Istorijska Gram

ISTORIJSKA GRAMATIKA GR^KOG JEZIKA
Skripta za studente III i IV godine Odeqewa za klasi~ne nauke

Filozofskog fakulteta u Beogradu
Priredio prof. dr Aleksandar Loma
Beograd 2012
1. UVOD U ISTORIJU GR^KOG JEZIKA

1.1. Ime
Nazive gr~ki jezik i Grci Sloveni su preuzeli iz latinskog jezika. Graikoi, lat. Graeci bili su
jedno malo zna~ajno dorsko pleme u Epiru koje su Rimqani, verovatno posredstvom susednih Ilira,
upoznali pre nego ostale Grke, pa su na sve wih uop{tili wegovo ime. Sami Grci od klasi~nog doba
(V vek) naovamo sebe ozna~avaju kao Ellhnej. Kao samonazvawe svih Grka ovaj etnonim se javqa
najpre kod Herodota, koji tako|e prvi imenom Ellaj ozna~ava sveukupnost gr~kih oblasti,
proteù}i ga i na maloazijsku Joniju. U Odiseji taj naziv se jo{ ograni~ava na gr~ko kopno u
opoziciji prema Peloponezu, a u Ilijadi su Heleni i Helada jedno pleme i oblast u ju`noj
Tesaliji. Homersko ime za svekolike Grke je Danaoi; ono je, po predawu, preneto iz Egipta; Kre~mer
(P. Kretschmer) ga vezuje sa ie. re~ju *danu- reka sa~uvanom u imenima Dunava i Dona; ta
etimologija slagala bi se sa pretpostavkom o doseqewu Pra-Grka na jug Balkana iz Podunavqa
krajem II milenija pre Hr., ali sa jezi~ke strane ona ostaje hipoteti~na.
1.2. Teritorija
Istorijska kolevka gr~kog jezika je ju`ni Balkan. Gr~ka jezi~ka teritorija mewala se tokom vremena.
U drugoj polovini drugog milenija pre Hr. ve} je obuhvatala pored kopnene Gr~ke i Peloponeza i
Krit. U prvoj polovini slede}eg milenija pro{irila se kolonizacijom na severnu i isto~nu obalu
Egejskog mora (Trakija, maloazijska Jonija), na Siciliju i ju`nu Italiju (Magna Graecia), na obale
Crnog Mora (Ponta), u severnu Afriku (Kirena). Nakon Aleksandrovih osvajawa, u tzv.
helenisti~kom razdobqu upotreba gr~kog jezika, najpre u administraciji i kulturi,
rasprostranila se na celu Malu Aziju, Siriju i Egipat. I u rimsko doba gr~ki je ostao, pored
latinskog, drugi zvani~ni jezik isto~nog dela Carstva (Vizantije), da bi se tokom sredweg veka
wegova teritorija postepeno suàvala. Nakon gr~ko-turskog sukoba 1922. i proterivawa preostalog
gr~kog stanovni{tva iz priobalnog pojasa Male Azije mawe-vi{e je svedena u granice moderne
gr~ke dràve.
1.3. Istorija gr~kog jezika i wegova praistorija
Kao i drugi jezici kulturnih naroda, gr~ki ima svoju istoriju zasnovanu na pisanim spomenicima i
praistoriju, koja se moè donekle rekonstruisati, pre svega na osnovu wegovog srodstva sa drugim
jezicima.
Gr~ki spada u jezike sa najduòm i najbogatijom istorijom. Kontinuitet gr~ke pismenosti
zasnovane na alfabetu, pismu preuzetom od semitskih Feni~ana i prilago|enom potrebama gr~ke
fonetike (v. 2.2.), traje dobrih dvadeset sedam stole}a, od kraja osmog veka pre Hr., od kada poti~u
najraniji sa~uvani alfabetski natpisi (Dipilon-vaza iz Atine) i najstariji kwièvni spomenici
(spevovi Ilijada i Odiseja), pa sve do danas. De{ifrovawe tzv. lineara B sredinom XX v.
obelodanilo je jo{ znatno ranije pisane spomenike na gr~kom jeziku tzv. mikenskog doba, iz XIVXIII v. pre Hr., nastale na Kritu i gr~kom kopnu (Pil, Mikena, Teba) prilago|avawem starijeg, jo{
nerastuma~enog slogovnog pisma predgr~kih starosedelaca Krita (linear A) predaji gr~kog jezika
(v. 2.1).
1.4. Indoevropska komparativna lingvistika
Dok je istorija gr~kog jezika predmet helenske filologije ili grecistike, nauke koja prou~ava
prvenstveno wegove pisane spomenike, praistorijom gr~kog jezika bavi se indoevropska
komparativna lingvistika ili i n d o e v r o p e i s t i k a, disciplina koja na osnovu zakonomernih
odnosa srodnosti izme|u jezika koji ~ine veliku indoevropsku (ie.) porodicu rekonstrui{e u
glavnim crtama faze razvitka pojedinih ie. jezika ranije od po~etka wihovih pisanih tradicija,
i, u krajwoj liniji, sam hipoteti~ni prajezik iz kojeg su svi oni potekli. Treba naglasiti da zadaci
grecistike i indoevropeistike nisu strogo razdvojeni, ve} se, pre svega u bavqewu najranijim
razdobqima gr~kog jezika, ukr{taju i prepli}u.
Indoevropeistika kao nauka stara je oko dva stole}a, ali je imala svoje prete~e. Ve} sredinom
sedamnaestog veka holandski nau~nik van Bokshorn (Marcus Zuerius van Boxhorn) pretpostavio je da
su se holandski, latinski, persijski i nema~ki razvili iz prvobitnog jezika koji je, po anti~kim
stanovnicima ju`noruskih stepa Skitima, nazvao skitskim, da bi naknadno me|u potomke
skitskog uvrstio i slovenske, keltske i baltske jezike. Danas znamo da je wegovo osnovno saznawe
bilo ispravno, ali da je jezik anti~kih Skita bio samo jedan od dijalekata staroiranskog jezika,
proisteklog iz prajezika koji danas nazivamo praindoevropskim.
