i Zaratustrinom uenju: simbol nega-tivnog
principa, bog i praizvor svega zla, poglavica
zlih duhova, veni protivnik Ormuzda.
ariozo (ital. arioso) muz. pevajui, u vidu arije;
ih. kratak melodian komad koji se umee u
reitativ.
Aristarh (gr. Aristarchos) najvei aleksandrijski gramatiar, uven kao kritiar
pesama Homerovih i Pindarovih; fig. strog i
pravedan sudija u pitanjima umetnosti; pr.
aristarhski.
aristodemokratija (gr. aristos najbolji, de-mos
narod, kratos mo, vlast) vladavina plemstva
i naroda.

arkada
aristokrat(a) (gr. aristokrates) plemi po
roenju ili poloaju; prijatelj i lan
aristokratije, vladavine plemia.
aristokratizam (gr. aristokrateomai imam
aristokratski ustav) aristokratski sistem
vladavine; ljubav prema aristokra-tiji i
aristokratskim naelima.
aristokratija (gr. aristokratia) vladavina
plemstva; plemiki stale, plemstvo.
aristolohika (gr. aristos najbolji, locheia
poraanje) pl. ned. sredstva koja pomau
poraanje, naroito ienje porodilje.
aristotelizam (gr. Aristoteles) fil. uenje grkog
filozofa Aristotela (384^322. pre nae ere),
uenika Platonova, uitelja Aleksandra
Velikog i osnivaa pe-ripatetike kole, i
njegovih pristalica.
aritmetike (gr. arithmos broj, e arithmetike tj.
techne) mat. vetina raunanja, nauka o
brojevima; nauka o raunanju odreenim
brojevima koji se piu ciframa; politika
aritmetika primena aritmetike na drutvene i
dravne ustanove (npr. osiguranje ivota,
lutrije i dr.).
aritmetiar (gr. arithmetikos) onaj koji se bavi
aritmetikom ili zna aritmetiku; vetak u
raunanju.
aritmetiki (gr. arithmetikc) koji spada u
raunanje, koji se moe predstaviti ili reiti
brojevima, raunski; aritmetika sredina nekih
brojeva jeste zbir tih brojeva podeljen brojem
od onoliko jedinica koliko je tih brojeva; up.
geometrijska sredina; v. progresija.
aritmije (gr. arythmia) nedostatak ravnomernosti, nepravilno kretanje; nesklad-nost;
med. nepravilnost u ritmu sranih otkuca ja.
aritmogrif (gr. arithmos broj, gryphos
zagonetka) zagonetka izraena brojevima.
aritmologija (gr. arithmos, logla) nauka o
brojevima, naroito o tajanstvenim i udnim
svojstvima brojeva.
aritmomanija (gr. arithmos, mania ludilo) med.
neodoljivi nagon za stalnim brojanjem i
prebrojavanjem svega i svaega.
aritmomantija (gr. arithmos, manteia nporicanje) vraanje (ili: proricanje) iz brojeva.
aritmometar (gr. arithmos, metron mera)
sprava (ili: maina) za raunanje, raunaljka.
aritmus (gr. a-, rythmos takt) med. nepravilnost,
naroito kucanja bila, pulsa.
arka (lat. agsa koveg, sanduk) 1. mit. koveg u
kome se starozavetni Noj spasao od potopa i
koji se plovei zaustavio na vrhu planine
Ararat; 2. u starohrianskoj crkvi: posuda
u kojoj su uvane euharisti-ja, relikvije i dr.
dragocenosti.
arkada (fr. arcade) l. arhit. niz lukova na
stubovima; 2. anat. deo eone kosti (ona).

arkadski
arkadski (gr. Arkadla, arkadiks) koji je iz
Arkadije, tj. pastirski, seoski, naivan; idiliai.
Arkaani (gr. Arkadoi) pl. stanovnici Arkadije,
pastirskog predela u sredini Pe-loponeza; fig.
pesnici pastirske poezije.
arkanist(a) (lat. arcanus tajanstven, tajan)
poznavalac tajni u pojedinim strukama, npr.
kako se prave sredstva za ulepavanje,
podmlaivanje itd.
arkanum (lat. arcanus) tajni lek, tajno sredstvo.
arkapija (tur. art kapi stranja vrata) vrata koja
ne vode u kuu sa ulice, nego iz avlije,
pozadi kue; fig. zaobilazan, nepravilan,
nepropisan put.
arkato (ital. arcato) muz. prevlaei guda-lom.
arkbutan (fr. arc-boutant) arh. potporni poluluk, luni stub, stub podupira.
arko (ital. agso, lat. arcus luk) nuz. gudalo,
potez gudalom; kol' arko (ital. so!G agso)
gudalom.
arkoza (gr. arkeo izdrava) geol. pear od
troaka granitnih i gnajsnih stena.
arkosolij(um) (lat. arcus luk, solium mrtvaki
sanduk od kamena) umetniki izraen
starohrianski grob u katakombama sa
svodom u obliku luka.
arktacija (nlat. arctatio) ned. suavanje,
suenost utrobe i zatvor kao posledica toga;
stezanje nekog dela tela zavojem.
Arktik (gr. arktikos severni) Severno Ledeno
More.
arktiki (gr. arktikos severni) koji se nalazi
oko Sev. Pola; tj. onaj koji je u vezi sa
sazveima Velikog i Malog Medveda.
arktos (gr. e arktos Veliki Medved, Velika
Kola) astr. Veliki i Mali Medved (grupe
zvezda); sever.
arktura (lat. arctura) med. uraslost nokata u
meso.
arkuacija (lat. arcuatio) med. krivl>enje kostiju u
obliku luka.
arkcijus jus (lat. arctius jus) prav. blie (ili:
pree) pravo, pravo prvenstva.
arkcijus mandatum (lat. arctius mandatum)
prav. pootrena zapovest (ili naredba).
arkcior citacio (lat. arctior citatio) prav. opggriji
(ili: pootren) poziv pred sud.
arlekin (ital. arlecchino) lakrdija, aljivina;
ovek
koji
esto
menja
miljenje,
prevrtljivac, vrdalama.
arlekinada (fr. arlequinade) ala, lakrdi-ja,
poza; prevrtljivost, vrdanje.
arma (lat. agta) pl. oruje; od srednjeg veka:
porodini grb.
armada (p. armada) oprema; u paniji:
oruana sila, naroito ratna flota (ovako se
u XVI veku zvala nepobedive" flota Filipa P
koju je 1588. god. poslao protiv Engleske).
armadilja (p. armadilla) kor. mala ratna flota;
mali naoruan brod, naroito carinski.

74

aromatizaciJa
armalisti (ma. armalis, lat. agta oruje) pl.
maarski plemii koji nisu imali svog imanja,
nego su siveli samo od slube u vojsci.
armater (fr. armateur) mor. naoruan trgovaki
brod; gusarska laa; zakupac broda koji
priprema svoj brod na daleki put; sopstvenik
gusarske lae, gusar, morski razbojnik.
armatura (lat. armatura) voj. naoruanje, ratna
sprema; mor. naoruavanje i snabdevanje
posadom jednog broda; fiz. pojaavanje snage
magneta umetanjem gvoa; gra. poveanje
nosivosti zida gvoem; muz. krstovi i
bemoJogu poetku kompozicije.
Armida lit. ime lepe i mone arobnice u
Tasovom spevu Osloboeni Jerusalim"; fig.
sena sposobna da zavede.
armija (lat. agta oruje, fr. agtee) 1. oru-ana
sila, vojska; 2. strategijska operativne jedinica
ija jaina zavisi od uloge koja joj je
namenjena, najee ima u sastavu 3-4
peadijske
divizije,
tenkove,
vazduhoplovstvo, artiljeriju i dr.; 3. fig. veliko
mnotvo, npr. armija nezaposle-nih",
armija beskunika" itd.
armirati (lat. armare) voj. oruati, nao-ruati,
snabdeti ratnom spremom, opre-miti; fiz.
pojaati snagu magneta pomou gvoa; gra.
poveati nosivost zida gvoem i cementom;
muz. staviti (ili: stavljati) znake u poetku
muzikog komada; fig. jaati, snaiti.
armorijal (fr. armorial, nlat. armorale) knjiga
sa grbovima.
armorist(a) (nlat. armorale) poznavalac grbova, onaj koji se razume u grbove.
arogantan (lat. arrogans) nadut, nadmen,
naduven, gord, ohol, razmetljiv, uobraen,
bezobrazan, drzak.
arogancija (lat. arrogantia) nadmenost, nadutost, oholost, drskost, bezobzirnost.
arogirati (lat. arrogare) usuditi se, drznuti se;
prisvojiti, prisvajati; prav. uzeti pod svoje,
usiniti.
arozaa (fr. arrosage) zalivanje, navodnjavanje
njiva; podlivanje ulica; voj. metodi-no
bombardovanje, obasipanje vatrom.
arozija (lat. arrodere, nlat. arrosio) med. najedanje, nagrizanje kostiju.
arozirati (fr. arroser) zalivati, polivati,
navodnjavati; voj. metodski bombardovati,
obasuti (ili: obasipati) vatrom, granatama,
bombama; trg. doplatiti, naknadno platiti.
arozman (fr. arrosement) zalivanje, polivanje; ovlaavanje, osveavanje; trg. doplaivanje, naknadno plaanje.
aroma (gr. aroma) miris, prijatan miris to ga
putaju od sebe eterina ulja; sona
materija kod biljaka; vinski cvet.
aromatizacija (gr. aroma) metanje mirisa (ili:
zaina) u lekove, jela i dr.

aromatizirati

75

aromatizirati (gr. aroma) namirisati, metnuti

mirisa u neto; zainiti, za-injavati.
aromatika (gr. aroma, nlat. aromatica) al.
miriljave materije, zaini.
aromatian (gr. aroma) miriljav, mirisan, koji
prijatno mirie, sa zainom.
arondismav (fr. arrondissement) zaokrugljivanje,
zaokrugljenje,
zaokruivanje,
zaokruenje,
zaokrugljenost;
uveanje,
proirenje; srez, deo grada, kvart.
arostema (gr. arrostema slabost) med. slabost
uma, ludilo; arostija.
arostija (gr. arrostia) med. v. arostema.
arpaneta (itzl. arpanetta) muz. mala harfa,
harfica.
arpantaa (fr. arpentage) zemljomerstvo;
premeravanje (ili: merenje) zemlje.
arpadik (tur. arpacik) sitan crni luk za
presaivanje.
arpeato (ital. arpeggiato) muz. kao na harfi, tj. u
razlomljenim akordima.
arpeatura (ital. arpeggiatura) muz. niz razlomljenih akorada.
arpeirati (ital. arpeggiare) muz. svirati na harfu;
tonove jednog akorda svirati raz-lomljeno ali
brzo jedne za drugim; podrugljivo: tandrkati.
arpeo (ital. arpeggio) muz. lomljenje tona kao na
harfi.
arpikord (ital. arpicordo) muziki instrumenat
po zvuku slian harfi, spinet; arpihord.
arpihord (ital. agra, gr. chorde ica prevara,
struka) muz. v. arpikord.
are (lat. ars) umetnost, vetina; zanat, posao;
teorija (ili: osnov) umetnosti ili nauke.
are angina (lat. ars antiqua) stara umetnost;
muz. muziki stil koji se razvio u Parizu od
kraja HP do poetka XIV v.
arsen (gr. arsen muki, jak) hen. sian,
elemenat atomske mase 74,9216, redni broj 33,
znak As, jedinjenja su mu jako otrovna; up.
arsenik.
arsenal (fr. arsenal, nlat. arsena, ital. arsenale)
orunika; magacin za smetaj ratne spreme,
naroito u morskim pristanitima.
arsenijati (gr. arsenikn) pl. e. soli arse-nikove
kiseline.
arsenik (gr. arsenikn) hem. arsentrioksid
(As2O3), jak otrov; trovanja akutna i hronina.
arseniti (gr. arsenikn) pl. hem. jedinjenja
arsenove kiseline sa bazama.
arsenogonija (gr. arsen muki, gone raanje)
raanje muke dece, muki porod.
arsevofagizam (gr. arsenikn, phagein
jesti) med. navika uzimanja inae otrovnih
koliina arsenovih jedinjenja radi ja-anja
telesne snage ili spolne sposobnosti.
are longa, vita brevis (lat. ars longa, vita brevis)
umetnost je duga, a ivot kratak.

artizam

are mnemonika (nlat. ars mnemonica) vetina

pamenja.
are vova (lat. ars nova) nova umetnost, muziki
stil u XIV i XV v. koji predstavlja prekretnicu
u razvoju muzike i reakciju na are antiku.
arsonvalizacija (nlat. arsonvalisatio) v. darsonvalizacija.
are
silogistika
(lat.
ars
syllogistica)
srednjovekovni naziv za Aristotelovu logiku.
artelj (rus. artelB) radna zadruge; zanatlij-ska
radna zajednica.
arteriektazis (gr. arterfa ila, ektasis
pomeranje) med. proirenje arterija.
arterieurizma (gr. arterfa, eurys irok) med. v.
arteriektazis.
arterija (gr. arterfa ila) anat. damar, bilo, krvna
ila, ila odvodnica (opti naziv za krvne
sudove koji nose krv bilo iz srca u plua, bilo
iz srca u ostale delove tela); fig. glavna ulica i
saobraajnica u gradu i sl.
arterijalizacija (nlat. arterialisatio) fiziol.
obnavljanje (ili: oksidacija) krvi.
arterijalitet (nlat. arterialitas) fiziol. bogatstvo u
arterijama; nadmonost sistema arterija i
njihovog uticaja u jednom telu; arteriozitet.
arterijski (gr. arterfa ila) koji se tie arterije;
arterijska krv otvoreno crve na, oksidisana
krv, krv koja je prola kroz plua i primila
kiseonik.
arteriografija (gr. arterfa, graphia) anat. opis
(ili: opisivanje) arterija.
arteriozitet (nlat. arteriositas) fiziol. v. arterijalitet.
arteriole (nlat. arteriolae) pl. fiziol. najsitnije
arterije, posle kojih dolaze kapi-lari.
arteriologija (gr. arterfa, logfa) anat. nauka o
arterijama.
arterioreksis (gr. arterfa, rexis kidanje,
prskanje) med. prskanje arterije.
arterioekleroza (gr. arteria, sklers krt, tvrd)
med. zadebl>anje i zakreavanje zidova arterija.
arteriostenoza (gr. arterfa, stens tesan) med.
suavanje (ili: suenost) arterija.
arteriotomija (gr. arterfa, tome seenje) med.
operativne otvaranje arterija.
arteritis (gr. arteria) med. zapaljenje arterija.
arteski bunari bunari koji se dobivaju odvesnim
buenjem u sinklinalan nabor slojeva odakle
stalno istie voda (nazva-ni po bivoj
francuskoj oblasti Artoa, gde je veoma rano
bilo takvih bunara).
artes liberales (lat. artes liberales) pl. slobodne
umetnosti, lepe vetine.
artefakt (lat. artefactum) vetaki proiz-vod,
ono to je vetaki napravljeno, rukotvorina
(za razliku od prirodnog proizvoda).
artizam (lat. ars, artis umetnost) nain umetnikog, naroito knlevnog, izraavanja

artizan

76

koji je vie posledica vetine i znanja nego

istog talenta i oseanja, te se stoga vie
koristi spoljnim sredstvima (reju, stilom,
kompozicijom i dr.); preterana sklonost
spoljanjem obliku umetnikog dela, igra
rei".
artizan (fr. artisan) zanatlija; glumac; fig.
osniva, pokreta, vinovnik.
artik(a)l (lat. articulus zglob, lanak) lanak,
napis; taka ugovora; anat. zglavak; trg. predmet,
stvar, roba u trgovini; gran. lan; sastavni deo
jednog spisa, odsek, poglavlje, paragraf; bog.
vor, kolence.
artikularni (lat. articularis) zglobni.
artikulacija (lat. articulatio) anat. zglob, zglavak,
pregib;
liigv.
nametanje
(sme-tanje)
govornih organa pri obrazovanju pojedinih
glasova; jasno i razgovetno iz-govaranje rei
i slogova; slik. pravilan i taan izraaj svih
delova slike.
artikulirati (lat. articulare) uzglobiti, uzglobljavati; LI. nametati govorne or-gane pri
obrazovanju pojedinih glasova; rei i slogove
jasno, jedan po jedan, izgovarati; izneti,
iznositi neto lan po lan; artikulisati.
artikulisati v. artikulirati.
artiljerac, artilerac (fr. artilleur) vojnik koji
rukuje topom, tobdija.
artiljerija (fr. artillerie, nlat. artillaria)
prvobitno: svaka ratna sprava uopte;
docnije: topovi, topnitvo, rod vojske
naoruan topovima.
artist(a) (ital. artista, fr. artiste) umetnik,
vetak, poznavalac umetnosti; glumac;
vetak u jahanju, igra na konopcu (u
cirkusu).
artistiki (fr. artistique) umetniki, vetaki.
artificijelan
(lat.
artificialis)
vetaki,
umetniki; neprirodan, izvetaen.
artificiozan (lat. artificiosus)
umetniki,
vetaki; lukav, prepreden.
artioka (ital. articiocco, fr. artichaut) vot.
glavoika sa cevastim cvetovima, gaji se kao
veoma cenjeno povre.
artokarpi (gr. artos hleb, karpos plod) pl. bog.
hlebno drvee i hlebne bil.ke.
artolatrija (gr. artos, latreia potovanje)
sluba za hleb; potovanje (ili: oboavanje)
hleba (hostije).
artofag (gr. artos, phagos) hlebojed.
artralgija (gr. arthon zglob, algos bol) med. bol
zgloba, trganje u zglobovima.
artremboleza (gr. arthron, emballo ubaciti,
umetnuti) kec. nametanje iaenih zglobova.
artritizam (gr. arthron zglob) med. sastav tela
koji je sklon gojaznosti, eernoj bolesti,
kostobolji, kamenu u ui i mo-kranom
mehuru,
prevremenoj
arterio-sklerozi,
neuralgiji, astmi i dr.
artritis (gr. arthron) med. zapal>enje zglobova,
trganje u zglobovima; up. giht.

