POSLOVNI MORAL I MENADMENT

BUSINESS ETHICS AND MANAGEMENT

Prof. dr Savo Trifunovi 1
Rezime: U ovom radu autor pie o moralnim sistemima u Srbiji,
poslovnom moralu i menadmentu. On pie takodje o nekim
karakteristikama linosti menadera i nekim trendovima i
ponaanjima u Srbiji. Poslovni moral i menadment su blizanci. U
naem drutvu oni moraju biti blizanci. U radu autor definie
osnovne pojmove- moral i menadment. On zakljuuje:ako elimo
iveti bolje mi moramo raditi i proizvoditi bolje i vie. Mi moramo
uiti o poslovnom moralu i menadmentu od bogatih i razvijenih
zemalja.
Kljune rei: poslovni moral, menadment, moralni sistemi,
linost, ponaanje, gria savesti
Abstract: In this article author writes about ethics sistems in
Serbia, business ethics and management. He writes too about some
personality caracteristics of managers and some trends and
behaviors in Serbia. Business ethics and management are twins. In
Serbia s society they must be twins. In article author define
fundamental ideas- business ethics and management. He
concludes: if we wont to live better, we must work and
manufacturing better and more. We must learn about business
ethics and management from rich and developed countries.
Key words: Business ethics, management, ethics sistems,
personality, behaviour, pricks of conscience

UVOD
Moral i menadment moraju biti blizanci. Jedno bez drugog ne mogu. U
praktinom smislu oni to jo uvek nisu. Uzroke valja traiti kako u moralnoj
neizgradjenosti pojedinca (u moralnom smislu menaderi su najlake kravljiva
roba) tako i u karakteru produkcionih odnosa, u preovladjujuim svojinskim
oblicima, brzoj privatizaciji, nedostatku ,,poreske etike", autarhinim kretanjima
u privredi i drutvu, nedovoljnom funkcionisanju trinih zakona, naem
mentalitetu. Jo je E.Dirkem isticao da svaki narod ima svoj moral koji je

Mainski fakultet Kraljevo, Dositejeva 19, Kraljevo, tel.036/336-866

163

odredjen uslovima u kojima ivi i da se njemu ne mogu uliti neki drugi morali
ma kako oni bili visoki [1].
Menadment funkcija zahteva ,,celog" oveka. Moralna problematika najdublje
zadire u bie oveka. Do skora, kod nas, re menader je bila proskribovana re,
a menaderi proglaavani za neprijatelje ustavnog poretka- od etikete strani
pijun do apatriota.
1. KROKI O NAEM MORALNOM SISTEMU
Moralni aksioloki stavovi kreu se od asketizma do hedonizma, od utilitarizma
i pragmatizma do humanizma. Moralna aksiologija u drutvu kakvo je nae,
koje je sruilo jedan socijalni mit i gradi novo-staro drutvo, krcata je grekom i
utopijom. Jer, nae drutvo jo uvek nema jasno izgradjen moralni sistem.
Moralna slika nae svakodnevice zapravo su otri sukobi razliitih morala- od
seljakog do malogradjanskog, od birokratsko-tehnokratskog, do robotskopostvarenog. Nestabilni uslovi privredjivanja, nizak ivotni standard, stalne
reforme privrednog i politikog sistema, esti ratovi, pogodno su tlo za
stvaranje moralo labilnih pojedinaca.S pravom moemo tvrditi da je
malogradjanski moral najuticajniji oblik morala u naem drutvu koji je u
sukobu sa svim ostalim egzistirajuim moralima i sa samim sobom, jer je
zapravo- nemoral. K tome jo i permanentni sukobi realno postojeih moralaod moralofobije do moralofilije, od moralnog heroizma do moralnog
otpadnitva.
2. O POSLOVNOM MORALU I MENADMENTU
Poslovni moral integralni je deo radnog morala, zapravo eksplikacija radnog
morala. Njihov odnos je odnos posebnog i pojedinanog.
Po disperziji zahvata poslovni moral je drutveno-duhovna pojava, izuzetno
sloenog tipa uslovljena karakterom linosti, drutveno-ekonomskim i tehnikotehnolokim odnosima, uslovima proizvodnje uopte i duhom vremena. Dobro i
zlo osnovne su kategorije (i) poslovnog morala. Kategorijalni i aksioloki
sistem poslovnog morala impliciraju:
- razliite forme i oblike odgovornosti;
- odnos prema radu, drugim uesnicima u procesu rada i prema sebi;
- vrednosti i ulogu rada, odnosno poslovanja;
- odnos prema vriocima drugih delatnosti, prema sredstvima rada, prema
drutvenim i poslovnim obavezama;
- stavove i ponaanje prema moralnim normama, moralnom inu, moralnom
sudu i moralnim sankcijama.
Norme poslovnog morala nisu koherentno uobliene kao celina. Sadrina normi
poslovnog morala najee se iskazuje preko deskripcije razliitih dunosti i
poeljnih ponaanja, a norme poslovnog morala moralni subjekt moe oseati
164

