Za Program: Fond za promociju izvoza

poljoprivrednih proizvoda APF

red. broj JNMV 19/2012

Finansirano
od strane
Republike Austrije

Analiza trendova
u proizvodnji i trgovini
poljoprivrednih proizvoda iz Vojvodine
u odnosu na proizvodnju i trgovinu
u Srbiji, regionu, EU i svetu

Srbija

AP Vojvodina

Decembar 2012.

Studija: Analiza trendova u proizvodnji i trgovini

poljoprivrednih proizvoda iz Vojvodine u odnosu na

proizvodnju i trgovinu u Srbiji, regionu, EU i svetu, za
Program: Fond za promociju izvoza poljoprivrednih
proizvoda APF, u okviru Programa privrednog razvoja
Autonomne Pokrajine Vojvodine, shodno Sporazumu o
predaji neutroenih sredstava finansijske podrke u okviru
programa privrednog razvoja (IRDP) Vojvodine, Poziv na
broj: 8106-00/2007/12-LR/2011, Pokrajinskoj skuptinskoj
odluci o budetu Autonomne Pokrajine Vojvodine za 2012.
godinu, razdeo 18. Struna sluba za realizaciju programa
privrednog razvoja Autonomne Pokrajine Vojvodine,
aktivnost 04 Fond za promociju izvoza poljoprivrednih
proizvoda APF

Autori: SEEDEV tim - Goran ivkov, Brankica Obuina,

Nemanja Teofilovi, Pascal Bernardoni, Ivana Duli
Markovi, Danijela Bardi i Miroslav Boi
Lektura i korektura: Aleksandra Markovi

Izrada studije finansirana od strane

Republike Austrije

Sadraj
Uvod ......................................................................................................................................................................................................... 7
Rezime ...................................................................................................................................................................................................... 8
Metodologija analize .............................................................................................................................................................................. 10
I.
Glavni trendovi u poljoprivredi i ruralnom razvoju .................................................................................................................... 12
I.1. Trendovi u svetu i EU .................................................................................................................................................................... 12
Raspodela globalne konkurentnosti ............................................................................................................................................ 12
Konstantno smanjenje poljoprivrednog i ruralnog stanovnita praeno poveanjem produktivnosti..................................... 13
Promena klime .............................................................................................................................................................................. 14
Svetska ekonomska kriza.............................................................................................................................................................. 16
Varijacije i porast cene hrane ........................................................................................................................................................ 17
Promene navika potroaa ........................................................................................................................................................... 19
I.2. Trendovi u regionu .......................................................................................................................................................................20
Poveanje prinosa i prilagoavanje proizvodnje .........................................................................................................................20
Unapreenje trgovine u regionu .................................................................................................................................................. 23
Depopulacija ruralnih podruja..................................................................................................................................................... 24
Ulazak Hrvatske u EU .................................................................................................................................................................... 25
Ispunjenje uslova za dobijanje EU fondova namenjenih poljoprivredi .......................................................................................26
I.3. Trendovi u Vojvodini.....................................................................................................................................................................30
Trendovi u proizvodnji i trgovini ...........................................................................................................................................................30
itarice .......................................................................................................................................................................................... 30
Voe ...............................................................................................................................................................................................34
Povre ........................................................................................................................................................................................... 38
Meso i mleko ................................................................................................................................................................................. 41
Industrijsko bilje ........................................................................................................................................................................... 44
Ocena znaaja i konkurentnosti proizvoda ................................................................................................................................. 48
Prilozi ......................................................................................................................................................................................................50
Prilog 1. Analiza pojedinanih proizvoda ..............................................................................................................................................50
Penica .......................................................................................................................................................................................... 50
Jeam .............................................................................................................................................................................................54
Kukuruz......................................................................................................................................................................................... 58
Jabuke............................................................................................................................................................................................62
ljive .............................................................................................................................................................................................. 66
Kruke ............................................................................................................................................................................................70
Vinje ..............................................................................................................................................................................................74
Breskve ..........................................................................................................................................................................................78
Krompir ..........................................................................................................................................................................................82
Crni luk .......................................................................................................................................................................................... 86
Paradajz ........................................................................................................................................................................................ 90
Krastavac ...................................................................................................................................................................................... 94
Paprika .......................................................................................................................................................................................... 98
argarepa .................................................................................................................................................................................... 102
Mleko ........................................................................................................................................................................................... 106
Govee meso................................................................................................................................................................................ 110
Svinjsko meso ............................................................................................................................................................................... 114
Ovije meso .................................................................................................................................................................................. 118
Soja ...............................................................................................................................................................................................122
eerna repa ................................................................................................................................................................................ 126
Suncokret .................................................................................................................................................................................... 130
Prilog 2. Tabela sa izraunavanjem i rangiranjem konkurentnosti pojedinanih proizvoda prema ocenama znaaja
proizvodnje i izvoza .............................................................................................................................................................................. 134

Grafikon 1: Udeo poljoprivredne zaposlenosti u ukupnom zaposlenju (desno, procenti) i ukupna vrednost
proizvodnje odab anih proizvoda u USA (levo, u milionima USD)................................................................................ 14
Grafikon 2: Udeo poljoprivredne zaposlenosti u ukupnom zaposlenju (desno, procenti) i ukupna vrednost
proizvodnje odabranih proizvoda u EU (levo, u milionima eura) ................................................................................. 14
Grafikon 3: Ukupna trgovina poljoprivrednim proizvodima u svetu u periodu od 2005. 2011. godine ......................... 16
Grafikon 4: FAO index cena itarica ................................................................................................................................. 18
Grafikon 5: FAO index po grupama proizvoda ................................................................................................................. 18
Grafikon 6: Prosena poljoprivredna proizvodnja u odabranim zemljama ....................................................................... 21
Grafikon 7: Struktura poljoprivredne proizvodnje u odabranim zemljama (prosek za period 2006. - 2010.) ................... 21
Grafikon 8: Uporedba prosenih proizvodnji po sektorima u 2003-2007 i 2007-2010 u Hrvatskoj, BiH, Srbiji i NMS u
milionima tona ................................................................................................................................................................. 22
Grafikon 9: Uporedba ukupnih prosenih proizvodnji u 2003-2007 i 2007-2010 u Hrvatskoj, BiH, Srbiji i NMS u milionima
tona ................................................................................................................................................................................. 22
Grafikon 10: Prosean izvoz poljoprivrednih proizvoda u odabranim zemljama ............................................................. 23
Grafikon 11: Struktura izvoza poljoprivrednih proizvoda u odabranim zemljama (prosek za period 2006. - 2010.) ........ 24
Grafikon 12: Broj proizvoaa koji isporuuju mleko u Hrvatskoj .................................................................................... 25
Grafikon 13: Procenat poveanja proizvodnje u periodu 1998-2002 i 2006-2010 u BiH, NMS, Hrvatskoj i Srbiji. .............. 30
Grafikon 14: Prosena proizvodnja itarica u odabranim zemljama ................................................................................. 31
Grafikon 15: Struktura proizvodnje itarica (2006. 2010.) .............................................................................................. 31
Grafikon 16 : Trend proizvodnje itarica u Vojvodini ....................................................................................................... 32
Grafikon 17: Proseni izvoz itarica u odabranim zemljama ............................................................................................ 33
Grafikon 18: Struktura izvoza itarica (2006. 2011.) ...................................................................................................... 33
Grafikon 19: Izvoz itarica u Srbiji .................................................................................................................................... 33
Grafikon 20: Prosena proizvodnja voa u odabranim zemljama .................................................................................... 35
Grafikon 21: Struktura proizvodnje voa (2006. 2010.) ................................................................................................. 35
Grafikon 22: Trend proizvodnje voa u Vojvodini............................................................................................................. 35
Grafikon 23: Proseni izvoz voa u odabranim zemljama ................................................................................................ 37
Grafikon 24: Struktura izvoza voa (2006. 2011.) .......................................................................................................... 37
Grafikon 25: Izvoz voa u Srbiji......................................................................................................................................... 37
Grafikon 26: Prosena proizvodnja povra u odabranim zemljama ................................................................................. 38
Grafikon 27: Struktura proizvodnje povra (2006. 2010.) ............................................................................................. 38
Grafikon 28: Trend proizvodnje povra u Vojvodini......................................................................................................... 39
Grafikon 29: Proseni izvoz povra u odabranim zemljama ............................................................................................. 40
Grafikon 30: Struktura izvoza povra (2006. 2011.) ...................................................................................................... 40
Grafikon 31: Izvoz povra u Srbiji ..................................................................................................................................... 40
Grafikon 32: Prosena proizvodnja mesa u odabranim zemljama ................................................................................... 42
Grafikon 33: Struktura proizvodnje mesa (2006. 2010.) ............................................................................................... 42
Grafikon 34: Trend proizvodnje mesa u Vojvodini ........................................................................................................... 42
Grafikon 35: Proseni izvoz mesa u odabranim zemljama ............................................................................................... 43
Grafikon 36: Struktura mesa (2006. 2011.) .................................................................................................................... 43
Grafikon 37: Izvoz mesa u Srbiji ....................................................................................................................................... 43
Grafikon 38: Prosena proizvodnja industrijskog bilja u odabranim zemljama ............................................................... 45
Grafikon 39: Struktura proizvodnje industrijskog bilja (2006. 2010.) ........................................................................... 45
Grafikon 40: Trend proizvodnje industrijskog bilja u Vojvodini ....................................................................................... 45
Grafikon 41: Proseni izvoz industrijskog bilja u odabranim zemljama............................................................................ 46
Grafikon 42: Struktura izvoza industrijskog bilja (2006. 2011.) ..................................................................................... 46
Grafikon 43: Izvoz industrijskog bilja u Srbiji ................................................................................................................... 46
Grafikon 44: Rangiranje proizvoda prema ocenama znaaja proizvodnje i izvoza .......................................................... 48
Grafikon 45: Rangiranje proizvoda prema prosenoj oceni znaaja proizvodnje i izvoza, i oceni znaaja za ruralni razvoj
......................................................................................................................................................................................... 49
Tabela 1: Alokacija i korienje SAPARD i IPARD sredstava u NZ .................................................................................... 29
Tabela 2: Izraunavanje i rangiranje konkurentnosti pojedinanih proizvoda prema ocenama znaaja proizvodnje i
izvoza ..............................................................................................................................................................................134

Uvod
U vremenu sveprisutne globalizacije, ekonomija ili segmenti ekonomije jedne zemlje ne mogu
se posmatrati izolovano od deavanja i kretanja na meunarodnom tritu. Poljoprivreda u
Vojvodini, kao i poljoprivreda u celom svetu, pod stalnim je uticajem promena i izazova
uslovljenih primarno ekonomskim faktorima, ali i promenama u navikama potroaa,
klimatskim promenama, porastom cena, liberalizacijom trita i drugim faktorima. Sve ove
promene utiu na poljoprivredne proizvoae, a njihovi efekti ogledaju se u promenama u
pogledu prihoda, profita, investicija i, najee, promenama u strukturi proizvodnje. Struktura
proizvodnje je promenljiva kategorija, ali je esto prisutno miljenje da su potrebne godine
(pa i decenije) da se dese znaajnija pomeranja. Ova pomeranja se ubrzavaju pre svega usled
otvaranja trita, ali i merama agrarne politike. Zbog toga je veoma vano pratiti sve trendove
i promene koje se deavaju i na vreme slati poruke, kako kreatorima politike, tako i
proizvoaima, o tome gde su oni u odnosu na konkurenciju, ta ih ega u budunosti i koje
promene ih oekuju.
Cilj Studije "Analiza trendova u proizvodnji i trgovini poljoprivrednih proizvoda iz Vojvodine u
odnosu na proizvodnju i trgovinu u Srbiji, regionu, EU i svetu je sagledavanje pozicije
najznaajnijih poljoprivrednih proizvoda u Vojvodini u odnosu na konkurenciju u Srbiji,
regionu, EU, i u svetu. Zastupljenost proizvodnje i trgovine i praenje trendova proizvoda iz
Vojvodine, kako na domaem, tako i na meunarodnom tritu, daje jasnu sliku trenutne
situacije, kao i smernice za strateko planiranje i budui razvoj. Dodatno, na osnovu rezultata
prikazanih u Studiji, moe se oceniti tekua i budua konkurentnost pojedinih proizvodnji.
Ovakva analiza predstavlja osnovu za definisanje strategije razvoja poljoprivrede, kao i pomo
Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, umarstvo i vodoprivredu da definie adekvatne
mere podrke za naredni period, a naroito da se pravilno definie i targetira investiciona
podrka. Studija, isto tako, moe da ima i praktian znaaj za proizvoae u Vojvodini, jer daje
signal za preusmeravanje proizvodnje na one proizvode za kojima postoji pojaana tranja na
tritu. Zahvaljujui ovoj analizi, ovo preusmeravanje proizvodnje moe se izvesti uz
minimalne trokove.
U Studiji je, izmeu ostalog, prikazano i sledee: dinamika i udeli proizvodnji 21
poljoprivrednog proizvoda u proteklih pet godina u ukupnoj proizvodnji u svetu, EU, novim
zemljama lanicama EU (NZ) , CEFTA zemljama i Srbiji; trendovi u proizvodnji i trgovini ovim
poljoprivrednim proizvodima; iskustva novih zemalja lanica EU sa proizvodnjama u
predpristupnom i periodu posle pristupa EU; dinamika trgovine osnovnim poljoprivrednim
proizvodima Vojvodine i Srbije u odnosu na svet, EU, NZ, i CEFTA zemlje. Dodela
pojedinanih ocena znaajnosti za svaki od ovih podataka i stavljanje svih njih u korelaciju,
omoguila je da se odredi pozicija pojedinih proizvodnji u svetskoj, ali prvenstveno u
evropskoj i regionalnoj raspodeli konkurentnosti.

Rezime
Dalji razvoj poljoprivrede u Vojvodini zavisi od inventivnosti, iskustva i produktivnosti
poljoprivrednika, agrarne politike (pravila igre), obima i kvaliteta ulaganja u samom sektoru
Ali, zavisi i od trendova koji se deavaju u regionu, u EU i u celom svetu. Trendovi i nivoi
konkurentnosti se menjaju, a na njih utie veliki broj faktora. Neki od tih faktora su stalni (EU
e uvek imati svoju agrarnu politiku, potroai e uvek traiti kvalitetnu hranu...), ali neki su
privremeni (nee uvek biti svetska krize, niti je svaka godina suna...). Zakonitosti koji
formiraju trendove potrebno je kontinuirano prouavati s ciljem sagledavanja mogunosti da
se oni predvide na vreme, da se pravovremeno odreaguje i tako stekne znaajna
konkurentska prednost.
U uvodnom delu Studije obraene su promene koje se deavaju u svetu, a koje imaju ili mogu
imati uticaj na proizvodnju i trgovinu poljoprivrednim proizvodima u celom svetu, EU, ali i u
Srbiji i Vojvodini. Osnovni dugoroni trendovi koji karakteriu trenutni nivo razvoja
poljoprivrede su: globalna raspodela konkurentnosti, smanjenje ruralnog i poljoprivrednog
stanovnitva, poveanje produktivnosti u poljoprivredi i promena klime. Pored njih, dva
dogaaja imaju i imae veliki uticaj na poljoprivrednike u Vojvodini Svetska ekonomska kriza,
ukljuujui i krizu u EU, i porast cena hrane u svetu. Dodatno, promene navika potroaa i
njihova zabrinutost za bezbednost hrane i potraga za kvalitetom, u velikoj meri usmerava
proizvoae da ispune njihove zahteve.
Pored globalnih trendova, poljoprivreda u Vojvodini je pod uticajem i promena u regionu.
Nesporno je da je dolo do znaajnog unapreenja prinosa kod gotovo svih proizvodnji.
Slino kao to se to desilo u novim zemljama lanicama EU, u zemljama Zapadnog Balkana,
poslednjih desetak godina deava se tiha agrarna revolucija koja je uinila da za samo neto
vie od dvadesetak godina od ukidanja zemljinog maksimuma od deset hektara, osnae
hiljade poljoprivrednika (preteno u Vojvodini, Slavoniji, Pomoravlju) koji obrauju preko 200
hektara ili nekoliko stotina njih koji obrauju preko 1.000 hektara. Oni su do zemlje doli kroz
privatizaciju kombinata, kupovinom ili rentiranjem zemljita od svojih komija. Ova tiha
revolucija izazvana je otvaranjem granica, olakanim pristupom kvalitetnim inputima,
tehnologijama i mehanizaciji, zatim privatizacijom kombinata i stavljanjem na trite dravnog
zemljita, kao i razvojem trita kredita.
Studija se bavi i analizom proizvodnje i trgovine 21 poljoprivrednog proizvoda (penica,
jeam, kukuruz, jabuke, ljive, kruke, vinje, breskve, krompir,crni luk, paradajz, krastavci,
paprika, argarepa, mleko, govee, svinjsko i ovije meso, soja, eerna repa i suncokret).
Podaci o obimu proizvodnje, povrinama, ili broju grla u Vojvodini prikazani su u odnosu na
podatke za celu Srbiju, dve izabrane zemlje CEFTA, prosek CEFTA, dve izabrane NZ, prosek
NZ, jednu izabranu zemlju iz EU15 i prosek EU. Svi podaci su takoe uporeeni sa podacima
na nivou sveta preko stope rasta na nivou sveta, kao osnovnog pokazatelja meunarodnih
kretanja, ali i nultom takom za uporeivanje. Podaci o izvozu prikazivani su na isti nain kao i
za proizvodnju, ali je umesto Vojvodine, posmatran izvoz Srbije. Pojedinane zemlje CEFTA,
NZ i EU15 koje su posebno obraene na grafikonima su zemlje koje imaju najveu
proizvodnju ili izvoz datog proizvoda, ili u posmatranom periodu belee najvee stope rasta
proizvodnje ili izvoza. Ove zemlje su znaajni konkurentni domaim proizvodima u
meunarodnoj trgovini, a pokazatelji njihovih performansi esto i orijentir za usmeravanje
domae proizvodnje.
Rezultati analiza su pokazali da Vojvodina belei najvei rast poljoprivredne proizvodnje
proizvoda obuhvaenih analizom - od oko 0,5% godinje. Najvei prosean pad poljoprivredne
proizvodnje u odnosu na svet, u regionu je ostvarila Hrvatska - 4,1%. Iako period posle 2006.
godine karakteriu pozitivni trendovi u proizvodnji i trgovini voem u svetu, Srbija, sa druge
strane, ima negativnu stopu rasta proizvodnje voa od (-4,2%) u odnosu na svet. Vojvodina je

u neto boljoj poziciji u odnosu na prosek Srbije i belei pad proizvodnje voa manji od 1% u
odnosu na svet. Mnogo znaajnije zaostajanje za zemljama EU je u proizvodnji povra,
naroito nekvarljivog i onog pripremljenog za prodaju u supermarketu (gde se podrazumeva
kontinuitet u isporuci, pakovanju i kvalitetu proizvoda). Pored proizvodnje svinjskog mesa,
povre je sektor koji ima najvie problema da zadri postojeu proizvodnju u periodu pred
pristupanje EU. Mlekarski sektor u regionu zadrao je proizvodnju, ali na raun smanjenja
broja mlenih krava i smanjenja broja farmera. Poveane su povrine i proizvodnja kukuruza
usled dobre cene i poveanja prinosa, a stagnira ili pada proizvodnja penice i jema u
poreenju sa ostalim kulturama. Vojvodina i Srbija nastavljaju da dominiraju rastom
proizvodnje industrijskog bilja, sa prosenom stopom rasta od 2% godinje u odnosu na svet.
U Vojvodini u proseku najvie raste proizvodnja soje. U celosti, struktura poljoprivredne
proizvodnje u Vojvodini, znatno se razlikuje od strukture koja je trenutno prisutna u EU.
Poljoprivredom Vojvodine dominiraju itarice i industrijsko bilje sa udelom u proizvodnji od
oko 88%. Uee ovih kultura u poljoprivrednoj proizvodnji EU je oko 55%. Sektor mesa i mleka
u EU, sa ueem od 28% u poljoprivrednoj proizvodnji EU, skoro 5 je puta zastupljeniji nego
to je to sluaj u Vojvodini. EU je, u odnosu na Vojvodinu, vie prostora dala i proizvodnji
povra, i to skoro 3 puta vie.
Poveanja proizvodnje u regionu, u kombinaciji sa liberalizacijom kroz sporazum(e) o
slobodnoj trgovini dovelo je i do unapreenja trgovine poljoprivrednim proizvodima. Ipak,
poreenje sa konkurentima pokazuje da je rast trgovine poljoprivrednim proizvodima u
CEFTA zemljama sporiji nego rast koji su ostvarivale NZ u periodu pred pristup EU, kao i da
ukupan izvoz svih poljoprivrednih proizvoda zemalja Zapadnog Balkana, kao i izvoz po jedinici
povrine znaajno zaostaje za zemljama EU. Tako stare zemlje lanice proseno po zemlji u
periodu od 2005.-2009. izvoze preko 25 milijardi dolara ili po hektaru preko 6 hiljada USD/ha,
NZ proseno izvoze preko 3 milijarde ukupno ili 2.600 USD po hektaru, dok zemlje Zapadog
Balkana izvoze znaajno manje (BiH: ukupno 0,23 milijarde USD ili 107,9 USD/ha, Srbija 1,55
milijardi USD, odnosno 301,6 USD/ha, Hrvatska: 1,24 milijarde USD, 992,7 USD/ha).
Na proizvodnju i trgovinu poljoprivrednim proizvodima Vojvodine znaajan uticaj e imati i
depopulacija u ruralnim podrujima, koja se deava ne samo u Vojvodini, nego i u celom
regionu; ulazak Hrvatske u EU; kao i dostupnost novih investicija u poljoprivredi koja
umnogome zavisi od brzine i kvaliteta rada administracije na ispunjenju uslova za dobijanje EU
fondova namenjenih poljoprivredi.
Nakon sistematizacije podataka o proizvodnji i izvozu poljoprivrednih proizvoda, sprovedeno
je ocenjivanje konkurentnosti pojedinanih proizvoda iz Vojvodine i to preko ocena znaaja
proizvodnje i izvoza datog proizvoda. Svaka od ovih ocena u sebi sadri: 1) ocenu udela
proizvodnje/izvoza svakog od obraenih 21 proizvoda Vojvodine u proizvodnji/izvozu Srbije,
CEFTA i EU; 2) ocenu trenda, kroz prosene stope rasta proizvodnje/izvoza Vojvodine u
odnosu na svet, EU, NZ, i Srbiju. Rezultati ove analize su pokazali da kukuruz i industrijsko
bilje imaju dobru konkurentsku poziciju, uz argarepu, jer su udeli proizvodnje i vrednost
izvoza ovih proizvoda veoma znaajni, odnosno - prosene godinje stope rasta proizvodnje i
izvoza znatno vee u odnosu na konkurente. Voe, u naelu, ima dobru poziciju u pogledu
proizvodnje i izvoza, dok je situacija kod povra vrlo razliita od proizvoda do proizvoda. Od
itarica, najloiju poziciju ima jeam, pre sve zbog vrednosti i stopa rasta izvoza ovog
proizvoda, dok od povra najloiju poziciju ima krompir.
Na osnovu ocene proizvodnje i ocene izvoza izraunata je prosena ocena konkurentnosti
proizvoda, kao jedinstvena vrednost koja odreuje poziciju i potencijal konkretnog proizvoda
u odnosu na ostale. Proizvodi su rangirani od 1 do 21, gde 1 oznaava proizvod sa najviom
prosenom ocenom konkurentnosti na osnovu proizvodnje i izvoza, a 21 sa najmanjom. Ovaj
podatak ukrten je sa ocenom znaaja datog proizvoda za ruralni razvoj (ocene od 1 najmanje

znaajan, do 5 veoma znaajan). Ovim poreenjem, kukuruz se pozicionira kao

najkonkurentniji proizvod, a krompir kao najmanje konkurentan.

Metodologija analize
Konkurentnosti poljoprivrednih proizvoda obuhvaenih studijom analizirana je na osnovu
statistikih podataka o parametrima vezanim za proizvodnju i trgovinu tih proizvoda. Podaci
za Vojvodinu, odnosno Srbiju, uporeivani su sa podacima izabranih konkurenata u regionu i
EU, ali i sa podacima na nivou CEFTA, NZ, EU15, EU i sveta.
Analizom pojedinanih proizvoda obuhvaen je 21 proizvod: penica, jeam, kukuruz, jabuke,
ljive, kruke, vinje, breskve, krompir, crni luk, paradajz, krastavci, paprika, argarepa, mleko,
govee, svinjsko i ovije meso, soja, eerna repa i suncokret.
Podaci o obimu proizvodnje, povrinama i prinosima, otkupnim cenama i proizvoakim
cenama po proizvodima preuzimani su sa Food and Agriculture Organization Statistics i
Republikog zavoda za statistiku, i obuhvataju najmanje petogodinje serije podataka, poev
od 2006. godine.
Kao izvori podataka o spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije i trgovinskih partnera, koriene su
baze podataka International Trade Center Trade Map i UN Comtrade. Vremenske serije
podataka o spoljnotrgovinskoj razmeni po proizvodima odnose se na period 2006. - 2011.
godina.
Prilikom odabira naina merenja i prikazivanja konkurentnosti pojedinanih proizvoda, vodilo
se rauna da se pored uporeivanja vrednosti odreenih parametara na nivou proizvodnje ili
trgovine, takoe posmatra i dinamika tih parametara u odnosu na konkurente i svetska
kretanja. Dinamika je posmatrana kroz bazne i lanane indekse, godinje stope rasta, kao i
kroz odstupanja stope rasta parametara proizvodnje ili trgovine u Vojvodini ili Srbiji u odnosu
na stopu rasta na nivou sveta, ili konkurenata.
Osnovne pretpostavke u merenju konkurentnosti proizvoda i donoenju zakljuaka
obuhvataju sledee:

Ukoliko su obim proizvodnje, povrine ili prinosi, odnosno koliine i vrednost izvoza
proizvoda znaajni ili vei u odnosu na konkurente, postoji potencijal za
konkurentnost datog proizvoda;

Ukoliko je trend rasta proizvodnje, prinosa, ili izvoza bri u odnosu na konkurentne,
postoje znaajna pozitivna kretanja u konkurentnosti domaeg proizvoda u odnosu
na posmatrane konkurente/trgovinske partnere.

U grafikom prikazivanju podataka, znaajan fokus u analizi dat je na formu bubbles

grafikona. Podaci na grafikonima o obimu proizvodnje, povrinama, ili broju grla u Vojvodini
prikazani su u odnosu na podatke za celu Srbiju, dve izabrane zemlje CEFTA, prosek CEFTA,
dve izabrane NZ, prosek NZ, jednu izabranu zemlju iz EU15 i prosek EU. Svi podaci su,
takoe, uporeeni sa podacima na nivou sveta preko stope rasta na nivou sveta, kao
osnovnog pokazatelja meunarodnih kretanja, ali i nultom takom za uporeivanje.
Podaci o izvozu prikazivani su na isti nain kao i za proizvodnju, ali je umesto Vojvodine,
posmatran izvoz Srbije. Pojedinane zemlje CEFTA, NZ i EU15 koje su posebno obraene na
grafikonima su zemlje koje imaju najveu proizvodnju ili izvoz datog proizvoda, ili u
posmatranom periodu belee najvee stope rasta proizvodnje ili izvoza. Ove zemlje su
znaajni konkurentni domaim proizvodima u meunarodnoj trgovini, a pokazatelji njihovih
performansi esto i orijentir za usmeravanje domae proizvodnje.
Na slici 1. dato je detaljno objanjenje znaenja pojedinanih podataka prikazanih na
bubbles grafikonima, kako bi isti bili na pravi nain tumaeni. Zbog preglednosti, odvojeno

10

je dat grafiki prikaz pozicije Vojvodine u odnosu na grupe zemalja (CEFTA, NZ i EU15), i u
odnosu na pojedinane zemlje iz regiona i EU.
Slika 1: Objanjenje prikaza na bubbles grafikonima

11

I.

Glavni trendovi u poljoprivredi i ruralnom razvoju

Postoji velika i stalna rasprava koliko na poljoprivredu jedne zemlje ili regiona utiu svetski, a
koliko lokalni trendovi. Taan odgovor je teko znati, ali nesporno je da:

Koliko god jedna zemlja bila mala, zatvorena i potroaki specifina, nemogue je da
njena poljoprivredna proizvodnja, trgovina i cene budu bez uticaja svetskih trendova;
to je zemlja integrisanija, to su i spoljni uticaji vei;
to je uticaj domae politike i sistema podrke vei, manji su spoljni uticaji, a
proizvodnju esto karakterie manjak trinih zakonitosti.

Vojvodina je trgovinski u potpunosti integrisan region u okviru Srbije. Ona je sastavni deo
agrarne, trgovinske, zemljine i najveeg broja drugih politika Srbije. Samim tim, na
poljoprivrednu proizvodnju Vojvodine najvei uticaj ima:

Srbija, koju jo uvek karakterie znaajan broj carinskih i necarinskih barijera u trgovini
i relativno niska agrarna podrka, definisana kroz vrlo trino distorzivne mere;
Region koji pokriva zemlje bive Jugoslavije, koji ima veliki uticaj na poljoprivredu
Vojvodine zbog (u najveoj meri) carinski liberalizovane trgovine meu zemljama,
slinog nivoa konkurentnosti, blizine trita, istorijskih veza i navika potroaa i sl;
Zemlje EU, koje su trenutno najvee trite za proizvode iz Vojvodine i Srbije, a koje
imaju vrlo konkurentne poljoprivrednike, ali i vrlo bogate potroae. Ovo
konkurentno, a veliko trite, iji e Vojvodina postati deo lanstvom Srbije u EU, jeste
pravi cilj kojem bi trebalo teiti jer ono postavlja standarde i trendove ne samo za
region, nego i za celi svet;
Zemlje ostatka sveta koje, iako esto nemaju direktan trgovinski uticaj, imaju veliki
cenovni uticaj.

Trendovi i nivoi konkurentnosti se menjaju, jer na njih utie jako mnogo faktora. Neki od tih
faktora su stalni (EU e uvek imati svoju agrarnu politiku, potroai e uvek traiti kvalitetnu
hranu...), ali neki su privremeni (nee uvek biti svetska kriza, niti je svaka godina suna...).
Zakonitosti koji formiraju trendove treba prouavati, a sve u cilju mogunosti da se oni
predvide na vreme i tako stekne znaajna konkurentska prednost. Poljoprivrednici Vojvodine
moraju imati stalne informacije o tome koliko se podie jabuka u Poljskoj i sa kojim sortama,
od koje godine Integralna proizvodnja postaje obavezna za izvoz u EU, da li rusko trite vie
trai crvenu ili zelenu jabuku i sline informacije. Meutim, oni moraju na osnovu tih
informacija i da prilagoavaju svoju proizvodnju novim trendovima i da donesu svoje line
strategije u ta da ulau, koje tehnologije su najprofitabilnije i sl.

I.1.

Trendovi u svetu i EU

Osnovni dugoroni trendovi koji karakteriu trenutni nivo razvoja poljoprivrede jesu: globalna
raspodela konkurentnosti, smanjenje ruralnog i poljoprivrednog stanovnitva, poveanje
produktivnosti u poljoprivredi i promena klime. Pored njih, dva dogaaja imaju i imae veliki
uticaj na poljoprivrednike u Vojvodini Svetska ekonomska kriza, ukljuujui i krizu u EU i
porast cena hrane u svetu. Dodatno, promena navika potroaa i njihova zabrinutost za
bezbednost hrane i potraga za kvalitetom u velikoj meri usmerava proizvoae da ispune
njihove zahteve.

Raspodela globalne konkurentnosti

Svet postaje sve vie globalan, trine i druge informacije su sve dostupnije, transport jeftiniji i
olakan, ne samo na kratkim, nego i dugim destinacijama, potroake navike se uniformiu jer
globalne kompanije nameu svoje proizvode u svim delovima sveta. Pojedinani trgovci i

12

velike trgovinske kompanije nisu vie lokalno vezani, ve svoje dobavljae i kupce pronalaze
irom sveta.
U ovakvom okruenju sve vie dolaze do izraaja stvarne konkurentske prednosti koje
odreene zemlje imaju u pojedinanim proizvodnjama (Turska proizvodi jeftin paradajz, Novi
Zeland ovije meso, Nemaka mleko i sl.). Ove prednosti ne moraju da budu vezane samo za
prirodne uslove gajenja (klima, zemljite, pristup vodi i sl.), nego i za ljudske, tradicionalne,
inovacijske ili bilo koje druge komparativne prednosti. Jednostavno, svaka zemlja ili region bi
trebalo da odgovore na pitanje gde je njihovo mesto u raspodeli globalne konkurentnosti u
proizvodnji hrane i koje su to proizvodnje u kojima mogu biti konkurentni na svetskom tritu.
Vojvodina ima dovoljan broj komparativnih prednosti u poljoprivrednoj proizvodnji, da bi
trebalo da pronae proizvodnje i proizvoae koji e i sutra biti znaajni igrai na svetskom
tritu. ak i ako to ne uspe, opet e se u Vojvodini proizvoditi hrana, jer postoje razlozi zato
se hrana proizvodi svuda u svetu i zato e se i u budunosti proizvoditi u Vojvodini. Meu
najznaajnijim su:

Pretpostavka da druge, konkurentnije, zemlje koje proizvode bolje odreen proizvode

su isto tako bolje i u drugim proizvodnjama, pa usled limitiranih resursa nisu u
mogunosti da proizvode sve. Holandija bi verovatno bolje proizvodila kukuruz ili
jabuke nego region Zapadnog Balkana, ali isto tako ona bolje proizvodi cvee, povre,
peurke i brojne druge proizvode, pa samim tim ostavlja prostor za druge zemlje da
proizvode druge kulture, iako nisu najkonkurentnije u tim proizvodnjama. Ovaj
koncept raspodele globalne konkurentnosti omoguava da se svaka zemlja bavi
nekim svojim proizvodnjama.
Velika proizvodnja za sopstvene potrebe, koja po pravilu ima drugaije kalkulacije od
poslovnih kalkulacija, jer ne ukljuuje sopstveni rad.
Manja oekivanja proizvoaa od onih u razvijenijim zemljama. Osnovna pretpostavka
je da proizvoai ostaju motivisani za poslovanje u okviru jednog sektora ukoliko su u
mogunosti da zarade makar prosene zarade od svog rada. Prosena zarada je
nekoliko puta vea u zapadnim zemljama, pa su samim tim i oekivanja
poljoprivrednika u tim zemljama vea. Dodatno, ukoliko je u zemlji prisutna visoka
stopa nezaposlenosti, kao to jeste sluaj u Srbiji, osnovna oekivanja su da se makar
ima posao koji donosi neku dobit, pa makar ona bila i prehrambena sigurnost.
Preferencija na lokalno trite i lokalne proizvode. Potroai u EU i drugim razvijenim
zemljama sve vie se brinu ne samo o zdravstvenoj ispravnosti hrane, nego i za svoju
okolinu. Oni ele i da konzumiranje hrane bude neto vie od zadovoljenja osnovnih
ivotnih potreba. U tom smislu, konzumiranje domae hrane je jedan od prvih na listi
prioriteta. Potroai sve vie biraju lokalna, a ne internacionalna jela. Isto tako, ti su
trendovi u porastu i na podruju Balkana, i bez sumnje, mnogi od potroaa u
Vojvodini imaju sklonosti ka domaoj hrani.
Trine nepravilnosti kao to je otean transport, carinske i necarinske barijere,
veliina trita, nedostatak trinih informacija i sl.

Konstantno smanjenje poljoprivrednog i ruralnog stanovnita praeno

poveanjem produktivnosti
U vreme pisanja ove studije, po prvi put u istoriji oveanstva vie ljudi ivi u gradu nego na
selu1 . Ovaj neumoljivi trend, koji je poeo osnivanjem prvog grada, nastavie se i u
budunosti. Pored brojnih socijalnih razloga, jedna od osnovnih pokretakih snaga
depopulacije ruralnih podruja jeste ekonomski razlog poveanja produktivnosti u

Ovo se po prvi put desilo 2008. godine. Izvor: FAO

13

poljoprivredi. Pre samo stotinak godina, jedan ovek bio je u stanju da proizvede hranu za
nekolicinu ljudi. Sa tehnologijom dostupnom danas, on je u stanju da proizvede za stotine
njih. Broj poljoprivrednog stanovnitva u svetu i EU je u znaajnom konstantnom padu, a
produktivnost i proizvodnja su u porastu. Ovako se stvaraju ekonomske pretpostavke da
ruralna podruja ne zahtevaju veliki broj ljudi da bi proizvodili hranu i zatose pokuava pronai
neka nova uloga za njih - da budu ne samo mesto odakle se dobijaju sirovine i gde se
proizvodi hrana, nego i mesta za uivanje, odmor, kulturu, ivot i rad. Razne zemlje
pokuavaju da na razliite naineruralna podruja uine konkurentnijim za ivot. Ovde se
istie koncept Evropske unije, koji karakteriu visoka javna ulaganja i participativni pristup.
Jasno je da je nerealno graditi budunost ruralnih podruja na raun produktivnosti u
poljoprivredi, tj. vraati se na stari model sela, gde dominira neproduktivna poljoprivreda.
elja da se uposli to vei broj ljudi na limitiranim zemljinim resursima esto nije ostvariva, jer
se produktivnost poveava sa poveanjem obima proizvodnje. Nain prevazilaenja ovoga
jeste orjentacija ka:
Kvalitetnoj visokovrednoj proizvodnji na malim zemljinim povrinama;
Dodavanju vrednosti proizvodima kroz preradu ili nekim drugim delatnostima koje ne
zahtevaju znaajne zemljine resurse.
Grafikon 1: Udeo poljoprivredne zaposlenosti u ukupnom
Grafikon 2: Udeo poljoprivredne zaposlenosti u ukupnom
zaposlenju (desno, procenti) i ukupna vrednost proizvodnje
zaposlenju (desno, procenti) i ukupna vrednost
odab anih proizvoda u USA (levo, u milionima USD)
proizvodnje odabranih proizvoda u EU (levo, u milionima
eura)

Izvor: UN FAO

Izvor: Eurostat

Promena klime
Postoje brojne rasprave o postojanju ili stepenu klimatskih promena koje se deavaju na
planeti. Meutim, sve vie postaje nebitno koliko su ovi fenomeni zaista prisutni i u kojoj meri,
jer se ve pokreu akcije za ublaavanje efekata klimatskih promena. Poljoprivreda je u njima
prva na udaru, jer proizvodnja hrane i poljoprivrednici mogu biti veoma pogoeni ovim
procesima, ali u isto vreme poljoprivreda je veliki zagaiva, pa samim tim i znaajno utie na
intenzitet procesa promene klime. S druge strane, ruralna podruja znaajno manje utiu na
globalno zagrevanje, ali su potencijalne posledice na njih ogromne.
Klima u Vojvodini je umereno kontinentalna i po pravilu vrlo povoljna za razvoj poljoprivredne
proizvodnje kontinentalnog pojasa, na koju su proizvoai naviknuti. Meutim, na osnovu
istraivanja2 koje je sprovedeno u Vojvodini, u 2040. godini moe da se oekuje porast srednje
2

Lali, B., Mihailovi, D.T., Podraanin, Z, Budue stanje klime u Vojvodini i oekivani uticaj na ratarsku proizvodnju,
Ratar. Povrt. / Field Veg. Crop Res. 48 (2011) 403-418

14

godinje temperature vazduha od 1,1C do 1,5C, dok u 2080. godine moe da se oekuje porast
od 2,3C do 2,6C u odnosu na referentni period (1985 2005). Takoe se oekuje smanjenje
broja mraznih dana, a poveanje broja letnjih i tropskih dana. Bitno obeleje termikog reima
u Vojvodini u narednim decenijama bi trebalo da bude i znaajno produenje perioda izmeu
poslednjeg prolenog i prvog jesenjeg mraza, to bi moglo da ima znaajan uticaj na rokove
setve i dinamiku radova u polju. Kada se radi o dinamici vegetacije, prema svim modelima,
moe da se oekuje znaajan porast suma aktivnih temperatura vazduha iznad 10C (8-22% u
2040. i 23-42% u 2080.), to e znaajno ubrzati vegetaciju svih gajenih biljaka, ali i korova i
tetoina. Kada je u pitanju padavinski reim, u poslednjih ezdesetak godina, moe da se
uoi smanjenje godinje koliine padavina. Da li je to razlog za zabrinutost ili malo znaajan
faktor i kakvi rizici mogu da nastanu? Pored oekivanih klimatskih promena koje teku relativno
sporo postoji jo jedan izraen trend, a to je pojava klimatskih ekstrema.
Zbog poveanih temperatura, rast useva moe da se ubrza. Plodnost zemljita je ugroena
usled erozije koju izaziva dugaak period sue, i promena u strukturi zemljita zbog poveane
stope evapotranspiracije i iznenadnih i velikih padavina. Tu je i povean rizik od bolesti i
tetoina, jer postoji opasnost da e invazivne vrste biljaka, insekata i ivotinja stii u region,
kreui se ka severu. Ovo donosi rizik uvoenja novih tetoina u poljoprivrednim oblastima,
a to bi zahtevalo poveanu primenu pesticida. Kod gajenja ivotinja, porast temperature, u
kombinaciji sa naglim padovima temperature, kao i vremenskim ekstremima, moe da
dovede do toplotnog stresa kod ivotinja, to utie na proizvodnju mleka i mesa.
Istovremeno, ivotinje postaju osetljivije na tradicionalne bolesti. Pored toga, oekuje se da
e na irem podruju evropskog kontinenta biti povean rizik od pojava novih bolesti, i novih
vektora. Pojave kako tradicionalnih, tako i novih stonih bolesti su ee i pogoravaju
efekte koje klimatske promene imaju na opseg i brojnost vektora prenosa i na sposobnost
patogena da preive u okruenju, na unitavanje stanita i nestanak prirodnih predatora.
Drugi faktor od velikog znaaja je poveana mobilnost ljudi i stoke u globalizovanom svetu.
Efekti klimatskih promena primeeni su na globalnom nivou i teko ih je posmatrati na nivou
drave ili regiona. Samim tim i doprinos Vojvodine globalnim klimatskim promenama se moe
smatrati marginalnim, ali smanjenje upotrebe fosilnih goriva u zemlji moe da pomogne da se
umanji efekat staklene bate na lokalnom i regionalnom nivou. To bi zahtevalo tehnoloke i
promene na drutvenom planu i to u vidu poveanog korienja obnovljivih izvora energije i
podizanja svesti o tetnim posledicama loih praksi. Poljoprivredni sektor bi mogao da
doprinese pozitivnim promenama kroz poveanje upotrebe obnovljivih izvora energije,
smanjenje upotrebe ubriva i smanjenje proizvodnje gasova kao to su metan i azotni oksid, i
to primenom dobre poljoprivredne prakse, kao to su prikupljanje stajnjaka ili ubacivanja
stajnjaka u zemlju, umesto rasprivanja u vazduhu nad zemljitem.
Mere adaptacije koje bi mogle da budu korisne u pripremi za predviene klimatske promene
obuhvataju sledee:

Prilagoavanje kalendara radova u polju izmenjenim klimatskim uslovima;

Razvoj novih sorti i hibrida tolerantnih na suu;
Poboljanje navodnjavanja, odvodnjavanja i sistema za odbranu od poplava, naroito
kada su u pitanju usevi osetljivi na nedostatak vode;
Prilagoavanje etvenih datuma i kalendara poljskih radova novim klimatskim
uslovima;
Smanjenje uea jarih useva i poveanje uea ozimih useva;
Izgradnja novih i poboljanje postojeih regulacija sliva;
Primena "zelenih" ubriva i promene u maliranju;
Zabrana loe poljoprivredne prakse, kao to su uklanjanje i paljenje strnjike i
humusnog sloja, i prakse dubokog oranja ime se smanjuje zadravanje vode;

15

Unapreenje strukture zemljita u cilju poveanja kapaciteta za skladitenje vode i

zatite zemljita od erozije;
Izgradnja i obnova prirodne vegetacije oko poljoprivrednih oblasti i spreavanje
erozije zemljita kako bi se omoguilo prirodno opraivanje i prirodna kontrola
tetnika;
Promene u korienju mineralnih ubriva i hemijskih zatitnih sredstava.