Glavni podsticaj za razvitak moderne indoevropeistike dalo je boqe upoznavawe Indije i
sanskrita od strane Zapada nakon uspostave britanske kolonijalne vlasti u osamnaestom veku, kada
su pored vojnika i trgovaca onamo po~eli pristizati i obrazovani qudi sa znawem klasi~nih jezika
Evrope, starogr~kog i latinskog. Jedan od wih bio je Vilijem Xons (Sir William JONES). Drugi
februar 1786. kada je on odrào jedno predavawe pred Bengalskim azijskim dru{tvom u Kalkuti
uzima se za datum nastanka indoevropske komparativne lingvistike. U tom dve godine docnije
objavqenom predavawu on je izrekao slede}u re~enicu:
Jezik sanskrit, kakve god starine bio, poseduje zadivquju}u strukturu, savr{eniju nego gr~ki,
bogatiju nego latinski, a mnogo prefiweniju nego ijedan od wih, i opet pokazuje sa oboma wima
srodstvo, kako u korenovima re~i, tako i u gramati~kim oblicima, odve} veliko da bi moglo biti
plod slu~aja; zapravo toliko, da ni jedan filolog ne moè izu~avati sva ta tri jezika a da ne
poveruje da su potekla iz zajedni~kog izvora, koji, mo`da, vi{e ne postoji.
Sam Yons se nadaqe nije upustio u podrobnije razmatrawe ove problematike, tako da ostaje samo
prete~a komparativne indoevropeistike; to je najpre u~inio 1816. Nemac Franc Bop (BOPP) koji se
smatra wenim osniva~em, s tim {to je za razvoj poredbeno-istorijskog metoda veoma zasluàn i
wegov savremenik Danac Rasmus Rask, koji se bavio rekonstrukcijom staronordijskog jezika.
Polazi{te Bopovog pore|ewa ~inili su sanskrit (tj. staroindijski), avesta (staroiranski dijalekat
zoroastrijskih sve{tenih spisa), gr~ki, latinski, litavski, gotski i nema~ki, a naknadno je Bop u
to pore|ewe ukqu~io keltske jezike, staroslovenski, jermenski i albanski, ~ime je zaokruèno

poredbeno poqe indoevropeistike devetnaestog veka.
Sa nastankom nove nauke rodila se potreba za nazivom kojim bi se ozna~io wen predmet, skupina
me|usobno srodnih jezika, istorijski rasprostrawenih u gotovo celoj Evropi i znatnom delu Azije.
U prvo doba skovana su tri naziva, koja slede princip teritorijalne rasprostrawenosti od Indije
do Evrope, ili, preciznije, do wenog krajweg severa i zapada: indoevropski (skovao ga je Englez
Tomas Jang), indogermanski (prvi ga je upotrebio danski geograf Konrad Malte-Brun u jednom spisu
iz 1810. na francuskom langues indo-germaniques) i indo-keltski (Kelti su, istorijski gledano,
najzapadniji indoevropski ogranak). Prevladao je naziv indoevropski svuda osim u nema~kom jeziku,
gde se tradicionalno koristi indogermanisch.
U devetnaestom stole}u je indoevropeistika, sli~no kao i klasi~na filologija, najve}i procvat
doìvela upravo na nema~kom tlu. Nakon Bopovog pionirskog dela Jakob Grim (Jakob GRIMM)
utemeqio je komparativno izu~avawe germanskih jezika, Georg Kurcijus (Georg Curtius) gr~kog,
Johan Kaspar Cojs (Johann Kaspar ZEUSS) keltskog, Fridrih Dic (Friedrich DIEZ) romanskih jezika,
Slovenac Franc Miklo{i~ (Franz MIKLOSICH) slovenskih, August Fridrih Pot (August Friedrich
POTT) modernu etimolo{ku nauku. [to se ti~e rekonstrukcije samog indoevropskog prajezika i
me|usobnog odnosa pojedinih jezika proisteklih iz wega, u drugoj polovini XIX v. razvile su se dve
teorije: t e o r i j a r o d o s l o v n o g s t a b l a (Stammbaumtheorie) Augusta [lajhera (SCHLEICHER),
nastala pod uticajem biolo{kog naturalizma i posebno Darvinovog u~ewa o evoluciji vrsta, i
t e o r i j a v a l o v a (Wellentheorie) Johana [mita (Johannes SCHMIDT), po kojoj se jezik ne razvija
granawem, kako je to mislio [lajher, nego {irewem inovacija iz odre|enog centra u vidu talasa na
povr{ini vode. U posledwoj ~etvrti XIX v. grupa mladih lingvista iz Lajpciga nazvanih
m l a d o g r a m a t i ~ a r i m a (Junggrammatiker), ~iji su glavni predstavnici bili indoevropeista
Karl Brugman (Karl BRUGMANN), teoreti~ar Herman Paul (Hermann PAUL), slavista i baltista
August Leskin (August LESKIEN) zasniva, sa svojim sledbenicima iz drugih nau~nih centara, novi,
rigorozniji pristup komparativno-istorijskoj lingvistici, zasnovan na ube|ewu u zakonomernost
jezi~kih procesa i usmeren pre svega ka preciznom formulisawu i doslednom po{tovawu
fonetskih zakona (jedini dopu{teni izuzeci su oni koji se mogu objasniti dejstvom psiholo{ki
motivisane analogije). Iz ovog kruga izdvojio se Hugo [uhart (SCHUCHARDT) dovode}i u pitawe
apsolutnu pravilnost i doslednost jezi~kih promena i posve}uju}i posebnu pa`wu me{anim
jezicima (engl. pidgin languages) i semantici (metod re~i i stvari, nem. Worter und Sachen).
Veoma zna~ajan doprinos rekonstrukciji indoevropskog fonetskog sistema dao je [vajcarac
Ferdinad de Sosir (DE SAUSSURE), za~etnik strukturalne lingvistike: on je 1879. pretpostavio
postojawe laringala u praindoevropskom, da bi 1917. de{ifrovawe hetitskog, jednog posebno
arhai~nog ie. dijalekta, zaslugom ~e{kog orijentaliste Hroznog (Bedrich HROZNY), potvrdilo tu
pretpostavku (sli~no je de{ifrovawe mikenskog potvrdilo komparativnim putem ustanovqeno
postojawe labiovelara u najranijoj fazi razvoja gr~kog jezika). U prvoj polovini XX v. otkriven je
jo{ jedan izumrli ie. jezik, toharski, i na taj na~in je uspostavqena faktografska i metodolo{ka
osnova na kojoj se indoevropeistika razvija do dana{weg dana u svim ve}im svetskim nau~nim
centrima.