arheopteriks
artritian (gr. arthron) koji je u vezi sa
zapaljenjem zglobova; koji je protiv
zapaljenja zglobova (sredstvo, lek).
artro- (gr. arthron) predmetak u sloeni-cama
sa znaenjem: zglob, zglobni.
artrodinija (gr. arthron, odyne bol) med. bol (ili:
trganje) u zglobu.
artroze (gr. arthron) med. bol u zglobu, zglobobolja.
artrozoa (gr. arthron zglob, zoon ivotinja)
zool. ivotinje sa zglobovima, opte ime za
kukce (insekte), pauke rakove i crve.
artrokarcinom (gr. arthron, karkfnos rak)
med. rak u zglobu.
artropatija (gr. arthron, pathos bol) med. bol
zgloba, zglobobolja.
artropioza (gr. arthron zglob, ruop gnoj) med.
gnojenje (ili: zagnojavanje) zgloba.
artropoda (gr. arthron, pus, pods noga) pl.
zool. zglavkari.
artrotomija (gr. arthron, tome seenje) med.
operativno otvaranje zgloba.
artrofima (gr. arthros, phima izrataj, otok)
med. mekani otok zgloba.
artrofioza (gr. arthron, phyo stvaram) med.
gnojenje zglobnih kostiju, zagnojavanje
zglobova.
arun v. harun.
arundinozan (lat. arundinosus) trskovit, bogat
trskom, obrastao trskom.
arhaizam (gr. archaios stari, prastari) gram.
zastarela re, oblik ili izraz, npr. pro-i
(drugi), jestastvo (priroda), polza (korist),
prikljuenije (doivljaj) itd.
arhaizirati (gr. archaios star, starinski)
upotrebljavate u govoru i pisanju arhai-zme,
da(va)ti arhaian oblik.
arhaistian v. arhaian.
arhaian (gr. archaios star, prastari) star,
starinski, zastareo; prastari.
arhajski period v. azojski period.
arheget (gr. arch-egetes) voa, poglavar; titula
spartanskog kralja u Likurgovom zakonu.
arhegonije (gr. arche poetak, gonos) pl. vot.
enski spolni organi kod nekih bescvet-nica i
mahovina.
arhejski (gr. archakos) starinski, tj. koji odista
potie iz starog vremena; up. arhaian.
arhelogija (gr. arche poetak, logia) poetna
nauka; osnovi nauke o oveku.
arheografija (gr. archaios star, grapho
piem) opisivanje starina.
arheolog (gr. archaios star, drevan, logos re,
govor) onaj koji se bavi starinama i poznaje
starine, naroito antiku umetnost i nauku.
arheologija (gr. archaios star, drevan, logos
re, govor) nauka koja se bavi iskopavanjem i prouavanjem predmeta starih
kultura.

arheornis v. arheopteriks.
arheopteriks (gr. archaios star, drevni, pterix
pero, krilo) zool. fosilni ki-

arhesporIJum

77

menjak, veliine goluba, po izvesnim

delovima slian reptilijama, a po drugim opet
ptici; potie iz preistorijskog doba.
arhesporijum (gr. arche poetak, spora sejanje, setva) bog. elija od koje postaje
tkivo to stvara spore kod paprati.
arhetip (gr. archetypon prauzorak) prasli-ka,
prauzor; prapismo; naroito: prvi otisak;
original; arhetipi otisci (ili: primerci) prvog
izdanja; arhitip.
arhi- (gr. archo prednjaim, poinjem)
predmetak koji u sloenicama znai:
glavni, prvi nad, pra-.
arhiblast (gr. archo prednjaim, poinjem,
blastos klica, zametak) zool. prazametak.
arhiv(a) (lat. archivum, gr. archeion vladino
nadletvo, gradska venica) mesto gde se
dre i uvaju dokumenta, spisi ili akta.
arhivalije (nlat. archivalia) spisi koji se nalaze u
arhivu, povel>e, dokumenti.
arhivar (lat. archivarius) upravnik (ili:
nadzornik) arhiva; slubenik arhiva ili
arhive; arhivist.
arhivist(a) (nlat. archivista) v. arhivar.
arhivolt (ital. archivolto glavni luk) vrh.
polukruni luk koji spaja dva stuba (u
helenistikoj, rimskoj, renesansnoj i barokno j
arhitekturi); u gotsko j i romansko j arhitekturi:
niz lukova glavnog crkvenog portala, koji su
esto ukraeni kipovima.
arhivski (lat. archivum) koji se tie arhiva, koji
pripada arhivu, koji se nalazi u arhivu, koji
radi u arhivu.
arhigonija (gr. archo poetak, gfgnomai
stvaram) biol. spontano postanje ivota,
postanak ivota u njegovim najprostijim
poecima iz tzv. anorgakske materije,
prapoetak, prastvaranje; up. abiogeneza.
arhidijeceza (gr. archo, dioikesis gazdin-stvo,
uprava) duhovna oblast arhiepisko-pa,
nadbiskupa.
arhiakon (gr. archos, diakonos sluga) monaki in koji se daje akonu kad se
odlikuje u slubi; prvi sluitelj jedne crkve;
zastupnik vladike biskupa u upravi
dijecezom; u protestantskoj crkvi: titula
dvojice svetenika glavnih crkava u velikim
gradovima.
arhiepiskop (gr. archos, episkopos) prvi
vladika, mitropolit, nadbiskup; prvosvetenik.
arhiepiskopija (gr. archos, episkopeo) oblast
koja stoji pod duhovnom upravom
arhiepiskopa.
arhijater (gr. archos voa, iatros lekar) prvi
lekar, vii lekar; lini lekar; dvorski lekar.
arhijerej (gr. arch-iereus) vladika; vrhovni
svetenik kod Jevreja.
arhilohijski (gr. Archilochos) poet. tako se zove
vie vrsta stihova koje je prvi pronaao
najstariji grki liriar i jampski pesnik
Arhiloh (izmeu 680. i

640. pre n. e.); fig. zajedl>iv, uan, podrugl>iv u govoru ili pisanju.
arhimagija (gr. archi-mageia) vrhovno arobnjatvo, tobonja vetina pravl>enja zlata i
srebra; up. alhimija.
arhimandrit (gr. archimandrites) stareina
manastira; najvii sveteno-monaki in
do vladike u pravoslavnoj crkvi.
arhipelag (gr. archi-pelagos more) ostrvlje;
prvobitno: ostrva u Egejskom moru, izmeu
Grke i Male Azije.
arhitekt (gr. architekton) onaj koji se bavi
graevinarstvom, tj. radi planove za
graevine i rukovodi njihovim podizanjem,
kolovan graevinar, neimar.
arhitektonika (gr. architekton) graevin-ska
umetnost, nauka o graevinarstvu, neimarstvo; vetina izraivanja jednog
naunog sistema, nauka o sistemu.
arhitektonski
(gr.
architektonikos)
graevinski, graevinarski, koji odgovara
pravilima graevinske umetnosti; koji se
tie jednog naunog sistema.
arhitekture (gr. architekton, lat. architec-tura)
graevinarska umetnost, graevinar-stvo,
neimarstvo; nain zidanja, raspored i
graenje jedne graevine; graevinski stil.
arhitip (gr. archetypon) v. arhetip.
arhitrab (gr. archo, lat. trabs greda) ar*, v.
arhitrav.
arhitrav (gr. lat.) arh. glavna greda koja
vezuje dva stuba ili vie stubova i lei na
njima; arhitrab.
arhihijerarh (gr. archi-ierarches) vrhovni
svetenik, prvosvetenik, episkop.
arhihijerarhija
(gr.
archi-ierarchia)
dostojanstvo
prvosvetenika;
visoko
svetenstvo.
arhont (gr. archon) vladalac, poglavar; najvii
dravni inovnik u Ateni posle propasti
starog kraljevstva.
arhoptoza (gr. archos mar, ptosis pad) med.
spadnutost zadnjeg creva.
arhoragija (gr. archos mar, regnimi prsnem)
krvarenje iz zadnjeg creva.
arhocela (gr. archos, kele prosutost) med.
prosutost, prodor zadnjeg creva.
arin (tur. arsin) stara mera za duinu: lakat,
rif.
arlama (tur. arslama) bog. trenja (plod i
stablo); vrsta crnog luka.
as (lat, as, assis) 1. kod starih Rimljana:
novac, u poetku od pola kg bakra; 2. u
novije doba: apotekarske funta od 12 un-ca,
sada potisnuta tzv. metrikim me-renjem; 3.
najmanja jedinica za merenje zlata; 4.
najjaa karta, kec" na francuskim kartama;
5. prvak, najbolji u nekoj struci, naroito u
avijatici i raznim granama sporta.
asai (ital. assai, fr. assez) kuz. veoma, vrlo.
a salve (ital. a salvo) trg. dobro ouvano,
neoteeno (na tovarnim listovima).

asamar

78

asamar (lat. assus peen, amarus gorak) hen.

proizvodi raspadanja koji se stvaraju pri
zagrevanju ivotinjskih ili biljnih materija i
daju im zainski ukus, npr. kora od hleba,
povrina peenja i dr.
asanacija (lat. sanus zdrav, fr. assainir)
smiljen rad na podizanju zdravlja
pojedinaca, u nekom gradu, kraju (ili dravi),
pozdravl>avanje naselja, pozdravljavanje i
poboljavanje oppggih zdravstvenih prilika,
ienje od zaraze, isuenje mo-varnih
mesta itd.
asanzer (fr. ascenseur) dizalica, uspinjaa, lift;
up. ascenzor.
asanirati (lat. sanus, fr. assainir) popraviti (ili:
popravl>ati) opte zdravstveno stanje u nekom
mestu, kraju, nekoj dravi' zavoenjem niza
higijenskih
mera:
istoe,
isuivanja
podvodnih mesta itd.
asasinat (nlat. assassinatum) prav. muko ubistvo,
umorstvo; nasilje.
asasinator (nlat. assassinator) prav. podstreka
na izvrenje mukog ubistva.
asacija (nlat. assatio) kuvanje jela i lekova u
njihovom sopstvenom soku.
asebija (gr. asebeia) bezbonost, bezverstvo,
nepriznavanje bogova.
aseverativan (lat. asseverare dokazivati)
potvrdan, dokazni.
aseveracija (lat. asseveratio) ozbiljno uveravanje
ili tvrenje neega, dokazivanje, za-klinjanje
u neto.
aseitet (nlat. aseitas, a se esse biti tj. postojati
sam sobom) samostalnost, osobina ljudi koji
rade samo po svom sopstvenom, unutarnjem
nagonu, bez ikakvog podsticaja spolja; po
sholastikoj teologiji: svojstvo boga koji
uzrok svog bia ima u samom sebi, dakle,
postoji sam sobom ili kroz sebe sama (a se
est); u novije doba: jai izraz za slobodnu
volju.
aseksualan (gr. a- bez, lat. sexus spol)
bespolan, koji nema spola, kome je oduzeta
mogunost oploavanja.
aseksualizacija (gr. a- bez, nlat, sexualisa-tio)
unitenje,
oduzimanje
sposobnosti
oploavanja; up. kastracija.
asekurant (nlat. assecurans) osigurava.
asekurancija (nlat. assecurantia) osiguranje, npr.
protiv poara, smrti i sl.
asekurat (nlat. assecuratus) osiguranik.
asekuracija (nlat. assecuratio) v. asekurancija.
asekurirati (lat. ad-, securus bezbedan, nlat.
assecurare) osigurati, obezbediti.
aselgija (gr. aselgeia) razvratnost, razvrat,
pohotljivost.
aselenian (gr. a-selenos) bez Meseca, npr.
aselenina no za planete Merkur i Vene-ru
kae se da su aselenine", bez pratioca, bez
trabanta.
asemija (gr. a- ne, zeta znak) ned.
nesposobnost razumevanja znakova.
asemian (gr. asemos) koji nema znaka, koji je
bez oznake, bez obeleja.

asignatar

asenzija (lat. assensio) odobravanje, pristajanje

uz koga; fil. primanje neega kao istinitog.
asentacija (lat. assentatio) laskanje, udva-ranje;
ulagivako odobravanje.
asepsija (gr. a-, sepsis trule;) ned. otklanjanje mogunosti da zarazne klice, npr.
pri vrenju operacije, zagade mesto koje se
operite
(ovo
se
postie
upotrebom
antiseptinih sredstava za pranje ruku,
bolesnikove koe i dr.).
aseptin (gr. a-, sepsis) hem. sredstvo koje
uva mleko i jela da ne uskisnu i ne
pokvare se; sastoji se od stipse pomeane sa
bornom kiselinom.
aseptian (gr. a-septikos) koji nije sklon
truljenju; koji nema zaraznih klica; up.
antiseptian.
aseptol (gr. a-, sepsis trule:, lat. oleum ulje)
hen. rastvor kiseline kao sredstvo za
spreavanje truljenja, dobiva se meavinom
sirove karbolne kiseline ili krezo-la sa
koncentrisanom sumpornom kiselinom.
aservat (lat. asservatum) ono to je ostavljeno
na uvanje, u pohranu.
aservacija (lat. asservare) uvanje, pohrana;
ostavljanje u pohranu.
aservirati (lat. asservare) uvati, sauvati,
pohraniti.
asertivan (nlat. assertivus) v. asertoran.
asertoran (lat. assertorius) kojim se tvrdi,
potvrdan; fil. asertoran sud sud u kojem se
odnos izmeu subjekta i predikata iskazuje
kao injenica (up. problematian, apodiktian); asertorna zakletva prav. zakletva koja
se polae posle datog iskaza (za razliku od
promisorne zakletve, tj. one koja se polae
pre davanja iskaza).
asercija (lat. assertio) tvrenje, tvrdnja; prav.
zvanino tvrenje da je neko slobodan.
asesor (lat. assessor pomonik u slubi)
prisuditelj, pomonik sudijin; pomonik
stareine nadletva.
asesorat (nlat. assessoratum) prisuditelj-stvo,
zvanje pomonog sudije; sudsko pomonitvo; asesura.
asibilacija (nlat. assibilatio) gram. spajanje
jednog glasa sa utavim glasom ( ili ), ili
pretvaranje nekog glasa u uta-vi glas.
asibilirati (lat. assibilare) gram. spojiti neki
glas sa utavim glasom ( ili ).
asignant (lat. assignans) onaj koji alje novac,
doznailac.
asignat (lat. assignatus) lice na koje glasi
uputnica, doznaka, nalog; uputnica na
primanje godinjeg dohotka od nepokretnog
imanja.; papirni novac za vreme francuske
revolucije (19. aprila 1790) kojem su sluila
za podlogu nepokretna imanja uzapena u
korist drave.
asignatar (nlat. assignatarius) lice na koje glasi
uputnica ili doznaka, primalac novca po
uputnici ili nalogu.

