JEDNO DUG0

Kad se pre Wadesetak godina pajavila knjiga

pad neubienim naslovom Anatomija kritikel),
k m d s k o g a u t o ~ aNortropa Fraja, tog brenutka
poznatog iskljuEivo uiem krugu struhjaka po
isarpnoj studiji o Vilijamu Blejku i nelnim kraCim tekkstwjrma, d j e se m w l o ni nalslutiti kakav Ce trag ona ostaviti u savremenoj midi o
knjfitnnasti. Teze koje je w a j teoretifax nagovestio u s d o j pnrolj knjizie) .i u k r a b k m eseju
Arhitipovi knjz2evnosti3), pornahan potam i pod
noslwom Moj kredo, razvike s e nepunu deceniju kasnije u Anatomiju kritike, u jedan dnoptieki pcrgled na ~ e t n a e s t staleta zapadne
knjiievne tradicqs. Savremena knjGevna knitika je owmn ~ r n i g a mdobila teoriju IcnjZemosti
u onom smislu u k o j m ,,Velekova i Vorenova
knjiga to nije"'), odncxrmo ,+histu teariju h j i kvnosti'', u na8em vrernenu verwatmo najblEu
poetici u Airis60telwcum smislu te r e .
Anatomija kritike po m a @ E m u predetavlja
pravi k o m p d j u m moderne kritike, r a z m r s nih krititbkih priebupa koji nisu m e h m i w poredani jedam do dmgog, niti eklek4Gik.i apojemi,
vek koji u dkviru jedhstvene Fkajeve s h m e
dolbijaju novo mesto, tumaEenje i znaEenje, i
prerastaju u nov kvalitet, u samosvojan poduhvat ambiciozan p zaanisli, originalan i duhovit po ostvarenju, i upravo zbog toga, moramo
dodati, puvremeno neprecizan, ili ,ptencijalno
opasan u svojoj simetriEnosti.
Northrop Frye: Anatomy of Criticism: Four Esscrye,
Princeton University Press. 1957. Naslov duguje Bartonovoj Anatomiji sete (Anatomy of Melancholy) odnosno po Frajevom objaSnjenju anatomija je oblik
pripovedafke proze (fiction), wznat kao menipska ill
varonska satira, fije su odlike raznovrsnost tema i
velilco interesovanje za ideje. Mnogi su u naslovu traZ i l i kljuf za reSenje Frajevog dela.
1)

9 N. Frye: Fearful Synmetry, Princeton University

Press. 1947.
3 N. Frye: ,,Archetypes of Literature", Kenyon ReviW. Winter 1951, pp. 92-110.
4)

Contemporary Criticism, ed. M. Brackbury, Edward

Arnold Ltd., London, 1970.