na dva naina: ili kao svoju unutranju potrebu, ili kao spolja nametnute.
Dihotomni pristup ima puno opravdanje, jer moral upravo u sferi poslovanja
ispoljava svoju autonomnost u bipolarnosti.
Postoje specifine drutvene moralne sankcije koje su predstavljaju
karakeristian oblik drutvene intervencije u moralnoj sferi. To je, npr., moralni
prezir kojim se moralnom prestupniku poriu osnovne ljudske karakteristike i
moralno gadjenje koje sledi iz prezira, a koje se ispoljava ukoliko dolazi u dodir
s moralnim prestupnikom. Ipak, najautentinija moralna sankcija je gria
savesti. ,,Ona se pre svega sastoji iz izvesnog broja oseanja, kao to su
oseanja stida zbog uinjenog prekraja, oseanje neodredjenog straha zbog
neodredjenih posledica koje e nastupiti oseanje prezira samog sebe i
samoosude, oseanje bola, potitenosti, bezizlaznosti, opte nelagodnosti,
oseanje elje za samokanjavanjem" [2].
Smatra se na Zapadu, naroito u SAD, da oni koji upravljaju preduzeima snose
odgovornost najmanje za sedam ,,M" i to za:
- Men (ljude),
- Management (upravljanje),
- Metods (metodi)
- Money (novac),
- Mashines (maine),
- Materials (materijale),
- Marketing (vezu sa trgovinom) [3].
Pojam menadment u semantikom smislu kod nas ne moe se zameniti
primerenim terminom. pod menadmentom mi emo podrazumevati oblast
upravljakih aktivnosti, proces, koherentan i sinhronizovan poslovni sistem
kojim se ostvaruju poslovne funkcije. Naroito funkcije: upravljanja,
rukovodjenja, planiranja, donoenja odluka, optimalizacije resursa, razvijanja i
kontrole marketinga, psiho-socijalnih odnosa, kontrole poslovnih informacija i
komunikacija, poslovnih kontakata i poslovnih odnosa, negovanja
preduzetnike filozofije i permanentne edukacije[4]. Otuda moemo, u
zavisnosti od dela menadmenta, govoriti o: stratekom menadmentu,
menadmentu promene i razvoja, informacionom menadmentu, kadrovskom
menadmentu, finansijskom menadmentu, marketing menadmentu, projekt
menadmentu, tehnoloko-proizvodnom (industrijskom) menadmentu,
ekolokom menadmentu i td [5].
3. NEKE LINE OSOBINE POSLOVNO-MORALNOG MENADERA
Moralnost je autonomna i najvia ljudska osobina. Poslovna aktivnost
menadera mora biti proeta ponaanjem po normama poslovnog morala i
morala uopte. Upravo je poslovni moral ogledalo u kojem savremeni menader
mora s vremena na vreme da se ogleda i da kroz tu sliku vri stalnu procenu
vlastitog ponaanja.
165

Menaderi moraju biti dinamini, timski orijentisani, komunikativni, energini i

sposobni da razumeju drutvenu realnost i okruenje, mentalitet, psihologiju
ponaanja, duh vremena. Iznad svega, oni moraju biti poslovno-moralni ljudi sa
izgradjenim i intimno usvojenim tananim oseanjem moralne odgovornosti.
Upravo takvi ljudi potrebni su naem drutvu i privredi, naroito zbog zapoetih
procesa, strukturnih promena u privredi, svojinske transformacije, afirmacije
preduzetnitva i preduzetnikog ponaanja.
Poslovni moral mora biti snana poluga menadmenta, To nije stvar naih
dobrih elja ili pomodarstva. To je imperativ vremena u kom ivimo i formi
poslovanja kojima teimo. To je i jedan od najdugoronijih stratekih poslovnih
i edukativnih zadataka, jer menader je profesija sui generis i ne moe biti
zamenjena nekom drugom profesijom.
Savremeni i uspean menader mora pre svega biti multidisciplinarno i
interdisciplinarno obrazovan ovek, moralan ovek sa smislom za upravljanje i
koordinaciju medjuljudskih odnosa, sposoban za brzo i poslovno reagovanje.
On tei uspehu jer ima preduzetniki duh (raditi vie da bi se bilo makar korak
ispred konkurencije). Takodje, on permanentno i savesno uskladjuje
diversifikovane potrebe i interese vlasnika, radnika, poslovnih partnera i
koordinira njihovu realizaciju sa realnim tehniko-tehnolokim i organizacionokadrovskim mogunostima, ekolokim i moralnim standardima, mentalitetima,
duhom vremena.
Neke od karakteristika linosti uspenog menadera su: energinost, kreativna
agresivnost, entuzijazam, intuicija i imaginacija, spremnost za timski rad,
vetina, okruivanje sposobnim saradnicima, sposobnost i odgovornost
donoenja odluka, analitinost i realna dijagnostinost, smirenost, trpeljivost,
ekoloka i globalizacijska usmerenost, poslovna moralnost
Menader mora biti i demokrata u praksi rada, rukovodjenja, koordinacije; da
primeuje uspehe i neuspehe. Akcija mu uvek mora biti demokratski
koncipirana i transparentna. On zna da stvara potencijalnu klimu za
stvaralatvo, inovacije, novi odnos prema radu, profitabilnost.
Takve line osobine menadera (zbog karaktera rada naveli smo samo neke)
neophodan su uslov prosperitetnog menadmenta i preduzea, razvoja, a ne
rasta po svaku cenu (rast je usmeren pre svega na profit, a razvoj na ljudske
potrebe i profit), ali i vraanja punog dostojanstva radu i uesnicima u procesu
rada.
On zna da se amoralnim postupcima na kratko stie korist, ali na duge staze ne
ponaanje po normama poslovnog morala sigurno znai opadanje
profitabilnosti, gubljenje ugleda i poverenja kod poslovnih partnera - do
bankrota.

