Zbirka Oktobar 2011

Matematika za ekonomiste
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
SADRAJ
SADRAJ................................................................................................................................1
UVOD....................................................................................................................... 2
1. DEO RELACIJE I FUNKCIJE.....................................................................................................3
2. DEO ALGEBRA....................................................................................................................6
3. DEO NIZOVI I REDOVI.......................................................................................................16
4. DEO NEPREKIDNOST I DIFERENCIJABILNOST FUNKCIJE.......................................................19
5. DEO LIMESI I IZVODI..........................................................................................................21
6. DEO OSNOVNE TEOREME DIFERENCIJALNOG RAUNA.........................................................27
7. DEO GRAFIK FUNKCIJE......................................................................................................29
8. DEO FUNKCIJE SA DVE PROMENLJIVE.................................................................................33
9. DEO INTEGRALI................................................................................................................38
10. DEO DIFERENCIJALNE JEDNAINE....................................................................................49
11. DEO VEROVATNOA.........................................................................................................53
12. DEO FINANSIJSKA MATEMATIKA.......................................................................................55
REENJA...............................................................................................................................57
DODATAK A PODSETNIK.......................................................................................................112
DODATAK B TABLICA IZVODA...............................................................................................126
DODATAK C TABLICA INTEGRALA..........................................................................................127
UVOD
Zbirka sadri 575 ispitna zadatka koji su bili na ispitu prethodnih godina i to sa proverenim reenjima.
Reenja nekih zadataka su detaljna, dok su kod drugih dati samo rezultati.
Zadaci su podeljeni po oblastima i u okviru svake oblasti grupisani po tipu i po teini od lakih ka teim.
Na kraju zbirke nalazi se podsetnik (dodatak A) koji Vam preporuujem da prvo proitate.
Ova zbirka je nastala kao pomono sredstvo studentima koji pohaaju kurs kod autora zbirke, mada moe
da poslui i ostalima za lake spremanje ispita.
Prednost ove zbirke je to prvi put na jednom mestu imate teoriju i zadatke i to su ispitni zadaci razvrstani
po oblastima, tako da paralelno predavanjima moete postepeno da testirate svoje znanje radei ispitne
zadatke iz oblasti koje ste preli.
Nadam se da e vam ova zbirka biti od velike pomoi.
elim Vam puno uspeha na ispitu.
Autor: dipl. ing. aslav Pejdi
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
1. DEO
RELACIJE I FUNKCIJE
U prvom delu dati su zadaci iz relacija i funkcija.
Zadaci su grupisani tako da najpre dolaze zadaci vezani za ispitivanje osobina relacija, zatim sa
operacijama sa relacijama i na kraju zadaci sa funkcijama.
Teorijska pitanja na usmenom:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
Binarne relacije
Relacija ekvivalencije
Relacija ekvivalencije i relacija poretka
Funkcije (definicija i osnovne osobine)
Osnovne osobine realnih funkcija
Relacije i funkcije
(1-6)
(1-7)
(1-8)
(15-26)
(15-26)
(1-6,15-17)
Definicija 1: (Dekartov proizvod)

Neka su data dva neprazna skupa A i B. Dekartov proizvod skupova A i B se definie kao:
A B = {(x,y) | x A y B}.
Definicija 2: (definicija relacije)
Neka su data dva neprazna skupa A i B. Svaki podskup skupa A B naziva se binarnom relacijom u skupu
A B. Skup ureenih parova koji pripadaju relaciji je graf relacije.
Definicija 3: (refleksivnost)
Relacija A2 je refleksivna ako vai: ( x A) x x
Definicija 4: (simetrinost)
Relacija A2 je simetrina ako vai: ( x,y A) (x y y x)
Definicija 5: (antisimetrinost)
Relacija A2 je antisimetrina ako vai:
(x,yA)(x y y x x = y)
Definicija 6: (tranzitivnost)
Relacija A2 je tranzitivna ako vai:
( x,y,z A) (x y y z x z)
Definicija 7: (relacija ekvivalencije)
Relacija A2 naziva se relacijom ekvivalencije ako je istovremeno refleksivna, simetrina i tranzitivna.
Klasa ekvivalencije za realan broj a je:
{ x| x a x A }
Definicija 8: (relacija poretka)

Relacija A2 naziva se relacijom poretka ako je istovremeno refleksivna, antisimetrina i tranzitivna.
Definicija 9: (komplement relacije)
Svakoj binarnoj relaciji
( x,y) (x y x non
AB
y).
A B
moe se pridruiti njen komplement
, tako da vai:
Definicija 10: (inverzna relacija)

Svakoj binarnoj relaciji A B moe se pridruiti njoj inverzna relacija
( x,y) (x -1 y y x)
-1
B A, tako da vai:
Definicija 11: (podskup relacija)

Relacija je podskup relacije ( ) ako vai: ( x,y) (x y x y).
Definicija 12: (unija relacija)
Unija relacija i ( ) se definie kao: x y x y x y.
Definicija 13: (presek relacija)
Presek relacija i ( ) se definie kao: x y x y x y.
Definicija 14: (proizvod relacija)
Proizvod relacija i (
) se definie kao: x
y ( z) x z z y.
Definicija 15: (definicija funkcije)

Binarna relacija f definisana u skupu A B naziva se preslikavanje (funkcija) skupa A u skup B i pie se
f : A B, ako su ispunjena dva uslova:
1. skup svih prvih komponenata skupa f jednak je skupu A,
2. vai implikacija ( x A) (x,y1) f (x,y2) f y1 = y2, tj. jednakost prvih komponenata implicira
jednakost drugih komponenata.
Definicija 16: (domen definisanosti funkcije)
Domen definisanosti funkcije (D) su sve vrednosti nezavisne promenljive (x) za koje funkcija postoji.
Definicija 17: (skup vrednosti funkcije)
Skup vrednosti funkcije (V) je skup svih vrednosti koje funkcija moe da ima na domenu D.
Definicija 18: (sirjektivnost)
Ako je preslikavanje f : A B takvo da je skup svih vrednosti funkcije V jednak skupu B, tada se kae da je f
sirjektivno preslikavanje, ili se jo kae da f preslikava skup A na skup B.
Definicija 19: (injektivnost)
Preslikavanje f : A B je injektivno ako i samo ako se razliiti elementi skupa A preslikavaju u razliite
elemente skupa B, tj. vai implikacija: ( x1,x2 A) x1 x2 f(x1) f(x2), odnosno
(x1,x2 A) f(x1) = f(x2) x1 = x2.
Definicija 20: (bijektivnost)
Preslikavanje f : A B je bijektivno ako i samo ako je sirjektivno i injektivno, tj. vai implikacija:
( x1,x2 A) f(x1) = f(x2) x1 = x2.
Definicija 21: (inverzna funkcija)
Ako je preslikavanje f : A B bijektivno, tada se inverzno preslikavanje f -1 preslikavanja f definie na
sledei nain: f -1 : B A, f -1(f(x)) = x, tj. slika svakog elementa f(x) iz skupa B je elemenat x iz skupa A.
Definicija 22: (proizvod funkcija)
Pod proizvodom preslikavanja f : AB i g : BC podrazumeva se preslikavanje h : AC odreeno sa:
( x A) h(x) = g(f(x)). Ovo preslikavanje oznaavamo sa h = g f.
Definicija 23: (ogranienost funkcije)
Funkcija y = f(x) je ograniena u oblasti definisanosti D ako postoji pozitivan broj K takav da je:
( x D) |f(x)| < K.
Definicija 24: (monotonost funkcije)
Funkcija y = f(x) je monotono rastua u oblasti definisanosti D, ako vai implikacija:
(x1,x2 D) (x2 > x1 f(x2) > f(x1)), a monotono opadajua u oblasti definisanosti D, ako vai
implikacija: (x1,x2 D) (x2 > x1 f(x2) < f(x1)).
Definicija 25: (parnost funkcije)
Funkcija y = f(x), definisana na segmentu [-a,a], je parna ako je:
(x [-a,a]) f(-x) = f(x), a neparna je ako je: (x [-a,a]) f(-x) = -f(x).
Definicija 26: (periodinost funkcije)
4
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
Funkcija y = f(x), definisana u oblasti D, je periodina ako postoji realan broj a 0, takav da je:
( x D) f(x + a) = f(x).
1.
Koje od osobina (R,S,AS,T) ima relacija
skupu
{ 1,2,3 } .
= { ( 1,1 ) , ( 1,2 ) , ( 2,2 ) , ( 3,1 ) , ( 3,2 ) ,(3,3) }
na
2. Ispitati da li je relacija definisana kao x y xn - yn 0 relacija poretka na skupu R realnih

brojeva:
a) za n = 3
b) za n = 4
3. Ispitati da li je relacija definisana kao x y akko(def) (k) y = kx jedna relacija poretka:
a) na skupu prirodnih brojeva
b) na skupu celih brojeva.
4. Ispitati da li je relacija definisana kao x y xy y2 relacija poretka na skupu:
a) N prirodnih brojeva
b) Z celih brojeva
5. Pokazati da je binarna relacija zadata kao:
(1, )
, ali ne i skupa
, jedno ureenje skupa
6. Ispitati da li je relacija definisana uslovom:
( , 0 ) (0,)
x y x ( y 2 +1 ) y ( x 2 +1)
x y akko ( ) x 2+
1
1
= y 2+ 2
2
x
y
na skupu
relacija ekvivalencije. Ukoliko jeste, odrediti klasu ekvivalencije broja 3.
7. Ispitati da li je relacija definisana kao: x y akko ( ) ( x 2 y 2 ) ( xy1 )=0 , jedna relacija

ekvivalencije na skupu realnih brojeva. Ukoliko jeste, odrediti klase ekvivalencije [0], [1] i [2].
8. Ispitati da li je relacija definisana kao: x y akko ( ) ( x 2 y 2 ) ( x 2 y 21 ) =0 , jedna relacija
ekvivalencije na skupu realnih brojeva. Ukoliko jeste, odrediti klase ekvivalencije [0], [1] i [2].
9. Da li je sledea relacija, relacija ekvivalencije: x y x2y+x = xy2+y.
Ako jeste, odrediti klasu ekvivalencije broja 7 i
10. Ispitati da li je relacija
a( R ), kao
1
7
definisana na skupu beskonano malih veliina u okolini neke take
f ( x ) g ( x ) lim x a
f (x)
=1
g(x)
, jedna relacija ekvivalencije.
11. Odrediti sve mogue relacije ekvivalencije nad etvorolanim skupom S= {1,2,3,4 } .
Koliko ih ukupno ima?
12. Da li iz tranzitivnosti relacija i sledi tranzitivnost relacije ? (Pokazati)
13. Ispitati da li je -1 A2, relacija ekvivalencije na skupu A, ako je relacija A2 refleksivna i
tranzitivna na skupu A.
14. Ispitati da li su funkcije f ( x ) =x 2 i g ( x ) =x3 bijekcije.
f ( x )=x 2 + x+1 i g ( x ) =x3 +1 bijekcije.

16. Ispitati da li je funkcija f ( x ) =2 x+ 1+| x1| bijekcija.
17. Ispitati monotonost i konveksnost funkcije f ( x ) =x 2 +1 , koristei definiciju.
15. Ispitati da li su funkcije
2. DEO
ALGEBRA
U drugom delu dati su zadaci iz algebre.
Zadaci su grupisani tako da najpre dolaze zadaci iz matrica: komutativne matrice, inverzna matrica,
matrine jednaine i rang matrice, dok su na kraju dati sistemi koji se reavaju primenom Gausovog
metoda, Kramerovih pravila, Kroneker-Kapelijevom teoremom ili matrinim metodom.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
Inverzna matrica
(def. 5,6,7)
Rang matrice
(def. 7,8,9,10 i teoreme 3 i 4)
Linearna zavisnost vrsta(kolona) matrice i rang matrice
(def. 7,8,9,10 i teoreme 3 i 4)
Kroneker-Kapelijeva teorema
(Teoreme 5 i 6 i definicija 11)
Teorema o bazisnom minoru
(def. 10 i teorema 3)
Matrini metod
(pogledati u knjizi)
Matrice (definicija i osnovne osobine)
(def. 1)
Definicija 1: (matrice)
Matrica tipa m n je ema oblika
a11 a1 n
A=
a m 1 a mn
( aij R ; i=1,2, m; j=1,2, , n ) .
Matrica A oznaava se krae i na ovaj nain A = ||aij|| mn

Ako je m = n matrica se naziva kvadratna, u suprotnom matrica se naziva pravougaonom.
Elementi ak1, ak2,, akn, ine k-tu vrstu matrice A.
Elementi a1l, a2l,, aml ine l-tu kolonu matrice A.
Niz elemenata a11,a22,,ann kvadratne matrice n n nazivamo glavnom dijagonalom te matrice.
Dve matrice su jednake akko su istog tipa i ako su im odgovarajui elementi meusobno jednaki, tj.
A = B aij = bij (i = 1,2,,m;j = 1,2,,n)
1) Zbir matrica A i B istog tipa je matrica C za koju je:
cij = aij + bij (i = 1,2,,m;j = 1,2,,n)
2) Proizvod skalara i matrice A je matrica C za koju je:
cij = aij (i = 1,2,,m;j = 1,2,,n)
3) Proizvod AB matrice A = ||aij||mn i matrice B = ||bij||np je matrica
n
cij aikbkj
(i 1,2,..., m; j 1,2,..., p)
k 1
C = ||cij||mp za koju je:
Proizvod matrica definisan je samo ako je broj kolona matrice A jednak broju vrsta matrice B.
Komutativni zakon za mnoenje matrica u optem sluaju ne vai, tj. AB BA.
Mnoenje matrica je asocijativna operacija, tj. (AB) C = A (BC).
Mnoenje matrica je distributivna operacija u odnosu na sabiranje matrica, tj. (A + B) C = AC + BC.
4) Transponovana matrica matrice
'
ij
A=aijm x n
je matrica
A ' =aij ' n xm
za koju je:
a =a ji (i=1,2, , n; j=1,2, , m)
Matrica A se dobije kada se vrste matrice A uzmu za kolone matrice A.
Neke specijalne matrice:
1) Matrica O, iji su svi elementi jednaki nuli, zove se nula matrica.
2) Kvadratna matrica I, iji su svi elementi van glavne dijagonale jednaki nuli, a elementi glavne dijagonale
jednaki 1, zove se jedinina matrica.
3) Matrica A kod koje je A = A, zove se simetrina.
4) Matrica A kod koje je A = -A , zove se antisimetrina.
5) Matrica A kod koje je AA = I, zove se ortogonalna.
6) Matrice A i B su komutativne ukoliko vai AB = BA.
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
Definicija 2: (determinante)
Neka je A kvadratna matrica
tada broj
det A= (1)P (k
a11 a1 n

a n1 ann
,k 2 , k n)
a1 k a2 k ... a n k
1
k1 , k2 , , kn
n !
gde smo sa n! oznaili skup svih permutacija niza (1,2,,n), a sa p(k 1,k2,,kn) parnost permutacije (k1,k2,
,kn) niza (1,2,,n), nazivamo determinantom matrice A.
Determinantu matrice A oznaavaemo sa detA ili
a11 a 12 a1 n
a21 a 22 a2 n
a n1

an 2 a nn
Neposrednom primenom definicije dobijamo formule za izraunavanje determinanata prvog, drugog i

treeg reda:
det ( a11 ) =a11

det
a 11 a12
=a11 a22a12 a21
a21 a22
a 11 a12 a13
det a21 a22 a23 =a 11 a22 a 33+a 12 a23 a31+ a13 a21 a 32a11 a23 a32a 12 a21 a33a 13 a22 a31
a31 a32 a33
Determinante treeg (i samo treeg reda) se praktino najee raunaju po Sarusovom pravilu, koje se
moe lako zapamtiti u sledeem obliku:
+
+
+
|
determinanti dopiemo prvu i drugu kolonu
a11 a12 a 13
a 21 a22 a 23
a 31 a32 a 33
i pravimo proizvode po dijagonalama, ne
a12
a22
a11
a21
a a32
31
menjajui znak proizvodu sa glavne dijagonale i njemu paralelnim trojkama, a menjajui znak proizvodu sa
sporedne dijagonale i njemu paralelnim trojkama. Na kraju napravimo zbir svih ovih proizvoda to e biti
traena vrednost determinante.
Neke osobine determinanata:
1) Ako su elementi jedne vrste (kolone) proporcionalni elementima druge vrste (kolone), determinanta je
jednaka nuli.
2) Zajedniki inilac jedne vrste (kolone) moe da se izdvoji ispred determinante.
3) Vrednost determinante se nee promeniti ako se elementima jedne vrste (kolone) dodaju odgovarajui
elementi druge vrste (kolone), pomnoeni istim brojem.
4) det (AB) = det (A) det (B)
Definicija 3: (algebarski komplement)
Ako izostavimo i-tu vrstu i j-tu kolonu (i,j = 1,,n) jedne kvadratne matrice tipa n n, dobijamo jednu novu
matricu tipa (n-1) (n-1). Determinantu na ovaj nain dobijene matrice oznaavamo sa M ij i nazivamo
minorom elementa aij. Algebarski komplement elementa aij, u oznaci Aij, bie Aij = (-1)i+j Mij.
Teorema 1: (teorema o razvijanju determinante)
Za svaki i (i=1,2,,n)
a11 a 12 a1 n
a21 a 22 a2 n
a n1

an 2 a nn
=ai 1 Ai 1 +ai 2 A i 2+ +a A =a1 i A1 i +a 2i A 2 i ++a A
Definicija 4: (regularna matrica)

Za kvadratnu matricu A kaemo da je regularna akko je det A 0, a kada je det A = 0, onda matricu
nazivamo singularnom.
Definicija 5: (inverzna matrica)
Kvadratnu matricu X tipa n n nazivamo inverznom matricom matrice A tipa n n akko je AX = XA = I.
Inverznu matricu matrice A oznaavamo sa A-1.
Definicija 6: (adjungovana matrica)
Matrica adj A koja se dobija kada se elementi matrice zamene njihovim algebarskim komplementima, pa se
zatim takva matrica transponuje, zove se adjungovana matrica matrice A.
8
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
Teorema 2: (teorema o inverznoj matrici)
Kvadratna matrica A ima inverznu matricu akko je matrica A regularna. Ako je A regularna matrica, onda je
1
A =
1
adjA
detA
Definicija 7: (rang matrice)

Neka je data matrica A tipa m n. Ako postoji regularna podmatrica tipa k k matrice A i svaka podmatrica
tipa i i, za i > k, ako takvih ima, je singularna, onda kaemo da je rang matrice A jednak broju k, to
oznaavamo sa rang A = k (ili r(A) = k).
Definicija 8: (elementarne transformacije matrica)
Elementarne transformacije matrica su:
a) Razmena dve vrste (kolone)
b) Mnoenje elemenata jedne vrste (kolone) nekim brojem koji je razliit od nule
c) Dodavanje elementima jedne vrste (kolone) odgovarajuih elemenata druge vrste (kolone) pomnoenih
proizvoljnim brojem.
Definicija 9: (ekvivalentne matrice)
Matrica A je ekvivalentna matrici B, u oznaci A
B, ako se od matrice A moe prei na
matricu B primenom konano mnogo elementarnih transformacija.
Definicija 10: (bazisni minor)
Ako je r rang neke matrice A, onda determinantu svake njene regularne podmatrice tipa r r nazivamo
bazisnim minorom matrice A.
Teorema 3: (teorema o bazisnom minoru)
Ako je r rang neke matrice, onda postoji r linearno nezavisnih vrsta, odnosno kolona te matrice, takvih da
se svaka druga vrsta, odnosno kolona te matrice moe izraziti kao njihova linearna kombinacija.
Teorema 4:
Ako je A ~ B, onda je rang A = rang B.
Teorema 5: (Kroneker-Kapelijeva teorema)
Neka je dat sistem S od ukupno m linearnih jednaina sa n nepoznatih.
a11 x1 a12 x 2 a1n x n b1

a 21 x1 a 22 x 2 a 2 n x n b2
a m1 x1 a m 2 x 2 a mn x n bm
a11
a21
a12
a22
a
m1 am 2
Matrica sistema S je matrica
a11
a21
a1n
a2 n
.
amn
a12
a22
a1n
a2 n
b1
b2
Ap
m1 am 2 amn bm
Proirena matrica sistema je matrica

1) Sistem S je saglasan i ima jedinstveno reenje akko r(A) = r(A p) = n.
2) Sistem S je saglasan i ima beskonano mnogo reenja akko r(A) = r(A p) < n.
3) Sistem S je protivrean (nema reenja) akko r(A) r(Ap)
Ukoliko je sluaj 1) a matrica A je kvadratna reenje traimo primenom Kramerovih formula na sledei
9
nain: ako je = det A i ako sa i = det Ai oznaimo determinantu matrice Ai, koja se od matrice A razlikuje
po tome to su elementi i-te kolone zamenjeni elementima b1,b2,,bn, reenja nalazimo iz kramerovih
formula:
x1
, x2 2 ,, xn n
Definicija 11: (homogen sistem)

Sistem S je homogen ukoliko je b1 = b2 = = bm = 0
Teorema 6:
Ukoliko je sistem S homogen, tada vai:
1) Sistem S je saglasan i ima jedinstveno reenje (x,y,z) = (0,0,0) ako je rang A = n.
2) Sistem S je saglasan i ima beskonano mnogo reenja ako je rang A < n.
( )
( )
18. Nai sve matrice koje su komutativne sa matricom
A= 1 0
3 1
19. Nai sve matrice koje su komutativne sa matricom
A= 1 2
0 2
20. Izraunati vrednost determinante:
23. Odrediti
A ,
ako je
1 2
0 1
1 1
2 4
1
0
4
3
( )
( )
( )
21. Odrediti inverznu matricu matrice
22. Nai inverznu matricu matrice:
2
3
0
5
1 2 1
A= 0 1 2
0 2 3
1 2 3
A= 0 1 2
0 0 1
3 4 5
A= 2 3 1
3 5 1
( AB )1=B1 A1
24. Pokazati da za bilo koje regularne matrice A i B vai:
(
(
25. Reiti matrinu jednainu: AX = X + A, gde je
2
1 0
A= 0
2 1
1 1 2
26. Reiti matrinu jednainu: XA = X + A , gde je
2 1
0
A= 0 2 1
1 1 2
27. Reiti matrinu jednainu:
10
XA= AB
, ako je
1 3 0
A= 0 2 1
1 0 1
28 40 7
B= 9 11 3
27 22 15
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
28. Reiti matrinu jednainu AX=B ako je:
2 1 1
A= 3 0 1
0 2 1
4 3 5
A= 1 1 2
1 0 1
29. Reiti diferencijalnu jednainu XA=B, ako je:
30. Odrediti rang matrice A u zavisnosti od parametra
( )
( )
( )
( )
( )
, ako je:
1 1 2
A= 2 2 3
1 1 a
31. Odrediti rang matrice:
1
2
3
2
1 1
1 2
2 3
2 2
1 a
1 1
2 1 a 3
1 8 0 0
2 16 0 0
u zavisnosti od parametra
2
3
7
5
0
2
2
2
3
a
7
4
1
2
3
5
2
1
3
4
3
3
6
9
36. Nai rang matrice:
1
1
2
a
37. Odrediti rang matrice
parametar.
4
1
5
a
3 2 0
1 4 2
2
2 a
1
6 4
, gde je
1 a 7 1
2 1 3 3
5 1 a 7
1
3
A=
4
7
B= 1 1 0
11 13 18
1
1
2
2
34. Nai rang matrice:
1
1
2
a
1
2
3
2
1
2
4
3
1
2
3
2
1 0 1
B= 3 1 2
1 0
1
u zavisnosti od parametra a.
11
38. Odrediti broj linearno nezavisnih vrsta matrice
39. Odrediti bar 2 bazisna minora sistema jednaina:

x + 2y z = 8
-2x 4y + 2z = -16
-x + 2y z = -8 .
40. Koristei matrini metod reiti sistem jednaina:
x + 2y z = 8
-2x 4y + 2z = -16
-x + 2y z = -8 .
41. Gausovim metodom reiti sistem jednaina:
x + 2y z = 8
-2x - 4y + 3z = 6
x + 2y - 2z = 0 .
42. Reiti sistem jednaina:
x + 2y + 3z + 4u = 5
2x + 2y - z + 2u = 6
3x + 2y - 5z
= 7.
43. Reiti sistem linearnih jednaina:
x+y
=3
3x - y + 2z = 1
5x + y + 4z = 1.
44. Diskutovati reenja sistema linearnih jednaina:
x+y-z=0
x - 2y -2z = 0
2x - y + az = 0
45. Reiti i diskutovati sistem jednaina:
x + 3y - 4z = 0
4x - 3y + 4z = 0
x + 6y + az = 0
gde je a parametar.
46. Diskutovati reenja homogenog sistema linearnih jednaina:
x - 2y + z = 0
2x + y - 2z = 0
3x - y + kz = 0
u zavisnosti od parametra k.
x+y-z=0
2x - 2y - 2z = 0
3x - y + az = 0
x-y+z=0
2x + y + 2z = 0
4x - y + az = 0
gde je a parametar.
x + 2y + 3z = 0
-2x - 3y - 2z = 0
kx - y + z = 0
12
3 2 1 2
A= 1 2 2 1
4 8 6 6
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
x+y-z=0
3x + y + z = 0
5x + 3y +az = 0
gde je a parametar.
x-y+z=0
3x - y + z = 0
5x - 3y + az = 0
gde je a parametar.
x + 2y + z = 0
5x + 9y + 4z = 0
3x + 5y + 2az = 0
x + 2y - 3z = 0
3x + 5y + 2z = 0
5x + 9y + az = 0
gde je a parametar.
x+y+z=0
4x - 3y + 2z = 0
6x - y + az = 0
gde je a parametar.
x + 2y + 3z = 0
4x + 5y + 6z = 0
7x + 8y + az = 0
gde je a parametar.
56. Reiti sitem jednaina:
2x - y + z = 0
3x + 2y + z = 0
8x + 3y + az = 0
gde je a parametar.
x-y+z=0
x - ay + z = 0
x + y - az = 0
gde je a parametar.
2x + y + z = 0
x + 2y + kz = 0
kx + 3y + 4z = 0
x + ay + 2z = 0
x + (2a - 1)y + 3z = 0
x + ay + (a + 3)z = 0
13

-x + ay +z = 0
ax -y - z = 0
3x - 3y -az = 0
kx + 5y + 13z = 0
-x + 7y + 5z = 0
2x + 6y + (k+6)z = 0
u zavisnosti od realnog parametra k.
x y - 2z = 0
3x + 2y - z = 0
4x + y - 3z = 0
2x + 3y + az = 0
63. Koristei Kroneker-Kapelijevu teoremu diskutovati reenja sistema linearnih jednaina:
x + y + (4-a)z = 0
(a-1)x + y +
2z = 0
x+y+
z=0
u zavisnosti od vrednosti realnog parametra a.
64. Diskutovati reenja sistema linearnih jedaina:
ax + (a-3)y + z = 0
-x + ay z = 0
ax 4y + az = 0
u zavisnosti od realnog parametra a.
x - 3y - z = 0
2x - y + z = 0
3x + 2y + az = 1
gde je a parametar.
x-y+z=0
2x + y + z = 0
4x - y + az = 1
gde je a parametar.
x-y+z=0
2x + 3y +2z = 0
4x + y + az = 1
gde je a parametar.
2x - 4y + z = 0
4x + y + 2z = 0
6x + 5y + az = 2
gde je a parametar.
kx + 5y + 13z = 0
-x + 7y + 5z = 0
2x + 6y + ( k +6 ) z = 2
u zavisnosti od realnog parametra k.
x+y-z=0
3x + 2y + 3z = 0
4x + 3y + az = 4
14
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
gde je a parametar.
71. Diskutovati i reiti sistem linearnih jednaina:
x + 2y + 2z = 1
2x + 3y + z = 0
ax + y - z = 1
72. Zavisno od vrednosti realnog parametra a diskutovati i reiti sistem linearnih algebarskih jednaina:
2x + y
=0
-x + y + 2z
=1
ax + 2ay + 2z = 1.
73. Gausovim metodom reiti sistem jednaina:
x + 2y - z = 8
-2x - 4y + 3z = 6
x + 2y - 2z = 0.
x-y+z=0
2x + 2y + z = 10
3x + y + az = 10
gde je a parametar.
75. Diskutovati i reiti sistem jednaina:
x+y+z=1
x + ay + z = 1
x + y + az = 1
gde je a parametar.
-x +y + z = -1
2x - y - z = 2
3x - 2y + az = 3
x + 2y - az = 1
ax + 2y z = 2
x
+ z =3
3x - 2y + 3z = 2
ax + (a-7)y + z = 8
2x + y - z = 3.
2x 2y + 3z = 2
ax + (a-4)y + z = 4
3x + 2y z = 1.
80. Zavisno od vrednosti realnog parametra a diskutovati i reiti sistem jednaina:
3x + 2y - 2z = 2
8x + ay -3z = 2a
2x + y + z = 1.

x+y-z=1
2x - 2y + 3z = 3
3x - y + kz = 4u zavisnosti od parametra k.
15

x - 2y - 4z = 1
2x + y + 2z = 3
3x + ay - 2z = 4
83. Reiti sistem jednaina i diskutovati:
3x - y + 2z = 1
x+y+z=3
5x + y + az = 7
gde je a parametar.
x + 4y + 5z = 1
2x + 3y + 4z = 4
x + ky - 2z = 5
x - 2y + 3z = -4
2x + 5y + az = 7
x+y+z=1
gde je a parametar.
ax + y + z = 3
x + ay + 2z = 4
x+y+z=3.
2ax - y + 3z = 4
3ax - 2y + 2z = 3a
7ax - 4y + 8z = 11.
x-y+ z=7
x+y-z=7
2x + (a-1)y + (a-1)z = 14a.
ax + y + z = 1
x + ay + z = a
x + y + az = a2 .
x+y-z=0
2x + ay + z = 0
5x + 3y + az = 1
gde je a parametar.
91. Koristei Kramerovu teoremu diskutovati reenja sistema linearnih jednaina:
3x - 5y + 3z = 1
2x + y + 6z = 4
x - 6y 3z = a.
92. Odrediti parametar a tako da sistem ima reenje:
2x - y + z + u = 1
x + 2y - z + 4u = 2
x + 7y - 4z + 11u = a.
93. Diskutovati i reiti sistem linearnih jednaina:

3x - 2y + 5z + 4t = 2
6x - 4y + 4z + 3t = 3
9x - 6y + 3z + at = 3
16
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
94. Reiti sistem linearnih jednaina:
x + 2y + 3z + 4t =
1
2x + 2y z + 2t = a-4
3x + ay 5z
=
5.
95. Zavisno od vrednosti realnog parametra a reiti i diskutovati sistem:
2x - y + 3z = 1
-x + 4y + z = 0
ax + 3y + 4z = a
7y + 5z = 1.
96. Zavisno od vrednosti realnog parametra a reiti i diskutovati sistem jednaina:
4x - 2y + 3z = 1
ax - 4y + 6z = 2
2x + y - z = 1
6x - y + 2z = 2.
97. Zavisno od vrednosti realnog parametra a diskutovati i reiti sistem linearnih jednaina:
3x - 2y + 2z = 4
2x - y - z = 2
x + ay + 3z = -2a
2x - 2y + 6z = 4.
98. Ako je abc 0, zavisno od ostalih vrednosti parametara a,b i c diskutovati i reiti sistem linearnih
algebarskih jednaina:
ay + bx = c
cx + az = b
bz + cy = a.
x + 2y - z = 1
2x + 4y + az = 0
gde je a parametar.
17
3. DEO
NIZOVI I REDOVI
U treem delu upoznaete se sa nizovima i redovima.
Najpre su dati zadaci vezani za nizove, a zatim zadaci u kojima se ispituje konvergencija redova i to
grupisani po kriterijumima tako da najpre dolaze zadaci u kojima se primenjuje Opti Koijev kriterijum
konvergencije, zatim kriterijum za redove sa pozitivnim lanovima, pa Koijev kriterijum konvergencije i na
kraju Dalamberov kriterijum konvergencije
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
Osobine nizova: monotonost, ogranienost, Bolcano-Vajertrasova teorema

Lema o dva policajca u teoriji nizova i u teoriji realnih funkcija jednog argumenta
Ureeno polje realnih brojeva
Konvergencija redova sa pozitivnim lanovima
Koijev i Dalamberov kriterijum konvergencije redova
Dalamberov kriterijum konvergencije redova
Opti Koijev kriterijum konvergencije redova
Definicija 1: (monotonost niza)

Niz
{a n }
je monotono rastui ako vai:
( n N ) an+1 an <0
( n N ) an+1 an >0
, a monotono opadajui ako vai:
Definicija 2: (ogranienost niza)

Niz
{a n }
je ogranien ako vai:
( n N ) ( a R )|a n| a
Teorema 1: (konvergencija niza)

Ogranien i monoton niz je konvergentan.
Teorema 2:
Ukoliko je niz konvergentan ima tano jednu taku nagomilavanja.
Definicija 3: (definicija reda)
Neka je dat beskonaan niz {un} realnih brojeva, tada se izraz
u1 u2 un un
n 1
,
naziva beskonanim brojnim redom, gde su u1,u2,u3, lanovi toga reda, a un njegov opti lan. Svi lanovi
reda mogu se dobiti iz njegovog opteg lana un tako to indeksu n dajemo redom vrednosti 1,2, Indeks n
ne mora tei od n = 1 ve od bilo kog broja n = n 0.
Definicija 4: (konvergentni redovi)

Ako od lanova reda u1 + u2 + u3 + formiramo niz s1,s2,s3,gde je
s1 = u 1
s2 = u 1 + u2
...
sn = u 1 + u2 + + u n
tada se niz {sn} naziva nizom deliminih suma reda
un
n 1
. Za brojni red
u
n 1
kae se da je konvergentan,
ako njegov niz deliminih suma {sn} tei konanoj graninoj vrednosti S, tj. ako postoji
naziva zbirom (sumom) tog reda. Ako pak ne postoji
18
lim s n
n
lim s n S
n
tada se kae da red divergira.
i S se
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
Ako niz deliminih suma {sn} reda n 1
n
, monotono raste i ako je ogranien tada red konvergira.
Da bi red n 1
konvergirao potrebno je da opti lan un 0, kada
n . Meutim, ovo nije i dovoljan uslov.
Ako opti lan reda
u
n 1
ne tei nuli kada n , tada red divergira.
Teorema 3: (opti Koijev kriterijum konvergencije)
Da bi red n 1
bio konvergentan potrebno je i dovoljno da svakom
> 0 (te prema tome i proizvoljno malom > 0 ) odgovara ceo pozitivan broj N(), takav da je |sn+p-sn| = |
un+1 + un+2 + + un+p| < za svako n > N() i svaki prirodan broj p.
Teorema 4: (redovi sa pozitivnim lanovima)
Redovi sa pozitivnim lanovima su redovi iji su svi lanovi pozitivni, tj. u n > 0, za svako n.
1) Red sa pozitivnim lanovima bie konvergentan, ako je njegov niz deliminih suma {s n} ogranien za
svako n, odnosno ako je sn M za svako n (M je pozitivan konaan broj).
2) Ako lanovi redova
un
n 1
v
n 1
poev od izvesnog ranga n zadovoljavaju uslov, un vn. Tada iz:
vn
n 1
a) konvergencije reda
sledi konvergencija reda
b) divregencije rede
u
n 1
n 1
sledi divergencija reda
u v
3) Ako lanovi reda n 1

i n 1
zadovoLJavaju relaciju:
konvergentna ili oba reda divergentna.
v
n 1
u
lim n k (k 0, k )
n v
n
, tada su oba reda
Teorema 5: (Koijev kriterijum konvergencije)
un k,
lim
lim
u n 1
k,
un
tada za k < 1 dati red je
Ako je dat red sa pozitivnim lanovima n 1

i ako za n postoji n
tada za k < 1 dati red je
konvergentan, a za k > 1 je divergentan. Za k = 1 pitanje konvergencije pomou ovog kriterijuma se ne
moe utvrditi.
Teorema 6: (Dalamberov kriterijum konvergencije)
Ako je dat red sa pozitivnim lanovima n 1

i ako za n postoji
konvergentan, a za k > 1 je divergentan. Za k = 1 pitanje konvergencije pomou ovog kriterijuma se ne
moe utvrditi.
n N
n
inf
100.
Odrediti
19
1
1
1 1
2 3 n
2
2
2 2
lim
101.
102.
Izraunati:.
.
Koristei Lemu o 2 policajca odrediti graninu vrednost niza:
an
103.
n
n
n
2
... 2
n 1 n 2
n n.
2
Dokazati da niz {en}, definisan sa
e1 2,
en 1 en
1
(n N )
(n 1)!
ima tano jednu taku nagomilavanja.

