Statika I Otpornost Materijala Za II Razred Poglavlja IV, V I VI

Dragan Pantovi: Statika i otporost materijala
4. STATIKI ODREENI NOSAI

Elementi nosaa
tapovi i kruti uglovi
Osnovni elementi nosaa su tapovi. Take na slobodnim krajevima tapova, na krajevima na kojima
su tapovi meusobno vezani, oslonjeni ili ukleteni, zovu se vorovi nosaa. Svaki tap vezuje samo dva vora.
Pravi tapovi koji mogu da prime i prenesu sile samo u pravcu svoje ose nazivaju se prosti tapovi. tapovi
koji mogu da prime i prenesu sile proizvoljnog pravca su gredni tapovi, tj. grede.
tapovi se meusobno vezuju

zglobno ili kruto. Zglobna veza omoguuje
slobodno obrtanje tapova oko zgloba, a
spreava
relativno
translatorno
pomeranje. Kruta veza dva tapa ne
dozvoljava ni relativna pomeranja ni
obrtanja. Takva veza dva tapa zove se krut ugao. Broj krutih uglova u voru je m-1, gde je m-broj tapova
kruto vezanih u voru.
tapovi i kruti uglovi spreavaju relativna pomeranja taaka nosaa, pa se nazivaju unutranji
elementi nosaa.
Oslonci i ukletenja
Spoljanji
elementi
nosaa
spreavaju
pomeranja njegovih taaka oslanjanja u prostoru. To su
oslonci i ukletenja.
Oslonac je element nosaa koji spreava pomeranje take oslanjanja. Pravac u

kojem je spreeno pomeranje te take zove se pravac oslanjanja. Upravno na pravac
oslanjanja taka oslanjanja moe slobodno da se pomera. Zato se takav oslonac naziva
pokretani oslonac (dozvoljava i obrtanje oko oslonake take).
obrtanje oko take oslanjanja.
Taka oslanjanja moe da se oslanja na dva

oslonca koji formiraju nepokretni oslonac. Taka
oslonjena na nepokretno leite je nepomerljiva.
Nepokretno leite spreava pomeranje, a dozvoljava
Ukletenje je element nosaa koji ukletenom preseku tapa

spreava samo obrtanje. U konstrukcijama ukletenje se uvek kombinuje
sa nepokretnim leitem. Takvo ukletenje zove se nepokretno ukletenje
(spreava i pomeranje i obrtanje oslonake take).
Leite je konstruktivni element koji ostvaruje vezu nosaa i tla,

odnosno podloge. Optereenje koje dejstvuje na nosa prenosi se na tlo, odnosno
na podlogu preko leita.
Reakcije spoljanjih veza
Na nosa deluju aktivne i reaktivne sile. Aktivne sile ili optereenje nosaa su spoljanje sile koje na
njega deluju. Reaktivne sile su nepoznate reakcije spoljanjih veza koje sa optereenjem stoje u ravnotei.
Reakcija oslonaca je sila u pravcu oslanjanja, dok je reakcija ukletenja moment.
Reakcija pokretnog leita je sila RA koja deluje u pravcu oslanjanja.
Strana 34
Reakcija nepokretnog leita je sila RA koja prolazi kroz olonaku taku. Ona se predstavlja
komponentama XA i YA.
Reakcije nepokretnog ukletenja su sile XA i YA i moment ukletenja MA.
Pojam i vrste nosaa

Nosa ini sistem meusobno vezanih, oslonjenih i ukletenih tapova. Da bi sistem tapova mogao
da bude nosa, potrebno je zadovoljiti odreene uslove, koji mogu biti statiki i kinematiki.
Statiki, nosa je sistem tapova koji u granicama nosivosti materijala moe da primi i prenese
proizvoljne spoljanje sile na podlogu. To je sistem tapova na kome proizvoljne spoljanje sile mogu da budu
u ravnotei.
Kinematiki, nosa je sistem tapova koji u granicama elastinosti materijala moe da sprei
pomeranje odreenih taaka meusobno i u odnosu na stalne take u prostoru.
Nosai su sistemi tapova iji vorovi ne mogu da se pomeraju a da se pri tome nijedan tap sistema
ne deformie, nijedan oslonac ne pomeri i nijedan ukleteni presek ne obrne.
Prema geometriji nosai mogu da se

podele na ravne i prostorne. Ravni nosai
sastavljeni su od tapova ije ose lee u jednoj
ravni, dok su prostorni nosai sastavljeni od
tapova ije ose lee u vie ravni u prostoru.
Nosai koji se sastoje

prostornih tapova zovu se reetkasti nosai, dok se prostorni nosai nazivaju puni nosai.
samo
od
Prema statikom sistemu, nosai se mogu podeliti na

statiki odreene i statiki neodreene nosae. Statiki
odreeni nosai su nosai ije reakcije oslonaca mogu da se
odrede iz uslova ravnotee krute ploe.
Statika odreenost nosaa

Svi nosai mogu biti statiki odreeni ili statiki neodreeni. To iskljuivo zavisi od broja i vrste
oslonaca kojima se nosa vezuje za drugo telo.
Ako jedan ravan nosa, na koji deluju aktivne sile, ima toliko nepoznatih reakcija oslonaca da se one
mogu izraunati samo primenom osnovnih jednaina ravnotee krute ploe, za takav nosa se kae da je
statiki odreen. U tom sluaju, n-r=0, gde je n-broj nepoznatih reakcija oslonaca, r-broj uslova ravnotee. To
znai da je svaki nepomerljivi nosa koji ima tri nepoznate reakcije oslonaca statiki odreen (n=r=3). Sistem
koji ima dve nepoznate reakcije oslonaca nije nosa, jer je pomerljiv (kinematiki labilan).
Strana 35
Ako jedan nosa ima 1,

