ENERGETSKI BILANS SUARE U IGM-SLOGA IZ NOVOG PAZARA

Edib Dedei*, Goran Vukovi**, Mia Vuki**

*Ministarstvo za infrastrukturu Republike Srbije, Nemanjina 22, Beograd, Srbija
**Mainski fakultet, Univerzitet u Niu, A. Medvedeva 14, Ni, Srbija
Rezime
Suenje opekarskih proizvoda jedna je od najvanijih faza u tehnolokom procesu proizvodnje i vrlo je
sloeno. Suenje glinenih proizvoda obavlja se tehnoloki, uglavnom, pomou nezasienog vlanog vazduha. Kod
ove vrste suenja, vlaga iz materijala transportuje se u nezasien vlaan vazduh, pa se proces u sutini svodi na
transport materije iz jedne u drugu fazu. Moe se rei da su procesi suenja uglavnom uslovljeni karakterom
strujnog, temperaturnog i koncentracionog polja u viefaznom sistemu vlaan materijal okolna sredina,
kao i osobinama materijala koji je izloen procesu suenja. Zbog ogromne raznolikosti materijala koji se
upotrebljava u keramikoj industriji, kao i uticaja koje na proces suenja imaju prerada sirovine i oblikovanje
keramikih elemenata, svaki pojedinani sluaj predstavlja problem za sebe i reavanje istog zahteva detaljna
ispitivanja.
U ovom radu predstavljna je procedura termikog prorauna suara, koja je primenjena za izradu
energetskog bilansa suare u IGM SLOGA iz Novog Pazara. Cilj rada je da se ukae na znaaj
plavilnog energetskog bilansiranja suare, obzirom da se kasnije rezultati koriste za odreivanje gabarita
ureaja koji obezbeuju zadati kapacitet po osuenom materijalu, proraun i izbor pomonih ureaja
(loita, razmenjivaa, ciklona itd), a sve u cilju optimalne eksploatacije postrojenja.
Kljune rei: energetski bilans, suara, vlaan vazduh, uteda energije

1. UVOD
Suenje opekarskih proizvoda jedna je od najvanijih faza u tehnolokom procesu proizvodnje i
vrlo je sloeno. Voda na povrini vlanih proizvoda isparava i odlazi u vazduh. Isparavanjem na
spoljnoj povrini opekarskih proizvoda omoguuje se vodi iz unutranjih delova proizvoda da
prodire prema povrini i da isparava. Ovaj se proces nastavlja do odreene granice, kad se stanje
preostale vlage u proizvodu ne menja. Prema tome imamo dva dela procesa isparavanja:
Isparavanje na povrini i kretanje vode prema povrini.
2. OPIS TUNELSKE SUARE
Na slici 1 prikazana je ema tunelske suare tipa Lingl koja je postavljena u Industriji
graevinskog materijala SLOGA iz Novog Pazara. Na istoj slici prikazana je distribucija
vazduha kojim se vri proces suenja.
Suara se sastoji iz tri sistema sa po dva koloseka, koji su na slici obeleeni sa I, II, i III, i
posebnim povratnim kolosekom (PK). Sa V1, V2 i V3 su obeleeni aksijalni ventilatori za
izbacivanje zasienog vazduha.
Crnim strelicama oznaen je smer kretanja kolica sa materijalom koji se sui, a sivim
tokovi strujanja vazduha.

Slika 1 ematski prikaz tunelske suare "Lingl"

I, II, III Ulazni koloseci; PK Povratni kolosek; V1, V2, V3 Aksijalni ventilatori za ubacivanje zasienog
vazduha; TO Topli vazduh; MK Meaka komora; V4, V5 Centrifugalni ventilatori; VR Ventilator za
recirkulaciju; VU Ventilator za izbacivanje vika toplog vazduha u atmosferu

Topao vazduh (TO) koji se uzima iz tunelske pei ubacuje se u komoru za meanje (MK),
gde se mea sa vazduhom iz okoline i preko dva centrifugalna ventilatora (V4 i V5) ubacuje u
centralni kanal toplog vazduha suare.
Na slici 1 prikazana su i dva generatora koji slue kao dodatni izvor toplote koji se
uglavnom koriste pri prvom putanju suare u rad kada nema otpadne toplote iz pei. Sa VR je
oznaen ventilator za recirkulaciju zasienog vazduha u prvoj treini suare. Na sredini suare
postavljen je ventilator VU kojim se viak toplog vazduha izbacuje u atmosferu. Njime se
regulie pregrevanje vazduha u prvom delu suare.