104.
Ispitati konvergenciju harmonijskog i hiperharmonijskog reda.
105.
Ispitati konvergenciju redova:
a)
106.
2
n 1 n
b) n 1
Ispitati konvergenciju redova:
a)
n 1 n
b)
n 1
1
n
n 1
n 1 n
.
107.
Ispitati konvergenciju reda
108.
Ispitati konvergenciju reda:
n( n 1)
n 1
109.
n
1
n e 1 .
n 1
12
e n 1 .
n
n 1
n 1
1
n
110.
111.
n 1
112.
113.
114.
ln
n 1
3n 1
.
n
n 1 5
115.
116.
20
n!
n
n 1
117.
ln
1
n n .
n 1
1
1
ln(1 )
k .
k 1 k
5 n!
n
n 1 n
.
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
4. DEO
NEPREKIDNOST I
DIFERENCIJABILNOST FUNKCIJE
U etvrtom delu upoznaete se sa zadacima u kojima se ispituje neprekidnost i diferencijabilnost funkcije.
Ispitni zadaci su grupisani po teini od lakih ka teim.
1.
2.
3.
4.
5.
Beskonano male i beskonano velike veliine

Neprekidnost funkcije
Neprekidne funkcije (definicija i osnovne osobine)
Diferencijabilnost funkcije realne promenljive
Neprekidnost i diferencijabilnost realnih funkcija
Definicija 1: (neprekidnost funkcije)
lim f ( x) f ( x0 )
Za funkciju y = f(x) kae se da je neprekidna u taki x0 ako je ispunjen uslov: x x 0

Iz ove definicije sledi:
a) da funkcija y = f(x) postoji u taki x = x0, tj. da je ta funkcija definisana u taki x = x0,
b) da postoji granina vrednost funkcije y = f(x), kada x x0, tj postoji
c) da je ta granina vrednost jednaka vrednosti funkcije u taki
lim f ( x).
x x 0
lim f ( x) f ( x0 )
x = x0, tj. da je x x 0
.
Ovoj definiciji ekvivalentni su iskazi:
1) Za proizvoLJan broj > 0 postoji broj > 0, takav da vai implikacija: ( x) (|x x0| < |f(x) f(x0)| <
), ili
1) Vai implikacija: h 0 y0 = f(x0 + h) f(x0) 0, tj. prirataj funkcije y = f(x) u taki x0, tei nuli
( y0 0) kada prirataj argumenta tei nuli (h 0).
Za funkciju y = f(x) kae se da je u taki x = x0 neprekidna sa leva ako je
lim f ( x) f ( x 0 ),
x x0
lim f ( x) f ( x0 ).
neprekidna sa desna, ako je x x0

Potreban i dovoljan uslov da funkcija y = f(x) u taki x = x0 bude neprekidna je da je u toj taki neprekidna
sa leva i desna.
Za funkciju y = f(x) kae se da je neprekidna u intervalu (a,b) ako je neprekidna u svakoj taki tog
intervala.
Za funkciju y = f(x) kae se da je neprekidna na segmentu [a,b] ako je neprekidna u intervalu (a,b) a na
krajevima intervala u taki a neprekidna je sa desna, a u taki b sa leva.
Definicija 2: (definicija izvoda. Diferencijabilnost)
Neka je funkcija f definisana u nekoj okolini take x i h realan broj razliit od nule takav da je x + h taka
lim
posmatrane okoline od x. Tada granina vrednost
ako ista postoji, oznaavamo sa f(x) ili
df ( x)
dx
h 0
f ( x h) f ( x)
,
h
(1)
i nazivamo (prvim) izvodom funkcije f u taki x. Ako je f(x)

21
konana vrednost, onda kaemo i da je funkcija f diferencijabilna u taki x. Potreban i dovoLJan uslov da
granina vrednost (1) postoji je da postoje sledee dve granine vrednosti
lim
h 0
f ( x h) f ( x )
h
lim
h 0
f ( x h) f ( x )
,
h
koje redom oznaavamo sa f+(x) i f-(x) i nazivamo desnim i levim izvodom funkcije f u taki x i da je f +(x)
= f-(x).
Funkcija je diferencijabilna na nekom skupu ako je diferencijabilna u svakoj taki tog skupa. Postupak kojim
funkciji pridruujemo njen izvod nazivamo diferenciranjem.
118.
Ispitati neprekidnost i diferencijabilnost funkcije:
y = x-1 (x-1) + 1, u taki x = 1.
119.
f ( x )= ( x3 ) ,
2
u taki x = 3.
120.
Ispitati diferencijabilnost funkcije:
y = x-1 +3, u taki x = 1.
121.
f(x) = sin(x) , u taki x = .
122.
Ispitati neprekidnost i diferencijabilnost funkije:
f(x) = sin(x) , u takama
x=k , k Z .
123.
124.
f ( x )=|x2| x +3
, u taki x = 2.
Ispitati diferencijabilnost funkcije

u taki x=1 .
y=x 2| x1|+2,
125.
Ispitati diferencijabilnost sledee funkcije:
126.
Ispitati neprekidnost funkcije:
f ( x )=
x2 ,
|x|1
2 x sgn ( x ) , |x|>1
| x2|
f ( x )= x2 x +3, x 2
5,
x=2
127.
Ispitati neprekidnost funkcije:
128.
Ispitati diferencijabilnost funkcije:
129.
Odrediti A tako da funkcija:
e x 1
, x 0
y= 1cosx
A
x=0
bude neprekidna za svako x.
22
sin ( 3 x)
, x0
2x
f ( x )=
2
,
x=0
3
y=
2 arctg
,
1
,
x2
x0
x=0
u taki
x=0
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
130.
Ispitati neprekidnost funkcije
y=
1cosx
, x 0
2 x2
f (0 ),
x=0
i izraunati f(0) da funkcije bude neprekidna u taki x = 0.
23
5. DEO
LIMESI I IZVODI
U petom delu upoznaete se sa limesima i izvodima.
Limesi i izvodi nalaze primenu u veini oblasti ove zbirke kao to su: Redovi, Neprekidnost i
Diferencijabilnost, Osnovne teoreme diferencijalnog rauna, Grafik funkcije, Ekstremne vrednosti i
Nesvojstveni integrali.
Najpre su dati ispitni zadaci iz limesa, a zatim ispitni zadaci iz izvoda.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
Izvod funkcije (definicija i osnovne osobine)

Logaritamsko diferenciranje funkcije
Izvod funkcije date u parametarskom obliku
Izvod funkcije zadate u implicitnom obliku
Izvod zbira, proizvoda i kolinika funkcije jedne nezavisne promenljive
Geometrijska interpretacija prvog izvoda
Diferencijal funkcije jedne promenljive
Difrencijal funkcije jedne nezavisne promenljive i njegova geometrijska interpretacija
Tejlorova i Maklorenova formula za realne funkcije jednog argumenta
Lopitalova teorema
Definicija 1: (definicija granine vrednosti funkcije)

Neka je data funkcija y = f(x) i neka je a taka nagomilavanja njene oblasti definisanosti D. Za broj A kae
se da je granina vrednost funkcije y=f(x) u taki x = a, ako za proizvoljan broj > 0 postoji
lim f ( x) A
> 0, takav da je |f(x) A| < kad god je |x a| < . Ovo se simboliki pie x a
.
Za broj A kae se da je granina vrednost funkcije y = f(x) definisane na neogranienom intervalu, kada |x|
, ako za proizvoljan broj > 0 postoji broj M > 0, takav da je |f(x) A| < za svako |x| > M, to piemo
lim f ( x) A
x
.
Ako funkcije f(x) i g(x) imaju granine vrednosti kada x a (a moe biti i ) tada za granine vrednosti
vae sledei zakoni:
1) lim ( f ( x) g ( x)) lim f ( x) lim g ( x)

x a
xa
x a
2) lim ( f ( x ) g ( x )) lim f ( x) lim g ( x )

xa
3) lim
xa
xa
xa
f ( x)
f ( x ) lim
xa
(lim g ( x) 0)
g ( x) lim g ( x) x a
xa
Teorema 1: (neki specijalni limesi)

U zadacima se mogu koristiti sledei poznati rezultati:
1
sin x
1
a x 1
1, lim (1 ) x e, lim (1 x) x e, lim
ln a.
x 0
x
x 0
x 0
x
x
x
lim
Definicija 2: (beskonano male i beskonano velike veliine)

Za funkciju y = f(x) kae se da je beskonano mala u taki x = a
(a moe biti i ), ako je
lim f ( x) 0,
xa
a beskonano velika ako je
Neka su (x) i (x) kada x a (x ) beskonano male i neka je

1) za k 0 i k (x) i (x) beskonano male istog reda,
2) za k = 0 (x) je beskonano mala vieg reda,
24
lim f ( x)
xa
( x)
lim
k
x a ( x)
. Tada su:
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
3) za k = (x) je beskonano mala vieg reda.
( x)
k
x a ( x)
. Tada su:
lim
Neka su (x) i (x) kada x a (x ) beskonano velike i neka je
1) za k 0 i k (x) i (x) beskonano velike istog reda,
2) za k = 0 (x) je beskonano velika vieg reda,
3) za k = (x) je beskonano velika vieg reda.
Definicija 3: (prirataj funkcije)

Neka je funkcija y = f(x) definisana u intervalu (a,b) i neka su x 0 i x1 dve take tog intervala. Prirataj
funkcije y = f(x) u taki (x0,f(x0)) oznaava se sa y0 i jednak je: y0 = f(x1) f(x0), ili
y0 = f(x0 + x0) f(x0), gde je x0 = x1 x0 prirataj argumenta u taki x0. Umesto oznake x0 u upotrebi
je esto i oznaka h, pa je prirataj: y0 = f(x0 + h) f(x0). Ako taka x0 nije fiksirana, onda
y = f(x + h) f(x) predstavlja prirataj funkcije u proizvoljnoj taki.
Tablica izvoda elementarnih funkcija

(const )' 0
(cos x)' sin x
( x n )' nx n 1
1
cos 2 x
1
(ctgx)' 2
sin x
1
(arcsin x)'
1 x2
1
(arccos x)'
1 x2
1
(arctgx)'
1 x2
1
(arcctgx)'
1 x2
( a x )' a x ln a
(e x )' e x
1
x
(ln x)'
( x )'
2 x
(sin x)' cos x
(tgx)'
Neka su u i v funkcije a a,b i c konstante. Tada vai:
1) (cu)' cu'
2) (u v)' u' v'
3) (au bv)' au' bv'
4) (uv)' u'v v'u
'
u'v v'u
u
5)
v2
v
Definicija 4: (izvod sloene funkcije)
Ako funkcija g ima izvod u taki x i funkcija f u taki g(x), onda funkcija h = g f tako|e ima izvod u taki x i
h(x) = (f g)(x) = f(g(x))g(x)
Definicija 5: (izvod funkcije zadate parametarski)
25
Ako su y i x zadati u funkciji parametra t relacijama
dy
'
dt (t)
y 'x = = '
dx (t)
dt
y = (t) i x = (t), tada je
Definicija 6: (izvod inverzne funkcije)

Ako funkcija f ima inverznu funkciju g i u taki x konaan i razliit od nule izvod, onda funkcija g ima izvod u
taki y = f(x) i
'
g ( x )=
1
f ( g ( x ))
'
Definicija 7: (izvod funkcije date u implicitnom obliku)

Ako je funkcija data u implicitnom obliku formulom F(x,y) = 0 i ako F y(x,y) 0, onda je
F'x ( x , y )
y= '
F y (x , y)
'
x
.
Definicija 8: (diferencijal funkcije)
Ako je prirataj y funkcije y = f(x) za prirataj argumenta x mogue izraziti kao y = (x)x + (x)x
gde (x) 0, x 0, onda diferencijalom te funkcije nazivamo izraz dy = (x)dx. Potreban i dovoLJan
uslov za postojanje diferencijala je diferencijabilnost funkcije. U tom sluaju je dy = f(x)dx. Tako, u sluaju
kada je f diferencijabilna funkcija u taki x, moemo koristiti i sledeu aproksimativnu formulu:
f(x + x) f(x) f(x) x tj. f(x + x) f(x) + f(x) x.
Definicija 9: (geometrijska interpretacija izvoda)
Ako je funkcija f diferencijabilna u taki x0, onda e koeficijent pravca tangente t krive y = f(x) u taki
M(x0,f(x0)) (vidi sliku) biti tg = f(x0), a jednaina same tangente glasi y y0 = f(x0) (x x0), gde je y0 =
f(x0). Jednaina normale n te krive u taki M(x0,f(x0)) je x x0 = -f(x0) (y y0).
Definicija 10: (izvodi i diferencijali vieg reda. Lajbnicova formula)
Sledee rekurentne veze definiu izvode i diferencijale vieg reda:
y(0) = y
d0y = y
(n+1)
(n)
y
= (y ) (n 0)
dn+1y = d(dny)
(n 0)
Za funkciju f kaemo da je n-puta diferencijabilna (u taki x) ako postoji konaan k-ti izvod f (k)(x) za svaki k,
0 k n. Ako su u i v
n-puta diferencijabilne funkcije i a,b i c konstante. Onda vai:
26
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
1) (cu ) ( n ) cu ( n )
2) (u v) ( n ) u ( n ) v ( n )
3) (au bv ) ( n ) au ( n ) bv ( n )
n ( n i ) ( i )
u v .
i 0 i
n
4) (uv ) ( n )
Poslednja od navedenih formula je tzv. Lajbnicova formula.
Teorema 2: (Tejlorova i Maklorenova teorema)

Neka je funkcija f n-puta diferencijabilna na segmentu [a,b] i f (n) diferencijabilna na intervalu (a,b). Tada
n
(x [ a, b]) ( (0,1)) ( f ( x)
i 0
Rn 1 ( x, )
f ( i ) (a )
( x a ) i Rn 1 ( x, )),
i!
gde je
n 1
( x a)
f ( n 1) (a ( x a)).
(n 1)!
Izraz Rn+1(x,) je tzv. ostatak u razvoju funkcije f po Tejlorovoj formuli i oblik u kome je dat potie od
Lagrana.
Ako je Pm(x) polinom m-tog stepena, onda odgovarajua Tejlorova formula ima oblik:
Pm ' (a )
P ' ' (a)
( x a) m
( x a) 2
1!
2!
Pm ( x) Pm (a )
Pm( m ) (a)
( x a) m ,
m!
P ( k ) ( x) 0
jer je m
za k m.
Pod uslovima navedene teoreme, za a = 0, dobijamo Maklorenovu formulu:
n
f ( x)
i 0
f (i ) (0) i f ( n 1) ( x) n 1
x
x
i!
( n 1)!
, za neki (0.1).
Teorema 3: (Lopitalova teorema)

Neka su f i g funkcije takve da:
1) f i g su diferencijabilne u nekoj okolini take a osim eventualno, u samoj taki a
2) lim f ( x) lim g ( x) 0
xa
xa
lim
x a
ili
lim f ( x) lim g ( x)
xa
xa
f ( x)
g ( x)
3) postoji
4) g(x) 0 u posmatranoj okolini take a za x a.
lim
xa
f ' ( x)
g ' ( x)
lim
xa
f ( x)
f ' ( x)
lim
g ( x) x a g ' ( x) .
Tada postoji
i
Dakle, Lopitalova teorema nam prua mogunost da, pod datim uslovima, izraunavanje granine
vrednosti neodreenih izraza oblika

drugog oblika.
lim
131.
Dokazati da je:
x 0
0
i
0
sin 3 x 3
2x
2
zamenimo izraunavanjem granine vrednosti nekog izraza
.
27
132.
Izraunati sledeu graninu vrednost:
(3 x ) x 3 x
x 0
x2
lim 1 x x .
x0
lim
133.
Izraunati
tg x
.
2x
ln sin( 2 x )
lim
.
x0 ln sin( 4 x )
lim
134.
Nai
135.
Nai
136.
Nai
x0
lim e x x
x0
1
x2
.
x
137.
138.
139.
Izraunati
lim arctgx .
x
Izraunati
lim arctgx
x 2
Izraunati
1
x
1
2x
lim x 2 2 x 1
x 0
arctgx x x 2
x 0
sin 2 x
lim
140.
Nai
lim
141.
Nai graninu vrednost:
x 0
x 2 ln(cos x)
x2
.
1
1
.
sin x x
lim
142.
Nai
x0
ln 1 x 2
.
x 0 cos x e x
lim
143.
144.
Nai
Nai po definiciji izvod funkcije
y=x e x
145.
y=xsinx
146.
y=xlnx
147.
Nai
148.
Nai izvod funkcije
149.
Nai izvod funkcije:
y=x 3 lnx
150.
Nai izvod funkcije:
y=( x1 )
151.
152.
28
y' ,
ako je
Nai izvod funkcije:
Ako je
x=
1
t
y=( x +1 )
y=x e
y=x x
x +1
.
.
2
( x1 )
y=t 23 t+ 2
, izraunati
y'
( 12 )
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
153.
Nai izvod
y 'x
154.
Nai izvod
y 'x
155.
Nai
156.
Nai izvod funkcije
157.
Nai
158.
y 'x
159.
ih.
funkcije
ako je
y=t 4 +2 t+ 1, x=et +t +1
e x +e y + xy=2
u taki
t=0
x 2+ y 2 x x+ y +1=0
Nai prirataj i diferencijal funkcije
f ( x , y ) =x3 + y 4 + xy +1
ako je
y 'x
y=ln ( t 4 +1 )+ t 3 , x=e t +t
x= y 4 +lny+ 4
ako je
y 'x
Nai
funkcije
y=x 3 + x+ 1
u taki
x=1
x=0,01
za
i uporediti
160.
Koristei formulu o priblinom izraavanju prirataja funkcije njenim diferencijalom, odrediti
priblinu vrednost za tg 46 .
161.
Koristei formulu za priblino izraavanje diferencijala funkcije preko njegovog prirataja,
izraunati priblinu vrednost za sin 28 .
162.
Koristei diferencijal funkcije
y=3 x
163.
Odrediti priblinu vrednost za
arctg 1,05
164.
Odrediti priblinu vrednost za
arcsin 0,51
165.
Odrediti jednaine tangente i normale krive:
x=ln ( t 2+ 1 ) +t+1,
t =1
y=xlnx
x= 2
Nai jednainu tangente i normale na krivu
170.
Odrediti jednaine tangente i normale krive
y=2 x
parabolom
1
x+ 1
x=ln ( t 2+ 1 ) +t
x2
1+ x 2
u njenoj presenoj taki sa x -
u takama sa apscisama
y=x 2 e x
u taki ija je apscisa
y=x 3 +2 x 21
x=1
u njenoj presenoj taki sa
Odrediti jednaine tangente krive linije
y=
169.
171.
f ( x )=
Odrediti jednaine tangente i normale funkcije
x=0
y=t 4 +2 t+ 1
167.
Nai jednainu tangente povuenu na krivu liniju
osom. Pod kojim uglom ova kriva linija see x - osu.
168.
Odrediti jednainu normale i tangente na funkciju
u taki
3 8,02
y=t 3 +t+2
t=0 .
za vrednost parametra
166.
izraunati priblino
y=
1
x +1
2
u njenim presenim takama sa hiperbolom
29
172.
U presenim takama prave
x y +1=0 i parabole y=x 24 x+5
tangente na parabolu. Nai njihove jednaine kao i njihovu presenu taku.
173.
f ( x )=ln ( x 210 x +26 )
Odrediti jednaine tangente i normale funkcije
povuene su
u njenim prevojnim
takama.
174.
Proveriti relaciju:
1
1
x 2 1x x 2 x 3 x 4
2
8
175.
Proveriti relaciju:
x2 x3
(
)
ln 1+sinx x +
2 6
176.
Proveriti aproksimativnu formulu:
177.
Na funkciju
y=5 1x
y=3 1x
Na funkciju
1+ x
2
2 x + x3
1x
3
5 0,97
3 0,99
P ( x )=x 4x 3 + x2 1
179.
Razviti polinom
180.
Aproksimirati funkciju
181.
Koristei Tejlorovu formulu razloiti polinom
x2
f ( x )=cos 2 x
po stepenima binoma
x2 .
polinomom etvrtog stepena u okolini take
P ( x )=2 x 4 5 x 33 x 2 +8 x+ 4
x=0
po stepenima
182.
Funkciju
y=arctg 2 x
183.
.
Funkciju
f ( x )= x
184.
30
primeniti MakLorenovu formulu i nai prva tri lana. Sluei se tim
razvojem nai priblinu vrednost za
binoma
primeniti MakLorenovu formulu i nai prva tri lana. Sluei se tim
razvojem nai priblinu vrednost za

178.
ln
aproksimirati Maklorenovim polinomom treeg stepena.
aproksimirati Tejlorovim polinomom treeg stepena u okolini take
f ( x )= 1+ x
polinomom etvrtog stepena u okolini take
x=0
x=1
.
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
6. DEO
OSNOVNE TEOREME
DIFERENCIJALNOG RAUNA
U estom delu upoznaete se sa osnovnim teoremama diferencijalnog rauna.
Zadaci su grupisani po teoremama, tako da najpre dolaze zadaci iz Rolove teoreme, pa iz Lagranove
teoreme i Bolcano-Koijeve teoreme.
1.
2.
3.
4.
Rolova, Lagranova i Koijeva teorema

Lagranova teorema
Rolova teorema
Neprekidnost realne funkcije jednog argumenta na zatvorenom intervalu: Bolcano-Koijeve i
Vajertrasove teoreme
Teorema 1: (Rolova teorema)

Ako je funkcija f neprekidna na segmentu [a,b] i diferencijabilna na intervalu (a,b) i f(a) = f(b), onda:
( (a,b)) f() = 0.
Teorema 2: (Lagranova teorema)
Ako je funkcija f neprekidna na segmentu [a,b] i diferencijabilna na intervalu (a,b), onda:
( (a,b)) f(b) f(a) = f() (b a).
Teorema 3: (Koijeva teorema)
Ako su funkcije f i g neprekidne na segmentu [a,b] i diferencijabilne na intervalu (a,b) i
(x (a,b)) g(x) 0, onda:
( ( a , b ) )
f ( b )f (a) f ' ( )
=
g ( b )g( a) g' ( )
Teorema 4: (Bolcano-Koijeva teorema)

Ako je funkcija f neprekidna na segmentu [a,b] i ako je f(a)f(b)<0 onda:
185.
y=x 2 2x
Ispitati da li se na funkciju
Ukoliko moe, nai odgovarajuu vrednost za

Pokazati da jednaina
x +10 x12=0
187.
Pokazati da jednaina
x 34 x 2 +6 x +2=0
188.
Odrediti
Odrediti broj realnih korena jednaine
ukoliko je
191.
f ( x )=x ( x 1 )( x3 )( x +1 )( x +4 )
Ispitati da li se na funkciju
ima samo jedan i to jednostruki realan koren.
x 3+ a x 2 + x=0
189.
Pokazati da ako je b>3, onda jednaina
realan koren.
190.
.
ima jedno i samo jedno realno reenje.
tako da jednaina
moe primeniti Rolova teorema na segmentu [0,2].
186.
( ( a , b ) ) f ( ) =0
ima samo jedno realno reenje.
x +3 x +bx +8=0
'
f ( x )=0
ima samo jedan i to jednostruki
i interval u kojem se ti koreni nalaze,
y=5 x 3+ 11 x2 +2
teorema. Ukoliko moe, nai odgovarajuu vrednost za
na segmentu [-1,1] moe primeniti Lagranova
.
31
192.
Da li funkcija
f ( x )= x1
zadovoljava uslove Lagranove teoreme na intervalu
Ukoliko zadovoljava, nai odgovarajuu vrednost za
2 arctgx+ arcsin
2x
=
x2 +1
193.
Dokazati da za svaki x 1 vai:
194.
Dokazati nejednainu:
|sinasinb||ab|
195.
Dokazati nejednakost:
ab
a ab
< ln <
,0< b<a
a
b
b
196.
Koristei Lagranovu teoremu dokazati da za svaki
ln ( x+ 1 ) x
197.
.
.
vai sledea nejednakost
Koristei nejednakost
|sinx|| x||tgx|,
koja vai za svaki
lim
policajca, a bez primene Lopitalove teoreme dokazati da vai:
198.
Dokazati da jednaina
x3 lnx=0
ima bar jedno reenje na intervalu
32
[ 2,6 ]
[ 1,e ]
x 0
( 2 , 2 ) ,
sin x
1
x
.
i Lemu o 2
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
7. DEO
GRAFIK FUNKCIJE
U sedmom delu dati su zadaci u kojima je potrebno nacrtati grafik funkcije. Ova oblast je i svojevrstan test
vaeg poznavanja izvoda i limesa, bez kojih nijedan od sledeih zadataka nee moi da se uradi.
Funkcije su grupisane po tipovima, tako da najpre dolaze funkcije sa polinomima, pa sa razlomcima,
korenima, eksponencijalne i logaritamske funkcije.

1.
2.
3.
Asimptote funkcije
Monotonost realnih funkcija (definicija i osobine)
Konveksnost i konkavnost funkcije
Definicija 1: (raenje i opadanje funkcije)

Ako je funkcija y = f(x) neprekidna na segmentu [a,b] i diferencijabilna u intervalu (a,b) tada vai sledee:
1) Ako je f(x) > 0 za svako x (a,b) funkcija je rastua na [a,b].
2) Ako je f(x) < 0 za svako x (a,b) funkcija je opadajua na [a,b].
3) Ako je f(x) = 0 za svako x (a,b) funkcija je konstantna na [a,b].
Definicija 2: (ekstremne vrednosti funkcije)
Neka je funkcija y = f(x) diferencijabilna u okolini take x = x0 i neka je f(x0) = 0.
a) Funkcija u taki x = x0 ima lokalni maksimum ako je
( x ( x 0 , x 0 ) ) f ' ( x )> 0
( x ( x 0 , x 0 + , ) ) f ' ( x ) >0
Maksimum je ymax = f(x0).

b) Funkcija u taki x = x0 ima lokalni minimum ako je
( x ( x 0 , x 0 ) ) f ' ( x )< 0
( x ( x 0 , x 0 + , ) ) f ' ( x ) >0
Minimum je ymin = f(x0).

Definicija 3: (konveksnost i konkavnost funkcije. Prevojne take funkcije)
1) Neka je funkcija y = f(x) neprekidna koja ima neprekidan izvod na [a,b] i neka postoji f(x) za svako
x (a,b). Tada:
a) Ako je f (x) > 0 za svako x (a,b) grafik funkcije je konkavan.
b) Ako je f (x) < 0 za svako x (a,b) grafik funkcije je konveksan.
2) Neka je f (x) neprekidna funkcija u okolini take x = x0. Da bi neka taka N(x0,f(x0)) bila taka prevoja
funkcije potrebno je da f (x0) = 0. Ako pri tom f (x) ima jedan znak u intervalu (x0 - ,x0), a drugi u intervalu
(x0,x0 + ) tada je to i dovoljan uslov za prevoj grafika funkcije.
Definicija 4: (asimptote)
lim f ( x ) b
Za pravu y = b kae se da je horizontalna asimptota krive y = f(x) ako je
lim f ( x )
Za pravu x = a kae se da je vertikalna asimptota krive y = f(x) ako je x a

Prava y = kx + n je kosa asimptota funkcije ako postoje sledee granine vrednosti:
k lim
199.
.
.
f ( x)
, n lim ( f ( x) kx)
x
x
.
Prouiti tok i nacrtati dijagram funkcije:
y=x (1x 3 )
33
f ( x )=( x2 ) ( x+3 )
200.
Ispitati tok i skicirati grafik funkcije:
201.
202.
203.
204.
Prouiti tok i nacrtati dijagraf funkcije:
205.
206.
f ( x )=
x3
2( x+ 1)2
207.
f ( x )=
x3
2
x 9
208.
f ( x )=
x 4
x2
209.
Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije:
f ( x )=
x2
1+ x 2
210.
f ( x )=( x4 ) x1
211.
y=x 1x
212.
y= x 31
213.
Ispitati i konstruisati grafik funkcije:
y= 3 xx 3
214.
f ( x )=2 x3 x2
215.
f ( x )= x 2 x2 4
216.
f ( x )= x 4 + x 2
217.
f ( x )=x +2 x 2+ x2
218.
f ( x )=2 x+ 1 3 x 2 +2 x .
219.
f ( x )=x +2 x 2+ x+1
220.
y=x e x
34
f ( x )=
4x
2
4+x
x 2+ 4 x +5
x +2
f ( x )=
1x 3
x
3 x2 +1
y= 2
x +3
y=
y=
2 x1
2
(x1)
.
.
.
3
.
.
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
221.
y=( x 23)e x
222.
y=x ex
223.
y=( x1) e
224.
y=( x 2x +1 ) ex
225.
y=x 2 e
226.
y=( x +6 ) e
227.
y=( x +3 ) e x3
228.
ex
(
)
f x=
6x
229.
y=
230.
f ( x )=
231.
y=
232.
.
2 x
1
x
.
.
1
x
.
1
e
x1
ex
2
x 2
ex
x2
ex
y=
.
1x
233.
x 2+1
(
)
f x= x
e
234.
f ( x )=
x 2+2
ex
235.
f ( x )=
1
e 1
236.
f ( x )=e x x
237.
f ( x )=
238.
e x ex
e x +ex
f ( x )= 1ex
35
2 x2 x
f ( x )=
e
2 x +1
239.
240.
f ( x )=e 1x
241.
f ( x )=e xe
242.
243.
244.
y=
lnx1
x
245.
y=
1lnx
x2
246.
y=
ln ( x1)
x1
247.
y=
x +1
ln ( x+ 1)
ln 2 ( x4)
f ( x )=
x4
y=
1ln ( x1)
x1
248.
( x1)
f ( x )=
ln ( x1)
249.
f ( x )=
x1
ln ( x1)
250.
f ( x )=
x +3
ln ( x +3)
251.
y=
252.
f ( x )=( x1 ) ln 2 (x1)
253.
254.
Ispitati Ispitati i konstruisati grafik funkcije:
255.
f ( x )=ln 2 x4 lnx+3
256.
f ( x )=3(ln 2 x ln x2 )
257.
f ( x )=x ( ln 2 xln x 2)
36
x2
lnx
y=( x2)2 ln ( x2)

y=ln ( x 22 x+ 2)
.
.
.
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
f ( x )=
lnx
3 lnx1
258.
259.
260.
Odrediti asimptote funkcije:
y=x +
261.
f ( x )=2 xarctgx .
262.
Odrediti asimpote funkcije:
f ( x )=x +2 arctgx .
263.
f ( x )=
264.
f ( x )=
x 22 x8
( x3)2
265.
f ( x )=x e x
266.
Nai lokalne ekstreme funkcije:
267.
Ispitati konveksnost funkcije
268.
Proveriti da li funkcija:
y=
f ( x )=
lnx
x
lnx
.
x
x3
.
x 2
y=ln 1+ x 2+ arctgx .
y=arctglnx
x4
x 2lnx ,
12
.
menja konveksitet.
37
8. DEO
FUNKCIJE SA DVE PROMENLJIVE
U osmom delu upoznaete se sa zadacima u kojima se radi sa funkcijama sa dve promenljive.
Ovde imamo vie grupa zadataka. Najpre su dati zadaci u kojima se rade parcijalni izvodi, pa totalni
diferencijal 1. i 2. reda, Tejlorova i Maklorenova formula za funkcije sa dve promenljive i na kraju ono to
najee i dolazi na ispitu vezano za ovu oblast, ekstremne vrednosti funkcija bez uslova i sa uslovom

1.
2.
3.
4.
5.
6.
Realne funkcije sa dva argumenta

Parcijalni izvodi funkcije vie promenljivih
Totalni diferencijal funkcije dve promenljive
Lokalne ekstremne vrednosti funkcije sa dve promenljive
Uslovne ekstremne vrednosti funkcije sa dve promenljive
Tejlorova formula funkcije sa dve promenljive
Definicija 1: (parcijalni izvodi)

Prvi parcijalni izvod funkcije z = f(x,y) po nezavisnoj promenljivoj x se definie kao izvod funkcije z po
nezavisnoj promenljivoj x smatrajui y kao konstantu. Oznaava se sa
z
x
i jednak je:
z def dz
f ( x x, y ) f ( x, y )
lim
f x ' ( x, y )
0
x dx
x
y const
z def dz
f ( x, y y ) f ( x, y )
lim
f y ' ( x, y )
z
y dy y 0
y
y
x const
Analogno se definie
, tj.
Definicija 2: (parcijalni izvodi drugog reda)
2 z z
2 z
z
2 z
z 2 z
z
=
,
=
,
=
, 2=
.
2
y y
x
y
2 z
2 z
neprekidne funkcije tada vai:
.
=
x y y x
( )
( )
( )
( )
Ako su parcijalni izvodi
Definicija 3: (totalni diferencijal)

Totalni diferencijal funkcije z = f(x,y) definie se pomou
2
d z=
2 z 2
2 z
2 z
2
d
x
+2
dxdy
+
dy
2
2
y
x
y
dz=
z
z
dx +
dy
x
y
, a drugog reda sa
Definicija 4: (Tejlorova i Maklorenova formula)

Ako funkcija z = f(x,y) ima u okolini take M0(x0,y0) neprekidne sve parcijalne izvode zakljuno n + 1 reda,
tada Tejlorova formula glasi:
38
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
z=f ( x , y )=f ( x 0 , y 0 ) +
1
z
xx 0 )
(
1!
x
M0
+ ( y y 0 )
z
y
|]
M0
2
1
2 z
xx
(
0)
2!
x2
+2 ( xx 0 )( y y 0 )
M0
2 z
xy
M0
+ ( y y 0 )
gde je
n+1
1
z
n+1
Rn ( x , y )=
( xx 0 )
n+1
( n+1 ) !
x
pri emu je
M0
n+1
z
+ n+1 ( x x0 ) n ( y y 0 ) n
1
x y
( )
M 0 ( x0 + ( xx 0 ) , y 0 + ( y y 0 ) ) , 0<<1,
gde je
|
|
k z
xk
M0
n+1
z
+ n+1 ( xx 0 )n1 ( y y 0 )2 n 1 2
2
x y
( )
, vrednost
tog
M0
M 0.
parcijalnog izvoda u taki
Kada je x0 = y0 = 0 Tejlorova formula se svodi na Maklorenovu.
Definicija 5: (ekstremne vrednosti funkcije dve promenljive)
Funkcija y = f(x) u taki M(x0,y0) ima lokalni maksimum (minimum) ako postoji okolina take M koja cela
pripada oblasti definisanosti D takva da za svako N(x,y) iz te okoline vai:
f ( x , y ) < f ( x 0 , y 0 ) ( f ( x , y )> f ( x 0 , y 0 ) )
Take lokalnog maksimuma i minimuma nazivamo ekstremima
funkcije.
Potrebni uslovi za ekstremne vrednosti funkcije dve promenljive:
Da bi diferencijabilna funkcija z = f(x,y) u nekoj taki imala ekstremnu vrednost potrebno je da u toj taki
parcijalni izvodi prvog reda budu jednaki nuli, tj. da
z
z
=0 i
=0
x
y
Taka M(x0,y0) naziva se stacionarnom takom diferencijabilne funkcije z = f(x,y) ako su prvi parcijalni
izvodi u toj taki jednaki nuli, tj. ako je
f ( x0 , y0 )
f ( x0 , y0 )
=0 i
=0
x
y
Dovoljni uslovi za ekstremne vrednosti funkcije dve promenljive:

Neka funkcija z = f(x,y) ima neprekidne parcijalne izvode drugog reda u okolini take M(x 0,y0). Zatim, neka
f ( x0 , y0 )
f ( x0 , y0 )
=0 i
=0 .
x
y
2
2
2
f ( x0 , y0)
f ( x0 , y0 )
f ( x0 , y0 )
A=
, B=
,C=
i=B2 AC . Tada funkcija z = f(x,y) u
2
2
x y
x
y
je taka M(x0,y0) stacionarna taka te funkcije, tj. neka je
Oznaimo
taki M(x0,y0):
a) ima lokalni maksimum ako je < 0 i A < 0 (C < 0),
b) ima lokalni minimum ako je < 0 i A > 0 (C > 0),
c) nema ekstremne vrednosti ako je > 0.
d) za = 0 problem ekstrema ostaje nereen te ga dalje treba ispitati.
Definicija 6: (uslovni ekstremi)
To su ekstremne vrednosti funkcije z = f(x,y) uz uslov (x,y) = 0, odnosno gde su promenljive x i y vezane
relacijom (x,y) = 0.
Pri odreivanju uslovnih ekstrema prvo formirajmo funkciju Lagrana:
F ( x , y )=f ( x , y ) + (x , y) ,
gde je konstanta.
Uslovni ekstremi su ekstremi funkcije F(x,y) koje ispitujemo na sledei nain:
Prvo na|imo parcijalne izvode, tj formirajmo jednaine
F
=0,
x
F
=0
y
F
=0
39
M0
Iz ovih jednaina se odre|uju vrednosti x,y i , tj. take M(x,y) u kojima funkcija moe imati ekstrem.
Da li je u nekoj taki M(x,y) ekstrem kao i njegovu prirodu odreujemo preko drugog diferencijala funkcije
2 F
2 F
2 F
2
, pri uslovu koji vezuje dx i dy tj.
d
x
+
2
dxdy+
x y
x2
y2

+
=0, d x 2 +d y 2 0 , tako da funkcija F(x,y) ima uslovni maksimum ako je d2F < 0, a uslovni
x y
d 2 F=
minimum ako je d2F > 0.