asignatura

79

asignatura (nlat. assignatura) v. asignacija.

asignacija (lat. assignatio) d oznaka, uputni-ca,
nalog za isplatu.
asignirati (lat. assignare) upugnicom dozna-iti
(ili: doznaivati), izdati (ili: izdavati) nalog
za isplatu neke sume.
asiduitet (lat. assiduitas) tanost, trudoljubivost, revnost, marljivost, vrednoa; postojanost, istrajnost.
asilabija (gr. a- ne, syllabe slog) nesposobnost
sleganja vienih slova u slogove.
asilogistian (gr. a-, syllogismos posredni
zakljuak) log. iz koga se ne moe izvesti
zakljuak.
asimetrija (gr. a-, symmetria nesimetri-nost)
nesrazmernost, neskladnost, nejedna-kost,
neravnomernost.
asimetrian koji nema simetrije, nesrazme-ran,
neskladan, nejednak.
asimilacija (lat. assimilatio) izjednaenje,
izjednaavanje; gram. jednaenje glasova (po
zvunosti, mestu ili nainu tvorbe); psih.
primanje u svest novog sadraja (doivljaja)
i njegovo prilagoavanje sastavu svesti; fiziol.
zbivanje kojim elije preo-braaju hranu u
materije od kojih se same sastoje (proces
asimilacije).
asimilirati
(lat.
assimilare)
izjednaiti,
izjednaavati, prilagoditi, prilagoava-ti;
gran. jednaiti; fiziol. primiti u se, primati u se,
preobratiti hranu u organ-sku materiju.
asimilovati v. asimilirati.
asimpatija (gr. a-, sympatheia) nenaklonjenost; nedovoljno
saoseanje,
nemanje
sauea prema kome ili emu.
asimptota (gr. a-, symptotos koji se ne
poklapa) mat. prava koja u odnosu prema
jednoj krivoj lei tako da se njih dve ako se
produuju sve vie pribliuju jedna drugoj,
ali se nikad ne dodiruju, npr. hiperbola ima
dve asimptote (simbol beskrajne oveje
tenje koja nikad ne postie svoj cilj;
Lajbnic je nazvao oveka asimptotom
boanstva").
asimptotian (gr. a-, symptotos koji se ne
stie) koji se ne poklapa, nepoklopljiv.
asimulacija (lat. assimulatio) pretvaranje,
pritvorstvo, licemerstvo.
asimfonija (gr. a-, symphonia) nesklad,
neskladnost, pr. asimfonian.
asindezija (gr. asyndesia) nevezanost, nespojenost) ret. nedostatak veze u reenicama,
nevezanost; ua. asindet(on).
asindetian (gr. a-syndetos nevezan) koji je
bez veze, bez sveza, bez svezica.
asindet(on) (gr. a-syndeton) pong. pesnika
figura u kojoj se izostavljaju veze izmeu
dveju ili vie reenica, ili izmeu lanova
jedne reenice, npr.: Misli mlada, (da) niko
je ne uje, (ali) Sluale je mome
obanine, (pa) Strijeli joj u skutu
jabuku".

asinhroaian (gr. a-, syn sa, chronos vreme)

neistovremen, nejednovremen, neistodo-ban.
asiriologija nauka koja prouava knjiev-nost,
jezik, istoriju i starine Asirije i Vavilonije.
asistent (lat. assistens) lice koje pomae
profesoru u radu sa studentima i koje se
sprema za profesora; pomonik, pomaga
uopte.
asistencija (nlat. assistentia) pomaganje, pomo,
potpora; prisustvo.
asistirati (lat. assistere) pomagati nekome u
poslu; pratiti nekoga; prisustvovati emu.
asistolija (gr. a-, systole skupljanje, stezanje)
ned. opti naziv za sve one teke poremeaje
u organizmu usled radne nedo-voljnosti
sranog miia, nestezanje srca.
asitija (gr. asitia nejedenje, gladovanje)
post; nedostatak volje za jelom, nejenost;
nedostatak hrane.
asjeraa (fr. acierage) galvansko poeliavanje bakarnih ploa.
asjeracija (fr. acieration) pretvaranje u elik,
elienje.
askaride (gr. askaris) pl. zood. bubine, detinje
gliste.
askariodoza (gr. askaris) med. prisustvo glista u
stolici.
askeza (gr. askesis) isposnitvo, pokajni-tvo,
ugaanje bogu do krajnjeg samoodricanja;
muenje tela radi to uspenijeg ubijanja
ulnih strasti i prohteve, da bi dua bila to
nezavisnija od tela i time se mogla posvetiti
svome pravom opredeljenju.
asker (tur. asker) vojska; vojnik.
asket(a) (gr. asketes) isposnik, pokajnik, onaj
koji svojevoljnim gladovanjem i muenjem
tela ubija u sebi strasti i prohteve.
asketizam (gr. askeo staram se) nain
miljenja i ivljenja asketa, isposnitvo,
pokajnitvo u muenju tela odricanjem.
asketika (gr. askeo) uenje o askezi.
asketiar (gr. askeo) pisac pobonih, bogougodnih spisa, dela.
asketski (gr. asketos) isposniki, pokajniki,
bogougodan; vaspitni.
asklepijadska strofe etr. veza asklepijad-skog
stiha sa drugim vrstama stihova.
asklepijadski stih etr. vrsta klasinog stiha,
nazvanog po grkom pesniku Askle-pijadu,
sastoji se od dva (mali asklepijadski stih) ili
tri horijamba (veliki asklepijadski stih), u
poetku sa trohejom ili spondejom, i sa
jambom na zavretku.
asli (arap. asli, tur. ash) pravi, isti, supi;
doista, upravo, zaista, verovatno, mogue.
aso (fr. assaut, ital. assalto) napad, juri;
napad, udarac u dvoboju; vrsta vebe u
maevanju.

asodian

80

asodian (gr. as-6des koji osea gaenje,

koji izaziva gaenje, ase prezasienost)
med. asodina groznica groznica sa
povraanjem.
asolirati (fr. assoler) zasejana ti zemlju
naizmenino raznim usevima.
asomatian (gr. a-somatos) bestelesan.
asomnija (gr. a-, lat. somnus san) med.
nesanica.
asonavca (nlat. assonantia) post. samoglasniko podudaranje, stih u kome se slikuju
samo samo glasnici, nepotpun slik; muz.
jednakost tonskih figura u jednoj muzikoj misli.
\
asonancija (nlat. assonantia) v. asonanca.
asonirati (lat. assonare) biti slian po zvuku
ili glasu, slino zvuati.
asortiman (fr. assortiment) potpuno i sreeno
slagalite robe; zbirka razne robe iste vrste
(npr. knjiga); biranje, odabiranje.
asortirati (fr. assortir) srediti (ili: sreivati)
po vrstama, odabrati stvari jedne prema
drugima; radnju ili slagalite snabdeti
prikladnom robom; opre-miti.
asortisaa (fr. assortissage) trg. izdvajanje (ili:
sreivanje) robe po vrstama.
asosje (fr. associe) drug (ili: ortak) u poslu;
asosje an komandit (fr. associe en
commandite) trg. tajni ortak, ortak koji samo
ulae novac u posao a sam ne radi.
asotija (gr. asoti'a) razvratnost, razvrat,
raskalanost, pust ivot.
asocijalan (gr. a-, lat. socialis) nedruevan.
nedrutven; koji ne voli drutvo i ne eli da
mu bude koristan lan; koji je ravnoduan
prema optim potrebama i interesima
zajednice.
asocijalnost (gr. a- ne, lat. socialis) nedostatak
oseanja za drutvenu zajednicu.
asocijativan
(nlat.
associare
zdruiti,
associativus) koji zdruuje ili sjedinjuje, koji
nadovezuje na neto.
asocijacija (nlat. associatio) udruivanje,
spajanje, vezivanje; drutvo, udruenje; fil.
asocijacija ideja vezivanje predstava na taj
nain to jedna predstava, kada se pojavi,
izazove
u
svesti
i
neku
drugu;
asocijacionistika psihologija pravac u
psihologiji koji hoe sve duevne pojave da
objasni iz predstava i njihovih meha-nikih
veza, i da svu duhovnu delatnost svede na
asocijaciju ideja.
asocirati (lat. associare) pridruiti, udruiti;
spojiti, vezati; primiti za ortaka, lana,
zadrugara; asocirati se zdruiti se, uortaiti
se.
asparagus (lat. asparagus) bog. rod biljaka iz
fam. Convallariaceae; ima ih vie vrsta, od
kojih se neke taje u stanovima kao ukrasno
bilje; up. pargla.
aspek(a)t (lat. aspectus) izgled, pojava, vid;
gledite, strana neega; astr. poloaj planeta
jedne prema drugoj kakav nam izgleda

astatian

kad ih posmatramo sa Zemlje; fig. dobro

znamenje.
aspergiloza med. oboljenje izazvano naroitom
vrstom gljivica poznatom pod imenom
Aspergillus fumigatus; javlja se obino kod
osoba koje rukuju zrnevljem i branom.
aspergioloza (lat. aspergillus) med. oboljenje
izazvano gljivicom Aspergillus fumigatus, u
organizmu ljudi i ivotinja, naroito kod
osoba koje imaju posla sa itom i branom;
kod ljudi se pojavljuje u obliku plune
tuberkuloze (pseudo-tuberkuloza).
asperitet (lat. asperitas) hrapavost, neravnina;
oporost, surovost, grubost, neotesa-nost;
tvrdoa, krutost.
asperifolmja (nlat. asperifolia) pl. bog. biljka sa
hrapavim liem.
aspermatizam (gr. a-, sperma seme) med. v.
aspermizam.
aspermatian (gr.) v. aspermian.
aspermizam (gr.) ned. uroena ili steena
nemogunost izluivanja semena iz spol-nih
lezda; aspermatizam.
aspermija (gr.) med. v. aspermizam.
aspermian (gr. aspermos) med. koji nema
semena, koji ne moe da izluuje seme.
aspida (gr. aspi's. aspidos) zool. guja otrovni-ca,
egipatska naoarka; fig. otrokona, zla i
opaka ena, rospija.
aspik (fr. aspic) kup. pihtije, hladetina.
aspirant (lat. aspirans) kandidat, onaj koji tei
za neim (poloajem, zvanjem); inovniki
pripravnik.
aspirata (lat. aspirata se. littera) pl. gram.
suglasnici s dahom.
aspirator (lat. aspirator) sprava za usisa-vanje
praine, gasa ili tenosti, usisa, usisaljka; up.
ventilator.
aspiracija (lat. aspiratio) gram. izgovaranje s
hukom, s dahom, pri emu se uje glas
slian glasu h; sisanje, usisavanje, udi-sanje,
uvlaenje u sebe; tenja, el>a za neim;
enja.
aspirin farm. fabriki naziv za acetilo--salicilnu
kiselinu (77%), praak koji otklanja vatru i
izaziva znojenje, upotrebljava se kao lek
protiv glavobolje, reumatizma, nazeba i sl.
aspirirati (lat. aspirare) traiti neto, teiti za
neim; udisati, uvlaiti u sebe, usisavati;
gram. izgovarati iz grla, sa dahom, s hakom;
muz. u pevanju: udahnuti vazduh tako da se
uje.
aspra (gr. aspros beo) najmanja novana
jedinica u Turskoj, para.
astazija (gr. astateo, astasia) nemir, nepostojanost; med. bunilo, bacakanje tekog
bolesnika.
astakolit (gr. astakos rak, Kthos kamen) geol
okamenjeni rak.
astatian (gr. astatos nestalan, nepostojan) koji
nema pravca, koji se u svakom poloaju
nalazi u ravnotei, bez odreene orijentacije;
astatine igle fiz. dve pod-jednake magnetne
igle utvrene tako jedna

asteizam

81

nad drugom da su im polovi suprotno

obrnuti, ime su zatiena od uticaja
Zemljinog magnetizma, te tako mogu
slobodno
sledovati
svakom
spoljnjem
dejstvu.
asteizam (gr. asteismos utanan, dosetljiv
govor, uglaene radnja, asty grad) velikovaroko ponaanje, fini ton u ophoenju;
duhovit govor; ret. kada neko toboe hoe
neto da preuti pa, ipak kae; zadirki-vanje,
zadevanje.
astenija (gr. astheneia slabost) med. nemo,
slabost, neotpornost prema naporu (kao
posledica preleane bolesti ili kao predznak
opasnih bolesti).
astenian (gr. asthenes) nemoan, slab, oronuo;
koji potie od slabosti; astenina groznica
ivane groznica; psih. astenian afekt
duevni pokret kojim se slabe telesne radnje,
npr. tuga; supr. stenian afekt,
astenologija (gr. astheneia nemo, oronu-lost,
logia nauka) ned. nauka o uzrocima u leenju
slabosti, nauka o asteninim bolestima.
astenomakrobiotika (gr. asthenes, makros
dug, bios ivot) vetina da se slab organizam
odri dugo u ivotu.
astenopija (gr. asthenes, orao vidim, gledam)
med. slabost vida, slab vid, lako zama-ranje
oiju.
asterizam (lat. asterismus, gr. aster zvezda)
fiz. svetlosna pojava kod koje od izvesne
svetlee take izbijaju svetlosni zraci, npr.
osobina nekih vrsta liskuna koje, usled
interferencija svetlosti, pokazuju zvezdaste
zrake kad se kroz njih gleda.
asterizma (gr. aster) sazvee, grupa zvezda.
asteriskus (gr. asteriskos) zvezdica u knjigama
(*), kao znak kojim se italac upuuje na
primedbu ispod teksta koja je obeleena istim
takvim znakom.
asterian (gr. asteroeis) zvezdast; zvezdan,
pun zvezda; zvezdani, koji potie od zvezda,
npr. uticaji.
asteroidan (gr. asteroeides) zvezdolik, u
obliku zvezde; sjajan.
asteroidi (gr. aster, eidos oblik, vid) pl. astr. male,
prostim okom nevidljive planete izmeu
Marsa i Jupitera, npr. Ceres, Palas, Juno,
Astrea, Vesta i dr.; up. plane-toidi.
astigmatizam (gr. a- ne, stigma bocka,
taka) fiz. mana preslikavanjem prola-skom
zrakova kroz soiva usled toga to lik
povrinskog elementa oko osne take lei
uopte na dvema krivim povrinama, tj. to
svakoj taki predmeta odgovaraju upravo dve
take lika; med. mana oka koja poiva na
razliito j zakrivljenosti ronjae u raznim
meridijanima i na neleanju simetrino
oko iste ose ronjae i kristalnog soiva.
aetigmatiai (gr. a- ne, stigma) ko}i ima
svojstvo astigmatizma.