WAJA HERMAN-SEKULIC

Paanati amenitki hitiliar Valrter Sam u svam

pregledu moderne amerieke kritike odreduje
Anatomiju kritike kao delo ad m e teori'jdke
vainosti, a ne kao delo koje predstavlia odredenu k r i t i e h struja. Mada Fkaja ubraja u M&e mistike, Satnn kod njega otkriva elemente
bliske ,,neoaristotelovcima". I Fraj, kao i oni,
uzima Aristddcwu Poetiku kao polaziste nauEne kritilke, i pokazuije interesovanje za generib
ku lrnitiku kolju je ,,nova kritlka" zanemarivala.
S l i h u v m vide Vimsat i h k s , mada oni Fraja gre svega svrstavJa u mltske krititare, u k - i vajuhi had njega i varijantu starog istonicima.
Za Pola d e Mana je Fraj, pored Bar.lta i Jakabsona, kriltiEar koji stoji na granici takozvanog
spoljaSnjeg i mutarnjeg ~ r i s t u p a ,i s t m k b r a listidkih t d m c i j a . Frenk Kermod Anatomiju
posmatra kao n e o b i a dostignuk sim~bolizmai
aristotdijaniama. V e l d smatra da se u Frajevoj teoriji d n u h j u demenlti mitske sa motivima ,,nove kritike". Ihab Hasan ubraja Fraja,
zajedno sa Velekom, u formaliste. Mari Kriger
ga p o v m j e sa filomfskjm i mitskim pramem
u savremenoj ameriakoj kritici. Neki u Fraju
vide izrazitog arnoldavca, eliotovca, kasirerwca,
jungovca, frejzerwca, iM. KritiEari, drugim r e
Eima, w o g kmadskog teoretifara, d w o d e u
vezu sa svim znaeajnijian pravcima u savremeR O ~ kritici. To maEi da u Fraievq tewilji poabaji veliko b a g a k t m teorijskih i m p l f acija, i
da se on, kao i waki maEajniji mislilac, teSho
uklapa u dkvire samo jedne struje. Ovaj najmaEajniji kanadskl kritiEar je, s jedne strme,
naziwan poadnim imenirna, ubrajan u ,,nazadnew mislicce, imenovan ,,v~sakim svebrtenikom
klerikalnog mraEnjaStva" a, s druge strane,
DZefrl Hartman je video bliskost Fraieve misld
sa marksimom. Nortrop k a j je, i6to tako, uziman kao dovoljno jak mislilac da bude usarnljeni antipod cel7j jednoj &OH, Sikoli ,,nove kria e " , ili je uzdizan medu Eetiri najznaEajnija
angloamerieka M t i f a r a ovog veka, zajedno sa
Eliotom, RiEardsom i Paundom.
Jedm kmadski kriitiEar je Fraja nazvao ,,centrigetailistam", nasuprot n j e g o v m zeanljah i savremeniku MarSalu Makluanu, koga smatra
,~emtrilbgalistom". Pod ovlm nazivi,ma se, u
stsrari, imaju u vidu dva metoda. Jedan, sveobuhvabne z a t v o r a e strukture koja stvara n&u
vrstu intelekhalhe k l a w h h b i j e , i dm&, wgestivne otvorene strukture koja stvara intelektualnu agorafobiju. Za Ma~kluana,k a i e ovaj
kritzar, ,,imedijum je poruka", a za Fraja ,,sist&n je sistem". M e d u t h , Fraj se ne bi sloiio
sa tim. On shmu pretpostavlja s i s t m u , i smatr a je nvZniun dom. h i koji veruju u otvorem t Frajeve sheme smatraju d a an Zeli da pobegne upravo od za~tvoremih,skuEenih prosbra
savremene kritike. Zbog toga ga neki kritiEari

MAJA HERMAN-SEKULIC

ubrajaju u ,,centrihgalistewimajuci u vHu n9egovu t e h j u da se ,,udaljiW od dela u patrazi

za Sirim vidicima, usudili bismo se reCi, jedne
estetike, i grariihim podmlijima jedne knjii m e anbopobgilje.
Radi laEag pristulpa Anatomiji kritike Zeleli
bismo da ukaieano na neke liinjenice iz kajih
bi se mogli izvesti zakljulici, matajni za rammevanje ove studije u kontekstu savrmene midi
o knjzevnosti. Pre svega valjalo ~bi napomenuti da je w a knjiga pisana u direktnoj ill indirebnaj polemici sa .,novm krit9kamn, ,,novoaristotelovcima" fikalke grupe, i ,,mitskom
kritiikm", koje su u trenutku njenog Objavljiva~njavladale anglorwnerilikom kriti&m s c m .
Frajwa studij,a predstavljala je moida prvi korak dalje u odnosu na pomenute ~ r a v c e ,ali ne
sa ciljem odbacivanja n j i h v i h relevantnih dostlmuCa. Knjiievna teorija Nortropa Fraja liesto s v m o polazi upravo ad ovih u k n j a da bi
ih, ako je to potrebno, prevazilla, ili im drvorila Sire perqxdutive. Tako je Fraj ,povo(i kritici" indirektno zaunerao preterano linsistiranje
na tekstualnoj analizi i fwto miikroskopsko istraiivanje pesnielosg taciva. Medutiun, an trulcvo
Mraiivmje nije odbacio kao pdetni h r a k u
izufavan,ju knjiimosti, a ,povu kritiku" le
svrsta,o u tri najznaeajnije vrste moderne krltike. Isto tako, n&
,,nove kritike" da se bavi
veCim k,njiievnim oblicima (romanom, na primer), Fraj je pc&.Gao da prevazide usrdsredajuCi se na veke prozne oblike i d a j d i nova
tumaeenja pojmovima kao Sto su: fiction, ep
ili iraniija. Na naklmast ,,nwih" krititara prema metafizi&im p d c i m a (Pap i drugi), adn ' m o na njihow pmememo izraienu adlbojnoet prema romantiliarskim pesnicima, Fraj je
odgovorio novim tumalienjem romantima i romantiljke ,tendencije kao konstante u knjaievnosti. Na planu Eisto teorijskih pitanja pohliao
je da se oslohdi ,,mpiricistiake zeblude"
,pwve kritike", odnano njene nespremnosti da
se bavi Sirim teorijskim problemha, i da popuni praminu na planu teorije k n j i i m i h ianrova.
Sa ,,nwoaristotelmima" (R. S. Krejn i drugi),
Fraju je zajednii3ki h i s t o t e l kao najsigumije
polazae za kritllru u smislu relativno autonamne nauEne disciplme, Medutim, Fraj nije Zeleo,
da stvori teoriju knjijevnosti koja bi se prvenstvento adredivala prema Aristotelu, veC koja bi
krenula u pravcu zasnivanja samosvojme nauke
o knjiimosti. NajkraCe relieno, Fraj nije ,,novoaristotelovac", v d pobtovalac histotela. U
olzviru ~roblema same ,,mibske" kritike v a h o
je napomenuti da o v m kanad,skam teoretiEaru, nasuprot m o g i m predstavnicima ,,mitskog"
pravca, obred nije zanirnljiv kao poreklo &a-