Predmet indoevropeistike nije samo rekonstrukcija jednog izumrlog jezika, ve} i istorije i
kulture,
kako
materijalne,
tako
duhovne,
wegovih
nosilaca,
uslovno
nazvanih
Praindoevropqanima. U tu problematiku ulazi i tragawe za indoevropskom prapostojbinom, tj.

poku{aj da se ta nekada{wa etni~ka zajednica pretpostavqena na osnovu jezi~kih fakata locira u
vremenu i prostoru. Do danas ostaje najpopularnija hipoteza o stepskim predelima dana{we ju`ne
Rusije i Ukrajine severno od Crnog Mora kao onoj teritoriji odakle su se Indoevropqani
postepeno raseqavali u svoja istorijska stani{ta. Terminus ante quem za raspad wihovog jezi~kog
zajedni{tva su pisana svedo~anstva o pojedinim ve} osamostaqenim ie. jezicima iz prve polovine
drugog milenija pre Hr., najpre u Maloj i Predwoj Aziji.
1.4.1. Pregled indoevropskih jezika
Anatolski jezici
Najranije je od svih posvedo~en anatolski ogranak indoevropske jezi~ke porodice, nazvan tako po
maloazijskoj Anadoliji (gr~. anatolh istok) gde se je wegov glavni predstavnik, h e t i t s k i
jezik, posvedo~en posredno ve} oko 1900. god. pre Hr. pomenima hetitskih re~i i imena u asirskim
izvorima, a u neposrednoj pisanoj predaji dva do tri stole}a docnije. Raspolaèmo znatnom
koli~inom klinopisnih spomenika na hetitskom nastalih u XVIIXIII veku, na|enih prete`no u
nekada{woj prestonici hetitskog carstva, Hatu{i, dana{wem Bogazkeju (Bogazkoy) blizu Ankare.
Naziv hetitski hattili u tim tekstovima odnosi se na neindoevropski jezik starosedelaca, Hata,
dok se sam ie. idiom koji pogre{no nazivamo hetitskim ozna~ava kao na{ili neski, jezik grada
Nesa. Drugi ie. dijalekti anatolskog ogranka su l u v i j s k i i p a l a j s k i, oba tako|e fiksirana
klinopisnim i hijeroglifskim tekstovima iz II milenija pre Hr., zatim l i k i j s k i i l i d i j s k i,
poznati po alfabetskim natpisima iz I milenija; nijedan anatolski jezik nije preìveo
helenisti~ko-gr~ku epohu. Od svih ostalih ie. jezika anatolski se odlikuju pojedinim veoma
arhai~nim crtama (~uvawe laringala!), a sa druge strane pokazuju, posebno u re~niku, veliki uticaj
neindoevropskih jezika Male i Predwe Azije (hatski, huritski, sumerski, akadski).
Indoiranski jezici
Najstarija jezi~ka svedo~anstva o indoiranskom ogranku Indoevropqana na|ena su daleko od Indije
i Irana, u Predwoj Aziji, u tekstovima iz kraqevstva Mitani na gorwem toku Tigra, ~ije je
stanovni{tvo bilo neindoevropsko, huritsko, ali kojim je sredinom II milenija vladala jedna
dinastija ~ija imena, kao i imena bogova koje je po{tovala (Indra, Mitra, Varuna, Nastaja,
nedvosmisleno svedo~e o wenom indoarijskom poreklu. Termin Indoarijci skovan je u novijoj nauci
da se uspostavi razlika izme|u indoevropskog stanovni{tva Indije i wenih neindoevropskih
starosedelaca (Dravidi na jugu, australazijatski Munde na istoku). Indoevropeizacija Indije
po~ela je krajem II milenija. Weni nosioci, kao i wihovi iranski srodnici, sebe su nazivali
Arijcima (arya-), dok se zemqa prozvala po reci Indu (gr~. Indoj < stiran. hindu- < stind. sindhu) u ~ije su pore~je Indoevropqani dolaze}i sa severozapada najpre prodrli. Tu je oko 1000. godine u
vidu u kojeg je do nas do{ao uobli~en zbornik himni Rigveda, najstariji religijski i pesni~ki
spomenik starih Indijaca; nastanak preostale tri Vede stavqa se u ne{to mla|e doba kada se
arijska teritorija ve} pro{irila na istok do sliva Gange. Radi se o tradicionalnoj kultnoj poeziji
koja je nastala i preno{ena usmeno. Jezik Veda se po pravilu izdvaja kao starija faza indoarijskog i
naziva vedskim, za razliku od
mla|e faze, sanskrita, doslovce savr{enog jezika klasi~ne
indijske kulture, koji je oko sredine prvog milenija pre Hr. kodifikovan trudom velikog
gramati~ara Paninija i ostao takav kakav je u upotrebi obrazovanih Indijaca do danas (neki, ne
povla~e}i razliku, i jezik Veda nazivaju sanskritom). Najraniji sa~uvani pisani spomenici sa tla
Indije poti~u tek iz III veka pre Hr.: to su natpisi cara A{oke, velikog propagatora budizma, koji
svedo~e da se tada ve} sanskrit nije govorio u narodu, ve} da je u ìvoj upotrebi bio ustupio mesto
tzv. prakritima, sredweindijskim dijalektima. Iranci, koji ~uvaju staro arijsko ime (Iran <
Aryana-)
Italski jezici
@ivi predstavnici ove porodice su dana{wi romanski jezici nastali iz latinskog, koji je
ispo~etka bio samo jedan od me|usobno srodnih indoevropskih dijalekata na tlu Italije, da bi, sa
ekspanzijom rimske dràve i kulture, postepeno asimilovao sve svoje srodnike. Od wih su najranije
posvedo~eni, od sedmog veka pre Hr., putem natpisa, faliski, koji sa latinskim ~ini jednu,
latinsko-falisku podgrupu, i umbrijski, iz osko-umbrijske ili, kako je u novije doba nazivaju,
sabelske podgrupe. U kulturnoistorijskom pogledu najzanimqiviji spomenik umbrijskog jezika su
juguvinske tablice iz III-I v. pre Hr.). Staroitalski natpisi pisani su alfabetima proisteklim iz
gr~kih zapadnih alfabeta kori{}enih na tlu ju`ne Italije. Istoga porekla su i latinski alfabet,
kao i pismo neindoevropskih Etruraca u Toskani. Najraniji pouzdano datirani latinski
epigrafski spomenici su iz VI veka. Podrobnija znawa o italskoj jezi~koj porodicim, o istoriji
latinskog jezika i wegovoj pisanoj zaostav{tini pruà Istorijska gramatika latinskog jezika.
