UDK 630*812+83

Originalni nauni rad

SVOJSTVA I UPOTREBA HRASTOVOG

DRVETA SRBIJE
BORISLAV OKI
Izvod: U Srbiji raste deset autohtonih vrsta hrastova. Najzasupenije vrste su:
kitak, luak, sladun i cer. U radu je izvrena analiza svojstava i upotrebivosti drveta hrastova koji rastu na teritoriji Srbije. Dati su podaci o svojstvima
drveta kitaka, luaka, sladuna i cera, kao i podaci o svojstvima ostalih vrsta
hrastovog drveta, ija su svojstva interensantna i uporediva sa svojstvima hrastova
koji rastu na teritoriji Srbije. Analizirane su mogunosti upotrebe i iskoriea hrastovog drveta pri tehnolokom procesu jednofazne pilanske prerade
drveta. Ukazano je na veliku razliku izmeu povrina koje pokrivaju hrastove
ume u Republici Srbiji i koliine trupaca za furnir i pilansku preradu, koji
nastaju na raspoloivim povrinama. Preporuene su neke aktivnosti koje bi
bilo potrebno preduzeti u oblasti podizaa i nege hrastovih uma, kako bi se
poveala produkcija kvalitetnog i, u sutini, deficitarnog hrastovog drveta u
Srbiji.
Kune rei: Hrast, iskoriee, svojstva, koliina, Srbija.
PROPERTIES AND UTILISATION OF OAKWOOD IN SERBIA
Abstract: Of the ten autochthonous oak species growing in Serbia, the most represented species are: sessile oak, common oak, Hungarian oak and Turkey oak. We analysed the properties
and uses of wood of the oaks growing on the territory of Serbia. The presented data refer to
wood properties of sessile oak, common oak, Hungarian oak and Turkey oak, as well as to the
properties of other species of oakwood, whose properties are interesting and comparable with
the properties of oaks growing on the territory of Serbia. The analyses deal with the potentials
of oak wood utilisation and yield in the technological process of single-phase sawmill processing. The great difference is emphasised between the areas of oak forests in the Republic
of Serbia and the quantity of logs for veneer and sawmill conversion produced on these areas.
Some activities are recommended in the field of oak forest establishment and tending, to
increase the production of good-quality and actually deficient oakwood in Serbia.
Key words: Oak, yield, properties, quantity, Serbia.

1. UVOD I CI RADA
Drvo hrasta, sa stanovita prerade i upotrebe, obuhvata kvalitetno
drvo vie vrsta hrastova koji rastu u naoj i drugim zemama Evrope i
sveta. Drvo hrasta luaka, po svojim estetskim, fizikim, mehanikim,
tehnolokim i upotrebnim svojstima predstava etalon kvaliteta drveta. Pod pojmom fine hrastovine, odnosno slavonske hrastovine ne
podrazumeva se geografsko poreklo, ve hrastovo drvo sa ravnomerno nizanim prstenovima prirasta irine oko 2,0 mm, sa ueem kasnog drveta 50 do 65 %, gustine, u apsolutno suvom stau vlanosti, 635 kg/m3 i taDr Borislav oki, red. prof., umarski fakultet Univerziteta u Beogradu.
JULOKTOBAR, 2006.

109

ko dae. Moe se smatrati da drvo ovog hrasta, zbog svojih naslednih osobina i kreativnog uticaja prirodnih faktora i stanita, obiluje znaajnom varijabilnou grae i svojstava, zadravajui pri tom boju,
teksturu, sjaj, gustinu, vrstou i trajnost na visokom kvalitativnom nivou. Poznato je da drvo hrasta ima veliku trajnost pod vodom i u zemi.
Drvo hrasta u zemi, dospelo usled prirodnih deavaa ili usled namernog modifikovaa od strane oveka, poprima tamniju boju, homogenizuje
svoju strukturu i postaje ceeno u umetnikom izraavau, a posebno u
rezbarstvu.
U preradi drveta se, meutim, ne pravi razlika izmau drveta nekih
vrsta hrastova. Tako, na primer, u nas se ne pravi razlika izmeu drveta
hrasta luaka i hrasta kitaka. Drvo ovih hrastova, prirodnih i modifikovanih svojstava, ima iroku primenu. Brojna kulturna i materijalna dobra: slike, ikonostasi, enterijer i nametaj stvoren na drvetu ili u
drvetu ovih hrastova, predstavaju dobra neproceive vrednosti, nastala kreativnou prirode, odnosno materijala od drveta i oveka. Poveae proizvode i vrednosti hrastovog drveta i stvarae uslova za racionalnost ihove prerade predstava izazov za umarstvo i preradu
drveta. Prerada hrastove oblovine u tzv. plemeniti furnir, rezanu grau
i elemente predstava samo prelazni oblik prerade hrastovog drveta.
Proizvoda kvalitetnog nametaja i drugih vrednih proizvoda potrebnih oveku, od prirodnog i modifikovanog hrastovog drveta je primarni
i prevashodni ci prerade kvalitetnog hrastovog drveta, a pre svega, u
naim uslovima, drveta hrastova: kitaka, sladuna, luaka i cera.
U Srbiji je zastupeno oko desetak vrsta hrastova. B. J o v a no v i
(1985) navodi sledee autohtone vrste hrastova: luak Quercus robur
L., transilvanski kitak- Quercus policarpa Schur., kitak - Quercus petraea (Matt.) Libel., balkanski kitak Quercus dalechampii Ten., sladunQuercus farnetto Ten., cer- Quercus cerris L., makedonski hrast Quercus trojana Webb., krupnolisni medunac- Quercus virgiliana Ten., sitna granica
(medunac) Quercus pubescens Willd., sivi (stepski) - Quercus pedunculiflora K.Koch. Ove vrste drveta pokrivaju znaajnu povrinu zemita i
proizvode znaajnu zapreminu drveta. Geometrija debla, mali prirast,
dug period ophode i mere nege i gajea su ograniavajui faktori proizvode hrastovog drveta po koliini i kvalitetu. Verovatno je, da znaajna koliina hrastovog drveta, koje se preteno nalazi u privatnom
vlasnitvu i izvan statistike kategorije ume (povrine ispod 10
ari), koristi se za ogrev, za proizvodu ploa od drveta i za razne kuevne potrebe seoskog stanovnitva. Ogrevna snaga hrastovog dreveta se posebno ceni. Naroito je ceeno cerovo drvo irokih prstenova prirasta, koje ima veliku gustinu, a zbog male tehnoloke istoe i trajnosti
ne zadovoava potrebe zahtevnijih tehnologija prerade. U drugim zemama Evrope i sveta ceeno je drvo drugih vrsta hrastova, kao, na primer:
drvo crvrnog i belog hrasta, a u Australiji posebno je vredno drvo svilenaste hrastovine (Cardwollia sublimis F.v.M., Protaceae), koje je i najceenije australijsko dekorativno drvo.
Znaaj i vrednost proizvoda koji nastaju preradom hrastovog drveta
zahteva kompleksnija istraivaa proizvode, svojstava i prerade drve110