Prirodu uslovnog ekstrema moemo ispitati i kao obian ekstrem funkcije F(x,y) u stacionarnim takama
funkcije F(x,y).
269.
270.
f ( x , y ) =arcsin ( x 2+ y 22 x 3)
Odrediti i skicirati oblast definisanosti funkcije:

Proveriti da li funkcija
z=x +e x
z= y x 2 y 2
271.
Da li funkcija
272.
Da li funkcija z = y2 sin(x2 y2) zadovoljava relaciju
273.
Ispitati da li funkcija
x
z= e y
y
274.
z=arctg
275.
z ( x , y ) =xarctg( x 2 y 2 )
276.
z=e
277.
Ispitati da li funkcija:
z=
278.
Proveriti da li funkcija
x +y
zadovoljava uslov
, zadovoljava uslov
z
z
y
=x
x
y
.
z
z
+ xy
=2 xz
x
y
z
z
+y
=0
x
y
x
z
z
+ xy
=0.
x
y
, zadovoljava uslov
1
z 2 z
xy
+x
=1
yz
x
y
1
,
2
x + y2
zadovoljava uslov
z=arctg ( x 2 + y 2 )
y
z= y x sin
zadovoljava uslov
y
x
z
z z
=
.
x y x y
y
2 z z y 2 2 z
=
+
2
y y x xy
zadovoljava relaciju
279.
280.
Odrediti totalne diferencijale I i II reda funkcije
zadovoljava uslov
z=
2
} + {z} rsub {yy} rsup {
z xx
z
z
+ xy
= yz
x
y
x2
+ x y 2x2 y
y
281.
Nai totalni diferencijal I i II reda funkcije
z=e x + y
282.
Nai totalni diferencijal I i II reda funkcije
z=ln ( x 2 + y ) x> 0, y >0 .
283.
Odrediti totalne diferencijale I i II reda funkcije
284.
Nai totalne diferencijale I i II reda funkcije
40
z
z
+ xy
=xz
x
y
y2
x
y
=0
u taki
( 0,1 )
u taki M(1,1).
z ( x , y ) =ln ( x 2+ y 2+1 )
z=ln ( x 2 y 2 ) + x 2 y
u taki
u taki
( 1,1 )
( 1,2 )
.
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
285.
Funkciju
okolini take
z ( x , y ) =(2 x3 y )e 2x
M ( 2,1 ) .
aproksimirati Tejlorovim polinomom drugog stepena u
z=x 2+ x y 2 + y 3
( 0,1 )
286.
Odrediti Tejlorov polinom treeg stepena funkcije
287.
288.
Nai ekstremne vrednosti funkcije:
289.
Odrediti ekstremne vrednosti funkcije:
290.
Odrediti lokalne ekstremne vrednosti funkcije:
z=6 xy + ( 4 x+3 y ) ( 47x y ) .
291.
z=x + y 2 xy +30 x+ 2 y 1
292.
293.
294.
Nai lokalne ekstremne vrednosti funkcije:
295.
296.
z=19 x+20 y x2 xy y 2 +2
297.
z=
298.
299.
Odredite lokalne ekstremne vrednosti funkcije:
300.
301.
302.
z=e ( x+ y 2)
303.
z=x +2 e ye e
304.
z=e 3 x arctg 2 y
u taki
, Maklorenovim polinomom treeg stepena.
z=x + y +ln ( x 2+ y 2+2 )
z=3 x 6 x2 y2 ln ( 5 y ) + 4
1 1
z= + + xy
x y
2 4
z=xy + +
x y
.
3
z=3 xyx y
z ( x , y )=
3 2 1
y2 x y
x + xy+ + +
16
8
16 2 4
xy
x y
+ ( 47x y ) +
2
3 4
8 x
z= + + y
x y
4 18
z= + + x +2 y +3
x y
z ( x , y )=
x2
y 3 xy x
+

144 216 72 12
z=( x+ y5 )2 + ( x y +1 )2 +1
x
2
.
x
2y
1
1
z ( x , y ) = y 2 e x y 3x e3 x
2
3
41
1 1
z= + + x 2+ 2 xy + y 2
x y
305.
306.
307.
308.
z=e yx ( y 22 x 2)
309.
z=x 2+ y 3xyx
310.
311.
z=xy +
50 20
+
x y
z=xy + y 24 lnx8lny
z=e x y ( x 2+ y 2 )
z=e x y ( x 2+ y 2 2 x )
z=xy +ln ( x 2 + y 2 )
312.
313.
314.
z=x 33 x+ 2lny y 2
315.
z=x 2+ yln ( x 2 + y 2 )
316.
z=xy ( 6x y )
317.
z=x 3+ 3 x y 215 x12 y
318.
z=x 3+ x y 2 +6 xy +2
319.
Odrediti lokalne ekstreme funkcije:
320.
321.
z=
322.
z=4 x 18 x +24 x +2 y 15 y + 36 y1
323.
324.
z=2 xy+ y ,
325.
z=xy + x 2
326.
z=x +2 y 3
327.
z=xy + x 2+ 2 y ,
328.
z=2 xy+ 4
, uz uslov
x y=2
329.
z=2 xy+ 4
, uz uslov
yx=2
z=2 x +8 y 6 xy
.
.
.
.
.
z=x 36 xy + y 2 +16
1 1
z= + + 4 x+ y
x y
42
x y + yx y 4 x
xy
3
z=x 2+ xy
za
2 x +2 y1=0
pri uslovu
2
x0 y 0
y +6=x
uz uslov
, uz uslov
yx=6
.
.
x y 2=1
, uz uslov
uz uslov
x y=8
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
330.
z=2 xy+ 4 x +2
331.
z=2 x2 +2 y 2+ 2
332.
z=x + xy + y
333.
Nai uslovne ekstreme funkcije:
z=x 2+ y 2
334.
z=x y 2 +3
335.
z=x y 2 y 3+1
336.
337.
338.
Odrediti ekstreme funkcije:
339.
340.
341.
342.
343.
z=xy + x

x+ 2 y 2=0 .
, pri uslovu
2 x y=1.
, uz uslov
2 x + y =3
, uz uslov
xy
+2
4
xy8=0
2 1
4=0
x y
, pri uslovu
.
.
x 2+ y 2 =4
, pri uslovu
z=3 x2 y
x2 y=4
pri uslovu
z=2 x+3 y
x+ y7=0
, uz uslov
z=x 2+ y 2 ,
z=x 2 y 2
x+ y6=0
x+ 2 y 2=0 .
, pri uslovu
, pod uslovom
z=
2 x + y =1
, pod uslovom
, pri uslovu
x 2+ y 2 8=0
, pri uslovu
344.
z=2 x+ y
, uz uslov
4 x + y =8
345.
Odrediti lokalne ekstremne vrednosti funkcije
z=4 xy+ 3
, uz uslov
x 2+ y 2 =18
346.
347.
348.
Nai ekstrem funkcije:
349.
350.
351.
z=x + 12 xy +2 y ,
, pri uslovu 2x + 4y = 1 .
z=x y 2
z=x y
x y=4
, uz uslov
z=( x y ) +1
4
z=( x y ) +1,
pri uslovu
1 1
z= +
x y
z=
4 x + y =25
, uz uslov
uz uslov
xy
x+ y
, uz uslov
x + y =2
uz uslov
xy
,
x+ y
z=
x 2+ y 2 =18
, uz uslov
.
2
2 x +2 y =x y
x 2+ y 2 =2 x 2 y 2
8 x 2+ 8 y 2 =x2 y 2
43
9. DEO
INTEGRALI
U devetom delu upoznaete se sa zadacima iz integrala.
Najpre su dati neodreeni integrali i to grupisani po nainu reavanja (metoda zamene, parcijalna
integracija, integracija racionalnih funkcija i integracija iracionalnih funkcija).
Zatim su dati zadaci iz odreenih integrala kao i njihove primene na raunanje povrine ravnog lika.
Trea grupa su nesvojstveni integrali grupisani tako da prvo dolaze nesvojstveni u odnosu na oblast
integracije, a zatim u odnosu na funkciju.
Na kraju su dati dvojni integrali.
Ovo je sigurno najznaajnija oblast u zbirci.

1.
2.
3.
4.
5.
6.
Neodreeni integral
Integracija nekih iracionalnih funkcija
Definicija dvojnog integrala
Dvojni integral
Nesvojstveni integral
Nesvojstveni integral u odnosu na oblast integracije
Definicija 1: (definicija integrala)

Neka je data funkcija y = f(x) definisana u intervalu (a,b). Za funkciju y = F(x) kae se da je primitivna
funkcija funkcije y = f(x) u intervalu (a,b) ako je ispunjen uslov
( x ( a ,b ) ) F ' ( x )=f (x ) .
f ( x ) dx
Neodreeni integral funkcije y = f(x) oznaava se sa

funkcija funkcije y = f(x) u intervalu (a,b), tj.
f ( x ) dx=F ( x ) +C
i predstavlja skup svih primitivnih

, gde je
F' ( x ) =f (x )
, aC
proizvoljna konstanta.
Izraz f(x)dx naziva se podintegralni izraz, a f(x) je podintegralna funkcija ili integrand.
Definicija 2: (osnovna svojstva neodreenog integrala)
a d ( f ( x ) dx )=f ( x ) dx
b dG ( x ) =G ( x ) +C
c Af ( x ) dx= A f ( x ) dx (A=const . i A 0)
44
d ( f ( x ) g(x) ) dx= f ( x ) dx + g ( x ) dx
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
Tablica osnovnih integrala:
dx x c
n
x dx
c je proizvoljn a konstanta
x n1
c
n 1
(n 1)
dx
ln x c
x
e dx e
x
dx
x c
x
sin xdx cos x c
cos xdx sin x c

1
sin
cos
dx ctgx c
dx arcsin x c
1 x2
1
1 x 2 dx arctgx c
dx
1
xa
x 2 a 2 2a ln x a c
dx tgx c
dx
x a
1
2
ln x x 2 a c
dx arcsin
x
c
a
a2 x2
1
1
x
a 2 x 2 dx a arctg a c
Definicija 3: (integracija metodom zamene)

Ako je funkcija f(x) neprekidna, stavljajui
x=g ( t ) , dx=g' ( t ) dt , gde je funkcija g(t) neprekidna
zajedno sa svojim prvim izvodom g(t) i ima inverznu funkciju t = g -1(x), dobija se sledea jednakost
f ( x ) dx= f ( g ( t ) ) g ' ( t ) dt
Definicija 4: (metoda parcijalne integracije)

Neka su u = u(x) i v = v(x) dve diferencijabilne funkcije. Ako postoji neodreeni integral
tada postoji i neodreeni integral
'
v ( x ) u ' ( x ) dx
'
u ( x ) v ( x ) dx=u ( x ) v ( x ) v ( x ) u ( x ) dx
u ( x ) v ' ( x ) dx
i vai jednakost :
Ova jednakost moe da se napie u sledeem kraem obliku
udv=uv vdu
i ona predstavlja
udv
obrazac za parcijalnu integraciju. Primenjujui ovaj obrazac moe se integral oblika

ako je mogue izraunati integral na desnoj starni obrasca koji je oblika
vdu
izraunati,
Definicija 5: (integracija racionalnih funkcija)

Funkcija
f ( x)
je racionalno razlomljena ukoliko ima oblik
f ( x )=
p ( x)
q(x )
, gde su
p ( x ) iq ( x)
polinomi sa realnim koeficijentima.

45
Razlomak
p( x)
q ( x)
se zove pravi ukoliko je stepen polinoma u brojiocu
q( x)
p( x)
q (x)
p( x)
q (x)
polinoma u imeniocu
1) Ako je razlomak
2) Ako je razlomak
( xa ) ( x 2+ px +q )
aR
, tj.
p(x)
manji od stepena
.
neprav prethodno iz njega treba izdvojiti ceo deo.
pravi, onda se njegov imenioc
p
q<0
4
, gde je
je realan koren reda
q( x)
rastavlja na inioce oblika
, tj. koreni te kvadratne jednaine su imaginarni reda
p( x)
q (x)
. Zatim se razlomak
razlae na zbir
elementarnih razlomaka i to na sledei nain
p ( x)
( xa ) ( x2 + px+ q )
A1
A2
A
B x+C 1
B 2 x +C2
B x +C
+
+ +
+ 21
+
+ +
2
xa ( xa )
( xa ) x + px +q ( x 2 + px +q )
( x2 + px+ q )
Definicija 6: (integracija nekih iracionalnih funkcija)

Neka je dat neodreen integral oblika
R ( x , x m /n , x m /n , , xm / n ) dx
1
, gde je R racionalna funkcija
n
svih argumenata. Ako se uvede smena
x=t , gde je n najmanji zajedniki sadralac imenilaca n1,n2,
,nk, tada se dobija integral racionalne funkcije promenljive t.
Definicija 7: (NJutn - Lajbnicova formula)

Ako je funkcija f : R R integrabilna na segmentu [a,b] i ima na tom segmentu primitivnu funkciju F(x) tj.
b
f ( x)dx F (b) F (a).
'
x [ a , b ] je F ( x )=f ( x)
, tada je a
Poslednja formula je NJutn-Lajbnicova formula.
Definicija 8: (metod smene kod odreenih integrala)

Neka je funkcija f : R R integrabilna na segmentu [a,b]. Ako su ispunjeni sledei uslovi:
1) funkcija x = g(t) je neprekidna zajedno sa svojim prvim izvodom na intervalu [, ] gde su i reenja
jednaina g(t) = a i g(t) = b, tako da je g() = a i g() = b.
2) sloena funkcija f(g(t)) je definisana i neprekidna na segmentu [,],
b
tada
f ( x)dx f ( g (t )) g ' (t )dt

a
Definicija 9: (metod parcijalne integracije kod odreenih integrala)

Ako su funkcije f : R R i g : R R neprekidne na segmentu [a,b], tada
b
f ( x) g ' ( x)dx f ( x) g ( x)
a
b
a
g ( x) f ' ( x)dx
a
Definicija 10: (primena odreenog integrala na izraunavanje povrine ravnog lika)

Ako je y = f(x) 0 za x [a,b] tada je povrina krivolinijskog trapeza ogranienog lukom krive, pravama
b
x = a i x = b i odsekom ose Ox za x [a,b] definisana sa
46
P f ( x)dx
a
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
Ako je y = f(x) 0 za x [a,b] tada je povrina lika ogranienog takvom konturom
b
f ( x)dx , tj. P f ( x)dx.

a
Ako funkcija nad segmentom [a,b] menja znak, tada se segment [a,b] razbija na konaan broj segmenata u
zavisnosti od toga da li je f(x) 0, odnosno f(x) 0, pa je vrednost odreenog integrala funkcije y = f(x)
nad segmentom [a,b] jednaka zbiru povrina iznad ose Ox, uzetih sa znakom plus i zbiru povrina ispod ose
Ox, uzetih sa znakom minus.
Ako se trai povrina oblasti ograniena graficima funkcija
y = f(x) i y = g(x) i pravama x = a i x = b, tada je povrina data obrascem
b
P f ( x)dx g ( x )dx f ( x ) g ( x) dx.

Ovaj obrazac se primenjuje i za sluaj kada je potrebno da se izrauna povrina oblasti ograniene
graficima funkcija y = f(x) i y = g(x). U ovom sluaju su granice odreenog integrala apscise a i b presenih
taaka A i B, i dobijaju se reavanjem jednaine f(x) = g(x).
Definicija 11: (definicija nesvojstvenog integrala)

b
f ( x)dx
Odreeni integral a
definisan je za f : R R neprekidnu na segmentu [a,b].
Ako interval integracije nije konaan, ili ako podintegralna funkcija na tom intervalu ima prekide, tada se
definie pojam uoptenog ili nesvojstvenog integrala.
Definicija 12: (nesvojstveni integral s obzirom na interval)
Ako je funkcija f(x) integrabilna na svakom konanom segmentu [a,b], to nesvojstveni integral
f ( x)dx lim f ( x)dx

b
f ( x)dx
f ( x)dx
a
f ( x)dx lim
f ( x)dx
a
se definie sa
, a nesvojstveni integral
sa
Ukoliko ove granine vrednosti postoje i konane su odgovarajui integral nazivamo konvergentnim, u
suprotnom divergentnim.
Nesvojstveni integral tipa
f ( x)dx
f ( x)dx f x dx f ( x)dx
gde je f(x) neprekidna x se definie sa
, gde je c ma koji realan broj i on je konvergentan ako su oba integrala
konvergentna.
Definicija 13: (nesvojstveni integral s obzirom na funkciju)

47
lim f ( x )
x b
Ako je funkcija f : R R neograniena u okolini take b, tj.

b
segmentu [a,b - ], > 0, nesvojstveni integral
f ( x)dx
se definie sa
lim f ( x)
f ( x)dx lim
x a
Ako je funkcija f : R R neograniena u okolini take a, tj.
segmentu [a + ,b], > 0, nesvojstveni integral
a integrabilna na svakom
se definie sa
Ako je funkcija f : R R neograniena u okolini take c, tj.
x c
f ( x)dx lim
lim f ( x)
f ( x)dx
f ( x)dx.
f ( x)dx.
segmentu [a,c-][c+,b], > 0, nesvojstveni integral

c
f ( x)dx
a
se definie sa
f ( x)dx lim
f ( x)dx lim
f ( x)dx.
Definicija 14: (definicija dvojnog integrala)

Neka je u nekoj zatvorenoj i ogranienoj oblasti D R R data neprekidna funkcija z = f(x,y). Podelimo
oblast D na n delova s1,s2,,sn (sl. ispod) tako da ti delovi nemaju zajednikih unutranjih taaka, a ije
povrine su s1,s2,,sn. U unutranjosti ili na periferiji svakog dela Sk, k=1,2,,n izaberimo po jednu
taku Tk(k,k). Vrednost funkcije z = f(x,y) u svakoj taki Tk, tj. f(k,k) pomnoimo sa odgovarajuom
n
povrinom sk, odnosno formirajmo proizvod f(k,k)sk. Suma svih takvih proizvoda
zove se integralna suma funkcije f(x,y).
S f ( k , k )s k
k 1
Ako postoji granina vrednost sume S, nezavisno od podele kao i izbora take T k(k,k), kada broj delova sk
tei beskonanosti a povrina maksimalnog sk tei nuli, tada kaemo da je ta granina vrednost dvojni
integral funkcije z = f(x,y) u oblasti D, i funkciju z = f(x,y) nazivamo integrabilnom u toj oblasti. To
lim
max S K 0
f (
k 1
, k )s k f x, y ds
D
simboliki oznaavamo
U pravouglom koordinatnom sistemu ds = dxdy, pa je tako
f x, y ds f x, y dxdy.
D
Definicija 15: (osobine dvojnog integrala)

48
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
Ako je f(x,y) integrabilna funkcija u oblasti D, tada je integrabilna u toj oblasti i funkcija cf(x,y), gde je c
cf x, y dxdy c f x, y dxdy
proizvoljna konstanta i tada je
Ako su f(x,y) i g(x,y) integrabilne funkcije u oblasti D, tada su u toj oblasti integrabilne i funkcije
f ( x, y) g ( x, y) dxdy f ( x, y) dxdy g ( x, y) dxdy.
f(x,y) g(x,y), pri emu je
Neka je oblast D u kojoj je data funkcija f(x,y) nekom linijom podeljena na dve (ili vie) oblasti D 1 i D2. Ako
postoje integrali
f ( x, y) dxdy i f ( x, y) dxdy
D1
D2
, tada postoji i integral
f ( x, y) dxdy f ( x, y) dxdy f ( x, y) dxdy

D
D1
D2
f ( x, y) dxdy,
D
pri emu je
Ako su f(x,y) i g(x,y) integrabilne funkcije u oblasti D i ako je

f(x,y) g(x,y) u svim takama (x,y) D, tada je
f ( x, y) dxdy g ( x, y) dxdy.
D
Specijalno ako je g(x,y) = 0 tada se ova osobina svodi na
f ( x, y ) dxdy 0.
D
Ako je f(x,y) = 1 u svakoj taki (x,y) iz oblasti D, tada je dvojni integral te funkcije jednak povrini oblasti D.
352.
353.
354.
355.
356.
357.
358.
Nai:
e2 x
ex 1
dx.
e2x e x
dx.
e x 2 e2x 1
Izraunati integral:
Izraunati integral:
e3 x dx
ex 2
Izraunati integral:
Izraunati integral:
ex
1 e x dx .
Izraunati integral:
Nai: e
xe x
dx
1 e
x 2
dx.
1 e 2x
1
dx.
4
2x
ex 1
e 2 x e x 1 dx.
359.
Izraunati integral:
360.
xe
Izraunati integral:
3 x2
1
1 x2
361.
Nai:
362.
dx.
Nai: 1 x
dx
dx.
49
363.
Nai:
364.
Nai:
dx
.
ln x
1
x ln 2 x ln x dx.
ln x 1
ln x 1
365.
Izraunati integral:
366.
Izraunati integral: x
367.
Izraunati integral:
368.
Izraunati integral:
369.
Izraunati integral:
370.
Izraunati integral:
dx
x .
dx
6 x 10 .
ln x cos log x
dx.
x
e tgx sin x
cos 3 x dx.
arctg x dx.
2
372.
xarctg x dx.
xarctgxdx.
Izraunati integral:
x arctgxdx.
Izraunati integral:
373.
Izraunati integral:
374.
Izraunati integral:
375.
Izraunati integral:
371.
arctgx
dx.
x2
2 xarctgx2
1 x 4 dx .
376.
arcsin xdx .
arcsin xdx
Izraunati integral:
.
377.
x ln x 1 dx .
Izraunati integral:
378.
ln x 1 dx .
Izraunati integral:
379.
Nai:
x 1
x 1
x ln xdx.
x cos x dx.
Nai:
x cos x dx.
Izraunati:
sin x dx.
Izraunati integral:
x ln xdx.
Izraunati integral:
2
380.
381.
382.
383.
384.
Izraunati integral:
385.
Izraunati integral:
50
x 2 2x 2
e x dx.
x
cos 2 x dx.
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
386.
Izraunati integral: sin
387.
Izraunati integral:
388.
ln x
ln( x
Izraunati integral:
389.
Izraunati integral:
390.
Nai:
sin ln x dx.
dx.
2 x 2 dx.
1) dx
ln(cos x) dx
sin 2 x .
e sin( 4 x ) dx.
Izraunati integral:
sin( 2 x)e dx.
Izraunati integral:
e cos 4 xdx
Nai:
.
3x
391.
3x
392.
2x
393.
394.
Izraunati integral:
395.
Izraunati integral:
396.
Izraunati integral:
397.
Izraunati integral:
398.
Izraunati integral:
399.
Izraunati integral:
400.
Izraunati integral:
401.
Izraunati integral:
x x
402.
Nai:
403.
Nai: x
404.
Nai:
405.
Nai:
406.
2x 2 5
x 3 x 2 dx.
dx
x5 x 2 .
x 8
x 3 4 x 2 4 x dx.
x 8
x 3 4 x 2 3x dx.
21x 2 102 x 72
x 3 7 x 2 12 x dx.
2 x 2 3x 4
x 3 2 x 2 x 2 dx .
dx
x 4 x3 x 2 .
3x 2
x 6 1 dx.
dx
.
2x 2
x2
dx.
3
8
1
x 4 4 x 2 dx.
2x
x 4 1dx.
Izraunati integral:
( x 1) 3
x 2 2 x 3 dx
51
407.
Izraunati integral:
x3 1
x3 5 x 2 6 x dx
x 2
dx.
2
1 x
408.
Izraunati integral:
409.
Izraunati integral: x
410.
Izraunati integral:
411.
Nai: x
dx
.
x
1
x 2 x 2 1 dx.
4
x
dx.
8
dx
412.
413.
Izraunati integral:
Izraunati integral:
414.
Nai:
415.
Nai:
x( x 1)( x
x 1
2x 1
3) .
dx
.
x 1
dx.
x 1 1
dx
1 3 x 1 .
416.
Izraunati integral:
2 x
417.
Izraunati integral:
418.
x1 x dx.
Nai:
2 x
dx.
2 x
1 x
dx
x (1 x) .
4
x
3
419.
Izraunati integral:
420.
Izraunati integral:
421.
Izraunati integral:
x x 3 x2
x (1 3 x ) dx
.
x3 x2
x 3 x 2 dx .
1
1 sin x cos x dx .
4
422.
Izraunati po definiciji:
1 x dx
ln 2
423.
Izraunati integral:
e x 1 dx.
424.
52
Izraunati integral:
cos
0
x dx
.
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
e 1
425.
Izraunati:
x ln( x 1)dx.
2
1
x2
i
y
.
2
1 x2
Nai povrinu ogranienu krivim linijama
1
f ( x) 2
.
x 1
Odrediti povrinu ogranienu x-osom i lukom krive:
y x 2 2 i prave y 1 2 x.
Nai povrinu izme|u krive linije
y
426.
427.
428.
429.
430.
431.
432.
Izraunati nesvojstveni integral:
dx
dx
x ln x .
1
e
434.
( x 1)( x 4) .
e
433.
i x-osom.
f ( x )=e xe
x 3 2
f ( x) 2
x 10 x 16 nad intervalom (3,4).
Izraunati povrinu ogranienu lukom krive:
f ( x) x 2 8 e x u II i III kvadrantu.
Izraunati povrinu oblasti oiviene x - osom i krivom:
Izraunati povrinu oivienu grafikom funkcije
x
1
dx
3
ln x
435.
Izraunati integral:
1
436.
Nai
dx
x 1
ln 3 x 3
1 x ln x dx.
437.
Izraunati integral:
ln x
1 x dx.
438.
Izraunati integral:
x ln xdx
e
439.
e x dx.
440.
Izraunati integral:
xarctgx dx.
0
441.
442.
dx
(2 x)
1 x
dx
1 x2
53
443.
Izraunati
dx
x ln x .
1
444.
Izraunati integral
445.
Izraunati integral:
dxdy
D
gde je D unutranjost trapeza sa temenima
A(1,1), B (6,1), C (3,2), D(2,2).
pravim linijama:
446.
447.
dxdy
gde je oblast D unutranjost paralelograma ije stranice pripadaju
y x 3, y x 6, y 2 x 12 i y 2 x 6.
Izraunati integral:
pravim linijama:
y x 2, y x 6, y 2 x 12 i y 2 x 4.
Izraunati integral:
pravim linijama:
dxdy
dxdy
x y,2 x y 0, x y 4 i 2 x y 4.
448.
Izraunati integral:
449.
Izraunati integral:
dxdy,
D
A( 2,0), B (1,2), C (2,0), D(1,2).
dxdy,
gde oblast D predstavLJa unutranjost etvorougla sa temenima
gde je oblast integracije unutranjost trougla
A( 2,2), B(7,7) i C (4,3).

450.
451.
Izraunati integral:
Izraunati integral:
x y 12
452.
453.
454.
dxdy,
dxdy
D
y 0.
Izraunati integral:
Izraunati integral:
Izraunati integral:
dxdy
D
456.
Izraunati:
kvadrantu.
ydxdy
D
458.
Izraunati integral:
etvrtom kvadrantu.
54
x2 y2 1.
gde je oblast D deo ravni izme|u krivih linija
xydxdy ,
y x 2 i y x.
y x, y x 3, y 2
gde je D unutranjost koju obrazuje funkcija
gde je oblast D deo ravni izmeu krive
xydxdy ,
D
y 2x , x y 4 ,
, gde je oblast D ograniena pravama:
xydxdy,
y x 3 i y 10 x 2 24 x.
, gde oblast D predstavlja unutranjost kruga
xydxdy,
457.
Izraunati integral:
kvadrantu.
, gde je oblast D ograniena linijama
ydxdy,
y 6.
455.
Izraunati integral:
u IV kvadrantu.
gde je oblast D ograniena linijama
x 2 y 2 2x
x 2 4x y 2 3 0 ,
x ose u I
gde je
unutranjost koju obrazuje krug
x2 y2 2y
gde je
unutranjost koju obrazuje krug
x2 y2 9 8y
u prvom
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
459.
Izraunati dvojni integral:
460.
kvadrantu.
461.
kvadrantu.
462.
Izraunati integral:
kvadrantu.
463.
u
Izraunati integral:
464.
x 4x y 3 0
2
xydxdy,
D
xydxdy,
D
y x 2 3 i x osom.
gde je D oblast ograniena krivom
2x 2 3 y 2 6
III
2x 2 3 y 2 6
IV
gde je oblast D ograniena lukom krive
x 2 y 2 45 14 x
gde je oblast D deo ravni ogranien linijama
Izraunati integral:
x 4x y 3 0
468.
ydxdy,
467.
xydxdy,
xydxdy,
Izraunati integral:
466.
IV
x 2 4x y 2 3 0
kvadrantu.
Izraunati:
465.
xydxdy,
Izraunati integral:
ydxdy,
x y 5 i xy 6.
kvadrantu.
ydxdy,
IV
kvadrantu.
2
y dxdy,
gde je D unutranjost elipse
Izraunati dvojni integral
( x y)dxdy
D
x 2 4 y 2 4 u II kvadrantu.
y x 2 i y 1 2 x.
2
469.
Izraunati dvojni integral
( x y)dxdy
D
y x 2 i y 1 2 x.
2
470.
Izraunati integral:
xy 4 i x y 5.
471.
i
Izraunati integral:
x 2 y dxdy,
D
x 2 y dxdy,
D
x y 5.
472.
Izraunati integral:
473.
Izraunati integral:
xy 4 i x y 5.
( x 2 y)dxdy
D
2 x y dxdy,
D
gde je D unutranjost koju obrazuju grafici funkcija
, ako je oblast D ograniena krivama
y x2
xy 6
x y2 .
55
x y dxdy,
2
474.
475.
476.
477.
478.
479.
56
Izraunati integral:
Izraunati integral
Izraunati integral:
y dxdy,
2x 1
dxdy,
y2
gde je D unutranjost trougla

gde je D unutranjost trougla
A(0,0), B (2,1) i C (1,3).

A 1,1 , B 3,1 i C 1,3.
gde je D unutranjost koji obrazuju krive
Promeniti poredak integracije kod dvojnog integrala
Promeniti poredak integracije kod dvojnog integrala
Promeniti poredak integracije u integralu:
ln y
dy dx.
ex
dx f ( x, y)dy
1
x3
dx f ( x, y )dy
x y 5 i xy 6.
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
10. DEO
DIFERENCIJALNE JEDNAINE
U desetom delu upoznaete se sa zadacima u kojima se reavaju diferencijalne jednaine.
Najpre su dati zadaci sa diferencijalnim jednainama prvog reda i to grupisani po tipovima (diferencijalna
jednaina koja razdvaja promenljive, homogena diferencijalna jednaina, linearna diferencijalna jednaina i
Bernulijeva diferencijalna jednaina).
Zatim su dati zadaci sa diferencijalnim jednainama drugog reda takoe grupisane po tipovima
(diferencijalna jednaina koja ne sadri x , diferencijalna jednaina koja ne sadri
jednaina drugog reda sa konstantnim koeficijentima).
y , linearna diferencijalna

1.
2.
3.
4.
5.
Homogena diferencijalna jednaina prvog reda

Linearna diferencijalna jednaina prvog reda
Linearna diferencijalna jednaina drugog reda sa konstantnim koeficijentima
Homogena diferencijalna jednaina drugog reda sa konstantnim koeficijentima
Nehomogena diferencijalna jednaina drugog reda sa konstantnim koeficijentima
Definicija 1: (osnovni pojmovi)

Jednaina oblika
} ,, {y} ^ {left (n right )} right ) =0

x , y , y' , y
F
, gde je y = y(x) funkcija nezavisne
promenljive x, a y,y,,y(n) prvi, drugi,, n-ti izvod ove funkcije po promenljivoj x, je diferencijalna
jednaina n-tog reda.
Red diferencijalne jednaine je red najvieg izvoda koji se u njoj pojavljuje.
Svaka funkcija y = (x) koja identiki zadovoljava diferencijalnu jednainu je reenje te diferencijalne
jednaine.
Funkcija y = (x,C1,C2,,Cn) koja sadri n proizvoljnih i nezavisnih konstanti C1,C2,,Cn, a koja identiki
zadovoljava diferencijalnu jednainu je njeno opte reenje ili opti integral.
Reenje koje se dobija iz opteg reenja dajui proizvoljnim konstantama C 1,C2,,Cn odreene vrednosti
C10,C20,,Cn0, je partikularno reenje diferencijalne jednaine.
Ako diferencijalna jednaina ima i takvo reenje y = g(x) koje se ne moe dobiti iz njenog opteg reenja, ni
za koje vrednosti proizvoljnih konstanti C1,C2,,Cn, onda se takvo reenje naziva singularno reenje
diferencijalne jednaine.
Opte reenje diferencijalne jednaine u koordinatnom sistemu predstavlja familiju krivih linija koje zavise
od n parametara C1,C2,,Cn. Te krive linije zovu se integralne krive diferencijalne jednaine.
Ako je data familija krivih linija i ako iz sistema koji sadri n + 1 jednainu,
y= ( x , C1 , C2 , ,C n ) , y ' =
d
d
, , y (n )= n ,
dx
dx
eliminiemo parametre C1,C2,,Cn, dobijamo
diferencijalnu jednainu iji je opti integral ta familija krivih linija.
Teorema 1: (Koijeva teorema)

Ako su funkcija
f (x , y)
i njen prvi parcijalni izvod
D= {( x , y )| a x b , c y d }
f
x
neprekidni u oblasti
ravni xOy, tada za svaku taku A(x0,y0) unutar oblasti D, postoji samo
jedno reenje diferencijalne jednaine y = (x) koje zadovoljava poetni uslov y = y0 za x = x0 (y0 = (x0)).
Geometrijski to znai, da kroz svaku taku A(x0,y0) i unutar oblasti D prolazi jedna i samo jedna integralna
kriva y = (x) diferencijalne jednaine.
57
Definicija 2: (jednaina koja razdvaja promenljive)
y ' =P(x) Q( y)
To je diferencijalna jednaina oblika
dy
=P ( x ) dx
Q( y)
dy
, imamo
dx
dy
Q( y )= P ( x ) dx+C
'
y=
. Kako je
, a odatle se integracijom dobija opte reenje
, gde je C
proizvoljna konstanta.
Definicija 3: (homogena diferencijalna jednaina)

To je jednaina oblika
y ' =f
( xy )
y
=z
x
dz
dx
=
f ( z )z x
. Smenom
na jednainu koja razdvaja promenljive
gde je
nova funkcija od
, svodi se
Neka je njeno opte reenje z = (x,C). Tada je, zbog y = zx, opte reenje homogene jednaine
y=x (x , C) .
Definicija 4: (linearna diferencijalna jednaina)
y ' + P ( x ) y=Q(x)
C+ e P ( x ) dx Q ( x ) dx .
e P ( x )dx
. Opte reenje diferencijalne jednaine dato je sa
Definicija 5: (Bernulijeva jednaina)

odavde smenom
y ' + P ( x ) y=Q(x) y s
z= y 1s , z' =(1s)
'
z + ( 1s ) P ( x ) z=( 1s ) Q(x )
y'
s
y
. Deoba obe strane sa ys daje
y'
1s
+ P ( x ) y =Q ( x ) .
s
y
, dobijamo linearnu jednainu po novoj nepoznatoj funkciji z
Definicija 6: (diferencijalna jednaina koja ne sadri y)
x , y ' , y )=0 . Smenom y = p, y = p, svodi se na jednainu prvog reda po

F
'
funkciji p:
F ( x , p , p )=0 . Ako je njeno opte reenje p=( x , C 1) , tada je zbog p = y, y =
(x,C1), te je
y= ( x , C1 ) dx +C2 , to predstavlja opte reenje diferencijalne jednaine.
Definicija 7: (diferencijalna jednaina koja ne sadri x)
y , y ' , y right ) =0 . Smenom

y ' = p , koja daje y = {dp} over {dx}
odnosno
y = {dp} over {dy} {dy} over {dx} ili y = {dp} over {dy} p , jednaina postaje
dp
y, p,
p =0 , tj. diferencijalna jednaina prvog reda funkcije p po nezavisnoj promenljivoj y.
dy
58
Ako
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
je njeno opte reenje
p= ( y , C 1)
posle integracije, daje
f ( y , C1 ) =x+C 2
, tada je, zbog y = p,
y ' = ( y , C1 )
dy
=dx
( y ,C 1 )
tj.
to,
i predstavlja opte reenje diferencijalne jednaine.
Definicija 8: (homogena linearna diferencijalna jednaina drugog reda sa konstantnim koeficijentima)

ay +by'+cy=0 . Njeno opte reenje je oblika y h=C 1 y 1 +C 2 y 2 gde su C1 i
C2 proizvoljne i meusobno nezavisne konstante a y 1 = y1(x) i y2 = y2(x) dva linearno nezavisna reenja
diferencijalne jednaine.
Da bi funkcije y1 i y2 bile linearno nezavisne potrebno je da je
| |
W ( y1 , y2)=
y1
y2
'
1
y2
'
. Reenja y1 i y2
zovemo osnovna reenja. Osnovna reenja traimo u obliku y= e rx , gde je r konstanta koju treba
odrediti. Kako je y = rerx, y = r2erx, to, zamenom u diferencijalnu jednainu, dobijamo posle skraivanja sa
erx ,
a r 2 +br +c=0 . Prethodna jednaina je karakteristina jednaina diferencijalne jednaine. Neka su
r1 i r2 koreni karakteristine jednaine. Mogu da nastupe tri sluaja:
1) Ako je D = b2 4ac > 0, tada je r1 r2 pa je opte reenje diferencijalne jednaine
y h=C 1 e r x +C 2 er
1
y h=C 1 e r x +C 2 x e r x .
3) Ako je D < 0, tada je r1,2 = u iv, pa je
y h=eux ( C 1 cosvx+ C2 sinvx )
2) Ako je D = 0, tada je r1 = r2 pa je
Definicija 9: (nehomogena linearna diferencijalna jednaina)

ay + by '+ cy = f ( x )0
. Opte reenje te jednaine se dobija kao zbir njenog
y= y h + y p . Oblik u kome se trai

homogenog dela, yh, i njenog partikularnog reenja, yp, tj.
partikularno reenje, yp, zavisi od oblika date funkcije f(x). Mi emo posmatrati ovde sledee jednaine:
ay +by'+cy= {A} rsub {n} {x} ^ {n} + {A} rsub {n-1} {x} ^ {n-1} ++ {A} rsub {0} .
1)
Partikularno reenje se trai u obliku:
y p=an x n +a n1 x n1+ +a0 ,

y p=x ( a n x n +an1 x n1 ++ a0 )
a)
b)
ay + by '+ cy = A {e} ^ {px}
2)
c0 ,
ako je
c=0
ako je
,
Partikularno reenje se trai u obliku:

px
y p=ae , za p r 1 i p r 2 .
y p=axe px , za p=r 1 ili p=r 2 ( r 1 r 2)
y p=a x 2 e px , za p=r 1 =r 2 .
a)
b)
c)
ay +by'+cy=Asin left (x right ) +Bcos left (x right ) .
3)
Partikularno reenje trai se u obliku:

a)
y p=asin ( x )+ bcos ( x ) za r 1,2 i ,
y p=x ( asin ( x ) +bcos ( x ) ) za r 1,2= i .
b)
4)
ay +by'+cy= left ({A} rsub {n} {x} ^ {n} + {A} rsub {n -1} {x} ^ {n -1} ++ {A} rsub {0} right ) {e} ^ {px
.
Smenom
5)
px
y=z e ,
gde je
nova nepoznata funkcija, svodi se na sluaj 1.
ay +by'+cy= left (Asin left (x right ) +Bcos left (x right ) right ) {e} ^ {px} .
59
Smenom
px
y=z e ,
gde je
nova nepoznata funkcija, svodi se na sluaj 4.
6) Ako je
f ( x )=f 1 ( x ) + f 2 ( x ) ++ f n ( x ) , gde su f 1 ( x ) , f 2 ( x ) , , f n ( x ) funkcije iz taaka 1 do 5,
onda se partikularno reenje trai u obliku zbira partikularnih reenja pojedinih funkcija, tj. y p = yp1 +
yp2 + + ypn.
'
y + y =0
480.
Reiti diferencijalnu jednainu:
481.
y ' ( 3 y 2 +2 y ) tgx= y 3 + y 2 +1 .
Nai opte reenje diferencijalne jednaine:
( x 26 x +10 ) y ' tgy1=0.
xdy
ydx
+
=0 .
2
2
1
y
1x

x 1+ y 2 dx+ y 1+ x2 dy=0 .
( x 26 x +25 ) y ' tgy+1=0 .
y ' ( y 5 + y 2 ) tgx= y 6+ 2 y 3 +6 .
y ' ( 4 y 3 +1 ) ctgx= y 4 + y +1 .
x+ xy + y ' ( y + xy )=0 .
( x 32 x2 + x2 ) y ' =2 x 2 y +3 xy4 y .
( 8 y 212 y +2 ) y ' =x y 32 x y 2 + xy 2 x .
482.
483.
484.
485.
486.
487.
488.
489.
490.
491.
492.
493.
494.
495.
496.
497.
498.
499.
500.
501.
502.
503.
504.
505.
506.
507.
508.
509.
510.
511.
512.
513.
514.
60
x y ' = y + x 1+ e
y
x
y
.
x
2 '
2
2
x y =2 x + y + xy .
x 2 y ' =x 2+ y 2+ xy .
Reiti diferencijalnu jednainu: y ' x + ylnx= y+ ylny .
( y + x 3 sinx ) dx=xdy .
Reiti diferencijalnu jednainu: 2 x ( x 2+ y ) dx=dy .
'
y + ysinx=sinx .
'
2
x y = y + x cosx .
1
'
3
y y=x .
x
1
y ' + y=x 5 .
x
2
Odrediti opte reenje diferencijalne jednaine:
y + x sinx=xy ' .
'
5
x y y =2 x .
1
y ' y=x 2 y .
x
'
2
.
y y=2 x y
Reiti diferencijalnu jednainu: x y ' + y y 2 lnx=0.
1
' 1
3
Reiti diferencijalnu jednainu: y + x y = y .
2
2
y =2x+ {y'} over {x} .
y = {1} over {x} - {y'} over {x} .
yy - {y} ^ {'2} =0 .
y +4y=2sin left (2x right ) .
y +y=sinx-cosx.
y +3y'+2y=x {e} ^ {-x}
y -2y'= left (x+1 right ) {e} ^ {2x} .
x y ' = yln
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
515.
y +2y'+y= left (1+x right ) {e} ^ {-x} .