2, 3, ..., n nepoznatih reakcija
oslonaca
vie
od
broja
jednaina ravnotee, za takav
nosa se kae da je 1, 2, 3, ..., n
puta statiki neodreen.
Vrste optereenja
Pod optereenjem jednog nosaa podrazumevaju se aktivne sile koje na njega deluju. Prema nainu
delovanja optereenja na nosa, odnosno prema valiini dodirne povrine sile i nosaa, nosa moe biti
optereen:
koncentrisanim silama (sile deluju u jednoj taki; jedinica je N)
raspodeljenim optereenjem - sile deluju po celoj duini nosaa, ili samo na jednom njegovom delu.
Ona optereuje svaku taku onog dela nosaa na koji deluju. Raspodeljeno optereenje moe da bude
jednako podeljeno (konstantnog intenziteta u svakoj taki)i promenljivo (promenljivog intenziteta
izmeu krajnjih taaka njegovog dejstva). Raspodeljena optereenja predstavljaju teinu tereta po
jedinici duine nosaa (jedinica je N/m).
Prema duini trajanja dodira izmeu sila i nosaa, optereenje moe biti:
stalno (nepokretno; obeleava se sa g)

pokretno (promenljivo, korisno; obeleava se sa p)
Ukupno optereenje predstavlja zbir stalnog i pokretnog optereenja i obeleava se sa q.
Prema nainu prenoenja optereenja na nosa, ona mogu biti:
neposredna, kada sile direktno deluju na nosa
posredna, kada sile deluju na glavni nosa preko drugih, sekundarnih nosaa
Strana 36
Odreivanje reakcija oslonaca nosaa

Prosta greda
Prostom gredom naziva se ravan nosa oslonjen na dva
oslonca, od kojih je jedan nepokretan, a drugi pokretan.
Kako sve spoljne sile (aktivne sile koje deluju na nosa i

nepoznate reakcije oslonaca) moraju biti u ravnotei, odreivanje
nepoznatih reakcija oslonaca zasniva se na primeni analitikih
uslova ravnotee:
n
i 1
i 1
i 1
X i 0, Yi 0, M i 0
pozitivne u smeru pozitivne X-ose
Da bi se odredili smerovi pojedinih komponenata, kao i

samih reakcija, usvajaju se pozitivni smerovi pojedinih sila i
momenata i to:
sve horizontalne komponente sila koje deluju na nosa su
sve vertikalne komponente sila koje deluju na nosa su pozitivne u smeru pozitivne Y-ose
momenti svih sila u odnosu na proizvoljno odabranu taku u ravni nosaa su pozitivni kada je smer
obrtanja sila suprotan od smera obratanja kazaljke na satu
Greda sa prepustima
Greda sa prepustima je statiki

odreen gredni nosa oslonjen na dva
oslonca, od kojih je jedan nepokretan a
drugi pokretan, koji su postavljeni na
izvesnom rastojanju od krajeva nosaa.
Rastojanje od kraja nosaa naziva se prepust.
Konzola
Konzola je statiki
odreen gredni nosa, oslonjen i
ukleten na jednom, a slobodan
na drugom kraju.
Reakcije oslonaca grednih, statiki odreenih nosaa, mogu se odrediti i primenom principa
superpozicije kada na nosa deluje sloeno optereenje.
Strana 37
Uraeni zadaci:
1.
X=0
Y=0
MA=0
3.
X=0
Y=0
MA=0
5.
X=0
Y=0
MA=0
2.
Vrednosti reakcija oslonaca:

XA+10-5=0
XA=-5kN
X=0
-101+15-54-65+YB 5 =0
YB =9kN, YA =26kN
MA=0
YA + YB -14-10-5-6=0
YA + YB =35kN
XA+20=0
XA=-20kN
YA + YB -20-12-4=0
YA + YB =36kN
-202-122-43+1+3+YB 6 =0
YB =12kN, YA =24kN

XA-5=0
XA=5kN
YA -8-4-5=0
YA =17kN
-2+6+81.5+51+40.5-MA=0
MA=23kNm
Y=0
4.
X=0
Y=0
MA=0
6.
X=0
Y=0
MA=0

XA+20=0
XA=-20kN
YA -14-20-12=0
YA =46kN
4+142+201-2+60.5-MA=0
MA=53kNm
XA+20=0
XA=-20kN
YA + YB -20-12=0
YA + YB =32kN
-201-124-1-5-4+YB 6 =0
YB =13kN, YA =19kN
XA=0
YA + YB -3-8-6=0
YA + YB =17kN
-31-81.5-1-63.5+7+YB 6 =0
YB =5kN, YA =12kN
Strana 38
7.
X=0
Y=0
MA=0
9.
X=0
Y=0
MA=0
11.
X=0
Y=0
MA=0
8.
XA-20+5=0
XA=15kN
X=0
-201-20-185-56+YB 5 =0
YB =32kN, YA =21kN
MA=0
YA + YB -10-20-18-5=0
YA + YB =53kN
Y=0
10.
XA=0
X=0
-122.5+2-7-64.5-25+YB 6 =0
YB =12kN, YA =8kN
MA=0
YA + YB -12-6-2=0
YA + YB =20kN
XA-10=0
XA=10kN
YA -10-10-8=0
YA =28kN
1+103+102+3+80.5-MA=0
MA=58kNm
Y=0
12.
X=0
Y=0
MA=0

XA+15=0
XA=-15kN
YA -14-18-15=0
YA =47kN
-140.5+5-181.5-152+3+MA=0
MA=56kNm

XA+20=0
XA=-20kN
YA + YB -8-20=0
YA + YB =28kN
3-81-203+4+1+YB 4 =0
YB =15kN, YA =13kN
XA+5=0
XA=-5kN
YA + YB -19-2-4+5=0
YA + YB =20kN
-191-22.5-43+54-2+YB 6 =0
YB =3kN, YA =17kN
Strana 39
13.
X=0
Y=0
MA=0
15.
X=0
Y=0
MA=0
17.
X=0
Y=0
MA=0
14.
XA+15=0
XA=-15kN
X=0
-5+101-151+1-62.5+YB 4 =0
YB =6kN, YA =25kN
MA=0
YA + YB -10-15-6=0
YA + YB =31kN
XA-10=0
XA=10kN
YA + YB -4-18-9+10=0
YA + YB =21kN
-41.5-182-93+7+105+YB 6 =0
YB =2kN, YA =19kN

