IZVOD FUNKCIJE

Diferencijalni raun

Problemi tangente i brzine, kao i problemi ekstrema, tj. minimuma i

maksimuma postepeno su podsticali nastajanje pojma izvoda.
Mnogi matematiari jo od antike Grke uspevali su da ree neke
od ovih problema za pojedinane sluajeve.
Tek kada je Dekart definisao metodu koordinata omogueno je da
se krive predstavljaju jednainama, tako da je stvoren osnovni
preduslov za pojavu opte metode za analitiko reavanje ovih
problema , odnosno za definisanje pojma izvoda.
Danas, diferencijalni raun, predstavlja nezaobilazno sredstvo u
reavanju mnogih problema savremene nauke i tehnike.

Problem tangente prvi je reio nemaki matematiar i filozof Lajbnic

definiui novu oblast matematike pod nazivom diferencijalni raun.
U isto vreme Njutn je definisao izvod kao posledicu istrivanja fenomena
kretanja.
To su bile dve idejno i metodolki razliite koncepcije koje su dovele do istog
rezultata.

G. Leibniz (1646-1716)

I. Newton (1642-1727)

PRIRATAJ FUNKCIJE

Neka je data funkcija y=f(x) definisana u okolini take x.

Proizvoljnu malu veliinu

Kada se nezavisna promenljiva promeni od x do

x x , tada se
vrednost funkcije promeni od
, tj. za veliinu
f x do
f x x

nazivamo prirataj argumenta .

y f x f x x f x
koja se naziva prirataj funkcije.

IZVOD FUNKCIJE

Ako postoji granina vrednost

f x x f x
y
lim
lim
y f x
x 0 x
x 0
x

tada kaemo da je

f x

prvi izvod funkcije

f x

u datoj taki x.

Postupak nalaenja izvoda naziva se diferenciranjem.

Funkcije koje imaju izvod nazivaju se diferencijabilne funkcije.

OSNOVNA PRAVILA
DIFERENCIRANJA

c f x

c f x ,

const.

f x g x f x g x
f x g x

f x g x f x g x

f x f x g x g x f x

g x
g x

g x 0

TABLICA
OSNOVNIH IZVODA
y f x
y

1. const
2. x n , n R
3.

y f x
y

0
nx n 1
1

6. a x

2 x
1
x ln a
1
x
a x ln a

7. e x

ex

8. sin x

cos x

9. cos x

sin x

4. log a x
5. ln x

Primer 1
Nai prvi izvod sledeih funkcija korienjem tablice izvoda:

a) y x2 ,
1
2

b) y x x ,
1
3

c) y 3 x x ,
d ) y 2 x3,
e) y 3x 3 2 x 3,

Primer 1
Nai prvi izvod sledeih funkcija korienjem tablice izvoda:

a) y x 2 ,

y 2 x 21 2 x
1
2

1 12 1 1 12
1
y x x
2
2
2 x

1
3

1 13 1 1 23
1
y x x
3
3
3 3 x2

b) y x x ,
c) y 3 x x ,
d ) y 2 x3 ,

y 2 x 3 2 3x 2 6 x 2

e) y 3x3 2 x 3,

y 3 x 3 2 x 3 9 x 2 2

Primer 2
Nai prvi izvod sledeih funkcija korienjem tablice izvoda:

a ) y xe x ,
b) y e x ln x,
x2
c) y 2
,
x 1

Primer 2
Nai prvi izvod sledeih funkcija korienjem tablice izvoda:

a ) y xe x ,

y x e x x e x e x xe x

e
b) y e x ln x, y e x ln x e x ln x e x ln x
x
2 x x 2 1 x 2 2 x
2
2
2
2
2
x
x

x
x

1
x
2x
c) y 2 , y

2
2
2
2
x 1
x 1
x 1
x2 1

IZVOD SLOENE FUNKCIJE

Sloene funkcije su oblika :

y 2 x 1 ,
12

y x 2 1,
y e2 x 6 ,
y sin 2 x,
y sin 2 x.