516.
y -4y'+4y= left (1-x right ) {e} ^ {2x} .
517.
y -2y'+y= {x} ^ {2} {e} ^ {x} .
518.
y -4y= {e} ^ {x} sin(x) .
519.
y -y=3 {e} ^ {2x} cosx .
520.
y -2y'-3y= {e} ^ {x} cos2x .
521.
y -5y'+6y= {e} ^ {2x} +cos3x .
522.
y +4y=sinx+sin left (2x right ) .
523.
y -7y'+12y=3x+ {e} ^ {4x} .
524.
y +y'-12y= {e} ^ {3x} -4x .
525.
y +2y'-3y= {x} ^ {2} - {e} ^ {-x} .
526.
y +y= {x} ^ {2} +sinx .
527.
y +y= {x} ^ {2} +sin2x.
528.
y +y=x {e} ^ {x} +5sinx.
529.
y -3y'+2y=x {e} ^ {x} -6sinx.
530.
y -4y= {e} ^ {2x} +sin left (2x right ) .
531.
y +17y'+72y= {e} ^ {-9x} -8x .
532.
y +17y'+72y= {e} ^ {-8x} -9x .
533.
y -17y'+72y=8x+ {e} ^ {9x} .
534.
y +4y=x+2sin left (2x right ) .
535.
y +4y=x+2cos left (2x right ) .
536.
y -2y'= {e} ^ {2x} +2sin left (2x right ) .
537.
y -7y'=x+ {e} ^ {7x} .
538.
y -4y'+3y=sin left (3x right ) + {e} ^ {3x} .
539.
y -5y'=2x- {e} ^ {5x} .
540.
y -4y= {x} ^ {2} +x+ {e} ^ {2x} .
541.
y -4y= {x} ^ {2} +1+2 {e} ^ {2x} .
542.
y +y=2 {e} ^ {x} +sinx.
543.
y -2y'=x {e} ^ {2x} +x+2 .
544.
y +9y=x+sin3x.
545.
y -9y=3x+ {e} ^ {3x} .
546.
y -4y'+3y= left (1-x right ) {e} ^ {2x} +x .
547.
y +y=sinx, zavisno od vrednosti realnog
parametra .( >0) .
548.
y +4y=2x+sin(2x) .
549.
y +y=x+sinx.
550.
Postaviti diferencijalnu jednainu ije e opte reenje glasiti:
y=C 1 sin 2 x+ C2 cos 2 x .
x
551.
y=e ( C 1 sin 2 x+C 2 cos 2 x ) .
2x
2 x
2
552.
y=C 1 e +C 2 e +x .
61
11. DEO
VEROVATNOA
U jedanaestom delu upoznaete se sa zadacima iz verovatnoe.
Zadaci su grupisani od lakih ka teim.

1.
2.
Uslovna verovatnoa
Uslovna verovatnoa i nezavisni dogaaji
Definicija 1: (verovatnoa i dogaaj)

Elementarni dogaaji su mogui ishodi sluajnih eksperimenata. Oznaavaju se sa i (i I), a skup svih
takvih elementarnih dogaaja oznaavamo sa i nazivamo prostorom elementarnih dogaaja ili prostorom
moguih ishoda.
Dogaaj e biti svaki podskup skupa .
Presek dogaaja A i B oznaavamo sa AB, ili samo sa AB, i definiemo sa: AB ={ A B.
Slino, unija se definie sa: A B = { A B},
a specijalno, kada AB = , uniju oznaavamo sa A + B.
Komplement, odnosno suprotan dogaaj,
dogaaja
je
A=
Skup nazivamo izvesnim, a nemoguim dogaajem.

Kada je skup konaan, a mi emo to ovde uvek pretpostavljati, verovatnou nekog sluajnog dogaaja
A , u oznaci P(A), definiemo kao:
P ( A )=
m
n
, gde je n ukupan broj moguih, a m ukupan broj
povoljnih dogaaja, pod pretpostavkom da su svi elementarni dogaaji jednako verovatni. Bie naime:
P( A)
p( )
, gde smo sa p() oznaili verovatnou elementarnog doga|aja . Ovakva funkcija P ima
0 P ( A ) 1, za svaki A
P ( )=0
P ( )=1
P ( A B )=P ( A ) + P ( B )P ( AB )
)=1P ( A )
P( A
sledee osobine:
Specijalno, ako AB = , onda P(A+B) = P(A) + P(B).

Definicija 2: (uslovna verovatnoa i nezavisni dogaaji)
Uslovnu verovatnou P(B | A) dogaaja B pod uslovom da se ostvari dogaaj A, pretpostavljajui da je
P ( AB )
. Ovako definisana funkcija uslovne verovatnoe ima
P ( A)
0 P ( BA ) 1
P ( A )=0
P ( AA )=1
P ( BA )=1, ako je A B
P ( B+C A )=P ( BA ) + P (C A ) , ako je BC =
A ) =1
P ( BA ) + P ( B
P(A) > 0, definiemo kao:
sledee osobine:
62
P ( BA )=
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
Formula potpune verovatnoe. Niz skupova A1,,An nazivamo razbijanjem izvesnog dogaaja ako je AiAj
= , za sve i j, i, A1 + + An = . Jo se kae da ovakva kolekcija skupova ini potpun sistem dogaaja, i
n
P( B ) P ( B | Ai ) P ( Ai )
i 1
za njega, uz pretpostavku P(Ai) > 0, za svaki i vai:
, gde je B proizvoljan
dogaaj.
) P ( A ) .
Specijalno za 0 < P(A) < 1:
P ( B ) =P ( B A ) P ( A ) + P ( B A
Za dogaaje A i B kaemo da su nezavisni ako je P(AB) = P(A) P(B). Stoga se nezavisnost dogaaja moe
okarakterisati i uslovom: P(B | A) = P(B).
553.
U kutiji se nalazi 30 belih i 10 crvenih kuglica. Izvlaimo etiri kuglice iz kutije, jednu za drugom,
tako to svaki put ponovo vratimo izvuenu kuglicu u kutiju, da bi izvlaenje ponovili iz kutije sa
poetnim brojem kuglica. Nai verovatnou da e od etiri izvuene kuglice dve biti bele i dve crvene.
554.
U kutiji se nalazi 10 kuglica, od kojih je 4 belih. Izvlaimo dve kuglice, jednu za drugom bez
vraanja. Oznaimo sa A dogaaj da je prva izvuena kuglica bele boje, a sa B dogaaj da je druga
), P (B ), P ( A ) .
izvuena kuglica bela. Nai verovatoe:
P ( BA ) , P ( B A
555.
Iz kutije u kojoj se nalazi 6 crvenih i 8 plavih kuglica na sluajan nain izvlaimo tri kuglice
odjednom. Kolike su verovatnoe dogaaja: A - da izvuemo sve tri kuglice iste boje i B - da izvuemo
tri kuglice plave boje.
556.
Da bi pronaao jednu knjigu, student ima nameru da obie tri biblioteke. Za svaku od biblioteka je
jednako verovatno da nema, odnosno da ima tu knjigu u svom knjinom fondu, a takoe, ako biblioteka
ima knjigu, verovatnoa da je ta knjiga slobodna jednaka je verovatnoi da je ista zauzeta. Kolika je
verovatnoa da e student dobiti traenu knjigu?
557.
U prvoj kutiji je 5 belih i 10 crvenih, a u drugoj 3 bele i 7 crvenih kuglica. Iz druge kutije smo u prvu
prebacili jednu kuglicu, a zatim smo iz prve kutije izvukli jednu kuglicu. Koja je verovatnoa da smo
izvukli belu kuglicu?
558.
Iz kutije u kojoj se nalaze 4 bele, 6 plavih i 8 zelenih kuglica, sluajno izvlaimo 3 kuglice. Odrediti
verovatnou dogaaja A - da izvuemo sve tri kuglice iste boje i B - da izvuemo tri kuglice razliitih
boja?
559.
Iz kutije u kojoj se nalazi 7 crvenih i 9 plavih kuglica na sluajan nain izvlaimo 4 kuglice:
a) odjednom
b) jednu za drugom sa vraanjem.
Kolike su verovatnoe dogaaja: A - da izvuemo sve 4 kuglice iste boje i B - da izvuemo bar dve
kuglice plave boje?
560.
Iz kutije u kojoj se nalazi 7 belih i 9 crvenih kuglica izvlaimo odjednom 4 kuglice. Koja je
verovatnoa da emo izvui:
a) dve bele i dve crvene kuglice
b) sve etiri kuglice iste boje.
561.
Iz kutije u kojoj se nalazi 8 belih i 9 crvenih kuglica izvlaimo dve kuglice. Odrediti verovatnou
dogaaja A da, izvlaei kuglice odjednom, izvuemo 2 bele kuglice; dogaaja B da, izvlaei kuglice
odjednom, izvuemo 2 kuglice razliitih boja; kao i dogaaja C da, izvlaei kuglice jednu za drugom,
bez vraanja, izvuemo drugu kuglicu bele boje.
562.
Iz kutije u kojoj se nalazi 7 belih, 8 crvenih i 9 zelenih kuglica izvuene su odjednom 2 kuglice.
Ispostavilo se da su te 2 kuglice razliitih boja. Nai verovatnou dogaaja A da je jedna od njih bela i
jedna crvena i dogaaja B da je jedna od njih bela.
563.
Jednu kocku smo obojili a zatim smo je isekli na manje meusobno jednake kocke tri puta kraih
ivica od polazne. Sluajno biramo jednu od dobijenih kocki i bacamo je. Odrediti verovatnou dogaaja:
A - da je baena kocka pala na obojenu stranu.
564.
U kutiji se nalaze dve kocke. Jednoj su tri polja oznaena brojem 1 i tri preostala polja brojem 2, dok
su drugoj dva polja oznaena brojem 1, a preostala etiri polja brojem 2. Sluajno izvlaimo jednu kocku
i bacamo je. Pretpostavimo da se pojavio broj 1. Koja je verovatnoa da smo izvukli prvu kocku?
565.
Iz kutije u kojoj se nalazi 8 belih i 9 crvenih kuglica jedna kuglica je izgubljena. Da bismo, na osnovu
eksperimenta, izveli zakljuak o boji izgubljene kuglice, izvukli smo odjednom 3 kuglice i to 1 belu i 2
crvene. Nai verovatnou dogaaja B da je izgubljena kuglica bele boje i dogaaja C da je izgubljena
kuglica crvene boje.
566.
U prvoj kutiji ima b belih i c crvenih, a u drugoj x belih i y crvenih kuglica.
a) Iz prve kutije prebacujemo jednu kuglicu u drugu kutiju, ne obraajui panju na njenu boju. Nakon
toga, iz druge kutije izvlaimo jednu kuglicu. Kolika je verovatnoa dogaaja A da je izvuena kuglica
bele boje?
b) Pretpostavljajui da je b3 i c3, iz prve kutije prebacujemo 3 kuglice u drugu kutiju, ne obraajui
panju na njihove boje. Posle toga, iz druge kutije izvlaimo jednu kuglicu. Kolika je verovatnoa
dogaaja B da je izvuena kuglica bele boje?
63
567.
U prvoj kutiji ima b - belih i c - crvenih, u drugoj x - belih i y - crvenih, dok se u treoj kutiji nalaze
samo bele kuglice. Sluajnim putem biramo kutiju i iz nje sluajno izvlaimo jednu kuglicu i to bele boje.
Koja je verovatnoa da smo kuglicu izvukli iz prve, druge, odnosno tree kutije.
64
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
12. DEO
FINANSIJSKA MATEMATIKA
U dvanaestom delu upoznaete se sa zadacima iz finansijske matematike.
Ova oblast retko dolazi na ispitu i ovde su dati primeri zadataka koji se uglavnom ponavljaju na ispitu.

1.
2.
3.
4.
Neprekidno kapitalisanja
Interesni raun pri neprekidnom kapitalisanju
Sloen intresni raun neprekidno kapitalisanje
Sloen interesni raun
Definicija 1: (procentni raun)

U procentnom raunu se javLJaju sledee veliine: G glavnica (osnovna veliina), P prinos, p procenat,
tj. broj jedinica prinosa na svakih 100 jedinica glavnice. Veliine G, P i p stoje u proporciji G : P = 100 : p,
G=
odakle se dobijaju veliine:
100 P
Gp
100 P
, P=
, p=
.
p
100
G
Iz poetne proporcije sledi proporcija
G : 100 = P : p, iz koje se dobija produena proporcija (G P) : (100 p) = G : 100 = P : p.

Iz nje nalazimo prinos
P=
( G P ) p
100 p
i glavnicu
G=
( G P ) 100
100 p
, za sluajeve kada je glavnica
uveana ili umanjena prinosom.

Definicija 2: (interesni raun)
U interesnim raunima javljaju se sledee veliine: K kapital, i interes, p interesna stopa koja kazuje
koliko se novanih jedinica interesa plaa na 100 dinara kapitala za jednu godinu, t vreme koje moe biti
dato u godinama g, mesecima m i u danima d.
Koriste se stalni brojevi 100 kada je vreme dato u godinama, 1200 kada je vreme dato u mesecima i 36000
ili 36500 kada je vreme dato u danima, zavisno da li godinu raunamo kao 360 ili 365 dana.
K :i=100 : p g K :i=36000 : p d
K :i=1200: p m K :i=36500 : p d
Veliine K, i, p i t stoje u proporciji
odakle se dobijaju veliine K, i, p i t.

Izraunavanje ukupnog interesa i kod potroakog kredita od K dinara, uzetog na n jednakih otplata uz
i=
godinju interesnu stopu od p% je
K p ( n+1 )
2400
Definicija 3: (sloen interesni raun)

Krajnja vrednost kapitala Kn (uveani ulog zajedno sa interesom na interes) pri godinjem kapitalisanju
K n=K 0 1+
nakon n godina je
p n
,
100
gde je K0 poetni kapital a p dekurzivna interesna stopa.
Kapitalisanje pored godinjeg u oznaci (pa) moe biti estomeseno (ps), tromeseno (pd), meseno (pm),
dnevno i neprekidno.
Raunanje i odobravanje kamate na kraju odreenog vremenskog intervala zove se dekurzivno raunanje
interesa i oznaava se slovom d uz interesnu stopu. Tako (pa) d znai da je interesna stopa p% godinja.
Ako se kapitalisanje vri m puta godinje uz interesnu stopu p% tada je krajnja vrednost kapitala K 0 posle n
godina
K mn=K 0 1+
p
100 m
mn
Ako je kapitalisanje neprekidno uz godinju interesnu stopu p%, tada je krajnja vrednost kapitala K 0 posle
65
vremena t koje je dato u godinama (t ne mora biti ceo broj) jednaka
K t =K 0 e
pt
100
Neka je p1% interesna stopa pri kapitalisanju m puta godinje, a p% godinja interesna stopa pri
neprekidnom kapitalisanju. Da bi krajnje vrednosti kapitala, pri neprekidnom kapitalisanju i pri kapitalisanju
m puta godinje, na kraju obraunskog perioda imale iste vrednosti, za interesne stope p i p 1 vai relacija
p=100 m ln 1+
p1
100 m
568.
Cena hleba je uveana za 150%. Da bi kotao isto kao i pre poskupljenja, za koliko procenata treba
umanjiti novu cenu?
569.
Na koliko naraste ulog od 25000 dinara za tri godine, ako je interesna stopa 6% (pa)d i
kapitalisanje:
a) godinje,
b) tromeseno,
c) neprekidno?
570.
Uz koju e kamatnu stopu kapital od K0 dinara da naraste na eK0 za dve godine uz neprekidno
kapitalisanje. Zadatak reiti u decimalnom i procentualnom zapisu.
571.
Odrediti vezu izmeu kamatnih stopa prekidnog i neprekidnog kapitalisanja.
572.
Nai godinju kamatnu stopu neprekidnog kapitalisanja koja e davati iste iznose kao i kamatna
stopa od 3% sa etiri kapitalisanja u toku godine.
573.
Nai godinju kamatnu stopu neprekidnog kapitalisanja koja e kapitalu davati iste iznose kao 6%
polugodinjeg kapitalisanja.
574.
Odrediti interesnu stopu p pri kojoj kapital uz neprekidno kapitalisanje dostie istu vrednost na
kraju jedne godine, kao i pri interesnoj stopi od 8% uz godinje kapitalisanje.
575.
Odrediti efektivnu godinju kamatu koja odgovara nominalnoj godinjoj stopi od 20% uz
kapitalisanje:
a) polugodinje
b) kvartalno
c) neprekidno
66
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
REENJA
1.
2.
3.
4.
5.
Relacija je refleksivna, antisimetrina i tranzitivna.

Relacija je relacija poretka na skupu realnih brojeva za n = 3. Za n = 4 relacija nije relacija poretka
jer npr. nije antisimetrina (2 -2 i -2 2).
Relacija je relacija poretka na skupu prirodnih brojeva, a na skupu celih brojeva nije jer nije
antisimetrina (2 -2 i -2 2).
Relacija je relacija poretka i na skupu prirodnih i na skupu celih brojeva.
Relacija jeste ureenje (relacija poretka) skupa ( 1,+ ) ,
ali ne i skupa R, jer na skupu R nije
antisimetrina
(7 71 i 17 7)
6.
Relacija jeste relacija ekvivalencije. Klasa ekvivalencije broja 3 je
7.
Relacija nije relacija ekvivalencije jer nije tranzitivna
8.
{3, 13 , 13 ,3}
1
1
2 2 2 2 non .
2
2
Relacija jeste relacija ekvivalencije. Klasa ekvivalencije broja 0 je { 0 } , klasa ekvivalencije broja
1 1
.
1 je { 1,1 } , a klasa ekvivalencije broja 2 je 2,2, ,
2 2
1
Relacija jeste relacija ekvivalencije. Klasa ekvivalencije broja 7 je
7,
, a klasa ekvivalencije
7
1
1
broja
je
,7 .
7
7
9.
{ }
10. Relacija jeste relacija ekvivalencije.

11. Nad skupom S= {1,2,3,4 } moe se definisati 15 razliitih relacija ekvivalencije.
= { ( 1,2 ) , ( 2,3 ) , (1,3 ) }

= { ( 1,2 ) , ( 2,3 ) , (1,3 ) , ( 2,4 ) , ( 4,5 ) , ( 2,5 ) }
tranzitivna. ( 1 2 2 4 1 non 4 ) .
12. Ne sledi, jer npr. za
={ ( 2,4 ) , ( 4,5 ) , ( 2,5 ) }
, pa iako su i tranzitivne relacije nije
13. Relacija -1 jeste relacija ekvivalencije na skupu A, pod uslovom da je refleksivna i tranzitivna.
14. Funkcija f(x) nije bijekcija jer nije ni 1-1 ni NA na skupu realnih brojeva, dok funkcija g(x) jeste
bijekcija.
15. Funkcija f(x) nije bijekcija jer nije ni 1-1 ni NA na skupu realnih brojeva, dok funkcija g(x) jeste
bijekcija.
16. Funkcija f(x) je bijekcija.
17. Koristei definiciju lako se dokae da y za x >0, y za x <0, y za x R .
18. Sa matricom A su komutativne sve matrice oblika
19. Sa matricom A su komutativne sve matrice oblika
( 0 ), , R
0 , , R
(2 2
)
.
20. det = 0
(
(
)
)
21.
1 4 3
A1= 0 3 2
0 2 1
22.
1 2 1
A1= 0 1 2
0 0
1
67
8 29 11
1
A = 5 18 7 .
1 3 1
1
( AB ) = ( AB )1 I = ( AB )1 A A1=( AB )1 AI A1=( AB )1 AB B1 A1 =I B1 A1=B1 A1 .
3 1 1
X = 1 2 1 .
1
0
2
23.
24.
25.
1 21 3 1
1 22 3
31
3
4 22
26.
X=
27.
1 2 0
X= 0 0 9
0 9 1
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.
36.
37.
( )
( )
0 1 1
X= 2 2 2 .
3 4 5
X= 0 1 2 .
3 4 5
r ( A )=2 nezavisno od parametra a.
Za
a 2 r ( A )=3, a za a=2 r ( A ) =2.
r ( A )=3 nezavisno od parametra a.
Za
a 3 r ( A )=3, a za a=3 r ( A )=2.
Za
a 1 r ( A )=3, a za a=1 r ( A )=2.
Za
a 6 r ( A ) =3, a za a=6 r ( A )=2.
Za
a 1 r ( A )=3, a za a=1 r ( A )=2.
Za
a 2 r ( A )=3, a za a=2 r ( A ) =2.
Kako je r ( A )=2 Matrica A ima dve linearno nezavisne vrste.
38.
39. Moe se formirati vie od dva bazisna minora, a dva od njih su na primer:
1.
x +2 y=8+
x +2 y=8+
2.
2 x4 y=162
x+ 2 y =8+
40. Sistem ima beskonano mnogo reenja i ona su oblika
( x , y , z ) = 8,
, , R
2
41. Sistem nema reenja.

42. Sistem ima beskonano mnogo reenja i ona su oblika
7
( x , y , z , u )= 1+4 +2 ,2 3 , , , , R .
2
5 1
Sistem ima jedinstveno reenje: ( x , y , z ) =
, ,3 .
2 2
Za a 3 sistem ima jedinstveno reenje: ( x , y , z ) = ( 0,0,0 ) ,
a za a=3 sistem ima beskonano mnogo reenja i ona su oblika
( x , y , z ) =(4 , ,3 ) , R .
43.
44.
68
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
a 8 sistem ima jedinstveno reenje: ( x , y , z ) =( 0,0,0 ) ,

4
( x , y , z ) = 0, , , R .
3
Za k 1 sistem ima jedinstveno reenje: ( x , y , z ) = ( 0,0,0 ) ,
a za k =1 sistem ima beskonano mnogo reenja i ona su oblika
3 4
( x , y , z )= , , , R .
5 5
( x , y , z ) =( , 0, ) , R .
Za a 4 sistem ima jedinstveno reenje: ( x , y , z ) =( 0,0,0 ) ,
( x , y , z ) =( , 0, ) , R .
Za k 1 sistem ima jedinstveno reenje: ( x , y , z ) = ( 0,0,0 ) ,
( x , y , z ) =( 5 ,4 , ) , R .
( x , y , z ) =( , 2 , ) , R .
a za a=3 sistem ima beskonano mnogo reenja i ona su oblika ( x , y , z ) =( 0, , ) , R .
( x , y , z ) =( , , ) , R .
a za a=4 sistem ima beskonano mnogo reenja oblika
( x , y , z ) =(19 ,11 , ) , R .
5
2
( x , y , z )=
, , , R .
7
7
( x , y , z ) =( ,2 , ) , R .
( x , y , z ) =(3 , ,7 ) , R .
( x , y , z ) =( , 0, ) , R .
Za k 3 k 5 sistem ima jedinstveno reenje: ( x , y , z ) =( 0,0,0 ) ,
za k =3 sistem ima beskonano mnogo reenja i ona su oblika
( x , y , z ) =( ,5 , 3 ) , R ,
( x , y , z ) =( ,3 , ) , R .
45. Za
46.
47.
48.
49.
50.
51.
52.
53.
54.
55.
56.
57.
58.
69
a 1 a1 sistem ima jedinstveno reenje: ( x , y , z ) =( 0,0,0 ) ,

za a=1 sistem ima beskonano mnogo reenja i ona su oblika ( x , y , z ) =( , , 0 ) , R ,
( x , y , z ) =(3 , , 2 ) , R .
Za a 1 a 2 a 3 sistem ima jedinstveno reenje: ( x , y , z ) =( 0,0,0 ) ,
za a=1 sistem ima beskonano mnogo reenja i ona su oblika ( x , y , z ) = ( , , 0 ) , R ,
za a=2 sistem ima beskonano mnogo reenja i ona su oblika
( x , y , z ) =( , , 3 ) , R ,
( x , y , z ) =( , , 2 ) , R .
45
Za k
k 4 sistem ima jedinstveno reenje: ( x , y , z ) =( 0,0,0 ) ,
7
45
33
67
za k =
,
, , R ,
sistem ima beskonano mnogo reenja: ( x , y , z ) =
7
20
140
( x , y , z ) =(2 , , ) , R .
( x , y , z ) =( , , ) , R .
Za a 2 a 3 r ( A ) =n sistem ima jedinstveno reenje: ( x , y , z ) = ( 0,0,0 ) ,
za a=2 r ( A ) <n
sistem ima beskonano mnogo reenja: ( x , y , z ) =( , , 0 ) , R ,
a za a=3 r ( A ) <n sistem ima beskonano mnogo reenja: ( x , y , z ) = ( , 0, ) , R .
Za a 1 a 2 a 2 sistem ima jedinstveno reenje: ( x , y , z ) =( 0,0,0 ) ,
za a=1 sistem ima beskonano mnogo reenja i ona su oblika ( x , y , z ) = ( , 0, ) , R ,
za a=2 sistem ima beskonano mnogo reenja i ona su oblika
( x , y , z ) =( , ,3 ) , R ,
( x , y , z ) =(7 ,3 , ) , R .
18
4
3
5
Za a
,
,
,
sistem ima jedinstveno reenje: ( x , y , z ) =
5
5 a18 5 a18 5 a18
18
a za a=
sistem je protivrean, tj. nema reenja .
5
2
1
1
,
,
,
Za a 3 sistem ima jedinstveno reenje: ( x , y , z ) =
3 ( a3 ) 3 ( a3 ) a3
a za a=3 sistem je protivrean, tj. nema reenja .
1
1
, 0,
,
4a
a4
1
2
, 0,
,
3a
a3
45
Za k 4 k
sistem ima jedinstveno reenje:
7
2 ( 5 k +13 )
2 ( 7 k +5 )
132
( x , y , z )=
,
,
,
( k 4 )( 7 k+ 45 ) ( k 4 ) (7 k +45 ) ( k 4 ) (7 k +45 )
za k =4
sistem je protivrean , tj . nemareenja ,
45
a za k =
sistem je protivrean ,tj . nema reenja.
7
59. Za
60.
61.
62.
63.
64.
65.
66.
67.
68.
69.
70
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
70. Za
a za
71. Za
a za
72. Za
a 2
a=2
a 1
a=1
a 1
20
24
4
,
,
,
( 2a
a2 a2 )
( x , y , z )=
sistem je protivrean, tj. nema reenja

8
a+5
13 a
,
,
,
( 4 ( a1
) 4 ( 1a ) 4 ( 1a ) )
( x , y , z )=
sistem je protivrean, tj. nema reenja

( x , y , z ) = 0,0,
1
,
2
a=1 sistem ima beskonano mnogo reenja oblika

2 1 2 ( 12 )
( x , y , z )=
,
, ,R.
3
3
a za
73. Sistem nema reenja.

74. Za
a 2
( 52 , 52 , 0) ,
( x , y , z )=

103 10+
( x , y , z )=
,
, , R.
4
4
( x , y , z ) =( 1 , , ) , , R .
a za a=2 sistem ima beskonano mnogo reenja oblika ( x , y , z ) = ( 1, , ) , R .
4
Za a sistem je protivrean, tj. nema reenja .
3
4
a za a= sistem ima beskonano mnogo reenja oblika
3
12 7 1
( x , y , z )=
,
, , R.
6
6
11 11 13
, ,
,
8
8
8
( x , y , z ) =( , 119 , 87 ) , R .
5 ( 6a ) 5 ( a8 ) 2 ( a12 )
34
Za a
,
,
,
7
347 a 347 a 347 a
34
a za a=
7
4 a 2 a5
a
,
,
,
7 ( a5 ) a5 7 ( a5 )
5
1
Za k 2 sistem ima jedinstveno reenje: ( x , y , z ) =
, , 0 ,
4
4
a za k =2 sistem ima beskonano mnogo reenja oblika
5 5 1
( x , y , z )=
,
, ,R.
4
4
a za
75.
76.
77.
78.
79.
80.
81.
71
82. Za
a 1
( 75 ,0, 101 ) ,
( x , y , z )=

7 110
( x , y , z )= ,
, , R.
5
5
13 2
( x , y , z )=
,
, ,R.
4
4
11
16 k +31
10
2 k12
Za k
,
,
,
6
6 k + 11 6 k +11 6 k +11
11
a za k
6
2 5
, ,0 ,
3 3
25 5+2
( x , y , z )=
,
, ,R.
3
3
2 3 a4
Za a 1 a 2 sistem ima jedinstveno reenje: ( x , y , z ) = 0,
,
,
a2 a2
za a=1
sistem ima beskonano mnogo reenja: ( x , y , z ) =( , 2 ,1 ) , R ,
a za a=2 sistem je protivrean , tj . nemareenja .
Za a 1 sistem je protivrean, tj. nema reenja .
( x , y , z ) =( 54 , 65 , ) , R .
a za a=1 sistem ima beskonano mnogo reenja oblika ( x , y , z ) =( 7, , ) , R .
2
a+1 1 ( a+1 )
Za a 1 a2 sistem ima jedinstveno reenje: ( x , y , z ) =
,
,
,
a+2 a+2 a+ 2
za a=1
sistem ima beskonano mnogo reenja: ( x , y , z ) =( 1 , , ) , , R ,
a za a=2 sistem je protivrean , tj .nema reenja .
Za a 4 a 1 sistem ima jedinstveno reenje:
a+ 1
3
a2
( x , y , z )=
,
,
,
( a+ 4 ) ( a1 ) ( a+4 )( a1 ) ( a+ 4 ) ( a1 )
za a=4
sistem je protivrean, tj. nema reenja ,
a za a=1 sistem je protivrean , tj . nemareenja .
a za a=3 sistem ima beskonano mnogo reenja:
2133 1012
( x , y , z )=
,
, , R.
13
13
a za a=5 sistem ima beskonano mnogo reenja:
4 6 3+3 7
( x , y , z , u )=
,
, , , , R.
5
5
a za
83.
84.
85.
86.
87.
88.
89.
90.
72
92.
91.
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
93. Za
a 2
sistem ima beskonano mnogo reenja:
( x , y , z , t)= ,
18 a ( a+2 )7 a15 a3
1
,
,
,
12 ( a+2 )
6 ( a+2 ) a+2
a=2 sistem je protivrean, tj. nema reenja .

a 2 sistem ima beskonano mnogo re.:
5 ( a6 )
2 ( 7a )
( x , y , z )=
3 4 ,
, , , , R
a2
a2
a za
94. Za
95. Za
a 1
( x , y , z ) = 1,
4
3
,
,
13 13

413 15
( x , y , z )=
,
, , R .
7
7
96. Za a 8 sistem ima jedinstveno reenje: ( x , y , z ) =( 0,4,3 ) ,
3 1+5
( x , y , z )=
,
, , R .
8
4
97. Za a 1 sistem ima jedinstveno reenje: ( x , y , z ) = ( 0,2,0 ) ,
( x , y , z ) =( 4 ,7 2, ) , R .
b2 +c 2a2 a2+ c 2b2 a2 +b 2c 2
98. Sistem ima jedinstveno reenje: ( x , y , z ) =
,
,
2 bc
2ac
2 ab
99. Za a 2 sistem ima beskonano mnogo reenja oblika
a
2
( x , y , z )=
2 , ,
, R,
a+2
a+2
1
inf n N 0.
n
100.
a za
1
1
1 1
2 3 n 1.
2
2
2 2
lim
101.
lim an 1
n
102.
.
103.
Najpre treba dokazati da je niz ogranien i monoton => niz je konvergentan => niz ima tano
jednu taku nagomilavanja.
104.
Pomou Opteg Koijevog kriterijuma konvergencije dokazuje se da je harmonijski red divergentan
a hiperharmonijski konvergentan.
105.
a) Red n 1
je hipeharmonijski red i kao u prethodnom zadatku treba dokazati pomou opteg
Koijevog kriterijuma da red konvergira.
b) Kako je
1 1
<
n3 n2
konvergentan i red
n>1
za
iz kriterijuma za redove sa pozitivnim lanovima => da je
n .
n 1
73
106.
a) Red n 1
je harmonijski red i kao u zadatku 104. treba dokazati pomou opteg Koijevog
kriterijuma da red divergira.
b) Kako je
1 1
>
n n
za
n>1
iz kriterijuma za redove sa pozitivnim lanovima => da je
1
.
konvergentan i red n 1 n
n+1
1 1
107.
Kako je
=1+ > ,
n
n n
a znamo da je harmonijski red divergentan, iz teoreme o redovima sa
n 1
.
n 1 n
pozitivnim lanovima => da je divergentan i red
1
n(n 1)
1
lim
1
n
n
108.
Kako je
, a znamo da je harmonijski red divergentan, iz teoreme o redovima
1
.
n
(
n
1
)
n 1
sa pozitivnim lanovima => da je divergentan i red
n
lim n 1 1,
n
1
n
2
109.
Kako je
110.
Kako je
1
n e n 1
lim
n
1
n
n
n 1
1,
Kako je
12
n e n 1
1,
lim
n
1
n
1n
n e 1 .
n 1
12
e n 1 .
n
n 1
74
n
.
1
111.
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
n 1
n 1,
1
n
ln
lim
112.
Kako je

113.
1
,
n n n2
Kako je
<
za
n>1,
n 1
.
n
ln
n 1
a znamo da je hiperharmonijski red konvergentan, iz teoreme o
redovima sa pozitivnim lanovima => da je konvergentan i red
n
n 1
1
2
ln 1
n
lim n n 1,
n
1
2
n n
.
Kako je
ln 1
n
n n
n 1
iz teoreme o redovima sa pozitivnim lanovima => da je konvergentan i red
1
1
ln 1
k
k
lim
1,
k
1
k2
114.
Kako je
a znamo da je hiperharmonijski red konvergentan, zakljuujemo da
1
1
ln(1 )
k
k konvergentan.
je red k 1
u n 1 1
1,
n u
5
n
115.
Kako je
konvergentan.
un 1 1
1,
n u
e
n
iz Dalamberove teoreme zakljuujemo da je red
Kako je
lim
117.
118.
Kako je
u n 1 5
1,
un
e
lim
116.
3n 1
n
n 1 5
lim
iz Dalamberove teoreme zakljuujemo da je red
zakqu~ujemo da je red
Funkcija je neprekidna u taki
x 1 jer je
n 1
konvergentan.
5 n!
n
n 1 n
n!
divergentan.
lim f ( x) lim f ( x) f (1) 1.
x 1
x 1
x 1 jer je f ' (1) f ' (1) 0.

lim f ( x) lim f ( x ) f (3) 0.
x 3
119.
Funkcija je neprekidna u taki x 3 jer je x 3
f ' (3) 1 f ' (3) 1.
Funkcija nije diferencijabilna u taki x 3 jer je
Funkcija je diferencijabilna u taki
120.
Funkcija nije diferencijabilna u taki
121.
x 1 jer je f ' (1) 1 f ' (1) 1.

lim f ( x) lim f ( x) f ( ) 0.
jer je
x k
jer je
f ' ( k ) f ' (k ).
75
122.