6 Leksikon

astrogeodezija
astigmometar (gr. a-, stigma, metron) opti-ka
sprava za odreivanje jaine astigmatizma
(v.).
astigrafija (gr. asty grad, grapho piem)
opisivanje gradova.
astilon (gr. a- ne, stylos stub) vrh. graevina
bez stubova.
astinomi)a (gr. asty grad, nomos zakon)
upravljanje gradom, uprava grada; nadzor
nad kuama.
astma (gr. asthma) med. sipnja, zaptivanje,
teko i kratko disanje u nastupima; up.
astmatian.
astmatiar (gr. asthma) sipljivac, onaj koji pati
od sipnje ili zaptivanja (iva-nog, sranog,
eludanog).
astragal (gr. astragalos) kocka; alat. skona kost,
piljak, glenjaa; vrh. obru, venac na
gornjem delu stuba koji odvaja kapitl od
donjeg dela.
astragalizam (gr.) igra kockom, kockanje.
astragal omanti ja (gr. astragalos kocka,
manteia proricanje) proricanje iz kocaka na
kojima stoje slova iz kojih se, posle svakog
bacanja kocaka, sastavlja odgovor na
postavljeno pitanje.
astragan krzno mrtvojagnjenih ili veoma
mladih jaganjaca iz Astrahana u Rusiji,
veoma skupoceno krzno sa crnosjajiom i
kovrastom vunom.
astralit (lat. astrum zvezda, gr. lithos)
tamnocrvene staklo sa iverjem plavkasta
sjaja, slui za pravljenje raznih ukrasa.
astralni (lat. astralis) koji se tie zvezda, koji
potie od zvezda, zvezdani, zvezdast, oblika
zvezde; astralna svetlost, zvezdana svetlost,
naroito prizraak izmeu zvezda Kumove
slame, slabija no na ostalom nebu, koja
izgleda da potie od bezbrojnih, veoma
udaljenih i pojedinano nevidljivih zvezda
nekretnica; astralni duhovi, u starom
istonjakom verovanju u zvezde: duhovi
zvezda zamiljenih kao iva bia; u srednjem
veku: pali aneli, due umrlih, duhovi
postali iz vatre koji lebde izmeu neba,
zemlje i pakla; astralno telo, telo bez
zemaljskih, telesnih osobina, koje uzimaju na
sebe duhovi kad se pojavljuju; drugo,
eterino telo oveka, po uenju okultizma;
astralni svet, svet zvezda, zvezdano nebo.
astratija (gr. astrateia) osloboenje od vojne
obaveze; izbegavanje vojne obaveze.
astrafobija (gr. astron sazvee, zvezda,
phobos strah) med. preterano velik strah od
groma ili grmljavine.
astro- (gr. astron) predmetak u sloenica-ma
sa znaenjem: zvezda.
astrobolizam (gr. astrobolisms, astron, balio
bacam) udarenost (ili: pogoenost) zvezdom;
ned. udar sunanice, sunanica; smrt ili
obamrlost od udara munje.
astrogeodezija (gr. aster zvezda, geodezija,
v.) geol. grana astronomije koja se bavi
odreivanjem oblika zemlje.

astrognozi]a

82

astrognozija (gr. astron, gnosis spoznaja,

poznavanje) poznavanje zvezda, nauka o
zvezdama s obzirom na njihov poloaj,
podelu na sazvee i nazive.
astrognost (gr. astron, gnostes poznavalac)
poznavalac zvezda, onaj koji se bavi
astrotozijom.
astrograf (gr. astron, grapho piem) dogled
koji slui za fotografske snimanje zvezda.
astrografija (gr. astro, grapho) opisivanje
zvezda.
astrodiktikum (gr. astrodeiktikon) pokaziva
zvezda, sprava pomou koje se svaka na
nebeskoj lopti pokazana zvezda moe lako
nai i na nebu.
astrolabijum (gr. astro, labi's drak, drka)
nekadanja astronomska sprava za merenje
visine Sunca i zvezda.
astrolatrija (gr. astro, latrei'a oboavanje (ili:
potovanje) zvezda, sluba zvezdama.
astrolit (gr. astro, Ifthos kamen) zvezdast
kamen, okamenotina u obliku zvezde.
astrolog (gr. astrologos) onaj koji ume da ita
i prorie sudbinu po poloaju i kretanju
zvezda; zvezdoatac, zvezdozna-nac.
astrologija (gr. astrologia) kod starih Grka i
Rimljana aetronomija. Oslanjajui se na
Aristotelovo miljenje, po kome su zvezde
bia sa natoveanskom inteligencijom i
koja, zbog svojih istijih i boanskijih
oblika, vre izvestan uticaj na ovoze-maljski
ivot, stvorili su srednjovekovni astrolozi
praznovericu o jakom utiia-ju astralnih
duhova na oveji ivot; tako je astrologija
postala itanje iz zvezda, tj. vetina da se
sudbina ovekova ita iz poloaja zvezda
(ima i danas pristalica).
astromavtija (gr. astron, manteia prori-canje
gatanje) proricanje budunosti iz zvezda.
astrometar (gr. astron, metron mera) zvezdomer.
astrometeorologija (gr. astron, meteorolo-gia,
v.) nauka o (nekom) uticaju na vreme,
podneblje, itd. poloaja planeta, kometa,
Sunanih pega itd. i tobonje predskazi-vanje
vremena na osnovu toga.
astrometrija (gr. astron, metron) nauka o
odreivanju poloaja nebeskih tela.
astronautika (gr.) v kosmonautika.
astronom (gr. astronomos) nauenjak koji se
bavi astronomijom.
aetronomija (gr. astronomia, astron, nemein
upravljati, nmos, zakon) nauka o
kretanjima, veliini nebeskih tela, o onome
to je geometrijsko kod nebeskih tela; up.
astrofizika.
astronomski (gr. astron, nmos) koji se tie
nauke o zvezdama ili koji spada u nauku o
zvezdama; astronomska jedinica odstojanje
Zemlje od Sunca, tj. 149,500.000 km;
astronomski mesec tano izraunato vreme
op-

asfalt
ticanja Meseca; vreme koje Sunce provede u
jednom znaku ivotinjskog kruga; astronomsko poznavanje je potpuno poznavanje
nekog zbivanja; fig. vrlo velik, ogroman.
astroskop (gr. astron, skopeo gledam) dogled
za posmatranje zvezda.
astroskopija (gr.) vetina posmatranja
zvezda; posmatranje zvezda pomou velikih
dogleda.
astrosofija (gr. astron, sophfa mudrost)
nauka o zvezdama; up. aetronomija.
astroteologija (gr. astron, thes bog, logla
nauka) vera u postojanje boga na osnovu
postojanja zvezda i reda koji meu njima
vlada.
astrofizika (gr. astron, physike) deo astronomije koji se slui fizikim metodama u
ispitivanju sastava i kretanja nebesnih tela,
naroito astrofotografijom, astro-fotometrijom i
spektralnim analizom.
astrofit (gr. astron, phytcn) zool. morska
zvezda slina biljni.
astrofian (gr. a-, strophe spoj vie stihova u
metriku celinu) poet. naziv za ritmiku
pesmu koja nije podeljena na strofe.
astrofotografija (gr. astron, phos, phots
svetlost, graphfa) fotografsko snimanje
zvezda; primena fotografije u posmatranju
nebeskih tela.
astrofotometrija (gr. astron, phos, phots,
metria) merenje jaine svetlosti nebeskih
tela.
astrum (lat. astrum, gr. astron) zvezda; sik
itur ad astra (lat. sic itur ad astra) ovako se
ide do zvezda, tj. do asti, slave (Vergil).
asumirati (lat. assumere) preuzeti, uzeti k sebi,
uzeti na sebe, primiti odgovornost; fil.
postaviti u silogizmu drugu (minor) premisu;
shvatiti, razumeti, npr. neku misao; ret.
glavni zakljuak protivnikov ponoviti pa onda
prei na njegovo opovr-gavanje.
asumiti (tur. hasimak) estiti se, srditi se, rasrditi
se.
asumpsit (lat. assumpsit) primio je na sebe;
prav. formula kojom neko dobrovoljno
obeava i prima obavezu da e za drugoga
neto platiti, obaviti kakav posao i sl.
asumcija (lat. assumptio, assumtio) primanje,
uzimanje; primanje due na nebo; dan
smrti nekog svetitelja; fil. druga (minor)
premisa u silogizmu.
asuplirati (fr. assouplir) uiniti gipkim,
okretnim; slomiti (volju, karakter) ukrotiti,
nainiti popustljivim.
asura (tur. hasir) prostira od rogoza.
asurdirati (fr. assourdir, lat. surdus gluv)
zagluiti; umeriti, ublaiti (svetlost, glas);
slik. dati blai karakter.
asfalt (gr. asphaltos) hem. zeml>ina smola,
paklina, smesa raznih ugljovodonika u
kojoj ima i kiseonika, azota i sumpora;
pomean sa krenjakom, upotrebljava se za

asfaltirati

83

pravljenje trotoara i za izolaciju zidova od

vlage.
asfaltirati (gr. asphaltos) kaldrmisati smesom
asfalta i krenjaka.
asfiksija (gr. a-, sphyxis bilo) med. prestanak ili
usporenost kucanja srca usled neke
mehanike prepreke, obamrlost, najvii
stepen nesvestice.
asfiktian (gr. a- sphyktos) ned. koji je u
dubokoj nesvestici, polumrtav, obamro.
ascendenti (lat. ascendentes) pl. prav. srodnici po
uzlaznoj liniji, preci kao rodi-tell, dedovi,
pradedovi; suprotno: des-cendenti.
ascendencija (nlat. ascendentia) prava,
uzlazna linija srodstva; astr. penjanje, uzlazak;
nadmonost, pretenost; mat. ra-stenje.
ascenzija (lat. ascensio) penjanje, uzilae-nje,
uzdizanje, uzlazak; Vaznesenje Hristovo,
Spasovdan; napredovanje, polet; astr. penjanje,
uzlaenje nebeskog tela; fiz. penjanje
tenosti u kapilarnim cevima; penjanje
igraa na konopac.
ascenzor (lat. ascensor) v. asanzer.
asciji (gr. a-, skia senka) t. geogr. besena-ni",
tj. stanovnici arkog pojasa koji dvaput
godinje ostaju u podne bez senke, naime u
dane kad Sunce kod njih prolazi kroz zenit.
ascites (gr. askites tj. nosos, askos koa) ned.
trbuna vodena bolest.
at (tur. at) konj.
atavizam (lat. atavus napredak) slinost sa
precima; sluaj kada se kod potomaka
pojave izvesne duevne i fizike osobine
njihovih predaka; naslee, osobina predaka.
atavistika (lat. atavus) nasleen od predaka
(fizike i duevne osobine).
atavistiki (lat. atavus) nasleen od predaka
(fizike i duevne osobine).
atak, (fr. attaque) voj. napad, napadanje, navala,
juri, naroito konjice; med. udar, napad
neke bolesti.
ataka (ital. attaccare, attacca) kuz. neposredno
vei, prikljui! (kada izmeu zavretka
jednog i poetka drugog odeljka ne treba da
bude poivke).
atakirati (fr. attaquer) napasti, napadati,
navaliti, udariti na nekoga; med. spopasti,
spopadati, najedati, nagrizati; fig. napasti,
napadati, vreati, ustati otvoreno protiv
koga.
ataksija (gr. ataxia) med. nepravilnost,
neurednost u toku bolesti; drhtanje,
nepravilno kretanje (kod obolelih od lene
modane).
ataktian (gr. a-taktos) neureen, nepravilan,
neuredan, npr. ataktina groznica.
atalsko blago ogromno, neizmerno bogatstvo
koje je, 133. pre nae ere, ostavio pergam-ski
kralj Atalos Rimljanima u nasledstvo.

ataman (rus. ataman-v, nem. Hauptmann) voa

jednog odreda kozaka, obino u inu
pukovnika; kozaki harambaa; up. hetman.
atambija (gr. athambfa) neplaljivost, neustraivost.
atanazija (gr. athanasfa) besmrtnost, neumrlost.
atanatizam
(gr.
a-thanatos
besmrtan)
verovanje u besmrtnost due; up. atanizam.
atanatologija (gr. a-thanatos besmrtan, 1o-gia
nauka) uenje o besmrtnosti due.
atanizam (gr. athanasfa besmrtnost) v.
atanatizam.
ataraksija (gr. ataraxia) fil. duevni mir,
duevno spokojstvo, stanje bez strasti.
ataumazija (gr. a-, thaumazo udim se, divim
se) neuenje niemu, neiznenaenje,
ravnodunost.
atae (fr. attache) na rad dodeljeni slube-nik,
npr. kod vojske, nekog poslanstva; fig. odan
ovek, privrenik.
atairati (fr. attacher) pridati, dodeliti na rad;
primamiti; naviknuti se na neto, zavoleti
neto.
ateizam (gr. atheos bezboan) bezbonost,
bezbonitvo; odricanje da postoji bog ili
boanski poredak u svetu.
ateist(a) (gr. atheos bezboan) bezbonik, onaj
koji ne veruje u postojanje boga.
ateknija (gr. ateknfa bezdetnost) besplod-nost,
brak bez poroda, nemanje dece.
atelaa (fr. attelage) zaprega; zapreni pribor,
amovi; voj. topovski pribor.
atelija (gr. ateleia) besvrhnost, besciljnost,
necelishodnost; osloboenje od poreza i
dravnih nameta.
atelje (fr. atelier) umetnikova soba za rad;
radionica slikara, vajara, lekara i dr.
a tempera (ital. a tempera) slikati vodenom
bojom, po staroitalijanskom nainu.
atemperirati (lat. attemperare) umeriti,
umeravati, ublaiti, ublaavati, utiati,
utiavati.
a tempo (ital. a tempo), muz. u pravi as,
tano po taktu.
atemporirati se (lat. a tempore) upravljati se
prema vremenu, prema prilikama, prilagoavati se duhu vremena.
Atena (gr. Athena) mit. ki Zevsova, po
legendi nikla iz njegove glave, boginja,
zatitnica umetnosti i vetina, naroito
enskih, zatitnica junaka i gradova, naroito
grada Atene (Atine), boginja rata; (kod
Rimljana: Minerva).
Ateneum (lat. Athenaeum) vii vaspitan zavod
u Rimu, koji je osnovao car Hadrijan radi
letovanja nauke i umetnosti i nazvao ga po
gradu Ateni, kao sreditu celokupne
obrazovanosti onoga vremena; otuda: ueno
drutvo, via kola; u novije doba i kao
naslov knjievnih asopisa.
atentat (lat. attentatum od attentare, attemptare napasti, pokuati) protivpravan napad na
ivot, imanje ili ast nekoga; zloin,
zloinaki napadaj; pokuaj ubi-

atentator

84

stva; atentata krimina (lat. attentata crimina)

pl. prav. pokuani ali neizvreni zloini.
atentator (nlat. attentator) onaj koji pokua da
protivpravno udari na ivot, ast ili imovinu
nekoga.
atentirati (lat. attentare) pokuati neto protiv
koga ili ega, izvriti zloinaki pokuaj,
nasrnuti na tue pravo, napasti, napadati.
ateoretian (gr. a-theoretes) koji ne zna,
neupuen, nevian emu.
ateraa (fr. atterage) mor. mesto pristajanja,
pristan, pristanite.
ateramnija (gr. a-, teramnos tvrd) med. teko
varenje hrane, rava probava.
aterirati (fr. atterir) avij. spustiti se avionom,
aeroplanom ili balonom na zemlju; mor.
pristati, priterati zemlji, obali, priploviti
obali.
aterisaa (fr. atterrissage) avij. sletanje,
sputanje avionom, aeroplanom ili balonom
na zemlju; mor. pristajanje, priteri-vanje
obali.
aterman (gr. a-, thermaino) fiz. v. adijater-man.
atest (lat. attestari posvedoiti) pismena
potvrda, svedodba, uverenje; a gesta t.
atestat (nlat. attestatum) v. atest.
atestacija
(lat.
attestatio)
overavanje,
potvrivanje;
svedoanstvo,
svedodba,
uverenje, pismena potvrda.
atestirati (lat. attestari) potvrditi, overi-ti,
posvedoiti; izdati svedodbu, uverenje,
potvrdu; pozivati (ili: pozvati) za svedoka.
ateteza (gr. athetesis) odbacivanje, ponitavanje, ponitaj, ukidanje, proglaenje
nevaeim.
atehnija (gr. atehnfa) neumenost, neve-tost,
nespretnost
(npr.
jednog
lekara);
nerazumevanje neke umetnosti ili vetine.
atehnian (gr. atehnikos) neiskusan, nevet,
neumean, nespretan.
atika
(nlat.
attica,
fr.
attique) ark.
karakteristine
odlike
starog
atikog
graevinskog stila; naroito: ukraavanje
graevina stubovima.
atila kratak konjiki ogrta opiven gajtanima,
nazvan po imenu hunskog kralja Atile.
atimija (gr. atimia) liavanje asti (vrsta kazne
kod starih Atenjana koja se sastojala u
liavanju svih graanskih prava).
atimirati (gr. atimazo) liiti (ili: li-avati)
asti, ne popggovati, prezirati; liiti koga
graanskih prava.
atipija (gr. a-, typos oblik; uzor) med.
nepravilnost u razvoju neke bolesti.
tipian (gr.) neuredan, nepravilan, koji
odstupa od utvrenog obrasca; atipine bolesti
bolesti koje se ne razvijaju pravilno.