XA=0
YA -4-8=0
YA =12kN
1+42.5-3+7+81-MA=0
MA=23kNm
Y=0
16.
X=0
Y=0
MA=0

XA-20=0
XA=20kN
YA -8-12-20=0
YA =40kN
3-81.5-122.5-203+2+MA=0
MA=97kNm
XA=0
YA + YB -36-76-48=0
YA + YB =160kN
360.5+29-762-24-484.5+YB 5
=0
YB =69kN, YA =91kN
18.
X=0
Y=0
MA=0
XA-20=0
XA=20kN
YA + YB +1-20-6-14=0
YA + YB =39kN
11-202-63.5-144-10+YB 6 =0
YB =21kN, YA =18kN
Strana 40
19.
X=0
Y=0
MA=0
21.
X=0
Y=0
MA=0
23.
X=0
Y=0
MA=0
20.
XA=0
YA + YB -54-69-42=0
YA + YB =165kN
-540.5-12-693+22-425.5+YB 5
=0
YB =91kN, YA =74kN
XA+10=0
XA=-10kN
YA + YB -10-28-4+3=0
YA + YB =39kN
-101+9-283-43.5+35+YB 6 =0
YB =14kN, YA =25kN
X=0
Y=0
MA=0
XA-5=0
XA=5kN
YA -5-12+14=0
YA =3kN
3-53-121.5-9+140.5+MA=0
MA=32kNm
22.
X=0
Y=0
MA=0
XA=0
YA + YB -51-18=0
YA + YB =69kN
2-4-514-185.5+YB 5=0
YB =61kN, YA =8kN
24.
XA+5=0
XA=-5kN
X=0
-4+53+161.5+7-100.5-MA=0
MA=37kNm
MA=0
YA -5-16+10=0
YA =11kN
Y=0
XA=0
YA + YB -4-30-12=0
YA + YB =46kN
-41.5-3-302-124+9+YB 6 =0
YB =18kN, YA =28kN
Strana 41
25.
X=0
Y=0
MA=0
27.
X=0
Y=0
MA=0
29.
X=0
Y=0
MA=0
26.
XA=0
YA + YB -43-72=0
YA + YB =115kN
-17-432+25-725+YB 6=0
YB =73kN, YA =8kN
XA-5=0
XA=5kN
YA + YB -18-4-5=0
YA + YB =27kN
2-182-43-53+1+YB 6 =0
YB =10kN, YA =17kN

XA+15=0
XA=-15kN
YA -15-16-6=0
YA =37kN
4+7+161.5+151+60.5-MA=0
MA=53kNm
X=0
Y=0
MA=0
28.
X=0
Y=0
MA=0

XA+5=0
XA=-5kN
YA +5-21-18=0
YA =34kN
4-52-9+211+180.5-MA=0
MA=15kNm
XA+10=0
XA=-10kN
YA + YB -30-10-8=0
YA + YB =48kN
-300.5-13-103+14-86.5+YB 6=0
YB =16kN, YA =32kN
30.
X=0
Y=0
MA=0
XA+20=0
XA=-20kN
YA + YB -8-20-14-12=0
YA + YB =54kN
-80.5-202+4-144-124.5+YB 6=0
YB =25kN, YA =29kN
Strana 42
31.
X=0
Y=0
MA=0
33.
X=0
Y=0
MA=0
35.
X=0
Y=0
MA=0
32.

XA-20=0
XA=20kN
X=0
181+3-203-5-405.5+YB 6=0
YB =44kN, YA =34kN
MA=0
YA + YB -18-20-40=0
YA + YB =78kN

XA-20=0
XA=20kN
YA + YB -18-20-12=0
YA + YB =50kN
-181-11-203+5-124.5+YB 6 =0
YB =23kN, YA =27kN

XA+5+20=0
XA=-25kN
YA -5-14-20=0
YA =39kN
-2-52-141.5+3-201+MA=0
MA=50kNm
Y=0
34.
X=0
Y=0
MA=0

XA+20+10=0
XA=-30kN
YA -20-18-10=0
YA =48kN
4+202+181.5-2+101-MA=0
MA=79kNm

XA-5=0
XA=5kN
YA + YB -5-75-10=0
YA + YB =90kN
51-12-754-8-106.5+YB 5=0
YB =76kN, YA =14kN
36.
X=0
Y=0
MA=0

XA=0
YA + YB -47-10=0
YA + YB =57kN
-471-102+6-3-8+YB 6 =0
YB =12kN, YA =45kN
Strana 43
37.
X=0
Y=0
MA=0
39.
X=0
Y=0
MA=0
41.
X=0
Y=0
MA=0
38.

XA=0
YA + YB -10-81=0
YA + YB =91kN
14-104-815+5+YB 6 =0
YB =71kN, YA =20kN

XA+20=0
XA=-20kN
YA + YB -6-20-12=0
YA + YB =38kN
-61.5+3-204-4-125+YB 6 =0
YB =25kN, YA =13kN

XA+5=0
XA=-5kN
YA+2-5-10=0
YA =13kN
-22.5+52+4-7+100.5-MA=0
MA=7kNm
X=0
Y=0
MA=0
40.
X=0
Y=0
MA=0
42.
X=0
Y=0
MA=0

XA-5=0
XA=5kN
YA +4-5-10=0
YA =11kN
42.5-52-6+8-100.5+MA=0
MA=3kNm

XA=0
YA + YB -94-16=0
YA + YB =110kN
18-941-162+6+YB 6=0
YB =17kN, YA =93kN

XA-5=0
XA=5kN
YA + YB -5-18-29-14=0
YA + YB =66kN
-51-182.5-5-294-144.5+YB 6=0
YB =39kN, YA =27kN
Strana 44
Zadaci za vebanje:
1. Odrediti reakcije oslonaca za gredu optereenu
kao na skici.
2. Odrediti reaktivne sile koje deluju na tokove

automobila, ako je njegova teona 1400kg, a deluje u
taki G.
3. Ako je teina televizora 20kg (deluje u taki G2), a 4. Odrediti silu koja deluje na rame oveka koji nosi
teina komode 24kg (deluje u taki G1), odrediti gredu teine 6kg.
reakcije u takama A i B.
5. Odrediti reakcije oslonca u taki O, ako je teina 6. Odrediti reakcije oslonca u taki O, za elinu
svakog semafora 36kg, teina nosaa AC 55kg, a gredu optereenu kao na slici, ako je njena teina
teina stuba OC 50kg.
50kg/m.
Strana 45
7. Izraunati reakcije oslonaca, ako je vrednost sile