[UMARSTVO

ta hrasta u Srbiji. U ovom radu obradie se, na osnovu raspoloivih podataka, koliina i kvalitet hrastovog drveta koji rastu u umama Srbije, kao i svojstva, upotreba i iskoriee sirovine pri preradi trupaca
u rezanu grau, kao osnovni poluproizvod za proizvodu nametaja i drugih kvalitetnih proizvoda od hrastovog drveta. Problem pri ovim istraivaima predstava nedostatak podataka o strukturi povrina i zapremini drveta i prirasta po vrstama hrastova i vrstama sortimenata.
Bioloka istraivaa ovih vrsta drveta otila su dae od tehnolokih, a naroito upotrebivosti drveta ovih vrsta drvea. U ovom radu
nastojaemo da damo neke od podataka koji bi mogli da doprinesu boem
upoznavau i booj valorizaciji hrastovog drveta.

2. MATERIJAL I METOD RADA

Za ovo istraivae korieni su podaci dobijeni istraivaem
svojstava drveta hrasta luaka i hrasta kitaka, sa razliitih lokaliteta u Srbiji, kao i podaci do kojih su doli drugi autori na teritorijama susednih drava Srbije i drugi relevantni izvori koji sublimiraju
brojne podatke o svojstvima i upotrebivosti hrastovog drveta. Korieni su primarni i sekundarni izvori, koji svojim karakterom i znaajem
sintetizuju problematiku grae, svojstava, prerade i upotrebivosti
hrastovog drveta.

3. REZULTATI ISTRAIVAA I DISKUSIJA

3.1 Povrina, zapremina i sea hrastovog drveta u umama Srbije
Prema D. J o v i u i dr. (1992) zapremina drveta u hrastovim umama
Republike Srbije iznosi 61.653.600 m3 ili 25,8% ukupne zapremine drveta u Republici ( 238.993.911 m3). Zapremina hrastovog drveta u Republici
Srbiji, bez AP, iznosi 45.335.568 m3 ili 23,8%. Prirast hrastovog drveta
u Srbiji, prema istim autorima, proceen je na 1.784.727 m3, ili 27,1 %,
dok je prirast drveta u Srbiji bez AP 1.214431 m3, ili 25,7 %.
Na osnovu podataka o strukturi umskog fonda u R. Srbiji, D. J o v i
i dr. (1992), tabela 14, navodi da povrina hrastovih uma iznosi 576.539
ha, na kojoj je zapremina drveta 37.758.847 m3 i zapreminski prirast
1.106.060 m3 drveta. Na teritoriji Srbije, bez AP, povrina pod umama
hrastova iznosi 396.578 ha, zapremina drveta 28.347.343 m3, prirast
761.575 m3 drevta.
U umskom fondu Srbije (dravne ume) ume kitaka ine 6,36 %,
sa ukupnom zapreminom od 7.782.807 m3 i zapreminskim prirastom od
178.860 m3/godie (2004). Proceuje se da je oekivani prinos, u odnosu
na ophodu od 120 godina, oko 27.900 m3, od toga oko 12.800 m3 trupaca
(M e d a r e v i , M. 2005). ume hrasta luaka u sremskom i severnobakom umskom podruju pokrivaju povrinu od 24.257 ha. Ukupna zapremina luaka na ovoj povrini je 5.825.701 m3. Ukupni tekui zapreminski
prirast je 141.848 m3, a dosadai etat u ovim umama 68.614 m3, ili intenzitet see u odnosu na proizvodu iznosi 48 %. Oekuje se zadraJULOKTOBAR, 2006.

111

vae prinosa na dosadaem nivou (M. M e da re v i 2005). Ne raspolaemo podacima o ostalim vrstama hrastova.
Na osnovu podataka JP Srbijaume (P. A l ek s i , 2005), pod umama hrasta kitaka nalazi se 77.185,13 ha, sa zapreminom drveta od
7.435.563,2 m3, odnosno 96,3 m3/ha i zapreminskim prirastom 181.126,8 m3,
odnosno 2,3 m3/ha. Prinos drveta hrasta kitaka proceuje se na
939.307,5m3.
Prema podacima SGJ 2001. sea hrastovog drveta u istim sastojinama
u Srbiji, bez Kosova i Metohije, 2000. godine, iznosila 205.000 m3, ili
6,02% ukupnih sea. Hrastovi trupci za rezae 2000. godine uestvovali
su, u ukupnoj prodaji umskih sortimenata iz dravnih uma, sa 1,83%
ili 38.000 m3. Te godine uee hrastovih trupaca u ukupnom prometu
trupaca iz dravnih uma bio je 6,63 % (tabela 1). Ne raspolaemo podacima o strukturi ove koliine trupaca po vrstama hrastova, ali je verovatno, da je u ovoj koliini znaajno uee trupaca hrasta luaka,
iji je etat, prema M. M e d a r e v i u (2005), 68.614 m3 drveta svih struktura.
Na osnovu iznetih podataka moe se konstatovati da je uee hrastovih trupaca za rezae, u ukupnoj koliini trupaca, koji se prerade u
Srbiji vrlo skromno (2000. godine svega 6,63%). Meutim, kako je hrastovo drvo etalon kvaliteta masivnog drveta to mu je potrebno posvetiti
znaajnu pau. Interes nauke i struke za prouavae i unapreee
proizvode drveta u ovim satojinama vrlo je opravdan. Budui da i ostale
vrste hrastova imaju ekonomski, ekoloki i drugi privredni znaaj, pa
je, takoe, bitno poznavae ihovih dendrolokih i tehnolokih svojstava.
Tabela 1 - Sea drveta hrastova u umi i izvan ume (hi. m3)
(ukupno dravne i privatne ume)
Table 1 - Oak felling in forests and outside forests (000 m3)
(Total state forests and private forests)
Godina