atmidometar
atitida (fr. attitude, ital. attitudine), poloaj,
dranje tela; stav; ponaanje; u baletu: stav
na jednoj nozi.
aticizam (gr. attikismos) atiki nain govora;
atiki fini ukus u nainu miljenja i
izraavanja; atika duhovitost i dosetljivost.
atiki (lat. atticus) svojstven atikom duhu, tj.
tanan, uglaen, duhovit, dosetljiv; atika so
duhovit i fini nain izraavanja.
Atlant (gr. Atlas) mit. v. Atlas.
atlanti (gr. Atlas) ark. stubovi u ovejem
obliku koji dre opivnicu, sime.
Atlantida (gr. Atlantis) legendarne ostrvo koje
je, po Platonu, lealo u Atlantskom okeanu,
oko 9000 godina pre njega, i bilo vee nego
Azija i Lidija zajedno", pa potonulo u more.
Atlantik ' (eng. Atlantic) Atlantski okean,
nazvan po dinu Atlasu koji, po grkoj
mitologiji, dri na svojim pleima kuglu
zemaljsku.
atlantski (lat. atlanticus) gorostasan, divov-ski,
velik i snaan; koji pripada planini Atlasu;
otuda
koji
pripada
Zap.
Africi,
zapadnoafriki.
Atlas (gr. Atlas) mit. titan koji, po verovanju
starih Grka, dri na svojim pleima nebesni
svod (Atlant); geogr. planina u severozapadnoj
Africi.
atlas (gr. Atlas) geogr. knjiga sa geografskim
kartama svih delova sveta; znat. prvi vrat-ni
prljen, prljen-nosa; trg. sjajna svilena
tkanina.
atlete (gr. athletes) takmiar na javnim
gimnastikim utakmicama kod starih Grka
i Rimljana; ovek koji se bavi atle-tikom,
borac, rva; fig. veoma jak i lepo razvijen
ovek.
atletika (gr. athletike) skup vitekih narodnih
igara, koje su mnogo negovali jo i stari Grci,
naroito na olimpijskim i drugim igrama, a
koje se i danas u celom svetu mnogo neguju
po utvrenim meunarodnim pravilima;
teka atletika rvanje, pesnienje, dizanje
tereta i natezanje konopca; laka atletika
tranje, hodanje, plivanje, bacanje, skakanje
i dr.
atletski (gr. athletikos) koji se tie atlete ili koji
pripada atlet, koji ima osobine jednog atlete,
lepo i pravilno razvijen, veoma snaan; atletske
igreborake igre.
atlotet (gr. athlo-thetes) sudija u borbi i
razdeljiva nagrada.
atman (ind. atman) dah, ivotni dah, dua; u
indijskoj fil.: dua, pravo ja, najunutar-njija
sutina linosti ili stvari uopte, dua sveta,
princip sveta.
atmidijatrija (gr. atmis, atmidos para, ia-treia
leenje) med. v. atmijatrija.
atmidijatrika (gr.) med. v. atmijatrija.
atmidometar (gr. atmis, metron mera) sprava
za merenje koliine isparavanja vode.

atmidoskop

85

atmidoskop (gr. atmis, skopeo gledam) v.

atmidometar.
atmijatrija (gr. atmis, iatreia leenje) ned.
leenje pomou pare, parnih kupatila; leenje
inhalacijom; up. atmidijatrija, at-mijatrika.
atmologija (gr. atmos, logia) nauka o isparavanju, o pretvaranju vode u paru.
atmometar (gr. atmos, metron mera) v.
atmidometar.
atmosfera (gr. atmos, sphaira lopta) vazduni
omota, vazduni okean koji obvi-ja nau
Zeml>u i prostire se do 3.000 km debljine; fiz.
fizike atmosfera pritisak koji vri ivin stub
visine 76 st na 0S na morskom
nivou
geografske irine 45 2 na lem 2 , to iznosi
oko 1,033 kg na 1 st ; atmosferski pritisak
dolazi od teine vazduha; tehnika atmosfera
oz-n2au je p ritisak jed n o g k ilo gra ma n a
1 st , a u praksi te dve atmosfera znae isto,
fig. sredina u kojoj jedan ovek ivi i razvija
se; up. troposfera, stratosfera, hevisajd.
atmosferilije (nlat. atmosphaerilia) pl. padavine: kia, sneg, grad itd.
atmosferografija (gr. atmos, sphaira,
graphia) opisivanje (ili: opis) atmosfere.
atmosferologija (gr. atmos, sphaira, logia)
nauka o atmosferskim pojavama.
atmosferski (gr. atmos, sphaira) koji se tie
vazdunog omotaa Zemlje ili pripada
vazdunom omotau Zemlje; atmosferski
vazduh obini vazduh koji udiemo;
atmosferski elektricitet v. elektricitet.
ato (ital. atto) poz. in, pojava; ato di kaden-ca
(ital. atto di cadenza) muz. zavretak
muzikog komada, naroito komada za
pevanje, kadencom.
agonija (gr. a-tokos koji ne raa, neplodan,
jalov) med. v. atocija.
atoksian (gr. a-, toxikos otrovan) koji ne
sadri u sebi otrova, neotrovan.
atoli (mal.) kol. niska ostrvca, prstenastog
oblika, koja su postala usled naslojavanja
korala; u njihovoj se sredini nalazi plitka
laguna, a strane im padaju strmo ka
morskom dnu.
atolmija (gr. atolmia) straljivost, bojaljivost, kukaviluk.
atom (gr. atomos nedeljiv) 1. fiz. najmanji deli
hem. elementa za koji se, sve do poetka
XX veka, mislilo da je nedeljiv; savremena
fizika utvrdila je da je atom deljiv i da
predstavlja sloen sistem, koji se sastoji iz
pozitivno napunjenog jezgra i elektrona koji
se, sa negativnim nabojem elektrinog
elementarnog kvantu-ma oko njega kreu;
jezgro ima isto tako sloen sistem; ono se
sastoji iz progona i neutrona. Pri sudaru vrlo
brzih delia (protona, deutrona, alfa-estica,
neutrona i dr.) dolazi do cepanja
(deziitegraci-je)
atomskih
jezgra
i
pretvaranja atoma u

atraktoran
druge oblike; u takvim zbivanjima to cepanje dovodi do izdvajanja ogromne koliine
energije (atomska energija); 2. fig. najsitniji
deli neega, veoma siuna stvar.
atomvolum (gr. atomos, lat. volumen
zapremine) fiz. odnos atomske teine prema
gustoi.
atomizam (gr.) fil. uenje po kome su sve
stvari sastavljene od izolovanih elemenata
(atoma), i po kome se sve to postoji osniva
na spajanju i razdvajanju tih elemenata.
atomizacija (gr.) fig. rasparavanje,
razdvajanje u sitne delove; up. atom. atomizirati
(gr.) fig. rasparava, razdvajati u sitne delove; up. atom. atomistika
(gr.) fiz. nauka o atomima, tj. o najsitnijim
deliima iz kojih su tela sastavljena;
atomologija. atomistiar (gr.) filozof,
pristalica
atomizma.
atomologija (gr. atomos, logia) fiz. v. atomistika.
atomska bomba bomba ije strahovito razorno
dejstvo poiva na cepanju atomskog jezgra
urana (izotopa 235 ili 233) ili plutonijuma
239 pri emu se oslobaa ogromna koliina
energije (nuklearna energija).
atomska masa fiz. broj koji kazuje koliko je
puta atom nekog elementa tei od atoma
vodonika. atomski (gr.) koji se tie atoma; fig.
veoma
sitan, nedeljiv.
atonija (gr. atonia) bezglasnost; med. mlitavost,
klonulost, malaksalost, slabost tela; gram.
nenaglaenost.
atonifikacija (gr. atonos olabavljen, lat. facere
initi) med. omlitavljenje, uspavlji-vanje.
atonian (gr.) bezglasan; klonuo, malaksao,
slab, umoran, mlitav; gram. nenaglaen.
atonon (gr. atonon) gram. nenaglaena re.
agonija (gr. atopia) nepristojnost, neprilinost, protivrenost. atopian (gr. atopos)
koji nije na pravom
mestu, neprilian, neobian. atofai hedg. fenilhinolin-karbonska kiselina, ukasti kristali
gorka ukusa; upotrebljava se kod oboljenja
zglobova, reumatizma i dr.
atocija (gr. atokos) ned. nesposobnost
raanja, neplodnost, up. atokija. atocije (nlat.
atocia) pl. ep. sredstva koja
ine nesposobnim za raanje. atrabilitet (lat.
atra tamna, crna, bilis u,
nlat. atrabilitas) med. utica. atraktibilan
(nlat. attractibilis) privlaljiv, primamljiv. atraktibilitet (nlat.
attractibilitas) privlaljivost, privlanost, primamljivost.
atraktivan (nlat. attractivus) privlaan,
primamljiv; supr.: repulzivan. atraktoran
(nlat. attractorius) privlaan.

atrakciJa

atrakcija
(lat.
attractio
privlaenje)
privlanost, privlana sila; stvar koja
privlai,
privlaan
predmet,
zabava,
zanimljivost;
znamenitost;
uzajamno
privlaenje; supr.: repulzija.
atrahencije (lat. attrahentia) med. sredstva za
izvlaenje, melemi (npr. koja izvlae
gnoj).
atrahirati (lat. attrahere) privlaiti; primamljivati.
atrezija (gr. a-, tresis buenje) med. nedostatak
prirodnog otvora; sraslost zadnji-nih ili
spolnih delova.
atremija (gr. atremia nepokretnost, mir;
neustraivost) mirnoa, mir; pouzdanost,
vrstina, odlunost.
atremian (gr. atremes koji ne dre,
nepokretan, miran) miran, tih, nepomian,
koji se ne koleba.
atremograf (gr. atremeo ne drem, ne
uzrujavam se, grapho) sprava za spreavanje gra pri pisanju.
atrepsija (gr. a-, trepho hranim) med. atro-fija
kod odojadi; up. atrofija.
atribut (lat. attributum, attribuere pridava-ti,
pripisivati) svojstvo, kakvo a, znak,
obeleje, oznaka; gram. re koja blie
odreuje neku imenicu; fil. bitna, trajna
osobina neega, glavna osobina (od
beskrajnog broja atributa beskrajne supstancije ovejem saznanju pristupana su
samo dva: prostornost 'i miljenje, po
Spinozi).
atributivan (nlat. attributivus) koji se odnosi na
atribut, koji vri slubu atributa.
atribucija (lat. attributio) davanje (ili: u
stupanje) ono to nekome pripada; pravo,
nadlenost.
atrij(-um) (nlat. attrium) predsoblje u starorimskoj kui; dvorana za primanje posetilaca;
prednji deo hrama; med. srano pret-komorje,
predsre.
atrijum mortis (lat. atrium mortis) predsoblje
smrti, predznaci (ili: vesnici) smrti.
atrihija (gr. a- ne, thrix dlaka, kosa) med.
nedostatak kose, dlaka, bezdlanost.
atrihian (gr.) koji nema kose, dlaka, bezdlaan.
atricija (lat. attritio) med. trenje, ojedanje,
ojedenost koe; prividno kajanje, spoljanja
pogruenost samo zbog straha od kazne
(supr.: kontricija).
atropa (gr. atropos neotklonjiv, neumitan) vot.
velebilje, paskvica, kurjaa, vinika (veoma
otrovna biljka); up. beladona.
atronin (gr. atropos) hem. otrovan biljni
alkaloid
koji
sadri
biljka
atropa
(upotrebljava se mnogo u medicini kod
nekih stomanih, kataralnih, astmati-nih,
onih i spazmodinih oboljenja).
atrotomija (gr. arthron zglob, tome seenje)
med. operativne otvaranje zgloba.

86

august

atrofija (gr. atrophia) zakrljalost (ili: slabost,

mravost) usled slabe ishrane; med.
kopnjenje, suenje, sasuivanje.
atrofima (gr. arthron zglob, phyma izrataj,
otok) med. mekani otok zgloba.
atrofiav (gr. a-, trophe hrana) zakrljao, slab,
mrav; suv, cacynieH.
atrocitet (lat. atrocitas) grozota, strahota, uas;
strogost, surovost, nemilost, svire-post.
ath- v. pod adh-.
Augije (gr. Augeias) mit. kralj u Elidi, iju je
talu, u kojoj je bilo 3.000 grla stoke i koja
nije nikako iena ZO godina, Her-kulo
oistio za jedan dan; otuda: Augijeva tala
muan i neprijatan posao oko dovoenja u red
neega to je bilo dugo vremena zaputeno i
zanemarivano.
augirati (lat. augere) v. augmentirati.
augnt (gr. auge sjaj, zrak) min. bledozelen
dragi kamen, sastoji se iz silicija, magne-zija,
gvoa i krea, ponajvie kao sasto-jak
vulkanskih stena; zove se i tirkiz, piroksen.
augment (lat. augmentum) poveanje, prirapggaj, dodavanje, dodatak, umnoavanje;
gram. predmetak pomou koga se, kod grkih i
staroindijskih glagola, obrazuju prola
vremena; med. pogoranje bolesti.
augmentativ (nlat. augmentativum) gram. re
koja uveava ili pojaava prvobitno znaenje
jedne rei, npr. kuetina, volina itd. (za
razliku od deminutiva, koji umanjuje i slabi
osnovno znaenje, npr. konji).
augmentacija (lat. augmentatio) umnoenje,
umnoavanje, uveanje, uveavanje, pojaavanje, pojaanje; loviti ca, dodatak,
poveanje.
augmentirati (lat. augmentare) umnoiti,
umnoavati, dodati, dodavati, pojaati,
pojaavati, poveati, poveava, poviavati, npr. cenu; up. augirati.
augur (lat. augur, avi-gur) rimski svetenik koji
je po letu i graji ptica tumaio i proricao ta
e se dogoditi; prorok, gatar, pogaa,
predskaziva, tuma znamenja.
auguralan (lat. auguralis, fr. augural)
proroki, predskazivaki; up. auguriozan.
augurij(-um) (lat. augurium) proricanje
budunosti po letu ptica; fig. predskazi-vanje,
znamenje, predznak.
auguriozan (nlat. auguriosus) v. auguralan.
augurirati (lat. augurare) gatati (ili: proricati)
po letu, broju i graji ptica; slutiti, nasluivati,
predskazivati.
august (lat. augustus uzvien) 1. poasno ime
rimskih careva; 2. avgust, kolovoz, osmi
mesec u godini, mesec etve, ima 31 dan
(nazvan po rimskom imperatoru Ceza-ru
Oktavijanu Augustu, 31. pre n. e. 14. n. e.).

augustinizam

87

augustinizam
srednjovekovna
hrianska
filozofija i teologija koje su se razvile iz
uenja sv. Augustina.
augustinijanizam teol. uenje o milosti sledbenika
sv. Augustina po kojem ovek moe dobiti
milosti tek kada u njemu ljubav prema carstvu
nebeskom nadjaa ljubav prema carstvu
zemaljskom. augustovsko doba doba cvetanja
knjievnosti i umetnosti (kao za vreme rimskog
cara Augusta).
augustus (lat. augustus) svet, osveen, uzvien,
velianstven (pridev rimskih cezara);
carski.
audacem fortuna juvat (lat. audacem forturia
juvat) poet. hrabrome pomae srea, tj. ko sme
taj i uspeva, pregaocu bog daje mahove.
audacitet (nlat. audacitas) sranost, smelost,
hrabrost, pregalatvo. audae (ital. audace)
uz. srane, smelo,
hrabro.
audijatur et altera pare (lat. audiatur et
altera pars) neka se saslua i druga, tj.
protivna strana. Smisao: niko ne moe i ne
sme biti osuen pre nego to bude sasluan
(osnovno sudsko naelo). audijencija (lat.
audientia) zvanian prijem; prav. sasluanje,
sasluavanje; sudska sednica, zasedanje, roite.
audimutizam (lat. audire uti, mutus nem)
ned. vrsta nemosti, kad ovek normalno
uje, a ne moe da govori. audiometar (lat.
audire uti, gr. metron mera) med. sprava za
odreivanje stepena gluvoe neke osobe; up.
sonometar. audiometrija (lat., gr.) kec. metod
za ispitivanje sluha ili gluvoe pomou naroito
konstruisanog radio-aparata (audio-metra).
audion (lat. audire sluati) elektronske cev
koja slui za pojaavanje glasa i zvuka u
prijemnom radio-aparatu. auditivan (lat.
audire uti, sluati, nlat. auditivus) koji se
tie ujenja i sluha, sluni, ujni; auditivni
tip psih. onaj koji lake pamti stvari koje je
uo nego one koje je proitao ili video.
auditor (lat. auditor slualac, sudija koji
sasluava) vojni islednik, vojni sudija;
slualac. auditorij(-um) (lat. auditorium)
sluaonica,
uionice; sudnica; sluaoci. auditus (lat.
auditus sluh) sluno ulo, ulo sluha;
uvenje; de auditu (lat. de auditu) po
uvenju po rekla-kazala. audifon (lat. audire
uti, gr. phone glas) med. aparat pomou kojeg
gluvi mogu sluati, slualica za gluve.
audicija (lat. auditio) uvenje, sluanje; nuz.
probio pevanje, probio sviranje, proba
glumca, opernog pevaa, sviraa i dr. pre no
to e biti angaovan (vrsta prije-mnog
ispita pred lanovima uprave i strunjacima).