IZVOD SLOENE FUNKCIJE

Ako je data sloena funkcija

F x f g x gde je funkcija

g x

diferencijabilna u taki x , a funkcija f u diferencijabilna u taki u g x

onda je

F x f g x g x

Primer 3
Nai izvod sledeih sloenih funkcija:

a) y 3 2 x

2 33

x2

b) y e ,
c ) y x 2 1,
d ) y ln 2 x 5 ,

Primer 3
Nai izvod sledeih sloenih funkcija:

a) y 3 2 x

y 33 3 2 x 2
x2

b) y e ,

33

32

32

4 x 132 x 3 2 x

x2
2
x2

y e x 2 xe

c) y x 1, y
2

3 2 x 33 3 2 x 2
2

x 1

2x

2 x 1
2 x 1
1
2
d ) y ln 2 x 5 , y
2 x 5
2x 5
2x 5
2

x
x2 1

2 32

IZVODI VIEG REDA

Neka je f x diferencijabilna funkcija, tj postoji njen izvod

f x

Ako postoji izvod, funkcije izvoda , on se definie kao drugi izvod funkcije i
4

f
x

f
x
,
f

x ,.........
obeleava sa
. Na slian nain se definiu

Izvodi vieg reda funkcije definiu se kao:

f,

n 1

n 0,1, 2K

Primer 4
Odrediti drugi izvod funkcije

f x x3 2 x 2 4

Reenje:

f x 3x 2 4 x
f x 6 x 4

Primer 5
Odrediti drugi izvod funkcije

f x e

x2

Primer 5

f x e

Odrediti drugi izvod funkcije

x2

Reenje:

f x e

x2

x2
x 2 x e
2

f x 2 x e x 2 x e x
2

x2

4x

2 e x

2x e x
2

Primer 6
Odrediti drugi izvod funkcije

f x 1 x2

Primer 6

f x 1 x2

Odrediti drugi izvod funkcije

Reenje: f x

f x

1
2 1 x2

2 x

1 x2

x 1 x2 x

1 x

1 x2

1 x

x2

1 x2
2

1 x

1 x
2

1 x2

1 x2 x

2 1 x
1 x2

2 x

Primer 7
Odrediti trei izvod funkcije

f x x 2 ln x

Primer 7
Odrediti trei izvod funkcije

f x x 2 ln x

Reenje:

1
2 x ln x x,
x
1
f x 2 x ln x 2 x ln x 1 2 ln x 2 x 1 2 ln x 3,
x
2
f x .
x
f x x 2 ln x x 2 ln x 2 x ln x x 2

LOPITALOVA TEOREMA

Ako su funkcije f x i g x diferencijabilne u nekoj okolini take a , pri

f x lim g x 0 ili
emu je lim
x a
xa

f x

f x
lim
lim
xa g x
x a g x

g a 0 , tada je:

Primer 1

sin x
x 0
x
6 2 ln x
lim
x
x2

lim

lim x ln x

x 0

lim x x

x 0

sin x
lim cos x 1
x 0
x 0
x
2
6 2 ln x
x lim 1 0
lim

lim
x
x 2 x
x x 2
x2
1
1
ln x
lim x ln x lim
lim x lim x lim x 0
x 0
x 0 1
x 0
x 0
x 0
1
1
2
2
x
x
x

lim

lim x ln x

lim x x lim eln x e x0

x 0

x 0

ln x
x 0 x 1
lim

1
lim x
1
x 0
2
x

lim x
x 0

e0 1

Primer 2

x2 8x 5
lim
x 2 x 2 6 x
x sin x
lim
x 0
x3
e2 x
lim 3
x x
cos x 1
lim
x 0
x2
1
1
lim x
x 0 x
e 1

Primer 2

x2 8x 5
2x 8 1
lim

lim

x 2 x 2 6 x
x 4 x 6
2
x sin x
1 cos x
sin x
cos x 1
lim

lim

lim

lim

3
2
x 0
x

0
x

0
x

0
x
3x
6x
6
6
e2 x
2 e 2 x
4 e2 x
8 e2 x
lim 3 lim
lim
lim

x x
x 3 x 2
x 6 x
x
6
1 sin x

cos x 1
1
sin x
1
1
2 cos x
lim

lim

lim

x 0
x 0
x2
2x
4 x 0 x
4
cos x
e x 1 x
1
ex 1
1
lim x
lim x lim

x
x
x 0 x
x

0
x

0
x e 1
e 1
e 1 xe

ex
1
1
lim x

lim

x 0 e e x xe x
x 0 2 x
2

RAENJE I OPADANJE
FUNKCIJE

Neka je funkcija f x diferencijabilna na a, b i ako je za x a, b

f x 0 , funkcija je strogo rastua,

f x 0 , funkcija je strogo opadajua.