Sve budue investicije i mere mogu biti sagledane na osnovu dodatnog kriterijuma: koliko
doprinose i dodatno pomau u stvaranju uslova za zatitu useva, poboljanje prakse i
stvaranje uslova za veu otpornost na klimatske ekstreme.

Svetska ekonomska kriza

Milijardi dolara

Dok razliite zemlje i regioni belee rast i pad ekonomskih indikatora, dotle, po pravilu, ceo
svet belei kontinuirani rast, jer je uvek vie rasta nego smanjenja novostvorenog bogatstva.
Meutim, krajem 2008. godine kulminirala je ekonomska kriza koja u kontinuitetu traje ve
etvrtu godinu, i za koju se ne zna kada, ni kako e se zavriti. Kriza je prvo zahvatila finansijski,
a zatim i realni sektor. Posledice su se umanjivale kroz poveanje novane mase i zaduivanje
koje je na kraju rezultiralo velikim dravnim deficitima i krizom Eura. Pored pokuaja raznih
vlada da intervencijama na finansijskom i realnom tritu umanje posledice krize, to,za sada,
belei samo delimian uspeh. Osnovne posledice na globalnom nivou su: veliki pad vrednosti
berze, nedostatak kapitala i smanjena ulaganja, otputanja radnika, pad cena nekretnina, pad
potronje, pad trgovine i sl. Pad trgovine poljoprivrednim proizvodima bio je najdramatiniji
tokom 2009. godine, nakon koje poinje da belei blagi oporavak.
3,000
2,500
Grafikon 3: Ukupna trgovina
poljoprivrednim proizvodima u
svetu u periodu od 2005. 2011.
godine

2,000
1,500
1,000

Izvor: UN Comtrade

500

0
2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

Poetkom 2011. godine kriza ulazi u svoju drugu fazu koja se karakterie pre svega krizom
javnih finansija, smanjivanjem kreditnih rejtinga pojedinih zemalja, poskupljenjem kapitala i
sveopte nesigurnosti u budui monetarni sistem, naroito u EU. Srbija nikako nije imuna na
ove procese - naprotiv, ona je ve pogoena sa poveanjem duga i budetskog deficita. Kao
posledica ovih procesa dolazi do smanjenja priliva kapitala i investicija u Srbiju. Godina 2012.
zavrava se sa negativnim rastom GDP, visokom inflacijom, znaajnim budetskim deficitom,
krizom javnih finansija i jednom od najveih stopa nezaposlenosti u Evropi.
Poljoprivreda je specifina grana privrede koju karakterie velika duina proizvodnog ciklusa i
znaajan uticaj vremenskih prilika na proizvodnju, to u velikoj meri oteava merenje uticaja
pojedinih faktora na proizvodnju i trini lanac, naroito u kratkom vremenskom periodu.
Prilikom istraivanja krize koja ima globalne razmere, teko je razgraniiti ta je globalni uticaj,
ta regionalni, a ta je specifino domai uticaj. Takoe je oteano i odreivanje efekata krize
u jednom odreenom sektoru, jer se javlja problem merenja meusektorskog uticaja. Na
primer: da li je smanjenje kreditne aktivnosti posledica nezainteresovanosti poljoprivrednika
za uzimanje kredita ili nespremnosti banaka da ih obezbede.

16

Ekonomska kriza utie na poljoprivredu Vojvodine na dva osnovna naina:

Smanjena tranja - smanjeni prihodi na domaem i glavnim izvoznim tritima imaju za

posledicu smanjenje tranje, smanjena tranja vodi smanjenju proizvodnje i veoj
nezaposlenosti, deo tranje nestaje, a deo se okree drugaijim proizvodima;
Smanjenje investicija - privredne subjekte sa slabim obezbeenjem koju uglavnom
posluju sa gotovinom, kao to su uvoznici, banke smatraju sve rizinijima, kupci na
domaem i stranim tritima ne mogu vie da odravaju isti nivo kupovine, strane
banke se povlae iz Centralne i Istone Evrope, ime se smanjuje obim finansiranja
koji stoji na raspolaganju proizvoaima.

Ovakvo okruenje sigurno nije najpodesnije za razvoj poljoprivrede i prerade, ali kreatori
politike, zajedno sa ostalim zainteresovanim, bi trebalo da stalno istrauju najbolje politike u
ovakvoj situaciji. Model zasnovan na velikom ulaganju drave kroz subvencijeve je postao
upitan u mnogim zemljama u razvoju, ali i OECD zemljama. Tako je i po prvi put usvojen
predlog da se nominalno EU budet ne poveava u periodu od 2014. do 2020. godine, to
znai njegovo realno smanjenje. Upravo zato sve zemlje vre detaljne analize efekata
pojedinih mera sa ciljem racionalizacije plaanja u poljoprivredi. Srbija bi trebalo da uradi isto.
Kao direktna ili indirektna posledica Svetske ekonomske krize javili su se neki drugi dogaaji u
svetu koji imaju ili mogu imati uticaja na poljoprivredu Vojvodine, kao to su:

Promene u EU u pravcu vee centralizacije odluivanja i smanjenja interesa pojedinih

zemalja za proirenjem Evropske unije;
Poveanje nepoverenja u Euro i u ostale jedinstvene politike EU;
Sve vee zatvaranje ekonomija zemalja sveta i neuspeh da se postigne dogovor u
okviru DOHA runde pregovora.

Poljoprivrednici i kreatori politike u Srbiji i Vojvodini mogu oekivati nastavak izazovnih

vremena, na koje nemaju ba nikakav uticaj, a koje u velikoj meri utiu na ekonomiju i
poljoprivredu Vojvodine.

Varijacije i porast cene hrane

Verovatno najbolje to se desilo poljoprivrednicima Vojvodine poslednjih godina jeste
poveanje cena hrane, na koju Vojvodina ba nikako nije uticala. Ova velika promena je u
mnogome definisala trgovinu, prehrambenu sigurnost i prihod poljoprivrednika. Dodatno je
donela jedno novo razmiljanje o vanosti poljoprivrede.
Cene itarica i uljarica krajem 2007. i 2008. godine dostiu maksimum u proteklih nekoliko
decenija. Posle sniavanja za treinu vrednosti u 2009. godini, dostiu svoj novi istorijski
maksimum poetkom 2011. godine i na tom nivou, sa manjim oscilacijama, ostaju do danas.
Tako je UN indeks cena hrane u 2011. godini u proseku iznosio 228 poena, to je najvea
veliina otkad ovo telo Ujedinjenih Nacija prati meunarodne cene hrane - od 1990. godine.
Cene mesa, voa i povra su praene veim oscilacijama, ali se generalno nalaze u gornjim
granicama. Cena mleka, posle niskog nivoa iz 2008. godine izazvanog smanjenom potronjom
usled krize i velikom proizvodnjom, se u potpunosti vratila na prethodni nivo.

17

Grafikon 4: FAO index cena itarica

Grafikon 5: FAO index po grupama proizvoda

290
270

370

2012

250

2010

230

320
eer
270

210

2011
2008

190

Ulja

220
170

170

Meso

2009

150

itarice

Mleni
proizvodi

120
Nov Dec Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul Avg Sep Okt Nov

130
Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul Avg Sep Okt Nov Dec

Izvor: FAO

2011

2012

Izvor: FAO

Kada se oekivalo blago sniavanje cena tokom 2012. godine, delove sveta u kojima se
proizvodi veliki deo itarica (SAD, i deo Evrope) zadesila je sua, koja je cene hrane (naroito
kukuruza i uljarica) dodatno podigla za oko 30%.
Sua je sigurno jedan od kratkoronih razloga poveanja cena tokom 2012. godine, dok
najvanije razloge za dugorono poveanje cena hrane treba traiti u: rastu cene goriva i
ubriva, porastu potronje itarica i uljarica za proizvodnju biodizela i etanola, poveanoj
potronji u Kini i Indiji, nekoliko ne ba sjajnih proizvodnih godina u nizu u periodu pre 2008.
godine. Posledice poveanja cene hrane su bile najtee za siromane zemlje, koje u
prehrambenoj sigurnosti u potpunosti zavise od uvoza itarica, bilo direktno ili kroz
donatorske programe. U Vojvodini porast cena hrane je pre svega uticao na:

Stanovnitvo - koje je moralo da izdvaja vea sredstva za hranu;

Komercijalne poljoprivrednike - koji su ostvarivali znaajno vee profite;
Cenu zemljita - koja je viestruko porasla u periodu od poveanja cena hrane;
Izvoz poljoprivrednih proizvoda - koji se poveao, naroito u vrednosti;
Poloaj poljoprivrede - koja je postala jo vea ansa nego to je to bila pre;
Ubrzavanje procesa definisanja komercijalnih i nekomercijalnih poljoprivrednika.

Koliko su ovi skokovi cena dugoroni trend, a koliko kratkoroni splet okolnosti, kako e
trite reagovati na podsticaje visokih cena, koliko brzo i na kojem nivou e se cene vraati u
prvobitno stanje i sl. - jesu pitanja kojima se bave brojni teoretiari, ali i uesnici na tritu.
Ipak, nema dileme da e cene poeti da se polako sputaju, ali i da nee dostii svoje vrednosti
od pre poetka rasta. Ovo e se pre svega deavati jer su mnogi proizvoai i potroai
reagovali na podsticaje, a trite ovih kultura ima dovoljno konkurencije. Najvaniji procesi,
podsticaji i trina reakcija koji e uticati na stabilizaciju cena su: (1) poveanje povrina pod
deficitarnim kulturama, kao posledica reagovanja na podsticaj potencijalno visoke zarade; (2)
smanjenje potronje kao posledica reagovanja na podsticaj visoke cene; (3) sve vea
otvorenost trita usled pritiska od strane potroaa; (4) sve vea otvorenost prema
prihvatanju GM proizvoda i drugih novih tehnologija, kako u proizvodnji hrane, tako i energije;
(5) splanjavanje prie o bioenergiji kao moguem reenju za energetski problem i problem
zatite ivotne sredine; (6) kampanje i pritisak potroaa i preraivaa na donosioce odluka
da menjaju legislativu vezanu za agrarnu i energetsku politiku.
Ipak, ova dva istorijska porasta cene hrane - 2007/2008. i 2010/2011. godine, treba da budu
jasan signal kreatorima politike da ovakvo okruenje zahteva jo vee napore i kapacitete u
pronalaenju adekvatnih odgovora koji bi omoguili iskoriavanje ansi ili umanjenja
posledica varijabilnosti cena. Kreatori agrarne i trgovinske politike u Srbiji i Vojvodini moraju
da budu deo ovih procesa, i da prilagode svoju politiku ovim promenama okruenja, naroito

18

imajui u vidu da je trite u Srbiji malo i zatvoreno i da reakcije na ove podsticaje poveanja i
sniavanja cena mogu da budu jo izraenije nego na globalnom nivou.

Promene navika potroaa

Proizvoai u Vojvodini, ba kao i svi drugi proizvoai koji se ele baviti proizvodnjom
poljoprivrednih proizvoda, moraju da se prilagodei ponaanju potroaa koje se stalno menja.
Neke od osnovnih promena jesu:

Potroa je sve vie zabrinut za zdravstvenu bezbednost hrane. Naroito mlai,

obrazovani, sa viim prihodima, urbani potroai i ene su vie zainteresovani za
zdravstvenu dimenziju i kvalitet hrane. Poverenje u zdravstvenu bezbednost se
uspostavlja dugoronim poznavanjem proizvoaa ili posedovanjem odreenog
standarda. Standardi su odgovor na rastue potrebe poverenja potroaa u sigurnost
hrane. Vanost standarda na meunarodnom tritu hrane je znaajna i neprekidno
raste. Zato kreatori politike u Srbiji i Vojvodini moraju shvatiti ove promene i
omoguiti proizvoaima da imaju mogunost da sertifikuju svoje proizvode, pri emu
nije dovoljno samo doneti zakon, ve i obezbediti sve institucionalne pretpostavke da
se promene dese.
Primetna je sve vea diferencijacija potroaa na one koji kupuju ili najskuplje ili
najjeftinije. U dananje vreme, potroa u EU ne razmilja kao to je to inio pre deset
godina. Ranije bi se u cenovnom rasponu odreenog proizvoda od 0,2 do 2 eura,
odluivao za kupovinu onog od 1 eura. On e danas kupiti ili najjeftiniji ili najskuplji
proizvod. tavie, ee se odluuje za proizvod od 2 eura, koji mu ne garantuje samo
zadovoljenje metabolikih potreba (da nije gladan), nego i zdravstvenih (da doprinosi
njegovom zdravlju), socijalnih (da je proizveden lokalno, da pomae malim
proizvoaima, da smanjuje zagaenje...), ali i hedonistikih (''kupujem samo
najskuplje''). Proizvoai koji ele da budu prisutni na tritu moraju biti cenovno
konkurentni ili konkurentni kvalitetom. Cenovna konkurentnost se preputa velikim
proizvoaima, bilo onim u EU ili van nje, i njima se konstantno smanjuje podrka
(carinska ili direktna). S druge strane, kvalitet, koji je dokazan geografskom,
ekolokom ili nekom drugom oznakom u potpunosti je u trendu, kako kod onih koji
pruaju podrku, tako i kod onih koji kupuju proizvode.
Promena odnosa prema kvalitetu, kako potroaa tako i proizvoaa, jedan je od
centralnih trendova modernog trita prehrambenim proizvodima. Dok se
bezbednost proizvoda podrazumeva, specifine karakteristike, poput ukusa, porekla
ili proizvodnog procesa, dolaze u fokus i postaju esto mnogo znaajnije nego cena u
procesu donoenja odluke o kupovini. Kvalitet ne znai samo unutranje svojstvo
proizvoda izgled, ukus, hranljivost, ve i proces proizvodnje, organska, fer trgovina
itd. ili poreklo. I ne samo to. Potroa eli proizvod koji je zdraviji, zeleniji, koji je
putovao krae od proizvodne do prodajne take, koji je sve, jedinstven i koji
odgovara njegovom/njenom vrednosnom i ideolokom sistemu. Potronja hrane
postaje gest line politike i ideologije, kojom govorimo o naem stilu ivota.
Potroa manje vremena provodi u pripremi hrane i proizvodi koje kupuje su zato
drugaiji. Razlog za to nalazi se u potpuno razliitom nainu razmiljanja dananjeg
potroaa, u odnosu na onog od pre nekoliko decenija, ali i u razliitom pristupu
tritu i marketingu. Na primer, promenom stila ivota i tradicionalnih uloga u
porodici, promenom obrazaca potronje hrane, drastinog smanjenja vremena
pripremanja hrane i distributivnih kanala i mesta prodaje, dananji kupac ima nove
karakteristike i pristupa mu se na inovativan nain. Obroci su postali neformalni,
individualni i manje predvidljivi, sa smanjenim vremenom konzumiranja i pripremanja
hrane. Sa druge strane, transfer prodaje iz malih prodavnica ka hipermarketima

19

napravio je veliku promenu, na EU tritu pojavi se preko 20 hiljada prehrambenih

artikala svake godine (prosean broj artikala viestruko je uvean, sa 550 tokom 50-ih,
na preko 25 hiljada u velikim supermarketima koje nalazimo danas). Ovo svedoi o
otrini konkurencije za svaki proizvod. Vrednost prehrambene industrije je narasla na
800 milijardi evra, ona zapoljava preko 4 miliona ljudi u EU, dok su, sa druge strane,
cene na istorijskom minimumu kad je u pitanju udeo trokova hrane u ukupnom
prihodu domainstva u evropskim domainstvima u proseku oko 15% odlazi na
hranu, dok je u Srbiji to blizu polovine. Danas prosean potroa provede 6 minuta u
pripremi hrane, dok mu je pre pedeset godina za to trebalo dva i po sata, isto koliko je
i 1965. godine troio vremena na konzumiranje hrane, dok je danas to sat i petnaest
minuta.

I.2. Trendovi u regionu

Sve zemlje regiona donele su odluku da transformiu privredu iz socijalistikog sistema SFRJ u
kapitalistiki po Zapadnom modelu, to je podrazumevalo i brojne strukturne i zakonodavne
reforme. Dodatno se paralelno obavljao jo jedan proces prilagoavanja EU. Poljoprivreda je
bila deo ovih procesa. Privatizacija kombinata i preraivakih kapaciteta, izgradnja trita
poljoprivrednih kredita zasnovana na privatnim bankama, privatizacija poljoprivrednog
zemljita, izgradnja robnih berzi i trita, razvoj servisa zasnovanih na privatnim inicijativama,
razvoj trinog preduzetnitva i mentaliteta vezanih uz to, izgradnja institucija podrke po EU
modelu, kao to su institucije za akreditaciju, plaanje, registraciju, obeleavanje i sl. su samo
od nekih izazova pred kojima su se nali kreatori agrarne i ekonomske politike u regionu.
Neke zemlje su bile bre i efikasnije u odreenim prilagoavanjima i reformama, dok druge
sporije; ipak, generalni zakljuak je da su mnoge tranzicione reforme uraene na pola. Neke iz
razloga jer jo uvek traju i potrebno je dodatno vreme za zavretak, neke jer se nikada nee
zavriti, a druge usled nepostojanja spremnosti da se ide do kraja u potpunom preputanju
trinim zakonitostima.
Kako god, proces EU integracija, kojem sve zemlje regiona tee, ini da je cilj reformi zacrtan
da se postane deo Zajednike agrarne politike EU. Ovaj put je teak i karakteriu ga velika
ulaganja, ali donosi i brojne koristi, ne samo potroaima, nego i poljoprivrednicima.
Poljoprivredi i poljoprivrednicima je najtee na putu ulaska u EU, ali oni najvie profitiraju po
prikljuenju EU3. Nema nikakvog razloga da u sluaju zemalja regiona Zapadnog Balkana bude
drugaije, naroito imajui u vidu da je CAP politika zasnovana na principima jedinstvenog
trita, finansijske solidarnosti i prvenstva unije, a to je politika koja je, pokazalo se, vrlo
otvorena i dobra prema novim lanicama. Takoe, poljoprivreda regiona ima potencijala da
doprinosi CAP-u, ne toliko proizvedenim koliinama, nego kvalitetom i raznovrsnom ponudom.

Poveanje prinosa i prilagoavanje proizvodnje

Koliko god su ratna dejstva unazadila privredu i poljoprivredu u regionu Zapadnog Balkana, i
ma koliko se startovalo sa niskom osnovom, nesporno je da je dolo do znaajnog
unapreenja prinosa kod gotovo svih proizvodnji. Slino drugim novim zemljama lanicama
EU, u zemljama Zapadnog Balkana se poslednjih desetak godina deava tiha agrarna
revolucija koja je uinila da, za samo neto vie od dvadesetak godina od ukidanja zemljinog
maksimuma4 od deset hektara, postoje na desetine hiljada poljoprivrednika (preteno u
Vojvodini, Slavoniji, Pomoravlju) koji obrauju preko 200 hektara, ili na stotine njih koji
obrauju preko 1.000 hektara. Oni su do zemlje doli kroz privatizaciju kombinata, kupovinu ili
3 O tome svedoe podaci o smanjenju broja poljoprivrednika u zemljama u procesu ulaska u EU i prikljuenju CAPu, ali i poveanje prihoda po ulasku u EU.
4

U SFRJ postojala je zakonska odredba da jedan poljoprivrednik ne moe posedovati vie od 10 hektara.

20

rentiranje zemljita od svojih komija. Tri bitne stvari su najznaajnije uticale da se ova
revolucija deava. Prvo, otvaranje granica i omoguavanje pristupa stranim inputima,
tehnologijama i mehanizaciji. Drugo, privatizacija kombinata i putanje na trite dravnog
zemljita. Trea je razvoj trita kredita.
U pogledu proizvodnje dogaaju se procesi prilagoavanja - odreene proizvodnje se
poveavaju, a druge smanjuju. Osnovni stimulansi ovih promena u proizvodnji jesu: (1)
liberalizacija domaih carina koja je omoguila poveanu konkurenciju u robama i olakan
pristup novim tehnologijama; (2) dobijanje preferencijalnog pristupa tritu EU i drugim
tritima (3) razvoj trita zasnovanog na privatnoj inicijativi; (4) prilagoavanje trinim
zakonitostima; (5) promene u nainima prodaje otvaranje supermarketa, veletrnica, robnih
berzi...

Prosean udeo u svetskoj proizvodnji

25%

Grafikon 6: Prosena
poljoprivredna proizvodnja u
odabranim zemljama
(rast u svetu = 0, 2006. - 2010.)

Srbija
20%

NZ
EU

15%

Vojvodina
CEFTA
BiH

10%

Hrvatska
5%

0%
-5%
-5%

-4%

-3%

-2%

-1%

0%

1%

2%

Izvor: FAO
Vojvodina belei najvei rast
poljoprivredne
proizvodnje
proizvoda obuhvaenih analizom,
od oko 0,5% godinje. Najvei
proseni
pad
poljoprivredne
proizvodnje u odnosu na svet u
regionu ostvarila je Hrvatska, 4,1%.

Prosena stopa rasta u odnosu na svet

100%

70%

Grafikon 7: Struktura
poljoprivredne proizvodnje u
odabranim zemljama (prosek za
period 2006. - 2010.)

60%

Izvor: FAO

50%

U strukturi poljoprivrede Vojvodine,

dominira proizvodnja itarica i
industrijskog bilja.

90%
80%

40%
30%
20%
10%
0%
Vojvodina
itarice

Srbija
Voe

CEFTA
Povre

NZ
Mleko i meso

EU

Svet

Industrijsko bilje

Najvee udele u strukturi posmatrane poljoprivredne proizvodnje u Vojvodini imaju itarice i

industrijsko bilje sa 51% i 36,5%, respektivno. Proizvodnja voa i povra u poljoprivredi
Vojvodine uestvuje sa neto manje od 7%, dok je prosena zastupljenost stoarske
proizvodnje 5,4%. Sa poveanjem stepena razvoja zemlje, raste udeo proizvodnje proizvoda
ivotinjskog porekla, a smanjuje se udeo itarica, slino strukturi poljoprivredne proizvodnje u
EU. U odnosu na druge posmatrane regione. Vojvodina ima znaajnu proizvodnju
industrijskog bilja. Pad proizvodnje industrijskog bilja najizraeniji je kod novih zemalja lanica
EU, u proseku oko 5,6% godinje u odnosu na svet.

21

Grafikon 8: Uporedba prosenih proizvodnji po

sektorima u 2003-2007 i 2007-2010 u Hrvatskoj, BiH, Srbiji
i NMS u milionima tona

Grafikon 9: Uporedba ukupnih prosenih proizvodnji u

2003-2007 i 2007-2010 u Hrvatskoj, BiH, Srbiji i NMS u
milionima tona

9
2000-2003

2000-2003
2007-2010

2007-2010

Trend

14

140%
128.0%

12

120%

115.8%

10

97.5%100%

80%

60%

40%

20%

90.7%

2
1

Cereals

Fruits

NMS

Serbia

Croatia

BiH

NMS

Serbia

Croatia

BiH

NMS

Serbia

Croatia

BiH

Vegetables

0%
BiH

Croatia

Serbia

NMS

Izvor: FAO

Izvor: FAO

U posmatranom periodu najvie je napredovao sektor

itarica, osim u BiH gde najvei rast proizvodnje belei
sektor voa

Iako Srbija belei najvei nominalni rast poljoprivredne

proizvodnje, u odnosu na period 2000.-2003. god. najvie
je porasla proizvodnja u BiH.

Period posle 2006. godine karakteriu pozitivni trendovi u proizvodnji i trgovini voem u svetu,
naroito jabukom, malinom, trenjom i ljivom i periodino ostalim kotiavim voem
(breskvom, nektarinom i kajsijom). Od zemalja u regionu, najvei rast u ukupnoj proizvodnji
voa u odnosu na svet belee NZ (+4,5), BiH (+3,3%) i Hrvatska (+2,6%). Srbija, sa druge
strane, ima negativnu stopu rasta proizvodnje voa od (-4,2%) u odnosu na svet. Ovaj pad je
rezultat pre svega pada proizvodnje ljiva, kruaka i vianja u odnosu na svet. EU ima pad od
4,61% u odnosu na svet. Vojvodina je u neto boljoj poziciji u odnosu na prosek Srbije i belei
pad proizvodnje voa manji od 1% u odnosu na svet. Od pojedinanih vonih vrsta, u Vojvodini
u odnosu na svet, najvei pad je zabeleen kod breskve.
Znaajno zaostajanje za zemljama EU u proizvodnji povra, naroito nekvarljivog i onog
pripremljenog za prodaju u supermarketu (kontinuitet u isporuci, upakovano, ujednaeno).
Pored proizvodnje svinjskog mesa, povre je sektor koji ima najvie problema da zadri
postojeu proizvodnju u periodu pred pristupanje EU. Kod povra je situacija komplikovanija
usled velikog broja razliitih tipova povra, ali i jednostavnija, jer gotovo sve vrste imaju isto
pravilo - da se uvoz deava usled nemogunosti uvanja povra (kod teko kvarljivog povra)
ili u vremenu kada nema proizvodnje (kod lako kvarljivog).
Mlekarski sektor u regionu je koliko-toliko zadrao proizvodnju, ali na raun smanjenja broja
mlenih krava i smanjenja broja farmera5. U svim zemljama regiona dolo je do znaajnog
poveanja produktivnosti6 i unapreenja prerade. Ipak, i pored toga zemlje regiona (izuzev
Hrvatske) imaju izuzetno malu prosenu veliinu mlenih farmi, visok procenat udela mleka
koje se otkupljuje kroz mlekare, nizak procenat ekstra i I klase mleka, i veliki broj malih
mlekara.
Poveanje povrina i proizvodnje kukuruza usled dobre cene i poveanja prinosa. U
podrujima koji imaju velike zemljine parcele, ali i na velikim i malim stoarskim gazdinstvima
od 2008. godine, konstantno se poveavaju povrine po kukuruzom. Relativno mala
5 Tako je U Hrvatskoj 2004. godine mleko otkupljivano od 54 hiljade proizvaa, a 2011. godine od 14 hiljada uz
poveanje ekstra klase mleka na 97%. U Srbiji je u periodu 2000. 2009. godina smanjen broj krava za 28,5 % ali je
proizvodnja ostala konstantna.
6 U najmanju ruku za procenat smanjenja broja grla uz zadravanje proizvodnje

22

zahtevnost za tehnologijom i dobra cena od 2007. godine znaajno su poveali proizvodnju

kukuruza.
Stagnacija ili pad proizvodnje penice u poreenju sa ostalim kulturama. U ovoj proizvodnji je
najsporije poveanje prinosa i ulazak novih tehnologija, jer se njeno sejanje vezuje uz potrebe
za plodoredom, unapreenjem zemljita, prehrambenom sigurnou, a sve manje uz dobru
zaradu.
Vojvodina i Srbija nastavljaju da dominiraju rastom proizvodnje industrijskog bilja, sa
prosenom stopom rasta od 2% godinje u odnosu na svet. U Vojvodini, u proseku, najvie
raste proizvodnja soje. Loije trendove u proizvodnji industrijskog bilja u odnosu na svet
belee sve posmatrane zemlje, naroito BiH, sa negativnom stopom rasta u odnosu na svet,
od skoro 10%. Hrvatska belei pad proizvodnje industrijskog bilja od oko 6% u odnosu na svet i
to, pre svega, zbog smanjenja proizvodnje eerne repe. Od posmatranih grupa zemalja,
najvei pad proizvodnje industrijskog bilja desio se kod NZ - 5,6% , dok je pad na nivou EU 2%,
a kod CEFTA zemalja 1,23% u odnosu na svet.

Unapreenje trgovine u regionu

Kao potpisnica GATT-a, biva SFRJ je imala visoku uvoznu carinu na poljoprivredne proizvode,
pa je jedan od prvih zadataka prilagoavanja na trinu ekonomiju bilo pospeivanje
slobodnijeg protoka robom. Kada sama zemlja nije bila spremna da otvara svoje granice, tada
je EU podsticala te procese. Tako su zemlje Zapadnog Balkana zapoele proces liberalizacije u
okviru: (1) Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju sa zemljama EU; (2) prvo bilateralnih, a
zatim CEFTA ugovora sa zemljama regiona; (3) sporazuma u okviru STO; (4) brojnih
bilateralnih sporazuma.
50%

NZ

Grafikon 10: Prosean izvoz

poljoprivrednih proizvoda u
odabranim zemljama
(rast u svetu = 0, 2006. - 2010.)

EU

Izvor: UN Comtrade

CEFTA

Najvei rast poljoprivrednog izvoza

obuhvaenog analizom belei Bosna i
Hercegovina, 9.5%. Izvoz Srbije raste
bre od sveta za 4.3%, dok EU raste
sporije, odnosno belei pad izvoza
od-6%.

Prosean udeo u svetskom izvozu

Srbija
40%
30%
20%
Hrvatsk
a
10%
0%
-10%
-10%

-5%

0%

5%

10%

15%

Prosena stopa rasta u odnosu na svet

23

100%

70%

Grafikon 11: Struktura izvoza

poljoprivrednih proizvoda u
odabranim zemljama (prosek za
period 2006. - 2010.)

60%

Izvor: UN comtrade

50%

U strukturi izvoza Srbije, apsolutno

dominira izvoz itarica.

90%
80%

40%
30%
20%
10%
0%
Srbija
itarice

CEFTA
Voe

Povre

NZ
Mleko i meso

EU

Svet

Industrijsko bilje

Uvoz i izvoz se nikada ne mogu posmatrati odvojeno, jer uvozni proizvodi su esto input za
proizvodnju izvoznih proizvoda. Zbog toga, poveanje uvoza, esto neminovno vodi i
poveanju izvoza. U sluaju zemalja Zapadnog Balkana, oigledno je da su procesi
liberalizacije uticali da se povea trgovina poljoprivrednim proizvodima.
Ako uporedimo te rezultate sa konkurentima, videemo da:

Rast trgovine poljoprivrednim proizvodima u CEFTA zemljama je sporiji nego rast koji
su ostvarivale NZ u periodu pred pristupanje EU, koji je iznosio 18 % godinje na strani
uvoza i 20,2 % na strani izvoza u periodu od2000. do 2004. godine.
Ukupan izvoz svih poljoprivrednih proizvoda zemalja Zapadnog Balkana, kao i izvoz po
jedinici povrine znaajno zaostaje za zemljama EU. Tako stare zemlje lanice proseno
po zemlji u periodu od 2005.-2009. izvoze preko 25 milijardi dolara ili po hektaru preko
6 hiljada USD/ha, NZ proseno izvoze preko 3 milijarde ukupno ili 2.600 USD po
hektaru, dok zemlje Zapadnog Balkana izvoze znaajno manje (BiH: ukupno 0,23
milijarde USD ili 107,9 USD/ha, Srbija 1,55 milijardi USD, odnosno 301,6 USD/ha,
Hrvatska: 1,24 milijarde USD, 992,7 USD/ha).
Iako mali u obimu, najvei rast ukupnog izvoza poljoprivrednih proizvoda u periodu od
2005. do 2010 godine (svet = 0) belei BiH od 11,6 %, Srbija 11 %, Hrvatska 1,08 % i NZ
2,63 %.

Depopulacija ruralnih podruja

Nekoliko trendova obeleavaju dananjicu ruralnih podruja u regionu Zapadnog Balkana. Ne
samo da ih karakteriu danas, nego je pretpostavka da e to biti sluaj i u narednom periodu,
jer su ti trendovi karakteristini i za nove zemlje lanice EU. Intenzitet i brzina ovih procesa
zavisi, pre svega, od sposobnosti da se kreira povoljno privredno i socijalno okruenje. Neki
od trendova koji karakteriu ruralna podruja u Vojvodini i Srbiji jesu:
Smanjenje broja poljoprivrednika koje je uslovljeno ne samo emigracijom u grad i odlaskom u
druge sektore, i neprihvatanjem mladih da nastave posao svojih roditelja, ve i
nemogunou da se bude konkurentan na tritu sa postojeim nivoom i nainom
proizvodnje. Time se javlja i efekat poveanja starakih domainstava u ruralnim predelima.

24

70.0
60.0

58.8

Grafikon 12: Broj

proizvoaa koji
isporuuju mleko u
Hrvatskoj
(u hiljadama)

50.8
50.0

44.6

38.1

40.0

32.0
27.5

30.0

23.7

19.9

20.0

14.8

Izvor: Procena
Ministarstva
poljoprivrede
Hrvatske

10.0
0.0
2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

X/2011

Usled unapreenja tehnologije u proizvodnji hrane sve je manja potreba za radnom snagom u
poljoprivredi i sve vea diverzifikacija aktivnosti na poljoprivrednom gazdinstvu u pravcu
turizma, zanatstva i usluga.
Sve vea migracija za poslom u gradovima koja se javlja usled toga to: (1) napredniji delovi
ruralne zajednice naputaju seoske sredine zbog boljih socio-ekonomskih uslova u gradu; (2)
siromaniji slojevi primorani su da trae zaposlenje van poljoprivrede, zbog sve veeg pritiska
usled niskog prihoda u poljoprivredi na malom gazdinstvu.
Sve vea urbanizacija ruralnih predela i poveanje tranje uslunih poslova u ruralnim
podrujima koja zahteva specifina znanja ljudi koji ive u ruralnim podrujima.
Smanjenje poljoprivrednih povrina na raun izgradnje industrijskih i uslunih parkova.
Poljoprivredno gazdinstvo koje menja svoju ulogu, jer nije vie samo ono koje proizvodi
hranu, nego su potrebna sve ira i vea znanja o ekonomiji, marketingu, menadmentu ...
Pribliavanje i lanstvo u EU koje donosi nove izazove i mogunosti ruralnim zajednicama
usled postajanja jedinstvenog sistema regionalnog i ruralnog razvoja EU, koji se zasnivaju na
decentralizaciji, veem ueu civilnog drutva u donoenju odluka i poveanoj mogunosti za
korienje fondova.

Ulazak Hrvatske u EU
Ulazak Hrvatske u EU juna 2013. godine u velikoj meri e poremetiti trgovinske tokove meu
CEFTA zemljama, od kojih su najznaajnije sledee promene:

BiH nee moi da izvozi proizvode u Hrvatsku za koje nema ispunjene standarde
bezbednosti za izvoz u EU kao to su: mleko i mleni proizvodi, ive ivotinje, meso i
mesne preraevine, med i krompir. Poto je Hrvatska najvee izvozno trite za
proizvode Bosne i Hercegovine, ova promena e znaajno smanjiti izvoz BiH. Kao
posledica, ovi proizvodi e vriti pritisak na domau tranju i na ostale CEFTA zemlje.
Prvenstveno e biti veliki pritisak kod mleka gde e posledice biti da e se prvo sniziti
cena prema proizvoau, ime e se smanjiti prihodi proizvoaa, ali i postati
konkurentniji, pa e se, samim tim, otvoriti mogunost da se ovo mleko izveze jedino
gde moe - u ostale CEFTA zemlje.
Hrvatska e imati carine na izvoz na trite BiH, dok ih Srbija nee imati zahvaljujui
CEFTA sporazumu. Bosna i Hercegovina ima nula carinu za proizvode iz Srbije i
Hrvatske, dok ima visoku carinu za proizvode iz EU. To znai da Hrvatska i Srbija
nemaju ozbiljnu konkurenciju na tom tritu. Obe zemlje to obilato koriste, naroito
Hrvatska, kojoj izvoz poljoprivrednih proizvoda u BiH ini oko 30% ukupnog izvoza

25

(Srbija izvozi neto preko 18% od ukupnog izvoza poljoprivrednih proizvoda u BiH).
Sada e Hrvatska imati carine na izvoz proizvoda u BiH, dok ih Srbija nee imati.
Samim tim e Hrvatska imati manje konkurentne proizvode, a Srbija bolju trgovinsku
poziciju.
Srbija e imati nula carine prilikom izvoza u Hrvatsku svih proizvoda osim baby beef-a i
nee imati nikakva kvantitativna ogranienja osim kod izvoza baby beef-a, eera i
vina. Srbija nije izvozila vino, eer, a ni baby beef u Hrvatsku, jer su postojale visoke
carine na ove proizvode koje sada nee postojati ovo znai da se situacija za Srbiju
popravlja. Treba znati da Srbija i Hrvatska nisu u okviru CEFTA liberalizovale svoju
trgovinu poljoprivrednim proizvodima, jer na gotovo sve osetljive proizvode postoji
carina u oba pravca. Sada to nee biti sluaj, jer e Srbija imati nula carinu za izvoz
poljoprivrednih proizvoda u Hrvatsku, dok e Hrvatska imati carine koje Srbija ima
prema EU, a koje idu u pravcu liberalizacije, ali ne potpune. ta to znai: za najvei
broj proizvoda na koje sada Srbija prilikom izvoza u Hrvatsku treba da plaa carinu,
vie nee morati da to ini, dok e Hrvatska dobiti potpuno nova pravila koja
podrazumevaju da za neke proizvode za koje su do sada plaali carinu, sada vie to
nee morati (mali broj njih) ili za neke proizvode za koje do sada nisu plaali carinu,
lanstvom Hrvatske u EU e morati ili e ona biti vea (najvei broj njih).
Hrvatska e imati potpuno drugaiju strukturu subvencija koja e uticati na promene u
konkurentnosti i samim tim trgovini.

Ove promene e u odreenoj meri i izmeniti proizvodnju na nain da e odreeni proizvoai i

potroai profitirati, a drugi izgubiti. Poslovni ljudi, naravno, razmiljaju unapred i spremaju se
za ove promene. Tako hrvatski poslovni ljudi, naroito oni koji imaju izgraene brendove,
otvaraju svoja postrojenja u BiH, kako bi prodavali te proizvode u BiH, ali i ostalim CEFTA
zemljama.
Trgovinsko okruenje se u potpunosti menja za gotovo sve uesnike u trinom lancu, od
proizvoaa do potroaa. Onaj ko bolje razume procese i predvidi njihova kretanja
profitirae, onaj ko ih ne razume i eka da ih oseti na svom biznisu izgubie.

