Seminarski rad iz predmeta

Upravljanje finansijama

Tema:
POSLOVNI I FINANSIJSKI RIZIK

Beograd, 2008.

SADRAJ

UVOD.........................................................................................................................................3
1. Pojam i vrste rizika i dejstvo leverida...................................................................................4
2. Poslovni, finansijski i kombinovani leverid (poluga)...........................................................5
2.1. Poslovni rizik (leverid) preduzea.................................................................................5
2.2. Finansijski rizik (leverid) preduzea..............................................................................9
2.3. Sloeni rizik (leverid) preduzea..................................................................................11
3. Analiza prelomne take.........................................................................................................13
ZAKLJUAK...........................................................................................................................15
LITERATURA..........................................................................................................................16

UVOD
U realizaciji razvojnog projekta uvek postoji odreeni stepen nesigurnosti. Ponekad oekivani
rezultati nisu najpovoljniji i umesto pozitivnih rezultata javljaju se negativni rezultati.
Pozitivni rezultati su prisutniji, jer se u poslovanju primenjuju adekvatne metode kojima se
moe proceniti vrsta i intezitet rizika koji se moe javiti u poslovnom ciklusu. Upravo zbog
toga, radne organizacije ve u fazi ocenjivanja efikasnosti razvojnog projekta utvruju stepen
reazvojnih ciljeva, kako bi rizik sveli na to manju meru, ili ga potpuno uklonili.
Moe se rei da je rizik nezaobilazna komponenta tj. element bez koga nema poslovanja u
savremenoj poslovnoj ekonomiji. Rizik je taj koji pokree profitabilnost i donosi profit, a isto
tako i bankrot, odnosno gubitak. Pogledi na rizik su izuzetno kontradiktorni, ono to je za
jednog oveka odlino, za drugog je najgora mogua varijanta.
U grubom jeziku finansija i investicija, ono to mi vidimo je da rizik zavisi veinom od
jedinstvenih okolnosti u kojima se nalazimo, ali i od toga koliko je ko siromaan, ili bogat i
kada treba posegnuti za teko zaraenim novcem.
U fazi proveravanja finansijskih ciljeva, ne moe se utvrditi sto procentno da rizik ne postoji i
da ne moe doi do ne predvienih situacija koje mogu ugroziti poslovni projekat. Zbog toga
moemo govoriti o riziku u razvoju, jer svaku razvojnu odluku karakterie nesigurnost.
Osnova te nesigurnosti, odnosno rizika je u tome to prilikom oblikovanja razvojnog
programa nisu poznati svi dogaaji, injenice i odnosi koji e se pojavljivati u toku
poslovnog ciklusa. Mogli bi smo rei da je rizik u razvoju, nastup tetnog dogaaja u
budunosti.
Svaki poslovni ciklus ne prati ista veliina rizika, jedni su manje rizini, a drugi vie. Rizik je
vei to je veliina sredstava koja se ulau vea i to je aktivizaciono razdoblje due i
obratno. Osim ovih faktora utiu i sledei: vrsta proizvodnje, struktura uloenih sredsava,
lokacija radne organizacije i drugo.
Ne postoji jedinstveno odreivanje rizika uopte, a pogotovu rizika u poslovanju. Kada se
posmatra ovaj rizik, uvek se radi o najmanje dva mogua efekta od kojih je jedan uvek
neeljen. Neeljeni efekat u poslovanju naziva se gubitak, ili dobitak manji od oekivanog.
Poslovanje i funkcionisanje finansijskih organizacija u sutini, podlono je uticajima dve vrste
rizika: poslovnom i finansijskom.
Savremeno finansijsko trite predstavlja mesto i prostor na kome se obavljaju kupoprodajne
transakcije finansijskih instrumenata. Preduzea koja pruaju finansijske usluge, obezbeuju
finansijske proizvode koji sa sobom nose rizike vezane za industrijska i potroaka trita.
Finansijske usluge, takoe, obuhvataju sopstvene rizike vezane za trita kapitala na kojima
funkcioniu. Osnovna pokretaka snaga finansijskog trita jeste ostvarivanje najveeg
stepena racionalnosti u upotrebi finansijskih sredstava.