Keltski jezici
U krugu indoevropskih jezika italskima posebno blisko stoje keltski jezici, pa se pretpostavqa i
da je u fazi raspadawa praindoevropske jezi~ke zajednice postojala posebna italokeltska
dijalekatska grupacija. Keltski se deli na kontinentalni i ostrvski. Danas ìve, ili, boqe re~eno,
preìvqavaju, samo pojedini izdanci o s t r v s k o g a k e l t s k o g, koji se sam deli u dve grupe,
gojdelsku u Irskoj, odakle imamo najpre tzv. ogamske natpise nastale izme|u kraja IV i po~etka VII
v. po Hr., a sa {irewem hri{}anstva i pravu pismenost, staroirsku (VIIIX v.) i sredweirsku (IX
XIII v.) i britansku, koja je razvila pismenost u Velsu (starokimrijski od kraja VIII do sredine XII
v.) i Kornvolu (starokornijski od kraja IX do sredine XII v.). Iz Irske su u petom veku n.e.
preneseni danas izumrli gelski u [kotsku i manski na ostrvo Man, iz Britanije u VVIII veku
bretonski u Galiju, na poluostrvo koje se u anti~ko doba zvalo Aremorika a onda se po tome
prozvalo Mala Britanija = Bretawa. Na tlu Galije do wene romanizacije govorio se

k o n t i n e n t a l n i k e l t s k i, koji nazivamo galskim po plemenskom nazivu wegovih nosilaca u
latinskim izvorima Galli, dok su ih gr~ki autori po~ev od Herodota zvali Keltoi, odatle nau~ni
naziv cele porodice. Pored Galije, dana{we Francuske, podru~je wihove rane rasprostrawenosti
bili su veliki delovi sredwe Evrope, me|u wima severna Italija, dana{wa ê{ka, od Germana
nazvana Bohemia po keltskom plemenu Bojima, i zapadna Nema~ka. Iz Galije su Kelti nastanili
Britanska ostrva i delove Iberijskog poluostrva (Keltiberi). U drugoj polovini prvog milenija
galska plemena su krenula u veliku ekspanziju na jugozapad, preplavila Panoniju i Podunavqe sve
do Crnog mora, delove Balkana i dospela ~ak u Malu Aziju, gde je na jezgrenom podru~ju starog
hetitskog carstva nastala wihova dràva Galatija; u svom komentaru uz poslanicu Sv. apostola
Pavla upu}enu tim Gala}anima Sv. Jeronim napomiwe da im je jezik veoma sli~an jeziku galskog
plemena Trevera u dolini Rajne (po kojima se prozvao grad Augusta Treverorum, danas Trir), {to
zna~i da su Gala}ani o~uvali svoj jezik od III v. pre Hr. do u IV v. n.e. u gr~kom jezi~kom okruèwu.
Me|utim, danas je na svom tom ogromnom podru~ju kontinentalne Evrope gde je nekad bilo mawe ili
vi{e kompaktnog keltskog stanovni{tva wegov jezik odavno izumro, ostaviv{i za sobom, pored
onomasti~kih tragova (jedan od wih je Singidunum) samo izvestan broj natpisa u Galiji i na
Iberijskom poluostrvu, za koje su se koristili gr~kim alfabetom, preuzev{i ga iz gr~kih kolonija
u zapadnom Sredozemqu kakve su bile Masilija = Marsej i Nikeja = Nica.
Germanski jezici
Kelte kao dinami~an ~inilac na istorijskoj pozornici Evrope smenili su krajem prethri{}anskog
razdobqa Germani. Prva jezi~ka svedo~anstva svode se na germanska li~na imena posvedo~ena kod
anti~kih autora od prvog v. pre Hr. Od oko 200. po Hr. imamo doma}u alfabetsku pismenost (runski
natpisi), ograni~enog obima. I kod Germana je pravo opismewavawe do{lo sa hri{}anstvom.
Najraniji kwièvni spomenik je Vulfilin prevod Biblije na gotski, nastao u IV v. na dowem
Dunavu, u dana{woj severnoj Bugarskoj. Jezik Gota sa jezicima plemena Vandala i Burgunda ~ini
i s t o ~ n o g e r m a n s k i ogranak, danas izumro (gotski se jo{ u XVI v. govorio na Krimu).
S e v e r n o g e r m a n s k i ogranak iznedrio je savremene nordijske jezike u Skandinaviji
(zapadnonordijsku podgrupu ~ine norve{ki i islandski, isto~nonordijsku {vedski i danski).
Kwièvnost se najvi{e razvila na Islandu, pa se za staronordijski sinonimno upotrebqava naziv
staroislandski. Wena najzanimqivija ostvarewa su Ede: Pesni~ka Eda koja, izme|u ostalog, sadrì
pesmu o Sumraku bogova (Veluspa) i prozna Eda Snorija Sturlusona nastala u XIII v., dragocen
izvor starih mitova i legendi. Tre}i ogranak je z a p a d n o g e r m a n s k i; wegovi najstariji
predstavnici su staroengleski (anglosaksonski) posvedo~en od oko 700. g. i starovisokonema~ki
(od poznog VIII v.). Najzna~ajniji kwièvni spomenici su epske poeme, na engleskoj strani Beovulf,
na nema~koj Pesma o Hildebrandu.