Ispunjenje uslova za dobijanje EU fondova namenjenih poljoprivredi

Poljoprivreda je sektor kojem su potrebna velika prilagoavanja u procesu pristupanja EU.
Zato EU podrava poljoprivredu i poljoprivrednike kroz specijalne programe prvo zvane
SAPARD (Special Accession Programme for Agriculture and Rural Development), a od 2007.
godine IPARD (Instrument for Pre-Accession Assistance for Rural Development). Osnovni cilj
ovog programa je da se doprinese reavanju problema strukturnih prilagoavanja u
poljoprivrednom sektoru i ruralnim podrujima radi jaanja konkurentnosti u odnosu na
trite Evropske unije, kao i poveanje kvaliteta ivota u ruralnim podrujima. Istovremeno,
vaan cilj SAPARD-a je da se podre pripreme u buduoj zemlji lanici za sprovoenje pravnih
tekovina Evropske zajednice (Acquis Communautaire) na podruju Zajednike poljoprivredne
politike (CAP), kroz pravno, administrativno i institucionalno osposobljavanje. Takoe,
efikasno korienje IPARD-a je vaan faktor za kasniju apsorpciju CAP sredstava. IPARD je po
mnogo emu jedinstven. To je prvi program Zajednice namenjen kandidatima za lanstvo koji
se u potpunosti sprovodi decentralizovano. To podrazumeva prethodnu akreditaciju tela
ukljuenih u sprovoenje i organizaciju sistema u zemlji koja prima pomo, koji e garantovati
transparentno troenje novca evropskih poreskih obveznika.
Iako su sredstva bila na raspolaganju od 2000. godine, veina zemalja, tada kandidata, je
poela korienje tek kasnije (od 2001. godine Baltike zemlje i Slovenija, 2002. godine
Maarska, Poljska i Rumunija i 2004. godine eka). Hrvatska i Turska poinju da ga koriste
2008. godine, a Makedonija 2011. godine. Osnovni razlog kanjenja je potreba da se pripreme

26

institucije koje e garantovati da e sredstva biti iskoriena na transparentan i nepristrasan

nain. Pored politikog uslova, dobijanja kandidature (koji moe biti ak i ukinut u narednom
periodu), aktivnosti podrazumevaju i ispunjenje administrativnih kapaciteta za upravljanje i
korienje ovih fondova, i to konkretno: (1) usvajanje IPARD programa; (2) sektorski
sporazum (Sectoral Agreement); (3) nacionalnu akreditaciju IPARD operativnih struktura (za
programiranje - Managing Authority, za upravljanje finansijama - IPARD agencija); (4)
akreditaciju i prenoenje odluke o upravljanju; (5) viegodinji Sporazum o finansiranju; (6)
razvoj procedura za monitoring i evaluaciju.
Sutina programa je obezbeivanje bespovratnih sredstava u iznosu od oko 40-100% od
vrednosti investicije za tri tipa projekata (prioriteta): (1) podizanje konkurentnosti; (2) zatita
ivotne sredine i LEADER pristup; (3) ruralna infrastruktura.
Pored administrativnih kapaciteta i akreditacije samih institucija, postoji i drugi nivo
kriterijuma koje poljoprivrednik ili kompanija treba da ispuni da bi dobio sredstva. Ovi
kriterijumi su definisani Nacionalnim programom za ruralni razvoj (tzv. IPARD programom), i
definiu ko moe da bude korisnik za koju meru. Tada se postavljaju kriterijumi koji
obinoutvruju: veliinu gazdinstva (minimalni i maksimalni broj hektara ili stoke), promet
robom (minimalni i maksimalni) za koji se zahteva investiciona podrka, prethodno iskustvo u
proizvodnji i/ili preradi, nivo prometa preko rauna i plaenih poreskih dabina koji se
dokazuju revizorskim izvetajem i sl.
Ukoliko potencijalni korisnik ispunjava uslove u okviru definisanih kategorija i eli da aplicira
za sredstva, onda treba da pripremi dokumentaciju koja u osnovi obuhvata: obrasce, zahteve
i potvrde definisane tenderom, projektni zadatak sa detaljnim trokovnikom i idejnim
reenjem, analizu isplativosti sektora i samog projekta i ostalo to se zahteva pozivom.
Pravilo je da se kroz IPARD fondove ne mogu finansirati kupovina i iznajmljivanje zemljita ili
postojeih zgrada, porezi, carine i uvozne dabine, operativni trokovi, ukljuujui odravanje
i trokove iznajmljivanja, lizing, bankarske provizije, trokovi jemstva i sl, opti trokovi
odreenog projekta, kao to su trokovi usluga arhitekata, inenjera, konsultanata i pravne
dabine, trokovi studija izvodljivosti za pripremanje i sprovoenje projekta, trokovi sticanja
patenata i licenci direktno vezanih za projekat, koji prelaze 12% ukupnih odobrenih trokova
iskljuujui ove opte trokove. Takoe se mora u potpunosti potovati Zakon o javnim
nabavkama i moraju se dostaviti dokazi o prikupljanju ponuda od najmanje tri dobavljaa, i za
koje originali ponuda nisu ukljueni u izjavu o trokovima.
Vana je injenica da se sufinansiranje iz fonda IPARD izvodi tek nakon zakljuivanja projekta i
po izvedenom plaanju dozvoljenih trokova investicije, odnosno nakon zavrene i sa strane
investitora plaene investicije, i to samo za doputene i opravdane investicione trokove. Da
bi se sredstva mogla povratiti neophodno je da se ima pozitivan izvetaj od organa koji vri
kontrolu. Kontrola je dvostruka: prva od strane ovlaenog domaeg revizora, a nastavlja se
slepom kontrolom od strane revizora EU.
Kakva su iskustva sa IPARD fondom:

Iskustvo pokazuje da od dana kada zemlja dobije status kandidata (ili ukoliko se ovaj
uslov ukine, onda od dolaska prve inspekcije), pa do prvog tendera proe preko 2
godine. Srbija kasni sa uspostavljanjem sistema, i realno je oekivati da e joj biti
potrebno due vremena, naroito imajui u vidu da aktivnosti na ispunjenju ovih
uslova podrazumevaju donoenje odreenih politikih odluka, koordinaciju izmeu
organa, alokaciju sopstvenih sredstava za zapoljavanje znaajnog broja novih ljudi,
unapreenje javnih slubi na dravnom i lokalnom nivou koje su ukljuene u
sprovoenje iPARD-a, a koje ne ispunjavaju EU standarde, kao to su veterinarske

27

slube, registri, slube zaduene za kontrolu ivotne sredine, graevinske

dozvole/druge dozvole.
Iskorienost IPARD sredstavau 10 NZ je od 95% (Letonija), do vie od 99% (ostali),
dok je u Rumuniji 87%, Bugarskoj 72,4%. Iskustvo pokazuje da se prva sredstva
transferiu u drugoj godini, da se znaajno poveavaju u treoj godini, a tek u petoj se
dostie pun iznos troenja sredstva.
Prosena vrednost projekta finansiranog od strane EU: Hrvatska 326.572 EUR,
Rumunija 228.864 EUR, Letonija 151.558 EUR, Bugarska 123.846 EUR, Slovaka 86.119
EUR, Maarska 62.121 EUR, Slovenija 31.116 EUR. Broj projekata kree se od 559 u
Sloveniji pa do 22.775 u Poljskoj.
Iskustva Hrvatske, posle dve godine sprovoenja SAPARD programa, su da je od
ukupnih 25 miliona EUR kroz 4 tendera ugovoreno 62% (49 projekata), a iskorieno
48% (37 projekata).
Za makedonske poljoprivrednike i proizvoae hrane, IPARD programom u periodu
2007. 2013. god. predvieno je 40 miliona EUR iz fondova Evropske unije. Agencija
za finansijsku potporu poljoprivrede i ruralni razvoj odgovorna je u Makedoniji za
upravljanje tim sredstvima. Agencija je dobila akreditaciju u 2009. godini. Za 2 godine,
objavljeno je 5 javnih poziva za korienje sredstava. Zakljueno je 125 ugovora za
dobijanje 7 miliona EUR iz IPARD programa. Do kraja 2011. godine isplaeno je samo
1,4 miliona EUR.
Na prvim tenderima procenat uspenosti je izuzetno mali.
IPARD je osmiljen za prosenog korisnika, kome je pomo neophodna da bi opstao u
evropskom okruenju7.
U najboljem sluaju, broj poljoprivrednika koji e postati korisnici sredstava IPARD-a
nee biti ni 1% sadanjeg broja gazdinstava u Vojvodini8. IPARD je vaan program
pomoi, ali treba biti realan u pogledu njegovog stvarnog dosega, pogotovo kada je
re o primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji.
Srbija i Vojvodina bi, s obzirom na potrebe, svakako morale da imaju nacionalni
program ruralnog razvoja u kome bi deo mera bio finansiran iskljuivo iz dravnog i
lokalnog budeta. Vano je da te nacionalne mere ne predstavljaju konkurenciju
IPARD-u. Pogotovo da se, u pogledu procedura i kontrola, nacionalne mere
komplementarne IPARD-u, sprovode na priblino slian nain.

Najvee prepreke u Hrvatskoj i Makedoniji za uspenije korienje sredstava bile su

Neposedovanje dokumenata kojima su ureeni imovinsko-pravni odnosi

poljoprivrednih proizvoaa;
Nedostatak sredstava za investicije i nepoverenje banaka za finansiranje projekata u
primarnoj poljoprivednoj proizvodnji;
Nedostatak interesa poljoprivrednih proizvoaa i kompanija zbog nepoznavanja
mogunosti IPARD fondova;
Nedostatak znanja o savremenom upravljanju farmom (farm management) i
neadekvatne edukacije proizvoaa u ruralnim podrujima;

7 Nee biti lako odrediti ta je to prosean korisnik kome je potrebna EU pomo. Ciljna grupa prosenih korisnika je razliita i
kad su u pitanju razlike izmeu pojedinih mera, ali i kad se posmatraju razliite podaktivnosti unutar pojedinih mera. Jednom su u
prioritetima poljoprivredna gazdinstva, drugi put su to firme koje posluju sa hranom, a nekada su prioritetni korisnici - jedinice
lokalne samouprave. S druge strane, mogu postojati velike razlike izmeu prosenih korisnika u sektorima proizvodnje mleka,
mesa, jaja ili voa i povra, to je po pravilu odraz specifinosti u svakoj zemlji, a koje treba uzimati u obzir.
8 Zapravo je puno vea verovatnoa da e to biti oko 0,5% to je bio prosek broja korisnika SAPARD-a i to za skoro est godina
sprovoenja tog programa (grupa EU-8 koja je koristila SAPARD do kraja 2006. godine). Ne zaboravimo da je SAPARD bio manje
zahtevan u odnosu na IPARD. Bugarska i Rumunija su nakon devet godina primene SAPARD-a (do kraja 2009.), doli do udela od
samo 0,25%. Hrvatska je nakon sedam godina sprovoenja SAPARD/IPARD-a na manje od jednog promila (0,1%) udela broja
korisnika u odnosu na broj registrovanih poljoprivrednih gazdinstava! Pritom su oni najsposobniji dobili pomo vie puta, ba
kako je to bilo i u drugim zemljama kandidatima.

28

Mali broj proizvoaa u sistemu PDV;

Postojanje konkurentskih programa od strane drave sa manje zahtevnom
dokumentacijom, a slinim nivoom granta (Hrvatska)
Nemanje kapaciteta na lokalnom nivou za pripremu projekata

Mogunost da Vojvodina dobije znaajna sredstva (videti tabelu 1.), koja su direktno
usmerena u razvoj poljoprivrede, je neto oko ega bi trebalo da postoji konsenzus meu
svim zainteresovanim uesnicima. Dodatno, trebalo bi da postoji veliki interes da se to i
ostvari to je pre mogue. Poljoprivrednici u Vojvodini ve zaostaju za kolegama u EU i regionu
po konkurentnosti, kako usled prirodnih uslova, tako i predvidljive politike podrke
zasnovane na investicijama. Administracija i poljoprivrednici u Vojvodini imaju ozbiljan
problem u dostizanju standarda EU, i ukoliko to pre ne zaponu da ih uvode, bre e
zaostajati za konkurentima, uz opasnu pretnju da ih nikada nee moi dostii. Situacija e biti
jo gora ukoliko glavni konkurenti u regionu imaju znaajno vei pristup EU sredstvima za
razvoj poljoprivrede. Zato proizvoai u Vojvodini ne bi smeli da budu kanjeni usled niskih
administrativnih kapaciteta. Pogotovo imajui u vidu da Srbija moe da bude prva i jedina
zemlja koja e ui u potpunu liberalizaciju carina, a da pri tome ne da nije lan EU, nego nije ni
poela da koristi pretpristupna sredstva namenjena ruralnom razvoju.
Preko 3 milijarde EUR je potroeno na 39 hiljada projekata finansiranih kroz SAPARD i IPARD fond
Sredstva (miliona EUR)
Alocirano

Zemlja

eka
Estonija
Maarska
Letonija
Litvanija
Poljska
Slovaka
Slovenija
EU 8
Bugarska
Rumunija
EU 2
EU 10
RH: SAPARD
RH: IPARD
SAP/IPARD
EU 10 + RH

Projekti (broj)

God

Ukupno

Iskori
eno

30.93
17.01
53.35
30.63
41.82
236.47
25.64
8.88
444.73
74.12
193.30
267.42
712.15
25.00
25.55
25.37
737.52

4.2
2.3
7.2
4.2
5.7
32.1
3.5
1.2
60.3
10.1
26.2
36.3
96.5
3.4
3.5
3.4
100

92.79
51.04
160.04
91.88
125.45
709.41
76.92
26.65
1,334.18
444.75
1,159.79
1,604.53
2,938.71
25.00
51.10
76.10
3,014.81

3.0
1.6
5.1
2.9
4.0
22.7
2.5
0.9
42.8
14.3
37.2
51.4
94.2
0.8
1.6
2.4
100

92.78
50.65
159.96
87.29
125.34
708.66
76.90
26.65
1,328.22
320.22
1,009.01
1,329.23
2,657.46
12.08
2.29
14.37
2,671.83

100
99.2
100
95.0
99.9
99.9
100
100
99.6
72.0
87.0
82.8
90.4
48.3
4.5
18.9
88.6

Vraeno
u EU

Broj
prijava

Ugovor
eno

Realizov
ano

0.01
0.4
0.01
4.6
0.1
0.7
0.0
0.0
5.9
124.5
150.7
275.3
281.2
12.9
25.8
38.7
319.

3,000
1,832
8,828

1,685
1,531
2,640
1,808
866
24,457
906
562
34,455
2,626
4,451
7,077
41,532
49
108
157
41,689

1,495
1,062
2,575
1,702
827
22,775
893
559
31,888
2,600
4,374
6,974
38,862
37
14
51
38,913

1,222
31,112
1,306
958
48,258

139
390
529

%
88.7
69.4
97.5
94.1
95.5
93.1
98.6
99.5
92.5
99.0
98.3
98.5
93.6
75.5
13.0

Prose. vred.
EU
sredstava,
EUR
62,059
47,691
62,121
51,286
151,558
31,116
86,119
47,672
41,653
123,161
230,684
190,598
68,382
326,572
163,286
281,748
68,662

Tabela 1: Alokacija i korienje SAPARD i IPARD sredstava u NZ

ta Vojvodina moe da uradi da privue to vie projekata? Pre svega treba da eliminie sve
one prepreke na koje moe da utie, a zatim i da kreira okruenje koje e pospeivati
korienje sredstava, kao to je:

Edukacija proizvoaa o mogunostima i nainima korienja IPARD fonda, uz

preporuku da se ne podignu oekivanja isuvie visoko, nego da se jasno predoe
uslovi koje treba ispuniti da bi se postao korisnik ovih sredstava;
Veliki deo dozvola, naknada, obrazaca i slinih administrativnih uverenja jesu sastavni
deo IPARD prijave. Najvei deo njih je lokalnog karaktera, i, shodno tome, optine
treba da omogue njihovo nesmetano i jednostavno dobijanje.
Podizanje kapaciteta za pripremu projekata, bilo kao privatni ili javni servis. Iskustva
pokazuju da je privatni servis efikasniji, jer pripremi najvei broj projekata i najvei
procenat uspenosti ima upravo privatni sektor.

29

Aktivno uee kroz obezbeivanje podrke u pripremi projekata, i deliminoj kontroli

korienja IPARD sredstava. Ukoliko optina prihvati i da daje garancije projektima,
onda je ova uloga jo znaajnija.

I.3. Trendovi u Vojvodini

Grafikon 13: Procenat poveanja proizvodnje u periodu 1998-2002 i 2006-2010 u BiH, NMS, Hrvatskoj i Srbiji.
350%
286.4%

300%
250%

200%
150%

116.8%

103.8%

118.4%

126.7%

124.6%

111.7%

84.0%

100%

103.2%

85.6%

90.1%

62.7%

50%
0%
BiH

Hrvatska Srbija

NZ

BiH

itarice

Hrvatska Srbija
Voe

NZ

BiH

Hrvatska Srbija

NZ

Povre

Izvor: FAO
Oigledno je da BiH ima najveu stopu rasta proizvodnje kod gotovo svih grupa proizvoda. Najvei je kod voa, a
najmanji kod itarica. Srbija jedino kod itarica belei veu stopu rasta od BiH.

Trendovi u proizvodnji i trgovini

itarice
Proizvodnja itarica predstavlja jedan od najdominantnijih segmenata poljoprivredne
proizvodnje irom Evrope i u Vojvodini, i ima dugu tradiciju na ovim prostorima. Znaaj
proizvodnje itarica je svakako veliki, jer u najveem broju zemalja u svetu predstavlja osnovu
za prehrambenu sigurnost stanovnitva, ali i za razvoj stoarske proizvodnje. Upravo zbog
ovog aspekta, ali i zbog injenice da se lako skladite, i dobro podnose transport, itarice
imaju i veliki trgovinski znaaj. Takoe, zbog znaaja u pogledu prehrambene sigurnosti,
esto su predmet dravnog intervencionizma, kako u sferi otkupa i prodaje iz dravnih
rezervi, to utie na kretanja na domaem tritu, tako i u domenu regulacije izvoza i uvoza.
Zahvaljujui povoljnim kretanjima u pogledu cena itarica na meunarodnom tritu, koje
dostiu svoje maksimume tokom 2008. i 2011. godine, u zadnjih nekoliko godina, primetan je
trend poveanja proizvodnje itarica, i to zahvaljujui kukuruzu, dok je kod penice i jema
prisutna stagnacija i pad proizvodnje u Vojvodini. U odnosu na 2006. godinu, proizvodnja
itarica u Vojvodini porasla je sa 4,9 miliona tona na 5,7 miliona tona. Na nivou pojedinanih
proizvoda, najvei rast bio je prisutan kod kukuruza, i to 20%, kod penice 8%, dok je
proizvodnja jema opala za 12%.
Trite itarica u Srbiji dugo je bilo zatieno visokim carinama, ali se usled implementacije
SSP i Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU, situacija menja ka deliminoj liberalizaciji
uvoza. Visoka carina je dugi niz godina u velikoj meri spreavala uvoz itarica, ali je i
poskupljivala uvozno seme i time delom onemoguavala da se dodatno unaprede prinosi, i
uspostavi proizvodnja itarica bazirana na najkvalitetnijem semenu. Trenutno je na snazi

30

uredba po kojoj se carina na uvoz tvrde penice nee se naplaivati do 30. juna 2013. godine, a
u sluaju kukuruza do 31. avgusta 2013. godine.
Dravni intervencionizam kroz nereformisanu ulogu robnih rezervi i kartelski dogovori
otkupljivaa. Prema meunarodno prihvaenim trgovinskim pravilima, obezbeivanje
prehrambene sigurnosti drave bi trebalo da bude osnovna uloga robnih rezervi. Aktivnosti u
tom pogledu moraju se sprovoditi na transparentan nain, i tako da ne izazivaju uopte ili
izazivaju minimalne distorzivne efekte na kretanja na tritu. U sektoru itarica u Srbiji i
Vojvodini to esto nije bio sluaj, i interventne kupovine i prodaje su negativno uticale na
kretanje ponude i tranje, ali i na samo formiranje cena na tritu. U periodu neposredno pre i
nakon etve itarica, esto su prisutni kartelski dogovori otkupljivaa, to spreava slobodno
formiranje cene i vue je u smeru negativnom po proizvoae.
Nepostojanje sistema terminske kupovine i modernog berzanskog robnog poslovanja.
Uprkos injenici da itarice u naelu imaju nisku cenu u odnosu na druge robe, njihova
zastupljenost u trgovini je velika, jer su u pitanju berzanske robe. Neophodno je da se pored
spot trita koje jedino postoji kroz rad Produktne berze u Novom Sadu, otvore i nove
mogunosti, pre svega terminsko trite koje je preovlaujui nain trgovanja u modernom
berzanskom robnom poslovanju u svetu.
Iako je Srbija znaajan izvoznik itarica u regionu, prostor za unapreenje svakako postoji, i to
pre svega kroz uvoenje sistemaklasiranja po kvalitetu, stabilizaciju proizvodnje penice na
nivou viem od sadanjeg, znaajno poveanje prinosa i kod penice i kukuruza, i kroz
afirmaciju proizvoaa koji imaju stalni cilj maksimiziranja prinosa, ali i profita.
U 2011. godini povrine pod itaricama u Vojvodini prostirale su se na preko milion hektara, od
ega su oko 73% inile povrine pod kukuruzom, a 24% povrine pod penicom. Proizvodnja
itarica u Vojvodini ini 62% ukupne proizvodnje itarica na teritoriji Srbije, dok treina svih
koliina itarica proizvedenih u CEFTA dolazi upravo iz Vojvodine.
Grafikon 14: Prosena proizvodnja itarica u odabranim
zemljama (rast u svetu = 0, 2006. - 2010.)

Prosean udeo u svetskoj proizvodnji

16%

Srbija

14%

NZ

12%

EU

10%
8%

Vojvodin
a

6%
4%
2%
0%

-2%

-8%

-6%

-4%

-2%

0%

2%

4%

Grafikon 15: Struktura proizvodnje itarica (2006.

2010.)
100%
90%
80%
70%
60%
50%
40%
30%
20%
10%
0%

6%

-4%
Prosena stopa rasta u odnosu na svet

Jeam

Kukuruz

Penica

31

5,000

Grafikon 16 : Trend proizvodnje itarica u Vojvodini

u hiljadama tona

4,500
4,000

Izvor:FAO i Republiki zavod za statistiku

3,500

3,000
2,500

2,000
1,500
1,000
500
0
2006
Penica

2007

2008
Jeam

2009

2010

Nakon naglog pada proizvodnje kukuruza u 2007.

godini, trend proizvodnje kukuruza se oporavlja i kree
se uzlaznom putanjom. Ova zakonitost ne vai kod
proizvodnje penice i jema gde je prisutna stagnacija i
pad proizvodnje. Kod penice je nakon loije 2010.
godine, obim proizvodnje u 2011. godini uspeo da se
povrati na nivo od 1,8 milion tona, to odgovara
prosenom nivou proizvodnje penice u Vojvodini.

Kukuruz

U periodu 2006. -2010. godina, oko 75% proizvodnje itarica u Vojvodini odlazilo je na kukuruz,
udeo penice bio je 21,7%, dok je jeam uestvovao sa oko 3%. Struktura proizvodnje itarica
na teritoriji Srbije, bar kada su u pitanju udeli pojedinih kultura, predstavlja sliku u ogledalu
Vojvodine. Situacija kod drugih posmatranih zemalja je neto drugaija, tako da ve na nivou
CEFTA, udeo penice i jema u proizvodnji itarica je vei, na utrb neto manjeg udela
proizvodnje kukuruza u poreenju sa Vojvodinom. Ovakva struktura je jo izraenija kada se
posmatraju NZ, EU ili svet.
Pozitivna kretanja u proizvodnji itarica, pre svega zahvaljujui veoj proizvodnji kukuruza,
nisu bila karakteristina samo za Vojvodinu i Srbiju. Slini trendovi prisutni su i u CEFTA
regionu, NZ, i na nivou cele EU (rast je bio prisutan, ali je manji nego na nivou sveta). U
periodu 2006. 2010. godina, Vojvodina je, uz zemlje CEFTA, imala najvei prosean godinji
rast proizvodnje itarica u odnosu na posmatrane konkurente. U odnosu na svet, prosena
godinja stopa rasta proizvodnje itarica u Vojvodini bila je skoro 3%, u NZ 2%, dok je na nivou
celokupne EU zabeleen za 1 procentni poen sporiji rast u odnosu na svet. Pozicija Vojvodine
je povoljnija i u odnosu na NZ, ali razlike nisu prevelike. Od pojedinanih CEFTA zemalja,
nosioci rasta u proizvodnji itarica su Moldavija i Srbija, dok u dinamici rasta za svetom najvie
zaostaje Bosna i Hercegovina, i to za 5%.
Zbog poveane potronje itarica od strane stanovnitva, poveanje potronje itarica u
proizvodnji biogoriva, ali i zbog smanjenog roda usled sua, cene itarica su rasle dostiui svoje
maksimume u 2008. i 2011. godini. Upravo ova kretanja su omoguila rast izvoza itarica iz Srbije
u prethodnom periodu. U 2011. godini izvoz itarica iz Srbije dostigao je vrednost od 556 miliona
dolara, to je udeo od 46% u ukupnom izvozu posmatranih grupa proizvoda. Najvei prosean
udeo u izvozu itarica ima kukuruz, sa 81%, i to je ujedno i najizvoeniji poljoprivredni proizvod
Srbije.

32

Grafikon 17: Proseni izvoz itarica u odabranim zemljama

(rast u svetu =0, 2006. - 2011.)
Najvie raste BiH, ak 237%, izostavljena je zbog
preglednosti.

35%

Srbija
NZ
EU
Hrvatska
CEFTA

Prosean udeo u svetskom izvozu

30%
25%

Grafikon 18: Struktura izvoza itarica (2006. 2011.)

100%
90%
80%
70%
60%

20%

50%

15%

40%
30%

10%

20%
5%

10%
0%

0%
-10%
-5%

-5%

0%

5%

10%

15%

Srbija

CEFTA

Jeam

Prosena stopa rasta u odnosu na svet

NZ

Kukuruz

EU

Svet

Penica

u milionima dolara

500
450

Grafikon 19: Izvoz itarica u Srbiji

400
350

Izvor: UN Comtrade

300

Nagli rast izvoza kukuruza poinje od 2007. godine u

odnosu na koju je prologodinja vrednost izvoza
uveana vie od 5 puta. Trend izvoza penice upravo je
suprotan od trenda kukuruza sve do 2008. godine,
kada poinje lagani oporavak penice. 2010. godine
izvoz penice bio je za 13 miliona $ vei od rekorda
zabeleenog tri godine ranije, a 2011. je uvean za
dodatnih 8%. Nakon trogodinjeg rasta, prologodinji
izvoz jema belei blagi pad od 2%.

250
200
150
100
50
0
2006

2007

Penica

2008

2009

Jeam

2010

2011

Kukuruz

itarice dominiraju izvozom Srbije, a Srbija dominira izvozom itarica u CEFTA. Udeo izvoza
itarica iz Srbije ini 67% ukupnog izvoza itarica na nivou CEFTA zemalja. Slino Srbiji, u CEFTA
je kukuruz najtraenija izvozna itarica, ali sa neto manjim udelom u ukupnom izvozu od 68%.
Kod ostalih posmatranih zemalja struktura izvoza se menja na nain slian i proizvodnji, vee
uee izvoza jema i naroito penice, nasuprot manjim udelima kukuruza nego to je to
sluaj kod Srbije. Tako je na nivou EU, struktura izvoza itarica potpuno drugaija u odnosu na
Srbiju. Kod EU, penica ima najvei izvozni potencijal, i uestvuje u ukupnom izvozu itarica sa
60%, izvoz kukuruza je oko 1/4 izvoza itarica, dok je izvoz jema neuporedivo vei u odnosu
na Srbiju, i uestvuje sa 16% u izvozu itarica.
Srbija treba da poveava vrednost proizvodnje i izvoza itarica, ali mora i da bude svesna da je
mogunost ostvarivanja dodatne vrednosti u tom sektoru limitirana. Uee itarica u
ukupnoj vrednosti proizvodnje u Srbiji je ubedljivo najvee od svih evropskih zemalja (Srbija
preko 34%, EU 11.4%). Samo u nekoliko zemlja EU uee prelazi 20%. Primeri poslednjih
godina gde povrine pod kukuruzom rastu na raun ostalih kultura je kratkorono dobra, ali
dugorono se gube trita nekih drugih proizvoda sa kojima se moe ostvariti vea vrednost
proizvodnje. Tu se pre svega misli na proizvodnju povra gde je udeo ove proizvodnje u Srbiji

33

ubedljivo manje od svih NZ (Srbija - 5,4%, EU 10.2%, NZ 15%). Ova preporuka svakako ne
iskljuuje potrebu da se dalje unapreuju i poveavaju prinosi jer znaajno zaostaju za
prosekom EU zemalja.

Problemi i preporuke
Problemi
Kvalitet semena i ubriva
Nereformisane robne rezerve i dravne intervencije
Nedovoljno adekvatnog skladinog postora kod samih proizvoaa
Preporuke
Nastaviti razvoj trita zemljita koji dovodi do ukrupnjavanja i unapreenja
proizvodnje
Unaprediti termisku prodaju
Razdvajati itarice po kvalitetnim grupama
Unapreivati kvalitet semena

Voe
Statistiki podaci o proizvodnji u Srbiji, pa tako i u Vojvodini, to se tie voarstva se jo uvek
baziraju na zastarelim metodama, jer prate broj rodnih stabala i prinose po stablu metodologiju koju je savremeno voarstvo u svetu prevazilo pre nekoliko desetina godina.
Ovakvo praenje podataka ne moe da sagledava promene koje se deavaju u proizvodnji
voa. Iako su dravne ali i strune strategije decenijama pokuavale da regionalizuju i usmere
voarsku proizvodnju u brdovite predele Srbije, ekonomski zakoni i trite su jo od
sedamdesetih godina prolog veka savremene guste zasade locirali u Vojvodini. Danas je
Vojvodina vodei voarski region Srbije po povrinama pod savremenim zasadima voa i
proizvoaima koji su konkurentni i na evropskom nivou. Osnovni trendovi u proizvodnji voa
su:
Poveanje broja trino orjentisanih proizvoaa koji se profesionalno bave proizvodnjom
voa. Generalno, ove profesionalne proizvoae voa moemo podeliti u tri velike grupe:

Kompanije koje se bave trgovinom ili preradom voa i ulau u proizvodnju radi
pouzdane i kvalitetne robe
Fizika ili pravna lica koja su novac zaraen u drugim sektorima uloili u savremene
intenzivne zasade koji su uobiajeno vei od 50 ha
Proizvoai koji se tradicionalno bave voarstvom i imaju posede od 5 do 30 ha i koji
se udruuju u kooperative

Mali proizvoai koji nisu vertikalno integrisani ne utiu znaajno na trite voa u Vojvodini.
Koncentracija voarske proizvodnje u odreenim proizvodnim podrujima. Intenzivna
voarska proizvodnja grupisala se u pojedinim regionima u kojima su postojale plantae koje
su uvodile nove tehnologije, a proizvoai su nova znanja preuzimali od njih. Intenzivna
voarska proizvodnja dominira u Sremu koji je postao vodei voarski region u Vojvodini, a
zatim i Subotika peara, okolina Novog Sada i Juni Banat.
Sve vea diverzifikacija proizvodnje. Dominantnu proizvodnju jabuke u Vojvodini poslednjih
godina sve vie prati diverzifikacija proizvodnje intenzifikacija gajenja ljive, breskve te sve
vie savremenih zasada trenje i vinje. Zbog rizine proizvodnje, kruka jo uvek trai svoje
mesto koje je imala pre nekoliko decenija u voarstvu Vojvodine.

34

Grafikon 20: Prosena proizvodnja voa u odabranim

zemljama
(rast u svetu = 0, 2006. - 2010.)-

Grafikon 21: Struktura proizvodnje voa (2006.

2010.)

Prosean udeo u svetskoj proizvodnji

20%

100%
90%
80%
70%
60%
50%
40%
30%
20%
10%
0%

Srbija
NZ
EU
Vojvodina
CEFTA
BiH
Hrvatska

15%

10%

5%

0%
-10%

-5%

-5%

0%

5%

10%

Kruke

Prosena stopa rasta u odnosu na svet

Vinje

Breskve

Jabuke

ljive

u hiljadama tonama

120

Grafikon 22: Trend proizvodnje voa u Vojvodini

100

Izvor: FAO i Republiki zavod za statistiku

80

Od svih vrsta voa koje su bile predmet analize, jedino

jabuka belei rast proizvodnje.

60
40
20
0
2006

2007

2008

Jabuke

ljive

Vinje

Breskve

2009

2010
Kruke

Koncentracija prodaje. Od 2005. godine u Vojvodini su podignute ULO hladnjae ukupnih

kapaciteta preko 40.000 t. Investicije u skladine kapacitete su preokrenule bilans trgovine
jabukom, a Srbija je od uvoznika postala znaajan izvoznik jabuke. U budunosti, pod uticajem
dva procesa koji se paralelno deavaju procesa liberalizacije i procesa supermarketizacije
prodaja kod samih proizvoaa e biti jednako podlona inovacijama i promenama na bolje
kao i proizvodnja. Liberalizacija e supermarketima omoguiti da idu za lakom opcijom koju
predstavlja uvoz, a liberalizacija im smanjuje trokove u tom procesu. Domai proizvoai
moraju pratiti ove trendove i u svoju ponudu uvrstiti kvalitetniji i bolje zapakovan proizvod. Za
to e biti potrebno objedinjavanje ponude. To se moe desiti ili od strane specijalizovanih
kompanija ili od strane samih proizvoaa. U kojoj meri e se objedinjavati ponuda od strane
porodinih gazdinstava udruivanjem ili tako to e velike kompanije organizovati svoju
proizvodnju i/ili otkup, u velikoj meri zavisi od politike drave. Ukoliko drava ne podri
investicije porodinih gazdinstava i na taj nain promovie udruivanje, ne moe se ni
oekivati da budua prodaja bude zasnovana na objedinjenoj ponudi kroz zadruge, nego
samo kroz kompanije.
Promena naina prodaje i promene u funkcionisanju domaeg trita. Oekuje se da e se i u
Srbiji sve vie voa prodavati supermarketima u kojima se teite prebacuje na koliine,
kvalitet i razraen sistem distribucije i uvanja. Prodaja domaeg voa u supermarketima,
ukoliko se zadri trenutno stanje (sortiment, nedostatak klasirki i pakerica, nepotovanje

35

standarda), dugorono nema mnogo anse u poreenju s voem iz uvoza. Prodaja u

marketima zahteva i kontinuitet isporuke koja moe da se oekuje samo od udruenih
proizvoaa i velikih kompanija.
Nedostatak znanja u celom lancu proizvodnje i uvanja voa. Iako je oigledan napredak koji
se tie promene sortimenta i odreenih segmenata tehnologije (zatita voa) koji je pre svega
nainjem zbog konkurencije koja poslednjih godina postoji u ponudi sadnog materijala i
zatitnih sredstava, oigledno je nepoznavanje i neznanje drugih vanih segmenata
proizvodnje, pre svega ishrane voke ali i savremene pomotehnike. Poseban problem je
nedostatak znanja koji se odnosi na uvanje voa u novim uslovima (ULO) skladitenja.
Nedostatak opreme za kalibriranje i pakovanje. U najveem broju skladita ne postoji
adekvatna oprema za kalibriranje i pakovanje koja bi kapacitetom i kvalitetom zadovoljila
standarde prodaje koje sve vie zahteva i rusko trite. Dodatno, nedostatak proizvodnih
standarda (GlobalGap, IPM, Organska), objedinjenih koliina kao i uspostavljenih veza sa
velikim dobavljaima supermarketa u EU onemoguava izvoz na bogato trite EU ili makar
ga limitira na prodaju na veletrnicama u EU.
Velika zavisnost proizvoaa u Vojvodini od ruskog trita. Veina voarske proizvodnje u
Vojvodini je orijentisana na rusko trite. U periodu posle 2005. godine, gotovo celokupne
koliine jabuke ali i ljive, breskve i trenje su izvoene na rusko trite i nije pokuavano
uspostavljanje alternativnih kanala prodaje. Isto tako, standardi prilikom proizvodnje su od
2009. godine u potpunosti prilagoeni ovom tritu. Konkurentnost na ruskom tritu se
zasniva, pre svega, na carinskim privilegijama u odnosu na konkurente. Ulaskom Rusije u STO
ova prednost moe u naprednim godinama biti izgubljena.
Nepoznavanje funkcionisanja i nepostojanje elje i napora da se nastupi na EU tritu. Pored
znaajnog unapreenja proizvodnje i podignutih novih zasada zasnovanih na novim
tehnologijama proteklih godina, generalna ocena je da proizvodnja u Vojvodini zaostaje za
proizvodnjom konkurenata u zemljama EU. Meutim, zbog malih oekivanja zarade i
relativno manjih trokova po jedinici povrine, postoji prostor da Srbija bude cenovno
konkurentna u proizvodnji voa, i da se ak dodatno prilagoava poveanoj konkurenciji. Iako
se moe konstatovati da Vojvodina u proseku zaostaje po tehnologiji i prinosima za
proizvoaima u EU, dobar deo proizvoaa u Vojvodini je na nivou proizvoaa u EU. Neke
od karakteristika koje utiu na, na primer, proizvoae jabuke, a tiu se direktno izvoza iz
Vojvodine je i sledee:

U proizvodnji jabuke u EU dominiraju specijalizovani profesionalni proizvoai i

integrisani sistem, koji se sastoji od: proizvoaa pakera peditera (trgovca)
supermarketa. Ovaj sistem je u velikoj meri zatvoren za proizvoae iz Srbije
Snabdevai (nekoliko velikih kompanija koje snabdevaju supermarkete kao najvee
potroake centre) poseduju spremnost da ispotuju sve zahtevane koliine, kao i
sorte jabuke i proizvoda od jabuke.
Konkurencija tranji jabuke je poveana potranjom za drugim vrstama voa
Izvoz je postao tei i zahtevniji, uvode se novi internacionalni i nacionalni standardi,
propisi i takse
Nabavka jabuka u supermarketima u EU je kocentrisana u nekoliko kompanija (u
osnovi je zasnovana na ograniavanje konkurencije u nabavci na utrb vie cene,
sigurnosti plasmana i upravljanjem neprodate robe)

36

Grafikon 23: Proseni izvoz voa u odabranim zemljama

(rast u svetu = 0, 2006. - 2011.)
70%

Srbija
NZ
EU
CEFTA
Hrvatska
BiH

Prosean udeo u svetskom izvozu

60%
50%

40%

Grafikon 24: Struktura izvoza voa (2006. 2011.)

100%
90%
80%
70%
60%
50%
40%

30%

30%

20%

20%

10%

10%
0%

0%
-20%

-10%

0%

20%

40%

60%

80%

Srbija
Jabuke

Prosena stopa rasta u odnosu na svet

CEFTA
ljive

NZ

Kruke

EU
Vinje

Svet
Breskve

u milionima dolara

70
60

Grafikon 25: Izvoz voa u Srbiji

50

Izvor: UN Comtrade

40

Pored poveanja proizvodnje, jabuka belei nagli

rast izvoza od 2009. godine od kada je vrednost
izvoza uveana ak 4,4 puta.

30
20
10
0
2006

2007

2008

2009

Jabuke

ljive

Vinje

Breskve

2010

2011

Kruke

Problemi i preporuke
Problemi
Nepostojanje funkcionalnog fitosanotarnog sistema
Nedostatak znanja o savremenim tehnologijama
Orijentacija na samo jedno (rusko) trite
Preporuke
Reforma sistema obrazovanja u poljoprivredu i razvoj kvalitetnih savetodavaca u
primarnoj proizvodnji i marketingu
Pritisak na dravu da uspostavi fitosanitarni sistem koji bi omoguio bre uvoenje
standarda
Uspostavljanje sistema za sertifikaciju IP
Poveati sredstva budeta APV za investicije u ovom sektoru kako u primarnoj
proizvodnji tako i skladitenju, pripremi za trite i preradi
Revitalizacija i/ili uklanjanje neproduktivnih zasada koji su izvori inokuluma bolesti ili
tetnika

37

Povre
U Vojvodini se proizvode vrste iz obe velike grupe povra kvarljivo i nekvarljivo, a svaka
vrsta se odlikuje brojnim specifinostima u svojoj trgovini, proizvodnji i potronji. Povre je
vrlo lokalno specifino po proizvodnji i potronji, postoji veliki broj varijeteta i sorti kreiranih
prema raznim preferencijama kupaca i znaajno vie je kvalitativno nego cenovno odreeno
od veine drugih kultura. Lako kvarljivo povre (paradajz, paprika, krastavci, salate i drugo)
nije transportabilno i manje se sa njim trguje, tj. vie je lokalno definisano, dok se trgovina
obavlja meu susednim zemljama. Cena je vanija kod tee kvarljivog povra (krompir, luk,
argarepa i drugo) jer su oni ve postali gotovo berzanski proizvodi, koje je lako i isplativo
transportovati. Ove karakteristike u velikoj meri definiu trendove u Vojvodini, od kojih su
najvaniji:
Izrazit dualizam u proizvodnji povra gde razlikujemo: (1) mali broj specijalizovanih
proizvoaa, i (2) veliki broj povremenih proizvoaa povra. Poslednjih 10 godina odreeni
broj proizvoaa dostigao je nivo tehnologije i konkurentnosti na nivou najboljih evropskih
proizvoaa u proizvodnjama za koje su se specijalizovali. U ovu grupu spada i odreeni broj
usko specijalizovanih kompanija koje koriste najsavremeniju tehnologiju. Ipak, najvie je
porodinih gazdinstava grupisanih u odreenim selima i podrujima (Gospoinci, Bege,...). S
druge strane, postoji veliki broj malih proizvoaa koji proizvode za sopstvene potrebe,
prodaju od kue ili na lokalnim pijacama. Za razliku od velikih proizvoaa gde dominira
njivska specijalizovana proizvodnja, u ovom sluaju to je diverzifikovana batenska i
plastenika proizvodnja.
Grafikon 26: Prosena proizvodnja povra u odabranim
zemljama (rast u svetu = 0, 2006. - 2010.)

18%

Prosean udeo u svetskoj proizvodnji

16%
14%
12%

10%
8%
6%

Grafikon 27: Struktura proizvodnje povra (2006.

2010.)

100%
90%
80%
70%
60%
50%
40%
30%
20%
10%
0%

Srbija
NZ
EU
Vojvodina
CEFTA
BiH
Hrvatska

4%
2%
0%

-2% -15%

-4%

-10%

-5%

Prosena stopa rasta u odnosu na svet

0%

Krompir

Crni luk

Paradajz

Krastavci

Paprika

argarepa

38

u hiljadama tona

300

Grafikon 28: Trend proizvodnje povra u Vojvodini

250

Izvor: FAO i Republiki zavod za statistiku

200

Najvei rast proizvodnje belei argarepa, dok je

najvei pad proizvodnje zabeleen u proizvodnji
krompira i paprike.

150

100
50
0
2006

2007

2008

2009

2010

Krompir

Crni luk

Paradajz

Krastavci

Paprika

argarepa

Kratak trini lanac. Veoma mali broj skladita za nekvarljivo povre i nedostatak
preraivakih kapaciteta i u proseku nizak nivo tehnologije dovodi do toga da je trini lanac
kratak, neorganizovan i obino se zavrava na lokalnoj pijaci. Male koliine povra kod veih
specijalizovanih proizvoaa se upakuju i transportuju do supermarketa i bivaju izveene. U
poreenju sa izvozom u svetu, zemljama June i Istone Evrope, Srbija ima najloiji trend, to
ukazuje i na relativnu nekonkurentnost u odnosu na partnere.
Mala tranja povra na domaem tritu. Potronja povra je u Srbiji mala na lokalnom tritu,
jer je ona elastina na nivo standarda i smanjenje/poveanje kupovne moi. Prisutne su
specifine navike potroaa koje potenciraju potronju domaih varijeteta. Tek poslednjih
nekoliko godina potronja je diverzifikovana u smislu da se trai i prepoznaje sve vei broj
vrsta povra. Tranja je izuzetno cenovno definisana, pa je samim tim i vrlo ciklina, tj.
izraena u periodima pika sezone, dok je prilino mala van sezone. Tako, moemo rei da je
potronja (svea i za preradu) koncentrisana na nekoliko meseci. Tokom ostatka godine,
ponuda je koncentrisana na supermarkete i na male prodavnice koje se snabdevaju od velikih
uvoznika. Meutim, veem broju potroaa povre izvan sezone nije dostupno zbog visokih
cena.
Veliki nedostatak skladinog i preraivakih kapaciteta. Iako je od 2006. godine podignuto
nekoliko hladnjaa i vei broj skladita za povre, uveliko se kasni s izgradnjom skladinih
prostora koji bi objedinili ponudu i uticali na produenje ponude domaeg povra. Uvoz se
zbog toga poveava iz godine u godinu. Poseban problem predstavljaju mali kapaciteti za
preradu, jer nije kreirano poslovno okruenje u celoj zemlji koje bi stimulisalo izgradnju
preraivakih kapaciteta. Postoji verovatnoa da e investicije u preradu porasti nakon
liberalizacije trita, kad se povea sigurnost u mogunost nabavke sirovina. Pored toga,
iskustvo NZ je pokazalo da zemlje koje imaju razvijenu preradu povra imaju i najznaajniji
rast potronje i izvoza sveeg povra.
Dobro organizovani uvozni kanali i konkurencija meu uvoznicima. Uvozni kanali povra, na
primer paradajza, su dobro razraeni i ovaj trini lanac funkcionie bez veih problema.
Postoji vie desetina uvoznika. Gotovo sve kompanije koje se bave uvozom su domaeg
porekla i ovde se radi o tome da nae kompanije pronalaze proizvode u inostranstvu, a ne da
veliki ino proizvoai napadaju nae trite. Srbija je 2008. godine postala neto uvoznik
povra. Dok je jo 2005. godine vrednost uvoza bila oko izvoza, 2008. godine izvoz ini oko
uvoza. Generalno, trendovi u trgovini povrem su iz godine u godinu sve loiji po Srbiju,to
ukazuje na duboke strukturalne probleme u proizvodnji, preradi i trgovini.

39

Nepostojanje fitosanitarnog sistema. Problemi u uspostavljanju fitosanitarnog sistema traju

12 godina ali zbog nezainteresovanosti drave, odreenih interesnih grupa koji su ukljueni u
prodaju inputa, on jo uvek ne funkcionie. Najvie problema javlja se zbog velikog broja
registrovanih generika pesticida i malog broja registrovanih pesticida kompanija koje imaju
toksikoloke karakteristike u skladu sa EU standardima, a koji su registrovani za upotrebu u
povru. Ovakva situacija ne samo to suava broj alata s kojima se proizvoai mogu efikasno
boriti protiv patogena, nego i sutinski onemoguava implementaciju standarda - od IPM do
GLOBALG.A.P-a.
Prepoznavanje vrednosti lokalnih sorti i tehnologija proizvodnje. U Vojvodini raste svest o
znaaju lokalnih sorti i tehnologija, i to pogotovo onih koje su svoje vrednosti dokazale na
tritu. Sve je vee interesovanje za uvoenje oznake geografskog porekla. Ove tendencije su
u skladu sa potrebama da se proizvodnja povra u Vojvodini usmerava na konkurentnost
kvalitetom, a ne samo cenom.
Grafikon 29: Proseni izvoz povra u odabranim zemljama
(rast u svetu = 0, 2006. - 2011.)

80%

Srbija
NZ
EU
CEFTA
Hrvatska
BiH

Prosean udeo u svetskom izvozu

70%
60%

50%

90%
80%
70%
60%
40%

30%

30%

20%

20%

10%

10%

0%

0%
-20%

-20%

u milionima dolara

100%

50%

40%

-10%

Grafikon 30: Struktura izvoza povra (2006. 2011.)

0%

20%

40%

60%

80%

Srbija

CEFTA

Krompir
Krastavci

Prosena stopa rasta u odnosu na svet

NZ
Crni luk
Paprika

EU

Svet
Paradajz
argarepa

5
4.5

Grafikon 31: Izvoz povra u Srbiji

4
3.5

Izvor: UN Comtrade

Prole godine najvei rast izvoza u odnosu na 2010.

godinu, zabeleili su paprika, argarepa i krompir,
dok najvei pad, drugu godinu za redom, belei
krastavac. Posle znaajnog rasta 2010. godine, kada
je izvoz vie nego utrostruen, paradajz prole godine
belei blagi pad kada je izvoz u pitanju.

2.5
2
1.5
1
0.5

0
2006

2007

2008

2009

2010

2011

Krompir

Crni luk

Paradajz

Krastavci

Paprika

argarepa

40

Problemi i preporuke
Problemi
Tekoe u dostizanju konkurentnosti sa zemljama june hemisfere u lako kvarljivom
povru, i severne kod tee kvarljivog povra
Zastarela tehnologija gajenja (prvenstveno oprema, mehanizacija i ishrana) i pripreme
za trite
Nedovoljni i neadekvatni skladini kapaciteti za tee kvarljivo povre
Mali preradni kapacitet koji bi bili u stanju da prerade povre niih klasa
Nestimulativna politika poticaja za proizvoae povra
Preporuke
Olakavanje sistema sertifikacije, uspostavljanje IPM i reforma fitosanitarnog sistema
Poveati investicije u sektor du celog trinog lanca
Unapreenje organizovanja proizvoaa zarad objedinjavanja ponude i ujednaavanja
kvaliteta kao odgovor na procese supermarketizacije i liberalizacije

Meso i mleko
Stoarstvo, proizvodnja mesa i mleka je neosporno u krizi u Vojvodini i to ve dui vremenski
period. Zabrinjavajue je brzo opadanje udela stoarske proizvodnje, naroito u godinama
kada je Srbija konkurentna sa cenom kukuruza i kada bi trebalo da ima konkurentniju
proizvodnju stone hrane. Meutim, slian trend je primetan i u EU i NZ. Postoje zemlje koje
imaju manje ili slino uee stoarske proizvodnje od Srbije (Grka, Rumunija, panija, Italija),
ali je po pravilu to odstupanje na raun ostalih visokovrednih proizvodnji kao to je voe i
povre, a ne itarica. Razloge za ovakvo stanje pre svega treba traiti u:

Liberalizaciji trita i uea Vojvodine u globalnoj raspodeli konkurentnosti

Odsustvu strukturalnih reformi u sektoru i generalno looj politici podrke
Visokim cenama itarica i industrijskog bilja

Karakteristini trendovi koji se uoavaju u proizvodnji mesa i mleka u Vojvodini su:

Broj proizvoaa se konstantno smanjuje, znaajno bre nego to se smanjuje proizvodnja.
Ovo ukazuje na poveanje konkurentnosti onih koji ostaju da se bave proizvodnjom. Inae
proizvodnja mleka i mesa je podeljena izmeu onih koji proizvode za svoje potrebe i
specijalizovanih farmi. Specijalizovane farme su ili na porodinim gazdinstvima ili su vlasnitvo
kompanija. Veliki i srednji proizvoai u Vojvodini u najveem broju sluajeva su konkurentni
ili imaju potencijal da budu konkurentni. Pored ove dve grupe postoje, naroito u sektoru
svinjarstva, proizvoai koji imaju kapacitete za proizvodnju i koji lako ulaze i izlaze iz
proizvodnje, pod poticajem dobre ili loe cene. Oni izazivaju velike oscilacije u proizvodnji i
ceni.
U proizvodnji mesa postoji vrlo izraena vertikalna integracija, gde veliki trgovinski lanci imaju
proizvodnju hrane, svinja i goveda, preradu i prodaju ime malim proizvoaima suavaju
prostor za prodaju i usmeravaju ih na neformalne kanale. DELTA, Matijevi, IDEA, (MK grupa,
iako nema prodaju ima obradu zemlje, proizvodnju i preradu mesa) imaju svoje zatvorene
lance i u svojim prodajnim objektima preteno prodaju meso proizvedeno i preraeno na
svojim farmama. Poveanjem potronje u supermarketima, smanjuje se mogunost za ostale
proizvoae da pronau kupce. Dodatno, ovo ih obeshrabruje da ulau u poveanje
standarda, znajui da su im trita supermarketa zatvorena. Mali proizvoai mesa i mleka,
koji proizvode za sopstvene potrebe, na ekstenzivan nain imaju relativno nisku cenu
kotanja i ne zavise od trinih kretanja usled zatvorene proizvodnje.

41

Proizvodnja mesa ima pozitivne tendencije. Pozitivni trendovi u odnosu na konkurente

posledica su intenziviranja stoarske proizvodnje, uprkos smanjenju brojnog stanja stoke.
Situacija je najkomplikovanija kod goveeg mesa, jer je do 2010. trend Vojvodine bio pozitivan
i relativno dobar u odnosu na svet i konkurente. Meutim, pad proizvodnje goveeg mesa u
Vojvodini u 2011. je u sluaju goveeg mesa preko 15%, a kod zaklanih ivotinja preko 24%.
Kako za 2011.godinu nije izvreno poreenje sa drugim zemljama zbog nedostupnih podataka,
ne moe se sa sigurnou tvrditi da Vojvodina ima bolji trend kao to su pokazivali podaci do
2010.god, ili da je loija ako je suditi po padu iz 2011.
Smanjenje proizvodnje mleka u Vojvodini je najvee u poreenju sa Srbijom, regionom, NZ i
EU. Proizvodnja mleka je od 2001. bila u blagom porastu i to do 2006. godine, od kada ponovo
se belei pad proizvodnje. Ukupno smanjenje proizvodnje praeno je poveanjem
proizvodnje u specijalizovanim porodinim ili kompanijskim farmama i u skladu sa
specijalizacijom proizvodnje vojvoanskih proizvoaa.
Cenovna i proizvodna ciklinost i ekstremni pikovi visokih cena, naroito u sektoru
proizvodnje svinja i svinjskog mesa, su jedna od specifinosti proizvodnji u tranziciji, gde jo
uvek nisu uspostavljani trini lanci, a postoji znaajna carinska zatita.
Grafikon 32: Prosena proizvodnja mesa u odabranim
zemljama (rast u svetu =0, 2006. - 2010.)-

Grafikon 33: Struktura proizvodnje mesa (2006.

2010.)
100%

25%

Prosean udeo u svetskoj proizvodnji

90%
Srbija
NZ
EU
Vojvodina
CEFTA
BiH
Hrvatska

20%
15%

10%

70%
60%
50%
40%
30%
20%

5%

10%
0%

0%
-6%

-5%

u hiljadama tona

80%

-4%

-2%

0%

2%

Prosena stopa rasta u odnosu na svet

4%
Govee meso

Svinjsko meso

Ovije meso

160
140

Grafikon 34: Trend proizvodnje mesa u Vojvodini

120

Izvor: FAO i Republiki zavod za statistiku

100

2010. godine jedino proizvodnja svinjskog mesa belei

rast. U odnosu na prvu godinu obuhvaenu analizom,
proizvodnja goveeg mesa najvie je uveana, dok je i
pored rasta proizvodnje poslednje posmatrane
godine, proizvodnja ovijeg mesa najvie opala.

80
60
40
20
0
2006
2007
Govee meso

2008

2009
2010
Svinjsko meso

Ovije meso

Spora reforma sistema zdravstvene bezbednosti i registracije objekata. Mali proizvoai su

daleko od veine standarda EU vezanih za zdravstvenu bezbednost i dobrobit ivotinja.
Sektor oekuju znaajne reforme koje se trenutno ne deavaju, a trebalo bi, ukoliko Srbija tei
EU. Veoma mali broj klanica ispunjava uslove za izvoz mesa na velika trita EU, arapskih

42

zemalja i SAD. Proizvodni lanac, sa aspekta zdravstvene sigurnosti u proizvodnji je

neadekvatan za standarde EU, prvenstveno usled neispunjavanja sistemske kontrole
zdravstvene bezbednosti hrane, higijenskih i ekolokih standarda. Usled toga izvoznu
dozvolu za mleko ima samo Subotika mlekara, a samo mali broj objekata za klanje, rasecanje
i preradu mesa je registrovan za izvoz na trite Evropske unije i na trite treih zemalja.
U Vojvodini trenutno radi oko 40 od ukupno 200 mlekara koje snabdevaju domae trite
mlekom i mlenim preraevinama u Srbiji . Najvei deo od tog broja su male zanatske
mlekare, dok na velike industrijske mlekare otpada oko 10%. Meutim, i pored velikog uea
u brojnom stanju malih mlekara, one u stvari pokrivaju svega 13% prerade mleka. U isto vreme,
velike industrijske mlekare zahvataju 67% preraivakih kapaciteta. Proizvodnjom preraevina
od mleka bave se uglavnom velike mlekare, dok male i srednje mlekare, uz mleko, proizvode i
jogurt. U poslednjih par godina na tritu su se pojavile i manje mlekare koje su se
specijalizovale samo za preradu mleka ili sira. Mali proizvoai mleko esto prerauju kod
svojih kua, bez kontrole samog procesa prerade i kontrole kvaliteta finalnog proizvoda, i
svoje proizvode (uglavnom kajmak i sir) prodaju na lokalnim pijacama. Upravo ovi proizvodi
su mnogima glavni izvor primanja, jer njihovu cenu i potranju diktira slobodnije trite, pa je
samim tim planiranje lake, a isplativost mnogo vea od prodaje sveeg mleka mlekarama.
Grafikon 35: Proseni izvoz mesa u odabranim zemljama
(rast u svetu = 0, 2006. - 2011.)

Grafikon 36: Struktura mesa (2006. 2011.)

100%

70%

Prosean udeo u svetskom izvozu

90%
60%

Srbija

50%

NZ

70%

EU

60%

40%

80%

50%

CEFTA

30%

40%
Hrvat
ska

20%

30%
20%

10%

10%
0%

0%
-20%

u hiljadama tona

-10%

-10%

0%

10%

20%

Prosena stopa rasta u odnosu na svet

Srbija
CEFTA
NZ
Govee meso
Svinjsko meso

EU
Svet
Ovije meso

45,000
40,000

Grafikon 37: Izvoz mesa u Srbiji

35,000
30,000

Izvor: UN Comtrade

25,000

Iako belei najvei prosean rast proizvodnje u

posmatranom periodu, izvoz goveeg mesa naglo
opada od 2007. godine. Prologodinji izvoz ini
svega 25.8% izvoza zabeleenog 2007.

20,000
15,000
10,000
5,000
0
2006
2007
2008
Govee meso

2009

2010
2011
Svinjsko meso

Ovije meso

43

Grafiki prikazi trendova u proizvodnji i izvozu mleka dati su na stranama 106-110 ovog
izvetaja.

Problemi i preporuke
Problemi
Prilagoavanje politike malim proizvoaima, to spreava razvoj sektora
Slabe uzgajivake organizacije i neefikasna selekcijska sluba
Nemanje mogunosti za izvoz na trite EU usled neadekvatnog veterinarskog
sistema
Neadekvatan sistem subvencionisanja u stoarstvu
Isuvie velike cenovne i proizvodne varijacije
Nepostojanje nezavisne kontrole kvaliteta mleka
Kontinuirano smanjenje stonog fonda
Preporuke
Uspostavljanje veterinarskog sistema koji e biti prepoznat od strane EU
Registracija objekata po EU modelu
Unapreenje rasnog sastava kroz uvoz kvalitetnih grla i izgradnje lanca reprodukcije

Industrijsko bilje
Proizvodnja industrijskog bilja (u ovom kontekstu se iskljuivo misli na ono industrijsko bilje
koje se znaajno gaji u Srbiji soja, suncokret, eerna repa) u svetu belei velike promene u
poslednjoj deceniji, uzrokovane pre svega potranjom za zelenom energijom. Drugi
najznaajniji faktori ovih promena jesu oni koji su uzrokovani odlukama kreatora politike, kao
to su:

Na svetskom nivou: reforma eernog sektora u EU, sektorski dogovor u okviru STO o
slobodnoj trgovini sojom i uljem, subvencionisanje proizvodnje energije iz
industrijskog bilja...
Na nivou Vojvodine: zabrana uvoza GM proizvoda od soje, dobijanje izvozne kvote za
izvoz eera u EU, uvanje visokih carina na uvoz suncokretovog ulja ...

Bilo kako bilo, ovaj sektor belei velike promene koje se ogledaju u poveanju tranje za
sojom i eernom repom, to se znaajno odraava na cenu ovih proizvoda na svetskom
tritu i relativno stabilnom tranjom za suncokretovim uljem. Sve ove promene izazivaju
zanimljive trendove u Vojvodini:
Poveanje prinosa i konkurentnija proizvodnja. Vojvodina belei znaajno poveanje
proizvodnje soje, suncokreta i eerne repe, prvenstveno izazvano poveanjem prinosa, iako
u sluaju soje i poveanjem gajenih povrina. U stvari, dolazi do jedne specijalizacije
proizvodnje na nain da, vea porodina gazdinstva kupuju ili iznajmljuju zemljite od drave
ili manje produktivnih proizvoaa, i time se u vrlo kratkom periodu znaajno unapreuje
proizvodnja.

44

Grafikon 38: Prosena proizvodnja industrijskog bilja u

odabranim zemljama (rast u svetu = 0, 2006. - 2010.)-

Grafikon 39: Struktura proizvodnje industrijskog

bilja (2006. 2010.)

30%
Prosean udeo u svetskoj proizvodnji

100%
BiH
Srbija
NZ
EU
Vojvodina
CEFTA
Hrvatska

25%

20%
15%

10%

70%
60%
50%
40%
30%
20%

5%

10%

0%

0%
-15%

-5%

u hiljadama tona

90%

80%

-10%

-5%

0%

5%
Soja

Prosena stopa rasta u odnosu na svet

3500

eerna repa

Suncokret

Grafikon 40: Trend proizvodnje industrijskog bilja u

Vojvodini

3000
2500

Izvor: FAO i Republiki zavod za statistiku

2000

Od posmatranih proizvoda proizvodnja eerne

repe najvie raste. Jedino suncokret belei pad
proizvodnje i u odnosu na 2008. godinu proizvodnja
je opala 20%.

1500
1000
500
0
2006
Soja

2007

2008
eerna repa

2009

2010
Suncokret

Znaajno poveanje izvoza svih proizvoda industrijskog bilja. eer je u poslednjih deset
godina najbolji poljoprivredni izvozni artikal Srbije. Poslednjih nekoliko godina Vojvodina
proizvede dovoljno eerne repe za sebe, ali i za izvoz u Hrvatsku. Izvoz sojinih preraevina
spada u proizvode koji belee najvei konstantni porast, koji je vie nego duplo bri nego
prosean svetski rast. Izvoz suncokretovog ulja konstantno raste i stabilizovao se na visokim
vrednostima (oko 100 miliona USD), za razliku od prethodnih perioda, kada je bio podloan
velikim varijacijama.
Proizvodnja u Vojvodini ini gotovo potpunu proizvodnju soje u Srbiji, ali i najvei deo
proizvodnje u celoj regiji. tavie, Vojvodina je znaajan proizvoa soje i na nivou EU.
Dodatno, trendovi ukazuju da su retke zemlje koje belee pozitivne trendove koje belei
Vojvodina.
Neophodna su ulaganja u sektor da bi se zadrali trendovi posle promena koje nadolaze.
Pored brojnih investicija i dobrih rezultata koje belei sektor, na dugoronom planu nee biti
lako da se opstane u uslovima pune konkurencije. Tako je danas proizvodnja soje gotovo
potpuno monopolizovana i dozvoljen je uvoz samo genetski nemodifikovane soje, koju je vrlo
teko pronai na tritu. Isto tako, postoji sektorski sporazum u okviru STO koji podrazumeva
potpuno slobodno trite za ove proizvode. Upravo zato Evropa ima samo male povrine pod
sojom, dok celokupne svoje potrebe uvozi iz konkurentnijih zemalja kakve su Brazil, SAD i

45

Argentina. Verovatno e i Srbiji, kada se ukinu sve ove barijere, biti teko da bude
konkurentna sa ovim zemljama. Proizvodnja suncokretovog ulja je zatiena carinom od 30%,
a eera preko 50% (u zavisnosti od cene). Ove carinske i necarinske barijere e vremenom biti
ukinute i sektor e se nai u drugaijim uslovima poslovanja, i jedini nain da se opstaneu
otvorenoj trinoj utakmici je da se u ovom periodu povea konkurentnost, tj. da se
intenzivno investira.
Nemanje poverenja u kontrolna tela u velikoj meri spreava razvoj sektora. Jedna naizgled
mala injenica, kao to je kontrola prilikom otkupa (naroito eerne repe), esto je
presudna u odluci da li da se ulazi u proizvodnju industrijskog bilja ili ne. Upravo zato je
neshvatljivo da se na ovom polju koje je mogue reiti, najmanje radi.
Sektor pokazuje znaajno monopolske, monopsonske ili kartelske odlike. Iako postoji
konkurencija, otkupna i prodajna cena esto je identina. Na ovakvo ponaanje, u velikoj meri,
utie i drava, esto neloginim intervencijama iz robnih rezervi, ili otkupom proizvoda od
samo odreenih proizvoaa.
Grafikon 41: Proseni izvoz industrijskog bilja u odabranim
zemljama (rast u svetu =0, 2006. - 2011.)

8%

Srbija
NZ
EU
CEFTA
Hrvatska
BiH

Prosean udeo u svetskom izvozu

7%
6%
5%

Grafikon 42: Struktura izvoza industrijskog bilja

(2006. 2011.)

100%
90%
80%
70%
60%

4%

50%

3%

40%

2%

30%
20%

1%

10%

0%

-1%

-10%

u milionima dolara

-2%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

0%
Srbija
Soja

Prosena stopa rasta u odnosu na svet

CEFTA

NZ

eerna repa

EU

Svet

Suncokret

30

Grafikon 43: Izvoz industrijskog bilja u Srbiji

25

Izvor: UN Comtrade

20

Izvoz eerne repe u protekle 2 godine uvean je vie

od 5 puta. Prologodinji izvoz soje manji je skoro 9%,
dok suncokret, posle dvogodinjeg pada belei
znaajan rast izvoza od preko 2,5 puta u odnosu na
2010. godinu

15
10
5
0
2006
Soja

2007

2008

2009

eerna repa

2010

2011

Suncokret

46

Problemi i preporuke
Problemi
Nedovoljna konkurencija u otkupu kod veine proizvodnji industrijskog bilja
Nedostatak nezavisnog sistema kontrole kvaliteta u otkupu
Nekonkurentna prerada i nedostatak investicija u preradne kapacitete
Visoka cena itarica koja stvara konkurenciju u proizvodnji industrijskog bilja koju je
sektoru teko da prati
Preporuke
Otvaranje sektora prema konkurenciji
Ulaganje u sisteme za navodnjavanje naroito za soju i eernu repu
Privlaenje u sektor prerade industrijskog bilja u Vojvodini velikih svetskih kompanija
koji imaju pristup tritu, tehnologije i upravljako znanje

47

Ocena znaaja i konkurentnosti proizvoda

Na grafikonu 44 prikazana je ocena konkurentnosti pojedinanih proizvoda u Vojvodini.
Konkurentnost je ocenjivana na osnovu dva parametra: proizvodnje i izvoza. Konane ocene
oba parametra predstavljaju kombinaciju ocena konkurentske pozicije Vojvodine po
pojedinanim proizvodima u odnosu na Srbiju, CEFTA, NZ, EU i svet. Proizvodi su rangirani
po konkurentnosti, na nain da, to je proizvod blii X ili Y osi, konkurentnost izvoza, odnosno
proizvodnje, je manja i raste kako se pozicija proizvoda udaljava od osa.
Na ovaj nain, jasno se vidi koji proizvodi imaju izvozni potencijal, a nedovoljno su zastupljeni
u proizvodnji u Vojvodini, i koju proizvodnju bi trebalo preorijentisati na one sa veim
znaajem i potencijalom.
Bilo da se radi o proizvodnji Vojvodine u odnosu na Srbiju, zemlje CEFTA, NZ, EU i svet, ili
izvozu Srbije u odnosu na zemlje CEFTA, NZ, EU i svet, princip izraavanja konkurentnosti
proizvoda je isti. Nakon izraunavanja udela Vojvodine u prosenoj proizvodnji zemalja CEFTA
svih 21 proizvoda obuhvaenih Studijom, ili posmatranja prosenih stopa rasta proizvodnji
Vojvodine i CEFTA, dobijene vrednosti su ocenjivane od 1 do 5, tako da proizvod sa najveim
udelom ili najveom stopom rasta proizvodnje u odnosu na konkurentne dobije vrednost 5, a
onaj sa najmanjim 1. Na isti nain rangirani su proizvodi po udelu u proizvodnji Srbije i
Evropske unije, odnosno stopama rasta proizvodnje u odnosu na svet, NZ i Srbiju. Isti princip
je primenjen i na izvoz, koji je posmatran na nivou cele Srbije.

Ocena znaaja izvoza pojedinanih proizvoda

Grafikon 44: Rangiranje proizvoda prema ocenama znaaja proizvodnje i izvoza

5

Vinje

4
Ovje meso
Breskve
3

argarepa

ljive
Penica
Kruke

eerna repa
Kukuruz
Soja

Krastavci
Jabuke

Paradajz

Mleko

Luk

Suncokret

2
Krompir

Paprika

Govee meso

Jeam

1
1

Svinjsko meso

Ocena znaaja proizvodnje pojedinanih proizvoda

itarice

Voe

Povre

Mleko i meso

Industrijsko bilje

Izvor: FAO za proizvodnju i UN comtrade za izvoz

Zakljuujemo da, kukuruz i industrijsko bilje imaju dobru konkurentsku poziciju, uz argarepu,
jer su udeli proizvodnje i vrednost izvoza ovih proizvoda veoma znaajni, odnosno prosene
godinje stope rasta proizvodnje i izvoza znatno vee u odnosu na konkurente. Voe, u
naelu, ima dobru poziciju u pogledu proizvodnje i izvoza, dok je situacija kod povra vrlo
razliita od proizvoda do proizvoda. Od itarica, najloiju poziciju ima jeam, pre sve zbog
vrednosti i stopa rasta izvoza ovog proizvoda, dok od povra najloiju poziciju ima krompir.
Na osnovu ocene proizvodnje i ocene izvoza izraunata je prosena ocena konkurentnosti
proizvoda, kao jedinstvena vrednost koja odreuje poziciju i potencijal konkretnog proizvoda
u odnosu na ostale. Proizvodi su rangirani od 1 do 21, gde 1 oznaava proizvod sa najviom
prosenom ocenom konkurentnosti na osnovu proizvodnje i izvoza, a 21 sa najmanjom. Ovaj
podatak ukrten je sa ocenom znaaja datog proizvoda za ruralni razvoj (ocene od 1 najmanje
znaajan, do 5 veoma znaajan), to je i prikazano na grafikonu 45. Proizvodi koji su blie Y osi

48

imaju veu prosenu ocenu znaaja proizvodnje i izvoza. to su proizvodi vii u odnosu na X
osu znaajniji su za ruralni razvoj. Ovim poreenjem, kukuruz se pozicionira kao
najkonkurentniji proizvod, a krompir kao najmanje konkurentan.
Grafikon 45: Rangiranje proizvoda prema prosenoj oceni znaaja proizvodnje i izvoza, i oceni znaaja za ruralni
razvoj
6
Penica

Ocena znaaja za ruralni razvoj

Kukuruz

Svinjsko meso

Mleko

5
Luk

4
3

Soja

argarepa

Vinje

Paradajz

Govee meso
Paprika

Krompir

ljive
Suncokret i ulje

eerna repa i eer

Jabuke

Krastavci
OvIje meso

Kruke

Jeam

Breskve

0
0

10
15
Rang proizvoda prema ocenama znaaja proizvodnje i izvoza

20

25

Detaljna tabela sa izraunavanjem i rangiranjem konkurentnosti pojedinanih proizvoda na

osnovu znaaja obima proizvodnje i izvoza proizvoda, i njihovog znaaja za ruralni razvoj data
je u Prilogu 2, u tabeli 2.

49

Analiza trendova u proizvodnji i trgovini poljoprivrednih proizvoda iz Vojvodine u odnosu na proizvodnju i trgovinu u
Srbiji, regionu, EU i svetu

Penica
U Vojvodini se godinje u proseku proizvede oko milion tona penice na oko 271 hiljada ha.
U proizvodnji penice u Srbiji Vojvodina uestvuje sa 57,41%.
Proseni prinosi u Vojvodini iznose 4 t po hektaru. U EU15 proseni prinosi su ak za 50% vei u odnosu na Vojvodinu.
Proizvodnja penice u NZ raste znatno bre u odnosu na Vojvodinu (zahvaljujui brzom rastu Litvanije i Rumunije, ali i Bugarske i
Letonije). Sve NZ (osim Maarske) ostvarile su rast proizvodnje penice nakon lanstva u EU.
Izvoz penice iz Srbije konstantno raste od 2008. godine i u protekle etiri godine uvean je vie od 5 puta.
50

Penica
U izvozu*

U uvozu*

U svetu

0,17%

0,16%

0,001%

U EU

0,82%

0,55%

0,004%

U CEFTA

25,74%

U Srbiji

57,4%

44,39%

0,16%

Povrine, proizvodnja, prinosi

U Srbiji se godinje u proseku proizvede oko 2 miliona tona
penice, na oko 528 hiljada ha, a u Vojvodini oko milion tona
na 271 hiljada ha. Ostvareni proseni prinosi u Srbiji iznose 3,6
t, a u Vojvodini 4 t po hektaru.
Prema ostvarenoj vrednosti proizvodnje, FAO je Srbiju
rangirao kao 41 proizvoaa penice u svetu u 2010. godini.
Vojvodina u proizvodnji penice u Srbiji uestvuje sa 57,41%.
Prisutne su oscilacije u povrinama, prinosima i kvalitetu na
teritoriji Vojvodine.
Vojvodina ostvaruje vie prosene prinose po ha od proseka
Srbije (za 11%), zemalja CEFTA (za 17%), NZ (za 11 %) i sveta (za
27%), dok su proseni prinosi u Hrvatskoj vii za 18%, a u EU15
ak za 50% u odnosu na Vojvodinu.
Proizvodnja penice u NZ raste znatno bre u odnosu na
Vojvodinu (zahvaljujui brzom rastu Litvanije i Rumunije, ali i
Bugarske i Letonije). Litvanija belei znaajan prosean rast i u
povrinama i u prinosima.
Sve NZ (osim Maarske) ostvarile su rast proizvodnje
penice nakon lanstva u EU.
Vojvodina ima negativnu prosenu stopu rasta proizvodnje
od -4% (usled pada i povrina i prinosa), i to izraeniju od
proseka cele Srbije i proseka CEFTA zemalja.
Prosene proizvoake cene penice u Srbiji nie su od cena
u svim zemljama EU, osim u Bugarskoj (182$/t u Srbiji nasuprot
292$/t u Italiji ). Nie su i od cena u Hrvatskoj i BiH. Vrlo su
visoke razlike u ceni penice nakon etve i tokom godine (skok
od skoro 3 puta u 2010. god, sa 12,5 na oko 30 RSD).

Ponjevene povrine
20%

1.2%
BiH

Prosean udeo u svetskim povrinama

U proizvodnji

1.0%

15%

Hrvatska

Italija
0.8%

10%

NZ

5%

Litvanija
Maarska

0.6%

CEFTA

Srbija
Vojvodina

0.4%

Vojvodina
0.2%

EU 15

0%

0.0%
-5%

-0.2%
-4%

0%

4%

8%

-15%

-10%

Prosean rast u odnosu na svet

-5%

0%

5%

10%

15%

Prosean rast u odnosu na svet

Proizvodnja penice
20%
Prosean udeo u svetskoj proizvodnji

Udeo Vojvodine

1.4%
BiH

CEFTA
1.2%

NZ

15%

Vojvodina
EU 15

Italija
Maarska

1.0%

Srbija
Hrvatska

0.8%

10%

Vojvodina
Litvanija

0.6%
5%

0.4%
0.2%

0%
0.0%
-0.2%

-5%
-10%

-5%

0%

Prosean rast u odnosu na svet

5%

10%

-20%

-10%

0%

10%

20%

Prosean rast u odnosu na svet

* Podatak je za trgovinu Srbije u svetu, EU i CEFTA

51

30%

Prinosi penice (t/ha)

Prosena proizvodnja penice

100%

7.00
Srbija

Albanija

Maarska

BiH

70%

Italija

Hrvatska

60%

Vojvodina

Crna Gora

80%

Hrvatska
5.00
Prinos

Litvanija

90%

6.00
4.98

EU 15
Vojvodina

4.07

4.00

3.85

3.59

3.72

3.00
2.00

50%

EU 15

Italija

40%

NZ

Maarska

30%

Hrvatska

Litvanija

20%

Rumunija
1.00
2006

2007

2008

2009

Struktura proizvodnje penice u CEFTA

Makedonija
Vojvodina

BiH

10%

Centralna Srbija

Srbija

0%

2010

Moldavija

Penica

Trgovina
Penica je poljoprivredni proizvod kojim se najvie trguje u svetu.
Proseni rast izvoza penice u periodu 2006. 2011. pokazuje da izvoz iz Srbije raste ak 164% bre od prosenog svetskog rasta izvoza.
Izvoz penice iz Srbije konstantno raste od 2008. godine i u protekle etiri godine uvean je vie od 5 puta.
Srbija je najvei izvoznik penice meu CEFTA zemljama. Udeo Srbije u svetskom izvozu uvean je 4 puta od 2006. godine.
Udeo penice u ukupnom izvozu itarica Srbije znatno je ispod proseka zemalja CEFTA (28%) i iznosi 19%. U izvozu itarica Hrvatske, penica uestvuje sa preko 45% to je na
nivou novih zemalja lanica EU, dok u EU15 ovo uee iznosi ak 53%. Udeo penice u svetskom izvozu itarica je 41,4%.

1.2%

2.%
Srbija
1.5%

CEFTA
NZ

1.%

Hrvatska

0.8%

Slovenija
Rumunija

0.6%

EU 15

Italija

0.4%

0.5%
0.%
-0.5%
-50%

0%

50%

100%

150%

Prosean rast u odnosu na svet

200%

Izvoz

Srbija

1.%

Moldavija

Miliona $

Prosean udeo u svetskom izvozu

Izvoz penice

250
200
150

0.2%

100

0.%

50

-0.2%
-100%

0%

100%

200%

Prosean rast u odnosu na svet

300%

0
2006
Srbija

2007
Hrvatska

2008

2009
BiH

2010

2011

CEFTA

NZ

52

Struktura trgovine zemalja CEFTA

Udeo trgovine penicom u ukupnoj trgovini itaricama

70%

Uvoz

Izvoz

60%
Albanija

50%

BiH
40%
Hrvatska
Crna Gora

30%

Moldavija

20%

Srbija

10%

Makedonija
0%
EU

Osnovni problemi i preporuke

Udeo penice u izvozu itarica

Problemi

100%

Nepostojanje klasifikacije po kvalitetu. Cena ne prati kvalitet

Nepostojanje robne berze i trgovine robnim derivatima
Veliki procenat loeg semena kako usled loe genetike i dorade
semena, tako i velikog procenta korienja nedeklarisanog semena
Neshvatanje penice kao kulture koja se proizvodi zarad trita, nego
zarad plodoreda, to izaziva mala ulaganja u znanje i agrotehniku
Znaajni gubici usled loe mehanizacije i skladitenja

Srbija

Hrvatska

BiH

CEFTA

NZ

80%

Srbija
Hrvatska

60%

BiH

40%

CEFTA
20%

EU

0%
2006

2007

2008

2009

2010

2011

Preporuke
Unapreenje semenarstva i sortimenta
Promocija novih tehnologija u gajenju, kao to su minimalna obrada,
stalni tragovi i drugo.

Zbog pada svetske proizvodnje penice u 2012. god, pre svega zbog sue, cene nakon etve
su nastavile uzlazni trend. Fjuersi za penicu koji dospevaju u decembru 2012, na CBOT su se
kretali 318$ po toni, to je poveanje od 38% u odnosu na prethodnu godinu. Svetski rod
penice u 2012 god. je procenjen na 661 milion tona, to je za 5,5% nie od 2011., ali je na nivou
petogodinjeg proseka. Ipak, kako je potronja penice ve dve godine zaredom vea od
proizvodnje, oekuje se da e i u 2013. penica biti atraktivna za proizvoae.

53

Analiza trendova u proizvodnji i trgovini poljoprivrednih proizvoda iz Vojvodine u odnosu na proizvodnju i trgovinu u
Srbiji, regionu, EU i svetu

Jeam
Proizvodnja jema u Vojvodini u 2011. godini iznosila je 133 hiljade tona na 30 hiljada ha.
U ukupnoj proizvodnji jema u Srbiji Vojvodina uestvuje sa 52,43%.
Ostvarena proizvodnja u Vojvodini je na nivou proseka CEFTA zemalja, ali je oko 5 puta nia od proseka NZ. Proizvodnja jema u NZ
raste znatno bre u odnosu na Vojvodinu (zahvaljujui velikom rastu Rumunije i neto manjem rastu Bugarske).
Srbija je drugi izvoznik jema meu CEFTA zemljama, iza Moldavije. Takoe, Srbija je i drugi uvoznik meu CEFTA zemljama, iza
Hrvatske.
54

Jeam

U EU
U CEFTA
U Srbiji

U izvozu*

U uvozu*

0,11%

0,04%

0,092%

0,26%
16,19%

0,08%
14,68%

0,262%
18,080%

52,43%

Povrine, proizvodnja, prinosi

Srbija u proseku godinje proizvede oko 285 hiljada tona
jema, na oko 92 hiljade ha. Prema ostvarenoj vrednosti
proizvodnje, FAO je Srbiju rangirao kao 30. proizvoaa jema
u svetu u 2010. godini.
Vojvodina u ukupnoj proizvodnji jema u Srbiji uestvuje sa
52,43%. Proizvodnja jema u Vojvodini u 2011. godini iznosila je
133 hiljade tona, na 30 hiljada ha. Ostvarena proizvodnja u
Vojvodini je na nivou proseka CEFTA zemalja, ali je oko 5 puta
nia od proseka NZ.
Vojvodina ostvaruje vie prosene prinose po ha od proseka
Srbije (za 14%), zemalja CEFTA (za 25%), NZ (za 14%) i sveta (za
27%), dok su proseni prinosi u Hrvatskoj vii za 6%, a u EU15 za
ak 1/3 u odnosu na Vojvodinu.
Proizvodnja jema u NZ raste znatno bre u odnosu na
Vojvodinu (zahvaljujui velikom rastu Rumunije i neto
manjem rastu Bugarske). Vojvodina u odnosu na ove dve
zemlje ima vie prosene prinose po ha, i to ak za 1/3 vie u
odnosu na Rumuniju. Od NZ, koje su veliki proizvoai jema,
Poljska i eka belee pad povrina i rast prinosa.
Vojvodina ima negativnu prosenu stopu rasta proizvodnje i
to zbog pada u zasejanim povrinama. CEFTA zemlje, a
posebno Moldavija, uglavnom belee rast proizvodnje.
Prosena otkupna cena jema u 2011. godini iznosila je 18,95
RSD/kg, to predstavlja poveanje od 61% u odnosu na 2010.
godinu.
Prosene proizvoake cene jema u Srbiji na nivou su
srednjih cena u Evropi.

Ponjevene povrine
45%
Prosean udeo u svetskim povrinama

U svetu

U proizvodnji

3%

CEFTA

40%

Srbija

NZ

35%

3%

BiH

Vojvodina

30%

Hrvatska
2%

EU 15

Vojvodina
Rumunija

25%
2%

Poljska

20%

eka

1%

15%
10%

1%
5%
0%

0%
-5%

0%

1%

2%

3%

4%

5%

-10%

6%

-5%

0%

5%

10%

15%

20%

-1%

-10%

Prosean rast u odnosu na svet

Prosean rast u odnosu na svet

Proizvodnja jema
45%

Prosean udeo u svetskoj proizvodnji

Udeo Vojvodine

4%

CEFTA

40%

NZ

35%

Vojvodina

Srbija
3%

EU 15
30%

3%

25%

2%

BiH
Hrvatska
Vojvodina
Rumunija

Poljska

20%
2%

eka

15%
1%

10%
5%

1%

0%
-5%

-2%

0%

2%

4%

6%

0%
-10%

-10%

-1%
Prosean rast u odnosu na svet

0%

10%

20%

30%

40%

Prosean rast u odnosu na svet

* Podatak je za trgovinu Srbije u svetu, EU i CEFTA

55

Prinosi jema (t/ha)

100%

6.00
Srbija
5.00

80%

EU 15

70%

Prinos

4.00
3.59
3.00

Poljska

3.29

2.00

Vojvodina

40%

Poljska

30%

eka

0.00

Svet prosek
2008

2009

NZ

Moldavija

CEFTA

Makedonija

Hrvatska

Vojvodina

BiH

10%
2007

Crna Gora

EU 15

20%

1.00

Hrvatska

Vojvodina

50%

Rumunija

BiH

Rumunija

60%

3.48

3.19

Albanija

eka

90%

Hrvatska
4.40

2006

Struktura proizvodnje jema u CEFTA

Prosena proizvodnja jema

Centralna Srbija

Srbija

0%

2010

Jeam

Trgovina
Srbija godinje izveze 10,2 hiljade tona jema, to predstavlja 12% izvoza CEFTA. U izvozu novih zemalja lanica EU Srbija uestvuje sa 0,5%.
Iako prole godine beleimo blagi pad vrednosti izvoza od 2%, u odnosu na 2006. godinu, izvoz jema uvean je 2,3 puta. Meutim, prologodinji blagi pad vrednosti
izvoza posledica je skoka jedinine cene izvoza, s obzirom da je 2011. koliina izvezenog jema prepolovljena u odnosu na prethodnu godinu.
Prosean udeo Srbije u ukupnom svetskom izvozu jema je 0,4% i nepromenjen je od 2006. godine.
Srbija je drugi izvoznik jema meu CEFTA zemljama, iza Moldavije. Takoe, Srbija je i drugi uvoznik meu CEFTA zemljama, iza Hrvatske. Pokrivenost uvoza izvozom je
41%. U izvozu itarica novih zemalja lanica EU jeam uestvuje sa neto preko 11%, a u EU15 sa 15%. Udeo jema u svetskom izvozu itarica je 6,7%.

Trend izvoza jema

Prosean udeo u svetskom izvozu

3.5%

2.5%

Srbija

Srbija

3.%
2.5%

Portugal

NZ

2.%

Hrvatska

2.%

CEFTA

1.5%

Rumunija

EU 15

Slovenija

1.5%

1.%

1.%

Estonija
Finska

0.5%

70
60
50
40
30
20

0.5%

10

0.%

0.%

Miliona $

Izvoz jema

0
-0.5%

-0.5%
-50%
0%
50%
Prosean rast u odnosu na svet

100%

2006
-50%

0%

50%

100%

Prosean rast u odnosu na svet

150%

200%

Srbija

2007
Hrvatska

2008

2009
Moldavija

2010

2011

CEFTA

NZ

56

Struktura trgovine zemalja CEFTA

Udeo trgovine jemom u ukupnoj trgovini itaricama

Izvoz

16%

Uvoz

14%
12%

Albanija

Srbija
Hrvatska

10%

BiH

BiH

Hrvatska

8%

CEFTA

Crna Gora
6%

Moldavija
Srbija

NZ

EU15

4%

Svet

Makedonija

2%
0%
2006

Osnovni problemi i preporuke

Udeo jema u izvozu itarica

Pogledati opte probleme i preporuke za itarice

25%

2007

2008

2009

2010

2011

20%

Srbija

15%

Hrvatska
BiH

10%

CEFTA
5%

EU

0%
2006

2007

2008

2009

2010

2011

57

Analiza trendova u proizvodnji i trgovini poljoprivrednih proizvoda iz Vojvodine u odnosu na proizvodnju i trgovinu u
Srbiji, regionu, EU i svetu

Kukuruz
U Vojvodini se proizvede oko 3,9 miliona tona kukuruza na 685 hiljada ha.
Ostvareni proseni prinosi u Srbiji iznose 4,9 t, a u Vojvodini 5,7 t po hektaru. Proseni prinosi su u Maarskoj vii za 10%, a u EU15 ak
za 67% u odnosu na Vojvodinu.
Sve NZ ostvarile su vrlo zapaen porast proizvodnje kukuruza nakon lanstva u EU. Taj rast je delom posledica i vrlo povoljnih
trendova na svetskom tritu.
Kukuruz je itarica koju Srbija najvie izvozi. Izvoz kukuruza konstantno raste od 2007. godine i u proteklih 5 godina uvean je vie od 5
puta.
Iako je prosean rast izvoza kukuruza iz Srbije vei od proseka CEFTA zemalja, izvoz glavnih konkurenata raste bre.
58

Kukuruz
U proizvodnji

U izvozu*

U uvozu*

0,48%

1,09%

0,025%

16%

U EU

6,68%

5,85%

0,115%

14%

U CEFTA

36,75%

79,01%

5,910%

U Srbiji

64,89%

Povrine, proizvodnja, prinosi

U Srbiji se godinje u proseku proizvede 6 miliona tona
kukuruza, na oko 1,2 miliona ha povrina, dok se u Vojvodini
proizvede oko 3,9 miliona tona kukuruza na 685 hiljada ha.
Ostvareni proseni prinosi u Srbiji iznose 4,9 t, a u Vojvodini
5,7 t po hektaru.
Prema proizvedenim koliinama, FAO je Srbiju rangirao kao
15. proizvoaa kukuruza u svetu u 2010. godini.
Vojvodina ostvaruje vie prosene prinose po ha od proseka
Srbije (za 13%), zemalja CEFTA (za 16%), NZ (za 21 %) i sveta (za
10%), dok su proseni prinosi u Maarskoj vii za 10%, a u EU15
ak za 67% u odnosu na Vojvodinu.
Prosena proizvodnja kukuruza u NZ je za treinu nia od
proizvodnje u Vojvodini.
Rast proizvodnje kukuruza u Vojvodini i u Srbiji priblian je
prosenom rastu NZ i CEFTA zemalja. Takoe, ovaj rast je
dosta sporiji od rasta proizvodnje u konkurentnim NZ, poput
Maarske i posebno Rumunije.
Sve NZ ostvarile su vrlo zapaen porast proizvodnje
kukuruza nakon lanstva u EU. Taj rast je delom posledica i
vrlo povoljnih trendova na svetskom tritu.
Prosena otkupna cena kukuruza u 2011. godini iznosila je
17,05 RSD/kg, to predstavlja poveanje od 26,4% u odnosu na
2010. godinu.
Prosene proizvoake cene kukuruza u Srbiji od 160,4$/t
nie su od cena u svim zemljama EU, ali i od cena u Hrvatskoj i
Bosni i Hercegovini.
Do 31. avgusta 2013. godine na snazi je privremena mera o
ukidanju carina na uvoz kukuruza.

Prosean udeo svetskim povrinama

U svetu

Ponjevene povrine
1.8%

CEFTA

Srbija
BiH
Hrvatska
Vojvodina
Italija
Maarska
Rumunija

1.6%

NZ

12%

Vojvodina

10%

EU 15

1.4%
1.2%
1.0%

8%

0.8%

6%

0.6%

4%

0.4%

2%

0.2%

0.0%

0%
-10%

-2%

-5%

0%

5%

10%

15%

-0.2%

-10%

-8%

-6%

-4%

-2%

0%

2%

4%

Prosean rast u odnosu na svet

Prosean rast u odnosu na svet

Proizvodnja kukuruza
1.4%

6%
NZ
5%
Prosean udeo u svetskoj proizvodnji

Udeo Vojvodine

Vojvodina
CEFTA

4%

1.2%
1.0%

EU 15
0.8%

3%

Srbija
0.6%

BiH

2%

Hrvatska

0.4%
1%

Vojvodina
Italija

0.2%

0%
-5%

0%

-1%

5%

10%

Maarska
Rumunija

0.0%
-10%

-5%

0%

5%

10%

-0.2%
Prosean rast u odnosu na svet

Prosean rast u odnosu na svet

* Podatak je za trgovinu Srbije u svetu, EU i CEFTA

59

15%

Prinosi kukuruza (t/ha)

12.00

100%
Srbija

10.00
8.00

Albanija

70%

Rumunija

BiH

60%

Maarska

Hrvatska

50%

Vojvodina

Italija

40%

NZ

Maarska

30%

CEFTA

Rumunija

20%

Svet prosek

10%

EU 15
6.71

6.00

5.92

5.90

5.50
4.06

4.00
2.00

EU 15

90%

Svet prosek

Hrvatska

Prinos

Struktura proizvodnje kukuruza u CEFTA

Prosena proizvodnja kukuruza

Vojvodina

0.00

80%

Crna Gora
Moldavija
Srbija
Makedonija

Hrvatska

Vojvodina

Srbija

0%
2006

2007

2008

2009

2010

Kukuruz

Trgovina
Kukuruz je itarica koju Srbija najvie izvozi.
Iako je prosean rast izvoza kukuruza iz Srbije vei od proseka CEFTA zemalja, izvoz glavnih konkurenata raste bre.
Izvoz kukuruza konstantno raste od 2007. godine i u proteklih 5 godina uvean je vie od 5 puta.
Od ukupne koliine kukuruza koji se izveze iz CEFTA zemalja, 80% potie iz Srbije, dok je udeo Srbije u ukupnom svetskom izvozu nepromenjen i poslednjih 5 godina.
Kukuruz je itarica koja se najvie izvozi iz CEFTA regiona, sa udelom od 65,7%. Udeo kukuruza u ukupnom izvozu itarica Srbije je iznad proseka zemalja CEFTA i iznosi
skoro 80%. U izvozu itarica novih zemalja lanica EU, kukuruz uestvuje sa neto preko 35%, dok je u EU15 to svega 17%. Udeo kukuruza u svetskom izvozu itarica je 27,4%.

Trend izvoza kukuruza

1.6%

Prosean udeo u svetskom izvozu

1.4%

Srbija
Hrvatska
Rumunija
Portugal
BiH
Slovaka

1.4%

1.2%

1.2%

1.%

1.%

0.8%

0.8%
Srbija

0.6%

CEFTA

0.4%

0.4%

NZ

0.2%

0.2%

EU 15

0.6%

0.%
-0.2%

0.%

-0.4%
-10%
-5%
0%
5%
Prosean rast u odnosu na svet

10%

15%

Miliona $

Izvoz kukuruza

500
450
400
350
300
250
200
150
100
50
0
2006

-50%

0%
50%
100%
Prosean rast u odnosu na svet

150%

200%

Srbija

2007

2008

Hrvatska

2009
BiH

2010

2011

CEFTA

NZ

60

Struktura trgovine zemalja CEFTA

Udeo trgovine kukuruzom u ukupnoj trgovini itaricama

100%

Uvoz

Izvoz

90%
80%
Albanija

Srbija

70%

Hrvatska

BiH

60%

Hrvatska

BiH

50%

Crna Gora
Moldavija
Srbija
Makedonija

CEFTA

40%

NZ

30%

EU15

20%

Svet

10%
0%
2006

2007

Osnovni problemi i preporuke

Udeo kukuruza u izvozu itarica

Problemi

100%
90%
80%
70%
60%
50%
40%
30%
20%
10%
0%

Ugroena bezbednost za upotrebu kukuruza usled prisustva

alfatoksina
Proseni prinosi znaajno nii od potencijala usled nedovoljne
agrotehnike koja se javlja kao posledica razmiljanja na malim i hobi
gazdinstvima da kukuruz uvek mora da rodi
Znaajni gubici tokom uvanja
Nedostatak preradnih kapaciteta koji bi dodavali vrednost
Nepotovanje plodoreda i gajenje u monokulturi

2008

2009

2010

2011

Srbija
Hrvatska
BiH
CEFTA
EU

2006

2007

2008

2009

2010

2011

Preporuke
Poveati siliranje zrna

Pozitivni trendovi u proizvodnji kukuruza e verovatno biti nastavljeni i u narednoj godini.

Razlozi za to su: nii prinosi kukuruza tokom 2012. godine usled sue, smanjenje svetskih
zaliha, i tranja za kukuruzom kao sirovinom za proizvodnju etanola. Dugorono, na
usporavanje tranje za kukuruzom moe uticati najavljena odluka EU da redukuje ciljeve
u pogledu upotrebe biogoriva, kako bi ublaila negativan uticaj po proizvodnju i cene
hrane. EU planira da ukine sve subvencije za proizvodnju biogoriva na bazi poljoprivrednih
useva nakon 2020, kao i da udeo ovog biogoriva u ukupnoj potronji energenata u
transportnom sektoru EU 2020. godine bude najvie 5%.
61

Analiza trendova u proizvodnji i trgovini poljoprivrednih proizvoda iz Vojvodine u odnosu na proizvodnju i trgovinu u
Srbiji, regionu, EU i svetu

Jabuka
U Vojvodini je u 2011. godini proizvedeno 108 hiljada tona jabuke.
Prinosi jabuke po ha u Srbiji iznose u proseku 6,63 t. EU15 ima 5 puta vei proseni prinos (31,47 t/ha).
Proizvodnja jabuke u Vojvodini raste bre u odnosu na svetski prosek, priblina je nivou rasta u CEFTA zemljama, ali raste sporije od
proseka NZ, a naroito u odnosu na proizvodnju u Maarskoj i Poljskoj koje belee prosene godinje stope rasta proizvodnje od 38%
i 20% respektivno, posmatrano u periodu 2006.- 2010.
Godinji prihod Srbije od izvoza jabuke je skoro 30 miliona $.
Srbija je drugi najvei izvoznik jabuke meu CEFTA zemljama, iza Moldavije. Od novih zemalja lanica EU, jedino Poljska i Litvanija
izvoze vie jabuke od Srbije.
62

Jabuka
U izvozu*

U uvozu*

U svetu

0,14%

0,47%

0,114%

U EU

0,83%

1,09%

0,236%

U CEFTA

11,84%

33,88%

17,142%

U Srbiji

38,22%

Povrine, proizvodnja, prinosi

U Srbiji je u 2011. godini proizvedeno 266 hiljada tona jabuke,
na oko 16 miliona rodnih stabala, to predstavlja poveanje
proizvodnje od 10,7% u odnosu na 2010. godinu.
U Vojvodini je u 2011. godini proizvedeno 108 hiljada tona
jabuke, na oko 5,5 miliona rodnih stabala. Udeo Vojvodine u
rodnim stablima Srbije je 33,34%.
Prema ostvarenoj vrednosti proizvodnje jabuke u 2010.
godini, FAO je rangirao Srbiju kao 35 svetskog proizvoaa.
Proseni prinosi po rodnom stablu u Vojvodini u periodu
2006.-2011. iznosili su 19kg po stablu, to je vie od proseka
Srbije gde je prinos 16kg po rodnom stablu.
Prinosi jabuke po ha u Srbiji iznose u proseku 6,63 t, to je
neto vie od proseka CEFTA zemalja, ali skoro duplo manje od
proseka NZ (11,3 t/ha), i skoro pet puta manje od EU15
proseka (31,47 t/ha).
Prosena godinja stopa rasta proizvodnje jabuke u Vojvodini
iznosi 3,8%, dok je na nivou Srbije 0,72%.
Proizvodnja jabuke u Vojvodini raste bre u odnosu na
svetski prosek, priblina je nivou rasta u CEFTA zemljama, ali
raste sporije od proseka NZ, a naroito u odnosu na
proizvodnju u Maarskoj i Poljskoj koje belee prosene
godinje stope rasta proizvodnje od 38% i 20% respektivno,
posmatrano u periodu 2006.- 2010.
Prosena otkupna cena jabuka u 2011. godini iznosila je 41,23
RSD, to predstavlja poveanje od oko 24% u odnosu na
prethodnu 2010. godinu.
Od NZ, Letonija i Litvanija zabeleile su najdramatiniji pad
proizvodnje jabuka nakon lanstva u EU.

Povrine
8%
Prosean udeo u svetskim povrinama

U proizvodnji

5%

7%

CEFTA

4%

Makedonija

6%

NZ

4%

Hrvatska

Srbija

3%

Italija

EU 15

3%

Maarska

2%

Poljska

2%

Srbija

5%
4%
3%
2%

1%

1%

1%

0%
-1%

-4%

-2%

0%

2%

4%

0%
-1%

Prosean rast u odnosu na svet

-10%

-5%

0%

5%

10%

15%

Prosean rast u odnosu na svet

Proizvodnja jabuke
4.0%

14.0%

Makedonija

CEFTA
12.0%
Prosean udeo u svetskoj proizvodnji

Udeo Vojvodine

3.5%

NZ

10.0%

Italija

Vojvodina

3.0%

Poljska

EU 15

2.5%

Srbija

8.0%

Hrvatska

2.0%
6.0%

Vojvodina
1.5%

Maarska

4.0%
1.0%
2.0%

0.5%

0.0%
-10%

-5%

0%

-2.0%
Prosean rast u odnosu na svet

5%

10%

0.0%
-10%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

-0.5%
Prosean rast u odnosu na svet

* Podatak je za trgovinu Srbije u svetu, EU i CEFTA

63

Prinosi jabuke (t/ha)

Prosena proizvodnja jabuke

45.00

100%

40.00

90%

Srbija

35.00

80%

Hrvatska

30.00
Prinos

Struktura proizvodnje jabuke u CEFTA

15.00

6.87

5.00

6.63

6.54

6.86

6.26

Maarska

BiH

Poljska

70%

Hrvatska

60%

Vojvodina

Italija

50%

EU 15

Poljska

40%

NZ

Moldavija

30%

Hrvatska

Makedonija

20%

Makedonija

Vojvodina

10%

Srbija

Maarska

10.00

Albanija

EU 15
25.00

20.00

CEFTA

NZ

0.00

Crna Gora

Centralna Srbija

0%
2006

2007

2008

2009

2010

Jabuke

Trgovina
Godinji prihod Srbije od izvoza jabuke je skoro 30 miliona $, to predstavlja 34% izvoza CEFTA zemalja.
Blagi rast izvoza u odnosu na prethodnu godinu Srbija belei 2009. god. Od tada, poinje nagli rast izvoza, tako da 2011. godine Srbija izvozi 4 puta vie jabuka nego 2009.
Prosean udeo Srbije u ukupnom svetskom izvozu jabuke je 0,47%. Od 2006. godine, udeo Srbije uvean je 3,6 puta.
Srbija je drugi najvei izvoznik jabuke meu CEFTA zemljama, iza Moldavije. Od novih zemalja lanica EU, jedino Poljska i Litvanija izvoze vie jabuke od Srbije.
Jabuka ini svega 8,4% izvoza voa iz Srbije. U izvozu voa iz novih zemalja lanica EU jabuke uestvuju sa 19%, a u EU15 sa jedva 10%. Udeo jabuke u svetskom izvozu voa
je manji od 9%.

Trend izvoza jabuke

3.5%

0.7%

Srbija
CEFTA

0.6%

2.5%

NZ

0.5%

2.%

EU 15

0.4%

3.%

Srbija
Hrvatska
Letonija
Bugarska
BiH
Portugal
Grka
Moldavija

Miliona $

Prosean udeo u svetskom izvozu

Izvoz jabuke

70
60
50
40

1.5%

0.3%

1.%

0.2%

0.5%

0.1%

20

0.%

0.%

10

-0.5%

-0.1%
-20%

0%

20%

40%

60%

Prosean rast u odnosu na svet

80%

-50%

0%

50%

100%

Prosean rast u odnosu na svet

150%

30

0
2006

Srbija

2007

2008

Hrvatska

2009

BiH

2010

2011

CEFTA

NZ
64

Struktura trgovine zemalja CEFTA

Udeo trgovine jabukama u ukupnoj trgovini voem

Izvoz

16%

Uvoz

14%
12%
Srbija

Albanija
10%

BiH
Hrvatska

Hrvatska
BiH

8%

CEFTA

Crna Gora
6%

Moldavija

NMS

4%

Srbija
Makedonija

EU15

2%
0%
2006

Osnovni problemi i preporuke

Udeo jabuke u izvozu voa

Problemi

30%

Kvalitet sadnog materijala

Sporo uvoenje novog sortimenta
Neodgovarajua regulativa koja se odnosi na pesticide, kao i
nepostojanje sistema sertifikacije IPM
Nekonkurentnost u odnosu na proizvoae u EU

Preporuke
Jedinstveniji nastup na izvoznim tritima
Pravna i trgovinska zatita domaih proizvoaa prilikom izvoza

2007

2008

2009

2010

2011

25%
Srbija

20%

Hrvatska
15%

BiH

10%

CEFTA

EU

5%
0%
2006

2007

2008

2009

2010

2011

S obzirom da je jabuka vona vrsta koja ima dugu sezonu potronje uz primenu
adekvatnih tehnologija uvanja, ima relativno pristupanu cenu i vrsta je za koju postoje
navike u potronji, razumno je oekivati da e se proizvodnja jabuke u narednom periodu
poveati.

65

Analiza trendova u proizvodnji i trgovini poljoprivrednih proizvoda iz Vojvodine u odnosu na proizvodnju i trgovinu u
Srbiji, regionu, EU i svetu

ljiva
U Vojvodini je u 2011. godini proizvedeno 52,6 hiljada t ljive. U Srbiji je u 2011. godini proizvedeno 582 hiljade t ljive na 179 hiljada ha.
Prosean prinos ljive po ha u Srbiji je 3,283 t. Prosean prinos u EU15 je 13 t/ha.
Proizvodnja ljive u Vojvodini raste sporije u odnosu na svetski prosek, i znatno sporije od proseka NZ. Vojvodina naroito zaostaje u
odnosu na proizvodnju u Poljskoj i Rumuniji.
Srbija godinje izveze 23,8 hiljada tona ljive, u vrednosti od 11,6 miliona dolara.
Srbija je ubedljivo najvei izvoznik ljive meu CEFTA zemljama, u ijem ukupnom izvozu uestvuje sa 65%.
Izvoz ljive stalno raste i 2011. bio je etiri puta vei u odnosu na 2006. godinu.
66

ljiva
U izvozu*

U uvozu*

U svetu

0,48%

1,79%

0,035%

U EU

3,33%

4,40%

0,063%

U CEFTA

5,68%

64,94%

8,812%

U Srbiji

8,77%

Povrine, proizvodnja, prinosi

U Srbiji je u 2011. godini proizvedeno 582 hiljade t ljive, na
oko 41 milion rodnih stabala. U Srbiji se vonjaci sa ljivom
prostiru na 179 hiljada ha.
U Vojvodini je u 2011. godini proizvedeno 52,6 hiljada t ljive.
Udeo Vojvodine u rodnim stablima Srbije je 6,33%.
Prema vrednosti proizvodnje ljiva u 2010. godini, FAO je
rangirao Srbiju kao 3. proizvoaa na svetu.
Prosean prinos po rodnom stablu u Vojvodini je 19kg, to je
vie od proseka Srbije, gde je prinos 14kg.
Prosean prinos ljive po ha u Srbiji je 3,283t, to je neto vie
od CEFTA zemalja (2,98t), ali znatno manji od proseka NZ
(5,56t/ha). Prosean prinos u EU15 je 13 t/ha.
Prosena godinja stopa rasta proizvodnje ljive u Vojvodini
je negativna, i iznosi -0,91%, dok je pad jo izraeniji u Srbiji, sa
stopom od -3,72%.
Proizvodnja ljive u Vojvodini raste sporije u odnosu na
svetski prosek, i znatno sporije od proseka NZ. Vojvodina
naroito zaostaje u odnosu na proizvodnju u Poljskoj i
Rumuniji koje belee godinje stope rasta proizvodnje od 12,7%
i 4,8% respektivno u periodu 2006.- 2010.
U ovom periodu, i EU15 zemlje i NZ su u proseku beleile
rast proizvodnje ljive, i rast prinosa, dok je u CEFTA
proizvodnja padala.
Prosene proizvoake cene ljive u Srbiji (254$/t) nie su od
svih EU zemalja, osim Bugarske. Nie su i od cena u Hrvatskoj
(586$/t), Makedoniji i BiH.
Prosena otkupna cena ljive u 2011. godini bila je 31,87 RSD,
to je rast od 83% u odnosu na prethodnu godinu.

Povrine
9.0%

16.0%
Prosean udeo u svetskim povrinama

U proizvodnji

BiH

CEFTA

8.0%

NZ

7.0%

Hrvatska

Srbija

6.0%

Italija

5.0%

Rumunija

8.0%

4.0%

Poljska

6.0%

3.0%

Srbija

14.0%
12.0%
10.0%

EU 15

2.0%

4.0%

1.0%

2.0%

0.0%

0.0%
-5%
-4%
-3%
-2%
Prosean rast u odnosu na svet

-1%

0%

-1.0%

-30%

-20%

-10%

0%

10%

Prosean rast u odnosu na svet

Proizvodnja ljive
7.0%

10.0%

BiH
6.0%
Prosean udeo u svetskoj proizvodnji

Udeo Vojvodine

Italija

8.0%
5.0%
6.0%

Srbija

4.0%

CEFTA

Hrvatska

Vojvodina

4.0%

Poljska

3.0%

Vojvodina

NZ
2.0%

EU 15

2.0%

Rumunija

1.0%
0.0%
-10%

-5%

0%

5%

0.0%
-10%

-2.0%
Prosean rast u odnosu na svet

-5%

0%

5%

10%

15%

-1.0%
Prosean rast u odnosu na svet

* Podatak je za trgovinu Srbije u svetu, EU i CEFTA

67

Prinosi ljive (t/ha)

Prosena proizvodnja ljive

16.00

100%

14.00

90%

12.00

Prinos

10.00
8.00

6.00
4.00

3.29

3.05

CEFTA

BiH

80%

Hrvatska

70%

EU 15

60%

Vojvodina

Italija

50%

EU 15

Poljska

40%

NZ

Makedonija

30%

Hrvatska

Vojvodina

20%

BiH

Centralna Srbija

10%

Srbija

3.28
NZ

2.00

Albanija

Srbija

Rumunija

3.40

3.39

Struktura proizvodnje ljive u CEFTA

0.00

Rumunija

Hrvatska

Poljska

Crna Gora
Moldavija

0%
2006

2007

2008

2009

2010

ljive

Trgovina
Srbija godinje izveze 23,8 hiljada tona ljive, u vrednosti od 11,6 miliona dolara.
Srbija je ubedljivo najvei izvoznik ljive meu CEFTA zemljama, u ijem ukupnom izvozu uestvuje sa 65%. Srbija je takoe i vei izvoznik ljive u poreenju sa novim
zemljama lanicama EU, dok u itavoj Evropskoj uniji jedino panija, Holandija, Italija i Francuska izvoze vie ljive od Srbije.
Izvoz ljive stalno raste i prologodinji izvoz bio je preko 4 puta vei u odnosu na 2006. godinu.
Udeo Srbije u svetskom izvozu ljive utrostruen je u poslednjih 6 godina i iznosi 1,8%.
Od ukupnog voa koje Srbija izvozi, ljiva ini 3,4%, to je neto iznad proseka CEFTA. U izvozu NZ taj udeo je 1,5%, dok u EU 15 iznosi oko 1%, to je i svetski prosek.

Trend izvoza ljive

3.5%

Srbija
CEFTA
NZ
EU 15

3.%
2.5%
2.%
1.5%

2.5%
2.%
1.5%
1.%

1.%

Izvoz

Srbija
Hrvatska
Bugarska
Slovaka
BiH
Grka
Irska

Miliona $

Prosean udeo u svetskom izvozu

Izvoz ljive

20

15
10

0.5%

0.%

0.5%
0.%

25

2006

-0.5%

2007

2008

2009

2010

2011

-0.5%
-20%

0%

20%

Prosean rast u odnosu na svet

40%

60%

0%

20%

40%

60%

Prosean rast u odnosu na svet

80%

100%

Srbija

Hrvatska

BiH

CEFTA

NZ

EU 15

68

Struktura trgovine zemalja CEFTA

Udeo trgovine ljivom u ukupnoj trgovini voem

5%

Uvoz

Izvoz

5%
4%
Albanija

4%

Srbija

BiH

3%

Hrvatska

Hrvatska

3%

BiH

Crna Gora

2%

Moldavija

CEFTA
NMS

2%

Srbija

EU15

1%

Makedonija
1%
0%
2006

Osnovni problemi i preporuke

Udeo ljive u izvozu voa

Problemi

16%

Sporo prihvatanje intenzivnih sistema uzgoja i neadekvatan sortiment

Virulentni sojevi virusa arke koji ugroavaju proizvodnju
Manji prihodi po ha u odnosu na drugo voe

2007

2008

2009

2010

2011

14%
12%

Srbija

10%

Hrvatska

8%

Preporuke

6%

Introdukcija i gajenje sorti koje sazrevaju u julu i septembru

Podravati intenzivne sisteme gajenja ljive u gustom zasadu
Poveati ulaganja u preraivake kapacitete

2%

BiH
CEFTA

4%

EU

0%
2006

2007

2008

2009

2010

2011

69

Analiza trendova u proizvodnji i trgovini poljoprivrednih proizvoda iz Vojvodine u odnosu na proizvodnju i trgovinu u
Srbiji, regionu, EU i svetu

Kruka
U Vojvodini je u 2011. godini proizvedeno 13,5 hiljada t kruke.
Prosean prinos kruke po ha u Srbiji je 4,58 t, to je slino prinosu CEFTA zemalja (4,43 t), ali za oko 1/3 manje od NZ (6,88 t/ha).
Prosean prinos u EU15 je 22,17 t/ha.
Prosena godinja stopa rasta proizvodnje kruaka u Vojvodini iznosi 0,51%. Dinamika proizvodnje u Vojvodini zaostaje za Poljskom,
gde je prosena godinja stopa rasta proizvodnje 18%.
U periodu 2006. - 2010, NZ su beleile rast proizvodnje kruaka, a CEFTA i EU15 pad.
70

Kruka

U EU

U izvozu*

U uvozu*

0,05%

0,03%

0,050%

0,43%

U CEFTA

10,28%

U Srbiji

19,97%

0,06%
37,57%

0,089%
8,809%

Povrine, proizvodnja, prinosi

U Srbiji je u 2011. godini proizvedeno 65 hiljada tona kruke,
na oko 4,5 miliona rodnih stabala. U Srbiji, vonjaci sa krukom
prostiru se proseno na 59 hiljada ha.
U Vojvodini je u 2011. godini proizvedeno 13,5 hiljada t kruke.
Udeo Vojvodine u rodnim stablima Srbije je 22%.
Prema ostvarenoj vrednosti proizvodnje kruke u 2010.
godini, FAO je rangirao Srbiju kao 28. proizvoaa na svetu.
Prosean prinos po rodnom stablu u Vojvodini iznosio je 12 kg
po stablu, dok je u Srbiji prinos 13 kg.
Prosean prinos kruke po ha u Srbiji je 4,58t, to je slino
prinosu CEFTA zemalja (4,43t), ali za oko 1/3 manje od NZ
(6,88 t/ha). Prosean prinos u EU15 je 22,17 t/ha.
Prosena godinja stopa rasta proizvodnje kruaka u
Vojvodini iznosi 0,51%, dok je u Srbiji prosena godinja stopa
pada proizvodnje -3,32%.
Proizvodnja kruke u Vojvodini raste sporije u odnosu na
svetski prosek, kao i prosek NZ, Rumunije, Hrvatske ili BiH.
Dinamika proizvodnje u Vojvodini zaostaje za Poljskom, gde je
prosena godinja stopa rasta proizvodnje 18%.
U periodu 2006. - 2010, NZ su beleile rast proizvodnje
kruaka, a CEFTA i EU15 pad.
Prosene proizvoake cene kruke u Srbiji (699$/t) su na
nivou srednjih cena u EU, vie su od cena u Makedoniji i BiH, ali
nie od cena u Hrvatskoj (728$/t).
Prosena otkupna cena kruke u 2011. godini iznosila je 39,27
RSD, to predstavlja pad od 13% u odnosu na prethodnu
godinu.

Povrine
1.0%

9.0%
Prosean udeo u svetskim povrinama

U svetu

U proizvodnji

8.0%

CEFTA

0.9%

BiH

7.0%

NZ

0.8%

Hrvatska

6.0%

Srbija

0.7%

Holandija

5.0%

EU 15

0.6%

Rumunija

0.5%

Poljska

0.4%

Srbija

4.0%
3.0%

0.3%

2.0%

0.2%

1.0%

0.1%

0.0%
-1.0%

0.0%
-6%

-4%

-2%

0%

2%

4%

-0.1%

-10%

-5%

0%

5%

10%

15%

Prosean rast u odnosu na svet

Prosean rast u odnosu na svet

Proizvodnja kruke
14.0%

1.4%
BiH

CEFTA

12.0%
Prosean udeo u svetskoj proizvodnji

Udeo Vojvodine

Holandija

1.2%
NZ

10.0%

Poljska
1.0%

Vojvodina
EU 15

8.0%

Srbija
Rumunija

0.8%

Hrvatska
6.0%

0.6%

4.0%

0.4%

2.0%

0.2%

0.0%

Vojvodina

0.0%
-8%

-6%

-4%

-2.0%
Prosean rast u odnosu na svet

-2%

0%

-20%

-10%

0%

10%

20%

-0.2%
Prosean rast u odnosu na svet

* Podatak je za trgovinu Srbije u svetu, EU i CEFTA

71

Prinosi kruke (t/ha)

Prosena proizvodnja kruke

100%

40.00

Albanija

90%

35.00
30.00
Srbija
25.00
Prinos

Struktura proizvodnje kruke u CEFTA

Hrvatska

20.00

EU 15

15.00

Holandija

Poljska

10.00
5.00

4.48

4.44

4.78

4.42

4.75

Rumunija
NZ

0.00
2006

2007

2008

2009

CEFTA

BiH

80%

Rumunija

70%

Poljska

60%

Vojvodina

Crna Gora

50%

EU 15

Moldavija

40%

NZ

30%

Hrvatska

20%

BiH

10%

Srbija

Hrvatska

Makedonija
Vojvodina
Centralna Srbija

0%
Kruke

2010

Trgovina
Srbija godinje izveze svega 1,1 hiljada tona kruke, to donosi prihod od 724 hiljade dolara. Ipak, 37,5% izvoza ovog voa iz zemalja CEFTA potie iz Srbije.
Srbija belei konstantan rast izvoza kruke. Od 2006. ukupan izvoz uvean je ak 12 puta.
Prosean udeo Srbije u ukupnom svetskom izvozu kruaka je 0,03%. Od 2006. godine udeo Srbije porastao je 7,8 puta.
Srbija je drugi najvei izvoznik kruke meu zemljama CEFTA, iza Bosne i Hercegovine. Pokrivenost uvoza izvozom je neto ispod 61%. U proseku, u zemljama CEFTA ova
pokrivenost iznosi 18,25%, dok je meu novim zemljama lanicama EU 37,48%. U EU15 pokrivenost uvoza kruke izvozom je preko 94%.
Kruka ini svega 0,2% izvoza voa iz Srbije. U izvozu voa iz novih zemalja lanica EU kruka ini 1,78%, a u EU15 5%. Udeo kruke u svetskom izvozu voa je 3,25%

Trend izvoza kruke

4.5%
4.0%
3.5%
3.0%
2.5%
2.0%
1.5%
1.0%
0.5%
0.0%
-0.5%
-1.0%

BiH
Srbija
Hrvatska
Bugarska
Letonija
Irska
Portugal

0.2%

Srbija
CEFTA

0.2%

NZ
0.1%

EU 15

Miliona $

Prosean udeo u svetskom izvozu

Izvoz kruke

6
5
4
3

0.1%

0.0%

1
0

-20%

0%

20%

40%

Prosean rast u odnosu na svet

60%

80%

100%

-0.1%
-100%
0%
Prosean rast u odnosu na svet

2006
100%

200%

Srbija

2007

2008

Hrvatska

2009

BiH

2010

2011

CEFTA

NZ
72

Struktura trgovine zemalja CEFTA

Udeo trgovine kruke u ukupnoj trgovini voem

5%

Uvoz

Izvoz

5%
4%
Albanija

4%

Srbija

BiH

3%

Hrvatska

Hrvatska

3%

BiH

Crna Gora

2%

Moldavija

2%

Srbija

CEFTA
NMS
EU15

1%

Makedonija

1%
0%
2006

Osnovni problemi i preporuke

Udeo kruke u izvozu voa

Problemi

7%

Rizina proizvodnja zbog osetljivost na bolesti i tetnike

2007

2008

2009

2010

2011

6%
5%

Srbija

Preporuke

4%

Hrvatska

Ohrabriti dobre proizvoae jabuke za gajenje kruke

3%

BiH

2%

CEFTA

1%

EU

0%
2006

2007

2008

2009

2010

2011

73

Analiza trendova u proizvodnji i trgovini poljoprivrednih proizvoda iz Vojvodine u odnosu na proizvodnju i trgovinu u
Srbiji, regionu, EU i svetu

Vinja
U Vojvodini je u 2011. godini proizvedeno 22,8 hiljada t vinje.
Proseni prinosi vinje po ha u Srbiji iznose 2,5 t i nii su od CEFTA i NZ , a skoro za polovinu manji od EU15 (4,75 t/ha).
Proizvodnja vinje u Vojvodini raste bre u odnosu na svetski prosek i trend je dosta povoljniji u odnosu na Srbiju, CEFTA i NZ. Iako su
proizvedene koliine u Vojvodini manje, dinamika rasta proizvodnje slina je Maarskoj ili Poljskoj, koje su najznaajniji proizvoai
vianja u NZ i EU.
Srbija godinje izvozi 15,5 hiljada tona vinje, u vrednosti od 14,5 miliona dolara.
Srbija ima pozitivan trend izvoza vinje. 2011. godine je izvezeno 66% vie nego 2010, a u odnosu na 2006. godinu, izvoz je uvean 2,5
74
puta.

Vinja

U EU

U izvozu*

U uvozu*

1,60%

1,31%

0,043%

6,80%

U CEFTA

14,39%

U Srbiji

22,61%

2,95%
68,64%

0,079%
8,009%

Povrine, proizvodnja, prinosi

U Srbiji je u 2011. godini proizvedeno 90,6 hiljada t vinje, na
oko 8,4 miliona rodnih stabala. U Srbiji, vonjaci pod vinjom
prostiru se proseno na 35,2 hiljada ha.
U Vojvodini je u 2011. godini proizvedeno 22,8 hiljada t vinje.
Udeo Vojvodine u rodnim stablima Srbije je 17,82%.
Prema proizvedenim koliinama vinje u 2010. godini, FAO je
rangirao Srbiju kao 7. proizvoaa na svetu.
Prosean prinos po rodnom stablu u Vojvodini u periodu
2006.-2011. je 13 kg, to je vie od Srbije gde je prinos 10kg.
Proseni prinosi vinje po ha u Srbiji iznose 2,5t, i nii su od
CEFTA i NZ , i skoro za 1/2 manji od EU15 (4,75 t/ha).
Prosena godinja stopa rasta proizvodnje vinje u Vojvodini
je 3,33%, dok je na nivou Srbije stopa rasta negativna, i iznosi 1,46%. Proizvodnja vinje u Vojvodini raste bre u odnosu na
svetski prosek, i trend je dosta povoljniji u odnosu na Srbiju,
CEFTA i NZ. Iako su proizvedene koliine u Vojvodini manje,
dinamika rasta proizvodnje slina je Maarskoj ili Poljskoj, koje
su najznaajniji proizvoai vianja u NZ i EU, sa prosenom
godinjom stopom rasta proizvodnje od oko 3%.
EU15 belei pad prosene godinje proizvodnje vinje od
4,4%, dok je u CEFTA i NZ prisutan rast proizvodnje.
Prosene proizvoake cene u Srbiji (453$/t) spadaju u
najnie u Evropi. Nie su jedino u Bugarskoj i Makedoniji.
Prosena otkupna cena vinje u 2011. godini bila je 60,17RSD
to predstavlja poveanje od 57% u odnosu na prethodnu
godinu.