1. Pojam i vrste rizika i dejstvo leverida

Rizik u najuoptenijem smislu, odraava manju ili veu neizvesnost u pogledu oekivanog
ishoda neke poslovne aktivnosti. Sutina te neizvesnosti proistie iz nedovoljnosti i
nepouzdanosti informacija na bazi kojih se donose poslovne odluke. Mnotvo tih odluka
sraunato je na ostvarivanje buduih rezultata privreivanja, odnosno poslovnog i neto
dobitka. Analogno tome, treba razlikovati i dve vrste rizika, poslovni i finansijski1.
Poslovni rizik odraava inherentno prisutnu neizvesnost u pogledu oekivanog nivoa
poslovnog dobitka, kao prinosa na ukupna poslovna sredstva. Njegovu okosnicu ine fiksni
trokovi poslovanja, koji ostaju kruti, odnosno neelastini na kratkorone oscilacije u
obimu aktivnosti.
Finansijski rizik odraava neizvesnost budueg neto dobitka, kao prinosa na sopstvena
poslovna sredstva. Njegovu okosnicu ine fiksni rashodi finansiranja, koji se ne mogu brzo
prilagoditi kratkoronim fluktuacijama poslovnog dobitka.
Preduzee koje angauje obe vrste fiksnih rashoda, poslovne i finansijske, izlae se
dvostrukom riziku, ije se kombinovano dejstvo naziva totalnim ili ukupnim rizikom. Taj
totalni rizik ispoljava se kroz neizvesnost oekivanog neto dobitka, zbog moguih fluktuacija
nivoa aktivnosti, odnosno obima i prihoda od realizacije proizvoda i usluga.2
Izloenost preduzea riziku privreivanja pretpostavlja neophodnost iznalaenja adekvatnih
metoda za njegovo merenje i kvantitativno izraavanje. Jedan od tih metoda predstavlja i tzv.
leverid pomou koga se pokuavaju proceniti efekti poslovanja uz prisustvo pomenutih
konstantnih faktora, odnosno rashoda. Analogno tome, moe se govoriti o poslovnom,
finansijskom i kombinovanom leveridu.3
Savremena svetska teorija i praksa smatra leverid veoma korisnim konceptom u finansijskoj
analizi, planiranju i kontroli. U finansijama se leverid definie kao obaveza sa fiksnim
trokovima koju koristi firma u pokuaju da povea dobit na uloeni sopstveni kapital.
Finansijski leverid je korienje obaveza i sopstvenog kapitala sa fiksnim trokovima .
Poslovni leverid procenjuje efekte privreivanja sa fiksnim trokovima poslovanja,
finansijski leverid kvantificira dodatni rizik zbog fiksnih finansijskih rashoda, dok
kombinovani leverid odraava efekte totalnog rizika, odnosno sloeno dejstvo poslovnog i
finansijskog leverida na neto dobitak i stopu prinosa na sopstvena poslovna sredstva.4
Sledstveno navedenom, neophodno je imati u vidu da se leverid meri pomou sledeih
pokazatelja: faktora poslovnog rizika, faktora finansijskog rizika i faktora ukupnog rizika5.
Faktor poslovnog leverida pokazuje promene poslovnog dobitka u odnosu na promene
prihoda od realizacije tj. obima prodaje, a njegova osnovna sutina ogleda se u injenici da e
1

Krasulja D., Ivanievi M.: Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd , 2007. str. 59
Isto, str. 59
3
U bukvalnom smislu leverid znai dejstvo poluge, zbog ega se u naoj literaturi esto sreu nazivi: poslovna
poluga, finansijska poluga i kombinovana poluga. Reklo bi se, meutim, da za toko bukvalnim i trapavim
prevodima nema neke ozbiljne potrebe, s obzirom da je termin leverid opte prihvaen u finansijskoj literaturi i
ima sasvim odreeno i nedvosmisleno znaenje.
4
Krasulja D., Ivanievi M.: Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd , 2007. str.60
5
Ivani M.: Upravljanje finansijama, Fakultet za finansijski menadment i osiguranje, Beograd, 2007. str.249
2

svako procentualno poveanje obima prodaje izazvati jo vee procentualno poveanje

poslovnog dobitka i obrnuto.
Faktor finansijskog leverida pokazuje promene neto-dobitka u odnosu na promene
poslovnog dobitka, a njegova osnovna sutina ogleda se u injenici da svako procentualno
poveanje poslovnog dobitka izaziva jo vee procentualno poveanje neto dobitka i obrnuto.
Faktor kombinovanog leverida pokazuje dejstvo ukupnog (poslovnog i finansijskog) rizika, a
njegova osnovna sutina ogleda se u injenici da procentualno poveanje obima prodaje
direktno utie na procentualno poveanje neto dobitka i stope prinosa na sopstvena poslovna
sredstva i obrnuto6.