Ukupno
m3

Svega li- Svega hrasta

ari
%
m3
m3

Trupaca hrasta
za rezae2)

Svega etinara
m3

3520

2805

611

17,35

m3
31

0,88

715

1998.
1999.

3074
3137
2930

2527
2635
2442

464
505
399

15,09
16,09
13,61

42
45
35

1,36
1,43
1,19

547
502
487

2000.1

3435

2833

525

15,28

38

1,10

602

1996.
1997.

1) bez podataka za Kosovo i Metohiju

1) Without the data for Kosovo and Metohija
2) Prodaja trupaca hrasta- dravne ume
2) Trade of oak logs - state forests

Napred izneto ukazuje na znaaj hrastova u privrednom razvoju nae

zeme, kao i potrebu multidisciplinarnog izuavaa bilokih i tehno112

[UMARSTVO

lokih svojstava ovih vrsta drvea. Sa tehnoloke take gledita ovoj

specifinoj i privredno znaajnoj vrsti drvea nije pridavan potrebni
znaaj.
3.2 Svojstva hrastovog drveta
Najzastupenije vrste hrastova u Republici Srbiji su: kitak, luak, sladun i cer. Oni imaji najvei znaaj, kako za preradu drveta, tako i
za zadovoavae potreba stanovnitva ruralnih podruja. U nastavku e
se izneti raspoloivi tehniko-tehnoloki podaci o svojstvima i upotrebivosti ovih vrsta drveta.
3.2.1 Svojstva drve ta hrasta kit a ka (Que rcus pe treea (Matt.)
Liebl.; Qu ercus da lecham pii Ten.; Qu ercus polychar pa
Schur.)
Vlanost drveta hrasta kitaka (prosene vrednosti), prema istraivau S. Nikoliva i E. Eneva (1967), sa nadmorske visine izmeu 950 i
1250 m, starosti 75 do 105 godina, seeno sredinom marta i poetkom oktobra, iznosi 61 %. I drugi istraivai: V. E. Vihrov (1954), S. Todorovski (1959), S. Baun i M. kori (1985) potvrdili su da je sadraj vlanosti drveta hrasta kitaka u intervalu od 50 do 70 %. Sadraj vlage u
drvetu srevine je za oko 10 % mai od sadraja vlage u drvetu beike. B.
oki i drugi (1994) konstatuje da je proseni sadraj vlage sirovog
drveta hrasta kitaka (za 5 stabala sa podruja erdapa), 64,11 % za beiku i 43,3% za srevinu.
Pregled svojstava hrasta kitaka sa lokaliteta Majdanpeke domeneRepublika Srbija ( o k i i dr. 2005), dati su u tabeli 2.
Tabela 2 - Svojstva drveta hrasta kitaka
Table 2 - Properties of sessile oak wood
Vrednost

Ispitivano svojstvo

Statistiki pokazatei

min.

sred.

mah.

n-1

Gustina apsolutno suvom stau vlanosti (g/cm )

0.575

0.648

0.780

Bubree drveta u radijalnom pravcu (%)

2.861

4.434

6.910

Bubree drveta u tangencijalnom pravcu (%)

6.139

9.036

Zapreminsko bubree drveta (%)

11.327

Taka zasiea vlakanaca (%)

Maksimalna dostignuta vlanost drveta napajaem (%)

fn-1

0.0337

5.20

0.0024

192

0.708

15.95 0.0511

192

11.928

0.923

10.21 0.0666

192

14.494

18.378

1.404

9.68

0.1013

192

16.438

22.357

27.575

1.875

8.38

0.1353

192

64.706

79.101

94.747

4.156

5.25

0.2999

192

Na osnovu analize rezultata uzorka od 192 epruvete, o ki i drugi (2005), konstatovano je da je prosena gustina drveta hrasta kitaka, u
apsolutno suvom stau, 648 kg/m3, sa graninim vrednostima od 575 i 780
kg/m3. Ukupno zapreminsko bubree iznosilo 11,32-14,49-18,37%. Linearna bubrea iznosila su: aksijalno: 0.09-0,54-1,28, radijalno: 2,86-4,43-6,91
tangencijalno: 6,14-9,035-11,93%. Izraunate vrednosti za taku zasienosti vlakanaca iznose: 16,44-22,35-27,57%.
Uporeeem napred navedenih podatka konstatovano je da su srede vrednosti navedenih podataka, za gustinu, maa od uporednih podataka, dok se ostaJULOKTOBAR, 2006.