Jermenski
Jermeni su se u svoju istorijsku domovinu naselili negde u prvoj polovini prvog milenija pre Hr.;
po jednoj anti~koj tradiciji, koju prenosi Herodot, bili su potomci maloazijskih (prvobitno
balkanskih) Frigijaca. Pre wih tu se, na obroncima Ararata i oko jezera Van, postojalo kraqevstvo
Urartu, gde se govorio neindoevropski jezik srodan jeziku Hurita u gorwoj Mesopotamiji. Sli~no
kao u slu~aju Indije, Grci su nazive Armenioi, Armenia preuzeli iz staropersijskog, dok sami
Jermeni sebe nazivaju hayc. Dugo su bili pod persijskom vla{}u, {to je rezultiralo prisustvom
vi{e slojeva iranizama u jermenskom, ~ak je jermenski dugo vaìo kao iranski dijalekat, sve dok u
drugoj polovini devetnaestog veka nije prepoznato wegovo autohtono jezgro. Po~etak jermenske
kwièvnosti tako|e je vezan za prevod Svetog pisma, koji je uradio monah, docnije progla{en
svetiteqem, Mestrop Ma{toc po~etkom V veka, koriste}i alfabet koji je sam izumeo i kojim se
Jermeni i danas sluè.
Toharski
U oazama kineskog Turkestana du` odvojaka nekada{weg Puta svile sa~uvani su, zahvaquju}i za to
pogodnoj pustiwskoj klimi, i otkriveni u prvoj polovini XX veka, mnogobrojni spisi iz
predislamskog doba nastali na podlozi raznih religija (budizma, hri{}anstva, manihejstva) i na
raznim jezicima (budisti~kom sanskritu, sredweiranskim i staroturskim jezicima, tibetanskom
itd.), pa i na jednom, ili, boqe re~eno, na dva me|usobno bliska dotad nepoznata indoevropska
jezika, koja su prozvana toharski A i B po anti~kom plemenu negde u tim krajevima zvanom Tukhara-,
gr. Tocaroi. Taj naziv danas se smatra pogre{nim, jer su Tohari verovatno bili iransko pleme, ali
se ustalio, mada ih ima koji danas toharski A ili isto~notoharski nazivaju a g n e j s k i m, a
toharski B ili zapadnotoharski k u ~ a n s k i m. Pisana zaostav{tina toharskog svodi se gotovo
iskqu~ivo na prevode budisti~kih spisa pisane indijskim brahmi-pismom (ima jedan manihejski
spis pisan aramejskim pismom; tekstovi svetovne sadrìne su retki), nastale u VI-VIII v. po Hr.
Nakon toga vremena Toharci su asimilovani od strane nosilaca turskih jezika (Ujgura) i wihov
jezik je izumro. Poreklo toga najisto~nijeg indoevropskog ogranka zagonetno je, mada arheolo{ka
svedo~anstva omogu}uju da se wihovo prisustvo na tim prostorima protegne do po~etka drugog
milenija pre Hr. Znamo da su u anti~ko doba veliki stepski pojas Evroazije koji se proteè od
doweg Dunava do Altaja i {umsko-stepska podru~ja severno od wega nastawivala iranska plemena,
ali toharski ne spada u satemsku porodicu kao iranski, ve} u kentumsku, od ~ijih ga najbliìh
predstavnika odvajaju mnoge hiqade kilometara.
Slovenski jezici
Sloveni su svoju pismenost dobili u drugoj polovini IX veka zahvaquju}i moravskoj misiji
Solunske bra}e ]irila i Metodija; wih dvojica su, koriste}i azbuku koju je sam Kiril/]irilo
izumeo (verovatno je to bila glagoqica, a ne }irilica!) prevela osnovne hri{}anske spise na
dijalekat kojim su govorili Sloveni nastaweni u okolini wihovog rodnog Soluna, i koji danas
nazivamo staroslovenskim ili starocrkvenoslovenskim jezikom. Od XII veka taj jezik sve vi{e
poprima regionalne crte ìvih slovenskih jezika, pa govorimo o redakcijama crkvenoslovenskog

jezika: bugarskoj, ruskoj, srpskoj. Za srpsku redakciju koristi se i naziv srpskoslovenski, koji kao
kwièvni jezik na crkvenoslovenskoj osnovi sa nekim srpskim, pre svega fonetskim crtama, treba
razlikovati od starosrpskog jezika, govornog jezika sredwovekovnih Srba. Dana{wi slovenski
jezici
dele
se
na
tri
grane:
isto~noslovensku
(ruski,
ukrajinski,
beloruski),
z a p a d n o s l o v e n s k u (poqski, ~e{ki, slova~ki, gorwe- i dowe-luì~ki) i j u ` n o s l o v e n s k u,

a ova na zapadnoju`noslovensku (srpsko-hrvatsku i slovena~ku) i na isto~noju`noslovensku
(bugarsko-makedonsku).
Baltski jezici
Baltski jezici stoje bliè od drugih ie. jezika slovenskim, pa se pretpostavqa i nekada{we
baltoslovensko jezi~ko zajedni{tvo poput indoiranskog ili italokeltskog. Istorijska okolnost
{to su Balti najkasnije pokr{teni od svih evropskih naroda uslovila je veoma pozan razvoj wihove
pismenosti. Najraniji pisani spomenik imamo za staropruski, jedan nema~ko-pruski re~nik
sastavqen oko 1300. Staropruski jezik izumro je nakon XVII v.; ne treba me{ati wegove nosioce sa
nema~kim Prusima niti wegovu teritoriju sa dana{wom Pruskom. Tek u doba reformacije, u XVI
veku, baltski jezici dobijaju svoju pismenost. Dele se na dva ogranka, i s t o ~ n o b a l t s k i
(litavski i letonski) i z a p a d n o b a l t s k i (staropruski). Odlikuju se, posebno litavski,
konzervativnim, arhai~nim crtama, posebno u domenu fonetike i imenske morfologije, koje ih,
uprkos wihovoj kratkoj istoriji, ~ine zna~ajnim za indoevropsku rekonstrukciju.
Albanski jezik
Istorija albanskog jezika pribli`no je jednako kratka kao i u slu~aju baltskih jezika (najstariji
tekst je iz 1462), ali za razliku od wih i dodatno zamr{ena burnim glasovnim razvojima i stranim
uticajima (sli~no jermenskom, albanski re~nik je prepun pozajmqenica iz raznih vremena i jezika:
romanskih, slovenskih, turskih, od kojih nije uvek lako odvojiti neveliko jezgro doma}ih, iskonski
albanskih re~i). Stoga je pitawe porekla Albanaca, koji se pod tim imenom na prostorima gde ìve
prvi put pomiwu tek u XI veku, jo{ otvoreno (dodu{e, ne za wih same, jer je ideja o autohtoniji i
postanku od anti~kih Ilira od devetnaestog veka duboko ugra|ena u wihovu nacionalnu
ideologiju).
