DOKAZIVANJE UGLJENIH

HIDRATA NASTALIH
PROCESOM FOTOSINTEZE

AUTOTROFIJA
Sposobnost zelenih biljaka da iz
spoljanje sredine uzimaju samo ugljendioksid, nitrate, sulfate, a pored njih
fosfat i vodu i da od njih izgrauju sve
ugljene hidrate, proteine, nukleinske
kiseline i lipide.

FOTOSINTEZA
Fotosinteza je jedinstven proces u ivom svetu
u kome se zahvaljujui prisustvu zelenih
pigmenata u biljkama apsorbovana svetlosna
energija transformie u korisnu hemijsku
energiju.
6 CO2 + 12 H2O = C6H12O6 + 6 O2 +6 H2O

 Ceo ivot na Zemlji zavisi od suneve

energije. Svi fotosintetski aktivni organizmi u
toku jedne godine proizvedu priblino 150
milijardi tona ugljenih hidrata. Zahvaljujui
fotosintezi za poslednje 2 milijarde godina 5
puta se poveala koliina kiseonika u vazduhu.

PREGLED FOTOSINTEZE
SVETLA FAZA
FOTOSINTEZE

TAMNA FAZA
FOTOSINTEZE

Gde se odvija?

u tilakoidima

u matriksu ili stromi

hloroplasta

ta se dogaa?

svetlosna energija se
vezuje CO2 u ugljene hidrate
pretvara u
hemijsku

Potrebni uslovi?

svetlost, H2O,
NADP i ADP

ATP, NADPH+H+

Konani produkti

NADPH+H+, ATP,
O2

fruktoza, glukoza, skrob

PODELA BILJAKA
Fotohemijska redukcija CO2 do ugljenih
hidrata: C3, C4, CAM
C3 biljke: prvo hemijski stabilno jedinjenje je
sa 3 C atoma (3-fosfoglicerinska kiselina)
Kalvinov ciklus; trioze se transformiu u
heksoze, ove dalje u skrob ili saharozu
C4 i CAM: prvo hemijski stabilno jedinjenje
je sa 4 C atoma

 GDE SE ODVIJA?

HLOROPLASTI
U zelenim delovima biljke koji sadre hloroplaste.
Jedna biljna elija moe imati 40 - 50 hloroplasta.
Hloroplasti su ovalnog oblika, prenika 4 - 10 m,
debljine 3 - 4 m.
Hloroplasti su obavijeni sa dve membrane, ija je
debljina 6 nm, a izmeu njih se nalazi periplastidijalni
prostor, irok 10 - 20 nm
Spoljanja je slina ostalim membranama u eliji
Membrane tilakoida se znatno razlikuju, jer se lipidi
koji ulaze u njihov sastav veoma retko nalaze u
nefotosintetikim biolokim membranama, glavni
regulatori transporta izmeu hloroplasta i citoplazme

HLOROPLASTI
Stroma je rastvor slian citosolu, u kome se nalaze
produkti fotosinteze (skrobna zrna) i mnogi metaboliti,
proteini koji imaju enzimatske funkcije, kao i
nukleinske kiseline.
U stromi se izgrauju i pigmenti koji uestvuju u
fotosintezi.
Stroma sadri i plastoglobule, lipidne kapi, koje su
naroito brojne kod biljaka koje rastu u mraku i u
listovima koji stare.

U svim fotohemijskim procesima svetlost moe biti

aktivna samo ako je apsorbovana. Apsorbciju svetlost
odredjenih talasnih duina obavljaju pigmenti.
Akcioni spektar se predstavlja grafiki kao intezitet
procesa (koliina O2) u funkciji talasne duine, jasno
je da se akcioni spektri moraju podudarati sa
apsorcionim.
U fotosintezi uestvuju tri grupe pigmenata:
hlorofili, karotenoidi i fikobilini

hlorofil

 Svi fotosintetiki organizmi imaju po 4 do 5

supramolekulska kompleksa na tilakoidnoj
membrani:

fotosistem I
fotosistem II
kompleks citohroma b6f ili bc1
kompleks proteina i pigmenata koji skupljaju svetlost
sintaza adenozin trifosfata (reverzna ATPaza)

Fotosistemi obuhvataju specijalne molekule

hlorofila a kao i primarne akceptore elektrona.

KALVINOV CIKLUS =
Reduktivni pentozo fosfatni ciklus

 Pri svakom obrtanju ciklusa jedan molekul CO2

ugradjuje se u organska jedinjenja, za to su potrebna
2 molekula NADPH i 3 molekula ATP.
Da bi se izgradio jedan molekul heksoze, potrebno je
da se ciklus ponovi 6 puta i da se utroi 12 NADPH i
18 ATP.
3 mol RuBP + 3 mol CO2 3mol RuBP + 1 mol
trioze
Ako se ove koliine pomnoe sa 2 izlazi da 6 mola
Ru-1,5-BP vezuje 6 mola CO2, a zatim regeneriu 6
mola Ru-1,5-BP, dok 1 mol heksoze ostaje kao ist
prinos 6 puta ponovljene karboksilacije

 Postoje dve take u 24-satnom periodu kada su

fotosinteza i unutranje disanje biljke u
ravnotei. Te take se zovu kompenzacione
take i normalno se javljaju u zoru i sumrak.
Tada fotosinteza proizvodi tane koliine
ugljenih hidrata i kiseonika za unutranje
disanje, a unutranje disanje proizvodi tane
koliine ugljen-dioksida i vode za fotosintezu.

 Trioza fosfat, kao ist prinos reduktivnog

ciklusa, koriste se za sintezu skroba i saharoze
Primarni skrob se izgrauje u hloroplastima i
moe u njima ostati kao privremena rezerva, a
zatim se razlae i u tom obliku prenosi u
citoplazmu.
Saharoza se izgrauje u citoplazmi
asimilacione elije i u tom obliku transportuje
u sve druge elije i organe biljke.

Sinteza skroba u hloroplastima

Primarni skrob koji se izgrauje u
hloroplastima nastaje od fruktoza-6-fosfata (F6-P), koji naputa reduktivni ciklus
Sintezu skroba obavljaju dva enzima:
Glukozilna transferaza
Q-enzim

Razlaganje skroba u hloroplastima

Kada se fotosinteza uspori ili sasvim prestane,
kao to se deava u mraku, skrob se razlae
obrnutim procesima pomou skrobne
fosforilaze do G-1-P.
U mraku se skrob verovatno moe razloiti i
pomou amilaze, tako da u citoplazmu izlazi
glukoza

DOKAZIVANJE SKROBA U LISTOVIMA

Skrob (amylum), tirak, je najvaniji rezervni
polisaharid biljnog porekla, kao to je glikogen
ivotinjskog. Nastaje u procesu fotosinteze i
nagomilava se u korenu, krtolama, semenu, stablu i
plodovima biljaka, a ima ga i u nekim
mikroorganizmima. Deponovan je u amiloplastu u
vidu zrnaca. Izdvojen se takoe nalazi u obliku zrnaca
veliine od 2 do 130 m. Slui kao rezervna hrana u
toku rasta biljaka ili kao polazni energetski materijal
semena i krtola pri klijanju.

SKROB
Granule skroba imaju sloen unutranji
raspored gde su molekuli homopolisaharida
sreeni i imaju sferno kristalnu strukturu

SASTAV SKROBA
U sastav skroba ulaze dve komponente:
amiloza i amilopektin. Amiloza je izgraena iz
molekula glukoze meusobno povezanih 1 4 glukozidnim vezama, dok amilopektin sadri
dva lanca: osnovni lanac gde su molekuli
glukoze takoe povezane 1 4 glukozidnim
vezama i boni lanac koji se sastoji od
molekula glukoze povezanih 1 - 6
glukozidnim vezama

 Amiloza se ne rastvara u hladnoj vodi. Daje

plavu boju sa jodom, a sa alkoholima,
ketonima, masnim kiselinama gradi
mikrokristalne taloge. Ovakvo ponaanje
objanjava se spiralnom strukturom amiloze u
iju upljinu mogu da uu neka druga
jedinjenja (inkluziona jedinjenja).

 Cilj:
Dokazivanje prisustva skroba u listu

NAIN RADA
Koriste se listovi biljaka koje su bile na svetlu i u
mraku
Isei 2cm2 lista i staviti u epruvetu sa 5 ml
destilovane vode i kuvati nekoliko minuta.
Listove potom prebaciti u epruvetu sa 5 ml 70%
etanola, pokriti epruvetu aluminijskom folijom i
kuvati na reou oko pet minuta dok listovi ne pobele.
Listove zatim isprati destilovanom vodom, osuiti
filter-papirom i uroniti u Lugolov reagens.

DOKAZIVANJE REDUKUJUIH
EERA
Redukujui eeri su svi eeri koji imaju
slobodnu aldehidnu (aldoze) ili keto
funkcionalnu grupu (ketoze) u svom sastavu.
Zahvaljujui tim grupama, ovi eeri se lako
oksiduju pri emu pokazuju redukujua
svojstva. Na ovom svojstvu se i zasniva
dokazivanje neredukujuih eera.

Reduktivni eeri

DOKAZIVANJE REDUKUJUIH
EERA
U reakciji sa blagim oksidansima, kao to je
Fehlingov reagens koji se sastoji od Felinga I
(CuSO4) i Felinga II (C4H4KNaO6 + NaOH),
.
redukujui eeri se oksiduju, a bakar se
redukuje iz dvovalentnog oblika (u
Fehlingovom reagensu) u jednovalentni oblik
(Cu2O). Vizuelno se to manifestuje
obezbojenjem plave boje Fehlingovog
reagensa i taloenjem crvenosmeeg
bakar(I)oksida

 K,Na tartarat kao dvojna so, na kraju reakcije uvek

ostane nepromenjena, samo se bakarni jon, zameni sa
vodonikovim atomima.
Princip reakcije jeste takav, da kada se doda bakarsulfat, bakar prelazi iz 2+ u 1+ i gradi Cu2O koji pada
kao crveni talog,a sam eer se oksiduje do
odgovarajue kiseline.
Jon bakra je koordinovan sa tartaratom, a hidroksilna
grupa je tu preteno da potpomogne prelaz ketoza u
aldoze koje podleu reakciji.
U rastvoru prvo reaguju otvoreni (aciklini) oblici
eera, a poto stoje u ravnotei sa ciklinim, nakon
njihove reakcije se troe i ciklini oblici.

 Cilj:
Dokazati prisustvo redukujuih eera u
listovima.

NAIN RADA
Listove i plodove datih biljnih vrsta u avanu
usitniti i macerirati uz dodatak kvarcnog peska
radi bolje homogenizacije.
Maceratu dodati 2 ml destilovane vode i celi
sadraj profiltrirati u epruvetu.
U epruvetu pipetom dodati 2 ml Fehlingovog
reagensa, staviti epruvetu u posudu sa vodom i
grejati na reou par minuta.