113

li podaci, uglavnom, podudaraju. Uoene razlike su vie rezultat metodologije

prorauna.
Mehanika svojstva hrastovine, kao krupno prstenasto porozne vrste drveta, u visokoj su korelaciji sa irinom prstena prirasta i gustinom drveta, odnosno zavise od staninih i sastojinskih uslova. Budui da su ovi uslovi vrlo
varijabilni to su i mehanika svojstva ove vrste drveta varijabilna. Prema
graninim i prosenim vrednostima drvo hrasta kitaka pripada vrstama drveta sa dobrim mehanikim svojstvima. Tako, prema A. U g r e n o v i u (1950),
mehanika svojstva hrasta kitaka imaju sledee vrednosti: napon na pritisak
paralelno sa vlakancima 24...38...44 N/mm2, napon na zatezae: 50...90...180 N/
mm2, napon na savijae: 60...94...100 N/mm2 i napon na udar: 1,0...7,5... 16,0 J/cm2,
dok tvrdoa po Janki, paralelno sa vlakancima, iznosi: 42...69...99 N/mm2.
Upotreba drveta hrasta kitak ista je kao i upotreba drveta hrasta luaka.
3.2.2 Svojstva drve ta hrasta lu a ka (Qu ercus ro bur L.);
Drvo hrasta luaka je jedriavo, beika je ukasto bele boje, uska, irine 1 do 3 cm., a srevina ukasto smea. Drvo je fino, sjajno, nekada nepravilne teksture, sa pojavom ikriavosti i ustalasanosti vlakanaca. Prstenovi
prirasta su markantni, traheje prstenasto porozno rasporeene, a drvni traci
vrlo krupni, izuzetno markantni na radijalnom preseku, zbog ega su sortimenti sa ovom teksturom posebno ceeni.
Tabela 3 - Svojstva drveta hrasta luaka, pri 15 % vlanosti,
po Grsseru, D. (1977).
Table 3 - Properties of common oak wood, at 15% moisture content
Gustina: - u apsolutno suvom stau

390 - 650 - 930 kg/m3

u prosuenom stau vlanosti (va= 15%) 430 - 690 - 960 kg/m3

u sirovom stau vlanosti
Napon na pritisak II
Napon na zatezae II
Napon na savijae
Napon na smicae II

650 - 100 - 1160 kg/m3

55 65N/mm2
90 N/mm2
99 - 110 N/mm2
11N/mm2

Modul elastinosti
Es = 13000N/mm2
Utezae drveta: aksijalno 0,4 %
radijalno 4 do 4,6 %
tangencijalno 7,8 do 10 %
zapreminsko 12,6 15,6 %
Koeficijenti utezaa: radijalni 0,18
tangencijalni 0,34
Faktor anizotropije 1,9
Toplotna provodnost upravno na vlakanca
pH vrednost oko 3,9

U Srbiji postoje dva varijeteta hrsta luaka: ranolistajui (Q. robur var. praecox ern. i kasnolistajui Q. robur var. tardiflora ern. oki, i dr. u tabelama 4 i 5, navode sledee vrednosti ihovih svojstava.
114

[UMARSTVO

Tabela 4 - Svojstva drveta ranolistajueg hrasta luaka-beika

Table 4 - Properties of early-leafing common oak wood - sapwood

3) faktor povrinskog utezaa

Tabela 5 - Svojstva drveta ranolistajueg hrasta luaka-srevina

Table 5 - Properties of early- leafing common oak wood - heartwood

Prema prikazanim podacima utvrene su signifikantne razlike u pojivosti drveta, tj. znatne su razlike u vrednosti za vlanost drveta u napojenom stau (F95=11,9), kada je drvo, pod istim uslovima za epruvete iz
beike i iz srevine, bilo napajano vodom. Drvo beike je imalo neznatno veu vlanost pri prosuenom stau.
Za vrednosti take zasienosti vlakanaca utvreno je da je ona vea
kod drveta beike (34,3%) nego kod drveta srevine ranolistajueg hrasta (29%), ali, zbog velike standardne greke (kao i standardne devijacije), ova razlika se ne moe uzeti kao signifikantna.
Razlika se pokazala i u vrednostima gustine u prosuenom (F95=10,4),
apsolutno suvom stau (F95=8,8) i nominalnoj gustini (F95=7,8). Gustina
srevine bila je u proseku za 16% vea od gustine beike.
Vrednosti za linearna utezae drveta (r,t,l) i zapreminsko utezae
(v) nisu pokazale signifikantne razlike. Faktor povrinske anizotropije (f) je pokazao veliki stepen jednakosti i za drvo srike i drvo beike ranolistajueg hrasta.
Zbog nedostatka podataka uporeee rezultata za drvo beike i srevine hrasta Quercus robur var. praecox ern, sa drugim izvorima, nije izvreno.
Budui da beika, pokazuje znaajne razlike u fizikim svojstvima
od drveta srevine ranolistajueg hrasta, to su za uporeivae sa fiziJULOKTOBAR, 2006.

115

kim svojstvima kasnolistajueg hrasta korieni podaci samo drveta srevine.

Analizirajui dobijene rezultate utvrene su znatne razlike u afinitetu drveta prema vodi i egovoj gustini pri razliitom stepenu
vlanosti.
Kod ranolistajueg hrasta je primeen vei procentualni sadraj
vlage u prosuenom stau (F95=5). Postoji i znaajna razlika u maksimalnom sadraju vlage (F95=6,86), prilikom napajaa vodom, koja je bila
vea kod kasnolistajueg hrasta. Drvo ranolistajueg hrasta ima veu
vlanost u prosuenom stau, jer usled vee gustine ima sposobnost veeg upijaa vezane vlage. Vlanost, procentualno izraena, u napojenom
stau je vea kod kasnolistajueg hrasta, dok apsolutno izraen sadraj
vlage u drvetu ranolistajueg i kasnolistajueg harsta je priblino isti, zbog mae gustine kasnolistajueg hrasta. Ova konstatacija se odnosi
i na razliku koja se pokazala za vrednosti take zasienosti vlakanaca
(F95=5,6), kod ranolistajueg hrasta ona je 29%, a kod kasnolistajueg hrasta je 32,6%.
Tabela 6 - Svojstva drveta kasnolistajueg hrasta luaka
Table 6 - Properties of late-leafing common oak wood