P=500N.
8. Izraunati reakcije oslonaca.
9. Izraunati reakcije oslonca u taki A.
10. Odrediti horizontalnu i vertikalnu komponentu

reakcije u taki A, kao i reakciju u taki C.
14. Izraunati horizontalnu i vertikalnu komponentu

reakcije u taki A, kao i silu u kablu BC.
Strana 46
17. Izraunati reakcije oslonaca, ako je teina tereta 18. Izraunati reakcije oslonca.
90kg.
Strana 47
5. REETKASTI NOSAI
Vrste reetkastih nosaa

Ravan geometrijski sistem,
sastavljen
od
pravih
tapova,
meusobno povezanih zglobovima u
kojima nema trenja, a optereenje se
prenosi samo u zglobovima naziva se
reetkast nosa. Zglobovi reetkastih
nosaa nazivaju se vorovi.
tapovi
reetkastog nosaa koji ograniavaju
njegov obim (gornji i donji) nazivaju se
pojasni tapovi. Gornji i donji pojas
reetkastog nosaa povezuju tapovi
ispune. Ako su oni kosi, nazivaju se
dijagonale, a ako su vertikalni, nazivaju
se vertikale.
Strana 48
Sile u tapovima reetke

Za svaki reetkasti nosa treba odrediti: reakcije oslonaca i sile u tapovima reetke.
Na svakom tapu reetke deluju samo dve sile, ije su napadne take na krajevima tapa. Te sile su
jednake po veliini, imaju istu napadnu liniju koja se poklapa sa osom tapa, ali su suprotnog smera. tapovi
su zategnuti ili pritisnuti.
Konvencija za znak sile u tapovima reetke
Ako je tap ptitisnut, sila u njemu je negativna,

a ako je zategnut, sila u njemu je pozitivna.
Ako je tap pritisnut, sila u njemu deluje ka
voru, a ako je zategnut, sila u njemu deluje od vora.
Metode za odreivanje sila u tapovima reetkastog nosaa

Sile u tapovima reetkastog nosaa mogu se odrediti primenom:
metode vorova (Kremonina metoda) i

metode preseka (Riterova metoda)
Elementarna pravila koja vae za reetkaste nosae:
1) Ako su u voru samo dva tapa, a taj vor nije optereen, onda su sile u
tim tapovima jednake nuli.
2) Ako na vor u kome su vezana samo dva tapa deluje spoljanja sila
du jednog tapa, onda je sila u tom tapu jednaka spoljanjoj sili, a sila u drugom
tapu je jednaka nuli.
3) Ako vor nije optereen, kao to je prikazano na slici, sile u tapovima
S1 i S2 u jednake, a sila u treem tapu S3=0.
4) Ako su u voru vezana etiri tapa, kao na slici, onda su sile u

kolinearnim tapovima meusobno jednake.
Strana 49
Kremonina metoda - metoda vorova

Prilikom reavanja zadataka preporuuje sledei
redosled:
prvo treba odrediti veliine, pravce i smerove reakcija

oslonaca
vorove nosaa treba obeleiti velikim slovima, a
tapove numerisati brojevima
redosled reavanja vorova biramo tako da se u voru
ne pojave vie od dve nepoznate sile u tapovima
reetkastog nosaa
ako su strelice na tapu usmerene ka vorovima, onda
je on optereen na pritisak (-), a ako su strelice usmerene
od vorova, tada je tap optereen na zatezanje (+).
Riterova metoda-metoda preseka

Riterova metoda je analitika metoda za odreivanje
sila u tapovima reetke. Pogodna je za primenu kada je
potrebno znati veliinu sila samo u nekim tapovima reetke.
Reetku sa trougaonom ispunom mogue je presei
na dva dela tako da su presekom obuhvaena samo tri tapa
ije se ose ne seku u jednoj taki.
Presek - zove se Riterov presek. On deli reetku na

dva nezavisna kruta dela. Taka u kojoj se seku ose dva tapa zahvaena presekom zove se Riterova taka za
trei tap u tom preseku.
Sila u tapu za koji postoji Riterov presek dobija se iz uslova da je zbir momenata svih sila koje dejstvuju
na jedan od delova reetke dobijen presekom u odnosu na Riterovu taku tog tapa jednak nuli.
Za Riterov presek - reetke na slici, mogu se napisati sledee jednakosti:
MI 0
M II 0
M III 0
Pri formiranju potrebnih jednaina i raunanja pretpostavlja se da sile u presenim tapovima reetke
zateu tap. Ako se reavanjem prethodnih jednaina dobije pozitivna vrednost (+), tap je zategnut, a ako se
dobije negativna vrednost (-), tap je pritisnut.
Ukoliko su dva tapa reetke paralelna, njihov je presek u beskonanosti, pa Riterova taka za trei
preseeni tap ne postoji. Tada se koristi uslov da je zbir projekcija svih sila levo ili desno od Riterovog preseka
na pravac normalan na ose paralelnih tapova jednak nuli.
Strana 50
Uraeni zadaci:
1. Za reetku prikazanu na slici, optereenu silama intenziteta 2kN, odrediti reakcije u osloncima i
sile u tapovima metodom vorova. Sile u tapovima preseenim sa R-R odrediti primenom Riterove metode.
Reenje:

X=0
XA -2=0
XA=2kN
Y=0
YA+YB-2-2-2=0
YA+YB=6kN
MA=0
-22-24-26+24+8YB=0
YB=2kN, YA=4kN
Sile u tapovima izraunati primenom metode vorova. Ova metoda podrazumeva analizu svakog
vora pojedinano, pa se moe krenuti od vora A, jer u njemu ima dva nepoznata tapa (to se metodom i
trai). U ovom voru deluju komponente reakcije nepokretnog oslonca X A i YA i sile u tapovima 1 i 2
nepoznatih intenziteta i smerova, u pravcu tapova. Pretpostaviti da su tapovi optereeni na zatezanje. To
znai da pri analizi ravnotee vora smer sila u tapovima ide od posmatranog vora ka tapu. (Svi uglovi u
datom nosau su 450 ili 900.)
Na sledeim slikama prikazani su sistemi sila koji dejstvuju na vorove, a pored slike su ispisane
jednaine ravnotee:
vor I
Reavanjem ovih jednaina dobija se da su sile u tapovima S 1 = 2kN , S2 = 4 2 kN , odakle se