Reliktni ie. jezici
Dileme savremene indoevropeistike poput one o ilirskom, tra~kom ili nekom tre}em poreklu
Albanaca prouzrokovane su saznawem da su, ne samo na Balkanu, u anti~ko doba postojali jezici koji
su sigurno ili verovatno pripadali indoevropskoj porodici, ali su (prvenstveno u procesima
helenizacije i romanizacije) izumrli a da nisu razvili, bar ne u ve}oj meri, vlastitu pismenost, te
su na{a znawa o wima sasvim oskudna. Pored li~nih i geografskih imena i retkih glosa predatih
gr~kim i rimskim izvorima za t r a ~ k i, koji se govorio na severoisto~nom Balkanu, imamo dva-tri
kratka natpisa koji nisu jo{ pouzdano rastuma~eni, za i l i r s k i i d e l m a t s k i na
severozapadnom Balkanu i za d a ~ k i u podru~ju Karpata ni toliko. Ne{to je boqa situacija sa

f r i g i j s k i m u Maloj Aziji (kome anti~ka tradicija pripisuje balkansko poreklo), jer je ostavio
za sobom dve grupe natpisa, starofrigijske i novofrigijske. Za jezik V e n e t a na severnom Jadranu,
po kojima se prozvala Venecija, tako|e raspolaèmo izvesnim epigrafskim svedo~anstvima, ali je i
daqe neizvesno treba li ga pribrojati italskoj grupaciji ili mu priznati status posebnog
indoevropskog jezika; analogna dilema postoji za l e p o n t s k i koji se govorio oko alpskih jezera
Lago di Komo i Lago Ma|ore, po nekima bio je to poseban ie. jezik, po drugima keltski dijalekat.
Pred sli~ne probleme stavqaju nas reliktni idiomi Ju`ne Italije (kao s i k u l s k i na isto~noj i
e l i m s k i na zapadnoj Siciliji, mo`da tako|e italski dijalekti, ili m e s a p s k i na {tikli
italijanske ~izme, sa natpisima iz VI v. pre Hr., mo`da jezik Ilira doseqenih s onu stranu
Jadrana). U zapadnoj Evropi ima reliktnih anti~kih idioma, posvedo~enih epigrafskim izvorima,
za koje je sporan ~ak wihov indoevropski ili neindoevropski karakter: l i g u r s k i u s.-z.
italijanskom priobaqu oko \enove, r e t s k i u sredwim Alpima, koji neki dovode u vezu sa
baskijskim, kao i ne-keltiberske jezi~ke ostatke na Pirinejskom poluostrvu a drugi sa etrurskim i
jezikom tzv. Stele sa Lemna. Za nas je posebno zanimqiv problem jezi~ke pripadnosti dogr~kih
starosedelaca P e l a z g a, za koje nam anti~ki autori, kao Herodot, svedo~e da su do u klasi~no doba
~uvali svoj, od gr~kog razli~it jezik. Teorije su razli~ite: od mediteranskog preko anatolskog
supstrata do izumrlog indoevropskog idioma srodnog tra~kom.
1.4.2. Dijalekatske veze gr~kog na praindoevropskom planu
Videli smo ve} da izme|u pojedinih indoevropskih jezi~kih ogranaka postoje neke vrste
specijalnih veza koje svakako odraàvaju wihove me|usobne kontakte uslovqene geografskim
susedstvom u doba kada se praindoevropski jezik jo{ uvek samo naga|amo u kom delu Evroazije
ra{~lawavao na dijalekte od kojih }e se u kona~nom ishodu razviti istorijski posvedo~eni ie.
jezici (Indoarijci i Iranci, Kelti i Italci, Balti i Sloveni). Gr~ki jezik stoji u tom pogledu
dosta izolovano. Delom to moè biti posledica wegove kulturne i politi~ke ekspanzije od
helenisti~kog doba kada je on, ponegde u sadejstvu sa latinskim, upio u sebe jezike susednih
indoevropskih naroda na Balkanu i u Maloj Aziji (starih Makedonaca, Frigijaca, Tra~ana, Ilira),
te o wima danas tako malo znamo; u najmawu ruku svedo~anstva kojima raspolaèmo o f r i g i j s k o m
potvr|uju donekle Platonov sud u Kratilu o tesnoj bliskosti dvaju jezika, a sa druge strane
potkrepquju i Herodotovo pisawe o frigijskom poreklu Jermena. Od istorijski posvedo~enih ie.
jezika, crte posebnog karaktera gr~ki vezuju pre svega sa j e r m e n s k i m. Takve su protetski vokal
(gr~. asthr : jerm. ast, stind. star-/str-; gr~. anhr : jerm. air, stind. nar- gr~. odont- : jerm. atamn,
stind., av. dant-, ennea, ena-kosioi : jerm. inu, stind. nava, lat. novem), zatim tvorbene inovacije
(ennumi : z-genum < *ues-nu-, ali stind. vas-te itd.; megairw zavidim : mecarem cenim),
zajedni~ke lekseme i semanti~ki pomaci (sjati > smejati se u gelwj : car, cau, prema pie.
*smei-; ciwn : jiun sneg, drugde: zima, av. zya, lat. hiems, alew, aleuron : aam, aleur prema ie.
*mel-; eyw : epem prema ie. *pek-, hmar : aur < *amor prema ie. *dieus (i sl. ), ken()oj : sin, kiwn :
10
siun. Deo tih izoglosa zahvata i arijske (indoiranske) jezike: augment; brotoj : jerm. mard : stpers.
martiya-; aix : jerm. aic : av. izaena- ko`ni. Drugi niz crta zajedni~ki je gr~kom sa a r i j s k i m: *n
> a; komp. -teroj, -taras (pie. *-ies), -tai : -te u 3. sg. med.; niz podudarnosti u obrazovawu re~i tipa
epoj : vacas < *uekuos (s-osnova); pelekuj : parasu-, Pan, ark. Pawn : Pusan- koji ~ini stoku
naprednom, debelom. Znatan broj podudarnosti u pesni~koj dikciji i formulama me|u najstarijim
poetskim spomenicima Gr~ke, Indije i Irana: homerskim spevovima, Vedama i himnama Aveste
jednim delom odraàva zajedni~ko praindoevropsko nasle|e o~uvano na gr~koj i indoiranskoj
strani, a drugim verovatno pozniji period zajedni~kog kulturnog i jezi~kog razvoja Pra-Grka i
Indoarijaca.