Razliite vrednosti gustina, pri razliitom stepenu vlanosti, mogu se objasniti neto veim ueem irine kasne zone u irini prstenova prirasta.
Vrednosti za utezaa su neto vee kod ranolistajueg hrasta, ali
razlike nisu znaajne. Faktor povrinske anizotropije (f) je skoro identian kod obe vrste hrasta i iznosi oko 2,0. Kollmann-Cote (1984) je, za
vrednost gustine u opsegu od 0,510,7 g/cm3, u koji spada i ispitivana vrsta, utvrdio da se veliina povrinske anizotropije kree od 1,661,92.
Dobijene vrednosti fizikih svojstava drveta ranolistajueg i kasnolistajueg hrasta se mogu uporediti sa vrednostima koje su objavili
drugi izvori. Vrednosti su date u tabeli 7.

116

[UMARSTVO

Tabela 7 - Uporedne vrednosti po raznim izvorimab

Table 7 - Comparable values per different sourcesb
0
g/cm3
0,39-0,65-0,93

r
%

t
%

v
%

4-4,6

7,8-10

12,2

Ghre-Wagenknechta

0,483-0,875

2,9-5,6

8,2-14,2

10,4-24,4

Kollmann-Cote
Kalinkov-ipanov
A. Ugrenovi

0,60-0,695-0,77
0,66-664-0,701
0, 66

4,0

7,8

12,6

DIP (Horvat-Krpan)
B. oki

0,39-0,625-0,795 2,53-4,87-7,55
0,65
3,5-4,7

4,5-9,38-13,99
7,7-10,0

8,75-14,22-20,67
12,2-15,0

10,6
10,1

16,91
16,80

IZVOR
Wagenfhr-Scheiber

Dobijene vrednosti za:

- ranolistajui
- kasnolistajui

0,705
0,62

5,2
5,85

a. Podaci se odnose na fizika svojstva za Quercus rubra L.

b. Podaci se odnose na fizika svojstva za Quercus robur

Iz priloenog se primeuje da su rezultati dobijeni naim istraivaem pokazali odstupae od podataka koje su dobili autori ije ispitivane vrste hrasta nisu sa naih lokaliteta, tj. rezultati se slau sa podacima do kojih su doli Horvat i Krpan (1967) koji su ispitivaem hrasta sa lokaliteta bliskih naim dobili granine vrednosti u iji opseg
spadaju i nai rezultati.
Trajnost drveta htrasta luaka je 8 do 12 godina, a toplotna mo
18 220 kJ/kg.
3.2.3 Svojstva drve ta hrasta sla du na (Qu ercus farnetto Ten.)
Stablo hrasta sladuna visoko je do 30 m, kroa je velika, duina
debla zavisi od sklopa. Kora je tanka i plitko raspucala.
Drvo sladuna je jedriavo, godovi markantni, prstenasto porozni.
Trake drveta sladuna kao kod drveta hrasta luaka. Boja drveta beike
ukasta, a srevine ukasto smea.
Gustina drveta sladuna, u apsolutno suvom stau vlanosti, iznosi:
541-669-785 kg/m3. Aksijalno utezae drveta srede i, zavisno od anatomskog pravca, iznosi: tangencijalno: 6,53-8,17-9,39 %, radijalno: 3,72-4,425,20 %, aksijalno: 0,20-0,45-0,72 %. Ukupno zapreminsko utezae iznosi:
10,60-12,70-14,16 %. vrstoa na pritisak je oko 45,9 MPa.
Drvo hrasta sladuna zemoradnici cene daleko vie od cerovog, to
je bilo od velikog uticaja pri sei (B. J o v a n o v i , 1986). Drvo se teko
cepa, vrlo je tvdo i trajno, vrlo jako raspucava. Upotrebava se u vodogradi, zemoradi, kao rudniko drvo, za eeznike pragove. Nije pogodno za pokustvo i bave. ir hrasta sladuna upotrebava se za tovee svia.
JULOKTOBAR, 2006.