zakljuuje da je tap 1 zategnut, jer je dobijena vrednost za silu u tapu 1 pozitivna. S obzirom da je predznak
ispred vrednosti sile u tapu 2 negativan, sledi da je tap 2 optereen na pritisak.
Sada se prelazi na vor II, u kome su vezani tapovi 1, 3 i 4. Nepoznate u jednainama ravnotee za
ovaj vor bie sile u tapovima 3 i 4, dok je zbog principa akcije i reakcije sila u tapu 1 poznatog intenziteta
(S1 = S'1 ).
Strana 51
vor II
ovaj tap zategnut.
Odavde sledi da je tap 3 neoptereen, a sila u tapu 4 je S4= 2kN , to znai da je
vor III
Na osnovu napisanih jednaina je S6 =-6kN , S5 = 2 2 kN .
Analogno ovoj proceduri izvrie se analiza ravnotee preostalih vorova:

vor IV
vor V
Dakle, intenzitet sile u tapu 8 je S8 = 4 2 kN , dok je S7 = 6kN .
Intenziteti sila u tapu 9 i 10 su S9 = 2kN , S10 = 4 2 kN

vor VII
Reenja ove dve jednaine su S13 = 2 2 kN, S11 = 6kN .
Odreivanje sile u tapu 12 mogue je izvriti samo pisanjem jednaine ravnotee po horizontalnom
pravcu bilo za vor VI ili VIII. Ovde e to biti uraeno analizom ravnotee vora VIII.
Strana 52
vor VIII
pa je S12 = 2kN .
Da bi se odredile vrednosti sila u tapovima 4, 5 i 6 Riterovom

metodom, vri se zamiljeno presecanje reetke po tapovima u kojima
se ele odrediti sile. Zatim se posmatra ravnotea jednog od delova
reetke. Lake je analizirati onaj deo reetke koji je optereen manjim
brojem sila. U ovom primeru posmatrae se levi deo reetke. Uticaj
desnog dela reetke ulazi preko preseenih tapova, tj. preko sila u
preseenim tapovima za koje je pogodno pretpostaviti da su
zategnuti. Na taj nain levi deo reetke se tretira kao ploa na koju
dejstvuju komponente reakcije oslonca A, sila F1 i sile S4 , S5 i S6 .
Dalja analiza podrazumeva pisanje jednaina ravnotee za

ravanski sistem proizvoljnih sila, za koji se, kao to je poznato, mogu napisati tri jednaine ravnotee.
Nepoznate vrednosti sila odredie se pisanjem tri momentne jednaine kao alternativnog oblika jednaina
ravnotee. Momentne jednaine glase:
a njihovim reavanjem sledi S6 = 6kN , S4 = 2kN , S5 = 2 2 kN , ime se potvruju reenja dobijena

analitiki.
Strana 53
2. Reetkasti krovni nosa optereen je kao to je

prikazano na slici. Odrediti reakcije oslonaca i sile u svim
tapovima datog nosaa. Reetka je u taki A oslonjena na
nepokretni oslonac, a u taki B je horizontalnom zategom
vezana za podlogu. Intenziteti sila su F1=F4 =10kN, F2
=F3=20kN.
odakle se dobija da su reakcije oslonaca

XA=YA=S=60kN .
vor I
Reenje ovih jednaina je:
S1= -60kN S2= -60kN
vor II
Prelazi se na vor II, sada sa poznatom silom u tapu 2. Njen smer se, pri analizi vora II nanosi od ovog
vora ka tapu, kao da je tap zategnut, ali se u jednaine ravnotee unosi sa negativnim predznakom.
cos
Na osnovu geometrije reetke, vrednosti uglova i su: sin
2 5
2 13
3 13
, sin
, cos
.
5
13
13
5
,
5
Reavanjem jednaina dobijaju se sile u tapovima: S3=10 13 kN i S4=20 5 kN.

vor III

S5= -30kN S6= -40kN
Strana 54
vor VII

S10= -20kN S11=10 5 kN
vor VII

S8= 10 5 kN S9=-20kN
vor V
Reenje ove jednaina je: S7= 20 2 kN
Strana 55
3. Za reetkasti nosa prikazan na slici odrediti reakcije oslonaca, a zatim Riterovom metodom odrediti
sile u tapovima. Usvojiti da je F1 =F2 =F3 =10kN .
Reakcije oslonaca dobijaju se iz jednaina:
tj.
XA = X B= 60kN, YA = 30kN
S obzirom da sve sile u tapovima, numerisanim kako je to prikazano na slici, treba da se odrede
primenom Riterovog metoda, postavljaju se preseci tako da nakon razdvajanja reetke na dva dela, te
uvoenja reakcija u pre seenim tapovima, na posmatrani deo reetke ne dejstvuje vie od tri nepoznate
sile. Prvi presek R1- R1 e se postaviti tako da see tapove 2, 3 i 4.
Jednaine ravnotee za levi deo preseene reetke glase:
odakle sledi da je S 4 = 30kN, S 2 =30kN i S3 = 20kN.

Sledei presek je mogue postaviti tako da preseca tapove 4, 5 i 6 (R2- R2 ). Na taj nain se, nakon
pisanja dve momentne jednaine, za desni deo reetke mogu odrediti intenziteti sila u tapovima 5 i 6. Pogodno
napisane jednaine su:
odavde sledi: S6= 20kN, S5= 20 2 kN
Strana 56
Jednaine ravnotee za desni deo reetke dobijen presecanjem tapova 8, 9

i 10 (R3- R3) glase:
S10= 10 2 kN , S9=0 S8= - 10kN .