auratura
a uzo (ital. a uso) trg. po obiaju, plaanje
menice o normalnom, redovnom roku.
auksanomstar (gr. auxano umnoavam,
metron
mera)
sprava
koja
belei
napredovanje u rastenju, naroito biljaka.
aukseza (gr. auxsesis) ret. govorniko preuveliavanje i preterivanje; med. porast (ili:
napredovanje) bolesti.
auksilijaran
(lat.
auxiliaris)
pomoni,
pomaui; auksilijarne knjige pomone
trgovake knjige; auksilijarne trupe pomone
trupe; auksilijarne maine pomone maine
(na brodu).
auksin (gr. auxesis rast, mnoenje) biol.
organska materija koja deluje na rastenje
biljnih elija.
auksometar (gr. aihapb uveavam, metron
mera) opt. sprava za odreivanje sposobnosti
dogleda za uveliavanje.
auktor (lat. auctor) v. autor.
auktor delikti (lat. auctor delicti) prav. vinovnik krivinog dela, prestupa.
auktoritate kuratoris (lat. auctoritate curatoris) prav. po odobrenju (ili: sa pristankom) staratelja (ili: staraoca).
auktoritativan (nlat. auctoritativus) v. autoritativan.
aukcija (lat. auctio) trg. javna prodaja, javno
nadmetanje; up. licitacija.
aukcionator (nlat. auctionator) nadmeta pri
javnim kupovinama i prodajama.
aukcionirati (lat. auctionari) trg. drati licitaciju,
javno prodavati, prodavati najpovoljnijem
ponuau, prodavati nad-metanjem.
aukcionis lege (lat. auctionis lege) putem javne
prodaje, javnim nadmetanjem.
aula (gr. aule lat. aula) dvorite, predvorje;
zborio mesto, prostrana dvorana; sveana
dvorana univerziteta, velika sluaonica.
aulet (gr. auleo sviram u frulu, auletes)
svira u frulu, frula.
auletika (gr. auletike) vetina sviranja u frulu.
auleum (lat. auleum) prostirka, ilim; nebo,
baldahin; zavesa, naroito pozorita.
aulizam (lat. aula dvor, dvornice) dvorjan-stvo,
dvorski ivot i obiaji; laskanje, ulagivanje.
aulodija (gr. aulos frula, ode pesma, pepevanje) uz. pevanje uz pratnju frule.
aulodika (gr.) muz. nauka o pevanju uz pratnju
frule.
auns (eng. ounce) v. unca.
aura (gr. aura) prijatan vazduh, mirisan,
prijatan povetarac.
aura vitalis (lat. aura vitalis) ivotna snaga,
ivotni dah.
aura popularne (lat. aura popularis)
naklonost svetine (nestalna). auraran (lat.
aurum zlato, aurarius) koji se
tie zlata, zlatni.
auratura (lat. auratura) pozlata, pozlai-vanje.

aureatan
aureatav (lat. aureatus) zlatan, odlian.
aureola (lat. aureola tj. sogopa) svetli venac,
krug oko glave svetaca; fig. sjaj, slava,
velik ugled.
auriga (lat. auriga) koija; astr. Vozar"
(sazvee).
aurikula (lat. auricula) uvence, uvce, deo uva za
veanje obodaca, minua; znat. spoljanje
uvo, una koljka.
aurikularan (nlat. auricularis) koji se tie uha
ili je u vezi s uhom, uni.
aurin (lat. aigp zlato) hen. uta boja koja se
dobiva zagrevanjem fenola sa oksal-nom
kiselinom i koncentrisanom sumpor-nom
kiselinom.
auripigment (lat. aurum, pigmentum) mm. ut
ili crven mineral arsenov sulfid.
auripunktura (nlat. auripunctura) ned. ubod u
bubnu, bubanjsku opnu.
auri sakra fames (lat. auri sacra fames)
prokleta e za novcem, odvratna udnja za
zlatom.
auriskalpijum (1. auriscalpium) med. kaii-ca
za uvo.
auriskop (lat. auris uho, gr. skopeo) med.
sprava (ili: ogledalo) za pregled uva.
aurist(a) (lat. auris) lekar za ui.
auriforman (nlat. auriformis) uvast, u obliku
uva, kao uvo.
aurozan (lat. aurum) zlatovit, koji sadri u sebi
zlata, zlatan.
aurora (lat. aurora) zora, jutarnje rumenilo;
istok.
Aurora (lat. Aurora) mit. boginja zore i
jutarnjeg rumenila kod Rimljana.
aurora muzis amika (lat. aurora, musis
amica) zora je prijateljica muza, tj. jutarnji
asovi vrede zlata za umni rad, ko rano
rani dve sree grabi".
aurum (lat. aurum) zlato.
auskultant (lat. auscultans) slualac; poetnik,
sudski pripravnik, pomoni sudija bez prava
glasa; up. auskultator.
auskultator (lat. auscultator) v. auskultant.
auskultacija (lat. auscultatio) ned. oslukivanje,
ispitivanje umova unutranjih delova kod
bolesnika, bilo samim uvom ili pomou
naroite slualice, steto-skopa.
auskultirati
(lat.
auscultare)
sluati,
prislukivati; med. ispitivati um plua
sluanjem, pomou stetoskopa.
auslaut (nem. Auslaut) lingv. zavrni glas, kraj
rei.
auspeks (lat. auspex) prorok po letu ptica kod
starih Rimljana, augur; fig. zatitnik,
pokrovitelj.
auspicij(um) (lat. auspicium, avispicium
posmatranje ptica proroica) predskazi-vanje
po letu i grajanju izvesnih ptica kod Rimljana,
znamenje,
znak;
vrhovna
uprava
i
zapovednitvo; mo, vlast; okrilje, zatita;
srea, srean poetak; sub austt-cjus (lat.
sub auspiciis) pod okriljem, pod zatitom,
pod pokroviteljstvom.

88

autentificirati
auspiciozan (nlat. auspiciosus) koji nagovetava
i predskazuje sreu.
auspicirati (lat. auspicari) tumaiti budunost po
letu ptica, proricati.
Australazija Indijski Arhipelag.
australopitek (lat. australis juni, pfthekos
majmun) fosilni ovekoliki majmun,
australopitek (lat. australis juni, pithekos
majmun) fosilni ovekoliki majmun, iveo u
pliocenu.
austrijacizam
(nlat.
Austria)
osobenost
nemakog jezika i govora kojim se govori u
Austriji.
austromantija (lat. auster juni vetar, gr.
manteia) proricanje (ili: gatanje) po du-vanju
vetra.
austromarksizam skup teorijskih reformistikih shvatanja o drutvenim i politikim
problemima koja su se formirala u
Socijaldemokratskoj partiji Austrije u periodu
od kraja 19. veka do 1938. god., kad je s
nacistikom okupacijom partija prestala da
postoji kao organizacija.
austrofobija (nlat. Austria, gr. phobos)
mrnja na Austriju.
austafirati (nem. aus iz, o, ital. stoffa
materija) opremiti, udesiti, namestiti (stan),
iskititi.
aut (eng. out) sp. kod nogometa (fudbala) i
tenisa: kad lopta izie van igralita, pa je
protivniki igra ubacuje obema rukama (u
fudbalu), ili kada se lopta ne odbije
pravilno ili odleti suvie daleko, te se zbog
toga iskljuuje iz igre (u tenisu).
autadija (gr. authadeia, authadia) samodopadanje, uivanje u samom sebi, zadovoljstvo
samim sobom.
autarkija (gr. autarkeia) dovoljnost samom
sebi,
zadovoljstvo
samim
sobom,
samostalnost, nezavisnost od spoljanjih
stvari; trg. sposobnost jedne zemlje da se
izdrava samo svojim sredstvima, bez uvoza
sa strane; fil. ideal starih kiniara i stoiara po
kome je stoiki mudrac dovoljan sam sebi".
autarh (gr. autos sam, archo vladam) samovladar, samodrac, despot; up. apsolutist.
autarhija (gr.) samovlada, samodrtvo; up.
apsolutizam.
aut aut (lat. aut aut) ili ili.
autemeran (gr. autos sam, emera dan) med.
istodnevni, koji prolazi jo istog dana.
autemeron (gr.) ned. lek koji dejstvuje ve
onoga dana kad se upotrebi.
autevtike (nlat. authentica) pl. prav. docnije
dopune i dodaci nekom starijem zakoniku; up.
autentikum.
autevtikum (nlat. authenticum) izvorno delo,
original; prav. prvobitni, originalni spis ili
dokumenat.
autentificirati (gr. authentikos pouzdan, lat.
facere) potvrditi, overiti.

autentian

autentian (gr. authentiks) zakonit, pravovaan, istinit, izvestan, izvorni, pravi,

nepatvoren, verodostojan.
autentinost (gr. autentikos) istinitost,
izvornost, nepatvorenost, pravovanost,
verodostojnost.
autizam (gr. autos sam) psih. preteno razvijen
fantastiko-sanjalaki
unutranji ivot,
nasuprot poslovanju i ueu u ivotu
spoljaeg sveta.
auto (gr.) uobiajena skraenica za automobil.
auto- (gr.) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: sam, samo-,
autobaza (gr. autos, basis) prostor za smetaj
automobila.
autobiograf (gr. autos, bios ivot, grapho
piem) samoivotopisac, pisac autobio-grafije.
autobiografija (gr.) samoivotopis, knjievni
rod u kome pisac opisuje svoj ivot, bilo da
pria samo svoje doivljaje, ili da, radi to
boljeg prikazivanja svoje linosti, iznosi
uslove pod kojima je iveo i radio.
autobus (gr. autos, lat. omnibus svima)
automobil-omnibus; v. omnibus.
autovakcina (gr. autos, nlat. vaccina) med
lekovita maja za ubrizgavanje, spravljena od
klica koje su uzete od samog bolesnika.
autogamija (gr. autos, gamia) bog. samooploivanje kod biljaka, samoopraivanje.
auto-garaa (gr. autos, fr. garage) sklonite
(ili: mesto za sklanjanje) automobila.
autogen, (gr. autos, gennao raam) fkziol koji
se sam poraa; din. koji je postao tame gde je i
naen (kamen, stena); supr.: alogen.
autognozija (gr. autos, gnosis) samoispitivanje, poznavanje samog sebe.
autogol (gr. autos, eng. goal) sp u fudbalu: gol
koji igra nepanjom ili sluajno da svom
sopstvenom timu; rauna se u korist
protivnika.
autogonija (gr. autos, gignomai raam) biol.
postanak ivota u njegovim najjednostavnijim poecima iz tzv. anorganske materije:
proizvoenje ivih bia vetakim putem.
autogram (gr. autogramma) v. autograf.
autograf (gr. autographon) re ili spis koje
je izvesna osoba svojeruno napisala,
svojeruan potpis; maina za umnoa-vanje
rukopisa; up. autogram.
autografija (gr autos, graphia) vetina
umnoavanja
rukopisa,
umnoavanje
rukopisa (sa kamena ili metalne ploe).
autografirati (gr. autos, graphein pisati)
izraditi pomou kopiranja, umnoiti,
umnoavati.
autografomanija (gr. autos, grapho, mania)
strast za prikupljanjem svojerunih potpisa i
rukopisa velikih i uvenih ljudi.
autografski (gr. autos, graphikos) svojeruan,
svojeruno napisan; izraen putem

89

autoklav
kopiranja pomou tzv. autografskog mastila.

autodafe (port. auto-da-fe, lat. actus fidei)

jeretiki sud, sveano spaljivanje jereti-ka,
bezbonika, Jevreja i vetica u srednjem veku
(naroito u paniji), izvrenje inkvizicijske
presude; autodefe.
autodeterminizam (gr. auts, lat. determi-nare
opredeliti,
odrediti)
fil.
uenje
o
samodeterminaciji, tj. o samoodreivanju
delanja i htenja putem zakonitosti koja je u
naoj svesti, putem razumne volje, linosti i
ideje.
autodefe (p. auto-de-fe) v. autodafe.
autodigestija (gr. auts, lat. digestio va-renje)
fkziol. samovarenje, razmekavanje organskog
tkiva, posle smrti, pod uticajem eludanog
soka.
autodidaksija (gr. autos, didakso, uim,
prouavam) samoutvo.
autodidakt (gr. autos-didaktos) samouk.
autodikija (gr. auto-dikos koji samom sebi
sudi) pravo nekoga da sam sebi sudi.
autodinamian (gr. autos, dynamikos moan,
jak) koji dejstvuje sam od sebe, sam sobom.
auto-dres (gr. autos, eng. dress) odelo za
automobiliste.
autodrom
(gr.
autos,
dromos
put)
automobilske trkalite, vebalite (ili: put) za
automobile.
autoerotizam (gr. autos, eros ljubav) psih.
zadovoljenje erotinih nagona pomou svoga
sopstvenog tela, pri emu telo slui samo kao
zamena drugog seksualnog oojek-ta, na koji
onaj to vri to zadovoljenje pri tom misli
(za razliku od narcizma, kod koga je
sopstveno telo krajnji seksu-alni cilj).
autoir (gr. autos, gyros krug, fr. autogyre) ali/
vazduhoplov namenjen uspravnom penjanju
i sputanju, iji je glavni sastav naroit
vodoravni vijak (helisa) koji se obre pod
pritiskom vetra.
autointoksikacija (gr. autos, toxikon, lat. in)
med. trovanje usled nagomilavanja materije
koja se prirodno stvara u organizmu i izdvaja
iz njega.
autoinfekcija (gr. autos, lat. infectio
zaraenje) med. oboljenje od zaraznih klica
koje su se ve nalazile u organizmu
ovekovu i dole u mogunost da izazovu
bolest.
autokar (gr. autos, eng. sag, ital. saggo kola)
otvoreni autobus za 40 i vie osoba.
autokataliza (gr. autos, kata-luo dreim,
odreim) hem pojava da neki proizvod koji se
stvara pri nekoj reakcija ubrzava sam proces
te reakcije.
autokefalan (gr. autos, kephale glava)
samostalan, nezavisan, sam svoj.
autokefalnost (gr.) samostalnost, nezavisnost
od drugih, naroito u crkvenom pogledu.
autoklav (gr. autos sam, lat. clavis) fiz
zatvoren sud ija se sadrina zagreva pod

autokrat(a)
pritiskom veim od atmosferskog; med.
aparat za sterilizaciju lekova, hirurkih
instrumenata i dr.; Papinov lonac.
autokrat(a) (gr. autos, kratos vlast, mo)
samodrac,
samovladar,
neogranieni
vladalac ili gospodar.
autokratizam (gr.) neograniena vladavina,
samodrtvo, sistem apsolutistike vladavine;
fig. vladanje samim sobom, go-spodarenje
razuma nad ulima.
autokratija (gr.) v. autokratizam.
autokratski (gr.) u gospodarstvu neograni-en,
samodraki.
autokritika (gr. autos, kritike) samokritika,
ocenjivanje samoga sebe, ocenjivanje svojih
sopstvenih spisa, tvorevina, postupaka.
autoliza (gr. autos, 1ub rastvaram) samorastvaranje; hem. rastvaran>e i fermentativ-no
razlaganje mrtvih ivotinjskih tkiva, pri
emu ne dolazi do truljenja.
autolitotom (gr. autos, h'thos kamen, temno
seem) med. sprava koja, tako rei, sama
sobom razbija kamen u mokranom mehuru
(u beici).
autologaja (gr. autos, logia) ret. stvarni
govor, za razliku od slikovitog; odnos
prema samom sebi, vladanje sobom,
samostalnost.
automat (gr. automatos koji se kree sam od
sebe, autos sam, maomai traiti udeti) fiz.
samokret, aparat koji sam dejstvuje pod
izvesnim uslovima, npr. vaga, kiobran, no,
puka; za oveka: onaj koji lii na stvar,
bezvoljnik, besvesnik, glu-pak; zvekan; fil.
bie koje nema due, tj. ivotinja (kod
Dekarta).
automatizam (gr. automatos) nauka o samokretanju, uenje da se radnja i kretanja
ivotinja ne upravl>aju sveu, ve isto
fiziolokim
uzrocima;
samokretljivost,
samokretanje; up. automatija.
automatizacija v. automacija.

automatizirati (gr., fr. automatiser) pretvoriti

u mainu, uiniti da neko radi kao automat,
liiti samoradnje.
automatija v. automatizam.
automatika (gr. automatikos koji se kree
sam od sebe) nauno-tehnika disciplina koja
prouava sisteme za regulisanje i upravljanje
tehnolokim procesima.
automatograf (gr. autos sam, maomai,
grapho) pskh. aparat koji automatski belei
nehotine pokrete.
automatski (gr. automatos) samokretan, mahinalan, mehaniki, koji sam od sebe radi,
koji radi bez uea svoje volje i razuma;
automatski pokreti pskh nehotini i nesvesni
pokreti, koji nastaju usled neposrednog
nadraaja jednog nervnog centra.
automahija (gr. autos sam, nahomai
protivrei) protivrenost sa samim sobom
(u govoru, miljenju i pisanju).