3. TERMIKI PRORAUN SUARA

Termiki proraun suara obuhvata sastavljanje materijalnog i toplotnog bilansa postrojenja,
odreivanje gabarita ureaja koji obezbeuju zadati kapacitet po osuenom materijalu, proraun i
izbor pomonih ureaj (loita, razmenjivaa, ciklona itd).
3.1.

Materijalni bilans suare

Obino se zadaje godinji kapacitet pogona ili suare po osuenom materijalu vlanosti d2, %;
poetana vlanost materijala d1, %, je takoe poznata.
Protok osuenog materijala je:
.
Gg
G2 =
, kgsm/s,
(1)
a b
gde je:
Gg godinji kapacitet suare po osuenom materijalu, kg,
a broj asova rada u toku 24 asa,
b broj radnih dana u godini.
Veliine a i b zavise od karaktera proizvodnje. Obino se za suare sa kontinualnim
radom uzima da je a = 22h, b= 330 radnih dana. Nekad se uzima 7000 radnih asova u toku
godine.
Ako u procesu suenja dolazi do gubitka materijala, protok se koriguje:
.

G2
G2 =
(2)
K
gde je K koeficijent, koji uzima u obzir gubitak materijala i njegova vrednost se kree u
granicama od 0,95 do 0,99.
Protok vlage koja ispari u procesu suenja je:
.
.
d d2
Gv = G2 1
, kgv/s.
(3)
100 d1
Tada je kapacitet suare, protok, po vlanom materijalu:

'

G1 = G 2 + G v , kgvm/s.
(4)
U procesu suenja masa apsolutno suvog materijala se ne menja, a odnoenja estica ili
drugih gubitaka, pa je protok apsolutno suvog materijala:
.
.
.
100 d1
100 d 2
G s = G1
= G2
, kgsm/s
(5)
100
100
Odakle je:
.
.
100 d 2
G1 = G 2
, kgvm/s.
(6)
100 d1
U suari sa vie zona, materijalni bilans sastavlja za svaku zonu, polazei od poetne i
krajnje vlanosti u njoj; u prvoj zoni d1 i d 2' ; u drugoj zoni d1'' i d 2' itd., pri emu je d1'' = d 2' , pa
je:
.
.
d d 2'
G v = G1 1
, kgv/s.
(7)
100 d 2'
Protok materijala na ulazu u drugu zonu suare je:

G 2 = G1 G v , kgvm/s.
(8)
U nekim sluajevima moe biti zadana promena vlanosti materijala u suari pri
promenljivom reimu suenja po eksponencijalnom zakonu:
ur u2 = u1 e k = u1 e k1 x

gde su k i k1 konstante koje se odreuju polazei od pada vlanosti u suari od ukupnog vremena
suenja ili duine suare x = l , u = u2 , x je tekua koordinata m, a l - duina (put) koju materijal
pree u suari, m.
Vlanost materijala po zonama se odreuje iz uslova da je vreme boravka materijala u
njima isto. Masa apsolutno suvog vazduha se u procesu suenja vazduha ne menja, ako nema
isisavanja ili usisavanja sveeg vazduha. Zato se proraun ureaja za suenje lake izvodi po 1
kg apsolutno suvog vazduha.
Materijalni bilans suare je:
.

G1 d1 .
G 2 d2 .
+ L x1 =
+ L x2
100
100

(9)

ili
.

Gv
L=
kgsv/s,
x2 x1
.

(10)

gde je L - protok agensa suenja, a x1 i x2 su poetna i krajnja vlanost gasa.

Potronja agensa suenja (gasa) po 1 kg isparene vlage je:
.

l=

L
.

