AN III.

40: Adhipateyya sutta

Page 1 of 3

Home ---\\ Tipitaka ---\\ Sutta pitaka ---\\ Anguttara nikaya ---\\ Kontekst ove sutte

Anguttara nikaya III.40

Adhipateyya sutta
Vladajui principi
Prevod Branislav Kovaevi
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme

"Postoje tri vladajua principa. Koja tri? Sopstvo je vladajui princip, kosmos je vladajui princip i
dhamma je vladajui princip.
Kakav je to vladajui princip sopstvo? Ima sluajeva kada monah, otiavi u divljinu, u podnoje
drveta ili na neko usamljeno mesto, razmilja o ovome: Ja nisam u beskunike otiao zbog
odee, niti zbog isproene hrane, niti zbog sklonita, niti sam zbog ovog ili onog [budueg] ivota
otiao u beskunike. Jednostavno, bio sam pritisnut roenjem, starou i smru, jadom, alou,
bolovima, nespokojstvom i oajem, pritisnut patnjom, preplavljen patnjom [i u nadi]: Moda kraj
itave ove ogromne koliine patnje i nespokojstva moe biti dostignut! Sada, da tragam za istom
onom vrstom ulnih zadovoljstava koja sam napustio odlazei u beskunike -- ili za nekim jo
gorima -- na to ne mogu da pristanem. Tako on razmilja: Moja upornost bie jo vea, a ne
manja; moja sabranost uvrena, a ne poremeena; moje telo mirno, a ne uznemireno; moj um
skoncentrisan i jedinstven. Uzevi sebe kao vladajui princip, on naputa ono to je loe, razvija
ono to je dobro, naputa ono to je vredno prezira, razvija ono to je hvale vredno i vodi rauna
o svojoj istoti. To ja nazivam sopstvom kao vladajuim principom.
A kakav je to vladajui princip kosmos? Ima sluajeva kada monah, otiavi u divljinu, u
podnoje drveta ili na neko usamljeno mesto, razmilja o ovome: Ja nisam u beskunike otiao
zbog odee, niti zbog isproene hrane, niti zbog sklonita, niti sam zbog ovog ili onog [budueg]
ivota otiao u beskunike. Jednostavno, bio sam pritisnut roenjem, starou i smru, jadom,
alou, bolovima, nespokojstvom i oajem, pritisnut patnjom, preplavljen patnjom [i u nadi]:
Moda kraj itave ove ogromne koliine patnje i nespokojstva moe biti dostignut! Sada, ako bih
ovako, otiavi u beskunike, imao misli ispunjenje poudom, misli ispunjene zlovoljom ili misli
ispunjene zlonamernou: velika je zajednica ovaj kosmos. I u velikoj zajednici ovog kosmosa
ima svetenika i asketa koji poseduju psihike moi, koji su jasnovidi, veti [u itanju] tuih

file://D:\new%20site\SAJT\canon\anguttara\an3-40.html

4/7/2007

AN III.40: Adhipateyya sutta

Page 2 of 3

misli. Oni mogu da vide ak i na daljinu. ak i kad su blizu, oni su nevidljivi. Svojom sveu oni
znaju umove drugih. Oni bi mogli da ovo o meni znaju: Gledajte, prijatelji, na onog oveka koji - iako je u dobroj veri otiao u beskunike -- ostaje ipak preplavljen loim, tetnim sadrajima
uma. Ima takoe boanstava koja poseduju psihike moi, koja su jasnovida, veta [u itanju]
tuih misli. Ona mogu da vide ak i na daljinu. ak i kad su blizu, ona su nevidljiva. Svojom
sveu ona znaju umove drugih. Ona bi mogla da ovo o meni znaju: Gledajte, prijatelji, na onog
oveka koji -- iako je u dobroj veri otiao u beskunike -- ostaje ipak preplavljen loim, tetnim
sadrajima uma. Tako on razmilja o ovome: Moja upornost bie jo vea, a ne manja; moja
sabranost uvrena, a ne poremeena; moje telo mirno, a ne uznemireno; moj um
skoncentrisan i jedinstven. Uzevi kosmos kao vladajui princip, on naputa ono to je loe,
razvija ono to je dobro, naputa ono to je vredno prezira, razvija ono to je hvale vredno i vodi
rauna o svojoj istoti. To ja nazivam kosmosom kao vladajuim principom.
A kakav je to vladajui princip dhamma? Ima sluajeva kada monah, otiavi u divljinu, u
podnoje drveta ili na neko usamljeno mesto, razmilja o ovome: Ja nisam u beskunike otiao
zbog odee, niti zbog isproene hrane, niti zbog sklonita, niti sam zbog ovog ili onog [budueg]
ivota otiao u beskunike. Jednostavno, bio sam pritisnut roenjem, starou i smru, jadom,
alou, bolovima, nespokojstvom i oajem, pritisnut patnjom, preplavljen patnjom [i u nadi]:
Moda kraj itave ove ogromne koliine patnje i nespokojstva moe biti dostignut! Sada,
dhammi na pravi nain poduava Blaeni, nju je mogue videti ovde i sada, ona poziva da se
doe i vidi, postojana je, nju uviaju mudri za sebe. Ima onih koji ive svetaki ivot kao i ja. I
ako ja -- prepustivi se dhammi i vinayi tako dobro poduavanim -- ostanem lenj i nepaljiv, na
to ne mogu da pristanem. Tako on razmilja: Moja upornost bie jo vea, a ne manja; moja
sabranost uvrena, a ne poremeena; moje telo mirno, a ne uznemireno; moj um
skoncentrisan i jedinstven. Uzevi dhammu kao vladajui princip, on naputa ono to je loe,
razvija ono to je dobro, naputa ono to je vredno prezira, razvija ono to je hvale vredno i vodi
rauna o svojoj istoti. To ja nazivam dhammom kao vladajuim principom.
To su tri vladajua principa.
Ne postoji
u ovom kosmosu
nijedno
skrovito
mesto
za onoga
ko je poinio
neko
lpe
delo.
Tvoje sopstvo zna, dobri moj ovee,
jesi li iskren

file://D:\new%20site\SAJT\canon\anguttara\an3-40.html

4/7/2007

AN III.40: Adhipateyya sutta

Page 3 of 3

ili lae.
Ti potcenjuje paljivog svedoka
a taj je tvoje sopstvo,
pa gde e ti
sa tim zlom u sebi
moi dfa se skrije.
Ova boanstva i Tathagate vide budalu
to tumara
bez kraja ovim kosmosom.
Zato bi trebalo da ide
samoobuzdan,
paljiv;
rukovoen kosmosom,
znalac,
u zadubljenju;
rukovoen dhammom,
delujui u skladu
sa dhammom.
Mudrac koji u istinu
uloi napor
nikad vie ne propada.
Ko god sopstvenim naporom
-- savladavi Maru,
pobeujui vladara prolaznosti -stigne do na kraj kruga roenja,
jeste Takodoavi,
znalac kosmosa,
razuman,
mudrac
nepomuen
bilo ime.
1/2/2003
www.geocities.com/budizam/canon/anguttara/an3-40.html

file://D:\new%20site\SAJT\canon\anguttara\an3-40.html

4/7/2007