90

autorizirati

automacija (gr. automatos koji se kree sam

od sebe) tehnika upravljanja i regulisanja
proizvodnog procesa automatima.
automobil (gr. autos, lat. mobilis pokretan,
pokretljiv) kola koja se toboe sama
kreu, tj. kola koja se kreu pomou motora
kojeg pokreu benzin, nafta ili elektricitet;
motorni amac; up. auto.
automobilizam (gr. autos, lat. mobilis) sve to
se odnosi na graenje automobila; putovanje
automobilom,
teranje
automobila,
automobilski sport.
automobilist(a) (gr., lat.) onaj koji tera
automobil, koji radi automobile, koji se bavi
automobilom kao sportom.
vutomorfoza (gr. autos, morphe oblik) biol.
jedan od naina postajanja biljnog i
ivotinjskog oblika; up. morfogeneza.
autoniktobatija (gr. autos, puh, nyktos no,
baino idem) med. v. autosomnambulizam.
autonoman (gr. autonomos) samoupravni,
samostalan, slobodan, koji se upravlja i
ivi po svojim sopstvenim zakonima.
autonomni nervni sistem v. vegetativni ivani
sistem.

autonomija (gr. autonomfa, autos sam, nomos

zakon) samozakonodavstvo, samouprava,
politika nezavisnost, samostalnost; fil.
pokoravanje svojim vlastitim zakonima
(suprotno: heteronomija).
autonomist(a) (gr.) pristalica samouprave,
pristalica samozakonodavstva.
autopatija (gr. autos, pascho iskusim,
autopadeia) sopstveno oseanje, lino
iskustvo.
autoportret (gr. autos, fr. portrait slika
linosti) um. slika, skulptura ili crte na kome
je umetnik izradio sam sebe. (Najpoznatiji:
Rafael, Rembrant, Tici-jan, Tintoreto i dr.).
autopsija (gr. autos, opsis gledanje, vienje) 1.
samo gledanje, gledanje (ili vienje) svojim
(ili roenim) oima, lino posmatranje; 2.
med. pregled, otvaranje ili rase-canje lea da
bi se utvrdio uzrok smrti.
autopt (gr. autoptes) oevidac.
autoptiki (gr.) pril. sopstvenim oima, na
osnovu vienja svojim ili roenim oima; na
osnovu linog posmatranja; med. putem
otvaranja i pregleda lea (ua. autopsija).
auto-put v. auto-strada.

autor (lat. augere, auctor tvorac, zaetnik, fr.

auteur) pisac, tvorac nekog knjiev-nog,
naunog ili umetnikog dela; pronalaza;
autorsko pravo iskljuivo pravo knjievnika,
umetnika, nauenjaka, pro-nalazaa da
mogu moralno i ekonomski iskoriava
svoje duhovne tvorevine (s obzirom na
objavljivane, prevoenje i umnoavanje
njihovih dela); up. auktor.
autorizacija (lat. auctor, fr. autorisation)
ovlaenje,
ovlaivanje;
odobrenje,
odobravanje.
autorizirati (lat. auctor tvorac, fr. auto-riser)
v. autorizovati.

autorizovati

91

autorizovati (lat., fr.) ovlastiti, odobri-ti,

opunomoiti; autorizovan prevod, prevod
nekog knjievnog ili naunog dela sa
doputenjem njegovog pisca.
autoritativan (lat. auctor, tvorac, zaet-nik)
koji se osniva na autoritetu, koji hoe i moe
da nametne svoju volju ili miljenje;
merodavan, nadlean, pozvan, ugledan;
autoritativni drava nedemo-kratsko dravno
ureenje kod koga se vlada po principu vojne
discipline, sa autoritetom odozgo i sa
poslunou odozdo: nareenjima vostva
mora se bezuslovno pokoravati, ak kad su i
pogrena, jer je odravanje reda vanije od
suzbijanja po-grenosti; takve su, npr.,
drave bile: Musolinijeva faistika Italija i
Hitlerove nacistika Nemaka.
autoritet (lat. auctoritas ugled, fr. autorit) 1.
ugled, uticaj; nadmonost (duhovna, moralna, pravna), zakonita vlast, zakon koji je
na snazi; 2. priznata veliina (u nekoj
struci), priznat strunjak.
autorotacija (gr. autos sam, lat. rotatio
okretanje) samookretanje, samoobrtanje;
autorotacija krila aaij. obrtanje krila oko
vertikalne ose, npr. kod akrobatskog leta
kovit".
autoseroterapija (gr. autos, therapefa, lat.
serum) ned. leenje ubrizgavanjem seruma
uzetog od samog bolesnika, npr. kod
zapaljenja plune maramice itd.
autos efa (gr. autos, epha) on, tj. Pitagora, je
to rekao", formula kojom su pitagorej-ci
reavali svaki spor koji bi se meu njima
pojavio usled razlike u miljenju o nekom
pitanju, pozivajui se na autoritet uitelja.
autoskopija (gr. autos, skopeo gledam) v.
autopsija.
autosomnambulizam (gr. autos, lat. somnus
san, ambulare hodam) med. sama od sebe
nastala magnetina budnoa za vreme
spavanja; up. autoniktobatija.
autostabilnost (gr. autos, lat. stabilis vrst,
nepomian) fiz. automatsko odravanje
stabilnosti.
auto-strada (gr. autos, ital. strada drum)
moderno izraen drum za automobile.
autosugestija (gr. autos, lat. suggerere uli-ti
kome to u glavu, nadahnuta koga im)
samouplivisanje, samoubeivanje, uticanje na
samoga sebe; sticanje pogrenog, nametnutog
suda na osnovu sopstvenih pogrenih
predstava; psih. sadraji svesti koji se
pojavljuju putem autohipnoze.
autoshedijastiki (gr. autoschediazo bez
pripreme uinim) bez pripreme, na brzu
ruku, improvizirano.
autoteizam (gr. autos sam, thes bog)
oboavanje samoga sebe, smatranje sebe
samoga bogom.
autotelija
(gr.
auto-teles
nezavisan)
samostalnost, neogranienost, neuslovljenost.

autohton

autoterapija (gr. auts sam, therapeia leenje)

ned. leenje samoga sebe prirodnim
sredstvima.
autotip (gr. auts, typos otisak) pojedinani
otisci spisa nekoga ranijeg pisca otisnuti jo
za njegova ivota; novija fak-similna
izdanja; prvi otisak.
autotipija
(gr.)
jedan
od
najvanijih
pronalazaka u oblasti grafike: prenoenje
slika urezivanjem u cink ili drvo, i njihovo
umnoavanje; up. hemigrafija, he-mitipija.
autotomija (gr. auts sam, tome sei, rezati)
pojava koja se esto moe videti kod
nekih ivotinja; osakaivanje samoga sebe u
sluaju opasnosti po ivot, npr. kad guter
rtvuje svoj rep.
autotransfuzija (gr. autos, lat. transfusio
pretek) ned. kod velikog gubitka krvi:
potiskivanje krvi iz perifernih delova tela
(ruku, nogu) u srce i mozak u sluaju kada u
srce i mozak ne dolazi krvi koliko je
potrebno; vri se na taj nain to se ruke i
noge dignu uspravno, pa se, od vrha prstiju,
omotaju elastinim vrpcama.
autotrofan (gr. auts, trophe hrana) koji sam
sebe hrani; autotrofne biljke bog. v. pod
heterotrofai.
autotrofija (gr.) biol. svojstvo svih hloro-filnih
(zelenih) biljaka i malog broja bakterija da
se mogu ishranjivati i izgra-ivati iskljuivo
iz anorganskih je-dinjenja sredine u kojoj
ive; supr. alotro-fija, heterotrofija.
autofagija (gr. auts, phagefn jesti) ned.
jedenje samog sebe, tj. mravljenje usled
eerne bolesti.
autofizioterapija (gr. autos, physis priroda,
therapeia leenje) med. leenje samoga sebe
prirodnim sredstvima, samoleenje.
autofnlija (gr. auts, philia naklonost, ljubav)
samoljublje, ljubav prema samom sebi,
zaljubljenost u samog sebe.
autofonija (gr. autos, phonos ubistvo) 1. v.
autohirija.
autofonija (gr. auts, phone glas) 2. ned. kod
zapuenosti une trube (Eustahijeve) ili
spoljnjeg unog kanala: oseaj kao da nam
na sopstveni glas odjekuje glasnije i
zvonkije ba u zapuenom uvu.
autohemoterapija (gr. auts, haima krv,
therapeia) med. leenje ubrizgavanjem bolesnikove krvi neposredno posle vaenja iz
vene.
autohipnoza (gr. auts, hypnco uspavam)
dovoenje (ili: uspavljivanje) samoga sebe u
hipnotino stanje; up. hipnoza.
autohirija (gr. autocheiria) dizanje ruke na
sama sebe, samoubistvo.
autohorija (gr. auts sam, choreo idem, rasprostirem se) bog. rasprostiranje plodova i
semena sopstvenim sredstvima biljke.
autohton (gr. aut-chthon) prastanovnik,
starosedelac uroenik.

autohtoni

92

autohtoni (gr. auto-chthonos) uroen, uroeniki, starosedelaki; samonikao, samobitan.

autohtonija (gr. auto-chthon) prastanovnitvo,
uroenipggvo,
starosedelatvo;
samoniklost, samobitnost.
autsajder (eng. outsider) onaj koji je izvan
ega, koji je po strani, neupuen ovek, onaj
koji je daleko od ega; kod trka: konj koji
nema nimalo izgleda na pobedu; kla-dilac
koji se kladi nasumce; konj trka nepoznatog
porekla, na koga zbog toga niko ne rauna; fig.
ovek k JJI se ne osvre na druge u ivotu,
nego i ce svojim putem.
aut Cezar, aut nihil (lat. aut Caesar, aut nihil)
ili biti Cezar, tj. neto veliko, ili ne biti
nita.
auf (nem. auf) predl. na; gore! ustaj! dii se!
diite se! na noge! dii! diite!
afabile (ital. affabile) muz. prijatno, ljubazno,
umiljato.
afagija (gr. a-, phagem jesti) med. nemogunost
gutanja hrane.
afazija (gr. a-, phasko govorim) med. nemo
(ili: nemogunost) govora; zanemelost od
uasa; psih. bolesna smanjenost sposobnosti
govora usled zaboravljanja pojedinih rei ili
celih vrsta rei.
afaziar (gr.) ovek koji boluje od afazi-je, koji
nije sposoban da izgovara pojedine rei.
afakija (gr. a-, phakos soivo) med. nedostatak
onog soiva: up. afakian.
afamirati (fr. affamer) muiti (ili: moriti)
glau; up. afamiran.
afanato (ital. affanato) muz. bolno, tuno,
plaljivo.
afanija (gr. aphaneia) glupost, kojetarije.
afgani novana jedinica Avganistana (1
afgani=100 pula).
afeza (eng. aphesis) lii, gubljenje delova rei
ili grupe rei u njihovom razvitku; npr. nae:
podrug (jedan i po) od pol drugi.
afek(a)t (lat. affectus, afficere uplivisati na
nekoga ili neto) psih. vrlo jako oseanje
koje veinom nailazi najednom, iznenadno,
traje obino samo kratko vreme i u jednom
trenutku dostie toliku jainu da gotovo posve
zavlada sveu; duevni pokret, uzbuenje,
stanje razjare-nosti, razjarenost.
afektacija (lat. affectio delovanje) izvetaenost, neprirodnost, usiljenost, pretvaranje,
mlaenje, prenemaganje, aenje.
afektivan (nlat. affectivus) uzbudljiv, uvstven, osetljiv, oseajan.
afektivnost (lat. affectio delovanje) oseaj-nost,
stanje raspoloenja, nain na koji izraavanje
oseanja prati psihika zbivanja.
afektirati (lat. affectare) biti izvetaen, praviti
se, pretvarati se, prenemagati se,

afilijacija

aiti se, mlatiti se; hteti veto prikazati neto

onakvim kakvo u stvari nije. afektuozan (nlat.
affectuosus,
fr.
affec-tueux)
usrdan,
ljubazan, veoma naklonjen.
afektuozitet (nlat. affectuositas) usrdnost,
velika naklonjenost, strasnost.
afekcija (lat. affectio uticanje) naklonost,
nenost, odanost, ljubav, srdanost; svako
uzbuenje i promena u telesnom ili duevnom stanju; med. svaki utisak na telo,
oboljenje, obolelost, bolest; oseaj, oset; up.
aficiranje.
afekciona (afektivna) vrednost vrednost koju
neka stvar ima za odreeno lice ali ne za
druge (porodina uspomena, poklon i sl.).
afeleja
(gr.
apheleia)
ret.
prostota,
jednostavnost, prirodnost (u govoru).
afel(ijum) gr. arb od, helios sunce) astr. taka
planetske ili kometske putanje u kojoj je ona
najudaljenija od Sunca; supr perihel(ijum).
afemija (gr. aphe dodirivanje) lingv. gubitak
sposobnosti izgovaranja glasova sa uvanjem
predstave o njihovom znaenju.
afera (fr. affaire) stvar, posao; parnica, sporna
stvar, spor; teak poloaj; zamrena stvar;
neprijatan doivljaj: krupan dogaaj; sukob.
afera (fr.) onaj koji ima ili pravi afe-re, koji se
bavi prljavim poslovima, naroito na raun
drave.
afer d-oner (fr. affaire d'honneur) stvar asti,
dvoboj.
afereza (gr. aphairesis oduzimanje, skidanje)
gram. skraivanje poetka, skrai-vanje jedne
rei time to joj se izostavi poetak, prvo
slovo, prvi slog; med. ukla-njanje suvinog ili
onesposobljenog dela ovejeg tela.
afetuozisamente (ital. affettuosissamente) muz.
v. afetuozisimo.
afetuozisimo (ital. affettuosissimo) muz. vrlo
oseajno, veoma strasno.
afetuozo (ital. affettuoso) muz. uzbudljivo,
ganutljivo, dirljivo, toplo, strasno; up. kon
afeto.
afefobija (gr. aphe dodirivanje, phobos strah)
med. bolestan strah od dodira.
afidavit (lat. affidavit) mor. iskaz pod zakletvom
o tovaru nekog broda.
afidat (lat. affidatus) klevetnik, vazal.
afijun (stgr., arap., tur.) v. afion.
afine (lat. affigere privrstiti, prikovati, affixum)
gram. dodatak korenu, osnovi ili rei.
afiksacija (lat. lingv. dodavanje afiksa korenima
ili osnovama rei.
afilantropija (gr. a-, phflos prijateljski,
antropos ovek) nedostatak ljubavi prema
j
blinjima; mrnja na ljude.
i afilijacija (nlat. affiliatio) usvojenje, usiJ
njenje, usinovljenje; primanje u neki red