Gv
3.2

1
, kgsg/kgv.
x2 x1

(11)

Toplotni proraun suare

Za konvektivne suare sa jednim prolazom (bez recirkulacije) agensa suenja i suare sa

konduktivnim i radijacionim nainom dovoenja toplote, protok agensa suenja i goriva se
najlake odreuje analitiki iz toplotnog bilansa suare. Za konvektivne suare sa recirkulacijom
izraenih gasova, za viesezonske suare sa meuzagrevanjem agensa suenja, protok gasova,
goriva itd. Najracionalnije se odreuje grafoanalitiki pomou h-x dijagrama za vlaan vazduh.
Za proces suenja, isparavanja vlage i ostvarivanja zajedno sa suenjem drugih termikih
procesa, materijalu se dovodi toplota. Nju je mogue dovesti na razliite naine u zavisnosti od
naina suenja. Ako je na osnovu eksperimentalnih podatakapoznat reim suenja, iz toplotnog
bilansa se odreuje potreban termiki fluks za suenje i protok odgovarajueg goriva, neophodna
vrednost elektroenergije, pare. Da bi se odredio termiki fluks, postavlja se toplotni bilans
komore za suenje. Za stacionarni proces, jednaina toplotnog bilansa je jednakost izmeu
koliine toplote na ulazu u komoru za suenje i na izlazu iz nje.
Ukupni termiki fluks suare je:
.

Q = Qi + Qm + Qo + Q2 + Qd Q x + Qt

(12)

gde je:
.

Q i - termiki fluks neophodan za isparavanje,

.

Q m - termiki fluks neophodan za zagrevanje,

.

Q o - termiki fluks koji se predaje okolini,

.

Q 2 - termiki fluks koji se odvodi sa izraenim agensom suenja,

.

Q d - termiki fluks neophodan za naruavanje energije veze vlage sa materijalom i druge

endotermike procese,
.

Q x - termiki fluks hemijskih reakcija (znak se uzima pri izdvajanju toplote),

Q t - termiki fluks za zagrevanje naknadno uvedenih masa (para, sabijen vazduh itd.) i
transportnih ureaja.
Za suare sa kontinualnim radom izraunava se koliina toplote neophodan u toku 1 asa,
a za suare sa periodinim radom, koliina toplote za jedan dan suenja. Pri grafoanalitikom
proraunu pomou h-x dijagrama za vazduh daje se i jednaina:
q = qi + qm + qo + q2 qx + qt .
(13)
Termiki fluks neophodan za isparavanje vlage je:
.

Q i = G v (hdp hv )

(14)

za vodu je:

Q i = G v (ro + cdpt2 cv1 )

(15)

gde je:
hdp - entalpija pregrejane pare pri temperaturi izlaznih gasova,

hv - entalpija tenosti pri poetnoj temperaturi materijala,

t2 - temperatura izlaznih gasova,
1 - poetna temperatura materijala.
Takoe je:
qi = (ro + cdpt2 cv1 ) .

(16)

Ako je poetna temperatura materijala nia od nule ( 1 <0C) u jednaini (14) treba uzeti
vrednost entalpije leda, a u jednaini (15) uslovno uzeto 1 =0C. Pri tome termiki fluks za
zagrevanje pothlaene tenosti i leda 0C i njegovo topljenje treba uzeti pri odreivanju ukupnog
termikog fluksa zagrevanja materijala.
Termiki fluks za zagrevanje materijala je:
.

Q m = G 2 c2 ( 2 1 )

(17)

gde je
2 - temperatura materijala posle suenja,
c2 specifini toplotni kapacitet osuenog materijala vlanosti d2.
Takoe je:
.

G2

c2 ( 2 1 )
(18)
.
Gv
Ako se deo vlage u materijalu nalazi u vrstom stanju ( 1 <0C), termiki fluks za
zagrevanje materijala je:
.
.
.
.
.

Q m = G 2 c2 2 + G (q + c1 ) + G v G cvp 1 (19)

ili za 1 kg vlage:
.
.

.
.
Gv G
G2
G
c
q =
c +
(q + c ) +
(20)
qm =

G2

Gv

gde je:
q - toplota topljenja vrste faze,
c - specifini toplotni kapacitet vrste faze
.

G c - protok vrste faze, smrznute vlage

.

G v G c - protok pothlaene tenosti

Gv

vp

c pv - specifini toplotni kapacitet pothlaene tenosti.

Pri dejstvu vode sa materijalom, ohlaenim do 0oC, ne nalazi se vlaga u vidu leda.
Termiki fluks koji se predaje okolini kroz zidove je:
.