Vrednosti intenziteta sila u tapovima 1, 7 i 11 dobijaju se korienjem prseka R4- R4,
odnosno reavanjem jednaina:
Reenja: S1=30 2 kN , S7=- 10kN , S11= 10 2 kN.
Strana 57
Zadaci za vebanje:
Izraunati sile u tapovima reetkastog nosaa primenom metode vorova i/ili metode preseka.
1. Izraunati sile u sim tapovima.
2. Izraunati sile u tapovima BC, CA i DA.
3. Izraunati sile u svim tapovima.
4. Izraunati sile u tapovima AE i ED.
6. Izraunati sile u tapovima ED, EF i AF.
8. Izraunati sile u tapovima BC, AC i AD.
Strana 58
9. Izraunati sile u tapovima BC, BE i AF.
10. Izraunati sile u tapovima AB, AE.
11. Izraunati sile u tapovima CG i CF.
12. Izraunati sile u tapovima BC i BG.
13. Izraunati sile u tapovima AF, BE i BF. 14. Izraunati sile u tapovima BC, GF i DF.
15. Ako se zanemare horizontalne reakcije oslonaca,

izraunati sile u tapovima AB, BH i GD.
16. Izraunati sile u tapovima BD, CD i CE.
Strana 59
17. Izraunati sile u tapovima BC i CD.
18. Izraunati silu u tapu BE.
19. Izraunati sile u tapovima AD, BD, DE i DG.
20. Izraunati sile u tapovima HD, CD i GD.
21. Izraunati sile u tapovima DC, HC i HI.
22. Izraunati sile u tapovima GH i CG.
23. Izraunati sile u tapovima BC, BE i EF.
24. Izraunati silu u tapu AE.
Strana 60
6. SILE U PRESEKU PRESENE SILE

Definicija presenih sila
Gredni nosa proizvoljnog poprenog preseka optereen je spoljanjim silama. Pod dejstvom
spoljanjih sila nosa je u ravnotei.
Koordinatni sistem bira se tako da osa X prolazi teitima poprenih preseka, a da se ose Y i Z
poklapaju sa glavnim centralnim osama inercije poprenog preseka.
U proizvoljno izabranoj taki, na rastojanju x nosa je podeljen na dva dela (I i II). Posmatrani nosa
je u ravnotei. Na presenoj ppovrini dejstvo ukonjenog dela nosaa mora se nadoknaditi silama. Te sile
obrazuju prostorni sistem sila. Ako se izvri njihova redukcija na teite poprenog preseka, dobijaju se sile
Nc, Tc i moment Mc, koje se nazivaju sile u preseku nosaa.
Normalna sila Nc u preseku c tapa jednaka je
algebarskom zbiru komponenata svih spoljanjih sila koje na tap
dejstvuju levo ili desno od tog preseka, u pravcu ose tapa.
Transverzalna sila Tc u preseku c tapa jednaka je

algebarskom zbiru komponenata svih spoljanjih sila koje na tap
dejstvuju levo ili desno od tog preseka, u pravcu upravnom na osu
tapa.
Moment savijanja Mc u preseku c tapa jednaka je
algebarskom zbiru momenata svih spoljanjih sila koje na tap
dejstvuju levo ili desno od tog preseka, u odnosu na teite tog
preseka.
n
i 1
i 1
i 1
i 1
Nc N li N di
Tc Til Tid
n
Mc M M di
i 1
l
i
i 1
Znak presenih sila

Da bi se odredio znak presenih sila, treba usvojiti donje vlakno grednog nosaa. Ako je gredni nosa
hotizontalan, onda je jasno da je donja strana nosaa donje vlakno. Za okvirne nosae sastavljene od kosih i
vertikalnih tapova, donje vlakno se usvaja (prikazuje se crticama).
Konvencija o znaku presenih sila
Normalna sila je pozitivna

ako zatee popreni presek nosaa
(ako zatee element nosaa).
Transverzalna
sila
je
pozitivna ako obre element grede u
smeru obrtanja kazaljke na satu.
Moment savijanja je pozitivan ako zatee donje vlakno nosaa.
Strana 61
Dijagrami presenih sila

Pozitivne vrednosti normalnih i transverzalnih sila nanose se na gornju stranu nosaa. U dijagrame
normalnih i transverzalnih sila uvek se upisuje znak presenih sila.
Pozitivne vrednosti momenata savijanja uvek se nanose na donju stranu nosaa. Znak nije potrebno
upisivati ako se ordinate momenata savijanja nanose na onu stranu nosaa koju moment savijanja zatee.
Odreivanje opasnog preseka
Za dimenzionisanje poprenog preseka grednog nosaa najznaajniji je dijagram momenata

savijanja.
Presek u kome je moment savijanja najvei zove se opasan (kritini) presek.
Maksimalna vrednost momenta savijanja nalazi se u preseku u kome je transverzalna sila jednaka
nuli (za jednako podeljeno optereenje), ili menja znak (za presek u kome dejstvuje koncentrisana sila).
Strana 62
Uraeni zadaci:
1. Za nosa optereen kao na skici, nacrtati dijagrame presenih sila N, T, M.
Reenje:
X=0
XA -10=0
XA=10kN
Y=0
YA+YB=10
MA=0
-103+5YB=0
YB=6kN, YA=4kN
Vrednosti momenata u karakteristinim takama:

M1=M3=0
M2=4kN3m=12kNm
(M2=6kN2m=12kNm)

Reenje:
X=0
XA +20=0
XA=-20kN
Y=0
MA=0
YA+YB-15-20=0
YA+YB=35
-151-203+5YB=0
YB=15kN, YA=20kN

M1=M4=0
M2=20kN1m=20kNm
(M2=15kN4m-20kN2m=20kNm)
M3=20kN3m-15kN2m=30kNm
(M3=15kN2m=30kNm)
Strana 63

Reenje:
X=0
XA -15.58+5=0
XA=10.58kN
Y=0
YA+YB-9-5-11=0
YA+YB=25kN
MA=0
-91-54-115+6YB=0
YB=14kN, YA=11kN
M1=M5=0
M2=11kN1m=11kNm
M3=11kN4m-9kN3m=17kNm
M4=11kN5m-9kN4m-5kN1m=14kNm
(M4=14kN1m=14kNm)
Reenje:
X=0
XA +17.32=0
XA=-17.32kN
Y=0
MA=0
YA+YB-10-12-4=0
YA+YB=26
-101-123-45+6YB=0
YB=11kN, YA=15kN

M1=M5=0
M2=15kN1m=15kNm
M3=15kN2.67m-10kN1.67m-3kN/m1.67m1.67m/2=19.17kNm
(M3=11kN(1m+4m-1.67m)-4kN(4m-1.67m)-3kN/m(4m-1.67m)2/2=19.17kNm)
M4=11kN1m=11kNm
Strana 64