Povrine
120%
Prosean udeo u svetskim povrinama

U svetu

U proizvodnji

80%
CEFTA

100%

BiH

70%

NZ

Hrvatska
60%

Srbija
80%

Nemaka

50%

EU 15

60%
40%

Maarska

40%

Poljska

30%

Srbija

20%
10%

20%

0%
0%
-8%
-6%
-4%
Prosean rast u odnosu na svet

-2%

0%

2%

-10%

-20%

-10%

0%

10%

20%

30%

Prosean rast u odnosu na svet

Proizvodnja vinje
25.0%

18.0%
BiH

CEFTA
Prosean udeo u svetskoj proizvodnji

Udeo Vojvodine

16.0%

NZ

20.0%

Nemaka

Vojvodina

14.0%

EU 15

12.0%

Srbija

10.0%

Hrvatska

8.0%

Vojvodina

15.0%

10.0%

Poljska

Maarska

6.0%
5.0%

4.0%
2.0%

0.0%
-10%

-5%

-5.0%
Prosean rast u odnosu na svet

0%

5%

0.0%
-10%

-5%

0%

5%

10%

15%

-2.0%
Prosean rast u odnosu na svet

* Podatak je za trgovinu Srbije u svetu, EU i CEFTA

75

Prinosi vinje (t/ha)

10.00

100%

9.00
Srbija

8.00

Hrvatska

7.00
Prinos

Struktura proizvodnje vinje u CEFTA

Prosena proizvodnja vinje

Albanija

90%

CEFTA

80%

Maarska

70%

Poljska

60%

Vojvodina

50%

EU 15

Moldavija

40%

NZ

Makedonija

6.00

EU 15

5.00

Nemaka

4.00

Poljska

3.00

Maarska

30%

Hrvatska

NZ

20%

BiH

10%

Srbija

2.77

2.56

2.50

2.30

2.00

2.37

1.00
0.00

BiH
Crna Gora

Vojvodina
Centralna Srbija

0%
2006

2007

2008

2009

2010

Vinje

Trgovina
Srbija godinje izvozi 15,5 hiljada tona vinje u vrednosti od 14,5 miliona dolara.
Srbija je ubedljivo najvei izvoznik vinje u okviru CEFTA sa udelom od 68,6% u ukupnom izvozu. Od novih zemalja lanica Evropske unije, jedino Maarska, Bugarska i
Poljska izvoze vie od Srbije.
Srbija ima pozitivan trend izvoza vinje. 2011. godine je izvezeno 66% vie nego 2010., a u odnosu na 2006. godinu izvoz je uvean 2,5 puta.
Srbija ima znaajan udeo i u svetskom izvozu ovog voa. Izvoz Srbije trenutno ini 1,3% svetskog, to predstavlja prosean rast od 30% u poslednjih 6 godina.
Udeo vinje u ukupnom izvozu voa iz Srbije je 4,44%, dok je u okviru CEFTA neto ispod 4%. U izvozu voa NZ vinje uestvuju sa ak 8,7%, dok su u okviru EU 15 oko
svetskog proseka od 1,5%.

Trend izvoza vinje

2.5%

2.5%

2.%

2.%

1.5%

1.5%

Srbija
Hrvatska
Litvanija
vedska
Grka
Slovaka
BiH

1.%

1.%
Srbija
0.5%

CEFTA
NZ

0.%

EU 15

-0.5%
-20%

-10%

0%

10%

20%

Prosean rast u odnosu na svet

30%

Miliona $

Prosean udeo u svetskom izvozu

Izvoz vinje

30
25
20
15

0.5%

10

0.%

-0.5%

0
-50%

0%

50%

100%

150%

Prosean rast u odnosu na svet

200%

2006

2007
Srbija
CEFTA

2008

2009
Hrvatska
NMS

2010
BiH

2011

EU 15

76

Struktura trgovine zemalja CEFTA

Udeo trgovine vinjom u ukupnoj trgovini voem

5%

Uvoz

Izvoz

4%
4%
Albanija

Srbija

3%

BiH

Hrvatska

3%

Hrvatska

BiH

Crna Gora

2%

CEFTA

Moldavija

2%

NMS

Srbija

1%

EU15

Makedonija

1%
0%
2006

Osnovni problemi i preporuke

Udeo vinje u izvozu voa

Problemi

9%

Sortiment koji ne prati zahteve trita

Ekstenzivan pristup proizvodnji
Sadnja na neodgovarajuim zemljitima
Veliki trokovi berbe

2007

2008

2009

2010

2011

8%
7%

Srbija

6%

Hrvatska

5%

4%

BiH

3%

CEFTA

Preporuke

2%

Intenzivirati proizvodnju i primeniti savremene tehnologije gajenja iz

okruenja

0%

EU

1%
2006

2007

2008

2009

2010

2011

77

Analiza trendova u proizvodnji i trgovini poljoprivrednih proizvoda iz Vojvodine u odnosu na proizvodnju i trgovinu u
Srbiji, regionu, EU i svetu

Breskva
Vojvodina je u 2011. godini proizvela 17 hiljada tona breskve. Meugodinji rast proizvodnje bio je 13%, to je vie od proseka Srbije.
EU15 u proseku ima 35 puta vei obim proizvodnje od Vojvodine. Dinamika rasta proizvodnje breskve u Vojvodini bila je bolja u odnosu
na prosek EU15 i NZ, ali ne i od proseka CEFTA i Srbije, gde je rast bio pozitivan i to oko 5%.
Prinosi breskve u Vojvodini iznose u proseku oko 6 tona po ha, i vii su od prosenih prinosa u CEFTA i NZ, ali skoro 3 puta zaostaju za
prosenim prinosima u EU15.
Srbija godinje izveze breskvu u vrednosti od 6,5 miliona dolara, to predstavlja 43% izvoza zemalja CEFTA.
Izvoz Srbije konstantno raste i od 2006. godine uvean je preko 8 puta.
78

Breskva
U izvozu*

U uvozu*

Povrine

0,08%

0,33%

0,036%

18%
16%

U EU

0,40%

0,44%

0,054%

U CEFTA

14,08%

42,63%

3,605%

U Srbiji

24,20%

Povrine, proizvodnja, prinosi

U Srbiji je u 2011. godini proizvedeno 75 hiljada tona breskve,
na 4,8 miliona rodnih stabala, to predstavlja poveanje
proizvodnje od 10% u odnosu na 2010. godinu.
Prema ostvarenoj vrednosti proizvodnje breskve i nektarina u
2010. godini, FAO je rangirao Srbiju kao 24. proizvoaa u
svetu.
Vojvodina je u 2011. godini proizvela 17 hiljada tona breskve,
na 970 hiljada rodnih stabala. Meugodinji rast proizvodnje u
Vojvodini bio je 13%, to je vie od proseka Srbije. Vojvodina je
u 2011. godini ostvarila i znaajan rast prinosa od 20%. Prinos u
Vojvodini iznosio je 18kg po rodnom stablu, dok je prosek
Srbije 16kg.
EU15 u proseku ima 35 puta vei obim proizvodnje od
Vojvodine. Proizvodnja breskve u Vojvodini u prethodnom
periodu imala je negativnu prosenu godinju stopu rasta od
0,64%, pre svega zbog nieg obima proizvodnje u 2010. godini.
Uprkos negativnoj stopi, dinamika rasta proizvodnje breskve u
Vojvodini bila je bolja u odnosu na prosek EU15 i NZ, ali ne i
od proseka CEFTA i Srbije, gde je rast bio pozitivan i to oko 5%.
Prinosi breskve u Vojvodini iznose u proseku oko 6 tona po
ha i vii su od prosenih prinosa u CEFTA i NZ, ali skoro 3 puta
zaostaju za prosenim prinosima u EU15.
Uz ljive, breskve u Srbiji imaju najnie otkupne cene od
posmatranog voa, ali je primetan osetan skok u ceni od 2009.
godine. U 2011. godini prosena otkupna cena breskve bila je
43,4 RSD/kg. U poreenju sa zemljama u regionu i EU,
proizvoake cene breskve u Srbiji su vie nego u veini
posmatranih zemalja.

Prosean udeo u svetskim povrinama

U svetu

U proizvodnji

7%
CEFTA

Makedonija

6%

NZ

14%

EU 15

12%

Hrvatska
Italija

5%

Maarska

Vojvodina

10%

4%

Bugarska

8%

Srbija

3%

6%

Vojvodina

2%

4%
2%

1%

0%

-2%
-4%

-4%

-2%

0%

2%

4%

0%
-10%
-1%

Prosean rast u odnosu na svet

-5%

0%

5%

10%

15%

20%

Prosean rast u odnosu na svet

Proizvodnja breskve
10%

25%

Makedonija

CEFTA
Prosean udeo u svetskoj proizvodnji

Udeo Vojvodine

Italija

8%

NZ

20%

Vojvodina

Bugarska
6%

EU 15

15%

Srbija
Hrvatska

10%

4%

5%

2%

Vojvodina
Maarska

0%

0%
-8%

-6%

-4%

-2%

-5%

0%

2%

4%

-10%

-5%

0%

5%

10%

-2%
Prosean rast u odnosu na svet

Prosean rast u odnosu na svet

* Podatak je za trgovinu Srbije u svetu, EU i CEFTA

79

Prinosi breskve (t/ha)

Struktura proizvodnje breskve u CEFTA

Prosena proizvodnja breskve

100%

25.00

90%

Srbija
20.00

Hrvatska

CEFTA
Maarska

70%

Bugarska

60%

Vojvodina

Hrvatska

50%

EU 15

Crna Gora

40%

NZ

Moldavija

EU 15
Prinos

15.00
Italija
Bugarska

10.00
6.78

Maarska

6.96

6.37

6.41

6.03

5.00

30%

Hrvatska

NZ

20%

Makedonija

Vojvodina

10%

0.00
2006

2007

2008

2009

Albanija

80%

BiH

Makedonija
Vojvodina

Srbija

Centralna Srbija

0%

2010

Breskve

Trgovina
Srbija godinje izveze breskvu u vrednosti od 6,5 miliona dolara, to predstavlja 43% izvoza zemalja CEFTA.
Izvoz Srbije konstantno raste i od 2006. godine uvean je preko 8 puta.
Prosean udeo Srbije u ukupnom svetskom izvozu je 0,65% i od 2006. godine uvean je vie od 6 puta.
Srbija je najvei izvoznik breskve meu CEFTA zemljama.
Breskva ini 1,85% izvoza voa iz Srbije. U izvozu voa novih zemalja lanica EU breskva uestvuje sa 2,6%, a u EU15 sa preko 6%. Udeo breskve u svetskom izvozu voa je
manji od 3%.

Trend izvoza breskve

6.%

Srbija

5.%

NZ
CEFTA

4.%

EU 15

3.%

0.4%

Srbija

Hrvatska

0.4%

Letonija

Maarska

0.3%

BiH

Rumunija

0.3%

Danska

0.2%

0.%

12
10

0.1%

1.%

14

0.2%

2.%

Miliona $

Prosean udeo u svetskom izvozu

Izvoz breskve

0.1%

0.%

-0.1%

-1.%
-20%

0%

20%

40%

Prosean rast u odnosu na svet

60%

-0.1%
-200%

0
0%

200%

400%

Prosean rast u odnosu na svet

600%

800%

2006

Srbija

2007

2008

Rep. of Moldova

2009

2010

BiH

CEFTA

2011

NZ
80

Struktura trgovine zemalja CEFTA

Udeo trgovine breskvom u ukupnoj trgovini voem

6%

Uvoz

Izvoz

5%
Albanija

Srbija

4%
BiH

Hrvatska

Hrvatska

BiH

3%

CEFTA

Crna Gora

NMS

2%

Moldavija

EU15

Srbija
1%
Makedonija
0%
2006

2007

2008

2009

2010

2011

Osnovni problemi i preporuke

Udeo breskve u izvozu voa

Problemi

8%

Sporo uvoenje novih sorti

Nestabilno trite

6%

Srbija

5%

Hrvatska

7%

Preporuke

4%

Intenzivirati proizvodnju i primeniti savremene tehnologije gajenja

2%

BiH

3%

CEFTA
EU

1%
0%
2006

2007

2008

2009

2010

2011

81

Analiza trendova u proizvodnji i trgovini poljoprivrednih proizvoda iz Vojvodine u odnosu na proizvodnju i trgovinu u
Srbiji, regionu, EU i svetu

Krompir
U 2011. godini, Vojvodina je ostvarila proizvodnju od 277 hiljada tona na priblino 18 hiljada ha.
Prosena proizvodnja krompira u Vojvodini nia je od prosene proizvodnje u CEFTA zemljama, NZ i EU15.
Prinosi Vojvodine nii su od proseka NZ (za 18,88 %) i znaajno nii od EU15 (skoro 2,5 puta).
Srbija godinje izveze 16 hiljada tona krompira, to donosi prihod od preko 2,3 miliona dolara.
Kontinuirani rast izvoza Srbija belei od 2008. godine, od kada je izvoz porastao 67%.
82

Krompir
Udeo Vojvodine

U proizvodnji

U izvozu*

U uvozu*

Povrine

U svetu

0,08%

0,07%

0,109%

8%

4%

U EU

0,42%

0,10%

0,186%

7%

3%

U CEFTA

11,07%

40,37%

11,216%

U Srbiji

29,95%

Proizvodnja krompira u Srbiji u 2011. godini iznosila je 892

hiljade tona na oko 78 hiljada ha.
U 2011. god Vojvodina je ostvarila proizvodnju od 277 hiljada
tona na priblino 18 hiljada ha.
Prosena proizvodnja krompira u Vojvodini nia je od
prosene proizvodnje u CEFTA zemljama, NZ i EU15.
Vojvodina ostvaruje vie prosene prinose po ha od proseka
Srbije (za 25,73%) i zemalja CEFTA (za 19,20%). Prinosi
Vojvodine nii su od proseka NZ (za 18,88 %) i znaajno nii od
EU15 (skoro 2,5 puta).
Postoje velike oscilacije u obimu proizvodnje i prinosima
izmeu profesionalnih proizvoaa krompira i velikog broja
malih proizvoaa.
Proizvodnja krompira u NZ uglavnom belei negativne
trendove, dok je u EU15 prisutan relativno skroman rast.
Vojvodina ima negativnu prosenu stopu rasta proizvodnje
od -1,79% (usled pada u zasejanim povrina), ali ostvaruje
skroman prosean rast u prinosima. Povrine pod krompirom
u Srbiji smanjene su za 7,2%, a u Vojvodini za 5,6% u periodu
2006. - 2011. god
Srbija najvie izvozi sirov krompir, dok su preraevine od
krompira slabo zastupljene u izvozu. Kvalitet krompira u Srbiji
nii je od kvaliteta u EU.
Prosena otkupna cena krompira prema podacima RZS u
2011. godini iznosila je 24,03 RSD/kg to predstavlja poveanje
od 2,7% u odnosu na 2010. godinu. Prosena proizvoaka
cena na nivou je prosenih u Evropi, ali je nia od cena u BiH i
Hrvatskoj.

6%

Holandija
Poljska

5%

2%

Rumunija

NZ

2%

Srbija

Vojvodina

1%

CEFTA

4%
3%

Vojvodina

2%

EU 15

1%

1%

0%
-8%

-1%

Hrvatska

3%

0%
-6%

-4%

-2%

-15%

0%

-10%

-1%

-5%

0%

5%

Prosean rast u odnosu na svet

Prosean rast u odnosu na svet

Proizvodnja krompira
16%

Prosean udeo u svetskoj proizvodnj

Povrine, proizvodnja, prinosi

Prosean udeo u svetskim povrinama

BiH

CEFTA

4%

BiH
Holandija

14%

NZ

4%

12%

Vojvodina

3%

Rumunija
Srbija

EU 15

10%

3%

Hrvatska

8%

2%

Vojvodina

6%

2%

4%

1%

2%

1%

0%
-4%

-3%

-2%

-2%
-4%

Poljska

-1%

0%

1%

0%
-15%

-10%

-5%

0%

-1%
Prosean rast u odnosu na svet

Prosean rast u odnosu na svet

* Podatak je za trgovinu Srbije u svetu, EU i CEFTA

83

5%

Prinosi krompira (t/ha)

Prosena proizvodnja krompira

50.00

100%

45.00

90%
Srbija

40.00
35.00
Prinos

15.00

15.07

10.00

15.26

15.17

14.29

12.40

40%

Poljska

10%

0.00

0%
2006

2007

2008

2009

Crna Gora

EU 15

Moldavija
Makedonija

Hrvatska

20%

5.00

Vojvodina

NZ

30%

Vojvodina

Hrvatska

Holandija

50%

Rumunija

20.00

BiH

Rumunija

60%

Holandija

25.00

Albanija

Poljska

70%

EU 15

30.00

CEFTA

80%

Hrvatska

Struktura proizvodnje krompira u CEFTA

Vojvodina

BiH

Centralna Srbija

Srbija

2010

Krompir

Trgovina
Srbija godinje izveze 16 hiljada tona krompira, to donosi prihod od preko 2,3 miliona dolara. Vie od 40% krompira izveenog iz zemalja CEFTA potie iz Srbije.
Kontinuirani rast izvoza Srbija belei od 2008. godine, od kada je izvoz porastao 67%.
Prosean udeo Srbije u ukupnom svetskom izvozu krompira je 0,07%. Od 2006. godine udeo Srbije je neznatno opao.
Srbija je najvei izvoznik krompira meu zemljama CEFTA. Srbija uvozi skoro duplo vie krompira nego to ga izvozi. Pokrivenost uvoza izvozom je 53,47%.
Krompir ini svega 3,57% izvoza povra iz Srbije. U izvozu povra iz novih zemalja lanica EU krompir ini 5,8%, a u EU15 11,5%. Udeo krompira u svetskom izvozu povra je
7,3%.

Trend izvoza krompira

0.4%

6.%

Srbija

5.%

CEFTA

0.3%

Hrvatska

4.%

NZ

0.3%

Slovenija

EU 15

0.2%

Letonija

0.2%

BiH

3.%
2.%

Srbija

0.1%

0.%

0.%

-1.%
-10%

0%

10%

20%

Prosean rast u odnosu na svet

30%

-0.1%
-100%

14
12
10
8

Finska

0.1%

1.%

Miliona $

Prosean udeo u svetskom izvozu

Izvoz krompira

6
4
2

0%

100%

200%

300%

Prosean rast u odnosu na svet

400%

2006
Srbija

2007

2008

Hrvatska

2009
BiH

2010

2011

CEFTA

NZ

84

Struktura trgovine zemalja CEFTA

Udeo trgovine krompirom u ukupnoj trgovini povrem

Uvoz

Izvoz

20%
18%
16%

Albanija

14%

Srbija

BiH

12%

Hrvatska

Hrvatska

10%

BiH

Crna Gora

8%

Moldavija

CEFTA
NMS

6%

Srbija

EU15

4%

Makedonija
2%
0%
2006

2007

Osnovni problemi i preporuke

Udeo krompira u izvozu povra

Problemi

25%

Nedostatak kvalitetnog sertifikovanog semena

Nepostojanje fitosanitarnog sistema koji garantuje zdravstvenu
ispravnost
Nestabilno trite - neizvesnost u pogledu mogunosti izvoza u EU. EU
je 2012. god dozvolila izvoz krompira iz Srbije na trite EU. U skladu sa
propisanim uslovima svaka partija merkantilnog krompira mora biti
testirana na prisustvo karantinskih bakterija. Trenutno su samo dva
instituta ovlaena za ovu vrstu analiza. Izvoz na trite EU i dalje nije
prisutan.

20%

2008

2009

2010

2011

Srbija

15%

Hrvatska
BiH

10%

CEFTA
5%

EU

0%
2006

2007

2008

2009

2010

2011

Preporuke
Uspostaviti shemu sertifikacije semena
Eliminisati sve prepreke za dobijanje dozvola za izvoz u EU

85

Analiza trendova u proizvodnji i trgovini poljoprivrednih proizvoda iz Vojvodine u odnosu na proizvodnju i trgovinu u
Srbiji, regionu, EU i svetu

Crni luk
Proizvodnja Vojvodine u 2011. godini iznosila je priblino 65 hiljada tona na 5,2 hiljade hektara.
Od NZ crni luk najvie proizvode Poljska i Rumunija sa zajednikom proizvodnjom od preko milion tona. Poljska ima pozitivnu stopu
prosenog godinjeg rasta proizvodnje od 1,6%, a Rumunija -0,5%.
Iskustva NZ sa proizvodnjom luka nakon lanstva u EU bila su razliita. Uglavnom je kod veine zemalja zabeleen porast prinosa i
smanjenje povrina.
Srbija godinje izveze 4,35 hiljada tona crnog luka i od toga prihoduje vie od milion dolara.
Uzlazni trend izvoza Srbije traje od 2008. godine, od kada je izvoz uvean vie od 50%.
86

Crni luk
U proizvodnji

U izvozu*

U uvozu*

U svetu

0,08%

0,04%

0,134%

4%

1%

U EU

1,10%

0,12%

0,358%

4%

1%

Hrvatska

16,49%

33,62%

18,439%

1%

Poljska

U Srbiji

46,21%

Povrine, proizvodnja, prinosi

U Srbiji je u 2011. godini proizvedeno priblino 140 hiljada t
crnog luka, na oko 18 hiljada ha. Proseni prinosi po hektaru u
Srbiji iznosili su 7,8t. Prema podacima FAO, Srbija uz Crnu Goru
ostvaruje najnie prinose u Evropi.
Proizvodnja Vojvodine u 2011. godini iznosila je priblino 65
hiljada tona na 5,2 hiljade hektara.
Vojvodina ostvaruje vie prosene prinose po ha od proseka
Srbije (za 37,28%). Proseni prinosi u Vojvodini su vii od
prosenih prinosa na nivou CEFTA zemalja, ali znatno zaostaju
za prinosima u NZ i EU15 zemljama.
Proizvodnja luka u Vojvodini raste po prosenoj stopi od 3,4%
godinje, to je na nivou prosenog rasta u svetu, ali vie od
rasta Srbije i NZ. Prosean rast CEFTA zemalja je vei od
proseka Vojvodine, i to zahvaljujui rastu Moldavije i Hrvatske.
Od NZ crni luk najvie proizvode Poljska i Rumunija sa
zajednikom proizvodnjom od preko milion t. Poljska ima
pozitivnu stopu prosenog godinjeg rasta proizvodnje od
1,6%, a Rumunija -0,5%. Najvie stope rasta proizvodnje (vee
od 10%) od NZ ostvaruju bive SSSR republike, posebno
Litvanija, ali su im obimi proizvodnje jako mali, i nii od
proseka Vojvodine.
Iskustva NZ sa proizvodnjom luka nakon lanstva u EU bila
su razliita. Uglavnom je kod veine zemalja zabeleen porast
prinosa i smanjenje povrina.
Prosena otkupna cena crnog luka prema podacima RZS u
2011. godini iznosila je 27,6 RSD/kg to predstavlja poveanje
od 36,5% u odnosu na 2010. godinu.

Prosean udeo u svetskim povrinama

U CEFTA

Povrine
BiH

3%
3%
CEFTA

2%

Rumunija
1%
Italija

NZ
2%

Vojvodina

1%

EU 15

1%

0%

Srbija

0%

Vojvodina

0%

0%
-8%

-6%

-4%

-1%
Prosean rast u odnosu na svet

-2%

0%

-10%

2%
0%

-8%

-6%

-4%

-2%

0%

2%

Prosean rast u odnosu na svet

Proizvodnja crnog luka

7.0%
Prosean udeo u svetskoj proizvodnji

Udeo Vojvodine

1.0%
BiH

6.0%
0.8%

Poljska

5.0%

Italija
CEFTA

4.0%

0.6%

Srbija

NZ
3.0%

Vojvodina

Hrvatska
0.4%

Vojvodina

EU 15

2.0%

Rumunija
0.2%

1.0%

0.0%

0.0%
-8%

-6%

-4%

-1.0%
Prosean rast u odnosu na svet

-2%

0%

-10%

2%
-0.2%

-5%

0%

5%

10%

15%

Prosean rast u odnosu na svet

* Podatak je za trgovinu Srbije u svetu, EU i CEFTA

87

Prinosi luka (t/ha)

Prosena proizvodnja luka

100%

45

35
30
25
20
15
12.53

11.37

10

12.25

10.74

10.19

Albanija

90%

CEFTA

Srbija

80%

Rumunija

BiH

Hrvatska

70%

Poljska

Hrvatska

EU 15

60%

Vojvodina

Poljska

50%

EU 15

Italija

40%

NZ

Rumunija

30%

Hrvatska

Makedonija

Vojvodina

20%

BiH

Vojvodina

NZ

10%

Srbija

Centralna Srbija

40

Prinos

Struktura proizvodnje luka u CEFTA

Crna Gora
Moldavija

0%

2006

2007

2008

2009

Luk

2010

Trgovina
Srbija godinje izveze 4,35 hiljada tona crnog luka i od toga prihoduje vie od milion dolara.
Srbija je drugi izvoznik crnog luka u CEFTA, posle Makedonije, koja ima duplo veu vrednost izvoza.
Uzlazni trend izvoza Srbije traje od 2008. godine, od kada je izvoz uvean vie od 50%.
Sve zemlje CEFTA, osim Makedonije, su neto uvoznice crnog luka. Iako 33,6% ukupnog izvoza ini luk iz Srbije, pokrivenost uvoza izvozom u Srbiji je jedva neto vie od 18%.
Na nivou CEFTA tek prelazi 13%.
Udeo Srbije u svetskom izvozu crnog luka iznosi 0,04% i uvean je od 2006. godine za 35%.
U ukupnom izvozu povra iz Srbije, crni luk ini 1,54%, dok je na nivou CEFTA 2%. U izvozu povra NZ uestvuje sa 3,7%, a u EU 15 sa skoro 4%. Svetski udeo je 5,11%.

Srbija

2.5%

CEFTA
NZ

2.%

EU 15
1.5%
1.%
0.5%
0.%
-0.5%
-5%

0%

5%

10%

15%

20%

Prosean rast u odnosu na svet

25%

0.1%
0.%
0.%
0.%
0.%
0.%
0.%
0.%
0.%
0.%
0.%
-100%

Rumunija

Letonija

Hrvatska

BiH

Grka

Srbija

1.4

1.2

7
6

1.0

0.8

4
0.6

0.4

0.2
0%

100%

200%

300%

Prosean rast u odnosu na svet

400%

500%

0.0

0
2006
Srbija

2007

2008
Hrvatska

2009
BiH

2010

2011

CEFTA

NZ

88

NZ

3.%

Miliona 4

Trend izvoza luka

Miliona $

Prosean udeo u svetskom izvozu

Izvoz luka

Struktura trgovine zemalja CEFTA

Udeo trgovine luka u ukupnoj trgovini povrem

18%

Uvoz

Izvoz

16%
14%
Albanija

Srbija

12%

Hrvatska

BiH

10%

BiH

Hrvatska
8%

CEFTA

Moldavija

6%

NMS

Srbija

4%

Crna Gora

Makedonija

EU15

2%
0%
2006

Osnovni problemi i preporuke

Udeo luka u izvozu povra

Problemi

7%

Nedostatak mehanizacije koja omoguava primenu novih tehnologija

Neadekvatni skladini kapaciteti
Nestabilno trite usled velikih varijacija u proizvodnji kod malih
proizvoaa

Preporuke
Stimulisati ulaganje u moderna skladita

2007

2008

2009

2010

2011

6%
5%

Srbija

4%

Hrvatska

3%

BiH

2%

CEFTA

1%

EU

0%
2006

2007

2008

2009

2010

2011

89

Analiza trendova u proizvodnji i trgovini poljoprivrednih proizvoda iz Vojvodine u odnosu na proizvodnju i trgovinu u
Srbiji, regionu, EU i svetu

Paradajz
U Vojvodini je u 2011. godini proizvedeno 65,6 hiljada tona paradajza na povrini od 5300 ha.
Porast savremene proizvodnje paradajza u zatvorenom prostoru prisutan je i u Srbiji i u Vojvodini.
Vojvodina ostvaruje vie prosene prinose po ha od proseka Srbije (za 14,15%). Podaci o povrinama i prinosima u Srbiji (i Vojvodini) i EU
zemljama su neuporedivi, imajui u vidu pre svega razliite dominantne tipove proizvodnje. Prinosi u EU zemljama su daleko iznad
proseka Vojvodine i Srbije.
Srbija je neto uvoznik paradajza. Negativni saldo trgovinske razmene paradajza u 2011. god iznosio je 11,4 miliona EUR.
Srbija godinje izveze 4,86 hiljada tona paradajza u vrednosti od 2,2 miliona dolara.
90

Paradajz
U izvozu*

U uvozu*

U svetu

0,04%

0,03%

0,289%

U EU

0,33%

0,04%

0,355%

U CEFTA
U Srbiji

8,42%

14,49%

28,78%

31,43%

Povrine, proizvodnja, prinosi

U Srbiji se godinje u proseku proizvede 182 hiljade tona
paradajza na oko 2 hiljade ha. Ostvareni proseni prinos u Srbiji
od 8,9 t/ha prilino je nizak. Razlog za to je, pre svega,
neadekvatna tehnologija proizvodnje.
U Vojvodini je u 2011. godini proizvedeno 65,6 hiljada tona
paradajza, to predstavlja poveanje od 8,3% u odnosu na
2010. godinu. Proizvodnja paradajza u Vojvodini realizuje se na
povrini od 5,3 hiljada ha.
Porast savremene proizvodnje paradajza u zatvorenom
prostoru prisutan je i u Srbiji i u Vojvodini.
Prosena potronja paradajza u Srbiji je 16 kg po stanovniku,
to je za 11 kg manje od evropskog proseka.
Vojvodina ostvaruje vie prosene prinose po ha od proseka
Srbije (za 14,15%). Podaci o povrinama i prinosima u Srbiji (i
Vojvodini) i EU zemljama su neuporedivi, imajui u vidu pre
svega razliite dominantne tipove proizvodnje. Prinosi u EU
zemljama su daleko iznad proseka Vojvodine i Srbije.
Proizvodnja paradajza u Vojvodini ima prosenu godinju
stopu rasta od 0,42% godinje. Ovaj rast je manji od prosenog
rasta Srbije, ali vei od NZ, koje imaju negativan rast. U CEFTA
regionu, mnogo bre od Srbije i Vojvodine rastu proizvodnje
Makedonije i Hrvatske.
Sve NZ zabeleile su pad proizvodnje paradajza nakon
lanstva u EU.
Prosena otkupna cena paradajza u 2011. godini iznosila je
24,5 RSD/kg, to je za 6,7% vie u odnosu na 2010. godinu.

Povrine
7.0%
Prosean udeo u svetskim povrinama

U proizvodnji

3.5%

6.0%

CEFTA

5.0%

NZ

Makedonija

3.0%

Hrvatska
2.5%

Grka

Vojvodina

4.0%

EU 15
3.0%
2.0%

2.0%

Rumunija

1.5%

Italija
Srbija

1.0%

Vojvodina

1.0%

0.5%

0.0%
-3%

-2%

-1%

0%

1%

2%

-1.0%
Prosean rast u odnosu na svet

0.0%
-15%
-0.5%

-10%

-5%

0%

5%

Prosean rast u odnosu na svet

Proizvodnja paradajza
6.0%

14.0%
CEFTA
12.0%
Prosean udeo u svetskoj proizvodnji

Udeo Vojvodine

Makedonija
5.0%

NZ

Grka

Vojvodina

10.0%

Italija

4.0%

EU 15

8.0%

Srbija
3.0%
Hrvatska

6.0%

Vojvodina

2.0%
4.0%

Rumunija
1.0%

2.0%

0.0%

0.0%
-10%

-8%

-6%

-2.0%
Prosean rast u odnosu na svet

-4%

-2%

-10%

0%
-1.0%

-5%

0%

5%

10%

Prosean rast u odnosu na svet

* Podatak je za trgovinu Srbije u svetu, EU i CEFTA

91

Prinosi paradajza (t/ha)

Prosena proizvodnja paradjza

100%

80

Albanija

90%

CEFTA

Srbija

80%

Rumunija

Hrvatska

70%

Grka

50

EU 15

60%

Vojvodina

Crna Gora

40

Grka

50%

EU 15

Moldavija

Italija

40%

NZ

Rumunija

30%

Hrvatska

20%

Makedonija

10%

Srbija

70
60

Prinos

Struktura proizvodnje paradajza u CEFTA

30
20

Vojvodina
10.69

10

NZ

11.28

10.41

9.75

9.11

BiH
Hrvatska

Makedonija
Vojvodina
Centralna Srbija

0%
2006

2007

2008

2009

2010

Paradajz

Trgovina
Srbija je neto uvoznik paradajza. Negativni saldo trgovinske razmene paradajza u 2011. god iznosio je 11,4 miliona EUR. Prema podacima iz 2010. godine, Rusija je glavni
kupac srpskog paradajza sa 55% ukupnog izvoza, a posle Rusije dolaze Bugarska, BiH, Crna Gora i Rumunija. Najvei uvoz paradajza je iz Makedonije za 13,6 miliona dolara i
Turske za oko 2 miliona dolara.
Srbija godinje izveze 4,86 hiljada tona paradajza u vrednosti od 2,2 miliona dolara.
Srbija je trei izvoznik paradajza meu zemljama CEFTA, sa udelom od 14,5% ukupnog izvoza meu zemljama potpisnicama ovog sporazuma.
Paradajz ini 3,3% ukupnog izvoza povra iz Srbije, dok u CEFTA u proseku uestvuje sa preko 15%. Udeo paradajza u ukupnom izvozu povra novih zemalja lanica EU je
10,7%, dok je u EU 15 ak 28,4%. U svetskom izvozu povra 14,8% je udeo paradajza.

Izvoz paradajza
0.8%

Srbija

6.%

CEFTA

0.7%

Litvanija

5.%

NZ

0.6%

Rumunija

EU 15

0.5%

Hrvatska

4.%
3.%
2.%
1.%

0.%

-1.%

-0.1%
-50%

0%

Prosean rast u odnosu na svet

50%

100%

10

0.1%

0.%

15

Irska

0.2%

20

Finska

0.3%

25

BiH

0.4%

1
0

0
2006

-50%

0%

50%

Prosean rast u odnosu na svet

100%

150%

Miliona $

Srbija

NZ

Prosean udeo u svetskom izvozu

7.%

Miliona $

Trend izvoza paradajza

Srbija

2007

2008
Hrvatska

2009
BiH

2010

2011

CEFTA

NZ

92

Struktura trgovine zemalja CEFTA

Udeo trgovine paradajza u ukupnoj trgovini povrem

Izvoz

30%

Uvoz

25%
Albanija

Srbija

20%

Hrvatska

BiH
Hrvatska

BiH

15%

CEFTA

Crna Gora

NMS

10%

Moldavija

EU15

Srbija
5%

Makedonija

0%
2006

Osnovni problemi i preporuke

2008

2009

2010

2011

Udeo paradajza u izvozu povra

Problemi

35%

Srbija je neto uvoznik paradajza

Prinosi paradajza su niski zbog neadekvatne tehnologije gajenja.
Potronja paradajza je i dalje ciklinog karaktera i dominantna tokom
sezone proizvodnje, to je delom rezultat navika, ali i niske kupovne
moi potroaa u Srbiji
Niski prinosi u proizvodnji na otvorenom polju koja dovodi do
znaajnog uvoza polupreraenog paradajza (pire, pasta...)

30%

Preporuke

2007

25%

Srbija

20%

Hrvatska

15%

BiH

10%

CEFTA
EU

5%
0%
2006

2007

2008

2009

2010

2011

Promovisati kvalitet domaih proizvoda

Organizovanje sistema sertifikacije za organsku, GlobalGap i druge
dobrovoljne standarade u primarnoj proizvodnji

93

Analiza trendova u proizvodnji i trgovini poljoprivrednih proizvoda iz Vojvodine u odnosu na proizvodnju i trgovinu u
Srbiji, regionu, EU i svetu

Krastavac
U 2011. godini, u Vojvodini je proizvedeno 15,5 hiljada tona krastavca na 2018 ha. Vojvodina uestvuje sa 25% u povrinama pod
krastavcem u Srbiji. Za razliku od ostatka Srbije, povrine pod krastavcem u Vojvodini se smanjuju.
Srbija godinje izveze krastavce u vrednosti od 552.519 $, to je manje od 8% ukupnog izvoza zemalja CEFTA.
Posle znaajnog rasta izvoza 2009. godine, narednih godina izvoz krastavaca iz Srbije isto tako naglo opada. 2011. izveeno 3,8 puta
manje nego 2009.
94

Krastavac
U proizvodnji

U izvozu*

U uvozu*

Povrine

U svetu

0,03%

0,03%

0,264%

3.0%

U EU

0,63%

0,05%

0,423%

7,60%

7,96%

36,10%

U Srbiji

25,88%

Povrine, proizvodnja, prinosi

U 2011. god, proizvodnja krastavca u Srbiji iznosila je 71,8

hiljada tona na 8,8 hiljada ha. Ostvaren je prosean prinos od
8t po hektaru.
U 2011. god, u Vojvodini je proizvedeno 15,5 hiljada tona
krastavca. Sa 2018 ha, Vojvodina uestvuje sa 25% u
povrinama pod krastavcem u Srbiji. Za razliku od ostatka
Srbije, povrine pod krastavcem u Vojvodini se smanjuju.
Prema vrednosti proizvodnje u 2010. godini, FAO je Srbiju
rangirao kao 37. proizvoaa krastavca u svetu.
Proizvodnja krastavca i u EU i u CEFTA raste sporije u odnosu
na svetski prosek, a Vojvodina dosta zaostaje u odnosu na sve
posmatrane zemlje. Vojvodina je zabeleila prosean pad
proizvodnje krastavca od -4%, dok je na nivou cele Srbije
ostvaren rast od 1,5%.
Vojvodina ostvaruje vie prosene prinose po ha od proseka
Srbije (za 4%). Podaci o povrinama i prinosima u Srbiji
(Vojvodini) i EU su prilino neuporedivi, imajui u vidu pre
svega razliite dominantne tipove proizvodnje. Prinosi u EU
zemljama su iznad proseka Vojvodine i Srbije, ak i do 12 puta.
Obim prosene proizvodnje krastavca u Srbiji ne zaostaje
mnogo za prosenom proizvodnjom na nivou NZ. Ipak, po
pojedinanim zemljama situacija je drugaija. Obim
proizvodnje Poljske, kao najveeg proizvoaa od NZ, vei je
7,5 puta, a Rumunije, kao drugog najveeg proizvoaa, oko
2,5 puta od Srbije.
Prosena proizvoaka cena krastavca u Srbiji od 470$/t je
jedna od najniih u Evropi.