Q o = k F (tsr t0 )

(21)

gde je:
k -koeficijent prolaza toplote kroz zid suare,
F - spoljna povrina suare,
t sr - srednja temperatura u suari,
t0 - temperatura okoline.
Srednja temperatura i suari (u zoni) je:
(t1 + t2 ) + (1 + 2 )
2
2
t sr =
(22)
2
gde je t0 - temperatura spoljnog vazduha; za suare otvorenog tipa t0 je temperatura okoline.
Toplotna izolacija suare se bira tako da temperatura spoljne strane ne prelazi 40oC, ili da
koeficijent razmene toplote bude od 1,1 do 2,2W/(m2K).

i
= 1,1 2,2 W/(m2K),
(23)
i
gde je i - termika provodnost izolacionog materijala, a i - debljina sloja izolacije.
Pomou jednaine (23) odreuje se debljina sloja izolacije. Ako je suara postavljena van
zgrade, debljina izolacije se odreuje tako, da pri minimalnoj vrednosti temperature okoline
zimi, unutranja strana zida suare ima temperaturu iznad take rose. U cilju odreivanja gabarita
suare, uzima se da su specifini gubici u okolinu:
q0 = 125 420 kJ/kgv,
(24)
u zavisnosti od poetne vlanosti materijala; manja vrednost se uzima za vlanije materijale.
Termiki fluks koji se odvodi sa izlaznim gasovima je:
.

Q 2 = L (h2 h0 )

(25)

gde je:
h2 - entalpija agensa suenja pri temperaturi t2 i poetnoj valnosti agensa suenja x0 ,
h0 - entalpija spoljnjeg vazduha,
.

L - protok agensa suenja (uzeto u obzir usisavanje spoljnjeg vazduha baenog u atmosferu (deo
usisanog vazduha je 10-15% od ukupnog gasova).
Termiki fluks koji se troi na dehidrataciju i druge endotermike je:
.

(26)

Q d = qd G 2

gde je qd - specifina toplota dehidratacije, svedena na 1 kg suvog proizvoda.

Pri razliitim nainima suenja, toplota se moe troiti na zagrevanje dodatnih materija i
transportnih ureaja.
Pri suenju, rasprivanje, despergovanje rastvora, se izvodi komprimo vazduhom ili
parom, u tunelskim suarama transportni ureaji (vagoneti, izlazei iz suare se hlade itd.
Dopunski termiki fluks je:
.

Q t = G n cn (t 2 tn ) +

GT

gde je:
.

G n - protok naknadno dovedenih materija paea, vazduh itd,

cT (tt t0 )

(27)

cn - specifini toplotni kapacitet uvedene materije,

tn - temperatura uvedenih materija (ako se dodaje para ili vazduh pri nom pritisku, temperatura
se odreuje raunski, uzimanjem u obzir jabatskog irenja materije),
- vreme suenja,
ct - specifini toplotni kapacitet materijala transportnih ureaja,
tt - temperatura transportnih ureaja pri istomernom kretanju materije agensa suenja, tt je
jednako temperaturi izlaznih gasova t2, pri suprotnosmernom, poetnoj temperaturi gasa, t1.
Takoe je:
.

qt =

Qt

(28)

Gv
esto u procesu suenja istovremeno sa isparavanjem dolazi i do hemijskih reakcija pri
.

kojima se oslobaa ili troi toplota. Termiki fluks Q x je neophodno uzeti u ukupnom bilansu
suare i pri odreivanju potrebnog protoka agensa suenja.
4. TOPLOTNI BILANS TUNELSKE SUARE TIPA LINGL

Tunelska suara Lingl koristi za suenje graevinskog materijala u pogonu BUDUNOST Industrije
graevinskog materijala SLOGA iz Novog Pazara. Suara se sastoji se od 3 tunela.
Osnovni tehniki podaci:

Dimenzije giter bloka:
190x250x190 mm

Teina sirovog bloka
9,4 kg

Teina suvog bloka
8,4 kg

Broj bloka u suari:
76032

Broj komada po jednom tunelu
25344

Broj komada na jednom vagonu:
576

Broj ulaznih tunela u suari:
3

Broj povratnih tunela u suari:
1

Broj vagona na koloseku:
22

Vreme suenja:
48 h

Sakupljanje pri suenju:
3%

Aktivna duina suare:
59,4 m

Koliina vode koja pri suenju ispari po 1 bloku:
1 kg

Broj vagona na jedan dan
66 vagona/dan
38016
= 66 vagona/dan
576
4.1
Energetski bilans jednog tunela
Koliina vode
25344 kgH2O/1 tunel
Koliina vlanog materijala:
238233.6kg po tunelu
Koliina suvog materijala
212889.6kg po tunelu
Za izraunavanje toplotnog bilansa koriste se sledei parametri:

srednja temperatura tunelske suare
70C

relativna vlanost vazduha u tunelu (usvojena vrednost) 40%

ulazna temperatura materijala za period nov dec
15C

relativna vlanost vazduha na izlazu
70%
Sadraj vlage u i-x dijagramu
x=0,086 kg vlage/kg vazduha
Toplota isparavanja H2O, r=2257 kJ/kg, za t=15 C i =70%
x= 0,008 kg vlage/kg vazduha

Cp=1 kJ/kgK
Cp=0,879 kJ/kgK
Cp=0,477 kJ/kgK
Cp=4,2 kJ/kgK

vazduh
suva glina
elik
voda

1. Koliina vode za zagrevanje tunela od 15C do 70 C (po 1 tunelu)

a) Toplota zagrevanja suvih blokova
30876.5MJ
b) Toplota za zagrevanje transportnih i pomonih ureaja
1695.5MJ
c) Toplota za zagrevanje vagona
2907MJ
d) Toplota za zagrevanje vode u blokovima
17563.4MJ
Ukupna toplota za zagrevanje
53042.27MJ
2. Isparavanje
a) Ukupna toplota potrebna za zagrevanje materijala
vode, transportnih uredjaja i isparavanja:
b) Koliina toplote potrebna za zagrevanje vazduha
da ne doe do kondenzacije pare u materijalu:
Ukupna toplota potrebna da se isui blok u jednoj komori

171604.2MJ
224646.5MJ
53610.63MJ
278256.66MJ + Qgub

3. Toplotni gubici u tunelu vezani su za gubitke toplote preko zidova, tavana, vrata i poda.
a) gubici toplote preko zidova:
3367MJ
b) gubici toplote preko tavana
9755MJ
c) gubici toplote preko vrata
164.7MJ
d) gubici toplote preko poda u tunelu
16105.13MJ
Ukupni gubici omotaa:
29392MJ
Ukupna koliina toplote za tunelsku suaru:

307649MJ

6409MJ/h

5. ZAKLJUAK

Analiza rezultata toplotnih bilansa ukazuje da je udeo toplotnih gubitaka kroz omota tunelske suare
u odnosu na ukupno potrebnu toplotu oko 10%, to predstavlja znaajnu koliinu energije.
Izolovanjem pojedinih delova suare i smanjenjem gubitaka moe se smanjiti potronja energije po
jedinici proizvoda, i time poveati energetska efikasnost suare.
Obzirom da se rezultati energetskog bilansiranja suare koriste za odreivanje gabarita
ureaja koji obezbeuju zadati kapacitet po osuenom materijalu, proraun i izbor pomonih
ureaja (loita, razmenjivaa, ciklona itd), to je pravilno odreivanje energetskog bilansa od
vitalnog znaaja za kasniju optimalnu eksploataciju postrojenja.
LITERATURA
[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]

Likov A. V, Teorija suki, Moskva, 1950.

Likov A. V, Teplomassoobmen, Energija, Moskva, 1978.
Stefanovi M, Voronjec D, Kozi , Nove tendencije u razvoju termodinamike suenja, Termotehnika broj
1-2 godina XX, 3 19, Beograd, 1994.
Valent V, Suenje u procesnoj industriji, Hemijska industrija, vol. 48, broj 10 12, 1994 i vol. 49, broj 1 5,
Beograd, 1995.
orevi B, Valent V, erbanovi S, Termodinamika i termotehnika, Beograd, 1987.
Milojevi D, Analiza kinetike prenosa toplote i materije pri konvektivnom suenju gustog sloja zrnastih
kapilarno-poroznih koloidnih materijala, Magistarski rad, Beograd - Vina, Beograd, 1979.
Rakovi A, Analiza kinetike suenja prirodnih materijala, Magistarski rad, Beograd - Vina, Beograd, 1987.
Dedei E: Istraivanje procesa suenja glinenih proizvoda u komornim i tunelskim suarama sa aspekta
energetske efikasnosti postrojenja, Magistarski rad, Mainski fakultet u Niu, Ni, 2006.