123.
jer je x k
x2

124.
lim f ( x) lim f ( x) f (k ) 0.
x k
jer je
lim f ( x) lim f ( x ) f (2) 3.
jer je
x 1 jer je
f ' ( ) 1 f ' ( ) 1.
x 2
jer je
x2
x k
x 2
f ' (2) 4 f ' (2) 4.
lim f ( x) lim f ( x) f (1) 2.
x 1
x 1
x 1 jer je f ' (1) 1 f ' (1) 1.

f ' ( x) 2.
x 1

125.
Funkcija je diferencijabilna za
jer je
x 1 jer je f ' ( x) 2.
f ' ( x) 2 x.
1 x 1
jer je
x 1 jer je f ' (1) .

x 1 jer je f ' (1) f ' (1) 2.
Funkcija nije diferencijabilna za

Dakle, funkcija je diferencijabilna za svako

126.
Funkcija ima prekid u taki
x2
jer je
x 1.
lim f ( x) 1 f (2) 5.
x 2
127.
Kako je
x 2.
sin( 3 x) 3
2
lim
f (0)
x 0
2x
2
3
funkcija ima prekid u taki
128.
Kako je
f ' (0) f ' (0) 0 funkcija je diferncijabilna u taki
Dakle, funkcija je neprekidna za svako
129.
Kako je
lim f ( x) 2
x0
da je funkcija neprekidna za svako
x=0
x=0
ako je
1 cos x 1

x 0
2x2
4
Kako je
da je funkcija neprekidna u taki x 0
sin 3x
3 sin 3 x
3 sin 3x 3
lim
lim
lim
.
x 0
x 0 2 3 x
x 0 2
2x
3x
2
A 2.
lim
130.
131.
132.
lim 1 x x 1.
x 0
(3 x) x 3x 1
.
x 0
x2
3
lim
133.
tg 2 x 1
x0
2x
2.
ln sin( 2 x)
lim
1.
x 0 ln sin( 4 x )
lim
134.
135.
136.
lim e x x
x 0
1
x2
e.
x
137.
arctgx
x
138.
lim arctgx
x 2
lim
76
e .
1
x
1.
ako je
1
f (0) .
4
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
139.
lim x 2 x 1
x 0
1
2x
e.
arctgx x x 2
1.
x 0
sin 2 x
lim
140.
x 2 ln(cos x) 3
.
x 0
x2
2
1
1
lim
0.
x 0 sin x
x
lim
141.
142.
143.
ln 1 x 2
lim
0.
x 0 cos x e x
x h e x h xex lim xexeh he xeh xex

f ( x h) f ( x )
lim
h0
h 0
h
h
h
y ' lim
h0
144.
xex e h 1 he x e h
xex e x .
h 0
h
h
x h sin x h x sin x
f ( x h) f ( x )
y ' lim
lim
h 0
h0
h
h
145.
x sin x h h sin( x h) x sin x
x[sin( x h) sin x] h sin( x h)
lim
lim
h 0
h 0
h
h
h
2x h
h
2x h
h
x 2 cos
sin
x
cos
sin
2
2 h sin( x h) lim
2
2 h sin( x h)
lim
h0
h
0
h
h
h
h
2
x cos x sin x.
x h ln x h x ln x
f ( x h) f ( x )
y ' lim
lim
h0
h 0
h
h
146.
x ln x h h ln( x h) x ln x
x[ln( x h) ln x] h ln( x h)
lim
lim
h 0
h 0
h
h
h
xh
x ln
x h ln( x h) lim x ln 1 h h ln( x h)
lim
h 0
h0 h
h
h
x
h
lim
h
lim ln 1
h 0
x
147.
148.
149.
150.
x
h
h ln( x h)
ln e ln x 1 ln x.
h
x +1
2 x ( 1+ ln ( x +1 ) )
1
y ' =x e e x lnx+
.
x
6 lnx
.
y ' =x 3 lnx
x
'
y =( x + 1 )
x
y ' =( x1 )2
(x1 )
2( x1) ( x1 )x ln ( x1 ) +
x
1
ln 2+
x1
x 1
77
151.
[(
y ' =x x x x x x ln 2 x+ lnx+
'
152.
153.
154.
155.
156.
157.
158.
159.
160.
161.
162.
163.
164.
165.
166.
167.
1
1
lnx+ .
x
x
y t 2 t3
1
=
y 'x
=4.
'
1
2
xt
t2
4 t3
+3 t 2 2 4
'
4
y
t ( 3 t + 4 t+3 )
t +1
y 'x = 't =
= 4
.
t
xt
e +1
( t +1 ) ( e t +1 )
'
3
y
4t +2
2
y 'x = 't = t +t+1
y 'x ( 0 )= .
e
xt e
( 2 t+1 )
1
1
y
y 'x = ' =
= 4 .
x y 4 y 3 + 1 4 y +1
y
'
f 3 x 2+ y
y 'x = ' x =
.
fy
4 y3 + x
f 'x e x + y
'
.
y x= ' = y
fy
e +x
y
2 xx x+ y lnx+ 1
'
f
x
.
y 'x = ' x =
x +y
fy
2 yx lnx
2
2
2
y= x ( 3 x +3 x x + ( x ) +1 )=0,040301,dy =( 3 x +1 ) x=0,04 y > dy .
x
tg ( x + x ) tg ( x )+
tg ( 46 ) 1,034888.
2
cos x
sin ( x+ x ) sinx+cosx x sin ( 28 ) 0,469821.
x
3 x+ x 3 x+ 3 2 3 8,02 2,001667.
3 x
x
arctg ( x + x ) arctg ( x )+
arctg 1,05 0,81.
1+ x 2
x
arcsin ( x + x ) arc sin ( x )+
arcsin 0,51 0,534894.
1x 2
Jednaina tangente je y=x +1 , a normale y=x+ 3.
1
ln 2+13
Jednaina tangente je y=3 x3 ln2+1 , a normale y=
x+
.
3
3
Jednaina tangente je y=x1 . Ugao pod kojim kriva see x osu je =45 .
Za x=0 jednaina tangente je y=0 , a normale x=0. Za x= 2
jednaina
()
y 'x =
168.
tangente je
3 6
17 3 .
x+
8
12
1
e 2+1
169.
Jednaina tangente je y=ex , a normale y=
x+
.
e
e
170.
Presene take su M 1 ( 1,2 ) i M 2 (1,2 ) . U prvoj taki jednaina tangente je y=7 x5
1
15
normale y=
x+ . U drugoj taki jednaina tangente je y=x+ 1 , a normale
7
7
y=x +3.
=
78
4 6
2 3
x
9
9
, a normale
y=
,a
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
171.
( 12 ) .
M 1 ( 0,1 ) i M 2 1,
Presene take su
1
x+1.
2
M 1 ( 1,2 ) i M 2 ( 4,5 ) .
taki jednaina tangente je

172.
Presene take su
U drugoj
y=
y=2 x+ 4.
U prvoj taki jednaina tangente je
y=4 x11.
Presena taka tangenti je
M 1 ( 4, ln 2 ) i M 2 ( 6, ln 2 ) .
y=x+ 4+ ln 2 a normale y=x4+ ln 2
y=x6 +ln 2 a normale y=x+ 6+ ln 2
Jednaina tangente u taki
drugoj taki jednaina tangente je

173.
y=1.
U prvoj taki jednaina tangente je
Prevojne take su
. Jednaina tangente u taki
( 52 ,1)
M 1 ( 4, ln2 )
M 2 ( 6, ln 2 )
je
je
174.
Data relacija je Maklorenov polinom etvrtog stepena funkcije
175.
Data relacija je Maklorenov polinom treeg stepena funkcije
176.
Data relacija je Maklorenov polinom treeg stepena funkcije
y=x 1x
y=ln ( 1+ sinx ) .
1+ x
y=ln
. .
1x
1
2
5 1x 1 x x2 5 0,97 0,993928.
177.
5
25
1
1
3 1x 1 x x 2 3 0,99 0,996656.
3
9
P ( x )=11 +24 ( x2 ) +19 ( x2 )2 +7 ( x2 )3 + ( x2 )4 .
2
2 1 4
cos x 1x + x .
3
P ( x )=15 ( x2 )2 +11 ( x2 )3 +2 ( x2 )4 .
3
8
arctg ( 2 x ) 2 x x .
3
3
1(
1(
2
1 (
)
)
)
x 1+ x1 x1 + x1 .
2
8
16
1
1 2 1 3 5 4
1+ x 1+ x x + x x .
2
8
16
128
178.
179.
180.
181.
182.
183.
184.
185.
Na funkciju
186.
Kako je
y=x 2 2x
moe da se primeni Rolova teorema (treba dokazati).
P ( x )=x 5 +10 x12

5
8
5
polinom neparnog stepena, zakljuujemo da taj polinom ima bar
jednu realnu nulu. Ukoliko bi imao vie od jedne realne nule, npr.
f ( x )=x +10 x12

( ( a , b ) ) f ' ( )=0 . Meutim, kako je f ' ( x )=5 x 4 +10>0
kako funkcija
a<b , tada bi
[ a , b ] vailo:
i ako je
, zadovoljava sve uslove Rolove teoreme na
, zakljuujemo da je poetna
pretpostavka pogrena, tj. da jednaina ne moe da ima vie od jednog realnog reenja.
187.
Kako je P ( x )=x 3 4 x 2 +6 x+ 2 polinom neparnog stepena, zakljuujemo da taj polinom ima
bar jednu realnu nulu. Ukoliko bi imao vie od jedne realne nule, npr.
3
vailo:
f ( x )=x 4 x + 6 x +2
( ( a , b ) ) f ( )=0 . Meutim, kako je f ' ( x )=3 x2 8 x+6 >0
tada bi kako funkcija
i ako je
zadovoljava sve uslove Rolove teoreme na
'
a<b ,
[ a , b]
, zakljuujemo da je
poetna pretpostavka pogrena, tj. da jednaina ne moe da ima vie od jednog realnog reenja.
188.
Neka je f ( x ) =x 3 +a x 2+ x . Da bi jednaina f ( x ) =0
imala tano jedno realno reenje s
f ' ( x ) 0 za svako realno x, to

f ' ( x )=3 x2 +2 ax +1,
f ' ( x ) nema realnih nula
a ( 3 , 3 ) .
obzirom da je polinom neparnog stepena potrebno je jo samo da je

se lako dokazuje pomou Rolove teoreme. Kako je
samo ako je
b 4 ac <0,
tj.
4 a 12<0,
tj.
79
189.
Neka je
f ( x )=x 3 +3 x2 +bx +8
. Da bi jednaina
f ( x )=0
imala tano jedno realno reenje s
f ' ( x ) 0 za svako realno x, to

se lako dokazuje pomou Rolove teoreme. Kako je f ' ( x ) =3 x2 +6 x +b ,
f ' ( x ) nema realnih nula
samo ako je b24 ac <0, tj. 3612b< 0, tj. b>3 .
190.
Kako funkcija f ( x ) =x ( x 1 )( x3 )( x +1 )( x +4 )
ima 5 realnih nula iz Rolove teoreme => da
'
postoje etiri reenja jednaine f ( x )=0 i to x 1 ( 4,1 ) , x 2 (1,0 ) , x 3 ( 0,1 ) i x 4 ( 1,3 ) .
191.
Na funkciju y=5 x 3+11 x2 +2 , moe da se primeni Lagranova teorema. (treba dokazati).
1
=
.
5
5+ 5 .
192.
Funkcija f ( x ) = x1 , zadovoljava uslove Lagranove teoreme na [ 2,6 ] . =
2
2x
193.
Neka je f ( x ) =2 arctgx +arcsin 2
. Kako je f ' ( x )=0 , zakljuujemo da je f ( x )
x +1
2x
= .
konstantna funkcija. Kako je f ( 1 )= = 2 arctgx+ arcsin 2
x +1
194.
Neka je f ( x )=sinx . Kako f ( x )
zadovoljava sve uslove Lagranove teoreme na
f ( b ) f ( a ) sinbsina sinasinb
f ' ( )=
=
=
. Kako je
[ a , b ] =
ba
ba
ab
f ' ( x )=cosx =|f ' ( x )| 1=
sinasinb
1=|sinasinb||ab|.
ab
195.
Neka je f ( x )=lnx . Kako f ( x )
zadovoljava sve uslove Lagranove teoreme na [ b , a ] =
obzirom da je polinom neparnog stepena potrebno je jo samo da je
a
1
1 '
1
'
f ( a ) f ( b ) lnalnb
Kako je f ( x ) = = ( x ( b , a ) ) < f ( x ) < =
b
'
f ( )=
=
=
.
x
a
b
ab
ab
ab
a
ln
1 '
1
1
b 1
ab
a ab
< f ( ) < = <
< =
< ln <
.
a
b
a ab b
a
b
b
ab
a ab
196.
U prethodnom zadatku dokazali smo da za 0<b <a vai
. Ako uzmemo
< ln <
a
b
b
1
ab
a ab
da je a=1 , a b=
, vaie 0<b a , jer je x 0 , pa =>
ln
, tj.
x +1
a
b
b
x
ln ( x+ 1 ) x= ln ( x+ 1 ) x .
x +1
sinx
tgx
197.
Za x 0,
= sinx x tgx , pa deljenjem sa x dobijamo
1
. Kako je
x
x
2
tgx
sin x
sin x
sin x
lim
lim
lim
lim
1
x 0 x
x 0 x cos x
x 0
x , iz Leme o 2 policajca => da je x 0 x
.
Za x
, 0 =sinx x tgx= tgx x sinx , pa deljenjem sa x dobijamo
2
tgx
sin x
sin x
sinx
tgx
lim
lim
lim
1
x 0 x
x 0 x cos x
x0
x , iz Leme o 2 policajca => da je
x
x . Kako je
ln
[ )
lim
x 0
80
sin x
1
x
.
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
f ( x) neprekidna funkcija na segmentu [ 1,e ] i

f ( 1 ) f ( e ) <0 , iz Bolcanove teoreme => ( ( 1, e ) ) f ( ) =0 . Dakle jednaina f ( x )=0
bar jedno reenje i to je x= .
198.
Neka je
f ( x )=x3 lnx .
Kako je
ima
199.
Analizom funkcije dobijamo:
1) D=( , ) .
lim x 1 x 3
lim x 1 x 3
x
x 1=0 i x 2=1 . Presek sa y osom je

x ( , 0 ) ( 1, ) , a y >0 za x ( 0,1 ) .
2) Nule funkcije su
y=0
3) y <0 za
4) Funkcija nije ni parna ni neparna. Funkcija nije periodina.
5) Funkcija nema asimptota.
6)
'
y =14 x
=> funkcija je rastua za
Funkcija ima maksimum u taki

7)
} =-12 {x} ^ {2} 0=>

y
1
x , 3
4
( 14 , 4 3 4 )
3
, a opadajua za
1
,
4
3
funkcija je konkavna na celom domenu.
8) Grafik funkcije ima sledei izgled:
200.
1) D=( , ) .
lim x 2 x 3
2
lim x 2 x 3
2
2) Nule funkcije su
x 1=2
x 2=3
. Presek sa
osom je
y=108
3) y <0 za x ( ,3 ) , a y >0 za x ( 3,2 ) ( 2, ) .

6) y ' =5 x ( x2 ) ( x+3 ) 2 => funkcija je rastua za x (, 0 ) ( 2, )
, a opadajua za
x ( 0,2 ) . Funkcija ima maksimum u taki ( 0,108 ) , a minimum u taki ( 2,0 ) .

} =10 left (x +3 right ) left (2 {x} ^ {2} -3 right ) =>
7)
funkcija je konkavna za
y
6 6
6
6
x ( ,3 ) , , a konveksna za x 3, , . Prevojne take su
2
2
2
2
) (
81
P1 (3,0 ) , P 2
6 .
( 2 6 , 414+821 6 )i P ( 26 , 41421
)
8
3
201.
1) D=( , ) .
lim
4x
0
4 x2
2) Nula funkcije je
lim
x=0
4x
0
4 x2
. Presek sa
-osom je
y=0 .
3) Funkcija je negativna za x ( , 0 ) , a pozitivna za x ( 0, ) .

4) Funkcija je neparna. Funkcija nije periodina.
5) Horizontalna asimptota je prava y=0 . Nema vertikalne asimptote. Nema kose asimptote.
6)
'
y=
4 ( 4x 2)
( 4 + x 2)
funkcija je rastua za
x (2,2 )
, a opadajua za
x ( ,2 ) ( 2, )
( 2,1 ) , a minimum u taki (2,1 ) .

} = {8x left ({x} ^ {2} -12 right )} over {{left ({4+ x} ^ {2} right )} ^ {3}} =>
7)
y
konveksna za x (2 3 , 0 ) ( 2 3 , ) , a konkavna za x (,2 3 ) ( 0,2 3 )
3 , P ( 0,0 ) i P 2 3 , 3 .
take su P1 2 3 ,
2
3
2
2
. Funkcija ima maksimum u taki
202.
1) D=( ,2 ) ( 2, ) .
x2 4x 5

x
x2
x2 4x 5
lim

x
x2
lim
82
x2 4x 5

x 2
x2
x2 4 x 5
lim

x 2
x2
lim
funkcija je
. Prevojne
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
2) Nema nula funkcije. Presek sa
-osom je
y=1.
3) Funkcija je negativna za x (,2 ) , a pozitivna za x (2, ) .

5) Nema horizontalne asimptote. Vertikalna asimptota je prava x=2 . Prava
asimptota.
y=x +2
x 2 + 4 x+3
= funkcija je rastua za x (,3 ) (1, ) , a opadajua za
( x+ 2 )2
x (3,2 ) (2,1 ) . Funkcija ima minimum u taki (1,2 ) , a maksimum u taki
(3,2 ) .
} = {2} over {{left (x +2 right )} ^ {3}} =>
7)
funkcija je konveksna za x ( 2, )
y
konkavna za x ( ,2 ) . Nema prevojnih taaka.
6)
je kosa
y'=
, a
203.
1) D=( , 0 ) ( 0, ) .
1 x3
1 x3
lim

x
x 0
x
x
1 x3
1 x3
lim
lim

x
x 0
x
x
2) Nula funkcije je x=1 . Nema preseka sa y
3) Funkcija je negativna za x (, 0 ) ( 1, )
lim
-osom
, a pozitivna za x ( 0,1 ) .
5) Nema horizontalne asimptote. Vertikalna asimptota je prava x=0 . Nema kose asimptote.
1
2 x 31
, a opadajua za
= funkcija je rastua za x , 3
2
2
x
3
1
3 2
x 3 , 0 ( 0, ) . Funkcija ima maksimum u taki 1
.
,
2
2
3 2
} = {2 left (1- {x} ^ {3} right )} over {{x} ^ {3}} =>
7)
funkcija je konveksna za
y
a konkavna za x ( , 0 ) ( 1, ) . Prevojna taka je P1 ( 1,0 ) .
6)
y'=
x ( 0,1 )
83
204.
1) D=( , ) .
3x 2 1
3x 2 1
3
lim
3
x x 2 3
x x 2 3
lim
-osom je
1
y= .
3
3) Funkcija je pozitivna na celom domenu.

4) Funkcija je parna. Funkcija nije periodina.
5) Horizontalna asimptota je prava y=3 . Nema vertikalne asimptote. Nema kose asimptote.
6)
y'=
16 x
2
( x2 +3 )
ima minimum u taki
(0, 13 )
x ( 0, )
, a opadajua za
x (, 0 )
. Funkcija
} = {48 left (1- {x} ^ {2} right )} over {{left ({x} ^ {2} +3 right )} ^ {3}} =>
funkcija je
y
konveksna za x (1,1 ) , a konkavna za x (,1 ) ( 1, ) . Prevojne take su P 1 (1,1 )
i P2 ( 1,1 ) .
7)
205.
1) D=( ,1 ) ( 1, ) .
2x 1
0
x x 1 2
2x 1
lim
0
x x 1 2
lim
2) Nula funkcije je
84
2x 1

2
x 1 x 1
2x 1
lim

2
x 1 x 1
1
x= . Presek sa y
2
lim
osom je
y=1.
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
3) Funkcija je pozitivna za
( 12 , 1) ( 1, )
x ,
, a negativna za

5) Horizontalna asimptota je prava y=0. Vertikalna asimptota je prava
2 x
y=
=
( x 1 )3
'
6)
funkcija je opadajua za
x ( , 0 ) ( 1, )
1
2
x=1.
, a rastua za
x ( 0,1 )
( 0,1 ) .
} = {2 left (2x+1 right )} over {{left (x-1 right )} ^ {4}} =>
7)
funkcija je koveksna za
y
1
1
1 8
x
,1 (1, ) , a konkavna za x ,
. Prevojna taka je P
,
2
2
2
9
Funkcija ima minimum u taki
206.
1) D=( ,1 ) ( 1, ) .
x3
lim

x 2 x 1 2
x3
lim

2
x 1 2 x 1
x3
x3
lim

2
x 2 x 1 2
x 1 2 x 1
2) Nula funkcije je x=0 . Presek sa y osom je
3) Funkcija je pozitivna za x ( 0, ) , a negativna za
lim
y=0.
x (,1 ) (1,0 )

5) Nema horizontalne asimptote . Vertikalna asimptota je prava
1
y= x1 .
2
x 2 ( x+3 )
'
6) y =
=
2 ( x+1 )3
x ( ,3 ) (1, )
7)
za
x (3,1 )
x=1.
Kosa asimptota je prava
, a rastua za
(3, 278 ) .
} = {3x} over {{left (x+1 right )} ^ {4}} =>

y
x ( ,1 ) (1,0 ) . Prevojna taka je P ( 0 ,0 ) .
x ( 0, )
, a konkavna
85
D=( ,3 ) (3,3 ) ( 3, ) .
x3
x3
x3
lim 2
lim 2
lim 2

x x 9
x 3 x 9
x 3 x 9
x3
x3
x3
lim 2

lim 2
lim 2

x x 9
x 3 x 9
x 3 x 9
2) Nula funkcije je x=0 . Presek sa y osom je y=0.
3) Funkcija je pozitivna za x (3,0 ) ( 3, ) , a negativna za
207.
1)
x ( ,3 ) ( 0,3 )

5) Vertikalne asimptote su prave x=3 i x=3 . Kosa asimptota je prava
2
y=x .
x ( x 27 )
6)
y'=
za
x ( ,3 3 ) ( 3 3 , )
u taki
( x 29 )
(3 3 , 9 2 3 )
x (3 3 ,3 ) (3,3 ) ( 3,3 3 )
(3 3 , 923 )
, a rastua
, a minimum
} = {18x left ({x} ^ {2} +27 right )} over {{left ({x} ^ {2} -9 right )} ^ {3}} =>
funkcija je
y
konkavna za x ( ,3 ) ( 0,3 ) , a konveksna za x ( 3,0 ) ( 3, ) . Prevojna taka je
P ( 0,0 ) .
7)
86
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
208.
D=( ,2 ) .
x4
x4
1 lim

x2
x2
x2
1)
lim
x4
1
x2
lim
f 4 0
2) Nula funkcije je
x=4.
Presek sa
osom je
y= 2
3) y 0 na celom domenu.
5) Horizontalna asimptota je prava y=1. Vertikalna asimptota je prava
'
y=
x=2
=
funkcija je rastua na celom domenu.
x4
( x 2 )
x2
} = {7-2 x} over {{left (x -2 right )} ^ {3} left (x -4 right ) sqrt {{x -4} over {x -2}}} =>
7)
y
funkcija je konveksna za x (, 2 ) , a konkavna za x ( 4, ) .
6)
D=( , ) .
x2
x2
lim
lim

x
x
1 x2
1 x2
2) Nula funkcije je x=0. Presek sa y
209.
1)
osom je
y=0

5) Kosa asimptota zdesna je prava y=x , a sa leva prava
6)
y'=
y=x .
x ( 2+x )
( 1+ x )
2 3
x ( 0, ) ,
a opadajua za
x ( , 0 ) .
Funkcija
( 0,0 ) .
} = {2- {x} ^ {2}} over {sqrt {{left (1+ {x} ^ {2} right )} ^ {5}}} =>
7)
y
x ( 2 , 2 ) , a konkavna za x (, 2 ) ( 2 , ) . Prevojne take su
2 3 i
2 3
P1 2 ,
P2 2 , .
3
3
ima minimum u taki
87
210.
D= .
f (1) 0 lim ( x 4) x 1
1)
2) Nule funkcije su
x 1=4
x 2=1
x ( 4, )
i
y
x (1,4 )
. Nema preseka sa
, a negativna za
osom.
.
3 ( x2 )
= funkcija je rastua za x ( 2, ) , a opadajua za x (1,2 ) . Funkcija ima
2 x1
minimum u taki ( 2,2 ) .
} = {3x} over {4 sqrt {{left (x-1 right )} ^ {3}}} >0=>
7)
funkcija je konveksna na celom
y
6)
y'=
domenu.
211.
1)
D=( ,1 ] .
f (1) 0
lim x 1 x
2) Nule funkcije su
x 1=0
x 2=1
x ( 0,1 ) ,
i
y osom je y=0.
a negativna za x (, 0 ) .
. Presek sa
6)
y'=
23 x
=
2 1x
ima maksimum u taki

7)
x ,
2
3
, a opadajua za
( 23 , 1).
Funkcija
( 23 , 29 3 ) .
} = {3 x -4} over {4 sqrt {{left (1- x right )} ^ {3}}} <0=>
domenu.
88
funkcija je konkavna na celom
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
212.
1)
3
lim
D=( , ) .
x 3 1 lim
x 3 1
x=1.
2) Nula funkcije je
Presek sa
osom je
y=1.
3) Funkcija je pozitivna za x (1, ) , a negativna za x ( , 1 ) .

5) Kosa asimptota je prava y=x .
y'= 3
6)
7)
x2
( x 1 )
3
0=
} = {-2 x} over {nroot {3} {{left ({x} ^ {3} -1 right )} ^ {5}}} =>
y
x (, 0 ) ( 1, ) , a konveksna za x ( 0,1 ) . Prevojne take su P1 ( 0,1 ) i P2 ( 1,0 ) . .
213.
1)
lim
D=( , ) .
3 x x 3 lim 3 3x x 3
x
x 1=0, x 2= 3 i x 3=3 . Presek sa y osom je y=0.

3) Funkcija je negativna za x ( 3 , 0 ) ( 3 , ) , a pozitivna za x (, 3 ) ( 0, 3 )
2) Nule funkcije su

5) Kosa asimptota je prava y=x .
6)
y'= 3
1x2
( 3 xx 3 )
x (1,1 ) .
x ( ,1 ) ( 1, ) ,
(1,3 2 ) ,
a rastua za
a maksimum u taki
( 1, 3 2 ) .
7)
89
} = {-2 left ({x} ^ {2} +1 right )} over {nroot {3} {{left (3 x - {x} ^ {3} right )} ^ {5}}} =>
y
funkcija je konveksna za x ( 3 , 0 ) ( 3 , ) , a konkavna za x (, 3 ) ( 0, 3 ) .
Prevojne take su P1 ( 3 , 0 ) , P2 ( 0,0 ) i P 3 ( 3 , 0 ) .
214.
D=( , ) .
1)
lim 2 x 33 x 2 lim 2 x 33 x 2
2) Nule funkcije su
x 1=0
3) Funkcija je negativna za
x 2=
27
8
. Presek sa
( 278 ) ,
x ( , 0 ) 0,
osom je
a pozitivna za
y=0.
x
( 278 , )

5) Funkcija nema asimptota .
'
y=
6)
2 ( 3 x1 )
3 x
x ( , 0 ) ( 1, ) ,
7)
prevojnih taaka.
215.
1)
lim
90
x ( 0,1 ) .
( 1,1 ) , a maksimum u taki ( 0,0 ) .

} = {2} over {3 nroot {3} {{x} ^ {4}}} =>
funkcija je konveksna na celom domenu i nema
2)
3)
4)
5)
a opadajua za
D=( , ) .
x 2 3 x 2 4 0 lim
x2 3 x2 4 0
Nema nula funkcije. Presek sa y osom je

Funkcija je pozitivna na celom domenu.
Funkcija je parna. Funkcija nije periodina.
Prava y=0 je horizontalna asimptota.
y=3 4 .
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
'
2 x ( ( x 24 ) x 4 )
2
= funkcija je rastua za x (, 2 ) ( 0, 2 ) , a opadajua za

3
2
3
3 x 2 ( x 24 )
x (2 , 0 ) ( 2 , ) . Funkcija ima minimum u taki ( 0, 3 4 ) , a maksimum u takama
(2 , 2 3 2 ) i ( 2 ,2 3 2 ) .
y=
6)
7)
} = {-2 nroot {3} {{left ({x} ^ {2} -4 right )} ^ {5}} +2 left ({x} ^ {2} +12 right ) nroot {3} {{x} ^ {4}}} o
y
funkcija je konveksna za x (,2 ) ( 2, ) , a konkavna za x ( 2,2 ) . Prevojne take su
P1 (2, 3 4 ) i P2 ( 2, 3 4 ) .
216.
1)
D=( , ) .
x 4 x 2
lim
2)
3)
4)
5)
lim
x 4 x 2
Nula funkcije je x=0 . Presek sa y osom je

Funkcija je nenegativna na celom domenu.
Funkcija je parna. Funkcija nije periodina.
Funkcija nema asimptota .
'
y=
6)
2 x ( 2 x 2+1 )
3 ( x4 + x2 )
y=0.
x ( 0, ) ,
a opadajua za
x ( , 0 ) .
( 0,0 ) .

7)
} = {2 {x} ^ {2} left (2 {x} ^ {4} +5 {x} ^ {2} -1 right )} over {3 nroot {3} {{left ({x} ^ {4} + {x} ^ {2} r
x
P2
x ,
5+ 33 5+ 33
,
4
4
5+ 33 3 ( 3 33 )
,
4
8
) (
5+ 33
. Prevojne take su
5+ 33
,+
4
P1
, a konkavna za
5+ 33 3 ( 3 33 )
,
4
8
91
217.
1 D=( ,2 ] [ 1, ) .
lim x 2 x 2 x 2 lim x 2 x 2 x 2
f (2) 0, f (1) 3.
x=2
2) Nula funkcije je
. Nema preseka sa
3
2
osom
3) Funkcija je pozitivna za x [ 1, ) , a negativna za x ( ,2 ) .

3
5
je horizontalna asimptota zdesna. Prava y=2 x+
je kosa asimptota sa leva.
2
2
2 x 2+ x 22 x1
'
6) y =
= funkcija je rastua za x (,2 ) , a opadajua za
2 x 2 +x2
x (1, ) . Funkcija nema ekstremnih vrednosti.
} = {9} over {4 sqrt {{left ({x} ^ {2} + x -2 right )} ^ {3}}} >0=>
7)
funkcija je konveksna na
y
5) Prava
y=
celom domenu i nema prevojnih taaka.

1 D= ,
218.
2
[ 0, ) .
3
lim 2 x 1 3 x 2 2 x lim 2 x 1 3 x 2 2 x
2
1
f ( ) , f ( 0) 1.
3
3
2) Nula funkcije je x=1
. Presek sa
x [ 0, ) ,
osom je
a negativna za
y=1
x ( ,1 ) 1,

92
2
3
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
5) Prava
3
y=( 2 3 ) x +1
3
je kosa asimptota zdesna. Prava
asimptota sa leva.
3
y=( 2+ 3 ) x +1+
3
je kosa
2 3 x 2+2 x3 x1
1
6) y =
= funkcija je rastua za x , , a opadajua za
2
3
3 x +2 x
2
1
1 2
x , 0, . Funkcija ima minimum u taki
,
.
3
3
3 3
} = {1} over {sqrt {{left ({3 x} ^ {2} +2 x right )} ^ {3}}} >0=>
7)
funkcija je konveksna na
y
( )
( )
'
) ( )

219.
1 D=(, ) .
3
2
y=1.
x ( ,1 )
lim x 2 x 2 x 1 lim x 2 x 2 x 1
2) Nula funkcije je
x=1
. Presek sa
osom je
3) Funkcija je pozitivna za x (1, ) , a negativna za

3
5
je horizontalna asimptota zdesna. Prava y=2 x+
je kosa asimptota sa leva.
2
2
2 x 2+ x +12 x1
y'=
= funkcija je rastua na celom domenu.
2 x 2 + x +1
} = {-3} over {4 sqrt {{left ({x} ^ {2} + x +1 right )} ^ {3}}} <0=>
funkcija je konkavna na
5) Prava
6)
7)
y=

93
220.
1)
D , .
lim xex lim xex
2) Nula funkcije je
x=0
. Presek sa
osom je
3) Funkcija je negativna za x (, 0 ) , a pozitivna za

y=0.
x ( 0, ) .
y ' =e x ( 1+ 2 x 2 ) >0= funkcija je rastua na celom domenu.

} =2 x {e} ^ {{x} ^ {2}} left (3+2 {x} ^ {2} right ) =>
7)
y
x ( 0, ) , a konkavna za x (, 0 ) . Prevojna taka je P ( 0,0 ) .
6)
221.
D ( , )
lim x 3e x 0
1)
2) Nule funkcije su
lim x 2 3 e x
x
x 1= 3
x 2= 3 . Presek sa y osom je y=3.

x (3 , 3 ) , a pozitivna za x (, 3 ) ( 3 , )
i
5) Horizontalna asimptota sa leva je prava y=0 .
x ( ,3 ) ( 1, ) , a opadajua za
6
x (3,1 ) . Funkcija ima maksimum u taki 3, 3 , a minimum u taki ( 1,2 e ) .
e
} = {e} ^ {x} left ({x} ^ {2} +4 x -1 right ) =>
7)
y
x ( ,2 5 ) (2+ 5 , ) , a konkavna za x (25 ,2+ 5 ) . Prevojne take su
P1 (2 5 , ( 6 +4 5 ) e25 ) i P1 (2+ 5 , ( 64 5 ) e2+ 5 ) .
6)
y ' =e x ( x 2+2 x3 ) =
94
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
222.
1)
D=( , )
2
.
2
lim xe x 0 lim xe x 0
2) Nula funkcije je
x=0.
Presek sa
osom je
3) Funkcija je negativna za x (, 0 ) , a pozitivna za

5) Horizontalna asimptota je prava y=0.
2
y ' =ex ( 12 x2 ) =
6)
) (
)
) (
y=0.
x ( 0, )
( 22 , 22 ) ,
( 22 , 22e ) ,
a opadajua za
2
2
a minimum u taki
x , , . Funkcija ima maksimum u taki
2
2
2
2
, .
2
2 e
} =-2 x {e} ^ {- {x} ^ {2}} left (3-2 {x} ^ {2} right ) =>
7)
y
6
6 , , a konveksna za x , 6 0, 6 . Prevojne take su
x
,0
2
2
2
2
6
6
6
6
P1 , 3 , P 2 ( 0,0 ) i P3 , 3 .
2
2
2 e
2 e
) ( )
223.
D=( , ) .
2
2
lim x 1 e x lim x 1 e x 0
1)
2) Nula funkcije je x=1. Presek sa y osom je y=1.

5) Horizontalna asimptota zdesna je prava y=0.
6)
'
x
y =e ( 3x ) ( x 1 )=
x (1,3 )
7)
. Funkcija ima minimum u taki
( 1,0 ) ,
x ( , 1 ) ( 3, ) ,
a maksimum u taki
a rastua za
(3, e4 ) .
3
} = left ({x} ^ {2} -6 x +7 right ) {e} ^ {- x} =>

y
x (, 3 2 ) ( 3+ 2 , ) , a konkavna za x ( 3 2 , 3+ 2 ) . Prevojne take su
P1 ( 3 2 , ( 64 2 ) e3 + 2 ) i P2 ( 3+ 2, ( 6+ 4 2 ) e3 2 ) .
95
224.
D=( , ) .
lim x x 1 e x lim x 2 x 1 e x 0.
1)
2)
3)
4)
5)
Nema nula funkcije. Presek sa y osom je y=1 .

Funkcija je pozitivna na celom domenu.
Funkcija nije ni parna ni neparna. Funkcija nije periodina.
Horizontalna asimptota sa desna je prava y=0.
y ' =ex (x 2 +3 x2 ) =
6)
x (1,2 ) .
7)
(1, 1e ) ,
x (, 1 ) ( 2, ) ,
a maksimum u taki
) (
5 5
P1
, ( 62 5 ) e
2
5+ 5
2
5+ 5
P1
, ( 6+2 5 ) e
2
5+ 5
2
1)
lim
x
lim
x 0
D=( , 0 ) ( 0, ) .
1
1

x 2e x lim x 2e x
x
1
1

x 2e x lim x 2e x 0
x0
2) Nema nula funkcije. Nema preseka sa y osom.

96
(2, e3 ) .
2
} = left ({x} ^ {2} -5 x +5 right ) {e} ^ {- x} =>

y
5 5
5+ 5
5 5 5+ 5 . Prevojne take su
x ,
, , a konveksna za x
,
2
2
2
2
225.
a rastua za
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
5) Vertikalna asimptota sa leva je prava
6)
'
y =e
1
x
( 2 x+1 ) =
( 12 , 0) ( 0, ) ,
a opadajua za
2
1
. Funkcija ima minimum u taki 1 , e .
2
2 4
} = {left (2 {x} ^ {2} +2x+1 right ) {e} ^ {- {1} over {x}}} over {{x} ^ {2}} >0=>
x ,
7)
x=0.
funkcija
je konveksn na celom domenu.

D=( , 0 ) ( 0, ) .
1
1
lim x 6 e lim x 6 e x
x
x
1
1
lim x 6 e x 0 lim x 6 e x
x 0
x 0
2) Nula funkcije je x=6. Nema preseka sa

3) Funkcija je pozitivna za x ( 6,0 ) ( 0, )
226.
1)
osom.
, a negativna za x ( ,6 ) .
5) Vertikalna asimptota zdesna je prava x=0. Kosa asimptota je prava y=x +7.
1
6)
e x ( x 2x6 )
y=
=
x2
'
x (2,0 ) ( 0,3 ) .
7)
x ( ,2 ) ( 3, ) ,
( 3,9 3 e ) ,
a opadajua za
a maksimum u taki
(2, 4e ).
} = {{e} ^ {{1} over {x}} left (13x+6 right )} over {{x} ^ {4}} =>
y
6
72
6
6
, 6 13 .
. Prevojna taka je P
x
, 0 ( 0, ) , a konkavna za x ,
13 13 e
13
13
97
227.
D=( ,3 ) ( 3, ) .
1
1
x 3 e x 3
x 3 e x3 lim
1
1
x 3 e x 3
x 3 e x3 0 xlim
1)
lim
x
lim
x3
2) Nula funkcije je
x=3.
Presek sa
osom je
3
y= 3
e
3) Funkcija je pozitivna za x ( 3,3 ) ( 3, ) , a negativna za x ( ,3 ) .

5) Vertikalna asimptota zdesna je prava x=3 . Kosa asimptota je prava y=x +4.
6)
'
y=
1
x3
( x 27 x +6 )
( x3 )2
x (1,3 ) ( 3,6 )
x (, 1 ) ( 6, ) ,
( 6,9 3 e ) ,
a opadajua za
a maksimum u taki
(1, 4e ) .
} = {{e} ^ {{1} over {x-3}} left (13x-33 right )} over {{left (x-3 right )} ^ {4}} =>
y
33
33
je konveksna za x
, 3 ( 3, ) , a konkavna za x ,
. Prevojna taka je
13
13
33
72
P
, 6 13 .
13 13 e
7)
98
funkcija
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
228.
1)
lim
D=( , 6 ) ( 6, ) .
e x
e x
lim
0
x 6 x
6x
e x

6 x
lim
x6
e x

6 x
lim
x 6
osom je
1
y= .
6
3) Funkcija je pozitivna za x (, 6 ) , a negativna za x ( 6, ) .