Primer 1
Ispitati monotonost sledeih funkcija:

1
a) f x x , b) f x , c) f x x 2 2 x 3.
x
3

Primer 1
Ispitati monotonost sledeih funkcija:

1
a) f x x3 , b) f x , c) f x x 2 2 x 3.
x

Reenje:

f x x 3je

a) Izvod funkcije

funkcija je stalno rastua.

b) Izvod funkcije

f x

1je
x

2
je za
f x 3x. Kako

f x

funkcija je stalno opadajua.

c) Izvod funkcije

f x x2 2x 3

a,

za

f x 0
, a opada za

x 1,

x ,1 .

je

x R

1. Kako je za
x2

x R
Kako je

f x 2 x 2.

zakljuujemo da funkcija raste za

f x 0
f x 0
za

f x 0

x 1,

x 1

EKSTREMNE
VREDNOSTI FUNKCIJE
Funkcija f(x) definisana na (a,b) imae maksimum u taki x1 a, b
ako i samo ako je f x f x1 za svako x koje pripada nekoj okolini te
take ,

a imae minimum u taki x2 a, b

ako i samo ako je f x f x2
za svako x koje pripada nekoj okolini te take .
Minimum i maksimum funkcije se nazivaju ekstremima funkcije.

ODREIVANJE EKSTREMA
FUNKCIJE POMOU IZVODA

Ako diferencijabilna funkcija y=f(x) ima u taki

x x1 ekstrem
(maksimum ili minimum), tada je u toj taki f x1 0 .
Iz navedenog uslova sledi da, ako je funkcija diferencijabilna, tada ona
moe imati ekstremum samo u takama u kojima je njen izvod jednak nuli,
obratan zakljuak ne vai.
Take u kojima je

f x1 0 . nazivaju se stacionarnim takama.

Neka je

x1 stacionarna taka funkcije y=f(x) . Ako je:

f x 0 za x x1 i f x 0 za x x1 tada je f x1 max f x

f x 0 za x x1 i f x 0 za x x1 tada je f x1 min f x

Napomena: Predhodna teorema kae da ako izvodna funkcija menja znak

pri prolasku kroz taku x1 tada funkcija ima ekstrem u toj taki .

Pri ispitivanju ekstrema funkcije y=f(x) pomou prvog izvoda

odreujemo:

1.

f x

2. stacionarne take, tj.

3. znak izvoda

f x

f x 0

sa obe strane stacionarnih taaka.

Primer 2

Odrediti monotonost I ekstreme funkcije

1 2
f x x 9x 5 .
2

Primer 2

f x

Odrediti ekstreme funkcije

Reenje:

1 2
x 9x 5 .
2

f x x 9
Prvi izvod funkcije je
Stacionarnu taku i mogui ekstrem dobijamo reavanjem jednaine
f x x 9 0 x 9
Da bi ova vrednost predstavljala ekstrem funkcije mora da u njoj doe do promene znaka
prvog izvoda.
Zaista za

x 9, f x 0 i x 9 f x 0

Zakljuujemo da funkcija u taki x=9 ima minimum koji iznosi

f min 9 5

ODREIVANJE EKSTREMA
FUNKCIJE POMOU DRUGOG IZVODA

Predpostavimo da je f x1 0
nekoj okolini take x1 .

Ako je

Ako je f x1 0 tada funkcija f(x) ima minimum u taki

i da je f x

neprekidna funkcija u

f x1 0 tada funkcija f(x) ima maksimum u taki x1 .

x1 .