afilirati

93

ili drutvo; bratstvo, sveza; druba, drutvo,

tajno udruenje.
afilirati (lat. affiliare) usiniti, usvojiti nekoga za
sina ili erku; zbratimiti; primiti nekoga u
neki red, bratstvo ili drutvo; pridruiti,
zdruiti; afili-rana loa slobodnozidarska loa
koja je ula u sastav neke vee loe.
afilian (gr. aphyllos, a-, phyllon list) bog. bez
listova, bez ainog listia.
afinaa (fr. affinage) profinjavae, pre^
iavanje, npr. plemenitih ruda; doterivanje,
glaanje, stanjivanje.
afinerija (fr. affinerie) preiavaonica,
radionica za preiavanje plemenitih ruda i
dr.; radionica gde se prave ice; ta
rafinerija.
afinirati (fr. affiner) prefiniti, profi-niti,
napraviti
lepim;
oistiti,
pre-istiti,
preiavati; doterati, stanji-ti.
afiniranje (fr.) odvajanje zlata od srebra
koncentrovanom sumpornom kiselinom.
afinis (lat. affinis) roak po eni, zet, tast, urak,
prijatelj.
afinitet (lat. affinitas) srodstvo, srodnost,
oroavanje, prijateljstvo (suprotno: kognacija); hen. stepen lakoe kojom se dva
razna elementa spajaju, tenja za sjedinjavanjem izmeu dva hemijska elementa ili
vie njih; fig srodnost, slinost.
afion (stgr. oplon, arap. afyun, tur. afyon)
mak; opijum, dremak.
afirmativa (nlat. affirmativa) potvrdno miljenje; potvrivanje, potvrda.
afirmativav (nlat. affirmativus) potvrdan;
odluan, odsean; pokazni; log. afirmati-van
sud, potvrdan sud (S je R), npr. zlato je
skupoceno.
afirmacija (lat. affirmatio) potvrivanje;
potvrda; tvrenja, iskaz dat pod zakletvom.
afirmirati (lat. affirmare) tvrditi, potvrditi,
potvrivati, uveriti; afirmirati se uspeti
odrati se kao takav.
afitaa (fr. affutage) voj. nametanje topa na
lafet, puke na kundak; pripremanje topova
za pucanje; otrenje alata.
afitirati (fr. affuter) voj. namestiti (ili:
nametati) top na lafet ili puku na kundak;
top ili puku pripremiti za paljbu; biti
afitiran biti u pripravno-sti. imati pri ruci.
aficiranje (lat. afficere) v. afekcija.
aficirati (lat.) uticati, napraviti utisak, uzbuditi,
dirnuti, ganuti, rastuiti, doj-miti se.
afi (fr. affiche) oglas, javna objava, prilepljena (ili: prikovana) cedulja.
afitirati (fr. afficher, lat. affigere priku-cati,
prikovati, prikaiti) prilepiti (ili: prikovati)
objavu, oglas; neto putem oglasa objaviti; fig.
rastrubiti, udariti na sva zvona.

afroditski

aflikcija (lat. afflictio) utuenost, oaloenost, ucveljenost; alost, bol, tuga, jad,
muka; nesrea, nedaa.
aflito (ital. afflitto) nuz. bolno, tuno, nujno;
kon aflicione.
aflogistian (gr. a-, phlogizo zapalim,
sagorim) koji gori bez plamena, npr.
aflogistina lampa.
afluencija (lat. affluentia) priticanje, pri-livanje,
nagomilavanje,
umnoavanje,
izo-bilje,
obilje, obilnost.
afluks (lat. affluxus) priticanje, priliv, navala
ega, obilje; up. afluksija.
afluksija (lat. affluxio) v. afluks.
afobija (gr. aphobia) neoseanje straha,
neplaljivost, nebojaljivost.
afonija (gr. a-, phone glas) ned. bezglasnost;
gubljenje (ili: gubitak) glasa usled
oboljenja miia i ivaca koji pokreu i
zateu glasne ice; up. afonian.
aforizam (gr. aphorismos) kratka i u
odreenom obliku nekazana izreka, koja
kratko i veoma jasno izraava jednu misao;
mudra, pouna izreka.
aforija (gr. a-, phoros plodan, rodan) ned.
neplodnost, jalovost.
aforistiki (gr. aphorismos) kratko i
jezgrovito, u obliku izreke.
aformacija (nlat. afformatio, lat. ad forma-ge
obrazovati, uobliiti, graditi) graenje novog
oblika pridodavanjem; u jevrejskoj gramatici:
graenje
linih
oblika
glagolskih
dodavanjem
skraenih
zameni-ca
(aformativa).
afresko v. alfresko.
afretando (ital. affretando) muz. sve bre,
ubrzavajui; up. afretozo.
afretozo (ital. affretoso) nuz. v. afretando.
afrikavist naunik koji se bavi proua-vanjem
afrikih jezika i knjievnosti.
afrikanistika nauka koja prouava afrike
jezike i knjievnost.
afrikata (lat. affricare natrl>ati) pl. gram. sloeni
suglasnici, npr. c, .
afretiranje (fr. affretement) kor. zakuplji-vanje
lae; zakupnina.
afrodizija (gr. aphrodisiazo sladim se
ljubavlju) med. ljubavni bes, ljubavno ludilo,
preterano razvijen spolni nagon; up
afrodizijazam.
afrodizijazam (gr.) med. v. afrodizija.
afrodizijaka (gr. aphrodisios ljubavni) pl
sredstva za izazivanje spolnog nagona.
Afrodita (gr. Aphrodite) mit. boginja ljubavi i
lepote kod starih Grka, koja se rodila iz
morske pene (kod Rimljana: Venera); fig.
ljubavno uivanje, spolna ljubav, obljuba,
parenje; dra, ljupkost; hol. morska
gusenica.
afroditografski (gr. Aphrodite, grapho) koji
opisuje ili prikazuje predmete ljubavi; astr
koji opisuje planetu Veneru.
afroditski (gr.) ljubavni.

afrometar

94

afrometar (gr. aphros pena, metron mera)

sprava za merenje pritiska pene, sprava za
merenje vrenja.
afront (fr. affront) otvoren napad, uvreda,
sramota.
afronterija (fr. affronterie) javna pogrda;
bezobrazna i drska prevara.
afrosinija (gr. aphrosyne) bezumlje; med.
besmislenost, buncanje u groznici.
afte (gr. aphthai, lat. aphtae) pl. ned.
oboljenje na sluzokoi usne duplje; beli ili
ukasti mehurii sa crvenim rubom.
aftezan (gr. aphtha, nlat. aphthosus) mehurast; med. koji ima afte na sluzokoi usne
duplje.
after-diner (eng. after-dinner) odmaranje
odmah posle ruka.
aftong (gr. a-, phthongos zvuk, glas, ton)
gram. bezvuni suglasnik.
afuzija (lat. affundere doliti, dosuti) dosi-panje,
dolivanje.
afunde (lat. affundere, affunde) fari. na
receptima: sipaj na to!
aharistija (gr. aharistia) nezahvalnost.
Ahasfer (hebr. Achaschverosch) starozavet-ni
oblik imena persijskog kralja Kserksa, koji u
knjizi Jestirinoj igra izvesnu ulogu. Docnije je
ovim imenom nazvan i Veiti Juda, tj. ovek
koga je bog prokleo da ne moe nikad umreti
ni smiriti se, nego mora veito lutati.
ahat (gr. achates) t. vrsta dragog kamena,
mineral sastavljen od vie vrsta kvarca
(kalcedona, karneola i dr.), sa kalcedon-skim
slojevima veoma poroznim, tako da mogu
upijati boje, zbog ega su u trgovina-ma
najee vetaki obojeni; slui za nakit.
ahatizirati (gr.) dati neemu prelive boja i ara
kao u ahata, izraditi da izgleda kao ahat.
ahemav (gr. a-, cheo sipam, chemeia) pr. fiz.
koji slabo ili nikako ne proputa onaj deo
svetlosnih zrakova koji izaziva hemijske
promene na nekom telu.
ahemanzija (gr. a-, chemeia) fiz. svojstvo
nekog tela da slabo ili nikako proputa
svetlosne zrake koji imaju hemijsko dejstvo.
Aherov (gr. Aheron) kit. reka alosti u donjem,
podzemnom svetu; podzemni, donji svet.
ahidrija (gr. a-, hydor voda) nedostatak
vode, oskudica u vodi, bezvodnost.
Ahil (gr. Achilleus) mit. najvei grki junak u
Trojanskom ratu, sin Peleja i boice Tetide.
ahilija (gr. a-, chylcs sok) ned. obollnje eluca
usled nenormalnog luenja elu-danog
soka; sastoji se u tome to u eludanom
soku nema dovoljno sone kiseline i nekih
fermenata.
Ahilova peta Ahil je mogao samo na jednome
mestu biti ranjen, i to na peti; otuda:

aceridi

slabost, slaba strana, mana jednog oveka;

Ahilova ila inat. najjaa nona sila koja se
sputa od zadnjeg, mesnatog dela gnjata
(lista), do pete.
ahipnija (gr. a-, chypnos san) med. besanica,
nemanje sna; up. ahipnian.
Ahitofel (hebr.) ime mudrog savetnika kralja
Davida; fig. dobar i mudar saveto-davac.
ahlis (gr. achlys) tama; med. pomraenje vida,
magliaste mrlja na ronjai oka.
ahmedija (arap. ahmadiyya, tur. ahmediye)
beli al kojim se obavija fes, turban, alma.
aholija (gr. acholos) med. oskudica u ui,
beunost.
ahrea (gr. a-, chros koa; boja koe) med.
bledilo, malokrvnost.
ahromazija (gr. a-, chroma boja) opt. v. ahromatizam.
ahromatizam (gr.) opt. otklanjanje boja, ponitaj boja (ahromatinim prizmama,
ahromatinim soivima) istoa boja;
bezbojnost, bledilo; up. ahromazija.
ahromatin (gr.) biol. materija u elijskom
jezgru koja ne boji; up. akromatin.
ahromatian (gr. achromatos) bezbojan; opt.
koji proputa (prelamanjem) belu (sloe-nu)
svetlost ne razlaui je u njene sa-stavnice
boje (komponente).
ahromatopsija (gr. a-, chroma boja, orao
vidim) med. potpuno slepilo za boje,
nesposobnost razlikovanja boja.
ahronija (fr. achronie) liti. iskljuenje
vremenskog inioca iz jezikog ispitivanja.
ahronian (gr. a-, chronos vreme) koji ne
zavisi od vremena, koji nije u svoje vreme,
nesavremen; koji se deava uvee ili kad se
sputa no, veernji.
acedija (gr. akedeia) duhovna tromost, zatupelost, ravnodunost prema nekom dobru,
prema ivotu; up. akedija.
acezija (gr. akesis) leenje; up. akezija.
acenonoet (gr. a-, koinos zajedniki, ntis,
noos razum, um) ovek bez zdravog
oveijeg razuma; up. akenonoet.
acera (lat. aserra) kutija s tamjanom, kadionica;
acera turarija (lat. acerra thuraria) crkvena
posuda u kojoj se dri tamjan; acera
filologkka (nlat. acerra philologi-sa) zbirka
filolokih rasprava; acera historika (nlat.
acerra historica) zbirka odabranih istorijskih
rasprava (kao naslov knjiga).
acerban (lat. acerbus) gorak, opor; ogoren;
grub, surov, strog.
acerbacija (nlat. acerbatio) zagoranje,
ogorenje, pogoranje.
acerbitet (lat. acerbitas) oporost; gorina,
grubost, surovost, strogost.
acervacija (lat. acervatio) nagomilavanje, gomilanje.
aceridi (gr. a-, Keros vosak) pl. farm. melemi u
masti u kojima nema voska; up. akeridi.

acerirati

95

acerirati (lat. aseg, fr. asegeg) eliiti, oeliiti,

okaliti.
acsscencija (nlat. acescentia) hen. proki-ljivost,
sklonost prokinjavanju.
acescencije (lat. acescere, acescentia) pl. jela i
lekovi koji lako prokisnu.
acetabulum (nlat. acetabulum) sud (ili: boca)
za sire; anat. zglobna aa.
acetaldehid hen. lako isparljiva tenost
SN2SNO; nastaje destilacijom etil-alko-hola;
upotrebljava se u proizvodnji vetakih
smola.
acetati (lat. acetum sire, ocat) pl. hen. soli
siretne, ocatne kiseline.
aceterin (lat. acetum) farm. sredstvo, lek protiv
uljeva i bradavica.
acetil (lat. acetum) hem. radikal siretne
(acetilne) kiseline.
acetilen (lat. acetum) hem. gasovit ugljovodo-nik
S2N2, bezbojan i otrovan, upotrebljava se za
osvetljenje; acetilenska lampa lampa u kojoj
gori acetilen.
acetilceluloza (lat. acetum) hen. acetate-star
celuloze; slui za dobivanje lakova i
acetatne svile.
acetian (lat.) siretovit, koji sadri sire,
siretno kiseo.
acetoza (lat.) 1. bog. kiseljak; 2. mineralna,
kisela voda.
acetometar (lat. acetum, gr. metron mera)
hem. sprava za merenje kiseline sireta.
acstometrija (lat. acetum, gr. metrfa) hem.
merenje jaine sireta.
aceton (lat. acetum) hem. bezbojna tenost
prijatna mirisa dobiva se iz vodenog destilata
suva destilacija drveta (dime-tilni keton).
acetonemija (lat. acetum, gr. haima krv) med.
prisustvo acetona u krvi, naroito kod
eerne bolesti teeg oblika.
acetoiurija (lat. acetum, gr. Uron mokraa)
med. prisustvo acetona u mokrai, naroito kod
eerne bolesti.
acetum (lat. acetum) sire, ocat.

ankovati

acefalan (lat. acephalus, gr. akephalos

bezglav) u starogrkoj metrici: metriki niz
ili stih kome nedostaje poetni slog; acefalna
se esto zove i knjiga (ili zbornik i sl.)
kojoj nedostaje naslov ili prve strane.
acefalija (lat.) u metrici ili stihu: nedostajanje
poetnoga sloga.
acid (lat. acidum) hem. kiselina.
acidacija (nlat. acidatio) hem. uskinjavanje, npr.
hrane u elucu.
acidimetar (lat. acidum, gr. metron) sprava za
merenje jaine kiseline.
acidimetrijv (lat. acidum, gr. metrfa) merenje
jaine kiselina.
acidirati (nlat. acidere) hem. ukiseliti, pretvoriti u
kiselinu.
aciditet (nlat. aciditas) hen. kiselost; ljutina.
acidifikacija (nlat. acidificatio) hem. stvaranje
kiseline, pretvaranje u kiselinu.
acidoza (nlat. acidosis) med. samotrovanje
kiselinom usled nagomilavanja u organizmu
acetonskih tela, naroito kod eerne bolesti.
acidofilan (lat. acidus kiseo) koji podnosi
kiselost.
acijanoblepsija (gr. a- ne, kyanos plav,
blepein gledati) slepoa za plavu boju,
nesposobnost oiju da zapaaju plavu
boju.
aciniformav (nlat. aciniformis) v. acinozan.
acinozan (lat. acinosus) pupast, koji ima oblik
zrna groa, npr. lezde.
aakatura (ital. acciaccatura) nuz. stapanje,
sazvuanje ranije udarenog tona sa nared-nim
glavnim tonom; takoe: dodavanje jednog
intervala akordima radi pojaanja harmonije.
aditato (ital. agi ta to) muz. uzburkano, dirll-vo,
tronuto; kon aditacione.
adustamente (ital. aggiustamente) muz. tano,
potpuno, sasvim tano.
aikovati (tur. asik) voditi ljubav.