11
2. GR^KA PISMA
2.1. Linear B
Sadrì oko 9 0 z n a k o v a. Za petnaestak jo{ se ne zna glasovna vrednost. Od ostalih, 59 je
osnovnih znakova (sistem iziskuje jo{ tri koja nisu pro~itana: ju, zi, zu) a drugo su dodatni znakovi
(specijalizovane dublete i sloèni znaci).
O s n o v n i z n a c i su bilo sami vokali, na po~etku re~i ili sloga u hijatu, bilo spoj konsonanta i
vokala; nestalne sekvence *ji, *qu, *wu nisu zastupqene.
a
kvantitet se ne beleì
ja
je
jo
ju
staro *i i prelazni glas
wa
we
wi
wo
staro *u () i prelazni glas
pa
ta
da
ka
qa
pe
te
de
ke
qe
pi
ti
di
ki
qi
po
to
do
ko
qo
pu
tu
du
ku
-
p, b, f
t, q
d
k, c, g
ku, cu, gu
ma
na
ra
sa
za
me
ne
re
se
ze
mi
ni
ri
si
zi
mo
no
ro
so
zo
mu
nu
ru
su
zu
m
n
l, r
s
z
Posledwi red beleì i spirant na mestu *k(h)i = at. tt, jon. ss, up. ka-zo-e < *kak-ios-es.
D u b l e t e: osnovni znaci pored svoje osnovne glasovne vrednosti mogu preuzeti i druge, npr. a
pored a i ha, ali za neke od tih sporednih vrednosti postoje specizalizvane dublete: a2 = ha, a3 =
ai, a4 = au, ra3 = fa, pu2 = fu, ra3 = lai, rai.
S l o ` e n i z n a c i: za zgusnuto pisawe (umesto razbijenog) grupa od dva suglasnika + vokal,
npr. pte umesto pe-te. To su znaci: dwe, dwo, nwa, pte, rja (ra2), rjo (ro2), tja (ta2), twe, two.
N e d o s t a c i: kod vokala se ne beleì: kvalitet; naglasak; drugi deo diftonga oi, ei; aspiracija
(osim pred a); kod konsonanata se ne razlikuje l od r; prosti suglasnici od aspiriranih (izuzev f +
a ili u); zvu~ni od bezvu~nih (osim d : t); zvu~ni jaki spirant od bezvu~nog. Ne povla~i se u
pisawu ni razlika izme|u geminata i prostih suglasnika. Po~etni konsonanti u suglasni~kim
grupama i zavr{ni na kraju re~i ili se ne beleè, ili dobijaju pomo}ni vokal, npr. pa-ta panta, kato Kastwr ali wa-na-ko-to anaktoj, ka-re gar.
2.2. Alfabet
P o r e k l o: gr~ki alfabet je adaptacija kananskog (semitskog) pisma. Po~eo se {iriti po gr~kom
svetu od druge polovine VIII veka pre Hr.
12
N e d o s t a c i: nikada nije razlikovao kvantitet kod glasova i, a, u, a tek je naknadno uspostavio

razliku kod e, o; rano je izgubio mogu}nost beleèwa h- i nije uop{te beleìo akcente dok
aleksandrijska filologija nije uvela akcenatske znake i spirituse.
Svim arhajskim alfabetima z a j e d n i ~ k a su slede}a semitska slova:
P (pei), B (bhta), T (tau), D (delta), K (kappa), G (gamma) znaci za odgovaraju}e semitske
okluzive, zvu~ne i bezvu~ne.
(oppa) ispo~etka je beleìlo k ispred o, u: kaon = kakon. Posle V veka izobi~ajilo se, osim kao
brojni znak za 90.
Od dva razli~ita semitska znaka za t (emfati~no i neemfati~no) Grci su jedan: uzeli za svoju
bezvu~nu dentalnu aspiratu (qhta).
Za r, l, m, n preuzeti su odgovaraju}i semitski znaci R (rw), L (labda), M (mu), N (nu).
Za o (W mega) upotrebqena je varijanta istog semitskog znaka waw koji je preuzet kao U. Naj~e{}i
oblik je (digamma).
Za h- Grci su upotrebili semitski znak za mukli laringalni emfati~ki spirant het: H (u Joniji e
hta).
Z, zvu~ni neemfati~ni spirant zayin, posluìo je Grcima za beleèwe grupe zd < *sd, *di, *gi.
Semitsko pismo beleìlo je samo konsonante. Za glasove i i u Grci su upotrebili semitske znake za
poluvokale yod I (iwta) uostalom, i je ve} bilo nestalo iz gr~kog glasovnog sistema i U (waw),
~ija je druga varijanta posluìla za au.
Za a, o, e Grci su uzeli suvi{ne znake za laringale , A 'alep > alfa; O (o mikron) zvu~ni
laringalni spirant ayin; E (e yilon) bezvu~ni laringalni spirant he.
Semitska slova koja n i s u z a j e d n i ~ k a svim arhajskim alfabetima:
Po{to je zayin upotrebqeno za zd a samek za ks ostala su na raspolagawu dva spiranta, {in i sade.
Samo se pretpostavqa da su oni u prvo vreme po uvo|ewu alfabeta bili kori{}eni uporedo, jedan
da ozna~i ie. *s sa~uvano u odre|enim poloàjima, drugi sekundarno gr~ko s. Me|utim, od prvih
poznatih natpisa, jedni alfabeti generalizovali su u svim slu~ajevima san (Krit, Tera, Korint
itd.), a drugi, brojniji, sigma, koje je od IV v. svuda preovladalo.