Prosean udeo u svetskim povrinama

U CEFTA

1.4%
Makedonija

NZ
2.5%

1.2%

BiH

Vojvodina

panija

1.0%

CEFTA

2.0%

Rumunija

EU 15

0.8%

Poljska

1.5%

0.6%

Srbija

1.0%

Vojvodina

0.4%
0.5%

0.2%

0.0%
-8%

-6%

-4%

-2%

0%

2%

-0.5%

0.0%

-8%
-0.2%

Prosean rast u odnosu na svet

-6%

-4%

-2%

0%

2%

Prosean rast u odnosu na svet

Proizvodnja krastavca
4.0%

1.4%
Makedonija

3.5%
Prosean udeo u svetskoj proizvodnji

Udeo Vojvodine

panija

1.2%

3.0%

Poljska
1.0%

2.5%

CEFTA

2.0%

NZ

1.5%

Vojvodina

Srbija
BiH

0.8%

Vojvodina
0.6%

Rumunija

EU 15

1.0%

0.4%
0.5%
0.2%

0.0%
-15%

-10%

-0.5%
-1.0%
Prosean rast u odnosu na svet

-5%

0%
0.0%
-15%

-10%

-5%

0%

5%

-0.2%
Prosean rast u odnosu na svet

* Podatak je za trgovinu Srbije u svetu, EU i CEFTA

95

Prinosi krastavca (t/ha)

Prosena proizvodnja krastavca

120

100%
Albanija

90%
100

Srbija

80

70%

EU 15

20
8.61

7.41
2007

2008

2009

Hrvatska

EU 15

Rumunija

40%

NZ

Makedonija

Vojvodina

30%

BiH

Vojvodina

NZ

20%

Makedonija

10%

Srbija

0
2006

panija

50%

7.62

7.45

7.32

BiH

Vojvodina

Poljska

40

Rumunija

60%

panija
60

CEFTA

80%

BiH

Prinos

Struktura proizvodnje krastavca u CEFTA

Moldavija

Centralna Srbija

0%

2010

Krastavac

Trgovina
Srbija godinje izveze krastavce u vrednosti od 552.519 $, to je manje od 8% ukupnog izvoza zemalja CEFTA.
Posle znaajnog rasta izvoza 2009. godine, narednih godina izvoz krastavaca iz Srbije isto tako naglo opada. Prole godine izveeno je 3,8 puta manje nego 2009.
Prosean udeo Srbije u ukupnom svetskom izvozu je 0,037%. Od 2006. godine udeo Srbije je skoro 20% manji.
Iako je trei izvoznik krastavaca meu CEFTA zemljama, izvoz Srbije predstavalja svega 8,5% izvoza Makedonije, najveeg izvoznika meu potpisnicama
centralnoevropskog ugovora o slobodnoj trgovini. Srbija je najvei uvoznik krastavaca meu CEFTA zemljama. Samo 10,65% uvoza Srbije pokriveno je izvozom.
Krastavac ini svega 0,84% izvoza povra iz Srbije. U izvozu povra iz novih zemalja lanica EU, krastavac ini 3%, a u EU15 5%. Udeo krastavaca u svetskom izvozu povra je
4,11%

Trend izvoza krastavca

4.5%
4.0%
3.5%
3.0%
2.5%
2.0%
1.5%
1.0%
0.5%
0.0%
-0.5%
-1.0%

Srbija
Letonija
Slovenija
Hrvatska
BiH
Portugal
Irska

0.1%

Srbija
CEFTA
NZ
EU 15

0.1%
0.1%
0.1%
0.1%
0.%

0%

50%

Prosean rast u odnosu na svet

100%

7
6
5
4

0.%

0.%

0.%
-50%

Miliona $

Prosean udeo u svetskom izvozu

Izvoz krastavca

-40%

-20%

0%

20%

40%

60%

Prosean rast u odnosu na svet

80%

100%

0
2006

Srbija

2007

2008

Hrvatska

2009

BiH

2010

2011

CEFTA

NZ
96

Struktura trgovine zemalja CEFTA

Udeo trgovine krastavca u ukupnoj trgovini povrem

9%

Uvoz

Izvoz

8%
Albanija

Srbija

7%

Hrvatska

BiH
Hrvatska

BiH

6%

CEFTA

Crna Gora

NMS

5%

Moldavija

EU15

Srbija
4%

Makedonija

3%
2006

2007

Osnovni problemi i preporuke

Udeo krastavca u izvozu povra

Pogledati opte probleme i preporuke za povre

25%

2008

2009

2010

2011

20%

Srbija

15%

Hrvatska
BiH

10%

CEFTA
5%

EU

0%
2006

2007

2008

2009

2010

2011

97

Analiza trendova u proizvodnji i trgovini poljoprivrednih proizvoda iz Vojvodine u odnosu na proizvodnju i trgovinu u
Srbiji, regionu, EU i svetu

Paprika
U 2011. godini, obim proizvodnje paprike u Vojvodini iznosio je 37 hiljada tona na priblino 4 hiljade ha.
Prosena proizvodnja paprike u Vojvodini nia je od prosene proizvodnje u CEFTA zemljama, NZ, i skoro 3 puta manja od prosene
proizvodnje u EU15.
Proseni prinosi paprike u Vojvodini vii su iod CEFTA proseka, ali su zato za skoro 30% manji od proseka NZ, i skoro 4 puta manji od
prosenih prinosa u EU15.
Srbija godinje izveze 8,4 miliona tona paprike, u vrednosti od 3,1 milion dolara.
Izvoz paprike iz Srbije oscilira, ali u proseku belei blagi rast.
98

Paprika
U izvozu*

U uvozu*

Povrine

U svetu

0,20%

0,09%

0,081%

3.0%

1.4%

U EU

2,27%

0,16%

0,136%

2.5%

1.2%

U CEFTA

11,63%

39,80%

18,018%

U Srbiji

32,44%

Povrine, proizvodnja, prinosi

Proizvodnja paprike u Srbiji u 2011. godini iznosila je 145
hiljada tona, dok su ukupne povrine pod paprikom bile oko 18
hiljada ha. Meugodinji pad proizvodnje u Srbiji iznosio je
6,23%. Prema podacima o vrednosti proizvodnje paprike za
2010. godinu, FAO je rangirao Srbiju kao 21. proizvoaa
paprike na svetu.
U 2011. godini, obim proizvodnje paprike u Vojvodini iznosio
je 37 hiljada tona na priblino 4 hiljade ha. Pad proizvodnje u
Vojvodini, u odnosu na 2010. godinu, znatno je vei od pada na
nivou Srbije i iznosio je 15%.
Prosena proizvodnja paprike u Vojvodini nia je od prosene
proizvodnje u CEFTA zemljama, NZ, i skoro 3 puta manja od
prosene proizvodnje u EU15.
U periodu 2006.-2010. godine, sve posmatrane grupe zemalja,
CEFTA, NZ i EU15, ostvarivale su negativnu stopu rasta
proizvodnje paprike, ali je Vojvodina prednjaila u padu sa
prosenih -9% godinje.
Sa prosenim prinosima paprike od neto vie od 12t/ha,
Vojvodina ostvaruje za 1/3 vie prinose od proseka Srbije.
Proseni prinosi paprike u Vojvodini vii su i od CEFTA proseka,
ali su zato za skoro 30% manji od proseka NZ, i skoro 4 puta
manji od prosenih prinosa u EU15.
Prosena otkupna cena paprike u Srbiji u 2011. godini iznosila
je 40,41 RSD/kg, to predstavlja skok od 56% u odnosu na
prethodnu godinu. Prosena proizvoaka cena paprike u
Srbiji od 258 $/t, nia je od cena u BiH i Hrvatskoj, ali i od cena u
Maarskoj, Rumuniji i Bugarskoj, koje su najvei proizvoai
paprike od NZ .

Prosean udeo u svetskim povrinama

U proizvodnji

BiH
Hrvatska
panija

1.0%

2.0%

Maarska
0.8%

Rumunija

1.5%
CEFTA
1.0%

Srbija

0.6%

Vojvodina

NZ

0.4%

Vojvodina

0.5%

0.2%

EU 15
0.0%
-8%
-0.5%

-6%

-4%

-2%

0%

0.0%
-20%

-15%

-0.2%

Prosean rast u odnosu na svet

-10%

-5%

0%

Prosean rast u odnosu na svet

Proizvodnja paprike

Prosean udeo u svetskoj proizvodnj

Udeo Vojvodine

8%

4.5%

7%

4.0%

panija
3.5%

6%
CEFTA
5%

3.0%

NZ

4%

EU 15

2%

Rumunija
Srbija

2.5%

Hrvatska

2.0%

Vojvodina

1.5%

Maarska

Vojvodina

3%

1.0%

1%

0.5%
0.0%

0%
-15%
-1%

BiH

-10%

Prosean rast u odnosu na svet

-5%

0%

-25%
-20%
-15%
-10%
-0.5%
Prosean rast u odnosu na svet

-5%

0%

* Podatak je za trgovinu Srbije u svetu, EU i CEFTA

99

5%

Prinosi paprike (t/ha)

Prosena proizvodnja paprike

60.00

100%
90%

50.00

Srbija

40.00

Maarska

BiH

70%

Rumunija

Hrvatska

panija

60%

panija

Crna Gora

Rumunija

50%

Maarska

40%

NZ

Makedonija

30%

Hrvatska

Vojvodina

20%

BiH

EU 15

30.00
20.00

Vojvodina
14.20

10.00

14.34

12.34

11.75

Albanija

CEFTA

80%

Hrvatska

Prinos

Struktura proizvodnje paprike u CEFTA

10.62

Vojvodina

Centralna Srbija

Srbija

10%
0.00

Moldavija

EU 15

0%
2006

2007

2008

2009

2010

Paprika

Trgovina
Srbija godinje izveze 8,4 miliona tona paprike, u vrednosti od 3,1 milion dolara.
Srbija je drugi izvoznik paprike u CEFTA, iza Makedonije, koja izvozi ak 2,6 puta vie paprike od Srbije. Udeo Srbije u izvozu CEFTA je skoro 40%.
Izvoz paprika iz Srbije dosta oscilira, ali ipak u proseku belei blagi rast. Prole godine Srbija je izvezla preko 50% vie paprike nego 2010. kada je vrednost izvoza pala na
nivo iz 2006. godine.
Udeo izvoza Srbije paprike u svetskom izvozu gotovo je nepromenjen u poslednjih 6 godina i iznosi manje od 0,1%.
U ukupnom izvozu povra iz Srbije, 4,8% ini paprika, dok je u CEFTA udeo paprike skoro 6% u ukupnom izvozu povra. U izvozu ove vrste povra iz NZ, paprika ini neto
manje od 5,15%, dok je u EU 15 to 9,7%. Udeo paprike u svetskom izvozu povra je 7,6%.

Trend izvoza paprike

4.5%
4.0%
3.5%
3.0%
2.5%
2.0%
1.5%
1.0%
0.5%
0.0%
-0.5%
-1.0%

Srbija
CEFTA
NZ
EU 15

1.%

Srbija
Hrvatska
Romania
Lithuania
BiH
Denmark

0.8%
0.6%
0.4%

Miliona $

Prosean udeo u svetskom izvozu

Izvoz paprike

12
10

8
6
4

0.2%

0.%

0
-50%

0%

50%

Prosean rast u odnosu na svet

100%

-0.2%
-200%

2006
0%

200%

400%

Prosean rast u odnosu na svet

600%

800%

Srbija

2007

Hrvatska

2008

2009

BiH

2010

2011

CEFTA

NZ
100

Struktura trgovine zemalja CEFTA

Udeo trgovine paprikom u ukupnoj trgovini povrem

25%

Uvoz

Izvoz

20%
Hrvatska

Albanija

BiH

15%

BiH

CEFTA

Hrvatska
Crna Gora

NMS

10%

EU15

Moldavija

Srbija

Srbija

5%

Makedonija
0%
2006

Problemi
Znaajni gubici usled bolesti i tetoina, kao posledica nedostatka
kvalitetnih savetodavaca iz oblasti zatite bilja
Proizvodnja semena tradicionalnih sorti

Preporuke
Proiriti i diverzifikovati proizvodnju unapreenjem gajenja u
plastenicima
Ohrabrivati domae proizvoae semena da proizvode hibride i
poljoprivrednike da vie koriste hibridno seme
Unaprediti preradu paprike u svim oblicima, paster, sterila, suena,
smrznuta

2008

2009

2010

2011

Udeo paprike u izvozu povra

Udeo penice u izvozu itarica

Osnovni problemi i preporuke

2007

25%
20%

Srbija

15%

Hrvatska
BiH

10%

CEFTA
5%

EU

0%
2006

2007

2008

2009

2010

2011

101

Analiza trendova u proizvodnji i trgovini poljoprivrednih proizvoda iz Vojvodine u odnosu na proizvodnju i trgovinu u
Srbiji, regionu, EU i svetu

argarepa
U Vojvodini je u 2011. godini proizvedeno oko 29 hiljada tona argarepe na oko 2,5 hiljade ha.
U periodu 2006.-2010. godine, proizvodnja argarepe u Vojvodini imala je relativno visoku stopu rasta, od oko 22% godinje u proseku,
pre svega zahvaljujui rastu proizvodnje u 2010. godini.
Proizvodnja argarepe u Vojvodini bre raste u odnosu na sve posmatrane konkurente iz EU15 i NZ.
Prosean prinos argarepe od 13,66 t/ha u periodu 2006. -2010. godina vii je od prosenog prinosa u Srbiji i CEFTA. Vei prosean
prinos od Vojvodine u regionu ima Hrvatska. Prostor za unapreenje prinosa u Vojvodini mora da postoji, kako bi Vojvodina sustigla 1,7
puta vee prosene prinose NZ i 3,5 puta vee prinose u E15.
Srbija izvozi preko 3 hiljade tona argarepe godinje. Izvoz argarepe iz Srbije konstantno raste od 2007. godine, u odnosu na koju je
prole godine izvezeno 18,3 puta vie.
102

argarepa

U EU
U CEFTA
U Srbiji

U izvozu*

U uvozu*

Povrine

0,13%

0,05%

0,047%

9%

0,80%
31,82%

0,12%
66,02%

0,099%
6,085%

56,19%

Povrine, proizvodnja, prinosi

U Srbiji je u 2011. godini proizvedeno 60 hiljada tona argarepe na
oko 7 hiljada ha, to predstavlja pad od 40% u odnosu na prethodnu
godinu.
Prema ostvarenoj vrednosti proizvodnje argarepe u 2010. god.,
FAO je rangirao Srbiju kao 41. proizvoaa argarepe i repe na svetu.
U Vojvodini je u 2011. godini proizvedeno oko 29 hiljada tona
argarepe, na oko 2,5 hiljade ha. Vojvodina je u 2011. godini zabeleila
dramatiniji pad proizvodnje od proseka Srbije, i to od 58%.
U periodu 2006.-2010. godine, proizvodnja argarepe u Vojvodini
imala je relativno visoku stopu rasta, od oko 22% godinje u proseku,
pre svega zahvaljujui rastu proizvodnje u 2010. godini. Ovaj rast bio
je neuporedivo bri u odnosu na sve posmatrane konkurente. Pored
Vojvodine, i sve zemlje lanice CEFTA imale su rast od oko 9% u
proseku u datom periodu. Ukljuivanjem 2011. godine u analizu, zbog
niskog obima proizvodnje, prosean rast proizvodnje argarepe u
Vojvodini pao je na 6%.
Vojvodina bre raste u odnosu na sve posmatrane konkurente iz
EU15 i NZ.
Prosean prinos argarepe od 13,66 t/ha u periodu 2006. -2010.
godina vii je od prosenog prinosa u Srbiji i CEFTA. Vei prosean
prinos od Vojvodine u regionu ima Hrvatska. Prostor za unapreenje
prinosa u Vojvodini mora da postoji, kako bi Vojvodina sustigla 1,7
puta vee prosene prinose NZ, i 3,5 puta vee prinose u E15.
Prema FAO podacima, prosena proizvoaka cena argarepe u
Srbiji u periodu 2006.-2010. bila je 274,3 $/t, to je na nivou srednjih ka
niim cenama u Evropi. Od posmatranih pojedinanih zemalja, vie
cene od Srbije, imale su i Rumunija, BiH i Hrvatska, a manje Poljska .

Prosean udeo u svetskim povrinama

U svetu

U proizvodnji

4%
CEFTA

8%

BiH
3%

NZ

7%

Vojvodina

6%

Hrvatska

3%

EU 15

5%

2%

4%

2%

Italija
Rumunija
Poljska

3%

Srbija

1%

Vojvodina

2%
1%
1%
0%

0%
-1%

-10%

-5%

0%

5%

10%

Prosean rast u odnosu na svet

-10%

0%

-1%

10%

20%

30%

Prosean rast u odnosu na svet

Proizvodnja argarepe
4%

16%
CEFTA
14%

BiH
3%

NZ
Prosean udeo u svetskoj proizvodnj

Udeo Vojvodine

12%

Vojvodina

10%

EU 15

Italija
Poljska

3%

Srbija
2%
Hrvatska

8%
2%

Vojvodina

6%

Rumunija

1%
4%
1%

2%

0%

0%
-20%
-2%

-10%

0%

10%

Prosean rast u odnosu na svet

20%

-20%

30%
-1%

-10%

0%

10%

20%

30%

Prosean rast u odnosu na svet

* Podatak je za trgovinu Srbije u svetu, EU i CEFTA

103

Prinosi argarepe (t/ha)

Prosena proizvodnja argarepe

100%

60.00

90%

CEFTA

80%

Rumunija

Hrvatska

70%

Poljska

EU 15

60%

Italija

50%

EU 15

40%

NZ

30%

Hrvatska

Srbija

50.00
40.00
Prinos

Struktura proizvodnje argarepe u CEFTA

30.00

Poljska

20.00

19.37
12.75

10.00

Rumunija

12.88

10.94

12.36
Vojvodina

Albanija
BiH

Italija

Hrvatska

Vojvodina

Crna Gora
Moldavija
Makedonija

BiH

20%

Vojvodina

Srbija

10%

Centralna Srbija

0%

0.00

2006

2007

2008

2009

argarepa

2010

Trgovina
Srbija izvozi preko 3 hiljade tona argarepe godinje i ubedljivo je najvei izvoznik meu CEFTA zemljama sa 66% ukupnog izvoza.
Izvoz argarepe iz Srbije konstantno raste od 2007. godine, u odnosu na koju je prole godine izvezeno 18,3 puta vie.
Udeo Srbije u ukupnom svetskom izvozu argarepe je svega 0,05%, ali je od 2006. godine desetostruko uvean.
argarepa sa 0,76% uestvuje u ukupnom izvozu povra iz Srbije. Udeo argarepe u prosenom izvozu povra zemalja CEFTA je takoe ispod 1%, kao i meu novim
zemljama lanicama Evropske unije. U EU 15 ovaj udeo je oko svetskog proseka od 2%.

Trend izvoza argarepe

3.5%

Srbija

3.%

0.4%

Srbija
Bulgaria

CEFTA

0.3%

2.5%

NMS

0.3%

Romania

2.%

EU 15

0.2%

Hrvatska

1.5%

0.2%

1.%

0.1%

0.5%

0.1%

0.%

0.%

-0.5%
-50%

0%

50%

100%

Prosean rast u odnosu na svet

150%

-0.1%
-500%

Ireland
Slovenia

Miliona $

Prosean udeo u svetskom izvozu

Izvoz argarepe

3
2
2
1
1

0%

500%

Prosean rast u odnosu na svet

1000%

0
2006

Srbija

2007

2008

Hrvatska

2009

BiH

2010

2011

CEFTA

NMS
104

Struktura trgovine zemalja CEFTA

Udeo trgovine argarepom u ukupnoj trgovini povrem

5%

Uvoz

Izvoz

5%
4%
Albanija

4%

Srbija

BiH

3%

Hrvatska

Hrvatska

3%

BiH

Crna Gora

2%

Moldavija

CEFTA
NMS

2%

EU15

Srbija

1%

Makedonija
1%
0%
2006

2007

Osnovni problemi i preporuke

Udeo argarepe u izvozu povra

Problemi

3%

Nedostatak kvalitetne opreme za setvu i navodnjavanje

2%

Preporuke

2%

Stimulisati ulaganje u moderna skladita

1%

2008

2009

2010

2011

Srbija
Hrvatska
BiH
CEFTA

1%

EU

0%
2006

2007

2008

2009

2010

2011

105

Analiza trendova u proizvodnji i trgovini poljoprivrednih proizvoda iz Vojvodine u odnosu na proizvodnju i trgovinu u
Srbiji, regionu, EU i svetu

Mleko
U Vojvodini je u 2011. godini proizvedeno 330 miliona litara mleka, od ega je 324 miliona litara kravljeg.
Prosean pad proizvodnje kravljeg mleka u Vojvodini od 4%, izraeniji je od prosenog pada Srbije, Hrvatske, BiH, NZ i CEFTA.
Srbija godinje izveze preko 34 hiljade tona mleka u vrednosti od 23,5 miliona $.
Izvoz konstantno raste i od 2006. godine je dupliran.
106

Mleko

U EU
U CEFTA
U Srbiji

U ukupnoj
proizvodnji
mleka

U
izvozu
*

U
uvozu
*

0,07%

0,06%

0,49%

0,088%

0,26%
7,46%
23,95%

0,25%
7,13%

0,56%

33,80%

0,102%

4,650%

24,04%

Proizvodnja i prinosi
U Srbiji je u 2011. godini proizvedeno 1,46 milijardi litara mleka, od
ega je 98% kravlje. U 2011. godini ukupna proizvodnja mleka u Srbiji
manja je za 1,82%.
U Vojvodini je u 2011. godini proizvedeno 330 miliona litara mleka,
od ega je 324 miliona litara kravljeg. Vojvodina u 2011. godini belei
pad ukupne proizvodnje mleka, ali je taj pad znaajniji u odnosu na
Srbiju i iznosi 5,44%.
Prema vrednosti proizvodnje kravljeg mleka u 2010. godini, FAO je
rangirao Srbiju kao 51., a u sluaju ovijeg mleka kao 53. proizvoaa
na svetu.
Prosean pad proizvodnje kravljeg mleka u Vojvodini od 4%,
izraeniji je od prosenog pada Srbije, Hrvatske, BiH, NZ i CEFTA. Od
zemalja u regionu, BiH, iako ima obim proizvodnje koji je skoro duplo
manji od Srbije, ima najveu stopu rasta u proizvodnji kravljeg mleka,
priblinu stopi rasta najrazvijenijih zemalja EU poput Holandije. Skoro
identina slika se dobija posmatranjem ukupne proizvodnje mleka.
Prinosi kravljeg mleka po grlu u Srbiji su meu najniim u
posmatranim zemljama, i iznosili su u proseku 2.793 l/grlu godinje.
Nie prosene prinose od Srbije, imala je BiH i to za 10,5%. Prinosi
Hrvatske vii su od prinosa u Srbiji za 36,03%, NZ za 63,71%, dok su
proseni EU15 prinosi vii za 137%.
Prosena otkupna cena kravljeg mleka u 2011. godini iznosila je
28,54 RSD/l (poveanje od 26,5% u odnosu na 2010. godinu), dok je
otkupna cena ovijeg mleka bila za 33% via od kravljeg mleka, i
iznosila je 38,04 RSD/l (pad od 4% u odnosu na 2010. god). Prema
FAO podacima, prosena proizvoaka cena kravljeg mleka u Srbiji
bila je 314,6$/t, to je nie od Hrvatske, BiH, kao i svih zemalja EU,
osim Litvanije.

Proizvodnja kravljeg mleka

25.0%

2.5%
BiH

Prosean udeo u svetskoj proizvodnji

U svetu

U proizvodnji
kravljeg
mleka

20.0%

2.0%

Holandija
Poljska

NZ

15.0%

1.5%
Vojvodina

Vojvodina
10.0%

Maarska

1.0%

CEFTA

Srbija

EU 15
0.5%

5.0%

Hrvatska

0.0%

0.0%
-8%

-6%

-4%

-2%

-8%

0%

-6%

-4%

-2%

0%

2%

-2%

0%

2%

-0.5%

-5.0%
Prosean rast u odnosu na svet

Prosean rast u odnosu na svet

Ukupna proizvodnja mleka

25.0%

2.5%

NZ
Prosean udeo u svetskoj proizvodnji

Udeo
Vojvodine

BiH

CEFTA

20.0%

2.0%

Hrvatska

Vojvodina

15.0%

Holandija
1.5%

EU 15

Maarska
Poljska

10.0%

1.0%
Srbija

5.0%

Vojvodina

0.5%

0.0%

0.0%
-8%

-6%

-4%

-5.0%
Prosean rast u odnosu na svet

-2%

0%

-8%

-6%

-4%

-0.5%
Prosean rast u odnosu na svet

* Podatak je za izvoz ukupnog mleka Srbije u svet, EU i CEFTA zemlje

107

100%

8,000

90%

7,000
6,000
5,000
Prinos

Struktura proizvodnje kravljeg mleka u

CEFTA

Prosena proizvodnja kravljeg

mleka

Prinosi kravljeg mleka (l/grlu)

4,000
3,000

2,622

2,904

2,816

2,786

2,838

2,000

Albanija

80%

Hrvatska

70%

Poljska

EU 15

60%

Vojvodina

Hrvatska

Holandija

50%

EU 15

Crna Gora

Poljska

40%

NZ

Moldavija

30%

Hrvatska

Maarska

Makedonija

Maarska

BiH

BiH

20%

NZ

1,000

CEFTA

Srbija

Vojvodina

Srbija

Centralna Srbija

10%

0%
2006

2007

2008

2009

2010

Kravlje mleko

Trgovina
Srbija godinje izveze preko 34 hiljade tona mleka u vrednosti od 23,5 miliona $ i zauzima drugo mesto meu zemljama CEFTA.
Izvoz konstantno raste i od 2006. godine je dupliran.
73% izvoza mleka iz CEFTA zemalja potie iz Bosne i Hercegovine i Srbije. Udeo izvoza Srbije u svetskom izvozu povean je za 30% od 2006. godine i iznosi 0,5%
Od ukupnog izvoza mleka i mesa iz Srbije, 35,75% je mleka, to je na nivou proseka CEFTA. U izvozu ovih ivotinjskih proizvoda iz NZ, mleko ini neto manje od 20%, dok
je u EU 15 to svega 8,5%. Udeo mleka u svetskom izvozu je 6,6%.

0.6%

15.%

Srbija
CEFTA

10.%

NZ

EU 15

5.%

0.5%
0.4%
Hrvatska
Litvanija
Estonija
BiH
Srbija
vedska

0.3%

0.1%

-5.%

0.%
-5%

0%

5%

10%

Prosean rast u odnosu na svet

15%

1200

35

1000

30

800

25

0.2%
0.%

40

-50%

0%

50%

100%

Prosean rast u odnosu na svet

150%

600
20
400

15

200

10

0
2006
Srbija

2007

2008
Hrvatska

2009
BiH

2010

2011

CEFTA

NZ

108

NZ

0.7%

20.%

Miliona $

Trend izvoza mleka

Miliona $

Prosean udeo u svetskom izvozu

Izvoz mleka

Udeo trgovine mleka u ukupnoj trgovini ivotinjskim

proizvodima

Struktura trgovine zemalja CEFTA

Izvoz

45%

Uvoz

40%
35%
Albanija

Srbija

30%

Hrvatska

BiH

25%

BiH

Hrvatska
20%

CEFTA

Moldavija

15%

NZ

Srbija

10%

EU15

Crna Gora

Makedonija

5%
0%
2006

Osnovni problemi i preporuke

Udeo mleka u izvozu

Problemi

100%
90%
80%
70%
60%
50%
40%
30%
20%
10%
0%

Nepostojanje labaratorije za kontrolu kvaliteta mleka

Veliki procenat mleka koje ne ispunjava EU standrade

Preporuke
Uspostaviti Nacionalnu labaratoriju za kontrolu kvaliteta mleka
Prilagoditi subvencije i regulativu unapreenju kvaliteta mleka

2007

2008

2009

2010

2011

Srbija
Hrvatska
BiH
CEFTA
EU

2006

2007

2008

2009

2010

2011

109

Analiza trendova u proizvodnji i trgovini poljoprivrednih proizvoda iz Vojvodine u odnosu na proizvodnju i trgovinu u
Srbiji, regionu, EU i svetu

Govee meso
U Vojvodini je do 2010. godine trend u proizvodnji goveeg mesa bio pozitivan, sa prosenom godinjom stopom rasta od 3%. Zbog
znaajnog smanjenja proizvodnje u 2011. godini, prosena godinja stopa rasta postala je negativna, -0,44%.
Proizvodnja goveeg mesa i u Srbiji i u Vojvodini je do 2010. godine imala bolju dinamiku u odnosu na prosek i pojedinane zemlje
CEFTA , NZ i EU15.
U 2011. godini, u Vojvodini je proizvedeno 22 hiljade tona goveeg mesa. Pad proizvodnje odgovara padu proizvodnje na nivou cele
Srbije (16%). Broj zaklanih goveda u Vojvodini u 2011. godini smanjen je za 24% u odnosu na 2010. godinu, sa 80 hiljada na 61 hiljadu grla.
Sve NZ, osim Poljske, zabeleile su pad proizvodnje goveeg mesa nakon lanstva u EU.
Proseni prinosi goveeg mesa u Vojvodini od 314kg/grlu, vii su od proseka CEFTA zemalja, NZ, EU15, svetskog proseka i svih
pojedinano posmatranih zemalja.
110

Govee meso

U EU

U izvozu*

U uvozu*

0,04%

0,09%

0,002%

0,32%

U CEFTA

11,59%

U Srbiji

27,27%

0,21%
47,98%

0,005%
0,523%

Proizvodnja, broj ivotinja, prinosi

U Srbiji je u 2011. godini proizvedena 81 hiljada tona goveeg
mesa, to predstavlja smanjenje od 16% u odnosu na 2010.
godinu.
U Vojvodini je u 2011. godini proizvedeno 22 hiljade tona
goveeg mesa. Pad proizvodnje u Vojvodini odgovara padu
proizvodnje na nivou cele Srbije. Broj zaklanih goveda u
Vojvodini u 2011. godini smanjen je za 24% u odnosu na 2010.
godinu, sa 80 hiljada na 61 hiljadu grla.
Pozitivan trend u proizvodnji goveeg mesa na nivou
Vojvodine bio je prisutan do 2010. godine, sa prosenom
godinjom stopom rasta od 3%. Zbog znaajnog smanjenja
proizvodnje u 2011. godini, prosena godinja stopa rasta
postala je negativna, -0,44%.
Proizvodnja goveeg mesa i u Srbiji i u Vojvodini do 2010.
godine imala je bolju dinamiku u odnosu na prosek i
pojedinane zemlje CEFTA , NZ i EU15.
Sve NZ, osim Poljske, zabeleile su pad proizvodnje goveeg
mesa nakon lanstva u EU.
Prosean broj zaklanih goveda u Vojvodini 2 puta je manji od
proseka CEFTA, 4 puta od NZ, i ak 20 puta od EU 15.
Proseni prinosi goveeg mesa u Vojvodini od 314kg/grlu, vii
su od proseka CEFTA zemalja, NZ, EU15, svetskog proseka i
svih pojedinano posmatranih zemalja.
Prema FAO podacima, prosena proizvoaka cena goveeg
mesa u Srbiji u periodu 2006. - 2010. bila je 3089 $/t, to je na
nivou srednjih cena u Evropi, i vie od prosenih cena u
Hrvatskoj i BiH.

Proizvodnja goveeg mesa

14.0%
Prosean udeo u svetskoj proizvodnji

U svetu

U proizvodnji

2.0%
BiH

NZ

12.0%

Italija

Vojvodina

10.0%

1.5%

Poljska

CEFTA

Vojvodina

EU 15

8.0%

Rumunija

1.0%

Srbija

6.0%

Hrvatska
0.5%

4.0%
2.0%

0.0%
-4%

0.0%
-2%

-1%

0%

1%

2%

-2%

0%

2%

4%

3%

-0.5%

-2.0%

Prosean rast u odnosu na svet

Prosean rast u odnosu na svet

Broj zaklanih ivotinja

10%

2%
Srbija

CEFTA
Prosean udeo u broju zaklanih goveda

Udeo Vojvodine

1%

NZ

8%

EU 15

Hrvatska

1%

Italija

Vojvodina

6%

BiH

1%

Poljska

1%

Rumunija

4%

Vojvodina
1%
0%

2%

0%
0%
-3%

-2%

-2%
Prosean rast u odnosu na svet

-1%

0%

0%
-8%
0%

-6%

-4%

-2%

0%

2%

4%

Prosean rast u odnosu na svet

* Podatak je za trgovinu Srbije u svetu, EU i CEFTA

111

100%

350
327.95

327.55

323.78

317.66

300

CEFTA

80%

Rumunija

BiH

70%

Poljska

Hrvatska

60%

Vojvodina

50%

EU 15

40%

NZ

Rumunija

30%

Hrvatska

Makedonija

NZ

20%

BiH

Vojvodina

Vojvodina

10%

Hrvatska

250

EU 15
200

Italija

150

Poljska

100
50

Albanija

90%

Srbija

275.45

Prinos

Struktura proizvodnje goveeg mesa u

CEFTA

Prosena proizvodnja goveeg

mesa

Prinosi goveeg mesa (kg/grlu)

Crna Gora
Moldavija

Srbija

Centralna Srbija

0%
2006

2007

2008

2009

2010

Govee meso

Trgovina
Srbija godinje izveze 6 hiljada tona goveeg mesa u vrednosti od skoro 27 miliona dolara, to predstavlja 48% izvoza zemalja CEFTA.
Izvoz Srbije opada od 2007. godine kada je izvoz premaio 10 hiljada tona. Prole godine, izvoz goveeg mesa bio je 10,75 miliona dolara, to je tek etvrtina rekordne
vrednosti.
Prosean udeo Srbije u ukupnom svetskom izvozu je 0,09% i ini jedva neto vie od petine udela 2006. godine.
Srbija je najvei izvoznik goveeg mesa meu CEFTA zemljama.
Govedina ini 39,8% izvoza ivotinjskih proizvoda (mleka i mesa) iz Srbije. U izvozu ovih proizvoda iz novih zemalja lanica EU govedina uestvuje sa 28,2%, a u EU15 sa
preko 30%. Udeo goveeg mesa u svetskom izvozu ovih ivotinjskih proizvoda je preko 45%.

Prosean udeo u svetskom izvozu

3.%

0.1%
Srbija

2.5%

CEFTA

Srbija

Hrvatska

0.1%

Romania

Portugal

BiH

Bulgaria

Miliona $

Trend izvoza goveeg mesa

Izvoz goveeg mesa

140
120

2.%

NMS

0.1%

1.5%

EU 15

0.1%

80

1.%

0.%

60

0.5%

0.%

40

0.%

0.%

20

-0.5%
-40%

-30%

-20%

-10%

0%

Prosean rast u odnosu na svet

10%

20%

0.%
-200%

100

0%

200%

400%

Prosean rast u odnosu na svet

600%

2006
Srbija

2007

2008

Hrvatska

2009
BiH

2010

2011

CEFTA

NMS

112

Udeo trgovine goveeg mesa u ukupnoj trgovini ivotinjskim

proizvodima

Struktura trgovine zemalja CEFTA

Uvoz

Izvoz

60%

50%
Albanija

Srbija

40%

Hrvatska

BiH

BiH

30%

Hrvatska

CEFTA

Crna Gora
20%

Moldavija

NMS
EU15

Srbija
10%

Makedonija

0%
2006

2007

2008

2009

Osnovni problemi i preporuke

Udeo goveeg mesa u izvozu ivotinjskih proizvoda

Problemi

60%

Pogledati opte probleme u sektoru mleka i mesa.

2010

2011

50%
Srbija

40%

Preporuke
Pogledati opte preporuke za mleko i meso.

Hrvatska

30%

BiH

20%

CEFTA

10%

EU

0%
2006

2007

2008

2009

2010

2011

113

Analiza trendova u proizvodnji i trgovini poljoprivrednih proizvoda iz Vojvodine u odnosu na proizvodnju i trgovinu u
Srbiji, regionu, EU i svetu

Svinjsko meso
U Vojvodini je u 2011. godini proizvedeno 123 hiljade tona svinjskog mesa, to predstavlja poveanje od 6% u odnosu na prethodnu
godinu.
Prosean udeo Vojvodine u ukupnom broju zaklanih svinja u Srbiji je 34%.
Vojvodina belei rast proizvodnje svinjskog mesa od oko 4% godinje. Prosena stopa rasta proizvodnje via je od stopa ostvarenih u
CEFTA, NZ i EU15, a priblina je stopi rasta jednoj od najkonkurentnijih proizvodnji svinjskog mesa, Nemakoj.
Sve NZ zabeleile su pad proizvodnje svinjskog mesa nakon lanstva u EU.
Proseni prinosi svinjskog mesa u Vojvodini su relativno skromni u odnosu na konkurente. Proseni prinosi od oko 60 kg/grlu, vii su za
2o% od proseka Srbije, za 8% od CEFTA, a nii za 45% od proseka NZ i 48% od EU15.
114

Svinjsko meso

U EU
U CEFTA
U Srbiji

U izvozu*

U uvozu*

0,12%

0,05%

0,066%

0,54%

0,06%

0,099%

25,69%

39,13%

5,429%

45,30%

Proizvodnja, broj ivotinja i prinosi

U Srbiji je u 2011. godini proizvedena 271 hiljada tona svinjskog
mesa, to predstavlja poveanje proizvodnje od skromnih 1% u
odnosu na prethodnu godinu.
U Vojvodini je u 2011. godini proizvedeno 123 hiljade tona
svinjskog mesa, to predstavlja poveanje od 6% u odnosu na
prethodnu godinu. U istoj godini je zaklano 1,9 miliona svinja,
3% vie u odnosu na 2010. godini. Prosean udeo Vojvodine u
ukupnom broju zaklanih svinja u Srbiji je 34%.
Vojvodina belei rast proizvodnje svinjskog mesa od oko 4%
godinje. Prosena stopa rasta proizvodnje svinjskog mesa
via je od stopa ostvarenih u CEFTA, NZ i EU15, a priblina je
stopi rasta jednoj od najkonkurentnijih proizvodnji svinjskog
mesa, Nemakoj.
Sve NZ zabeleile su pad proizvodnje svinjskog mesa nakon
lanstva u EU.
Od CEFTA zemalja, BiH ima najveu stopu rasta proizvodnje,
ali su koliine i dalje skromne.
Proseni prinosi svinjskog mesa u Vojvodini su relativno
skromni u odnosu na konkurente. Proseni prinosi od oko 60
kg/grlu, vii su za 2o% od proseka Srbije, za 8% od CEFTA, a nii
za 45% od proseka NZ i 48% od EU15. Ukoliko se posmatraju
zemlje u regionu, Srbija ostvaruje nie prosene prinose
svinjskog mesa i od BiH i Hrvatske.
Prema FAO podacima, prosena proizvoaka cena svinjskog
mesa u Srbiji bila je 3089 $/t, to je na nivou srednjih cena u
Evropi, i vie od prosenih cena u Hrvatskoj i BiH.

Proizvodnja svinjskog mesa

25%

6%
NZ

Prosean udeo u svetskoj proizvodnji

U svetu

U proizvodnji

Nemaka

Vojvodina

20%

5%

Poljska

CEFTA

Vojvodina

4%

EU 15

15%

Maarska
3%

Srbija

10%

Hrvatska

2%

BiH

5%
1%
0%
-6%

-4%

-2%

0%

2%

4%

-5%

0%
-10%

-5%

0%

5%

10%

-1%
Prosean rast u odnosu na svet

Prosean rast u odnosu na svet

Ukupan broj zaklanih ivotinja

20%

5%
BiH

NZ
Prosean udeo u broju zaklanih svinja

Udeo Vojvodine

Hrvatska

4%

CEFTA

15%

Nemaka

Vojvodina

Maarska

3%

EU 15

Poljska

10%

Srbija
2%

Vojvodina

5%

1%
0%
-6%

-4%

-2%

0%

2%

0%
-10%

-5%

Prosean rast u odnosu na svet

-1%

-5%

0%

5%

10%

Prosean rast u odnosu na svet

* Podatak je za trgovinu Srbije u svetu, EU i CEFTA

115

100%

100
90

Hrvatska

70
61.88

61.22

60

EU 15

63.38

61.20

Nemaka

51.95

50

Poljska

40

Albanija

90%

Srbija

80

Prinos

Struktura proizvodnje svinjskog mesa u

CEFTA

Prosena proizvodnja svinjskog

mesa

Prinosi svinjskog mesa (kg/grlu)

CEFTA
BiH

80%

Maarska

70%

Poljska

Hrvatska

60%

Vojvodina

Crna Gora

50%

EU 15

40%

NZ

Moldavija

30

Maarska

30%

Hrvatska

Makedonija

20

NZ

20%

BiH

Vojvodina

10

Vojvodina

10%

Srbija

Centralna Srbija

0%
2006

2007

2008

2009

2010

Svinjsko meso

Trgovina
Od izvoza svinjskog mesa Srbija ostvari godinji prihod od skoro 14 miliona dolara, to je stavlja na prvo mesto meu zemljama CEFTA.
Izvoz svinjetine posle dvogodinjeg pada, od 2009. godine raste i vrednost izvoza 2011. je za 35% vea nego 2009.
Najvei izvoznici meu CEFTA zemljama su Srbija i Hrvatska koje zajedno izvoze skoro 75% svinjetine. Udeo Srbije u izvozu CEFTA je 39,2%.
Srbija izvozi 0,04% svetskog izvoza svinjskog mesa. Iako je udeo Srbije u blagom porastu od 2009. godine, i dalje je ispod nivoa iz 2006.
Od ukupnog izvoza mleka i mesa iz Srbije, 20,9% ini svinjsko meso, to je neznatno iznad proseka CEFTA zemalja. Meu novim zemljama lanicama EU, udeo svinjskog
mesa je 45,5%, dok je u EU 15 to ak 57,5%. Svetski udeo svinjskog mesa u izvozu ovih ivotinjskih proizvoda je 41,57%.

6.%

CEFTA

5.%

NMS

4.%

EU 15

Srbija
Hrvatska
Romania
Bulgaria
BiH
Greece
Portugal

0.4%
0.3%
0.3%
0.2%

3.%

0.2%

2.%

0.1%
0.1%

1.%

0.%

0.%

-0.1%

-1.%

-0.1%
-10%
-5%
0%
5%
10%
Prosean rast u odnosu na svet

15%

20%

25

250

20

200

15

150

10

100

50

0
2006

-50%

0%

50%

Prosean rast u odnosu na svet

100%

150%

Miliona $

0.4%

Srbija

NZ

Prosean udeo u svetskom izvozu

7.%

Miliona $

Trend izvoza svinjskog mesa

Izvoz svinjskog mesa

Srbija

2007

2008

Hrvatska

2009

2010

BiH

CEFTA

2011

NMS
116

Udeo trgovine svinjskog mesa u ukupnoj trgovini ivotinjskim

proizvodima

Struktura trgovine zemalja CEFTA

80%

Uvoz

Izvoz

70%
60%
Srbija

Albanija
BiH
Hrvatska

50%

Hrvatska

40%

BiH
CEFTA

Crna Gora
30%

Moldavija

NMS

20%

Srbija
Makedonija

EU15

10%
0%
2006

2007

Osnovni problemi i preporuke

Udeo svinjskog mesa u izvozu

Problemi

70%

Nekonkurentnost u pristupu sojinoj sami, usled zabrane uvoza zbog

Zakona o GMO
Nemogunost izvoza u EU
Nemanja istih pravila za sve proizvodjae, jer se zakoni na jedne
primenjuju, a na druge ne

Preporuke
Pogledati preporuke za mleko i meso

2008

2009

2010

2011

60%
50%

Srbija

40%

Hrvatska

30%

BiH

20%

CEFTA

10%

EU

0%
2006

2007

2008

2009

2010

2011

117

Analiza trendova u proizvodnji i trgovini poljoprivrednih proizvoda iz Vojvodine u odnosu na proizvodnju i trgovinu u
Srbiji, regionu, EU i svetu

Ovije meso
U Vojvodini je u 2011. godini proizvedeno 3 hiljade tona ovijeg mesa, to odgovara prosenoj proizvodnji u zadnjih 5 godina. Zaklano je
153 hiljade ovaca, za 7% vie nego u 2010. godini.
Prosean udeo Vojvodine u broju zaklanih ovaca Srbije je 12%.
Vojvodina u prethodnom petogodinjem periodu belei blagi pad proizvodnje ovijeg mesa (oko 1% godinje), za razliku od proseka
Srbije, gde se belei rast od 3% godinje, najvei na nivou CEFTA zemalja.
NZ od posmatrane grupa zemalja belee najvei rast proizvodnje ovijeg mesa od 5,65% u proseku godinje, dok EU15 zemlje belee
prosean pad proizvodnje od 4,5%.
Proseni prinosi ovijeg mesa u Vojvodini, iako belee pad od oko 4%, sa vrednou od 23,4 kg/grlu, i dalje su vei od svih posmatranih
zemalja, i to od proseka Srbije za 17%, CEFTA za 41%, NZ za 57% i EU15 za 35%.
Srbija godinje izveze 770 hiljada tona ovijeg mesa u vrednosti od 2,25 miliona $. Izvoz konstantno raste i od 2006. godine povean je
ak 30 puta.
118

Ovije meso
U proizvodnji

U izvozu*

U uvozu*

U svetu

0,04%

0,04%

0,008%

14%

U EU

0,31%

0,13%

0,012%

12%

21,10%

1,47%

13,43%

Proizvodnja, broj ivotinja i prinosi

U Srbiji je u 2011. godini proizvedeno 24 hiljade tona ovijeg
mesa, to predstavlja poveanje proizvodnje od 4% u odnosu
na prethodnu godinu. Ukupan broj zaklanih ovaca bio je 1,2
miliona.
U Vojvodini je u 2011. godini proizvedeno 3 hiljade tona
ovijeg mesa, to odgovara prosenoj proizvodnji u zadnjih 5
godina. Zaklano je 153 hiljade ovaca, za 7% vie nego u 2010.
godini. Prosean udeo Vojvodine u broju zaklanih ovaca Srbije
je 12%.
Vojvodina u prethodnom petogodinjem periodu belei blagi
pad proizvodnje ovijeg mesa (oko 1% godinje), za razliku od
proseka Srbije, gde se belei rast od 3% godinje, najvei na
nivou CEFTA zemalja.
NZ, od posmatrane grupa zemalja belee najvei rast
proizvodnje ovijeg mesa od 5,65% u proseku godinje, dok
EU15 zemlje belee prosean pad proizvodnje od 4,5%. Najvei
nosilac rasta proizvodnje u grupaciji NZ je Rumunija.
Proseni prinosi ovijeg mesa u Vojvodini, iako belee pad od
oko 4%, sa vrednou od 23,4 kg/grlu, i dalje su vei od svih
posmatranih zemalja, i to od proseka Srbije za 17%, CEFTA za
41%, NZ za 57% i EU15 za 35%.
Prema FAO podacima, prosena proizvoaka cena ovijeg
mesa u Srbiji u periodu 2006. - 2010. bila je 2728$/t, to je jedna
od najniih cena u Evropi i zemalja u regionu. Niu cenu imaju
samo Letonija i Slovaka.