2. Poslovni, finansijski i kombinovani leverid (poluga)

2.1. Poslovni rizik (leverid) preduzea
Poslovni rizik se moe definisati kao neizvesnost ostvarenja poslovnog rezultata, kao prinosa
na ukupno uloena sredstva, odnosno kapital. Kako e se podeliti poslovni dobitak izmeu
vlasnika kapitala pri razmatranju poslovnog rizika, ne uzima se u obzir bitno je
maksimizirati prinos na ukupno uloeni kapital.
Znai, poslovni rizik predstavlja rizik ostvarenja poslovnog dobitka kao prinosa na uloeni
kapital (sredstva). Poslovni dobitak (Pdb) predstavlja razliku izmeu mare pokria (Mp) i
rashoda perioda (Rp) bez obuhvatanja kamata. Dakle, Pdb = Mp Rp. Mara pokria
predstavlja razliku izmeu prihoda od prodaje i varijabilnih rashoda (Mp = Pp Vr)7.
Visina poslovnog dobitka zavisi od visine mare pokria i visine rashoda perioda. Rashodi
perioda su u kratkom roku fiksni, nepromenljivi bez obzira na oscilacije aktivnosti, moraju se
najpre pokriti, a tek potom se ostvaruje finansijski rezultat, koji u stvari predstavlja prinos na
ukupno uloena sredstva. Koliko svaki procenat promene prihoda izaziva procentualnu
promenu finansijskog rezultata kao prinosa na ukupni kapital utvruje se preko faktora
poslovnog leverida.
Svako ulaganje kapitala povlai za sobom procenat rizika, jer se stvaraju odreeni trokovi
nezavisno sa kojim se intenzitetom koristi dotini kapital. Takav troak je fiksnog karaktera i
nastaje u uslovima kada uloena sredstva nisu aktivirana. Primera radi, takvi trokovi su
amortizacija, kao i fiksni trokovi vezani za organizaciju preduzea ( struja, voda, ptt). Ovi
trokovi se u finansijskoj literaturi nazivaju rashodima perioda (Rp = Am + Ft). Oni se moraju
pokriti, jer e u protivnom izazvati gubitak, kao negativnu razliku izmeu mare pokria i
rashoda perioda.8
Generalno gledano, vii fiksni trokovi donose i vei poslovni rizik. Uz njih ak i malo
smanjenje u prodaji moe dovesti do velikog smanjenja poslovnog profita i prinosa na kapital.
Takoe, ako su svi ostali faktori poslovnog rizika konstantni, samo malo poveanje fiksnih
trokova dovodi do poveanja poslovnog rizika.

Isto, str. 249

Vunjak N.: Finansijski menadment, Proleter a.d. Beej, Ekonomski fakultet Subotica, 2005., str.199
8
Isto, str.200
7

Veliina poslovnog dobitka preduzea, uslovljena je razlikom izmeu mare pokria i rashoda
perioda bez kamate. Veliina mare pokria, uslovljena je razlikom izmeu prihoda od
prodaje i varijabilnih rashoda (trokova).
Faktor poslovnog leverida je odnos prihoda od prodaje, umanjenog za varijabilne trokove i
poslovnog rezultata. Faktor poslovnog leverida predstavlja multiplikator procentualne
promene prihoda od prodaje. Primera radi, ako se u nekom preduzeu prihod od prodaje
povea za 5% ili 10%, uz faktor poslovnog leverida od 2,55, tada se i poslovni dobitak
preduzea poveava sa 12,75% na 25,5% i obrnuto. Meutim, ako se u istom preduzeu
zadri procenat poveanja prihoda od prodaje (5% ili 10%), a faktor poslovnog rizika se
smanji na 1,55%, tada se i poslovni dobitak poveava sa 7,75% na 15,5%. Dakle, sa niim
faktorom poslovnog leverida (rizika) na niem se nivou nalaze i promene poslovnog dobitka
dotinog preduzea.9
Za faktor poslovnog leverida je karakteristino da pokazuje, za koliko se puta bre menja
poslovni dobitak, nego to se menja prihod od prodaje (pod uslovom da je nepromenjen
paritet prodajnih i nabavnih cena). Ako se menjaju pariteti prodajnih i nabavnih cena (u korist
jednih ili drugih), tada faktor poslovnog leverida pokazuje, koliko se puta bre menja
poslovni dobitak, nego to se menja mara pokria.
Dakle, za poslovni leverid nije isto da li se poveava prihod od prodaje po osnovu poveanja
prodajnih cena ili po osnovu poveanja proizvodnje i prodaje. Ako se prihod od prodaje
poveao usled poveanja prodajnih cena, tada ostaju nepromenjeni varijabilni rashodi. Ako se
prihod od prodaje poveao, usled poveanja obima proizvodnje i prodaje, tada se poveavaju i
varijabilni rashodi preduzea.10
Faktor poslovnog leverida mogue je iskazati na dva naina11:

1. Faktor poslovnog leverida

% promene poslovnog dobitka (% Pdb)

% promene obima prodaje (% Opr)

2. Faktor polsovnog leverida

Mara pokrica (marginalni dobitak) (Mp)

Posloni dobitak (Pdb)

Uticaj obima prodaje, asortimana proizvoda, prodajnih cena, varijabilnih i fiksnih trokova na
poslovni dobitak preduzea moe se prikazati na grafikonu rentabiliteta i takoe objasniti
mehanizam poslovnog rizika i poslovnog leverida.
Grafikon rentabilnosti
trokovi i prihodi (primanja i izdavanja) u 000 jed.
9

Isto, str.201
Isto, str.201
11
Isto, str.201
10

donja
granica
rentabil

zona gubitka

zona dobitka

varijabilni trokovi

600

400
300
200

fiksni trokovi

100
0
20

30

40

50

60

70

80

10

obim realizacijeu 000 jed.