5) Horizontalna asimptota zdesna je prava y=0. Vertikalna asimptota je prava
y'=
6)
x=6.
e ( x5 )
=
( 6 x )2
x (5,6 ) ( 6, ) ,
x ( , 5 )
a opadajua za
1
.
e5
} = {{e} ^ {-x} left ({x} ^ {2} -10x+26 right )} over {{left (6-x right )} ^ {3}} =>
7)
y
je konveksna za x ( , 6 ) , a konkavna za x ( 6, ) .
( )
5,
funkcija
229.
1)
D=( ,1 ) ( 1, ) .
ex
e
lim
0
x x 1
x 1
lim
x
ex

lim
x 1
x 1
e x

lim
x 1
x 1
2) Nema nula funkcije. Presek sa y osom je y=1.
3) Funkcija je negativna za x (, 1 ) , a pozitivna za x (1, ) .
6)
y'=
x=1.
x e
=
( x 1 )2
x (, 0 ) ,
a opadajua za
x ( 0,1 ) ( 1, ) .
( 0,1 ) .
} = {{e} ^ {-x} left ({x} ^ {2} +1 right )} over {{left (x-1 right )} ^ {3}} =>
7)
y
konkavna za x ( , 1 ) , a konveksna za x ( 1, ) .
funkcija je
99
230.
1)
lim
x
D=( , 2 ) ( 2 , 2 ) ( 2 , ) .
e x
e x
e x
lim
0
lim
x x 2 2
x 2 2
x 2 x 2
e x

lim 2
x 2 x 2
e x

lim 2
x 2 x 2
e x

lim 2
x 2 x 2
1
2) Nema nula funkcije. Presek sa y osom je y=
.
2
3) Funkcija je negativna za x ( 2 , 2 ) , a pozitivna za x (, 2 ) ( 2 , )
5) Horizontalna asimptota zdesna je prava y=0. Vertikalne asimptote su prave
x 1= 2
x 2=2 .
e x ( x 2+2 x2 )
'
= funkcija je rastua za x (1 3 , 2 ) ( 2 ,1+ 3 )
6) y =
2
( x2 2 )
opadajua za x (,1 3 ) (1+ 3 , 2 ) ( 2 , ) . Funkcija ima maksimum u taki
e1+ 3 ( 1+ 3 ) , a minimum u taki
e 1+ 3 ( 31 ) .
1+ 3 ,
1 3 ,
4
4
7)
,a
} = {{e} ^ {-x} left ({x} ^ {4} +4 {x} ^ {3} +2 {x} ^ {2} -8x+8 right )} over {{left ({x} ^ {2} -2 right )} ^
y
funkcija je konkavna za x ( 2 , 2 ) , a konveksna za x (, 2 ) ( 2 , ) .
100
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
231.
1)
lim
D=( ,2 ) ( 2, ) .
ex
ex
0 lim

x x 2
x 2
ex

x 2
lim
x2
ex

x 2
lim
x2
1
.
2
x (, 2 ) , a pozitivna za x ( 2, ) .
osom je
y=
5) Horizontalna asimptota sa leva je prava y=0. Vertikalna asimptota je prava
y'=
6)
x=2.
e ( x3 )
=
( x 2 )2
( 3, e3 )
x (, 2 ) ( 2,3 ) ,
a rastua za
x ( 3, ) .
} = {{e} ^ {x} left ({x} ^ {2} -6x+10 right )} over {{left (x-2 right )} ^ {3}} =>
y
konkavna za x ( , 2 ) , a konveksna za x ( 2, ) .
7)
funkcija je
232.
D=( ,1 ) ( 1, ) .
ex
e
0 lim

x 1 x
1 x
1)
lim
x
ex

lim
x1 1 x
ex

lim
x1 1 x
2) Nema nula funkcije. Presek sa y

3) Funkcija je pozitivna za x (, 1 ) ,
osom je
y=1.
a negativna za x (1, ) .
5) Horizontalna asimptota sa leva je prava y=0. Vertikalna asimptota je prava
x=1.
6)
e ( 2x )
y'=
=
(1x )2
x ( , 1 ) ( 1,2 ) ,
a opadajua za
x ( 2, ) .
( 2,e2 ) .
} = {{e} ^ {x} left ({x} ^ {2} -4x+5 right )} over {{left (1-x right )} ^ {3}} =>
y
konveksna za x ( , 1 ) , a konkavna za x (1, ) .
7)
funkcija je
101
D=( , ) .
x 1
x2 1
lim
0.
lim
x
x
x
x
e
e
233.
1)
osom je y=1.
2
x +2 x1
= funkcija je opadajua na celom domenu i nema ekstremnih vrednosti.
x
e
} = {{x} ^ {2} -4 x +3} over {{e} ^ {{x} ^ {2}}} =>
7)
y
10
2
i P 2 3, 3 .
x ( , 1 ) ( 3, ) , a konkavna za x (1,3 ) . Prevojne take su P1 1,
e
e
6)
y'=
( )
( )
D=( , ) .
x 2
x2 2
0.
lim
0
lim
x2
x2
x
x
e
e
234.
1)
osom je
6)
2 x ( x 2 +1 )
y=
=
ex
'

7)
102
( 0,2 ) .
y=2.
x (, 0 ) ,
a opadajua za
x ( 0, ) .
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
} = {2 left (x+1 right ) left (x-1 right ) left (2 {x} ^ {2} +1 right )} over {{e} ^ {{x} ^ {2}}} =>
y
funkcija je konveksna za x (,1 ) ( 1, ) , a konkavna za x ( 1,1 ) . Prevojne take su
3
3
P1 1,
i P2 1,
.
e
e
( )
235.
1)
lim
D=( , 0 ) ( 0, ) .
1
1
1 lim
x 0
x
x
e 1
e 1
1

x0 e 1
lim
1

e 1
lim
x0
2) Nema nula funkcije. Nema preseka sa
osom.
3) Funkcija je pozitivna za x ( 0, ) , a negativna za x ( , 0 ) .

5) Horizontalna asimptota zdesna je prava y=0, a sa leva je prava
asimptota je prava x=0.
6)
y'=
y=1.
Vertikalna
x
2
( e x 1 )
<0=
funkcija je opadajua na celom domenu.
} = {{e} ^ {x} left (1+ {e} ^ {x} right )} over {{left ({e} ^ {x} -1 right )} ^ {3}} =>
y
funkcija je konveksna za x ( 0, ) , a konkavna za x ( , 0 ) .
7)
103
D=( , 0 ) ( 0, ) .
1
1
lim e x - x lim e x - x
x
x
1
1
lim e x - x 0 lim e x - x
x0
x0
2) Nema preseka sa y osom.
236.
1)

5) Vertikalna asimptota zdesna je prava x=0. Kosa asimptota je prava
1
x
y=x+ 1.
e + x2
< 0= funkcija je opadajua na celom domenu.
2
x
} = {{e} ^ {{1} over {x}} left (1+2x right )} over {{x} ^ {4}} =>
7)
y
1
1
1 e 2+ 2
x
, 0 ( 0, ) , a konkavna za x , . Prevojna taka je P
,
.
2
2
2 2 e2
6)
y'=
D=( , ) .
e x e x
e x e x
1.
lim x
1
lim
x e e x
x e x e x

3) Funkcija je pozitivna za x ( 0, ) , a negativna za x ( , 0 ) .
237.
1)

5) Horizontalna asimptota zdesna je prava y=1,
6)
7)
'
y=
( e x +ex )
> 0=
a sa leva prava
y=1.
} = {-8 left ({e} ^ {x} - {e} ^ {-x} right )} over {{left ({e} ^ {x} + {e} ^ {-x} right )} ^ {3}} =>
y
funkcija je konkavna za x ( 0, ) , a konveksna za x ( , 0 ) . Prevojna taka je P ( 0,0 ) .
104
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
238.
D= .
1)
f (0) 0 lim
1 e 1.
x

6)
7)
ex
y=
>0=
2 1ex
'
} = {{e} ^ {-x} left ({e} ^ {-x} -2 right )} over {4 sqrt {{left (1- {e} ^ {-x} right )} ^ {3}}} =>
y
funkcija je konkavna na celom domenu

239.
D= .
1)
f (0) 0 lim
1 e 1.
2) Nula funkcije je
x=0.
Presek sa
y=0.
osom je
( 12 , 0) ( 0, ) ,
a negativna za
x ,
1
2

5) Prava
6)
x=
1
x
1
2
je vertikalna asimptota, a prava
2e ( 2 x 21 )
y=
=
( 2 x+1 )2
'
x=0
je vertikalna asimptota zdesna.
x ,
) (2 )
2 2 , ,
2
a opadajua za
105
( 22 , 12 ) ( 12 ,0) ( 0, 22 )
( 22 ,( 21) e )
a minimum u taki
( 2 2 , (1 2) e ) ,
2
7)
} = {2 {e} ^ {{1} over {x}} left (2 {x} ^ {2} +2x+1 right )} over {{x} ^ {2} {left (2x+1 right )} ^ {3}} =>
y
1
1
funkcija je konkavna za x ,
, a konveksna za x
, 0 ( 0, ) . Nema prevojnih
2
2
taaka.
D=( ,1 ) (1,1 ) ( 1, ) .
12
12
12
1
x
1
x
1 lim e
1 lim e1 x 0
lim e
x
x
x 1
1
1
12
1 x 2
1 x 2
lim e
lim e
lim e1 x 0
x 1
x 1
x 1
2) Nema nula funkcije. Presek sa y osom je y=e .
240.
1)

5) Horizontalna asimptota je prava y=1. Vertikalna asimptota sa leva je prava
vertikalna asimptota zdesna je prava
x=1 .
6)
y'=
2x e
1
2
1 x
( 1x 2 )
x (,1 ) (1,0 )
x ( 0,1 ) ( 1, )
( 0, e )
x=1
,a
, a opadajua za
.
7)
} = {2 {e} ^ {{1} over {1- {x} ^ {2}}} left (-3 {x} ^ {4} +4 {x} ^ {2} +1 right )} over {{left ({1-x} ^ {2} r
106
) (
( )
x ,
2+ 7
2+ 7
2+ 7
,1 (1,1 ) 1,
.
3
3
2+ 7
, ,
3
a konveksna za
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
241.
1)
lim e
D=( , ) .
x e x
lim e x e
x
2) Nema nula funkcije
0.
Presek sa
osom je
1
y= .
e
3) Funkcija je pozitivna na celom domenu .

6)
7)
za
y ' =exe ( ex 1 ) = funkcija je rastua za x ( , 0 ) , a opadajua za x ( 0, ) .

} = {e} ^ {-x- {e} ^ {-x}} left ({e} ^ {-2x} -3 {e} ^ {- x} +1 right ) =>
funkcija je konkavna
y
3+ 5
3 5
3+ 5
3 5
x ln
,ln
, a konveksna za x ,ln
ln
, .
2
2
2
2
Prevojne take su
P1 ln
3+ 5 ln
,e
2
3 + 5 3 + 5
2
2
P2 ln
) (
3 5 ln
,e
2
3 5 3 5
2
2
D=( 4, ) .
ln x 4
ln 2 x 4
lim
0.
lim
x
x4
x4
x 4
2) Nula funkcije je x=5. Nema preseka sa y

242.
1)
osom.

5) Horizontalna asimptota sa desna je prava y=0. Vertikalna asimptota je prava
x=4.
107
6)
y'=
ln ( x4 ) [ 2ln ( x4 ) ]
( x4 )2
x ( 4,5 ) ( e 2+ 4, )
x ( 5, e2 +4 ) ,
( 5,0 ) ,
a opadajua za
a maksimum u taki
e 2+ 4,
4
.
e2
7)
} = {2 left [{ln} ^ {2} left (x-4 right ) -3lx left (x-4 right ) +1 right ]} over {{left (x-4 right )} ^ {3}} =>
y
x (e
))
, f (e
P (e
take su
3 5
2
3 5
2
3 5
2
,e
3 + 5
2
P (e
),
3+ 5
2
a konveksna za
3 5
2
) (e
x ( 4, e
3+ 5
2
. Prevojne
))
, f (e
3 + 5
2
D=( 1, ) .
1 ln x 1
1 ln x 1
lim
lim
0.
x
x 1
x 1
x 1
2) Nula funkcije je x=e +1 . Nema preseka sa y

3) Funkcija je pozitivna za x ( 1,e+1 ) , a negativna za
243.
1)
osom.
x ( e+1, ) .

6)
ln ( x1 )2
y'=
=
( x1 )2

7)
a rastua za
x ( e 2+1, )
(e + 1, e1 ) .
2
} = {5-2ln left (x-1 right )} over {{left (x-1 right )} ^ {3}} =>
y
x ( e +1, ) ,
108
x ( 1, e2 +1 ) ,
x=1.
a konveksna za
x ( 1, e +1 ) .
5
Prevojna taka je
e 5+ 1,
3
2 e5
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
D=( 0, ) .
ln x 1
ln x 1
lim
lim
0.
x
x0
x
x
2) Nula funkcije je x=e . Nema preseka sa y osom.

3) Funkcija je negativna za x ( 0, e ) , a pozitivna za x ( e , ) .
244.
1)

6)
2lnx
y=
=
x2
'
maksimum u taki
7)
a opadajua za
x (e2 , ) .
Funkcija ima
(e , e1 ).
2
} = {2lnx-5} over {{x} ^ {3}} =>
y
x ( e5 , ) .
x ( 0, e2 ) ,
x=0.
Prevojna taka je
e5,
3
2e
x ( 0, e5 ) ,
a konveksna za
D=( 0, ) .
1 ln x
1 ln x
lim
lim
0.
2
2
x
x0
x
x
2) Nula funkcije je x=e . Nema preseka sa y osom.
3) Funkcija je pozitivna za x ( 0, e ) , a negativna za x ( e , ) .
245.
1)

x=0.
109
6)
y'=
2lnx3
=
x3

7)
e 3 , 13
2e
} = {11-6lnx} over {{x} ^ {4}} =>
y
6
x ( e11 , ) .
x ( 0, e ) ,
3
Prevojna taka je
x ( e , ) .
3
a rastua za
).
6 e 11 ,
5
3
6 e 11
x ( 0, e11 ) ,
a konkavna za
D=( 1, ) .
ln x 1
ln x 1
lim
lim
0.
x
x1
x 1
x 1
2) Nula funkcije je x=2. Nema preseka sa y osom.
3) Funkcija je negativna za x (1,2 ) , a pozitivna za x ( 2, ) .
246.
1)

6)
y'=
1ln ( x1 )
=
( x1 )2

7)
a opadajua za
x ( e+1, )
(e +1, 1e ) .
} = {2ln left (x-1 right ) -3} over {{left (x-1 right )} ^ {3}}
y
x ( 1, e 3 +1 ) ,
a konveksna za
110
x (1,e+1 ) ,
x=1.
x ( e3 +1, )
=> funkcija je konkavna za
. Prevojna taka je
e 3+ 1,
3
2 e 3
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
247.
1)
lim
x 1
D=(1,0 ) ( 0, ) .
x 1
x 1
0 lim

x
ln x 1
ln x 1
x 1

ln x 1
x 1

x 0
x 0
ln x 1
3) Funkcija je negativna za x (1,0 ) , a pozitivna za
lim
lim
x ( 0, ) .

5) Vertikalna asimptota je prava x=0.
ln ( x+1 ) 1
= funkcija je opadajua za x (1,0 ) ( 0,e-1 ) , a rastua za
ln 2 ( x+1 )
x ( e1, ) . Funkcija ima minimum u taki ( e1, e ) .
} = {2-ln left (x+1 right )} over {left (x+1 right ) {ln} ^ {3} left (x+1 right )} =>
7)
funkcija je
y
konkavna za x ( 1,0 ) ( e 21, ) , a konveksna za x ( 0, e21 ) . Prevojna taka je
e2
P e 21,
.
2
y'=
6)
D=( 1,2 ) ( 2, ) .
x 1 2
x 1 2
0 lim

lim
x ln x 1
x 1
ln x 1
x 1 2
x 1 2
lim

lim
x2
x 2 ln x 1
ln x 1

3) Funkcija je negativna za x (1,2 ) , a pozitivna za x ( 2, ) .
248.
1)

6)
7)
( x 1 ) [ 2 ln ( x1 )1 ]
= funkcija je opadajua za x (1,2 ) ( 2, e+1 ) ,
ln 2 ( x1 )
x ( e+1, ) . Funkcija ima minimum u taki ( e+1,2 e ) .
y'=
a rastua za
} = {2 {ln} ^ {2} left (x-1 right ) -3ln left (x-1 right ) +2} over {{ln} ^ {3} left (x-1 right )} =>
y
111
funkcija je konkavna za x (1,2 ) , a konveksna za

249.
x ( 2, )
D=( 1,2 ) ( 2, ) .
x 1
x 1
0 lim 2

2
x ln x 1
ln x 1
1)
lim
x 1
x 1
lim 2

ln x 1
x 1
lim 2

ln x 1
x2
x2

y'=
6)
ln ( x1 )2
=
ln 3 ( x1 )
x ( 2, e2 +1 ) ,
a rastua za
e2
e + 1,
.
4
} = {6-2ln left (x-1 right )} over {left (x-1 right ) {ln} ^ {4} left (x-1 right )} =>
7)
y
konkavna za x ( e 3+1, ) , a konveksna za x ( 1,2 ) ( 2, e 3+1 ) . Prevojna taka je
e3
P e 3 +1,
.
9
x (1,2 ) ( e 2 +1, )
112
funkcija je
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
250.
1)
lim
x 3
D=(3,2 ) (2, ) .
x3
x3
0 lim 2

2
x
ln x 3
ln x 3
x3

ln x 3
lim
x 2
2) Nema nula funkcije.
x3

ln x 3
lim
x 2
Presek sa
y=
osom je
3
ln 2 3

y'=
6)
ln ( x+3 )2
=
ln 3 ( x+3 )
x (3,2 ) ( e23, )
x (2, e 23 ) ,
e 23,
a rastua za
e2
.
4
7)
} = {2 left [3-ln left (x+3 right ) right ]} over {left (x+3 right ) {ln} ^ {4} left (x+3 right )} =>
y
funkcija je konkavna za x ( e 33, ) , a konveksna za x (3,2 ) (2, e3 3 ) . Prevojna
e3
3
taka je P e 3,
.
9
251.
1)
lim
x 0
D=( 0,1 ) ( 1, ) .
x2
x
0 lim

x ln x
ln x
x2

ln x
lim
x 1
x2

ln x
lim
x 1
2) Nema nula funkcije. Nema preseka sa
osom.
3) Funkcija je negativna za x ( 0,1 ) , a pozitivna za x (1, ) .

6)
y'=
x ( 2lnx1 )
=
2
ln x
x ( 0,1 ) ( 1, e ) ,
a rastua za
x (e , )
113
( e , 2 e) .
} = {2 {ln} ^ {2} x-3lnx+2} over {{ln} ^ {3} x} =>
y
konveksna za x (1, ) .
7)
x ( 0,1 ) ,
D=( 1, ) .
lim x 1 ln 2 x 1 0 lim x 1 ln 2 x 1 .
252.
1)
x 1

y ' =ln ( x1 ) [ ln ( x1 )+2 ] =
6)
x 1,1+
1
( 2, ) .
e2
x 1+
( 2,0 ) ,
1
,2 ,
2
e
a rastua za
a maksimum u taki
1 e2
.
,
e2 4
} = {2 left [ln left (x-1 right ) +1 right ]} over {x-1} =>
7)
y
1
1
1 1
x 1,1+ , a konveksna za x 1+ , . Prevojna taka je P 1+ , .
e
e
e e
1+
253.
D=( 2, ) .
2
2
lim x 2 ln x 2 0 lim x 2 ln x 2 .
1)
x2
2) Nula funkcije je
114
x=3.
Nema preseka sa
osom.
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
3) Funkcija je pozitivna za x ( 3, ) , a negativna za x ( 2,3 ) .
y ' =( x2 ) [ 2 ln ( x2 )+1 ]=
6)
x 2,2+
1
,
e
1
1
1
, . Funkcija ima minimum u taki 2+ ,
.
2
e
e
e
1
} =2ln left (x-2 right ) +3=>
,
funkcija je konkavna za x 2,2+
y
e3
x 2+
7)
x 2+
1
,
e3
. Prevojna taka je
P 2+
a rastua za
a konveksna za
1
3
, 3 .
3
e 2 e
254.
D=( , ) .
lim ln x 2 2 x 2 lim ln x 2 2 x 2 .
1)
2) Nula funkcije je x=1. Presek sa y osom je y=ln 2.

6)
y'=
2 ( x 1 )
=
2
x 2 x +2
x (, 1 ) ,
a rastua za
x (1, ) .
Funkcija
( 1,0 ) .
} = {2x left (2-x right )} over {{left ({x} ^ {2} -2x+2 right )} ^ {2}} =>
7)
funkcija je
y
konkavna za x ( , 0 ) ( 2, ) , a konveksna za x ( 0,2 ) . Prevojne take su P1 ( 0, ln 2 )
P2 ( 2, ln 2 ) .
ima minimum u taki
115
255.
D=( 0, ) .
lim ln x 4 ln x 3 lim ln 2 x 4 ln x 3 .
1)
x 0
x=e
2) Nule funkcije su
x=e 3 . Nema preseka sa y osom.

x ( 0, e ) ( e 3 , ) , a negativna za x ( e , e 3 ) .
i
5) Vertikalna asimptota zdesna je prava x=0.
6)
y'=
2 ( lnx2 )
=
x
( e 2 ,1 )
ima minimum u taki
x ( 0, e2 ) ,
x (e2 , ) .
a rastua za
Funkcija
} = {2 left (3-lnx right )} over {{x} ^ {2}} =>

y
konveksna za x ( 0, e3 ) . Prevojna taka je P ( e3 , 0 ) .
7)
x (e3 , ) ,
256.
D=( 0, ) .
lim 3 ln 2 x ln x 2 lim 3 ln 2 x ln x 2 .
1)
x0
2) Nule funkcije su
x=1

x ( 0,1 ) ( e2 , ) , a negativna za x ( 1, e2 ) .
i
6)
y'=
6 (lnx1 )
=
x
x ( 0, e ) ,
a rastua za
x (e , ) .
( e ,3 ) .
7)
y
Funkcija
ima minimum u taki
116
x (e2 , ) ,
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
257.
D=( 0, ) .
lim x ln 2 x ln x 2 lim x ln 2 x ln x 2 .
1)
x 0
2) Nule funkcije su
x=1

x ( 0,1 ) ( e2 , ) , a negativna za x ( 1, e2 ) .
i
6)
y'=
6 (lnx1 )
=
x
x ( 0, e ) ,
a rastua za
x (e , ) .
( e ,3 ) .
7)
y
Funkcija
ima minimum u taki
x (e2 , ) ,
D=( 0, 3 e ) ( 3 e , ) .
ln x 1
ln x 1
lim
lim

x 0 3 ln x 1
3 x 3 ln x 1 3
ln x
ln x
lim
lim

x 3 e 3 ln x 1
x 3 e 3 ln x 1
3
3) Funkcija je pozitivna za x ( 0,1 ) (
e , ) , a negativna za
258.
1)
x ( 1, 3 e ) .
117
5) Horizontalna asimptota zdesna je prava
1
y= .
3
Vertikalna asimptota je prava
x= e .
1
< 0= funkcija je opadajua na celom domenu i nema ekstremnih vrednosti.
x ( 3 lnx1 )2
} = {3lnx+5} over {{x} ^ {2} {left (3lnx-1 right )} ^ {4}} =>
7)
y
1 3
1
1 5
3
x 3 5 , e , a konveksna za x 0, 3 5 ( e , ) . Prevojna taka je P 3 5 ,
.
e
e
e 18
6)
'
y=
( )
D=( 0, ) .
ln x
ln x
lim
lim
0
x
x 0
x
x
3) Funkcija je negativna za x ( 0,1 ) , a pozitivna za x (1, ) .
259.
1)

5) Horizontalna asimptota zdesna je prava y=0. Vertikalna asimptota zdesna je prava
6)
2lnx
y=
0=
2 x3
'
ima maksimum u taki

7)
x ( 0, e2 )
. Funkcija
x ( e8 , ) .
Prevojna taka je
118
, a rastua za
(e , 2e ) .
} = {3lnx-8} over {4 sqrt {{x} ^ {5}}} =>
konveksna za
x (e2 , )
x=0.
3 e 8 ,
8
3
3 e
x ( 0, e8 ) ,
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
260.
Vertikalna asimptota je prava x=0. Kosa asimptota zdesna je prava y=x .
261.
Kosa asimptota zdesna je prava y=x2, a sa leva prava y=x2.
262.
Kosa asimptota zdesna je prava y=x + , a sa leva y=x .
263.
Vertikalna asimptota je prava x=2. Kosa asimptota zdesna je prava y=x +1,
prava y=x1.
264.
Horizontalna asimptota je prava y=1. Vertikalna asimptota je prava x=3.
265.
Vertikalna asimptota zdesna je prava x=0. Kosa asimptota je prava y=x +1.
266.
Kako je
y'=
1+ x
=
1+ x 2

267.
(1, ln 2 4 )
x (1, ) ,
a opadajua za
a sa leva
x ( ,1 ) .
Kako je
} =- {{left (lnx +1 right )} ^ {2}} over {{x} ^ {2} {left (1+ {ln} ^ {2} x right )} ^ {2}} 0=>
Funkcija je konkavna na celom domenu.

268.
Kako je
} = {left ({{x} ^ {2} -1} over {x} right )} ^ {2} 0=>

y
ne menja konveksitet (konveksnost).

269.
Uslov postojanja date funkcije je:
1)
2)
x + y 2 x3 1
2
2
x + y 2 x3 1
Reavanjem prvog uslova dobija se

taki
1 x2 + y 22 x3 1
( 1,0 )
i poluprenikom
Reavanjem drugog uslova dobija se
( x1 )2+ y 2 3
funkcija je uvek konveksna i
. Ovaj uslov je sloenica 2 uslova:
, to predstavlja spoljanjost kruga sa cenrom u
( x1 )2+ y 2 5
, to predstavlja unutranjost kruga sa cenrom
u taki ( 1,0 ) i poluprenikom

5 .
Dakle oblast integracije je kruni prsten ogranien sa ta dva kruga to je prikazano na sledeoj slici:
270.
271.
272.
273.
z
z
z
z
x y
2
x y
2
=1+e 2 x y , a
=e 2 x y= x y
=x .
x
y
x
y
2
2
z
xy
= 2 2 , a z = x 2 y = y2 z + xy z =xz .
Kako je
x x y
y x2 y 2
x
y
z
Kako je
=2 x y 2 cos ( x 2 y 2 ) , a
x
z
z
z
=2 ysin ( x2 y 2 )2 y 3 cos ( x 2 y 2 )= y 2
+ xy
=2 xz .
y
x
y
x
x
z x y
x
z
z
z 1 y
x
Kako je
a
= 2 e 1+ = x 2
+ xy
=0.
= e 1+ ,
y y
y
x
y
x y
y
Kako je
( )
( )
119
274.
Kako je
275.
Kako je
z
y
z
x
z
z
= 2 2, a
= 2 2 = x 2
+ xy
=0.
x x + y
y x +y
x
y
z
2 x2
=arctg ( x 2 y 2) +
, a
2
x
1+ ( x 2 y 2 )
z
2 xy
1
z 2 z
=
=
xy
+x
=1.
2
2
2
y 1+ ( x y )
yz
x
y
276.
Kako je
277.
Kako je
2
2
z
z
z
z
z z
=2 x e x + y ,
=2 y e x + y i
=4 xy e x + y = z
=
.
x
y
x y
x y x y
2
2
z
2 y 2 z 2 ( x 3 y )
= 2 2 2 , 2=
i
3
y (x + y ) y
( x 2+ y 2)
2
2 z
8 xy
2 z z y 2 2 z
= 2 2 3 = y 2 =
+
.
x y (x + y )
y y x xy
278.
Kako je
} = {2 left (1-3 {x} ^ {4} -2 {x} ^ {2} {y} ^ {2} + {y} ^ {4} right )} over {{left [1+ {left ({x} ^ {2} + {y}
z xx
} 0
z }yy= {2 left (1-3 {y} ^ {4} -2 {x} ^ {2} {y} ^ {2} + {x} ^ {4} right )} over {{left [1+ {left ({x} ^ {2} + {y} ^ {2} right )} ^ {2} right ]} ^ {2}} => {z} rsub {xx} rsup { + z yy
y
279.
z y x
y
y
= 2 y lnysin +cos , a
x x
x
x
y
z 1 x
y
y
y
z
z
= y lnysin +sin +cos = y 2
+ xy
= yz .
y x
x
x
x
x
y
Kako je
280.
dz=
2x 2
x 2
+ y 1 dx + 2 +2 xy2 dy =2dy .
y
y
) (
2 2
2 x
2 x2
d x +2
+2
y
dxdy
+
+2 x d y 2=2 d x 2 +4 dxdy .
2
3
y
y
y
x +y
x +y
dz=2 x e
dx +2 y e
dy=2 e 2 dx +2 e2 dy .
d 2 z=2 ( 1+2 x 2 ) e x + y d x 2+ 8 xy e x + y dxdy +2 ( 1+2 y 2 ) e x + y d y 2=6 e 2 d x 2 +8 e 2 dxdy +6 e2 d y 2 .
2 ( yx 2 ) 2
2x
1
4x
1
2
2
dz= 2
dx + 2
dy . d z=
dx
dxdy
dy .
2
2
2
2
2
2
x +y
x +y
(x + y)
( x + y)
(x + y)
1
2
2 2 4
1 2
2
dz= dx+ dy . d z = d x dxdy d y .
3
3
9
9
9
2
2
dz= +2 xy dx+ + x 2 dy=4 dx+ 3 dy .
x
y
2
2
d 2 z= 2 +2 y d x2 + 4 xdxdy 2 d y 2=4 dxdy2 d y 2 .
x
y
3
( 2 x3 y ) e 2x 75 ( x2 )3 ( y +1 ) + ( x2 )2 +3 ( x2 ) ( y +1 ) .
2
2
2
3
2
2
2
3
x + x y + y =1+ x+ 3 ( y 1 ) + x +2 x ( y 1 )+ 3 ( y 1 ) + x ( y1 ) + ( y1 ) .
8 3
3x
2
e arctg ( 2 y ) 2 y+ 6 xy+ 9 x y y .
3
z
2x
z
2y
=1+ 2 2
=1+ 2 2 = nema kandidat taaka. Dakle, funkcija
Kako je
i
x
y
x + y +2
x + y +2
d 2 z=
281.
283.
284.
285.
286.
287.
288.
282.
) (
nema lokalnih ekstremnih vrednosti.

120
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
289.
Kako je
y
+6 x6
x
z
2
=2+
=
y
5 y
kandidat taka je
M ( 1,4 )
. Kako je
2
, dobija se:
( 5 y )2
M ( 1,4 )= A=6, B=0,C=2 i =12, pa je M ( 1,4 ) lokalni minimum i z min=7.
z
z
290.
Kako je
=1888 x y i
=141x6 y= kandidat taka je M ( 21,20 ) . Kako
x
y
je A=8, B=1 i C=6, dobija se:
M ( 21,20 ) = A=8, B=1,C=6 i =47, pa je M ( 21,20 ) lokalni maksimum i
z max=3384.
z
z
291.
Kako je
=2 x2 y +30 i
=2 y2 x +2= kandidat taka je M ( 8,7 ) . Kako je
x
y
A=2, B=2 i C=2, dobija se:
M ( 8,7 )= A=2, B=2, C=2 i =8, pa M ( 8,7 ) nije lokalna ekstremna vrednost.
A=6, B=0
C=
Dakle, funkcija nema lokalnih ekstremnih vrednosti.
z 1
z 1
= 2 +y i
=
+ x= kandidat taka je M ( 1,1 ) . Kako je
x x
y y2
2
2
A= 3 , B=1 i C= 3 , dobija se:
x
y
M ( 1,1 )= A=2, B=1, C=2 i =3, pa je M ( 1,1 ) lokalni minimum i z min=3.
z
2
z
4
= y 2 i
=x 2 = kandidat taka je M ( 1,2 ) . Kako je
293.
Kako je
x
y
x
y
4
8
x
y
M ( 1,2 )= A=4, B=1, C=1 i =3, pa je M ( 1,2 ) lokalni minimum i z min=6.
z
z
294.
Kako je
=3 y3 x 2 i
=3 x3 y 2= kandidat take su M 1 ( 0,0 ) i M 2 (1,1 ) . Kako
x
y
je A=6 x , B=3 i C=6 y , dobija se:
M 1 ( 0,0 ) = A=0, B=3 , C=0 i =9, pa M 1 ( 0,0 ) nije lokalna ekstremna vrednost,
M 2 ( 1,1 )= A=6, B=3 , C=6 i =27, pa je M 2 ( 1,1 ) lokalni maksimum i
z max=1.
z 3
1
1
z 1
1
1
295.
Kako je
i
= x+ y+
= x + y + = kandidat taka je M (1,1 ) . Kako
x 8
8
2
y 8
8
4
3
1
1
je A= , B=
i C=
, dobija se:
8
8
8
3
1
1
1
i =
M (1,1 )= A= , B= ,C=
, pa je M (1,1 ) lokalni minimum i
8
8
8
32
3
z min=
.
8
z
z
296.
Kako je
=192 x y i
=20x2 y= kandidat taka je M ( 6,7 ) . Kako je
x
y
A=2, B=1 i C=2 , dobija se:
M ( 6,7 )= A=2, B=1,C=2 i =3, pa je M ( 6,7 ) lokalni maximum i
z max=129.
292.
Kako je
121
z 47 y 2 x
z 47 x y
=
i
= = kandidat taka je M ( 21,20 ) . Kako
x 3 12 3
y 4 12 2
2
1
1
je A=
, B=
i c=
, dobija se:
3
12
2
2
1
1
47
M ( 21,20 ) = A=
, B=
,C=
i =
, pa je M ( 21,20 ) lokalni maximum i
3
12
2
144
z max=282.
z 8 1
z x
= 2+
=
+1= kandidat taka je M ( 4,2 ) . Kako je
298.
Kako je
i
x x
y
y y2
16
1
2x
A= 3 , B= 2 i C= 3 , dobija se:
x
y
y
1
1
3
M ( 4,2 )= A= , B=
, C=1 i =
, pa je M ( 4,2 ) lokalni minimum i z min=6.
4
4
16
z 4
z 18
= 2 +1 i
= 2 +2= kandidat take su
299.
Kako je
x x
y
y
8
36
M 1 ( 2,3 ) , M 2 ( 2,3 ) , M 3 (2,3 ) i M 4 (2,3 ) . Kako je A= 3 , B=0 i C= 3 , dobija
x
y
297.
Kako je
se:
M 1 ( 2,3 ) = A=1, B=0, C=
4
3
M 2 ( 2,3 )= A=1, B=0,C=
4
3
4
3
4
, pa je M 1 ( 2,3 ) lokalni minimum i z min=19,
3
4
= , pa M 2 ( 2,3 ) nije lokalna ekstremna vrednost
3
,
M 3 (2,3 )= A=1, B=0,C=
M 4 (2,3 )= A=1, B=0,C=
4
= ,
3
4
3
pa
4
,
3
M 1 (2,3 )
pa je
nije lokalna ekstremna vrednost,
M 4 (2,3 )
lokalni maksimum i
z max=13.
300.
z x
y
1
z y2 x
=
i
= = kandidat take su M 1 ( 4,2 ) i
x 72 72 12
y 72 72
1
1
y
i C=
, dobija se:
M 2 ( 9,3 ) . Kako je A= , B=
72
72
36
1
1
1
5
i C=
i =
M 1 ( 4,2 )= A= , B=
> 0, pa M 1 ( 4,2 ) nije lokalna
72
72
18
5184
Kako je
ekstremna vrednost.
M 2 ( 9,3 )= A=
z min=
301.
302.
122
3
4
1
1
, B=
72
72
C=
1
12
5
,
5184
pa je
M 2 ( 9,3 )
lokalni minimum i
..
z
z
=4 x8 i
=4 y12= kandidat taka je M ( 2,3 ) . Kako je
x
y
A=4, B=0 i C=4 , dobija se:
M ( 2,3 ) = A=4, B=0,C=4 i =16, pa je M ( 2,3 ) lokalni minimum i z min=1 .
x
x
z 1 2
z
Kako je
= e ( x+ y 2 +2 ) i
=2 y e 2 = kandidat taka je M (2,0 ) . Kako je
x 2
y
x
x
x
1
2
2
A= e 2 ( x + y + 4 ) , B= y e 2 i C=2 e 2 , dobija se:
4
Kako je
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
M (2,0 )= A=
z min=
303.
304.
2
e
1
2
, B=0,C=
2e
e
1
,
2
e
pa je
M (2,0 )
lokalni minimum i
z
z
=1e x i
=2 e 22 e 2 y = kandidat taka je M ( 0,1 ) . Kako je
x
y
x
2y
, dobija se:
A=e , B=0 i C=4 e
M ( 0,1 ) = A=1, B=0, C=4 e 2 i =4 e 2 , pa je M ( 0,1 ) lokalni maksimum i
z max=e21 .
z 1 2 x 3x
z
1
Kako je
= y e e 3 x e3 x i
= y e x y 2= kandidat take su M 1
,0 i
x 2
y
3
1 1
1
M2
, 6 . Kako je A= y 2 e x 6 e3 x 9 x e 3 x , B= y e x i C=e x 2 y , dobija se:
6 e
2
3
1
3
1
1
M1
, 0 = A=
, B=0,C= 3
i = 3 >0, pa M 1
, 0 nije lokalna ekstremna
3
e
3
ee
e
Kako je
vrednost.
M2
( 16 , 1e )= A= 4e , B= 1e ,C= 1 e
6
maksimum i
z max=
3
= 3 2 ,
e
pa je
M2
( 16 , 1e )
6
lokalni
..
3 e
1 1
z 1
z 1
= 2 +2 x +2 y i
= 2 +2 x+ 2 y= kandidat taka je M 3 , 3 .
305.
Kako je
x x
y y
4 4
2
2
Kako je A= 3 +2, B=2 i C= 3 +2 , dobija se:
x
y
1 1
1 1
M 3 , 3 = A=10, B=2,C=10 i =96, pa je M 3 , 3
lokalni minimum i
4 4
4 4
z min=3 3 4 .
z
50
z
20
= y 2 i
=x 2 = kandidat taka je M ( 5,2 ) . Kako je
306.
Kako je
x
y
x
y
100
40
x
y
4
M ( 5,2 )= A= , B=1, C=5 i =3, pa je M ( 5,2 ) lokalni minimum i z min=30 .
5
z
4
z
8
307.
Kako je
i
= y
=x +2 y = kandidat taka je M ( 2 2 , 2 ) . Kako je
x
x
y
y
4
8
A= 2 , B=1 i C=2+ 2 , dobija se:
x
y
1
M ( 2 2 , 2 )= A= , B=1, C=6 i =2, pa je M ( 2 2 , 2 ) lokalni minimum i
2
z min=610 ln2 .
z
z
yx
2
2
y x
2
2
308.
Kako je
=e ( y 2 x +4 x ) i
=e ( y 2 x + 2 y ) = kandidat take su
x
y
M 1 ( 0,0 ) i M 2 (2,4 ) . Kako je A=e y x ( y 2 2 x 2 +8 x4 ) , B=e yx ( y2 2 x 2 +4 x+2 y )
C=e yx ( y 22 x 2 +4 y +2 ) , dobija se:
123
M 1 ( 0,0 ) = A=4, B=0, C=2 i =8, pa M 1 ( 0,0 ) nije lokalna ekstremna vrednost.
M 2 (2,4 ) = A=12 e2 , B=8 e2 , C=6 e2 i =8 e4 , pa je M 2 (2,4 ) lokalni
8
maksimum i z max= 2 .
e
z
z
3 1
2
309.
Kako je
i
=2 x y1 i
=3 y x= kandidat take su M 1 ,
x
y
4 2
1 1
M 2 , . Kako je A=2, B=1 i C=6 y , dobija se:
3 3
3 1
3 1
M 1 , = A=2, B=1,C=3 i =5, pa je M 1 ,
lokalni minimum i
4 2
4 2
7
z min=
.
16
1 1
1 1
M 2 , = A=2, B=1,C=2 i =5 pa M 2 ,
nije lokalna ekstremna
3 3
3 3
( )
( )
( )
(
vrednost.
310.
( )
Kako je
M 1 ( 0,0 )
x y
z x y 2 2
=e ( x + y +2 x )
x
M 2 (1,1 ) . Kako je
z
=e x y ( x 2+ y 2 2 y ) = kandidat take su
y
A=e x y ( x 2 + y 2 +4 x +2 ) , B=e x y ( x2 + y 2 +2 x2 y )
C=e ( x + y 4 y +2 ) , dobija se:

M 1 ( 0,0 ) = A=2, B=0, C=2 i =4, pa je M 1 ( 0,0 ) lokalni minimum i z min=0
M 2 (1,1 )= A=0, B=2,C=0 i =4, pa M 2 (1,1 ) nije lokalna ekstremna
vrednost.
311.
z x y 2 2
z
=e ( x + y 2 ) i
=e x y ( x 2+ y 2 2 x2 y ) = kandidat take su
x
y
1 3 1+ 3 i
1+ 3 1 3
M1
,
M2
,
. Kako je
2
2
2
2
A=e x y ( x 2 + y 2 +2 x2 ) , B=e x y ( x 2+ y 222 y ) i C=e x y ( x2 + y 24 y +22 x ) , dobija
Kako je
se:
( 123 , 1+2 3 )= A=e ( 3 3) , B=e ( 31) , C=e (1 3 )

1 3 1+ 3
M (
,
=e ( 2 32 ) ,
2
2 )
1+ 3 1 3
M (
,
= A=e ( 3+ 3 ) , B=e ( 31 ) ,C=e ( 1+ 3 )
2
2 )
1+ 3 1 3
M ( ,
z =e ( 3 3 )
2
2 )
3
M1
pa
pa je
312.
124
nije lokalna ekstremna vrednost.
lokalni minimum i
min
=e 3 (2 32 ) ,
z
2x
z
2y
=y+ 2 2 i
=x + 2 2 = kandidat take su M 1 ( 1,1 ) i
x
y
x +y
x +y
2
2
2
2
2 ( y x )
2(x y )
4 xy
M 2 (1,1 ) . Kako je A= 2 2 2 , B=1 2 2 2 i C= 2 2 2 , dobija se:
(x + y )
(x + y )
(x + y )
1,
nije lokalna ekstremna vrednost.
M 2 (1,1 )= A=0, B=2,C=0 i =4, pa
M 2
Kako je
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
313.
z
=4 x6 y
x
Kako je
M2
( 169 , 38 ).
Kako je
z
=24 y 26 x=
y
A=4, B=6
C=48 y
kandidat take su
M 1 ( 0,0 )
, dobija se:
9 3
9 3
M2
, = A=4, B=6,C=18 i =36, pa je M 2
,
lokalni minimum i
16 8
16 8
27
z min=
.
128
z
z 2
2
314.
Kako je
=3 x 3 i
= 2 y= kandidat take su M 1 ( 1,1 ) i M 2 (1,1 ) .
x
y y
2
Kako je A=6 x , B=0 i C= 2 2 , dobija se:
y
M 1 ( 1,1 )= A=6, B=0, C=4 i =24, pa M 1 ( 1,1 ) nije lokalna ekstremna vrednost.
M 2 (1,1 )= A=6, B=0, C=4 i =24, pa je M 2 (1,1 ) lokalni maksimum i
z max=1 .
315.
Kako je
2
2
z 2 x ( x + y 1 )
=
x
x2 + y2
M 1 ( 0,2 ) , M 2
C=
( 2 2)
3 , 1
2 ( y 2x 2 )
( x 2+ y 2 )
M3
z x 2+ y 22 y
=
=
2
2
y
x +y
3 1
, .
2 2
Kako je
A=2+
kandidat take su
2
2
2(x y )
2 2
( x 2+ y )
, B=
4 xy
( x 2+ y 2)
, dobija se:
3
1
M 1 ( 0,2 )= A= , B=0, C=
2
2
3
,
4
pa je
M 1 ( 0,2 )
z min=2ln 4
lokalni minimum i
M2
( 23 , 12 )= A=3, B= 3 ,C=1
=6,
pa
M2
( 23 , 12 )
vrednost.
M3
(2 3 , 12 )= A=3, B=3 , C=1
=6,
pa
M3
(2 3 , 12 )
vrednost.
316.
z
z
2
2
=6 y2 xy y i
=6 xx 2 xy= kandidat take su
x
y
M 1 ( 0,0 ) , M 2 ( 6,0 ) , M 3 ( 0,6 ) i M 4 ( 2,2 ) . Kako je A=2 y , B=62 x2 y
Kako je
C=2 x
dobija se:
317.
M 3 ( 0,6 )= A=12, B=6,C=0 i =36, pa M 3 ( 0,6 ) nije lokalna ekstremna vrednost.
M 4 ( 2,2 )= A=4, B=2, C=4 i =12, pa je M 4 ( 2,2 ) lokalni maksimum i
z max=8 .
z
z
Kako je
=3 x 2+3 y 215 i
=6 xy 12= kandidat take su
x
y
M 1 ( 2,1 ) , M 2 (2,1 ) , M 3 (1,2 ) i M 4 (1,2 ) . Kako je A=6 x , B=6 y i C=6 x , dobija
se:
125
.
i
M 1 ( 2,1 )= A=12, B=6,C=12
=108,
pa je
M 1 ( 2,1 )
z min=28
lokalni minimum i
M 2 (2,1 )= A=12, B=6, C=12 i =108, pa je M 2 (2,1 ) lokalni maksimum

z max=28 .
M 3 ( 1,2 )= A=6, B=12,C=6 i =108, pa M 3 ( 1,2 ) nije lokalna ekstremna vrednost.
M 4 (1,2 )= A=6, B=12,C=6 i =108, pa M 4 (1,2 ) nije lokalna ekstremna
vrednost.
318.
z
z
2
2
=3 x + y +6 y i
=2 xy +6 x=
x
y
M 1 ( 0,0 ) , M 2 ( 0,6 ) , M 3 ( 3 ,3 ) i M 4 (3 ,3 ) .
Kako je
kandidat take su
A=6 x , B=2 y+ 6
Kako je
C=2 x
dobija se:
M 1 ( 0,0 ) = A=0, B=6, C=0 i =36, pa

M 2 ( 0,6 )= A=0, B=6,C=0 i =36,
vrednost.
M 1 ( 0,0 ) nije lokalna ekstremna vrednost.

pa je M 2 ( 0,6 ) nije lokalna ekstremna
M 3 ( 3 ,3 )= A=6 3 , B=0,C=2 3 i =36, pa je M 3 ( 3 ,3 ) lokalni minimum i

z min=6 3+2 .
M 4 (3 ,3 )= A=6 3 , B=0, C=2 3 i =36, pa je M 4 (3 ,3 ) lokalni
maksimum i z max=6 3+2 .
z
z
2
319.
Kako je
=3 x 6 y i
=6 x +2 y = kandidat take su M 1 ( 0,0 ) i M 2 ( 6,18 ) .
x
y
Kako je A=6 x , B=6 i C=2 , dobija se:
M 2 ( 6,18 ) = A=36, B=6,C=2 i =36, pa je M 2 ( 6,18 ) lokalni minimum i
z min=92 .
z 1
z 1
= 2 +4 i
=
+1= kandidat take su
320.
Kako je
x x
y y2
2
2
1
1
1
1
M 1 ,1 , M 2 ,1 , M 3
,1 i M4
,1 . Kako je A= 3 , B=0 i C= 3 ,
2
2
2
2
x
y
( ) (
) (
dobija se:
( 12 ,1)= A=16, B=0,C=2 =32,

1
M ( ,1 )= A=16, B=0,C=2
=32,
2
M1
pa je
pa
( 12 ,1)
1
M ( ,1 )
2
M1
2
lokalni minimum i
z min=6
vrednost.
M3
(12 , 1)= A=16, B=0, C=2
=32,
pa
M3
(12 , 1)
vrednost.
M4
( 12 ,1)= A=16, B=0,C=2
z max=6
321.
Kako je
=32,
pa je
M4
( 12 ,1)
lokalni maksimum i
z
1
=1 2
x
x
z
4
=1+ 2 =
y
y
M 1 ( 1,2 ) , M 2 ( 1,2 ) , M 3 (1,2 )

se:
kandidat take su
M 4 (1,2 ) .
Kako je
A=
2
, B=0
x3
C=
8
y3
, dobija
M 1 ( 1,2 )= A=2, B=0, C=1 i =2, pa M 1 ( 1,2 ) nije lokalna ekstremna vrednost.
M 2 ( 1,2 )= A=2, B=0, C=1 i =2, pa je M 2 ( 1,2 ) lokalni minimum i z min=6
M 3 (1,2 )= A=2, B=0, C=1 i =2, pa je M 3 (1,2 ) lokalni maksimum i
126
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
z max=6 .
M 4 (1,2 )= A=2, B=0, C=1
=2,
vrednost.
pa
M 4 (1,2 )
z
z
2
2
=12 ( x +3 x +2 ) i
=6 ( y 5 y+ 6 ) = kandidat take su
x
y
M 1 (1,3 ) , M 2 (1,2 ) , M 3 (2,3 ) i M 4 (2,2 ) . Kako je A=12 ( 2 x+3 ) , B=0 i
C=6 ( 2 y5 ) , dobija se:
M 1 (1,3 )= A=12, B=0,C=6 i =72, pa je M 1 (1,3 ) lokalni minimum i
z min=20 .
M 2 (1,2 )= A=12, B=0,C=6 i =72, pa M 2 (1,2 ) nije lokalna ekstremna vrednost.
M 3 (2,3 )= A=12, B=0,C=6 i =72, pa M 3 (2,3 ) nije lokalna ekstremna vrednost.
M 4 (2,2 ) = A=12, B=0, C=6 i =72, pa M 4 (2,2 ) nije lokalna ekstremna vrednost.
1
1
323.
Iz uslova > y = x , pa ako to zamenimo u poetnu funkciju, dobija se z= x . Kako je
2
2
1
'
z = >0= funkcija nema lokalnih ekstremnih vrednosti.
2
324.
Iz uslova > y =x6 , pa ako to zamenimo u poetnu funkciju, dobija se z=3 x 224 x +36 .
Kako je z ' =6 ( x4 )= taka M ( 4,2 ) je lokalni minimum i z min=12.
325.
Iz uslova > y =x+6 , pa ako to zamenimo u poetnu funkciju, dobija se z=2 x2 +6 x . Kako
3 9
9
je z ' =2 ( 2 x+ 3 ) = taka M
,
je lokalni minimum i z min=
.
2 2
2
1
1
326.
Iz uslova > x= 2 , pa ako to zamenimo u poetnu funkciju, dobija se z= 2 +2 y3 . Kako
y
y
' 2
je z = 3 +2= taka M ( 1,1 ) je lokalni minimum i z min=0.
y
327.
Iz uslova > y =x8 , pa ako to zamenimo u poetnu funkciju, dobija se z=2 x2 6 x16 .
3 13
41
Kako je z ' =2 ( 2 x3 ) = taka M
,
.
2
2
2
328.
Iz uslova > y =x2 , pa ako to zamenimo u poetnu funkciju, dobija se z=2 x2 4 x +4 .
Kako je z ' =4 ( x1 ) = taka M ( 1,1 ) je lokalni minimum i z min=2.
329.
Iz uslova > y =x+2 , pa ako to zamenimo u poetnu funkciju, dobija se z=2 x2 + 4 x+ 4 .
Kako je z ' =4 ( x +1 )= taka M (1,1 ) je lokalni minimum i z min=2.
330.
Iz uslova > y =x4 , pa ako to zamenimo u poetnu funkciju, dobija se z=2 x2 4 x +2 .
331.
Iz uslova > y =12 x , pa ako to zamenimo u poetnu funkciju, dobija se z=10 x 28 x+ 4
12
2 1
. Kako je z ' =4 ( 5 x2 ) = taka M
,
.
5
5 5
332.
Iz uslova > y =6x , pa ako to zamenimo u poetnu funkciju, dobija se z=x 26 x +36 .
322.
Kako je
( )
127
333.
> y =
Iz uslova
5 2 1
1
z= x x+
4
4
16
1
z min= .
20
334.
12 x
4
5
1
'
z = x =
2
4
. Kako je
> y =1
Iz uslova
, pa ako to zamenimo u poetnu funkciju, dobija se
x
2
taka
( 101 , 15 )
je lokalni minimum i
, pa ako to zamenimo u poetnu funkciju, dobija se
3
3 2
2 2
'
1
je lokalni maksimum i
z= x x 2+ x +3 . Kako je z = x 2 x +1= taka M 1 ,
4
3 3
4
89
z max= , a taka M 2 ( 2,0 ) je lokalni minimum i z min=3 .
27
335.
Iz uslova > x=22 y , pa ako to zamenimo u poetnu funkciju, dobija se
10 4
,
z=3 y 3+2 y 2 +1 . Kako je z ' =9 y 2 + 4 y= taka M 1
9 9
275
z max=
, a taka M 2 ( 2,0 ) je lokalni minimum i z min=1 .
243
336.
Iz uslova > y =2 x +1 , pa ako to zamenimo u poetnu funkciju, dobija se z=4 x3 + 4 x 2+ x .
2
1 2
Kako je z ' =12 x 2 +8 x+1= taka M 1
,
, a taka
27
6 3
1
M2
, 0 je lokalni maksimum i z max=0 .
2
337.
Iz uslova > y =32 x , pa ako to zamenimo u poetnu funkciju, dobija se z=2 x 3 +3 x 2 .
Kako je z ' =6 x ( 1x )= taka M 1 ( 0,3 ) je lokalni minimum i z min=0, a taka M 2 ( 1,1 ) je
lokalni maksimum i z max=1 .
338.
Iz uslova > y =7x , pa ako to zamenimo u poetnu funkciju, dobija se z=x2 +8 x . Kako
je z ' =2 ( 4x ) = taka M ( 4,3 ) je lokalni maksimum i z max=16.
1 2
339.
Iz uslova > x=2 y +4 , pa ako to zamenimo u poetnu funkciju, dobija se z= y + y+ 2 .
2
3
Kako je z ' = y+ 1= taka M ( 2,1 ) je lokalni minimum i z min= .
2
2 64
8
340.
Iz uslova > y =
, pa ako to zamenimo u poetnu funkciju, dobija se z=x + 2 . Kako je
x
x
2
2
2 ( x 8 ) ( x +8 )
'
z=
= taka M 1 (2 2 ,2 2 ) je lokalni minimum i z min=16, a taka
3
x
M 2 ( 2 2, 2 2 ) je takoe lokalni minimum i z min=16 .
( )
341.
342.
4 y4
2y
, pa ako to zamenimo u poetnu funkciju, dobija se z=
1+4 y
( 1+ 4 y )2
3
16 y ( 1+2 y )
1
1
'
je lokalni minimum i z min= .
z=
= taka M 1,
3
4
2
(1+4 y )
Iz uslova
Kako je
> x=
Kako je
F
F
F
2
2
=2+2 x ,
=3+ 2 y ,
=x + y 4=
x
y
4 13 6 13
13 i
4 13 6 13
13 . Kako je
kandidat take su M 1
,
, 1=
M2
,
, 2=
13
13
4
13
13
4
2
2
2
d F=2 d x +2 d y , a uslov koji vezuje dx i dy je 2 xdx +2 ydy=0, dobijamo:
2
F ( x , y , )=2 x +3 y + ( x + y 4 )=
128
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
M1
( 413 13 , 61313 ), =413 = d F= 213 d x 213 d y <0= M ( 4 1313 , 6 1313 )

2
z max=2 13 .
4 13 6 13
13
13
13
4 13 6 13
M2
,
, 2= = d 2 F= d x2 + d y 2> 0= M 2
,
13
13
4
2
2
13
13
lokalni minimum i z min=2 13 .
je
lokalni maksimum i
343.
je
Kako je
F
F
F
2
2
=3+2 x ,
=2+2 y ,
=x + y 8=
x
y
6 26 4 26
26 i
6 26 4 26
26 . Kako je
,
, 1=
M 2 ,
, 2=
13
13
8
13
13
8
2
2
2
a
uslov
koji
vezuje
i
je
dobijamo:
dx
dy
2
xdx
+2
ydy=0,
d F=2 d x +2 d y ,
6 26 4 26
26 = d 2 F= 26 d x2 + 26 d y 2 >0= M 6 26 , 4 26 je
M1
,
, 1=
1
13
13
8
4
4
13
13
lokalni minimum i z min=2 26 .
6 26 4 26
26
26 2 26
6 26 4 26 je
2
2
M2
,
, 1=
= d F=
dx
d y < 0= M 2
,
13
13
8
4
4
13
13
lokalni maksimum i z max=2 26 .
2
F ( x , y , )=3 x2 y + ( x + y 8 )=
344.
Kako je
F
F
F
=2+ 8 x ,
=1+2 y ,
=4 x 2 + y 28=
x
y
1
1
kandidat take su M 1 ( 1,2 ) , 1=
i M 2 ( 1,2 ) , 2=
. Kako je d 2 F=8 d x 2+2 d y 2 ,
4
4
a uslov koji vezuje dx i dy je 8 xdx+ 2 ydy =0, dobijamo:
1
1
M 1 ( 1,2 ) , 1= = d 2 F=2 d x 2 d y 2 <0= M 1 ( 1,2 ) je lokalni maksimum i z max=4 .
4
2
1
1
M 2 (1,2 ) , 2= = d 2 F=2 d x2 + d y 2 >0= M 2 (1,2 ) je lokalni minimum i z min=4
4
2
F ( x , y , )=2 x + y + ( 4 x 2+ y 2 8 ) =
345.
Kako je
F
F
F
=4 y +2 x ,
=4 x +2 y ,
=x 2 + y 218=
x
y
kandidat take su M 1 ( 3,3 ) , 1=2, M 2 ( 3,3 ) , 2 =2, M 3 ( 3,3 ) , 3 =2 i M 4 ( 3,3 ) , 4 =2

. Kako je d 2 F=2 d x 2 +8 dxdy +2 d y 2 , a uslov koji vezuje dx i dy je 2 xdx +2 ydy=0,
F ( x , y , )=4 xy +3+ ( x2 + y 218 )=
dobijamo:
M 1 ( 3,3 ) , 1=2= d F=4 d x + 8 dxdy4 d y i

dx=dy= d 2 F=16 d y 2 <0= M 1 ( 3,3 ) je lokalni maksimum i z max=39 .
M 2 ( 3,3 ) , 2=2= d 2 F=4 d x 2+ 8 dxdy +4 d y 2 i dx=dy= d 2 F=16 d y 2 >0= M 2 ( 3,3 )
je lokalni minimum i z min=33 .
M 3 (3,3 ) , 3=2= d 2 F=4 d x 2 +8 dxdy + 4 d y 2 i dx=dy= d 2 F=16 d y 2 >0= M 3 (3,3 )
je lokalni minimum i z min=33 .
2
2
2
M 4 (3,3 ) , 4 =2= d F=4 d x +8 dxdy4 d y i
dx=dy= d 2 F=16 d y 2 <0= M 1 (3,3 ) je lokalni maksimum i z max=39 .
346.
Kako je
F ( x , y , )= ( x y )3+1+ ( x2 + y 218 )=
F
F
F
=3 ( x y )2 +2 x ,
=3 ( x y )2+2 y ,
=x 2 + y 218=
x
y
129
M 1 ( 3,3 ) , 1=0, M 2 ( 3,3 ) , 2=18, M 3 (3,3 ) , 3 =18 i

M 4 (3,3 ) , 4 =0 . Kako je d 2 F=[ 6 ( x y )+2 ] d x 212 ( x y ) dxdy + [ 6 ( x y ) +2 ] d y 2 ,
uslov koji vezuje dx i dy je 2 xdx +2 ydy=0, dobijamo:
M 1 ( 3,3 ) , 1=0= d 2 F=0 , pa problem ekstrema ostaje nereen.
2
2
2
M 2 ( 3,3 ) , 2=18= d F=72 dxdy i dx=dy= d F=72 d y <0= M 2 ( 3,3 ) je
lokalni maksimum i z max=217 .
M 3 (3,3 ) , 3=18= d 2 F=72 dxdy i dx=dy= d 2 F=72 d y 2> 0= M 3 (3,3 ) je lokalni
minimum i z min=215 .
M 4 (3,3 ) , 4 =0= d2 F=0 , pa problem ekstrema ostaje nereen.
kandidat take su
347.
Kako je
F
F
F
=4 ( x y )3 +2 x ,
=4 ( x y )3+ 2 y ,
=x2 + y 22=
x
y
kandidat take su M 1 ( 1,1 ) , 1=0, M 2 ( 1,1 ) , 2=16, M 3 (1,1 ) , 3=16 i

M 4 (1,1 ) , 4=0 . Kako je
d 2 F=[ 12 ( x y )2 +2 ] d x 224 ( x y )2 dxdy + [ 12 ( x y )2 +2 ] d y 2 , a uslov koji vezuje dx i
dy je 2 xd x+ 2 ydy =0, dobijamo:
2
M 1 ( 1,1 ) , 1=0= d F=0 , pa problem ekstrema ostaje nereen.
M 2 ( 1,1 ) , 2=16= d 2 F=16 d x 296 dxdy +16 d y 2 i
dx=dy= d 2 F=64 d y 2 <0= M 2 ( 1,1 ) je lokalni maksimum i z max=17 .
2
2
2
M 3 (1,1 ) , 3=16= d F=16 d x 96 dxdy +16 d y i
dx=dy= d 2 F=64 d y 2 <0= M 3 (1,1 ) je lokalni maksimum i z max=17 .
M 4 (1,1 ) , 4=0= d 2 F=0 , pa problem ekstrema ostaje nereen.
F ( x , y , )= ( x y )4 +1+ ( x 2 + y 22 ) =
348.
Kako je
F
F
F
2
2
=2 x +12 y+ 8 x ,
=12 x + 4 y +2 y ,
=4 x + y 2
x
y
3
17
kandidat take su M 1 ( 2,3 ) , 1=2, M 2 ( 2,3 ) , 2 =2, M 3
, 4 , 3=
i
2
4
3
17
M4
,4 , 4 =
. Kako je d 2 F= ( 2+8 ) d x 2+ 24 dxdy + ( 4+2 ) d y 2 , a uslov koji
2
4
vezuje dx i dy je 8 xdx+ 2 ydy =0, dobijamo:
M 1 ( 2,3 ) , 1=2= d 2 F=18 d x 2 +24 dxdy +8 d y 2 i
3
625
2
2
dx= dy= d F=
d y >0= M 1 ( 2,3 ) je lokalni minimum i z min=50 .
8
32
M 2 (2,3 ) , 2=2= d 2 F=18 d x 2 +24 dxdy + 8 d y 2 i
3
625
2
2
dx= dy= d F=
d y >0= M 2 (2,3 ) je lokalni minimum i z min=50 .
8
32
3
17
9
M 3 , 4 , 3 =
= d 2 F=32 d x 2 +24 dxd y d y 2 i
2
4
2
2
625
3
425
2
2
> M 3 , 4 je lokalni maksimum i z max=
.
dx=
dy= d F=
d y <0
3
18
2
4
3
17
9
M4
,4 , 4 =
= d 2 F=32 d x 2+ 24 dxdy d y 2 i
2
4
2
2
625
3
425
> M 4
,4 je lokalni maksimum i z max=
.
dx=
dy= d2 F=
d y 2 <0
3
18
2
4
2
F ( x , y , )=x +12 xy+ 2 y + ( 4 x + y 25 ) =
( )
( )
( )
130
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
349.
u=
Uvoenjem smene
2u 2+2 v 2=1
1
x
1
v= ,
y
funkcija se svodi na
z=u+ v
, a uslov je
. Kako je
F
F
F
2
2
=1+ 4 u ,
=1+ 4 v ,
=2 u +2 v 1=
u
v
1 1
1
1 1
1
, , =
i M2
, , 2= . Kako je
2 2 1 2
2
2
2
2
2
2
d F=4 d u +4 d v , a uslov koji vezuje du i dv je 4 udu+ 4 vdv=0 , dobijamo:
1 1
1
M 1 , , 1= = d 2 F=2 d u22 d v 2 <0= M 1 ( 2,2 ) je lokalni maksimum i z max=1 .
2 2
2
1 1
1
M2
, , 2= = d2 F=2 d u2 +2 d v 2 >0= M 2 (2,2 ) je lokalni minimum i z min=1
2
2
2
1
1
1
350.
Uvoenjem smene u=
i v = , funkcija se svodi na z=
, a uslov je u2 +v 2=2
x
y
u+v
2
F ( u , v , )=u+ v + ( 2 u +2 v 1 ) =
( )
( )
(
)
.
.
Kako je
1
F
1
F
1
F
+ ( u 2+ v 22 ) =
=
+2 u ,
=
+2 v ,
=u 2+ v 22=
2
2
u+ v
u ( u+ v )
v ( u+ v )
1
1
kandidat take su M 1 ( 1,1 ) , 1=
i M 2 ( 1,1 ) , 2=
. Kako je
8
8
2
4
2
d 2 F=
+2 d u2 +
dudv +
+2 d v 2 , a uslov koji vezuje du i dv je
3
3
( u+ v )
(u +v )
( u+ v )3
2udu+ 2 vdv=0 , dobijamo:
1
1
1
1
1
M 1 ( 1,1 ) , 1= = d 2 F= d u2 + dudv + d v 2 i du=dv= d 2 F= d v 2 >0= M 1 ( 1,1 ) je
8
2
2
2
2
1
lokalni minimum i z min=
.
2
1
1 2 1
1
M 2 (1,1 ) , 2= = d2 F=
d u dudv d v 2 i
8
2
2
2
1 2
1
2
.
du=dv= d F=
d v <0= M 2 (1,1 ) je lokalni maksimum i z max=
2
2
1
1
1
351.
Uvoenjem smene u=
i v = , funkcija se svodi na z=
, a uslov je
x
y
u+v
8 u2 +8 v 2=1 . Kako je
1
F
1
F
1
F
F ( u , v , )=
+ ( 8u 2+ 8 v 21 ) =
=
+16 u ,
=
+16 v ,
=8 u2 +8 v 21=
2
2
u+ v
u ( u+ v )
v (u+ v )
1 1
1 1
, , 1=1 i M 2
, , 2=1 . Kako je
4 4
4
4
2
4
2
d 2 F=
+16 d u2 +
dudv+
+ 16 d v 2 , a uslov koji vezuje du i dv je
3
3
3
( u+ v )
( u+ v )
(u+ v )
16 udu+16 vdv =0 , dobijamo:
1 1
M 1 , , 1=1= d 2 F=32 d u 2+32 dudv +32 d v 2 i
4 4
du=dv= d 2 F=32 d v 2 >0= M 1 ( 4,4 ) je lokalni minimum i z min=2 .
F ( u , v , )=
( )
( )
131
M2
( 14 , 14 ), =1= d F=32 d u 32 dudv32 d v
> M 2 (4,4 )
Uvodi se smena
353.
Uvodi se smena
354.
Uvodi se smena
357.
358.
359.
360.
361.
t=e x
Uvodi se smena
363.
Uvodi se smena
366.
367.
368.
369.
370.
132
2x
eex +2 dx= e2
x
2 e + 4 ln ( e + 2 ) +c .
362.
365.
t=e x . e x+e dx=e e + c .

ex
x
x
x
Uvodi se smena t=e +1.
dx =e +1ln ( e +1 ) + c .
x
1+e
2
(
1e x )
x
Uvodi se smena t=e .
dx=x2 arctg e x + c .
1+ e 2 x
2x
1
1 |e 4|
x
dx=
ln
+c .
2x
2x
8
e 4
e
( 2 e x 1 ) 3
e x +1
1 | 2x x |
x
dx=x ln e e +1 + 3 arctg
+c.
2
3
e 2 x e x +1
1 2 x 1 x
2
3 x
Uvodi se smena t=x . x e dx= x e e +c .
2
2
Najpre se pomnoi gornji i donji deo razlomka sa x , , a zatim se uvede smena 1+ x 2=t 2 .
1
1 1+ x 21
dx=
ln
+c .
2
x 1+ x 2
1+ x2 +1
Uvodi se smena
364.
du=dv= d 2 F=32 d v 2< 0
=2 .
3
ex dx= 23 ( e x1 ) +2 e x1+c .
e x 1=t 2 .
e 1
e2 x + e x
3
3
1
x
dx= ln |e x 2| ln ( e2 x +1 ) arctg e x + c
t=e . x
2x
5
10
5
( e 2 ) ( e +1 )
max
2x
3x
356.
352.
355.
| |
x dx=2 xln x1 +c .
1x
x +1
dx
t=lnx .
=2 lnx + c .
x lnx
x=t 2 .
1
lnx
dx=ln
+c .
lnx+1
x ( ln x +lnx )
2
lnx+1 dx
4
Uvodi se smena t=lnx1.
=lnx1+ 4 ln|lnx1|
+c .
lnx1 x
lnx1
dx
dx
x2 +6 x +10 = ( x+3 )2+1 =arctg ( x+3 )+ c .
lnx
, pa smena
logx=
ln 10
lnxcoslogx
2
2
t=lnx .
dx=ln 10 logx sinlogx+ ln 10 coslogx+ c .
x
e tgx sinx
Uvodi se smena t=tgx .
dx=tgx e tgxetgx + c .
3
cos x
2
Uvodi se smena x=t . arctg x dx =xarctg x x +arctg x +c .
2 3
1
1
2
Uvodi se smena x=t . x arctg x dx= x arctg x x+ ln ( x+1 )+ c .
3
3
3
Uvodi se smena
t=lnx .
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
371.
372.
373.
374.
375.
376.
377.
378.
379.
380.
381.
382.
383.
384.
Radi se parcijalna integracija:
1 2
1
1
u=arctgx , dv =xdx . xarctgxdx= x arctgx x + arctgx +c .
2
2
2
Radi se parcijalna integracija: u=arctgx , dv =x2 dx .
1
1
1
x 2 arctgxdx= 3 x 3 arctgx 6 x 2+ 6 ln ( x 2+1 ) + c .
1
Radi se parcijalna integracija: u=arctgx , dv = 2 dx .
x
arctgx
1
1
2
x 2 dx= x arctgx +ln|x| 2 ln ( 1+ x ) + c .
Uvodi se smena t=x 2 .
x2
arctg2 x 2
dx
=
+c.
2 xarctg
2
1+ x 4
Radi se parcijalna integracija: u=arcsinx , dv=dx .
arcsinxdx=xarcsinx+ 1x 2+ c .
Radi se parcijalna integracija: u=arcsin2 x , dv=dx .
arcsin 2 xdx =x arcsin 2 x +2 1x 2 arcsinx2 x +c .
x +1
, dv=xdx .
Radi se parcijalna integracija: u=ln
x1
x +1
1
x+1
1 x1
xln x1 dx = 2 x 2 ln x1 + x + 2 ln x +1 +c .
x +1
Radi se parcijalna integracija: u=ln
, dv=dx .
x1
x +1
x +1
ln x1 dx=xln x1 +ln ( x 21 ) + c .
Radi se parcijalna integracija: u=ln 2 x , dv=xdx .
1
1
1
x ln2 xdx = 2 x 2 ln2 x 2 x 2 lnx+ 4 x2 +c .
Uvodi se smena x=t 2 .
xcos x dx=2 x 3 sin x +6 xcos x12 x sin x 12cos x +c
Uvodi se smena x=t 2 .
x cos x dx=2 xsin x+ 4 x cos x4 sin x+ c .
2
x=t .
sin x dx =2 x cos x +2 sin x +c
Uvodi se smena
x=t .
2
4
x lnxdx= 3 x3 lnx 9 x 3+ c .
Uvodi se smena
u=x 2 x +2, dv=
x2 2 x +2
x 22
dx=
+c.
ex
ex
385.
u=x , dv=
dx
.
ex
1
x
dx .
dx=xtgx+ ln |cosx|+ c .
2
2
cos x
cos x
133
386.
387.
388.
389.
390.
391.
u=x , dv=
1
x
dx . 2 dx=xctgx+ ln |sinx|+c .
2
sin x
sin x
u=ln ( x2 +2 x+ 2 ) , dv=dx . ln ( x 2 +2 x+2 ) dx =xln ( x 2+ 2 x +2 )2 x +ln ( x 2 +2 x +2 ) +2 arctg ( x +1 ) +c .

u=ln ( x2 +1 ) , dv=dx . ln ( x 2+1 ) dx=xln ( x 2+ 1 )2 x+ 2arctgx + c .

1
lncosx
dx .
dx=ctgxlncosx x+ c .
Radi se parcijalna integracija: u=lncosx , dv=
2
2
sin x
sin x
x ( sinlnx c oslnx )
Radi se parcijalna integracija: u=sinlnx , dv=dx . sinlnxdx=
+c.
2
4 3 x
3
e cos ( 4 x ) + e 3 x sin ( 4 x ) +c .
25
25
Radi se parcijalna integracija: u=e3 x , dv=sin ( 2 x ) dx .
2
3
e 3 x sin ( 2 x ) dx= 13 e3 x cos ( 2 x )+ 13 e3 x sin ( 2 x )+ c .
Radi se parcijalna integracija: u=e2 x , dv=cos ( 4 x ) dx .
1
1
e 2 x cos ( 4 x ) dx= 10 e 2 x cos ( 4 x ) + 5 e2 x sin ( 4 x ) +c .
2
5
dx
dx
dx 5
dx=5 2 +5 3
=
+5 ln |x|3 ln|x 1|+c .
2xx3x
2
x
x1 x
x
u=e3 x , dv=sin ( 4 x ) dx . e3 x sin ( 4 x ) dx=
392.
393.
394.
395.
1
1
x+
( 2 x +1 ) 3
dx
dx 1
dx
3
3
1 1
1
3
x5 x 2 = x 2 + 3 x1 + x 2 + x +1 dx= x + 3 ln|x1| 6 ln ( x 2 + x +1 ) + 3 arctg 3 +c .
x8
dx
dx
dx
3
396.
x3 4 x 2 +4 x dx=2 x 3 ( x2 )2 +2 x2 =2 ln|x|+ x2 +2 ln|x2|+ c .
397.
x8
8 dx 5
dx 7
dx 8
5
7

+
=
ln |x| ln |x3|+ ln |x1|+ c .
3
x 6 x3 2 x1 3
6
2
2
102 X +72
dx
dx
dx=6 +15
=6 ln |x|+15 ln |x3|+ c .
21xx37
2
x
x3
x +12 x
x 2 +3 x4
dx
dx
dx=2
+3 2 =2 ln|x 2|+3 arctgx +c .
x23 2
2
x2
x + x2
x +1
x3 4 x 2 +3 x dx=
398.
399.
400.
dx
dx
x
1
1
3
=
+ 2
dx= ln| x|+ ln ( x2 + x +1 ) arctg
x 4 +dx
3
2 2
x
x
2
3
x +x
x
x + x+ 1
401.
402.
403.
404.
134
| |
( 2 x+ 1 ) 3
+c.
3
3 x2
1
x 31
t=x . 6
dx= ln 3
+c.
2
x 1
x +1
1
x+ 1
dx
1 dx
2
1
1
1
= + 2
dx= ln|x| ln |x 22 x +2|+ arctg ( x1 )+ c .
( 2
x
2
4
2
x 2 x+ 2
x x 2 x+ 2 ) 2
1
1
x
x2
1
dx
3
3
1
1
x3 + 8 dx= 3 x +2 + x 22 x+ 4 dx= 3 ln|x+ 2|+ 6 ln|x 22 x +4|+c .
1
1 dx 1
dx
1 1
x
x 4 +4 x 2 dx= 4 x 2 4 x 2 + 4 = 4 x 8 arctg 2 + c .
Uvodi se smena
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
405.
Uvodi se smena
t=x 2
x
dt
1
dx= 2 = ln
x241
t 1 2
| |
x 21
+c.
x 2+ 1
( x+1 )3
x +1
1
dx= x 2+ x +2 ln |x 2+ 2 x3|+c .
x2 +2 x3 dx= xdx+ dx+ 4 x 2+2
2
x3
406.
407.
1 dx 28
dx
9
dx
1
28
9
dx= dx+ +

=x+ ln |x|+ ln |x3| ln|x 2|+c .
x3 5x +1
2
6
x 3 x3 2 x 2
6
3
2
x +6 x
3
( x2 2)
dx
xdx
dx
+2 2
=x2 ln |x|+ln ( x 2 +1 )arctgx+ c .
2
x
x +1
1+ x
x +1 x
2
1
x+
dx
dx 1
dx
3
3
1
x 31
=
+
+
dx=
ln
+c .
x 4x x 3 x1 x2 + x +1 3
x3
408.
d x= dx2
| |
409.
410.
| |
1
dx 1
dx
1
dx 1 1
x1
dx= 2 +

= + ln
+c.
2
x+ 1
x 2 x1 2 x +1 x 2
x ( x 1 )
2
411.
1
1
x+
( x +1 ) 3
x
1
dx
6
3
1
1
3
x3 8 dx= 6 x 2 + x 2+2 x +4 dx= 6 ln|x2| 12 ln ( x2 +2 x+ 4 ) + 6 arctg 3 + c .
412.
1
1
x
12
4
1
1
1
x 3
2
3
dx=
ln|x|+ ln|x 1|+ ln ( x +3 ) arctg
+c
2
3
4
24
12
3
x +3
dx
1 dx 1
dx
= +
+
2
x 4 x1
x ( x1 ) ( x +3 ) 3
x1
( 2 x1 ) 1 2 x1+c .
t =2 x1.
dx=
6
2
2 x1
6
Uvodi se smena x1=t .
6
6
7
5
x1 dx=6 ( x 1 ) 6 ( x1 ) +2 x16 6 x1+6 arctg 6 x1+ c .
3
7
5
x 1+ 1
dx
33
Uvodi se smena t 3 =x+1.
1+ 3 x +1 = 2 ( x+1 )2 3 3 x +1+3 ln|3 x+1+1|+ c
413.
414.
415.
Uvodi se smena
416.
Uvodi se smena
417.
t3 =
2+ x
2 3 2x
3
.
dx=
2
2x
2+
x
4
( 2x )
Uvodi se smena
(
3
2+ x 2
+c.
2x
1x
1 x
1 1x
1
1x
1
. 4
dx = 2
dx=
ln
1 +
+ln
1+ x
1+ x
x ( 1+ x )
x 1+ x
1x
1x
1
+1
1+ x
1+ x
6
x dx=6 6 x6 arctg 6 x +c .
Uvodi se smena t =x .
3
x ( 1+ x )
3
3
x + x+ x 2
3 x2 6
6
6
Uvodi se smena t =x .
dx =
+6 x6 arctg x +c .
3
2
x ( 1+ x )
t2 =
418.
419.
420.
1x
+1 + c .
1+ x
Uvodi se smena
(2
3 ( x+2 ) 3 ( x+ 2 ) 3 3
x x +2
15 3
2 3
27 27
t =x+ 2. 3
dx=
ln| x +21|+ ln | ( x+2 ) + x+ 2+ 2| arctg

4
2
4
8
28
x+ x +2
3
135
Uvodi se smena
422.
25 n2+ 25 n 25
= .
2
2 n2
I =lim S=lim
n
423.
Uvodi se smena
424.
ex 1 t 2.
cos
.
2
0
u=cosx ,dv =cosxdx .
ln 2
e x 1dx 2
.
2
xdx
425.
x
1
x
t=tg .
dx=ln tg + 1 + c .
2
1+ sinx+cosx
2
2
n
5 5 25 n
25 n n 1 25n 25n
S k 2 k 2
.
n n k 1
n
2
2n 2
k 1 n
421.
u=ln ( x 1 ) , dv =xdx .
1
1
1
5 1
2
2
2 x ln x 1 dx 2 e 1 ln e 2 4 e 1 2 e 2 2 ln e 2.
e 1
426.
1
x2
1
P
dx .
2
2
2 3
1 1 x
1
P 2
dx .
x 1
427.
2x 1 x
2 dx
32
.
3
428.
P e
x e x
429.
P
3
430.
P
431.
dx e
x e x
dx e x e dx 1.
x
x 3 2
1
25 4
dx 1 ln 2 ln .
x 10 x 16
6
6 5
2
2 2
8 e dx
x
8 e x dx 6 4e 2
dx
dx
1
lim
ln 4.
b x 1 x 4
3
432. 0 x 1 x 4
0
433.
dx
Dakle, integral je divergentan.
dx
x ln x lim
x ln x .
dx
dx
3
x ln x dx lim x ln x 2 .
e
434.
136
1e
2 1.
2 2
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
435.
ln 3 x 3
ln 3 x 3
dx
lim
dx .
1 x ln x
0
x ln x
1
1
dx
0 x 1 3 lim
0
436.
dx
x 1
ln x
ln x
dx
1 x dx blim
x
1
. Dakle, integral je divergentan.
437.
438.
x ln xdx lim x ln xdx .

b
439.
2 x
2 x
x e dx lim x e dx 2.
b
440.
xarctgxdx lim xarctgxdx .

b
dx
0 2 x 1 x lim
0
441.
442.
1 x
lim
dx
1 x
1 x
.
2
.
2
. Dakle, integral je divergentan.
dxdy P D 12.
D
dxdy P D
445.
D
446.
dx
2 x
dx
dx
dx
1 x ln x 1 x ln x c x ln x
443.
444.
dx
32
.
3
dxdy P D 6.
D
137
dxdy P( D) 16
447.
448.
dxdy P D 8.
D
dxdy P( D) 2
449.
x3
10 x 2 24 x
10 x 2 24 x
x3
148
.
3
dxdy dx dy dx dy
D
450.
2x
2x
12
12 x
4 x
dxdy dx dy dx dy dx
D
451.
dy
74
.
3
dxdy P D r .
2
452.
x2
ydxdy dx ydy 20 .
453. D
x 3
x3
ydxdy dx ydy dx ydy dx ydy 48.