Vojvodina

10%

Rumunija

1%

CEFTA

Vojvodina
Bugarska

1%

EU 15

8%

Francuska

1%

Srbija

1%

Hrvatska

6%

1%

BiH

4%

0%
0%

2%

0%
0%
-10%

-5%

0%

5%

0%

10%

-2%

-15%

0%

Prosean rast u odnosu na svet

-10%

-5%

0%

5%

10%

15%

Prosean rast u odnosu na svet

Ukupan broj zaklanih ivotinja

1%

14%
NZ
12%

Vojvodina

10%

BiH

1%

CEFTA

Prosean udeo u broju zaklanih ovaca

U Srbiji

5,97%

2%
NZ

Prosean udeo u svetskoj proizvodnji

U CEFTA

Proizvodnja ovijeg mesa

Prosean udeo u broju zaklanih ovaca

Udeo Vojvodine

EU 15
8%
6%

4%
2%
0%

Hrvatska
1%

Francuska
Bugarska

1%

Rumunija
1%

Srbija
Vojvodina

0%
0%
0%

-8%

-6%

-4%

-2%

-2%

0%

2%

4%

6%

-10%

-5%

0%

5%

10%

0%
Prosean rast u odnosu na svet

Prosean rast u odnosu na svet

* Podatak je za trgovinu Srbije u svetu, EU i CEFTA

119

Prosena proizvodnja ovijeg mesa

Prinosi ovijeg mesa (kg/grlu)

100%

30

24.59

24.29

Hrvatska

21.58

20

20.72

EU 15

Francuska

15

Rumunija
Bugarska

10

NZ
5

Albanija

90%

Srbija

25.96

25

Prinos

Struktura proizvodnje ovijeg mesa u CEFTA

CEFTA

80%

Hrvatska

70%

Rumunija

60%

Vojvodina

50%

EU 15

Moldavija

40%

NZ

Makedonija

30%

Hrvatska

Vojvodina

BiH

Centralna Srbija

20%

Vojvodina

BiH

Bugarska

Crna Gora

Srbija

10%
0%

2006

2007

2008

2009

2010

Ovije meso

Trgovina
Srbija godinje izveze 770 hiljada tona ovijeg mesa u vrednosti od 2,25 miliona $.
Izvoz Srbije ini 21% ukupnog izvoza ovijeg mesa iz CEFTA, dok skoro 80% izvoza potie iz Makedonije.
Izvoz konstantno raste, i od 2006. godine povean je ak 30 puta.
Udeo izvoza Srbije u svetskom izvozu uvean je preko 20 puta od 2006. godine i trenutno iznosi 0,1%.
Od ukupnog izvoza mleka i mesa iz Srbije, 3,5% je ovijeg mesa, dok je na nivou CEFTA taj procenat iznad 10%. U izvozu ovih ivotinjskih proizvoda iz NZ, ovije meso ini
neto manje od 6,5%, dok je u EU 15 to svega 3,5%. Udeo ovijeg mesa u svetskom izvozu je 6,6%.

Izvoz ovijeg mesa

Trend izvoza ovijeg mesa

2.%

Srbija

3.5%

CEFTA

3.%

NZ

1.5%

Hrvatska
Bugarska

2.5%

EU 15

Finska

2.%

1.%

Izvoz

Srbija

Rumunija

1.5%

Grka

-50%
0%
50%
Prosean rast u odnosu na svet

100%

150%

-0.5%
-100%

25
20

0.%

-0.5%

30

10

0.5%
0.%

35

15

1.%

0.5%

Miliona $

Prosean udeo u svetskom izvozu

2.5%

Hrvatska

2006
0%

100%

200%

Prosean rast u odnosu na svet

300%

400%

500%

2007

2008

Srbija

2009

CEFTA

2010

2011

NZ
120

Udeo trgovine ovijeg mesa u ukupnoj trgovini ivotinjskim

proizvodima

Struktura trgovine zemalja CEFTA

8%

Uvoz

Izvoz

7%
6%
Hrvatska

Albanija
BiH

Hrvatska

5%

BiH

4%

CEFTA
NMS

Crna Gora

3%

EU15

Moldavija
2%

Srbija
Makedonija

Srbija

1%
0%
2006

Osnovni problemi i preporuke

Udeo ovijeg mesa u izvozu

Problemi

18%

Nezainteresovanost drave za sektor i odsustvo institucionalne

podrke
Sektorska neorganizovanost
Nepovoljan rasni sastav

14%

2007

2008

2009

2010

2011

16%
Srbija

12%

Hrvatska

10%
8%

BiH

6%

CEFTA

Preporuke

4%

Donoenje i usvajanje odgovarajuih pravilnika i standarda u skladu s

meunarodnim
Uvoz odgovarajueg broja grla i rasa za poboljanje rasnog sastava i
rasne strukture u ovarstvu
Struna edukacija i osposobljavanje proizvoaa koji se bave
ovarskom proizvodnjom
Promocija i brendiranje vojvoanskog jagnjeeg i ovijeg mesa

0%

EU

2%
2006

2007

2008

2009

2010

2011

121

Analiza trendova u proizvodnji i trgovini poljoprivrednih proizvoda iz Vojvodine u odnosu na proizvodnju i trgovinu u
Srbiji, regionu, EU i svetu

Soja
U Vojvodini je u 2011. godini proizvedeno 411 hiljada tone soje na oko 152 hiljade ha. Vojvodina je u 2011. godini zabeleila pad
proizvodnje soje od 19%, usled pada u povrinama i prinosima.
U periodu 2006.-2010. proizvodnja soje u Vojvodini imala je relativno visoku pozitivnu stopu rasta, oko 10% godinje u proseku.
Pored Rumunije i Maarske, znaajan proizvoa soje u NZ postaje i Slovaka sa prosenim rastom od 12% godinje. Nakon lanstva u
EU, prisutan je znaajan pad proizvodnje soje kod NZ.
Prosean prinos soje u Vojvodini od 2,6 t/ha jedan je od veih u Evropi, i to za 10% od proseka CEFTA, i 25% vei od NZ. EU15 ostvaruje
20% vie prinose od Vojvodine.
Srbija godinje izveze soju u vrednosti od 8,36 miliona dolara.
Posle naglog skoka izvoza u 2010. godini, kada je izvoz soje iz Srbije povean vie od 12 puta, 2011. je zabeleen blagi pad od skoro 9%.
122

Soja
U izvozu*

U uvozu*

U svetu

0,16%

0,02%

0,023%

U EU

41,25%

0,96%

0,124%

U CEFTA

61,76%

19,05%

20,554%

U Srbiji

93,51%

Povrine, proizvodnja, prinosi

U Srbiji je u 2011. godini proizvedena 441 hiljada tona soje na
oko 165 hiljada ha.
Prema proizvedenim koliinama soje u 2010. godini, FAO je
rangirao Srbiju kao 15. proizvoaa soje na svetu.
U Vojvodini je u 2011. godini proizvedeno 411 hiljada tone soje,
na oko 152 hiljade ha. Vojvodina je u 2011. godini zabeleila pad
proizvodnje soje od 19%, usled pada u povrinama i prinosima.
U periodu 2006.-2010. godine, proizvodnja soje u Vojvodini
imala je relativno visoku pozitivnu stopu rasta, od oko 10%
godinje. Ukljuivanjem 2011. godine u analizu, zbog pada
proizvodnje iz te godine, ovaj rast biva skoro prepolovljen. Isti
rast proizvodnje imala je i cela CEFTA, osim BiH. EU15 je imala
prosenu stopu rasta proizvodnje od 5%, dok su NZ proseno
imale pad od 4,6% godinje, pre svega zbog pada proizvodnje u
Rumuniji, kao najveem proizvoau soje.
Pored Rumunije i Maarske, znaajan proizvoa soje u NZ
postaje i Slovaka sa prosenim rastom od 12% godinje. Nakon
lanstva u EU, prisutan je znaajan pad proizvodnje soje kod
NZ.
Prosean prinos soje u Vojvodini od 2,6 t/ha jedan je od veih
u Evropi, i to za 10% od proseka CEFTA, i 25% vei od NZ. EU15
ostvaruje skoro 20% vie prinose od Vojvodine.
Prema FAO podacima, prosena proizvoaka cena soje u
Srbiji u periodu 2006.-2010. bila je 364 $/t, to je na nivou
srednjih ka niim cenama u Evropi. Vie cene od Srbije, imale
su i BiH i Hrvatska.
Prosena otkupna cena soje zadnjih godina, ima uzlazni
trend, i u 2011. godini bila je 33,17 RSD/kg, to je poveanje od
17% u odnosu na 2010. godinu.

Ponjevene povrine
0.35%
Prosean udeo u svetskim povrinama

U proizvodnji

0.20%

0.30%
0.25%
0.20%

CEFTA

0.18%

NZ

0.16%

EU 15

0.14%

Vojvodina

0.12%

Moldavija
Hrvatska
Italija
Maarska
Rumunija
Srbija
Vojvodina

0.10%
0.15%

0.08%
0.06%

0.10%

0.04%

0.05%

0.02%
0.00%

0.00%

-15%
-10%
-5%
Prosean rast u odnosu na svet

0%

5%

-30%
-20%
-10%
Prosean rast u odnosu na svet

0%

10%

Proizvodnja soje
0.35%

0.25%
CEFTA

Prosean udeo u svetskoj proizvodnji

Udeo Vojvodine

0.30%

Moldavija

NZ

Italija

0.20%

Vojvodina

0.25%

Rumunija

EU 15

Srbija

0.15%

Hrvatska

0.20%

Vojvodina

0.10%

0.15%

Maarska
0.05%

0.10%
0.05%

0.00%
-20%

-10%

0%

10%

20%

30%

0.00%

-15%

-10%

-5%

Prosean rast u odnosu na svet

0%

5%

10% -0.05%
Prosean rast u odnosu na svet

* Podatak je za trgovinu Srbije u svetu, EU i CEFTA

123

Prinosi soje (t/ha)

Prosena proizvodnja soje

100%

4.00
3.50
3.20

3.00
2.77
2.50
Prinos

Struktura proizvodnje soje u CEFTA

2.46

2.41

2.10

2.00

Srbija

90%

CEFTA

Hrvatska

80%

Maarska

EU 15

70%

Rumunija

Italija

60%

Vojvodina

1.50
1.00

Vojvodina

2007

2008

2009

Makedonija
Vojvodina
Centralna Srbija

Srbija

10%

0.00
2006

Moldavija

Moldavija

20%

0.50

Crna Gora

Hrvatska

30%

NZ

Hrvatska

NZ

40%

Maarska

BiH

EU 15

50%

Rumunija

Albanija

0%

2010

Soja

Trgovina
Srbija godinje izveze soju u vrednosti od 8,36 miliona dolara.
Srbija je trei najvei izvoznik soje u okviru CEFTA, iza Hrvatske i Moldavije, a u ukupnom izvozu CEFTA uestvuje sa 19%.
Posle naglog skoka izvoza u 2010. god, kada je izvoz soje iz Srbije povean vie od 12 puta, prole godine zabeleen je blagi pad izvoza od skoro 9%.
U ukupnom izvozu industrijskog bilja Srbije, soja ini 12,6%, dok je prosean udeo soje u izvozu CEFTA zemalja 14,2%. U NZ je ovaj procenat svega 2,45%, a u EU 15 8,8%. U
svetu, ak 55% izvoza industrijskog bilja ini soja.

Trend izvoza soje

Prosean udeo u svetskom izvozu

0.2%

Srbija

0.2%

CEFTA

0.1%

NZ

0.1%

Srbija
Hrvatska
Rumunija
Slovaka
panija
Danska

0.1%
0.%

EU 15

0.1%

0.1%

0.%

0.1%
0.%

0.1%
0.%

Miliona $

Izvoz soje

30
25
20
15
10

0.%
5

0.%

0.%

0.%

0.%
-100%

0%

100%

Prosean rast u odnosu na svet

200%

300%

0.%
-100%

2006
0%

100%

200%

Prosean rast u odnosu na svet

300%

400%

Srbija

2007

Hrvatska

2008

2009

Moldavija

2010

2011

CEFTA

NZ
124

Struktura trgovine zemalja CEFTA

Udeo trgovine sojom u ukupnoj trgovini industrijskim biljem

40%

Uvoz

Izvoz

35%
30%
Srbija

Albanija
BiH

25%

Hrvatska

Hrvatska

20%

BiH
CEFTA

Crna Gora
15%

Moldavija

NMS

10%

Srbija
Makedonija

EU15

5%
0%
2006

2007

2008

Osnovni problemi i preporuke

Udeo soje u izvozu industrijskog bilja

Problemi

40%

Monopolizovano otkupno trite

Velike varijacije u proizvodnji, kako na godinjem nivou, tako i izmeu
proizvoaa, uzrokovane prvenstveno nedostatkom sistema za
navodnjavanje

Preporuke
Pogledati opte preporuke za industrijsko bilje

2009

2010

2011

35%
30%

Srbija

25%

Hrvatska

20%

BiH

15%

CEFTA

10%

EU

5%
0%
2006

2007

2008

2009

2010

2011

125

Analiza trendova u proizvodnji i trgovini poljoprivrednih proizvoda iz Vojvodine u odnosu na proizvodnju i trgovinu u
Srbiji, regionu, EU i svetu

eerna repa i eer

U 2011. godini proizvedeno je 2,7 miliona tona eerne repe na 54 hiljada ha. Znaajan pad proizvodnje eerne repe u Vojvodini u 2011.
godini od 15% u odnosu na prethodnu godinu, odgovara padu proizvodnje na nivou cele Srbije.
Pozitivni trendovi u proizvodnji eerne repe u Vojvodini bili su prisutni do 2010, i prosena godinja stopa rasta iznosila je 3,4% u
prethodnom petogodinjem periodu.
Prosean prinos eerne repe u Vojvodini od 46t/ha ali su proseni prinosi u EU15 za 52% vii od proseka Vojvodine.
Proizvodnja eera u Srbiji iznosi proseno 480 hiljada tona. Prosena stopa rasta proizvodnje eera u periodu 2006. - 2010. iznosila
je 2,5% - to je iznad proseka CEFTA zemalja. Veina NZ ostvarila je pad proizvodnje eera nakon lanstva u EU.
Srbija godinje izvozi eernu repu u vrednosti od 10,3 miliona dolara. Izvoz eera je 157,4 miliona dolara.
Izvoz eerne repe intenzivno raste od 2009. godine, od kada je povean vie od 5 puta. Sa manjim turbulencijama, izvoz eera
uglavnom je nepromenjen.
126

eerna repa i eer

U izvozu*
eera

U uvozu*
eera

Povrine

U svetu

1,22%

0,73%

0,020%

35%

U EU

2,63%

3,11%

0,069%

U CEFTA
U Srbiji

55,53%

44,10%

1,406%

96,93%

Povrine, proizvodnja, prinosi

U Srbiji je u 2011. godini proizvedeno 2,8 miliona tona eerne repe.
Prema ostvarenoj vrednosti proizvodnje u 2010. godini, FAO je
rangirao Srbiju kao 16. proizvoaa eerne repe i 15. proizvoaa
eera od eerne repe u svetu.
Najvei deo proizvodnje eerne repe nalazi se u Vojvodini. U 2011.
godini proizvedeno je 2,7 miliona tona eerne repe, na 54 hiljada ha.
Znaajan pad proizvodnje eerne repe u Vojvodini u 2011, od 15% u
odnosu na prethodnu godinu, odgovara padu proizvodnje na nivou
cele Srbije.
Pozitivni trendovi u proizvodnji eerne repe u Vojvodini bili su
prisutni do 2010., i prosena godinja stopa rasta iznosila je 3,4% u
prethodnom petogodinjem periodu. Zbog znaajnog smanjenja
proizvodnje u 2011. godini, prosena godinja stopa rasta za period
postala je negativna i iznosila je -0,32%.
Proizvodnja eerne repe, i u Srbiji i u Vojvodini, do 2010. godine
imala je bolju dinamiku i u odnosu na prosek i veliku veinu
pojedinanih zemalja CEFTA, NZ i EU15 (osim Moldavije, Litvanije i
Austrije).
Prosean prinos eerne repe u Vojvodini od 46t/ha neznatno je vii
od proseka Srbije, za 9% vii od proseka CEFTA, ali su proseni prinosi
u EU15 za 52% vii od proseka Vojvodine.
Prema FAO podacima, prosena proizvoaka cena eerne repe u
Srbiji u periodu 2006. - 2010. bila je 39 $/t, to je na nivou najniih
cena u Evropi. Od NZ, nie cene imaju samo Rumunija i Bugarska.
Proizvodnja eera u Srbiji iznosi proseno 480 hiljada tona.
Prosena stopa rasta proizvodnje eera u periodu 2006. - 2010.
iznosila je 2,5% to je iznad proseka CEFTA zemalja. U istom periodu,
EU15 i NZ belee pad proizvodnje eera od - 0,85% i - 5,8%
respektivno. Veina NZ ostvarila je pad proizvodnje eera nakon
lanstva u EU.

Prosean udeo u svetskim povrinama

U proizvodnji
eerne repe

10%
Moldavija

NZ

30%

25%

Francuska

Vojvodina

20%

Hrvatska

8%

CEFTA

Maarska

6%

Poljska

EU 15
15%

Srbija

4%

Vojvodina

10%
2%
5%
0%

0%
-10%

-5%

0%

5%

-15%

10%

-5%

-10%

-5%

0%

5%

10%

-2%
Prosean rast u odnosu na svet

Prosean rast u odnosu na svet

Proizvodnja eerne repe

16%

50%

Moldavija
14%
Prosean udeo u svetskoj proizvodnji

Udeo Vojvodine

Francuska

NZ

40%

12%

CEFTA
30%

EU 15
Vojvodina

20%

Poljska

10%

Vojvodina

8%

Maarska
Srbija

6%

Hrvatska

10%

4%
2%

0%
-5%

0%

5%

10%

0%
-20%

-10%

-10%

0%

10%

20%

30%

40%

-2%
Prosean rast u odnosu na svet

Prosean rast u odnosu na svet

* Podatak je za trgovinu Srbije u svetu, EU i CEFTA

127

Prinosi eerne repe (t/ha)

Proizvodnja eera

Srbija

80

Hrvatska
EU 15

60
50

48.30

44.86

40

50.15

45.62

40.94

Francuska
Poljska

30

Maarska

20
NZ

10

Vojvodina

0
2006

2007

2008

2009

2010

CEFTA
Prosean udeo uproizvodnji u svetu

90

70
Prinos

3%

12%

100

10%

Srbija

3%

NZ
EU 15

8%

Hrvatska

2%

Srbija

Francuska

6%

2%

4%

1%

2%

1%

Poljska
Maarska

0%

0%
-10%
-2%

Moldavija

-5%

0%

-20%

5%
-1%

Prosean rast u odnosu na svet

-10%

0%

10%

20%

30%

Prosean rast u odnosu na svet

Trgovina
Srbija godinje izvozi eernu repu u vrednosti od 10,3 miliona dolara. Izvoz eera je 157,4 miliona dolara.
Izvoz eerne repe intenzivno raste od 2009. godine, od kada je povean vie od 5 puta. Sa manjim turbulencijama, izvoz eera uglavnom je nepromenjen.
Vie od petine svetskog izvoza eerne repe ini izvoz Srbije.
Srbija je drugi izvoznik eera u CEFTA, iza Hrvatske. Od novih zemalja lanica Evropske unije, jedino Poljska i Slovaka izvoze vie eera od Srbije.

35.%

CEFTA

30.%

NMS

25.%

EU 15

Rumunija
Letonija
Hrvatska
Srbija
Grka
Slovenija

15.%
10.%

20.%

200.0
180.0
160.0
140.0
120.0
100.0
80.0
60.0
40.0
20.0
0.0

300
250
200
150
100

5.%

15.%

350

50

10.%

0.%

5.%

2006

0.%

-5.%
-15%
-10%
-5%
0%
5%
Prosean rast u odnosu na svet

10%

15%

-50%

0%
50%
100%
Prosean rast u odnosu na svet

150%

200%

2007

2008

2009

2010

2011

Hrvatska

BiH

CEFTA

NMS

EU 15

Srbija

128

Miliona $

20.%

Srbija

Srbija

Prosean udeo u svetskom izvozu

40.%

Trend izvoza eera

Miliona $

Izvoz eera

Struktura trgovine eerom zemalja CEFTA

Izvoz eerne repe

Izvoz

Uvoz
Prosean udeo u svetskom izvozu

25.%

Albanija
BiH
Hrvatska

Crna Gora
Moldavija
Srbija
Makedonija

20.%
15.%

Srbija
CEFTA

10.%

NZ
EU 15

5.%
0.%
-20%

-10%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

Prosean rast u odnosu na svet

Struktura trgovine eerom zemalja CEFTA

Izvoz

Albanija
BiH
Hrvatska
Crna Gora
Moldavija
Srbija
Makedonija

Prosean udeo u svetskom izvozu

40.%

Uvoz

35.%
30.%
25.%

Hrvatska

20.%

eka

15.%

Maarska

10.%

Nemaka

5.%

Holandija

0.%

Srbija

-5.%
-10.%
-400% -200%

0%

200%

400%

600%

800% 1000% 1200% 1400%

Prosean rast u odnosu na svet

Osnovni problemi i preporuke

Problemi
Navodnjavanje

Preporuke
Ulagati u navodnjavanje u proizvodnji eerne repe

129

Analiza trendova u proizvodnji i trgovini poljoprivrednih proizvoda iz Vojvodine u odnosu na proizvodnju i trgovinu u
Srbiji, regionu, EU i svetu

Suncokret i
suncokretovo ulje
Gotovo celokupna proizvodnja suncokreta je u Vojvodini. U 2011. godini proizvedeno je 400 hiljada t na 159 hiljada ha, to je poveanje
proizvodnje od 14% u odnosu na 2010. Prosean prinos u 2011. iznosi 2,5 t/ha.
Iako pozitivan, rast proizvodnje suncokreta u Vojvodini je sporiji od rasta CEFTA, NZ i EU15. Od velikih proizvoaa u CEFTA, najvei
prosean rast proizvodnje od 23% ima Moldavija, a od NZ Bugarska i Rumunija sa 23% i 15% , respektivno.
Prosean prinos suncokreta od 2,2 t/ha u periodu 2006. -2010. godina jedan je od veih u Evropi, i to za preko 20% je vei od prosenog
prinosa na nivou CEFTA, NZ i EU15.
Proizvodnja ulja od suncokreta u Srbiji iznosi proseno 141 hiljadu tona u periodu 2006. - 2010. god. Prosena stopa rasta proizvodnje
suncokretovog ulja Srbiji u istom periodu iznosila je 12%, to je znatno bolje u odnosu na konkurente.
Srbija godinje izveze suncokret u vrednosti od 8,4 miliona $, a suncokretovo ulje u vrednosti od 69,4 miliona $.
Srbija je najvei izvoznik suncokretovog ulja meu zemljama CEFTA, a trei izvoznik suncokreta. Jedino Maarska, Rumunija i Bugarska
od novih zemalja lanica EU izvoze vie suncokretovog ulja od Srbije.
130

Suncokret i suncokretovo ulje

Udeo Vojvodine

U proizvodnji
suncokreta

U izvozu*
suncokreta

U izvozu*
ulja

U svetu

1,11%

0,36%

1,09%

U EU

5,43%

0,60%

3,37%

Povrine

45,87%

U Srbiji

93,15%

13,93%

43,36%

Povrine, proizvodnja, prinosi

Srbija je u 2011. godini proizvela 432 hiljade tona suncokreta
na oko 174 hiljade ha. Prema proizvedenim koliinama
suncokreta u 2010. godini, FAO je rangirao Srbiju kao 16.
proizvoaa suncokreta i ulja od suncokreta na svetu.
Gotovo celokupna proizvodnja suncokreta je u Vojvodini. U
2011. godini proizvedeno je 400 hiljada t na 159 hiljada ha, to je
poveanje od 14% u odnosu na 2010. Prosean prinos u 2011.
godini je za 12% vei od prinosa u 2010. god, i iznosi 2,5 t/ha.
Uprkos oscilacijama u proizvodnji u zadnjih nekoliko godina,
Vojvodina belei godinji rast od 3,4% u periodu 2006. - 2010.
Iako pozitivan, rast Vojvodine je sporiji od rasta CEFTA, NZ i
EU15. Od velikih proizvoaa u CEFTA, najvei prosean rast
proizvodnje od 23% ima Moldavija, a od NZ Bugarska i
Rumunija sa 23% i 15% , respektivno.
Prosean prinos suncokreta od 2,2 t/ha u periodu 2006. 2010. godine jedan je od veih u Evropi, i to za preko 20% je
vei od prosenog prinosa na nivou CEFTA, NZ i EU15.
Prema FAO, prosena proizvoaka cena suncokreta u Srbiji
u periodu 2006. - 2010. bila je 353 $/t, to je na nivou srednjih
cena u Evropi. Prosena otkupna cena suncokreta u 2011.
godini bila je 31RSD/kg, to je manje za 14,33% u odnosu na
2010. godinu.
Proizvodnja ulja od suncokreta u Srbiji iznosi proseno 141
hiljadu tona u periodu 2006. - 2010. god. Prosena stopa rasta
proizvodnje suncokretovog ulja Srbiji u istom periodu iznosila
je 12%, to je znatno bolje u odnosu na konkurentne. CEFTA i
EU15 beleile su rast od 3,4%, odnosno 8%, dok su NZ
ostvarile prosean pad proizvodnje ulja od 3,4%.

5%
4%

10%

4%
8%

3%
Moldavija
3%

6%

2%

Francuska

CEFTA

2%

Bugarska

Vojvodina

1%

Rumunija

EU 15

Srbija

1%

Vojvodina

0%
-2%

Hrvatska

2%

NZ

4%

-4%

-2%

0%

2%

4%

0%
-1%

Prosean rast u odnosu na svet

-6%

-4%

-2%

0%

2%

4%

6%

Prosean rast u odnosu na svet

Proizvodnja suncokreta
6%

14%

Prosean udeo u svetskoj proizvodnji

U CEFTA

Prosean udeo u svetskim povrinama

12%

12%

5%

NZ
10%

CEFTA

8%

EU 15

Moldavija

4%

Francuska
Rumunija

3%

Vojvodina

Bugarska

6%

Srbija

2%

Hrvatska

4%

Vojvodina

1%

2%

0%

0%
0%

2%

4%

-2%
Prosean rast u odnosu na svet

6%

8%

-5%

10%

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

-1%
Prosean rast u odnosu na svet

* Podatak je za trgovinu Srbije u svetu, EU i CEFTA

131

Prinosi suncokreta (t/ha)

Proizvodnja suncokretovog ulja

18%

Srbija

Hrvatska

2.46

2.25

2.08

2.43

EU 15

1.97

Francuska
Rumunija

Bugarska
1

NZ

Vojvodina

Prosean udeo uproizvodnji u svetu

Prinos

5%
4%

14%
12%
CEFTA

10%

3%

NZ

8%

EU 15

6%

Srbija

2%
1%

4%
2%

0%

0%
0
2006

2007

2008

2009

-2%

2010

Srbija
Moldavija
Hrvatska
Francuska
Rumunija
Bugarska

16%

-10%

0%

10%

-20%

20%

-10%

0%

10%

20%

-1%

Prosean rast u odnosu na svet

Prosean rast u odnosu na svet

Trgovina
Srbija godinje izveze suncokret u vrednosti od 8,4 miliona $, a suncokretovo ulje u vrednosti od 69,4 miliona $.
Srbija je najvei izvoznik suncokretovog ulja meu zemljama CEFTA, a trei izvoznik suncokreta. Jedino Maarska, Rumunija i Bugarska od novih zemalja lanica EU izvoze vie
suncokretovog ulja od Srbije.
Udeo Srbije u svetskom izvozu suncokreta opao je u poslednjih 6 godina oko 25% i iznosi 0,39%, dok je udeo suncokretovog ulja porastao vie nego duplo, na 1,2%.
19,3% industrijskog bilja izvezenog iz Srbije predstavlja suncokret. U CEFTA je taj procenat ak 33,4%, a u NZ skoro 35%. U okviru EU 15, 6,17% izvoza industrijskog bilja ini
suncokret, dok je u svetu taj procenat 4,1%.

2.%

Trend izvoza suncokretovog ulja

Srbija
Hrvatska
CEFTA
NZ
EU 15
eka
Slovenija

1.5%
1.%
0.5%

5.%

Srbija
Hrvatska
CEFTA
NZ
EU 15
Slovaka
BiH
Grka

4.%
3.%
2.%

1.%
0.%

-50%

0%

50%

Prosean rast u odnosu na svet

100%

160
140
120
100
80
60
40

0.%

-0.5%

Miliona $

Prosean udeo u svetskom izvozu

Izvoz suncokretovog ulja i suncokreta

20
0

-1.%
-50%

0%

50%

100%

Prosean rast u odnosu na svet

150%

2006

2007

2008

2009

2010

Srbija

Hrvatska

BiH

CEFTA

NZ

EU 15

2011

132

Struktura trgovine suncokretovim uljem zemalja CEFTA

Miliona $

180

16

160

14

140

12

Albanija

120

BiH

100

10
8

Hrvatska

80

Crna Gora

60

Moldavija

40

Srbija

20

Makedonija

0
2006
Hrvatska

Osnovni problemi i preporuke

Problemi

2007

2008

BiH

CEFTA

2009

2010
NZ

2011
EU 15

Srbija

Struktura trgovine suncokretom zemalja CEFTA

Uvoz

Izvoz

Pogledati opte probleme za industrijsko bilje

Albanija

Preporuke

BiH

Pogledati opte preporuke za industrijsko bilje

Hrvatska
Crna Gora
Moldavija
Srbija
Makedonija

133

Srbija

Uvoz

Izvoz

Miliona $

Trend izvoza suncokreta

Prilog 2. Tabela sa izraunavanjem i rangiranjem konkurentnosti pojedinanih proizvoda prema ocenama znaaja
proizvodnje i izvoza
Tabela 2: Izraunavanje i rangiranje konkurentnosti pojedinanih proizvoda prema ocenama znaaja proizvodnje i izvoza

Penica

149,567

0.26%

16.19%

52.43%

-1.11%

Loiji

Loiji

2138,935

0.08%

14.68%

Ocena

2.7

Vrednost

3899,323

6.68%

36.75%

64.89%

5.27%

Isti

Isti

5.85%

79.01%

Loiji

Isti

Bolji

1.2
245490,78
7
3.4

2
Znaajno
loiji
1

Trend u
odnosu
na
CEFTA
Znaajn
o bolji
5
Znaajn
o loiji
1

Isti

8356,482

0.96%

19.05%

Loiji

3.2

3
Znaajno
bolji
5

4
Znaajn
o bolji
5
Znaajn
o loiji
1
Znaajn
o loiji
1

Vrednost

Prosena
ocena
proizvodnje
i izvoza

Ocena
znaaja za
ruralni
razvoj

3.13

5.00

Ocena
Jeam

Kukuruz

Soja

Vrednost

1.93

3.87

2.00

5.00

Jabuke

ljive

Vinje

Breskve

Luk
Paradajz
Krastavci

Udeo u
Srbiji

Trend u
odnosu
na svet

Trend u
odnosu
na NMS

1095,016

0.82%

25.74%

57.41%

-6.03%

2.7

Znaajno
loiji
1

4.3

376,524

41.25%

61.76%

93.51%

0.10%

4.3

3
Znaajno
bolji
5

3.77

3.00

Trend u
odnosu
na Srbiju

Vrednost
izvoza u $

Udeo u
EU

Udeo u
CEFTA

Trend u
odnosu
na svet

Loiji

56023,584

0.55%

42.34%

Loiji

3.6

259,250

0.42%

11.07%

29.95%

-3.32%

Isti

Loiji

2333,665

0.10%

40.37%

Ocena

2.2

1.6

Vrednost

96,118

0.83%

11.84%

38.22%

1.77%

Loiji

Bolji

29581,856

1.09%

33.88%

2.6

2
Znaajno
loiji
1
Znaajno
bolji
5

Bolji

11574,512

4.40%

64.94%

Bolji

3.8

Vrednost

1.88

2.88

4.00

4.00

Ocena

3.2

Vrednost

50,416

3.33%

5.68%

8.77%

-2.27%

2.5

2
Znaajno
loiji
1

3.15

3.00

42.63%

Bolji

Bolji

Bolji

3.4

3138,170

0.16%

39.80%

Loiji

Loiji

1.8
1024,124
2.2

2
0.12%
1

2
33.62%
2

Isti

2226,005

0.04%

14.49%

3
Znaajno

2.6
552,519

1.0
0.05%

1
7.96%

2
Loiji
2
Znaajno
bolji
5
Znaajno

2
Bolji
4
Znaajno
bolji
5
Znaajno

4
Znaajn
o loiji
1
Loiji
2
Znaajn
o loiji
1
Isti

19.97%

-2.82%

Isti

Bolji

724,007

0.06%

37.57%

3.4

Vrednost

20,238

6.80%

14.39%

22.61%

0.58%

Bolji

Bolji

14475,302

2.95%

68.64%

Isti

3.85

1.00

Ocena

3.5

Vrednost

16,362

0.40%

14.08%

24.20%

-3.84%

Bolji

2.2

51,725

2.27%

11.63%

32.44%

-11.31%

Isti

2.5
62,557
3.8

4
1.10%
4

3
16.49%
4

3
46.21%
4

1
-0.25%
3

3
Bolji
4

4
Znaajno
loiji
1
Znaajno
loiji
1
Bolji
4

57,294

0.33%

8.42%

31.43%

-3.58%

Bolji

2.5
17,040

2
0.63%

2
7.60%

3
25.88%

1
-9.59%

4
Loiji

2.78

1.00

Vrednost
Ocena
Vrednost
Ocena
Vrednost
Ocena
Vrednost

2.15

4.00

3.02

4.00

2.55

4.00

2.42

3.00

Loiji

0.44%

10.28%

1.00

Loiji

4.2

0.43%

2.7

3.03

Znaajno
bolji
5

6530,057

11,866

Ocena

Vrednost

Trend u
odnosu
na NMS

2
Znaajno
loiji
1
Znaajno
bolji
5
Znaajno
bolji
5
Znaajno
bolji
5

4
Znaajno
bolji
5

Ocena
Paprika

Udeo u
CEFTA

Ocena

Ocena
Kruke

Udeo u
EU

Vrednost
Ocena

Krompir

Proizvodnja
(u tonama)

Bolji
4
Bolji
4
Znaajn
o bolji
5

134

Ocena
argarepa
Mleko

Vrednost
Ocena
Vrednost
Ocena

Govee
meso

Vrednost

Svinjsko
meso

Vrednost

Ovije meso
eerna
repa i eer
Suncokret i
ulje

4.25

3.00

2.12

5.00

2.30

4.00

Ocena

5
-6.05%
1

2
Znaajno
bolji
5
Loiji
2

loiji
1
Znaajno
bolji
5
Loiji
2

27.27%

2.10%

Bolji

4
Znaajno
bolji
5
Znaajno
loiji
1
Znaajno
bolji
5
Loiji
2

1.8

40,165

0.80%

31.82%

56.19%

18.03%

4.5
370,000
1.8

3
0.25%
2

5
7.13%
2

4
24.04%
2

25,000

0.32%

11.59%

3.0

121,000

0.54%

25.69%

45.30%

2.07%

Ocena

4.2

Vrednost

3,000

0.31%

5.97%

13.43%

-1.55%

2.68

2.73

5.00

2.00

Ocena

1.7

Vrednost

2850,510

2.63%

55.53%

96.93%

5.86%

4.5
360,359
4.0

4
5.43%
5

5
45.87%
5

5
93.15%
5

5
2.34%
4

Ocena
Vrednost
Ocena

4.05
3.10

2.00
3.00

3.0

548,357

0.12%

66.02%

4.0
23465,766
2.4

2
0.56%
3

4
33.80%
2

Isti

26863,616

0.21%

47.98%

1.6

Bolji

13915,732

0.06%

39.13%

1.2

Loiji

2250,112

0.13%

21.10%

3.8
157373,80
1
3.6
8378,141
2.2

Isti
3
Isti
3

34.21%

98.04%

5
0.60%
3

3
13.93%
1

bolji
5
Znaajno
bolji
5
Loiji
2
Znaajno
loiji
1
Znaajno
loiji
1
Znaajno
bolji
5
Znaajno
loiji
1
Loiji
2

bolji
5
Znaajno
bolji
5
Isti
3
Znaajno
loiji
1
Znaajno
loiji
1
Znaajno
bolji
5
Znaajno
bolji
5
Isti
3

3
Bolji
4
Loiji
2
Znaajn
o loiji
1
Znaajn
o loiji
1
Znaajn
o bolji
5
Bolji
4
Loiji
2

Tabela 2 pokazuje konkurentnost pojedinanih proizvoda iskazanu kroz prosene ocene dva parametra, proizvodnje i izvoza. Prosene ocene
izraunate su na osnovu ocene znaaja obima i rasta proizvodnje, i vrednosti i rasta izvoza u odnosu na konkurentske zemlje.
Na ovaj nain, jasno se vidi koji proizvodi imaju izvozni potencijal, a nedovoljno su zastupljeni u proizvodnji u Vojvodini, i koju proizvodnju bi trebalo
preorijentisati na one sa veim potencijalom.
Bilo da se radi o proizvodnji Vojvodine u odnosu na Srbiju, zemlje CEFTA, NZ, EU i svet, ili izvozu Srbije u odnosu na zemlje CEFTA, NZ, EU i svet,
princip izraavanja konkurentnosti proizvoda je isti. Nakon izraunavanja udela Vojvodine u prosenoj proizvodnji zemalja CEFTA svih 21 proizvoda
obuhvaenih studijom, ili posmatranja prosenih stopa rasta proizvodnji Vojvodine i CEFTA, dobijene vrednosti su ocenjivane od 1 do 5, tako da
proizvod sa najveim udelom ili najveom stopom rasta proizvodnje u odnosu na konkurentne dobije vrednost 5, a onaj sa najmanjim 1. Na isti nain
rangirani su proizvodi po udelu u proizvodnji Srbije i Evropske Unije, odnosno stopama rasta proizvodnje u odnosu na svet, NZ i Srbiju. Isti princip
je primenjen i na izvoz, koji je posmatran na nivou cele Srbije. Na osnovu ocene proizvodnje i ocene izvoza izraunata je prosena ocena
konkurentnosti proizvoda, kao jedinstvena vrednost koja odreuje poziciju i potencijal konkretnog proizvoda u odnosu na ostale. Proizvodi su
rangirani od 1 do 21, gde 1 oznaava proizvod sa najviom prosenom ocenom konkurentnosti na osnovu proizvodnje i izvoza, a 21 sa najmanjom.
Ovaj podatak ukrten je sa ocenom znaaja datog proizvoda za ruralni razvoj (ocene od 1 najmanje znaajan, do 5 veoma znaajan).

135