117

3.2.4 Svojstva drve ta cera (Qu ercus cerris L.)

Drvo cera jedriavo, beika iroka, prstenovi prirasta markantni
i prstenasto porozni, zona kasnog drveta tamnija. Trake drveta krupnije
od traka luaka i kitajka, vrlo brojne, visine do 1,5 mm. Beika rastouta, srevina crvenkasto smea. Gustina cerovog drveta, u sirovom
stau vlanosti, iznosi 1020, pri 15 % vlanosti 823 , a u apsolutno suvom stau 781 kg/m3. Drvo je tvrdo, a vrstoa na pritisak paralelno sa
vlakancima iznosi 58,2 MPa. Drvo se teko cepa. Srede je elastino.
Trajnost drveta mala. Snaga ogrevaa kao u bukovine ili vea. Tehnika
svojstva drveta cerovine su nepovona, pa se upotrebava kao gorivo, u
maoj meri za graee u vodi, brodogradi, za pragove, parkete, duice,
daske za sanduke mineralne vode. Uga je male vrstoe i u vidu listova.
ir se koristi za hraee svia, list za hraee stoke, a tanin za
tavee koe (umarska enciklopedija, str. 79. Zagreb).
3.2.5 Svojstva drve ta osta lih hra sto va
Drvo medunca (Quercus pubescens Willd.) Stablo visoko do 20 m. Deblo
veinom nepravilnog rasta, kroa kao u kitaka. Deblo male istoe.
Drvo jedriavo. Beika dosta iroka. Godovi markantni, uski, sa zonom
kasnog drveta tamnije boje, prstenasto porozno drvo. Traci drveta krupni, traheje ranog drveta u grupama i pojedinano, a traheje kasnog drveta u
obliku radijalnih traka. Beika svetlo smea, srevina tamno smea, esto nema razlike u boji izmeu beike i srevine. Gustina drveta u apsolutno suvom stau je 935, a kod 15 % vlanosti 986 kg/m3. Drvo je vrlo
tvrdo. vrstoa na pritisak iznosi 575 MPa. Drvo se teko cepa, vrlo je
trajno. Upotrebava se kao i drvo luaka i kitaka. Posebno se ceni u
brodogradi. ir je sporedni proizvod.
Makedonski hrast (Q. macedonica A.D.C.) Stablo visoko do 20 m, ili
neto jai grm. Drvo jedriavo, beika iroka, do 30 i vie markantnih
prstenova prirasta. Prstenasto porozna vrsta. Trake drveta krupne, traheje krupne po 1 do 2 u nizu, esto ispuene tilama, sitne treheje u finim
tangencijalnim nizovima, svetlije od ostale mase drveta. Beika ukasta, srevina uto smea. Gustina drveta, pri 15 % valnosti, iznosi 730
kg/m3. Upotrebava se kao ostale vrste hrastovog drveta.
Drvo esmine (Q. ilex.L.) Stablo grmoliko, retko visine do 20 m.
Kroa velika i zaobena. Duina istog debla mala. Drvo beike i srevine se ne razlikuju po boji. Prstenovi prirasta nisu markantni. Linija goda talasasta. Traheje difuzno rasporeene. Drvni traci krupni i
mnogobrojni. Drvo je smee boje i vrlo teko. Gustina vrlo velika. U apsolutno suvom stau 970, a pri 15 % vlanosti 1080 kg/m3. Drvo se jako
utee, vrlo je vrsto, elastino i vrlo trajno. Drvo nepravilne - xeverave teksture upotrebava se u stolarstvu, dok se ostalo drvo najee koristi za pougavae i za ogrev.
Hrast plutak (Q. suber L.) ima drvo gustine 908 kg/m3, u apsolutno
suvom stau vlanosti. Koristi se za proizvodu plute, ali i u stolarstvu, kolarstvu, zatim za gradu brodova, trajno je pod vodom, koristi se
za uga i za ogrev. Subplutak (Q. pseudosuber Santi), ima gustinu 767 kg/
118

[UMARSTVO

m3, u apsolutno suvom stau vlanosti. Upotrebava se kao cerovina i

za proizvodu plute.
Beli hrast (Q. alba L.) Ima stablo visine do 30 m, deblo isto do 20 m.
Drvo je jedriavo, beika uska ili iroka. Prstenovi prirasta markantni, prstenasto porozna vrsta, traci krupni i tanki. Beika belkasta do
tamnosmea, srevina tamno do svetlo smea. Drvo bez karakteristinog
mirisa i ukusa, uvek pravog toka vlkanaca. Gustina u apsolutnosuvom stau 680 kg/m3, jako se utee, ima veliku vrstou i elastinost. Upotrbava se kao evropska hrastovina za pragove, bave, stubove, rudniko drvo, furnir, rezanu grau, za pokustvo, prozore, podove, prozore, vrata ,
stepenice, ivae maine, hladae, kola vagone, sanduke, kutije, brodove, amce, pooprivredne maine i drugo.
Hrastovi: crveni hrast (Q. borealis Michx. f.) i svilenasta hrastovina
(Cardwallia sublimis F.v.M.,por.Protaceae) imaju kvalitetno drvo, koje se u
podrujima Amerike i Australije izuzetno ceni i koristi se kao i drvo
hrasta luaka.

4. UPOTREBA HRASTOVOG DRVETA

Koliina hrastovih trupaca za rezae u ukupnoj koliini poseenog
drveta u Srbiji je vrlo mala. Ova ienica dovono jasno ukazuje da kvalitativna struktura hrastovog drveta u naim umama nije zadovoavajua. Mogunosti primene i koriea ovog drveta, pre svega, zavise od
dimenzija i kvaliteta sortimenata koj se iz poseene koliine mogu namenski usmeriti prema visoko zahtevnim tehnologijama prerade drveta,
kao to su proizvoda furnira i rezane grae. Zato se mora nastojati da
se raspoloive umske sastojine, merama nege, unaprede, da bi se u ima
moglo proizvoditi i drvo potrebnog kvaliteta. Verujemo da se dobrom
tehnologijom i organizacijom rada, moe nai prostora za ekomomino
poslovae i u ovom segmentu stvaraa drvne sirovine. Vaalo bi, takoe, analizirati i stanine i sastojinske uslove, sa stanovita debinskih i dobnih razreda. ienica da je analizirano stablo imalo irinu
prstenova prirasta 1,32 mm, odnosno da je za 143 godine imalo prenik od
37,7 cm, ukazuje na potrebu istraivaa mogunosti poveaa debinskog prinosa u ovim sastojinama, kako bi se poveali kvalitet i koliina drveta. Da je potrebno preduzeti izvesne aktivnosti najboe ilustruju
podaci koje u svom radu Stae hrastovih uma kojima gazduje J.P. Srbijaume navodi P. A le k s i (2005), koji, izmeu ostalog, konstatuje:
ume hrasta semenog porekla imaju najviu zapreminu u debinskom razredu 21 do 30 cm, koji iznosi 29,7 %. Stabla prenika 11-40 cm uestvuju,
u ukupnoj zapremini, sa 74,6%, dok najvie zapremine, u izdanakim umama hrasta, ima u debinskom razredu 11-20 cm (49,1). Stabla prenika
5 do 30 cm ine 92,3 % zapremine. Autor, takoe, konstatuje da stabla
prenika iznad 50 cm ine samo 2,5%, kao i da je uee trupaca F kvaliteta, za period posmatraa od 5 godina, iznosilo svega 1,20 %.
Prirodna trajnost drveta hrasta je 8 do 12 godina, a toplotna mo
18.220 kJ/kg. Ova svojstva su posebno ceena kod drveta hrasta luaka i
hrasta kitaka.
JULOKTOBAR, 2006.

119

Drvo hrasta, zbog svojih esetskih i mehanikih svojstava i trajnosti,

ima vrlo iroku primenu i koristi se u oblom stau ili kao rezana graa i furnir. U oblom stau koristi se kao rudniko drvo i za proizvodu eleznikih pragova. Rezana graa hrasta ima iroku primenu u graevinarstvu i za proizvodu nametaja i graevinske stolarije. Najceeniji proizvodi nametaja, komadnog i garniturnog, izrauju se od hrastovine i imaju posebnu vrednost. Unutraa i spoa graevinska
stolarija posebno je ceena ako je izraena od ove vrste drveta. Hrastovina se dobro rezbari, pa se koristi i za umetniko izraavae. Brojni
ikonostasi ili freske izraeni su od ovog ili na ovom drvetu. Furnir
hrastovog drveta proizvodi se od najkvalitetnijih delova debla. Hrastov
furnir se izuzetno ceni, bez obzira na modne trendove, koji i na ovu vrstu proizvoda imaju svoj uticaj.

5. ISKORIEE HRASTOVIH TRUPACA

PRI PRERADI U REZANU GRAU
Da bismo jo jasnije ilustrovali probleme sa kojima se susreu preraivai hrastovine na pilanama, navodimo konkretne podatke do kojih su
doli Z. Popovi i dr, koji navode da je u jednom naem preduzeu koje je
za period posmatraa od 4 godine preradilo 4539,74 m3 hrastovih trupaca sledee strukture:
Trupci klase
Koliina
trupaca m3
Uee %

F/K

RI

RII

RIII

Tehnike
oblice

290,92

840,10

1055,71

2001,27

351,71

6,40

18,50

22,30

44,10

7,75

Od ove koliine trupaca, posle primarnog i sekundarnog piea, dobijeno je:

Rezanih
sortimenata

Sporedni proizvodi

Rezana
graa

Elementi

Frize

Krupni

Pievina

m3

194,19

614,71

1378,71

40,93

2228,55

1416,28

800,09

8,70

27,55

61,88

1,83

100,00

63,55

35,90

Ostalo Ukupno

Izneti podaci, po koliini i strukturi, sasvim jasno i uverivo pokazuju da je kvalitet trupaca dobijenih iz naih hrastovih uma izuzetno slab i da je mogunost racionalne prerade ove vrste drveta izuzetno
mala. Tako, na primer, kvantitativno iskoriee trupaca iznosi svega
49,08 %. To konkretno znai, da se od svakih preraenih 10.000 m3 trupaca
proizvede 4.900 m3 rezane grae svih struktura. Ako se doda da su u strukturi sortimenata najzastupeniji sitni sortimenti, koji, po pravilu,
imaju i mau cenu, jasno je da je racionalnost prerade ovih trupaca vrlo
niska.
120

[UMARSTVO

6. ZAKUCI
Na osnovu iznetih podataka moe se konstatovati da je zanajan deo
povrine umskog zemita Republike Srbije (oko 25 %) pod hrastovim umama. Da su najzastupenije vrste hrastova kitak, sladun, cer i
luak. Stae hrastovh uma, u pogledu ouvanosti, je vrlo nepovono.
Tako, od povrina sa kojima gazduje J.P. Srbijaume, svega 55,1 % povrine pripadaju kategoriji ouvanih uma, dok su 14, 8% razreene, 21,6
% devastirane i 8,5 % ikare P. A l e k s i (2005). Sve ovo dovelo je do
toga da se sa relativno velike povrine i od realativno velike koliine drvne mase hrastovog drveta dobija izuzetno mala koliina kvalitetnog hrastovog drveta. U vidu trupaca dobije se cca 40.000 m3, ili oko 8-10
% od poseene koliine drveta, ili oko 3,5 do 4,0% od prirasta svih vrsta hrastovog drveta. Ako se doda loa kvalitativna struktura trupaca,
u kojoj je oko 1,0% uee hrastovh furnirskih trupaca i da pri preradi
na pilanama znaajno uee zauzimaju sitni sortimanti (parket i elementi), kao i velika koliina otpadaka, jasno je da je situacija u ovom podruju umarske delatnosti vrlo nepovona. S druge strane, visoka toplotna mo ovog drveta, egova dostupnost stanovnitvu ruralnih podruja i potreba stanovnitva za drvetom za ogrev, obezbeuju mogunost
istrajavaa i u ovom pou delatnosti, ali sa minimalnim mogunostima
za ostvarivae vika vrednosti za proiree reprodukcije.
Svojstva hrastovog drveta su posebno ceena u svim oblastima udskog stavralatva. Posebno je ceeno drvo hrasta kitaka, luaka i
sladuna, dok se drvo cera, zbog mae trajnosti, a velike toplotne moi,
posebno ceni za ogrev. Moe se konstatovati da je mogunost primene
hrastovog drveta vrlo iroka i da zavisi od kvaliteta proizvedene sirovine i mogunosti ene racionalne prerade.
Reee problema se mora traiti u oblasti umarstva i prerade drveta. Neka od reea su u oblasti gajea i ureivaa uma, budui da se
sastojine hrastovih uma, starosti do 40 godina, nalaze na povrini 5,1
%, dok se na vie od polovine (58,8% ) nalaze ume starosti od 40 do 80
godina. Hrastove ume starije od 120 godina prostiru se na 5,4 % povrine. Ovakvo stae ukazuje da potencijal u hrastovim umama verovatno
postoji, ako se bude rasplagalo sa dovono sredstava da se merama nege
obezbedi boa kvalitativna struktura proizvoda. U protivnom raspolagaemo samo sa fiktivnim podacima, budui da postoji mala racionalnost prerade niskokvalitetne oblovine.
Na kraju, treba konstatovati, da raspolagae velikim povrinama
pod hrastovim umama i velikom koliinom zapremine drveta i zapremine prirasta drveta nije dovono za ostvarivae proirene reprodukcije, ve se mora tragati za reeima koja daju i dobar kvalitet proizvoda, u ovom sluaju hrastovog drveta.