Reenje:
X=0
XA +20=0
XA=-20kN
Y=0
YA+YB-4-20-14=0
YA+YB=38kN
MA=0
5-42-203-144-1+6YB=0
YB=20kN, YA=18kN

M1=M5=0
M2,L=18kN1m=18kNm
M2,D=18kN1m-5kNm=13kNm
M3=18kN3m-5kNm-2kN/m2m1m=45kNm
M4,L=18kN5m-5kNm-2kN/m2m3m-20kN2m7kN/m2m1m=19kNm
M4,D= M4,L+1kNm=20kNm
(M4,L=20kN1m-1kNm=19kNm)
(M4,D= 20kN1m =20kNm)
Reenje:

X=0
XA -20=0
XA=20kN
Y=0
MA=0
YA+YB-6-20-18=0
YA+YB=44kN
-61-10-203+4-185+6YB=0
YB=27kN, YA=17kN

M1=M5=0
M2,L =17kN2m -3kN/m2m1m=28kNm
M2,D=28kNm+10kNm=38kNm
M3=17kN3m-3kN/m2m2m+10kNm=49kNm
M4,L=17kN4m-3kN/m2m3m+10kNm-20kN1m=40kNm
M4,D= M4,L-4kNm=36kNm
(M4,D=27kN2m-9kN/m2m1m=36kNm)
(M4,L= M4,D +4kNm=40kNm)
Strana 65

Reenje:
X=0
XA =0
Y=0
YA+YB-3-8-6=0
YA+YB=17kN
MA=0
-31-81.5-1-63.5+7+6YB=0
YB=5kN, YA=12kN
M1=M7=0
M2=12kN1m=12kNm
M3,L=12kN2m-3kN1m-8kN/m1m0.5m =17kNm
M4=12kN2.5m-3kN1.5m-8kN/m1m1m+1kNm2kN/m(0.5m)/2=18.2kNm
M5,D=5kN2m-2kN/m1m0.5m=9kNm
M5,L= M5,D+7kNm=16kNm
M6=5kN1m=5kNm

Reenje:
X=0
XA -5=0
XA=5kN
Y=0
MA=0
YA+YB-17-5-8=0
YA+YB=30kN
-4-1-173-54-84+6YB=0
YB=18kN, YA=12kN

M1=M7=0
M2,L=12kN1m=12kNm
M3,L=12kN2m+4kNm=28kNm
M4=12kN3m+4kNm+1kNm=41kNm
M5=18kN2m-4kN/m1m0.5m=34kNm
M6=18kN1m=18kNm
Strana 66

Reenje:
X=0
XA +11.5=0
XA=-11.5kN
Y=0
YA -4-20=0
YA =24kN
MA=0
-40.5-202-3+MA=0
MA=45kNm
M1=-3kNm
M2=-3kNm
M3=-3kNm-20kN1m=-23kNm
M4==-3kNm-20kN1m -4kN/m1m0.5m=-45kNm

Reenje:
X=0
XA =0
Y=0
YA -5-6-14=0
YA =25kN
MA=0
-140.5-8+2-62.5-53+MA=0
MA=43kNm
M1=0kNm
M2D=-5kN1m-6kN/m1m0.5m=-8kNm
M2L= M2D-2kNm=-6kNm
M3D=-5kN2m-6kN/m1m1.5m+2kNm =-17kNm
M3L=M3D-8kNm=-25kNm
M4=-5kN3m-6kN/m1m2.5m+2kNm+8kNm-14kN/m1m0.5m =-43kNm
Strana 67

Reenje:
X=0 XA +5=0
XA=-5kN
Y=0
YA +2-5-10=0
YA =13kN
MA=0 -22.5+52+4-7+100.5-MA=0
MA=7kNm
M1=0kNm
M2,L=2kN/m1m0.5m=1kNm
M2,D= M2,L-4kNm=-3kNm
M3,L=2kN/m1m1.5m-4kNm -5kN1m =-6kNm
M4==2kN/m1m2.5m-4kNm-5kN2m+7kNm-10kN/m1m0.5m=-7kNm

Reenje:

X=0
XA+20+10=0
XA=-30kN
Y=0
YA -20-18-10=0
YA =48kN
MA=0
3+202+181.5-2+101-MA=0
MA=78kNm
M1=0kNm
M2,L=0kNm
M2,D= -3kNm
M3,L=-3kNm-20kN1m-18kN/m1m0.5m=-32kNm
M3,D=M3,L+2kNm=-30kNm
M4=-3kNm-20kN2m-18kN/m1m1.5m+2kNm-10kN1m =-78kNm
Strana 68

X=0
Reenje:
Y=0
MA=0
XA =0
YA+YB-ql=0
YA+YB= ql kN
- qll/2 +lYB=0
YB= ql /2kN, YA= ql /2kN

M1=M2=0
M3= ql /2- ql /2l/4=ql2/8 kNm

Reenje:
X=0
XA=0
Y=0
YA -ql=0
YA =ql kN
MA=0
-qll/2+MA=0
MA=ql2/2 kNm

M1=0kNm
M2 =-ql/2l/4= ql2/8 kNm
M3= -qll/2= ql2/2 kNm
Strana 69

Reenje:

X=0
XA =0
MA=0
61-73+5YB=0
YB=3kN, YA=10kN
Y=0
YA+YB-6-7=0
YA+YB=13kN

M1=0
M2=-3kN/m2m1m=-6kNm
M3= 3kN2m=6kNm
M4=0

Reenje:
X=0
XA=0
Y=0
MA=0
YA+YB-12-16=0
YA+YB=28kN
-122+4-165+5YB=0
YB=20kN, YA=8kN

M1=M5=0
M2=8kN2m=16kNm
M3,L=8kN4m-12kN2m=8kNm
M4=-8kN/m1m0.5m =-4kNm
Strana 70

Reenje:

X=0
XA +10-5=0
XA =-5kN
Y=0
YA+YB-14-10-5-6=0
YA+YB=35kN
MA=0
-101+15-54-65+5YB=0
YB=9kN, YA=26kN
M1= M6=0
M2=-7kN/m1m0.5m=-3.5kNm
M3,L= 26kN1m-7kN/m2m1m=12kNm
M3,D= M3,L-15kNm-7kN/m2m1m=-3kNm
M4=9kN1m-3kN/m2m1m=3kNm
M5=-3kN/m1m0.5m=-1.5kNm