Primer:
- obim prodaje: 80 000 jedinica
- prodajna cena: 100 din.

- varijabilni trokovi po jedinici: 40 din

- ukupni fiksni troskovi: 3 200 000

Obraun poslovnog dobitka12

- prihodi od prodaje (80 000 jed.x 100 din.)

8 000 000

100%

- varijabilni troskovi (80 000 jed.x 40 din.)

3 200 000

40%

4 800 000

60%

3 200 000

40%

1 600 000

20%

- marginalni dobitak

din.

- fiksni troskovi
- poslovni dobitak

din.

Vidimo da se, padom obima prodaje, razlika izmedju prihoda i trokova smanjuje da bi na
kraju postala negativna, tj. dobitak bi se transformisao u gubitak. Taka u kojoj dolazi do te
promene je donja granica rentabilnosti, gde se izjednaavaju prihodi i trokovi, odnosno
dobitak je jednak nuli.
Prisustvo fiksnih trokova u stukturi ukupnih trokova, dovodi do situacije da promene
poslovnog dobitka budu srazmerno vee u odnosu na promene obima prodaje. Varijabilni
trokovi su u odreenoj meri uslovljeni direktnim obimom prodaje, dok uee fiksnih varira
u obrnutoj srazmeri sa promenama obima. Dakle, to su obim prodaje i prihodi vei,
optereenost ovom vrstom trokova je manja i poslovni dobitak je vei i obrnuto. Posledica je
jai intenzitet promene poslovnog dobitka nego obima prodaje, pod uslovom da su ostali
12

Krasulja D., Ivanievi M.: Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd , 2007. str.61

faktori konstantni. Relativni odnos tih inteziteta meri se poslovnim leveridom. On

predstavlja odnos procentualne promene poslovnog dobitka koji nastaje na bazi procentualne
promene u obimu prodaje i merilo je poslovnog rizika kojem je preduzece izloeno.
Ako u prethodni primer uvedemo pretpostavku da e doi do poveanja (ili smanjenja) obima
prodaje za 25%, to e dovesti do poveanja (ili smanjenja) poslovnog dobitka za 75%, i
jednostavno moemo odrediti faktor poslovnog leverida.
Efekat poslovnog leverida13
postojei obim
- prihodi od prodaje
(100 din po jed.) 8,000,000 100%
- varijabilni trokovi
(40 din po jed.)
3,200,000 40%

poveanje od 25%

smanjenje od 25%

10,000,000 100%

6,000,000

100%

4,000,000 40%

2,400,000

40%

- marginalni dobitak 4,800,000 60%

6,000,000 60%

3,600,000

60%

- fiksni trokovi

3,200,000 40%

3,200,000 32%

3,200,000

53,4%

- poslovni dobitak

1,600,000 20%

2,800,000 28%

400,000

- % poveanja (smanjenja) obima prodaje

25%

(25%)

- % poveanja (smanjenja) poslovnog dobitka

75%

(75%)

6,6%

Faktor poslovnog leverida se lako moe izraunati na bazi ovog prorauna za dati obim
prodaje (80,000 jedinica, odnosno prihod od prodaje 8,000.000) i iznosi:
FPL

% promene poslovnog dobitka 75%

3
% promene obima prodaje
25%

Ovaj faktor se moe izraunati i pomocu sledee formule:14

FPL

N (p - v)
N (p - v) - F

N broj proizvoda na postojeem obimu prodaje

p prodajna cena po jedinici proizvoda
v proseni varijabilni trokovi po jedinici
F ukupni fiksni trokovi za analizirani period
U ovoj formuli, brojilac predstavlja marginalni dobitak, a u imeniocu je on umanjen za iznos
fiksnih trokova, to predstavlja poslovni dobitak na postojeem obimu. Na taj nain gledano,
FPL predstavlja odnos izmeu marginalnog dobitka za dati obim prodaje i poslovnog dobitka
ostvarenog na tom obimu15:
13