166

4. NEKI TRENDOVI I PONAANJA U NAEM DRUTVU

Nepostojanje istinskog trita roba, usluga i kapitala, trita radne snage i
novca, primerenih institucionalnih formi i normi (regulative), nekonzistentnost
edukacije za menadment, naa moralna zaostalost neke su od objektivnih
prepreka koje usporavaju intenzivniji razvoj menaderske inicijative i
materijalno zasnovan razvoj bogatijeg i humanijeg (moralnijeg) drutva.
Nepostojanje opteg konsenzusa o reformama, o pravcima reformi, o tempu i
oblicima privatizacije, o ulozi drave u tranzicionom periodu samo su neki
globalni uzroci bujanju ,,crnog morala", ,,brze brzine u biznisu", ,,snienja cene
morala".
U naem drutvu uveliko se govori o privatizovanoj etici, defetizmu, samovolji,
,,rasprodaji morala". Moe se esto uti: ,,prvo da moja firma ostvari profit, a
posle emo uvesti moral", ili, ,,svi potkradaju dravu, izbegavaju porez, varaju,
a kada svi zato ne i ja-jer i ja sam bizmismen". ,,Brza brzina", ,,trange-frange",
poslovanje u ,,sivoj ekonomiji", neki su od pojmova nove leksike naeg jezika i
neki od izraza naeg poslovno-moralnog svakodnevlja. Evidentna je sve vea
prisutnost, u kvalitativnom i kvantitativnom smislu, privrednog kriminala,
guenje menaderske i preduzetnike inicijative, mito i korupcija, ideologizacija
svega i svaega. Najee izostaje drutvena moralna sankcija, odnosno,
amoralne pojave se ak i odobravaju, opravdavaju.
Razvojna kriza naeg drutva u tranziciji, nain i tempo svojinske
transformacije znaajno su doprineli izopaavanj nae moralne svesti i
morala. Izazvali su pravu pometnju u drutvenoj i moralnoj svesti. Dolo je do
prave pljake drutvene svojine od strane malog broja uticajnih ljudi koji su
kumulirali razliite vrste ekonomske, finansijske, politike i druge
moi. Formirao se manji broj izuzetnobogatih gradjana nasuprot
pauperizovanoj veini drutvene populacije [6]. Takav razvoj dogadjaja trasirao
je i uveliko negativno uticao na razvoj poslovnog morala i menadmenta kod
nas.
Izloeni trendovi i ponaanja urgentno zahtevaju odlunu i iroku drutvenu
akciju borbe protiv privrednog kriminala, akciju za edukaciju za promene
shodno novom karakteru drutvenih odnosa, svojinskih oblika, novoj poziciji
oveka u drutvu i procesu rada, uvaavanje naunih saznanja, korienje
iskustava razvijenih zemalja, promenu mnogih naih navika. Sve to s ciljem da
bismo iveli bolje i da ne bismo promaili budunost.
LITERATURA
[1] Dirkem, E. (1972): O podeli drutvenog rada, Prosveta, Beograd, str. 248.
[2] Luki, R. (1982): Sociologija morala, Nauna knjiga, Beograd, strana 117.
[3] Andri, M. (1981): Lina i kolektivna odgovornost, Direktor, br.10/1981,
strana 41.
167

[4] Rakovi, .; Videnov, A. (1995): Sociologija, Tehniki fakultet aak,

strana 348
[5] Kozi, P. (1995): Menadment i sociologija u Zborniku ,,Savremene
drutvene promene i sociologija rada", Institut za kvalitet radne i ivotne
sredine ,,1.maj", Ni, strana 123-124.
[6] Trifunovi, S. (1996): Radni moral, Mainski fakultet Kraljevo, strana 168.

168