D
454.
4
.
D xydxdy 1 xdx ydy
3
455.
4 x x 2 3
456.
2 x x2
1 1 x 2
0 D
1 1 x 2
xydxdy xdx ydy 3 .

D
D .18.
P
xydxdy xdx
dxdy ydy
3
457.
D
xydxdy xdx
D
458.
719
ydy 24 .
4 25 x 2
xydxdy xdx ydy 0.
459. D
xydxdy
D
138
x 2 3
3
0
xdx
ydy 4 .
2
2 x 2
3
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
460.
xydxdy
461. D
xdx
0
ydy 4 .
2
2 x 2
3
xydxdy xdx
462.
ydy
14 x x 2 45
4 x x 2 3
112
.
3
xydxdy xdx ydy 3 .

463.
D
464.
465.
2
2
x ydxdy x dx
D
x
466.
ydy
6
x
ydxdy x dx
1
ydxdy x dx
4 x x 2 3
ydxdy x 2 dx
2
14
ydy 5 .
14
.
5
61
.
60
ydy
x
467.
4 x x 2 3
5 x
x2
4
ydy 15 .
0
2 x 2
2 x 1
64
x y dxdy dx x y dy 15 .
468. D
2 x 2
2 x 1
x y dxdy dx x y dy 128 .
5
469.
D
5 x
4
x
x 2 y dxdy dx x 2 y dy
470.
D
6
x
27
.
2
x 2 y dxdy dx x 2 y dy 6 .
471.
D
x 5
139
x2
x 2 y dxdy dx x 2 y dy
D
472.
5 x
4
x
2 x y dxdy dx 2 x y dy
473.
474.
3x
y dxdy dx
1
1
x
2
2 x 1
y dy dx
1 1
x
2 2
5 x
6
x
1
x
2
4 x
ln y
ex
x3
ey
ln 2
ex
e2
ln y
ln 2
ln x
dx f x, y dy dy f x, y dx.
y
dx f x, y dy dy f x, y dx.
y
dy dx dx dy dx dy dx dy.
1
.
xC
y=
481.
y + y +1
=C .
sinx
482.
ln |cosy|+arctg ( x3 )=C .
483.
( 1 y 21 )( 1x 21 )
=C .
( 1 y 2 +1 )( 1x 2 +1 )
484.
1+ x 2 + 1+ y 2=C .
485.
1
x3
ln|cosy|+ arctg
=C .
4
4
y dy 16.
1 1
x
2 2
1
133
2
dy
9 ln .
2
36
3
y
480.
140
2x 1
dxdy 2 x 1 dx
2
y
476. D
2
479.
5 2 x
x
475.
478.
27
.
2
95
x y dxdy dx x y dy dx x y dy 12 .
2
477.
9
.
20
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
486.
y 6 +2 y 3 +6
=C .
6
sin x
487.
( y 4 + y +1 ) cosx=C .
488.
x+ yln |( x +1 ) ( y+1 )|=C .
489.
lny3 arctgx2 ln |x2|=C .
490.
2 ln | y2|+3 ln ( y 2+1 ) =
491.
e x +1
=C .
x
x2
+C
2
492.
y
ln 1
x
=C .
x
493.
2 arctg y 2 ln|x|=C .
494.
y
arctg ln |x|=C .
x
495.
ln
x
2x
y
x
=C .
496.
y=Cxx 2 cosx+ xsinx .
497.
y=C e x x 21
498.
y=C e
499.
y=Cx+ xsinx .
500.
y=Cx+
501.
C x
y= + .
x 7
502.
y=Cxxcosx .
503.
y=Cx+
cosx
+1.
x4
.
3
6
x5
2
141
3 2
504.
x
y= C x+
5
505.
y= C e 2 2 x 28 x16
506.
y=
1
Cx+lnx+1
507.
y=
1
C e + x1
x2 2 x3
+
+C 2
2
3
508.
y=C 1
509.
y=C 1 ln|x|+ x +C 2
510.
y2
C 1 xC 2=0
2
511.
1
y=C 1 cos ( 2 x ) +C2 sin ( 2 x ) xcos ( 2 x ) .
2
512.
1
1
y=C 1 cosx+C 2 sinx xsinx xcosx
2
2
( 12 x x ) e
513.
y=C 1 e x +C 2 e2 x +
514.
y=C 1+ C2 e 2 x +
515.
y=C 1 e x +C 2 x ex +
516.
y=C 1 e2 x +C 2 x e2 x +
517.
y=C 1 e2 x +C 2 e2 x
518.
y=C 1 e +C 2 x e +
519.
y=C 1 e x +C 2 ex +
520.
1
y=C 1 e x +C 2 e3 x cos ( 2 x ) e x
8
142
( 14 x + 14 x ) e
2
2x
( 16 x + 12 x ) e
3
( 16 x + 12 x ) e
3
2x
( 101 cosx+ 15 sinx ) e
1 4 x
x e
12
( 103 cosx + 35 sinx ) e
2x
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
5
1
sin ( 3 x ) cos ( 3 x ) .
78
78
521.
y=C 1 e2 x +C 2 e 3 x x e 2 x
522.
1
1
y=C 1 sin ( 2 x )+C 2 cos ( 2 x ) + sinx xcos ( 2 x )
3
4
523.
7
4x
3x 1
4x
y=C 1 e + C2 e + x + + x e
4
48
524.
1
1
1
y=C 1 e4 x + C2 e3 x + x e 3 x + x + .
7
3
36
525.
1
4
14 1
y=C 1 e x C2 e3 x x 2 x + ex .
3
9
27 4
526.
1
2
y=C 1 sinx+C 2 cosx + x 2 xcosx .
2
527.
y=C 1 sinx+C 2 cosx+ x +sin ( 2 x )
528.
y=C 1 sinx+C 2 cosx+
529.
y=C 1 e2 x +C 2 e x +
530.
( 12 x 12 ) e 52 xcosx .
x
(12 x x )e 35 sinx 95 cosx

2
1
1
y=C 1 e2 x +C 2 e2 x + x e 2 x sin ( 2 x )
4
8
1
17
y=C 1 e8 x +C 2 e9 x x e9 x x+
9
648
532.
y=C 1 e
1
17
x+
8
576
533.
1
17
y=C 1 e9 x +C 2 e8 x + x e 9 x + x+
9
648
534.
1
1
y=C 1 sin ( 2 x )+C 2 cos ( 2 x ) + x xcos ( 2 x )
4
2
535.
1
1
y=C 1 sin ( 2 x )+C 2 cos ( 2 x ) + x+ xsin ( 2 x )
4
2
536.
1
1
2x 1
2x
y=C 1+ C2 e + xe sin ( 2 x )+ cos ( 2 x )
2
4
4
537.
y=C 1+ C2 e7 x
9 x
+C 2 e
8 x
+x e
1 2 1
1
x x+ xe7 x
14
49
7
531.
8 x
.
143
538.
1
1
1
y=C 1 e3 x +C 2 e x + xe 3 x sin ( 3 x )+ cos ( 3 x )
2
30
15
539.
1
2
1
y=C 1+ C2 e5 x x 2 x xe 5 x
5
25
5
540.
1
1
1 1
y=C 1 e2 x +C 2 e2 x x 2 x + xe 2 x
4
4
8 4
541.
y=C 1 e +C 2 e
542.
1
y=C 1 sinx+C 2 cosx + e x xcosx
2
543.
1
5
1
1
y=C 1+ C2 e 2 x x 2 x+ x 2 x e2 x
4
4
4
4
544.
1
1
y=C 1 sin ( 3 x )+ C2 cos ( 3 x )+ x xcos ( 3 x )
9
6
545.
y=C 1 e +C 2 e
546.
1
4
y=C 1 e x +C 2 e3 x + x + + ( x1 ) e 2 x
3
9
547.
1 1 y=C 1 sin ( x ) +C 2 cos ( x ) +
2x
2 x
1 2 3 1 2x
x + xe
4
8 2
3 x
3x
1
1 3x
x + xe
3
6
1
2 =1 y=C 1 sin ( x ) +C2 cos ( x ) xcosx
1
sinx
1
548.
1
1
y=C 1 sin ( 2 x )+C 2 cos ( 2 x ) + x xcos ( 2 x )
2
4
549.
1
y=C 1 sinx+C 2 cosx+ x xcosx
2
550.
y=C 1 sin ( 2 x )+C 2 cos ( 2 x )
y=e x ( C 1 sin ( 2 x )+C 2 cos ( 2 x ) )
552.
y=C 1 e2 x +C 2 e2 x + x 2
553.
144
je reenje diferencijalne jednaine
551.
3
4 = P ( X =2 )= 4
2
n=4
k=2
p=
3
4
y +4 y =0
1 2 27
=
4
128
( )( ) ( )
y -2 y '+5 y =0
y -4 y =2-4 {x} ^ {2}
.
.
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
P ( B| A ) =
554.
1
3
)= 4
P ( B| A
9
6 8+ 6 8
(
3 )( 0) (0 )(3 ) 19
P ( A )=
=
14
( 3 ) 91
6 8
(
0 )(3 ) 2
P (B)=
=
14
( 3 ) 13
555.
P (B)=
2
5
P ( A )=
2
5
3 3 3 37
P=1 = .
4 4 4 64
556.
557.
Oznaimo dogaaje:
A da smo izvukli belu kuglicu,
B da smo iz druge u prvu prebacili belu,
C da smo iz druge u prvu prebacili crvenu.
Tada vai:
558.
P ( A )=P ( A|B1 ) P ( B1 ) + P ( A|B 2 ) P ( B 2) =
4 6 8+ 4 6 8 + 4 6 8
(
3 )(0 )( 0) ( 0 )(3 )(0 ) (0 )( 0 )(03 ) 5
P ( A )=
=
51
18
( 3)
4 6 8
(
1 )(1 )(1 ) 4
P (B)=
=
14
( 3 ) 17
6 3 5 7
53
+ =
16 10 16 10 160
559.
7 9 + 7 9
(
4 )(0 ) (0 )( 4 ) 23
P ( A )=
=
260
16
( 4)
7 9 + 7 9 +7 9
(
2 )(2 ) ( 1 )(3 ) ( 0)( 4 ) 21
P (B)=
=
26
16
(4)
7
9
P ( A )=( ) + ( ) =0,137
16
16
9
7
9
7
9
7
P ( B ) =( 4 )( ) ( ) + (4 )( ) ( ) +( 4 ) ( ) ( ) =0,775.
2 16 16
3 16 16
4 16 16
a)
b)
145
560.
561.
7 9
(
2 )( 2) 27
P ( A )=
=
16
( 4 ) 65
7 9 +7 9
(
4 )(0 ) ( 0)( 4 ) 23
P (B)=
=
16
( 4 ) 260
.
8 9
(
2 )( 0) 7
P ( A )=
=
34
17
(2)
8 9
(
1 )(1 ) 9
P (B)=
=
17
17
( 2)
.
D 1
D 2
prva je bela
prva je crvena
P (C )=P ( C|D1 ) P ( D1 ) + P ( C|D2 ) P ( D2 ) =
562.
8 7
(
1 )(1 )
56
P ( A )=
=
8 9 + 8 7 + 7 9 191
(1)( 1) (1)( 1) (1)(1)
8 7 + 7 9
(
1 )(1 ) ( 1)( 1 )
119
P (B)=
=
8 9 + 8 7 + 7 9 191
(1)(1) ( 1)(1) ( 1)( 1)
7 8 8 9
8
+ =
16 17 16 17 17
563.
Oznaimo dogaaje:
da smo izvukli kocku koja nije ofarbana,
B 0
B 1
B 2
B 3
da smo izvukli kocku koja je ofarbana sa jedne strane,

da smo izvukli kocku koja je ofarbana sa dve strane,
da smo izvukli kocku koja je ofarbana sa tri strane.
Tada vai:
P ( A )=P ( A|B0 ) P ( B0 ) + P ( A|B1 ) P ( B1 ) + P ( A|B2 ) P ( B 2 ) + P ( A|B 3 ) P ( B 3 )=0

.
564.
146
Oznaimo dogaaje:
da se pojavio broj 1,
A
B 1
da smo izvukli prvu kocku,
1 1 6 2 12 3 8 1
+ + + =
27 6 27 6 27 6 27 3
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
B 2
da smo izvukli drugu kocku.
Tada vai:
565.
1 1
P ( A|B 1 ) P ( B1 )
P ( A|B1 ) P ( B 1 )
2 2
3
P ( B1| A )=
=
=
= .
1
1
1
1
5
P( A )
P ( A|B1 ) P ( B1 ) + P ( A|B2 ) P ( B 2 )
+
2 2 3 2
Oznaimo dogaaje:
da je izvuena 1 bela i 2 crvene,
da smo izgubili belu kuglicu,
da smo izgubili crvenu kuglicu.
Tada vai:
A
B
C
7 9
8 8
(
)(
)
(
1 2 8
1)( 2 ) 9 36
P ( A )=P ( A|B ) P ( B ) + P ( A|C ) P ( C )=
+
= .
16 17
16 17 85
(3) (3)
18
P ( A|B ) P ( B ) 85 1
P ( B| A )=
= =
36 2
P(A)
85
1
.
P (C| A ) =
2
566.
a) Oznaimo dogaaje:
da je izvuena bela kuglica,
A
B 1
B 2
da smo prebacili belu kuglicu,

da smo prebacili crvenu kuglicu.
P ( A )=P ( A|B1 ) P ( B1 ) + P ( A|B 2 ) P ( B 2) =
x +1
b
x
c
x+ y +1 b+c x + y +1 b+c
b) Oznaimo dogaaje:
A da je izvuena bela kuglica,

B 1 da smo prebacili 3 bele kuglice,
B 2 da smo prebacili 2 bele i 1 crvenu,
B 3 da smo prebacili 1 belu i 2 crvene,
B 4 da smo prebacili 3 crvene.
P ( A )=P ( A|B1 ) P ( B1 ) + P ( A|B 2 ) P ( B 2) + P ( A|B 3 ) P ( B3 ) + P ( A|B 4 ) P ( B4 ) =
b c
b c
b c
b c
(
)
(
)
(
)
(
)
(
)
(
)
(
3 0
2 1
1 2
0 ) ( 3)
x+ 3
x+ 2
x+1
x
x + y +3 b+ c
( 3 ) x + y +3 (b+3 c) x + y +3 ( b+c3 ) x+ y +3 ( b+c3 )
567.
Oznaimo dogaaje:
da je izvuena bela kuglica,
A
B 1
B 2
B 3
da smo izvukli prvu kutiju,

da smo izvukli drugu kutiju,
da smo izvukli treu kutiju.
Tada vai:
147
P ( A )=P ( A|B1 ) P ( B1 ) + P ( A|B 2 ) P ( B 2) + P ( A|B 3 ) P ( B3 ) =

P ( A|B 1 ) P ( B1 )
b(x+ y)
P( A )
b ( x + y ) + x ( b+ c )+ ( x+ y ) ( b+ c )
P ( A|B 2 ) P ( B 2)
x ( b+ c )
P ( B2| A )=
=
P( A )
b ( x + y ) + x ( b +c ) + ( x+ y )( b+ c )
P ( A|B3 ) P ( B 3 )
( x + y ) ( b+c )
P ( B3| A )=
=
P(A)
b ( x + y ) + x ( b+c ) + ( x+ y )( b+ c )
P ( B1| A )=
568.
Treba pojeftiniti za 60%.
569.
a K 3=25000 1+
b ( x+ y )+ x ( b+c ) + ( x + y ) ( b+c )
3 ( b +c )( x + y )
.
6
=29775,40
100
dinara.
6 12
=29890,45 dinara.
400
c K 3 =25000 e 3 0,06 =29930,43 dinara.
b K 12=25000 1+
pt
2p
570.
K t =K 0 e 100 = e K 0=K 0 e 100 = p=50 =0,50.
571.
K t =K mn= K 0 e 100 =K 0 1+
572.
p=100 m ln 1+
573.
p=100 m ln 1+
p2
=200 ln 1,03
100 m
p2
=100 ln 1,08
100 m
575.
pn m
pe = 1+
1 100 .
100 m
b)
[(
148
20
1 100=21
200
c)
) ]
20
p = 1+
1 ] 100=21,55 .
400 )
20
p = lim [(1+
1 ] 100=( e
100 m )
pe = 1+
p2
=400 ln 1,0075
100 m
p=100 m ln 1+
[(
[(
574.
a)
p2 m
p
= p=100 m ln 1+ 2
100 m
100 m
0,2
1 ) 100=22,14 .
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
DODATAK A
PODSETNIK
U podsetniku je dat kratak pregled osnovnih pojmova iz srednje kole, koji su Vam neophodni, a koji se ne
ue ni na predavanjima ni na vebama, jer se podrazumeva da to znate.
Preporuujem da ovo prvo proitate.
Sve to je dato u podsetniku morate dobro da savladate, kako bi to kasnije efikasno koristili pri izradi
ispitnih zadataka.
1) Iskazi
Tablica istinitosti i i ili iskaza:
P
PQ
PQ
2) Skupovi brojeva u elementarnoj matematici

Skup prirodnih brojeva
Skup celih brojeva
N 1,2,3, .
Z ,2,1,0,1,2, .
Skup racionalnih brojeva
m Z,n N .
n
Q
Skup realnih brojeva
RQ
iracionalni, gde su iracionalni brojevi oni brojevi koji ne mogu da se
predstave pomou razlomka kao to su
2 , 3 , e, ,
Neke osnovne formule

1.
2.
3.
4.
5.
6.
a2b2=( ab ) (a+b)
a2 +b 2= ne moe se rastaviti.
a3 b3=( ab ) ( a2 +ab+b 2 )
a3 +b 3=( a+ b ) ( a2ab+b2 )
( ab )2=a22 ab+b 2
( a+b )2=a2 +2 ab+ b2
149
7.
8.
( ab )3=a33 a 2 b+3 a b2b 3

( a+b )3=a3 +3 a 2 b+ 3 a b2 +b3
3) Binomni koeficijenti
To su izrazi oblika
n
.
k
Raunaju se na sledei nain:

Na primer
7
9 9 8 7 6
5 5 4
765

35,
126,
10.
3 2 1
4 3 2 1
2 1
3
4
2
Kao to vidite dole je uvek faktorijel donjeg broja, tj proizvod svih brojeva od njega do jedinice, a gore je
proizvod gornjeg broja i brojeva unazad onoliko koliki je donji broj.
Osobine binomnih koeficijenata:
1)
2)
3)
n
1
0
n
n
1
n n

k
n
Tako na primer
10 10 10 9 8

120.
3 2 1
7 3
4) Stepenovanje
an =a
a a
ninioca
Osobine stepena:
2.
a0 =1
a1=a
3.
an =
1.
4.
5.
6.
7.
150
1
n
a
am an=am +n
am :a n=a mn
n
( a m ) =a mn
( ab )n =an bn
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
8.
a n an
= n
b
b
()
5) Korenovanje
n
a b b n a.
Osobine korena:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
( n a ) =a
n ab= n a n b
n a
n a
=n
b b
n m
a=nm a
n am =nk a mk
a2=|a|, ( a )2=a
1
m
n
n a=a n a n = am
6) Specijalne funkcije
a) Apsolutna vrednost
x
Apsolutna vrednost je funkcija koja sve brojeve pretvara u nenegativne. Na primer
8 8,
27 27
, 3 3.
4
4
Definicija apsolutne vrednosti:
x, x 0
x, x 0
x
b) Signum funkcija
sgn x .
Signum funkcija je funkcija koja odreuje znak broja. Na primer
sgn ( 5 )=1, sgn ( 100 )=1, sgn (2 )=1, sgn ( 0 )=0

1, x >0
Definicija signum funkcije je:
sgn ( x )= 0, x=0
1, x <0
Izmeu prethodne dve funkcije postoji sledea veza:

c) Faktorijel funkcija
Na primer
x x sgn x .
n!
3! 3 2 1 6, 8! 8 7 6 5 4 3 2 1 40320.
Uvek moe da se napie veza izmeu dva faktorijela. Tako na primer vai:
n! n n 1!, n 1! n 1 n n 1!
7) Logaritmovanje
151
gde je
x log c a,
a, c 0 c 1.
podlogaritamski deo i
osnova logaritma. Uslovi postojawa logaritma su:
x log c a a c x .
Osobine logaritama:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
log c 1=0
log c c=1
log c ( ab )=log c a+log c b
a
log c
=log c alog c b
b
()
1
log c an=n log c a log c n a= log c a
n
log 10 a=log a
log e a=ln a ( e 2,72 )
lna
log a=
ln 10
8) Imaginarni i kompleksni brojevi

i 1
Kako je
imaginarna jedinica
i 1 16 4i, 36 6i, 7 7 i
Kompleksni brojevi se najee oznaavaju sa

realni deo kompleksnog broja, a
z u iv ,
itd.
gde je
imaginarni deo. Tako na primer:
z 2 3i u 2, v 3
z 3i u 0, v 3
itd.
9) Jednaine
A) Linearne jednaine sa jednom nepoznatom
To su jednaine oblika
Reenje je:
1) Za
ax b.
b
a 0 x .
a
2) Za
3) Za
152
a 0b 0
a 0b 0
jednaina nema reenja.

jednaina ima beskonano mnogo reenja.
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
B) Kvadratne jednaine
To su jednaine oblika
ax 2 bx c 0.
Diskriminanta kvadratne jednaine je

Reenja su:
1) Za
D0
2) Za
3) Za
D0
D0
D b 2 4ac.
jednaina ima dva realna razliita reenja i to su
x1, 2
b b 2 4ac
.
2a
jednaina ima dva realna i jednaka reenja i to su
x1 x 2
b
.
2a
jednaina nema realnih reenja.
C) Iracionalne jednaine
To su jednaine u kojima se nepoznata nalazi ispod korena.
Kako se one reavaju najbolje e se videti iz sledeih primera:
1)
2)
x 4 /2
x 16
x2 9 5 /2
x 2 9 25
x 2 16
x1, 2 4.
3)
x 2 / 3
x 8
3
4)
2x 3 5x 1 0
2x 3 5x 1 / 2
2 x 3 5x 1
3 x 2
x
5)
2
3
x 1 2x 3 1
x 1 1 2x 3 / 2
x 1 1 2 2x 3 2x 3
2 2x 3 x 3 / 2
4 2 x 3 x 2 6 x 9
x 2 2x 3 0
x1, 2
2 4 12
x1 1, x 2 3.
2
153
D) Eksponencijalne jednaine
To su jednaine u kojima se nepoznata nalazi u eksponentu.
1)
3 x 1 81
3 x 1 3 4
2)
x 1 4
x 5.
5
5x
x 1 x 1
5 x2
5x
2 x
x 2 1 x 2 2x
2x 1
1
x .
2
3)
a 2 x a 13 x a 5 x : a 3 x 1
a 1 x a 2 x 1
1 x 2x 1
3x 0
x 0.
4)
10 x 4 0,01
10 x 4 10 2
x 4 2
x 2.
5)
2 x 1 3 / ln
ln 2 x 1 ln 3
x 1 ln 2 ln 3
ln 3
x 1
.
ln 2
E) Logaritamske jednaine
To su jednaine u kojima se nepoznata nalazi u logaritmu.
1)
2)
ln x 3 ln 5
ln x ln 5 3
x 125.
ln x 1 2
x 1 e2
3)
154
x e 2 1.
1
ln x 1 1
3
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
ln x 1 3
x 1 e3
4)
x e3 1
ln x ln x 1 2 ln 1 x
ln x 2 x ln 1 2 x x 2
x x 1 2x x
3x 1
1
x .
3
2
10)
Nejednaine
A) Linearne nejednaine
To su nejednaine oblika
ax b 0,
gde je sa
oznaen neki od znakova
, , , .
Ove
nejednaine su dosta jednostavne za reavanje, to ete videti i iz primera.

1)
2)
3)
4)
3x 5 x 3
2x 8
x 4.
5 x 10
x 5.
5 x 10
x5
x 5
2 x 1 3x 1
/ 15
3
15
10 x 5 3 x 1
7 x 6
6
x .
7
B) Kvadratne nejednaine
To su nejednaine oblika
ax 2 bx c 0,
gde je sa
oznaen neki od znakova
, , , .
Ove
nejednaine se reavaju crtanjem grafika kvadratne funkcije.

Grafik kvadratne funkcije
se crta na sledei nain:
y ax 2 bx c
1) Ako je
a0
funkcija se smeje pa ima sledei izgled:
155
2) Ako je
3) Ako je
a0
D0
funkcija plae pa ima sledei izgled:
grafik ima dve take preseka sa
osom i to su
Grafik
x1, 2
b b 4ac
.
2a
2
ima sledei izgled:
4) Ako je
D0
grafik ima jednu dodirnu taku sa
osom i to je
b
x
.
2a
Grafik ima sledei
izgled:
5) Ako je
156
D0
grafik nema dodirnih taaka sa
osom. Grafik ima sledei izgled:
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
Na sledeih nekoliko primera videete primenu prethodnog.
1)
x 2 2x 1 0
D0
grafik dodiruje
osu u taki
Dakle, reenje nejednaine je

2)
x 2 5x 6 0
D 1
grafik se~e
x 1.
Kako je
a0
grafik funkcije ima sledei izgled:
x ,1 1, .
osu u ta~kama
x1 2
x 2 3.
Kako je
a0
grafik funkcije ima
slede}i izgled:
Dakle, re{ewa nejedna~ine su

3)
x ,2 3, .
x 2 2x 2 0
D 4
grafik neka dodirnih taaka sa
osom. Kako je
osom. Kako je
izgled:
a0
grafik funkcije ima sledei
Dakle, nejednaina nema reenja.

4)
x2 x 1 0
D 3
izgled:
grafik neka dodirnih taaka sa
a0
grafik funkcije ima sledei
157

5)
x2 1 0
Grafik see
x , .
osu u takama
x1 1 x 2 1.
Kako je
a0
grafik funkcije ima sledei izgled:
x 1,1.
C) Logaritamske nejednaine
To su nejednaine u kojima se javlja logaritam.
1)
ln x 0
x e0 x 0
x 1 x 0 x 1, .
2)
ln x 1
x e1 x 0
x e x 0 x e, .
3)
ln x 3 5
x 3 e5 x 3 0
x e 5 3 x 3 x 3, e 5 3 .
4)
ln x x 2 0
x 2x 1
2
x 2 2x 1 0
D 8
grafik see
osu u takama
funkcije ima sledei izgled:
158
x1 1 2
x 2 1 2 .
Kako je
a0
grafik
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
Osim toga postoji uslov da podlogaritamski deo bude pozitivan, tj.
x 2 2 x 0 x ,2 0, .
x 1 2 ,2 0,1 2 .
D) Kombinovane nejednaine
To su nejednaine u kojima su na razne naine iskombinovana prethodna tri tipa. To ete videti kroz
sledei primer:
2 x x 3 x 2 9 0
ln x 2 1
Kombinovane nejednaine se najlake reavaju pomou tablice.
Dakle reenje nejednaine je
x 2,3 3.
Napomena: Funkcija nema nulu u taki
x0
jer je to donji deo razlomka.
159
11)
Neodreeni i odreeni izrazi
Neodreeni izrazi su izrazi iju vrednost ne znamo. To su sledei izrazi:

.
0 0
, 0,0 , , , , ,1 ,0 , ,0 0 , 0
0 0
Odreeni izrazi su svi ostali, tj. izrazi ija se vrednost zna. U nastavku su date vrednosti nekih odreenih
izraza na kojima studenti esto gree:
, a , a , ,
0, ,
a
a
, ,
, ln 0 , ln ,
a
0
0
, a 1
0, a 1
a
, a
0,0 a 1
,0 a 1
12)
Trigonometrija
Osnovne trigonometrijske funkcije su
sin , cos , tg
ctg ,
stepenima ili u radijanima. Veza izmeu stepena i radijana je
gde je
ugao koji moe biti izraen u
180 rad .
Vrednosti trigonometrijskih funkcija za neke uglove
30
45
60
90
180
270
360
rad
3 2
sin
12
-1
cos
3 2
-1
tg
3 3
ctg
3 3
2 2
2 2
3 2
12
Trigonometrijski identiteti
sin 2 cos 2 1
tg ctg 1
tg
sin
cos
ctg
cos
sin
sin sin
cos cos
160
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
tg tg
ctg ctg
sin sin cos cos sin
cos cos cos sin sin
tg
tg tg
1 tgtg
ctg
ctg ctg 1
ctg ctg
sin 2 2 sin cos
cos 2 cos 2 sin 2
sin sin
1
cos cos
2
cos cos
1
cos cos
2
sin cos
1
sin sin
2
sin sin 2 sin
cos
2
2
sin sin 2 cos

sin
2
2
cos cos 2 cos
cos
2
2
cos cos 2 sin

sin
2
2
Inverzne trigonometrijske funkcije

Inverzne trigonometrijske funkcije su
arcsin x, arccos x, arctgx
arcctgx.
. One su definisane na sledei
nain:
arcsin x sin x
arccos x cos x
arctgx tg x
arcctgx ctg x
161
Tako je na primer
13)
1
arcsin
2 6
jer je
1
sin ,
6 2
arctg
2
jer je
tg
.
2
Analitika geometrija
A) Prava linija
Prava se najee predstavlja u eksplicitnom obliku
odseak na
osi. Za koeficijent pravca
vai:
y kx n,
k tg ,
Crtamo take
1,5 2,8 ,
y 3 x 2.
koeficijent pravca, a
a zatim nacrtamo pravu kroz te take i to je traena prava.
xn
je prava paralelna
osi a
osu see u
Prava oblika
yn
je prava paralelna
osi a
osu see u
Jednaina prave kroz dve take
y 2 y 1
( x x1 )
x 2x 1
M 1 x1 , y1
M 2 x2 , y 2
n.
n.
je:
Jednaina prave koja prolazi kroz taku

Uslov paralelnosti dve prave je:
M 1 x1 , y1
k1 k 2 .
Uslov normalnosti dve prave je:
k1
1
.
k2
i ima koeficijent pravca
ugao koji prava zaklapa sa
Formiramo sledeu tabelu:
Prava oblika
162
gde je
osom. Prava se najlake crta na sledei nain:
Na primer imamo pravu
y y 1=
gde je
je:
y k x x1 y1 .
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
Ugao
izmeu dve prave nalazi se iz relacije:
tg
k 2 k1
.
1 k1 k 2
B) Krug
Jednaina kruga je:
x p
gde su
y q r ,
2
poluprenik.
Tako na primer krug ija je jednaina:
p q
, koordinate centra kruga, a
x 2 2 y 3 2 4
poluprenik 2, dok krug ija je jednaina
x 2 y 3 1
2
ima centar u taki
ima centar u taki
O 2,3 ,
O 0,3 ,
poluprenik 1.
C) Elipsa
Elipsa ima sledei izgled:
Duina
poluose je
Jednaina elipse je
D)
a,
x2 y2
+ =1
a2 b2
poluose
, gde su
a b
duine
poluose, a centar elipse je uvek u
koordinatnom poetku.
Hiperbole oblika
xy n.
1. Ako je
n0
hiperbola ima sledei izgled:
163
2. Ako je
n0
hiperbola ima sledei izgled:
E) Parabola
1. Parabola oblika
2. Parabola oblika
164
y ax
x ay
ima sledei izgled:
ima sledei izgled:
aslav Pejdi, (064) 123 09 10
DODATAK B
TABLICA IZVODA
(const )' 0
( x n )' nx n1
( a x )' a x ln a
(e x )' e x
(ln x)'
1
x
(sin x)' cos x
'
1
2 x
(cos x)' sin x

1
(tgx)'
cos 2 x
1
(ctgx)' 2
sin x
1
(arcsin x)'
1 x2
1
(arccos x)'
1 x2
1
(arctgx)'
1 x2
1
( arcctgx)'
1 x2
165
DODATAK C
TABLICA INTEGRALA
dx x c
x n 1
x dx n 1 c
dx
x ln x c
n
sin
dx ctgx c
dx arcsin x c
1 x
1
1 x 2 dx arctgx c
2
dx
1
x a
ln
c
a 2 a x a
166
(n 1)
dx
x c
sin xdx cos x c
dx e x c
cos xdx sin x c
c je proizvoqna konstanta
cos
dx tgx c
dx
x a
1
2
ln x x 2 a c
dx arcsin
x
a
ax
1
1
x
a x 2 dx a arctg a c
2

Zbirka Oktobar 2011

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zbirka Oktobar 2011

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Matematika za ekonomiste

aslav Pejdi, (064) 123 09 10

Definicija 1: (Dekartov proizvod)

Definicija 8: (relacija poretka)

moe se pridruiti njen komplement

Definicija 10: (inverzna relacija)

Definicija 11: (podskup relacija)

Definicija 15: (definicija funkcije)

Koje od osobina (R,S,AS,T) ima relacija

= { ( 1,1 ) , ( 1,2 ) , ( 2,2 ) , ( 3,1 ) , ( 3,2 ) ,(3,3) }

2. Ispitati da li je relacija definisana kao x y xn - yn 0 relacija poretka na skupu R realnih

, jedno ureenje skupa

6. Ispitati da li je relacija definisana uslovom:

relacija ekvivalencije. Ukoliko jeste, odrediti klasu ekvivalencije broja 3.

7. Ispitati da li je relacija definisana kao: x y akko ( ) ( x 2 y 2 ) ( xy1 )=0 , jedna relacija

definisana na skupu beskonano malih veliina u okolini neke take

, jedna relacija ekvivalencije.

f ( x )=x 2 + x+1 i g ( x ) =x3 +1 bijekcije.

( aij R ; i=1,2, m; j=1,2, , n ) .

Matrica A oznaava se krae i na ovaj nain A = ||aij|| mn

A ' =aij ' n xm

Neka je A kvadratna matrica

Determinantu matrice A oznaavaemo sa detA ili

Neposrednom primenom definicije dobijamo formule za izraunavanje determinanata prvog, drugog i

det ( a11 ) =a11

i pravimo proizvode po dijagonalama, ne

=ai 1 Ai 1 +ai 2 A i 2+ +a A =a1 i A1 i +a 2i A 2 i ++a A

Definicija 4: (regularna matrica)

Definicija 7: (rang matrice)

a11 x1 a12 x 2 a1n x n b1

Matrica sistema S je matrica

Proirena matrica sistema je matrica

Definicija 11: (homogen sistem)

18. Nai sve matrice koje su komutativne sa matricom

19. Nai sve matrice koje su komutativne sa matricom

20. Izraunati vrednost determinante:

21. Odrediti inverznu matricu matrice

22. Nai inverznu matricu matrice:

24. Pokazati da za bilo koje regularne matrice A i B vai:

25. Reiti matrinu jednainu: AX = X + A, gde je

26. Reiti matrinu jednainu: XA = X + A , gde je

27. Reiti matrinu jednainu:

28. Reiti matrinu jednainu AX=B ako je:

29. Reiti diferencijalnu jednainu XA=B, ako je:

30. Odrediti rang matrice A u zavisnosti od parametra

31. Odrediti rang matrice:

32. Odrediti rang matrice:

33. Odrediti rang matrice:

35. Odrediti rang matrice:

36. Nai rang matrice:

37. Odrediti rang matrice

34. Nai rang matrice:

38. Odrediti broj linearno nezavisnih vrsta matrice

39. Odrediti bar 2 bazisna minora sistema jednaina:

60. Diskutovati reenja sistema linearnih jednaina:

81. Diskutovati reenja sistema linearnih jednaina:

82. Diskutovati reenja sistema linearnih jednaina:

93. Diskutovati i reiti sistem linearnih jednaina:

Osobine nizova: monotonost, ogranienost, Bolcano-Vajertrasova teorema

Definicija 1: (monotonost niza)

je monotono rastui ako vai:

, a monotono opadajui ako vai:

Definicija 2: (ogranienost niza)