Isto, str.62
Isto,str.62
15
Isto, str.63
14

FPL

Marginalni dobitak 4 800 000 din

3
poslovni dobitak
1 600 000 din

Ovaj faktor ostaje isti za bilo koje procentualno poveanje ili smanjenje obima prodaje, zbog
linearne zavisnosti trokova i prihoda. To znai da e poveanje obima prodaje od 1%, 2%,
3% dovesti do poveanja poslovnog dobitka za 3%, 6%, 9% Moe se zakljuiti da je
poznavanje ovog faktora znaajno radi utvrivanja optimalnog obima aktivnosti i formiranja
eljene strukture kapitala svakog preduzea.
Visok stepen poslovnog rizika postoji kada je veliki faktor poslovnog leverida, jer to govori
o situaciji gde male promene u obimu, dovode do osetnih promena u poslovnom dobitku. U
ovom sluaju je visoko uee fiksnih trokova u ukupnim i ako pomenute promene osciluju
oko normalnog obima aktivnosti koji nije znaajno udaljen od donje granice rentabilnosti,
doi e do smenjivanja dobitaka i gubitaka pri bar malo veem porastu ili padu obima
prodaje. Finansiranje preduzea moe doi u pitanje: vie cene pozajmljenih izvora,
nepoverenje poverilaca u mo preduzea da ostvaruje dobitak, kao i neizvesnost da e
oscilacije poslovnih rezultata dovesti do stanja insolventnosti i ono nee biti u stanju da na
vreme izmiruje svoje finansijske obaveze-kamate i otplate glavnice. Za pouzdano utvrivanje
rizika od insolvetnosti potrebno je poznavati dinamiku novanih tokova, jer se primanja i
izdavanja novca i neto priliv iz poslovanja, uglavnom, nalaze u sukobu sa tokovima prihoda,
trokova i poslovnih rezultata koji se daju na graficima rentabiliteta.

2.2. Finansijski rizik (leverid) preduzea

Finansijski rizik (leverid) predstavlja rizik ostvarenja bruto dobitka u preduzeu. Bruto
dobitak predstavlja razliku izmeu poslovnog dobitka i neto rashoda finansiranja (kamata).16
Dakle:
Bruto dobitak = ( Poslovni dobitak)- ( Neto rashodi finansiranja)
odnosno, Bdb = Ndb Nrf
Bruto dobitak sastoji se od poreza iz finansijskog rezultata i neto dobitka, nastalog uveanjem
sopstvenog kapitala.
Dakle:
Bruto dobitak = ( Neto dobitak) + ( Porez na dobit),
odnosno, Bdb = Ndb + Pdb
Za finansijske rashode u preduzeu je karakteristino da utiu na finansijski rizik i izazivaju
finansijski leverid. Znai, smanjenjem finansijskih sredstava u preduzeu, smanjuje se i
finansijski leverid.
Rizik ostvarenja bruto dobitka moe se kvantitativno iskazati faktorom finansijskog leverida.
On predstavlja kolinik izmeu poslovnog dobitka i bruto dobitka.
16

Vunjak N.: Finansijski menadment, Proleter a.d. Beej, Ekonomski fakultet Subotica, 2005., str.203

Dakle:
Finansijski leverid

Poslovni dobitak
Pdb
, odnosno : Fl
Bruto dobitak
Bdb

Preko faktora finansijskog leverida moe se utvrditi, za koliko se bre menja bruto dobitak
pri svakoj procentualnoj promeni poslovnog dobitka.
Tenja svakog preduzea jeste, da se eliminie uticaj finansijskog rizika na ostvarenje bruto
dobitka. To je mogue ostvariti, jedino pod uslovom da se dotino preduzee finansira iz
sopstvenog kapitala, kao i iz autonomnih izvora. Angaovanjem sopstvenog kapitala u
procesu reprodukcije i izmirivanjem autonomnih obaveza o roku dospea, preduzee ne stvara
trokove finansiranja, tako da je njegov bruto dobitak (poslovni dobitak minus neto rashodi
finansiranja) jednak poslovnom dobitku (mara pokria minus rashodi perioda bez kamate).17
Dakle:
Poslovni dobitak = ( Mara pokria) ( Rashodi perioda bez kamata)
Odnosno: Pdb = Mp Rp(k)
PRIMER FINANSIJSKOG LEVERIDA18
Red.broj
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.

Elementi
Prihodi od prodaje
Varijabilni rashodi
Mara pokria (1-2)
Rashodi perioda (Am+Ft) bez kamata
Neto rashodi finansiranja (kamate)
Porezi na dobit preduzea
Poslovni dobitak (3-4)
Bruto dobitak (7-5)
Neto dobitak (8-6)
Finansijski leverid (7:8)

u 000 din
4.000
2.500
1.500
1.000
0
200
500
500
300
1

Navedeni primer pokazuje da u preduzeu ne postoji finansijski rizik, jer je poslovni dobitak
jednak bruto dobitku (500=500). To znai, da menadment dotinog preduzea neto rashode
finansiranja svodi na nulu, odnosno sa ostvarenom kamatom iz potraivanja u celini pokriva
nastale kamate po obavezama (aktivne kamate jednake pasivnim kamatama).
S obzirom, da je u praksi izuzetno teko izbei neto rashode finansiranja, tenja je svakog
menadmenta u preduzeu, da iste svede na minimum i umanji faktor finansijskog rizika
(leverida). Poveanjem poslovnog dobitka, smanjuje se rizik ostvarenja bruto dobitka. Da bi
preduzee povealo svoj poslovni dobitak, neophodno je poveati maru pokria, uz
smanjenje rashoda perioda bez kamate. To znai da preduzee treba, da s jedne strane, utie
na poveanje prihoda od prodaje, uz smanjenje varijabilnih rashoda i s druge strane, da utie
17
18

Isto, str.204
Isto, str.204

10

na smanjenje fiksnih trokova sadranih u prodatim proizvodima kao i samih trokova

prodaje19.
Ukoliko preduzee poseduje strukturu sredstava u kojoj su dominantna osnovna sredstva, tada
su u tom preduzeu prisutni visoki fiksni rashodi, odnosno rashodi perioda bez kamate (zbog
visoke amortizacije), uz nizak poslovni dobitak i izraajan finansijski rizik (leverid).
U takvim uslovima visoki finansijski rizik (leverid), je jedino mogue umanjiti pomeranjem
strukture kapitala u korist sopstvenog kapitala. Poveanjem sopstvenog kapitala u odnosu na
tui (pozajmljeni) kapital, smanjila bi se kamata, odnosno trokovi finansiranja i pribliio
nivo bruto dobitka ka poslovnom dobitku.

2.3. Sloeni rizik (leverid) preduzea

Na osnovu prethodnih objanjenja, vidimo da poslovni i finansijski leverid dejstvuju
zajedniki u istom pravcu i da to njihovo dejstvo utie, u krajnjoj liniji, na stopu prinosa na
sopstvena sredstva, s obzirom da ona rezultira iz relativnog odnosa neto dobitka prema
sopstvenom kapitalu.
Kumulirano dejstvo oba leverida daje kombinovani ili sloeni leverid, koji odraava
izloenost preduzea ukupnom ili totalnom riziku. Kombinovani leverid se mora analizirati u
granicama oekivanih promena prihoda od prodaje prema donjoj granici rentabilnosti.Ovo
vai u toliko vie za kapitalno intenzivna preduzea, koja karakterie visoko uee fiksnih
trokova u ukupnim trokovima poslovanja i gde visok faktor poslovnog leverida obezbeuje
srazmerno velike promene poslovnog dobitka na bazi relativno malih oscilacija u obimu
prodaje. Takva dinamika poslovnog rezultata, stvara iluziju o neogranienoj moi zaraivanja
koja ga stimulira da putem daljeg poveanja obima utie na nesrazmerno vee poveanje
poslovnog dobitka. U eventualnom nedostatku sopstvenog kapitala za finansiranje poveanog
obima aktivnosti, ono ne izbegava da se i dalje zaduuje, ime praktino intenzivira rizik i
dejstvo finansijskog leverida na neto dobitak i stopu prinosa na sopstvena sredstva. Takva
politika bremenita je neizvesnou da iznenadni pad poslovne aktivnosti ne gurne preduzee u
podruje poslovnog gubitka, ili da poslovni dobitak reducira na takav nivo da se iz njega ne
mogu podmiriti finansijski izdaci koji su prouzrokovani finansiranjem iz dugova. Time se
problem finansijskog upravljanja vraa na stalno prisutnu dilemu: kako zahteve za
maksimizacijom rentabilnosti uskladiti sa potrebom odravanja zdrave likvidnosti.20
Rizik od nelikvidnosti zahteva oprez pri kombinovanju dejstva faktora poslovnog i
finansijskog leverida. Kada je donja granica rentabilnosti visoka i kada je obim poslovnih
aktivnosti dosta nestabilan, tada je i podruje poslovnog dobitka relativno usko, onda nije ba
preporuljivo sa visokim faktorom poslovnog leverida, potencirati i visok faktor finansijskog
leverida.
Sloeni ili kombinovani leverid pojavljuje se kao neizvesnost pri ostvarivanju bruto dobitka,
neto dobitka i prinosa na sopstveni kapital. Otuda, sloeni leverid predstavlja sveukupan
rizik pred kojim se nalazi preduzee. Efekat sloenog leverida moe se izraziti u vidu
odgovarajueg koeficijenta ili faktora koji se naziva faktor sloenog leverida, a on je u stvari

19
20

Isto, str.204
Krasulja D., Ivanievi M.: Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd , 2007. str.70

11

jednak proizvodu poslovnog leverida i finansijskog leverida, to se moe izraziti sledeim

obrascem:21
Faktor sloenog leverida = Faktor poslovnog leverida x Faktor finansijskog leverida
Meutim ire gledano, za izraunavanje faktora sloenog leverida neophodno je imati
podatke o visini mare pokria, poslovnog dobitka, bruto dobitka, faktora poslovnog leverida
i faktora finansijskog leverida.
Ako se uporede dva preduzea X i Ysa razliitim planskim bilansima uspeha, uoie se i
razliiti faktori sloenog leverida.
PRIMER KOMBINOVANOG LEVERIDA22
Red.broj

Elementi

1.

Mara pokria (prihodi od prodaje minus varijabilni

rashodi), ili Pp-Vr
Poslovni dobitak (mara pokria minus rashodi perioda
bez kamate), ili Mp-Rp(k)
Bruto dobitak (poslovni dobitak minus neto rashodi
finansiranja), ili Pdb-Nrf
Faktor poslovnog leverida (1/2, ili Mp/Pdb)
Faktor finansijskog leverida (2/3, ili Pdb/Bdb)
Faktor sloenog leverida (1/3, ili PlxFl) (4x5)

2.
3.
4.
5.
6.

Preduzee
x
480

Preduzee
y
600

240

150

80

100

2,0
3,0
6,0

4,0
1,5
6,0

Prezentirani ilustrativni primer pokazuje, da je kod preduzea X faktor poslovnog leverida

nizak, iz razloga to je struktura sredstava pomerena ka obrtnim sredstvima. Ovako pomeranje
strukture sredstava imalo je za posledicu nisku amortizaciju, niske rashode perioda, kao i
mogunost pomeranja strukture kapitala ka tuim izvorima i prisustva u veem stepenu
faktora finansijskog leverida.23
S druge strane, preduzee Y ima izraen visok faktor poslovnog leverida, to znai da su u
strukturi sredstava dominantna osnovna sredstva, visoka amortizacija, kao i rashodi perioda.
Ovakvo preduzee treba da smanji rashode finansiranja, putem pomeranja strukture kapitala u
korist sopstvenog kapitala. S obzirom, da je faktor finansijskog leverida na niskom nivou,
putem njega se kompenzira visok nivo poslovnog leverida u preduzeu.24
Meutim, menadment preduzea esto pravi greku, ako strategiju finansiranja zasniva na
temeljima samo privremenog poveanja prihoda od prodaje, jer u takvim uslovima dovoljno
je da se u relativno malom procentu smanje prihodi od prodaje, pa da preduzee ue u zonu
gubitka, uz nemogunost breg supstituisanja tueg u sopstveni kapital. Ovi argumenti
ukazuju da je za menadment preduzea najbolje ako tei da zadri faktor sloenog leverida
na to niem nivou.25
21

Ivani M. : Upravljanje finansijama, Fakultet za finansijski menadment i osiguranje, Beograd, 2007. str.256
Vunjak N.: Finansijski menadment, Proleter a.d. Beej, Ekonomski fakultet Subotica, 2005., str.208
23
Isto, str.208
24
Isto, str.208
22

12

3. Analiza prelomne take

U sluajevima kada preduzee zbog poveane zaduenosti proizvodi gubitak, odnosno
insolventnost, neophodno je utvrditi prelomnu taku priliva i odliva gotovine (novanih
sredstava) i taku donje granice rentabilnosti preduzea. Ukoliko je obim prodaje na nivou u
kojem nisu izjednaeni tekui odlivi sa tekuim prilivima gotovine (novanih sredstava), tada
je mogue da preduzee i pored porasta poslovnog gubitka titi svoju tekuu likvidnost. Viak
likvidnih sredstava je produkt stepena pokria fiksnih trokova, koji ne povlae za sobom
tekue odlive gotovine. Ovakva zatita likvidnosti preduzea je kratkorona i moe se
prihvatiti kao prelazno i nuno reenje. Dugorono posmatrano fiksni trokovi (npr.
amortizacija) treba da obezbede sredstva za finansiranje zamene osnovnih sredstava, kao i
njihovog odravanja radi kontinuiranog odvijanja poslovnog procesa.26
Prouavanje meuzavisnosti izmeu obima prodaje, operativnih trokova, bruto proizvoda i
oporezivanja pri razliitim nivoima se u literaturi moe nai kao analiza prelomne take.
esto se, na primer, analiza prelomne take koristi pri vrednovanju finansijske rentabilnosti
novih preduzea i novih proizvodnih linija. Uz to je vredno analitiko sredstvo za merenje
efekta promene prodajnih cena, fiksnih i varijabilnih trokova, na obim proizvodnje koji
preduzee mora da postigne pre nego to ostvari operativni profit.
Razvoj analize prelomne take moe se iskazati na dva naina grafiki ili algebarski, ili kao
kombinacija oba pristupa.

Kod grafikog metoda osnova je na linearnoj analizi. Novano izraeni trokovi i prihodi su
postavljeni na vertikalnoj, dok je proizvod (meren obimom) na horizontalnoj osi. Funkcija
ukupnih prihoda (TR), predstavlja ukupni prihod koji e preduzee ostvariti pri svakom nivou
proizvodnje pod predpostavkom da se zaraunava konstantna prodajna cena (P) po jedinici
proizvoda.
Slino tome funkcija ukupnih trokoava (TC) je izraz ukupnih trokova koje e preduzee
imati pri svakom nivou proizvodnje. Ukupni trokovi se izraunavaju kao zbir fiksnih
trokova preduzea (F) koji su nezavisni od nivoa proizvodnje i varijabilnih trokova koji
25