Reenje:
X=0 XA-20=0
XA=20
Y=0
YA+YB-16-20-16=0
YA+YB=52kN
MA=0 -161-9-203+13-166+6YB=0
YB=28kN, YA=24kN

M1=M2=M8=0
M3=-4kN/m1m0.5m=-2kNm
M4,L=24kN2m -4kN/m3m1.5m=30kNm
M5=24kN3m -4kN/m4m2m+9kNm=49kNm
M6,D=28kN1m -8kN/m2m1m=12kNm
Strana 71

Reenje:

X=0
Y=0
MA=0
XA +10=0
XA =-10kN
YA+YB-30-10-8=0
YA+YB=48kN
-300.5-13-103+14-86.5+6YB=0
YB=16kN, YA=32kN

M1= M7=0
M2=-6kN/m2m1m=-12kNm
M3,L= 32kN2m-6kN/m4m2m=16kNm
M4=32kN3m-6kN/m5m2.5m+13kNm=34kNm
M5,D=16kN1m-8kN/m1m1.5m=4kNm
Reenje:
X=0 XA-5=0
XA=5kN
Y=0
YA+YB-5-75-10=0
YA+YB=90kN
MA=0 51-12-754-8-106.5+5YB=0
YB=76kN, YA=14kN

M1=M7=0
M2=-5kN1m=-5kNm
M3,L=-5kN2m +14kN1m=4kNm
M4=-5kN5m +14kN4m+12kNm =43kNm
M5=-10kN/m1m1.5m-8kNm=-23kNm
M6,D=-10kN/m1m0.5m=-5kNm
M6,L= M4,D-8kNm=-13kNm
Strana 72

Reenje:

X=0
XA =0
MA=0
18-941-162+6+6YB=0
YB=17kN, YA=93kN
Y=0
YA+YB-94-16=0
YA+YB=110kN

M1= M7=0
M2,L=0
M2,D= M2,L-18kNm=-18kNm
M3 = -18kNm
M4= 93kN1m-18kNm=75kNm
M5=17kN3m+6kNm=57kNm
M6,D=17kN2m=34kNm

Reenje:
X=0 XA=0
Y=0 YA+YB-14-16-30=0
YA+YB=60kN
MA=0 -12+141-162-303+6+6YB=0
YB=19kN, YA=41kN

M1=12kNm
M2=12kNm-7kN/m2m1m=-2kNm
M3 =12kNm-7kN/m2m3m+41kN2m5kN/m2m1m =42kNm
M4=12kNm-7kN/m2m3.2m+41kN2.2m 5kN2.2m1.1m -16kN0.2m=43.1kNm
M5,D=19kN1m -5kN/m1m0.5m=16.5kNm
M5,L= M5,D+6kNm=22.5kNm
M6=0
Strana 73
Zadaci za vebanje:
1.
Za nosae optereene kao na skicama, nacrtati dijagrame presenih sila N, T, M.

2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
Strana 74

Statika I Otpornost Materijala Za II Razred Poglavlja IV, V I VI

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Statika I Otpornost Materijala Za II Razred Poglavlja IV, V I VI

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Dragan Pantovi: Statika i otporost materijala

4. STATIKI ODREENI NOSAI

tapovi se meusobno vezuju

Oslonac je element nosaa koji spreava pomeranje take oslanjanja. Pravac u

obrtanje oko take oslanjanja.

Taka oslanjanja moe da se oslanja na dva

Ukletenje je element nosaa koji ukletenom preseku tapa

Leite je konstruktivni element koji ostvaruje vezu nosaa i tla,

Reakcije spoljanjih veza

Dragan Pantovi: Statika i otporost materijala

Pojam i vrste nosaa

Prema geometriji nosai mogu da se

Nosai koji se sastoje

Prema statikom sistemu, nosai se mogu podeliti na

Statika odreenost nosaa

Dragan Pantovi: Statika i otporost materijala

Ako jedan nosa ima 1,

koncentrisanim silama (sile deluju u jednoj taki; jedinica je N)

stalno (nepokretno; obeleava se sa g)

Ukupno optereenje predstavlja zbir stalnog i pokretnog optereenja i obeleava se sa q.

Prema nainu prenoenja optereenja na nosa, ona mogu biti:

neposredna, kada sile direktno deluju na nosa

Dragan Pantovi: Statika i otporost materijala

Odreivanje reakcija oslonaca nosaa

Kako sve spoljne sile (aktivne sile koje deluju na nosa i

pozitivne u smeru pozitivne X-ose

Da bi se odredili smerovi pojedinih komponenata, kao i

sve horizontalne komponente sila koje deluju na nosa su

Greda sa prepustima je statiki

Dragan Pantovi: Statika i otporost materijala

Vrednosti reakcija oslonaca:

Vrednosti reakcija oslonaca:

Vrednosti reakcija oslonaca:

Vrednosti reakcija oslonaca:

Vrednosti reakcija oslonaca:

Vrednosti reakcija oslonaca:

Dragan Pantovi: Statika i otporost materijala

Vrednosti reakcija oslonaca:

Vrednosti reakcija oslonaca:

Vrednosti reakcija oslonaca:

Vrednosti reakcija oslonaca:

Vrednosti reakcija oslonaca:

Vrednosti reakcija oslonaca:

Dragan Pantovi: Statika i otporost materijala

Vrednosti reakcija oslonaca:

Vrednosti reakcija oslonaca:

Vrednosti reakcija oslonaca:

Vrednosti reakcija oslonaca:

Vrednosti reakcija oslonaca:

Vrednosti reakcija oslonaca:

Dragan Pantovi: Statika i otporost materijala

Vrednosti reakcija oslonaca:

Vrednosti reakcija oslonaca:

Vrednosti reakcija oslonaca:

Vrednosti reakcija oslonaca:

Vrednosti reakcija oslonaca:

Vrednosti reakcija oslonaca:

Dragan Pantovi: Statika i otporost materijala

Vrednosti reakcija oslonaca:

Vrednosti reakcija oslonaca:

Vrednosti reakcija oslonaca:

Vrednosti reakcija oslonaca:

Vrednosti reakcija oslonaca: