Mika Antic Carolija

Nekom zabranjuju zvezde.

Nekome krila.
I laste
Ja ne zabranjujem nita.
Sme se sve sto se ne sme.
Samo jedno te molim:
pokuaj da ne raste
ni mrvu svima za inat,
do kraja ove pesme.
U toj se pesmi ivi
slobodno,
lepo
i ludo.
Mozes da izmislja.
Masta,
Da radi sve naopako.
U njoj i najvee udo
prestaje da bude udo,
jer sve sto poeli
kad zamuri
- ostaje zauvek tako.
Isturi hrabro i divno
prkose detinjaste
i lazi i sebe samog.
Sme se sve to se ne sme.
I sme se vie od svega!
Jedini: nemoj da raste
za inat i tebi i meni
do kraja ove pesme.

I svaki put kad te slome,

pa mora nov san da stvara,
ne sanjaj ga u mraku
Dotri blie zori.
Na pragu ove pesme
tako se divno bori
i kad namigne samo
i osmehne se polako
Izbroj u sebi do deset
i to u venost pretvori.
I sve sto murei smisli
ostae zauvek tako.