Ivani M. : Upravljanje finansijama, Fakultet za finansijski menadment i osiguranje , Beograd, 2007.

str.258
26
Vunjak N.: Finansijski menadment, Proleter a.d. Beej, Ekonomski fakultet Subotica, 2005., str.209

13

rastu po konstantnoj stopi rasta (V) po jedinici proizvoda. Predpostavka konstantne prodajne
cene (P) po jedinici varijabilnih trokova (V) , daje linearnu meuzavisnost izmeu ukupnih
prihoda i ukupnih trokova. Ove linearne meuzavisnosti ipak vae samo za odreeni
relevantni obim vrednosti proizvodnje, kao to je to, na primer, Q1 do Q2 na slici koju smo
prikazali.
Prelomna taka se javlja u Qb na slici gde se funkcija ukupnih prihoda i ukupnih trokova
seku. Ukoliko je obim proizvodnje preduzea ispod prelomne take, to znai da je TR < TC
prouzrokuje operativne gubitke, definisane kao negativna vrednost pokazatelja bruto dobiti.
Ako je vrednost proizvodnje iznad ove prelomne take, to znai da je TR > TC, preduzee
ostvaruje operativne profite definisane kao pozitivna bruto dobit.
Da bi se grafiki odredila prelomna taka preduzea treba nainiti sledea tri koraka:
1. Povui liniju kroz nultu taku sa nagibom P koja predstavlja funkciju TR,
2. Povui liniju koja see vertikalnu osu u F i ima nagib V predstavljajui funkciju TC,
3. Odrediti taku u kojoj se linije TR i TC seku, spustiti vertikalnu pravu na horizontalnu
osu i uoiti rezultirajuu vrednost Qb27.

27

Preuzeto iz knjige Finansijsko planiranje u agrobiznisu, Kenneth C. Schneeberger, Ph. D. Prof univerziteta u
Mizuriju, Kolumbija, SAD, Donald D. Ozborn, Ph. D. Prof univerziteta u Mizuriju, Kolumbija, SAD i Dr
Branko . Ljuti Docent univerziteta u Beogradu, Srbija, Panda Graf, Beograd, 1995. godina.

14

ZAKLJUAK
Za savremeno ofanzivno trino poslovanje, operativni i finansijski leverid su kljuni. Imaju
veliki znaaj u finansijskoj analizi, planiranju i kontroli. U menaderskim finansijama,
finansijski leverid odreujemo kao situaciju u kojoj firma koristi svoja sredstva kojima
raspolae i obaveze sa fiksnim trokovima u naporima da povea potencijalnu rentabilnost
kapitala deoniara. Analitiki koncipirano operativni (poslovni) leverid je vazan za kljuna
sredstva sa fiksnim trokovima. U uslovima dejstva finansijskog leverida koriste se obaveze,
najee privilegovanih deonica sa fiksnim trokovima.
Jednostavno odredjeno, svako preduzee koristi svakodnevno operativni tj. poslovni
finansijski leverid. U nadi da e njeni prinosi (stope povraaja) na uloeni kapital biti vii od
fiksnih trokova sredstava i obaveza (ak i onih po osnovu privilegovanih deonica), te se tako
poveava prinos vlasnika redovnih deonica.
Mora se uvek voditi rauna da je koncept finansijskog leverida i prelomne take rentabilnosti
ma sa dve otrice, jer kada se koristi, prua vie nego dobre rezultate, ali kada negativno
deluje nastaje multiplikatorski efekat. Otuda finansijski leverid poveava varijabilnost
(rizik) i rentabilnosti. Moe se zakljuiti da onda kada preduzee ostvaruje niu rentabilnost
od fiksnih trokova po osnovu sredstava i obaveza, tada leverid zaista poveava rentabilnost
investicija vlasnika redovnih deonica. Otuda leverid poveava potencijalne gubitke i dobitke
deoniara. Savremeni kocept finansijskog leverida otkrivaju finansijskoj analizi odnose
rizika i rentabilnosti razliitih tipova finansijskih odluka.

15

LITERATURA:
1. Ivani M. : UPRAVLJANJE FINANSIJAMA, Fakultet za finansijski menadment i
osiguranje, Beograd, 2007.
2. James C. Van Horne, John M. Wachowicz Jr. : OSNOVE FINANSIJSKOG
MENADMENTA, Mate, Zagreb, 2002.
3. Krasulja D., Ivanievi M.: POSLOVNE FINANSIJE, Ekonomski fakultet, Beograd,
2007.
4. Rodi J.: TEORIJA I ANALIZA BILANSA, Ekonomika, Beograd, 1990.
5. Vunjak N.: FINANSIJSKI MENADMENT, Proleter a.d. Beej, Ekonomski fakultet
Subotica, 2005.
6. www.poslovni-programi.com
7. www.finansije.net
8. www.nbs.yu

16