JULOKTOBAR, 2006.

121

LITERATURA
Aleksi, P. (2005): Stae hrastovih uma kojima gazduje JP Srbijaume, umarstvo, br.3., Beograd.
Baun, S. kori, M. (1985): Volumna masa i sadraj vode viemetarskog industrijskog drveta, Bilten Z. I.D.I:, Zagreb.
Grupa autora (1970): Proizvodstvo i kompleksno ispolzuvane na dabovata drvesina,
drzavno izdatelstvo zemizdat, Sofi 1970.
Gehre-Wagenknecht (1955): Die Roteiche und ihr Holz, Deutscher Bauernverlag, Berlin;
Grosser, D. (1977): Die Holzer Mitteleuropas, Springer Verlag, Berlin;
Jovanovi, B. (1985): Dendrologija, Beograd.
Jovanovi, B. (1986): Srpska uma sladuna i cera (Quercetum farnetto-cerris serbicum),
Allgemeine Forest Zeitschrift 30/31, str 759-761.
Horvat, I., Krpan, J. (1967): Drvno-industrijski priru~nik, Tehni~ka kiga, Zagreb;
Krsti, Milun (2003): Kitakove ume erdapskog podruja, Monografija, Akademska misao, Beograd.
Karahasanovi, A. (1988): Nauka o drvetu, Svjetlost, Sarajevo.
Kollmann-Cote (1984): Principles of wood science and technology, volume I - solid wood,
Springer-Verlag, Berlin, Heidelberg, New York, Tokio;
Medarevi, M.: (2005): Odrivo koriee uma, Drvo tehnika, broj 6, Beograd.
Popovi Z. oki B. Todorovi N. (2003): "Iskoriee bukovog drveta pri jednofaznoj pilanskoj preradi", Prerada drveta br. 3-4, Beograd.
Stamenkovi, V., Vukovi, M.,Simi, Z.(1995): Karakteristike prirasta ranolistajueg i kasnolistajueg hrasta luaka (Quercus robur), Prvi simpozijum za oplemeivae organizama, Vraka Baa.
Stojanovi, ., Krsti, M., Bjelanovi, I. (2005) : Proredne see u umama hrasta
kitaka na podruju severoistone Srbije, umarstvo, br. 3., Beograd.
Stojanov, Vasil i Enev Eno (1953): Tehnologini svojstva na drevesinata na letni
dab i na cera, Sofija.
Statistiki godiak Jugoslavije 2001.
Skaki, D., Krxovi, A. (2002): Finalna prerada drveta; Ubenik, umarski fakultat Beograd.
Ugrenovi, A. (1950): Tehnologija drveta, Zagreb.
oki, B., Popovi, Z. (2002): Svojstva drveta, umarski fakultet u Beogradu,
Beograd.
oki, B.,Popovi, Z., Popadi, R.(1994): Neke unutrae karakteristike stabla
kitaka i uticaj suea uma na promenu vlanosti drveta na podruju severoistone Srbije, umarstvo, br. 3-4, Beograd
oki, B., Vukovi, M., Popovi, Z., Sekuli, M. (1996): Uporedno istraivae
prirasta i svojstava rano i kasno listajueg hrasta luaka, umarstvo br. 4-5,
Beograd.
oki, B., Popovi, Z. (1992): Varijacija uea i svojstava kore nekih domaih
vrsta drvea, Drvarski glasnik br. 1, Beograd.
oki, B. Popovi, Z., Popadi, R. (1994): Varijacija gustine najvanijih domaih
industrijskih vrsta drveta, Drvarski glasnik br. 10-11, Beograd.
oki, B., Popovi, Z., Popadi, R., Stevanovi, D. (1995): Istraivae brzine
apsorpcije vlage i brzine bubrea drveta hrasta, bukve i bora, Drvarski glasnik
br. 15-16, Beograd.
oki B. Popadi R. (2003): "Izbor tehnolokih postupaka pri namenskoj pilanskoj preradi drveta", Prerada drveta br. 2, Beograd.
umarstvo i prerada drveta kroz vekove (1992): Monografija, SITPD, Beograd.
umarska enciklopedija, str. 78,79,80, drugo izdae, Zagreb.
Wagenfuhr/Scheiber (1989): Holzatlas, VEB Fachbuchverlag- Leipcig.
122

[UMARSTVO

PROPERTIES AND UTILISATION OF OAKWOOD IN SERBIA

Borislav oki
Summary
A significant part of forest land of the Republic of Serbia (about 25%) is under oak forests. The
most represented oak species are: sessile oak, Hungarian oak, Turkey oak and common oak. The state
of oak forest conservation is very unfavourable. Thus, of the area managed by SE "Srbijaume", only
55.1% are in the category of conserved forests, 14.8% are thinned, 21.6% are devastated and 8.5% are
scrubs, P. Aleksi (2005). All the above resulted in the fact that an exceptionally small quantity of
good-quality oak wood is obtained from a relatively large area and from a relatively great quantity of
oak wood volume. That is, in the form of logs cca 40,000 m3, or about 8-10% of the felled wood quantity, or about 3.5 to 4.0% of the increment of all species of oak wood. The situation in this field of forestry activities is very unfavourable, namely the log quality structure is poor, the percentage of veneer
logs is about 1.0% and a significant percentage in sawmill processing are small assortments (parquet
and elements), and there is a great quantity of waste. It was concluded that the availability of large
areas under oak forests and a great quantity of wood volume and wood volume increment are not sufficient for the realisation of the rational processing and extended reproduction, and the solutions
should be searched to produce good-quality products, in this case oak wood.

JULOKTOBAR, 2006.

123

124

[UMARSTVO