---

me, ve15 kao sadrZina drame, da njegovi arhitiipovi nisu ni jungovski, ni bdkinov&, i da
je akod njega mit liSen metafizit3kog i mlisti5kog
i p r h t a v l j a ,,8strukturalni elemen~t" lunji5evn'osti, kljuE za integralno znaEenje peaniekag dela
u m i s l u metafore, slike i simbala. Za razliku
ad mnagih preddavni'ka ,@tskog" pravca u
kritici Fraj stalno isti'Ee r a z l b iznnedu predmeta antrapolagije, psiho1,ogije i knjiievne kritike. I med3a su glavni p h l a t i njegove ,,mit&e ili arhltipuke kriti,ken bLiski a s n m i r n pr&postavkama predstavnika m g pravca an nipagbo ne M i da njegova mitska kritika p&e
&a liEi na ,,,rbavlu koanparativnu religiju". S
dmge strane, zanimljivo je da je Frajwa shema p o mnago Eemu bliska postavkama strukhralista, p a s e h o francuskih, i Levi-Strosovoj
mijalnoj a?lrtropologiji. Mediutim, uravilnije je
re6i da su neke pastavke stnakturalivna anticipirane u Anatomiji ktittke, jer je m a naoiaana desebsk, i vise godha pre ~ a f a v e m i h
meEajnih telostova frmmskih stmlloburalista.
UzimajuCi u abzir nesumnjiv mafaj ove knjige
mo2emo da poadravimo napor zagrebai3lco.g izdavaEa5) &o
t je, p a l e jedncg dugog igEekivanja,
u svlojaj uglednoi i imzetno 1-0
mreanljenaj
edicij~iobiavio w o uticajao delo savreanme teorije knilfwnesti. Ovaj vredan izdavab'ki i predila24ki duhvart bio bi jog pobpuni;ii sa Indeksam imena i mjmova lroii se nalaze u izvorniku (na Zalost. festa praksa na!5ih ixdaveEa). Ne ixgleda salsvirn mravdaqo ni zadr5avanie engleske transkriacije grEkih r g i (ethos,
mythas, pharmakos). pored p a h j a n i a nage,
(dos, milbas. fanmalkos). odnosno izvorne grEke.
Lsb ta<konimo stgum? da li je za sve tenmine
nadmlo najsre3nii.e rdenie.3 Inak. time ni;e
umanien mnFai pianirsko$ izdavn.Ncoq nadruhvata i pouzdanag, naiEeI.6e usuelog, , ~ r e v & a
Frajevag slofenog teksta, ~ m o qterminol,o&ih
zarnki za koje nije bilo prethadn~ihputokaza u
n d e m jeziku.
')

N. Frge: Anatomija kritike. ..NaDrijed9', Zagreb,

lW9. Prevela s engleskog Giga Grafan.

3 Na primer, jedan od kljufnih termina ,,displacement" preveden je kao ,,premjeStenost". ~ r &mu

i
je
zadrtano njegovo osnovno znafenje (premeStanje, zamena mesta, ~omeranje,pomicanje), ali Drevash~dnO
u smislu neke mehanifke radnje ili fizifkog stanja.
ZanemarujuCi u ovom kontekstu njegovo znafenje u
psihoanalizi, on kod Fraja predstavlja zajednifko ime
za pesnifka sredstva kojima se mit 1 metafora prilagodavaju kanonima morala i verodostojnosti, verovatnosti. Na primer. kretanje mita u Dravcu .,reaUzma"
1 nazad, odnosno pomeraaja u znafenju mita u okviru
uobifajenih knjitevnih kategorija. Cini se da bi ovom
slotenom pojmu bliZi bio termin .,~omeranje"(po analogiji sa pomeranjem znafenja neke refi, na primer).
koji zadrtava osnovno znafenje refi i dinamifko-prostornu viSeznafnost koju mu je dao Fraj, ostajuCi pri
tom u duhu n d e g jezika.