13
3. GR^KI DIJALEKTI. ISTORIJAT, PODELA, OSNOVNE ODLIKE

3.1. Pojam dijalekta. Konzervacija i inovacija
Od po~etka svoje pisane istorije gr~ki jezik se javqa izdeqen u dijalekte. Re~ je gr~kog porekla;
dialektoj izvorno, kod Platona i Aristofana, zna~i uop{te razgovor, (govorni) jezik, da bi kod
autora rimskog doba poprimila zna~ewe jezika svojstvenoj jednoj zemqi ili jednom narodu, a onda i
lokalnih varijeteta istog jezika, dijalekata. Odgovaraju}i srpski termin je nare~je za jezi~ki
varijetet {ire oblasti, a osoben jezi~ki izraz jednog odre|enog punkta unutar takve dijalekatske
oblasti ozna~ava se re~ju govor. Da se ozna~i unutra{wa razvedenost jednog nare~ja, koriste se i
novoskovani termini poddijalekat ili mikrodijalekat (unutar makrodijalekta). Tako se, na primer,
moè govoriti o govoru Gortina na Kritu kao lokalnom varijetetu kritskog poddijalekta dorskog
(makro)dijalekta.
Dijalekatska ra{~lawenost (razvedenost) jednog jezika ogleda se u razli~itom rasporedu sa~uvanih
prajezi~kih osobina i docnijih inovacija u pojedinim delovima jezi~kog podru~ja. Na primer, u
jednom pogledu jedan govor je konzervativan, tj. ~uva prajezi~ko stawe, a drugi ga mewa, tako dorski
~uva pragr~ki oblik fati prema jonsko-ati~kom fhsi(n) gde je a pre{lo u h, ti > si (a na kraju je
sekundarno dodato tzv. -n efelkustikon). Ili svi govori u jednoj ta~ki inoviraju, tj. mewaju
prajezi~ko stawe, ali na razne na~ine, ~ime se ponovo uspostavqa distinkcija me|u wima, npr. jonat.
Mousa, dor. Mwsa, eol. Moisa, {to se sve svodi na (nepotvr|en) pragr~ki oblik *Monsa. Istu
konzervativnu ili inovacionu crtu ~esto dele dva ili vi{e dijalekata, pri ~emu se osobenost svakoga
od wih u odnosu na ostale sastoji, osim eventualnih samo wemu svojstvenih crta, u osobenom
repertoaru onih odlika koje se svaka za sebe sre}u i u drugim dijalektima istog jezika, ali nigde
drugde u istom takvom spoju.
3.2. Pragr~ki kao praistorijski idiom
Poput drugih prajezika, ni zajedni~ki gr~ki ili pragr~ki jezik nije kao takav pismeno
fiksiran, drugim re~ima, nije istorijski posvedo~en ve} je predmet rekonstrukcije koja se vr{i
pore|ewem osobina poznatih dijalekata i razdvajawem inovacija i arhaizama u wima prema stawu koje
je istim, komparativnim putem utvr|eno za (pozno)indoevropski prajezik kao polazi{te gr~kog
razvoja. Ako uzmemo da se od najranijeg doba iz koga imamo zapise gr~kog jezika, a to je sredina drugog
milenija pre Hrista, ve} suo~avamo sa wegovom razvedeno{}u u dijalekte jer se jezik tih najranijih
pisanih spomenika, mikenski ne moè izjedna~iti sa pragr~kim jezikom, ve} predstavqa samo jedan
wegov dijalekatski izdanak, dodu{e vrlo arhai~an iz toga proizlazi zakqu~ak da se taj
praistorijski idiom koji uslovno nazivamo pragr~kim ili zajedni~kim gr~kim jezikom govorio negde
krajem tre}eg i po~etkom drugog milenija pre Hrista.
3.3. Dijalekatska razvedenost gr~kog jezika
U doba alfabetske pismenosti, od osmog veka pre Hr. naovamo, ceo gr~ki jezi~ki prostor javqa se
iscepkan na veliko mno{tvo nare~ja. Toj dijalekatskoj {arolikosti odgovarala je raznolikost
14
lokalnih alfabeta: svako mesto (ili svaka oblast) imalo je u pretklasi~no i klasi~no doba, otprilike
do IV v. pre Hr., svoje vlastito pismo: od mesta do mesta razlikuju se delom oblici slova (koja
prirodno i na istom mestu poznaju u toku vremena sukcesivne razvojne stupweve), a delom wihove
glasovne vrednosti. Tako izdiferencirana dijalekatska slika odgovara na neki na~in geografskoj
razu|enosti gr~ke zemqe i wenoj politi~koj izdeqenosti na veliki broj gradova-dràvica, od kojih je
maltene svaki imao svoje vlastito nare~je, s tim {to su se nare~ja pojedinih gradova preko wihovih
kolonija prenosila u najudaqenije delove tada poznatog sveta, od Crnog mora (Ponta) preko ju`ne
Italije (Velike Gr~ke) i Sicilije do severne Afrike (Libije). Tako su, na primer, dijalekati
Korkire i Kirene prakti~no identi~ni sa dijalektima wihovih metropola Korinta odnosno Tere, a
dijalekat Tarenta, koji je sa svoje strane boqe poznat samo preko nare~ja tarentske kolonije Herakleje,
ima veoma tesne veze sa dijalektom Lakonije, odakle su po anti~koj tradiciji do{li wegovi
kolonisti. Ono {to takvi primeri dokazuju kao pravilo za istorijsko vreme, moralo je u istoj meri
vaìti jo{ u predistorijsko doba: tako npr. anti~ka tradicija o naseqavawu ostrva Kipra sa
Peloponeza nalazi potvrdu u bliskim podudarnostima me|u kiparskim i arkadskim dijalektom.
3.4. Glavne skupine gr~kih dijalekata (makrodijalekti)
Svojim op{tim crtama gr~ki govori pretklasi~nog i klasi~nog perioda grupi{u se u velike
dijalekatske skupine:
J o n s k o - a t i ~ k u grupu ~ine jonski govori u Aziji, na ostrvima Jonskog mora, na Eubeji i ati~ki
govor Atike sa Atinom.
A r k a d s k o - k i p a r s k u grupu ~ine govori Arkadije, Kipra i maloazijske Pamfilije.
E o l s k u grupu ~ine govori Beotije i Tesalije (kopneni eolski) i ostrva Lezba (ostrvski eolski).
Z a p a d n u grupu ~ine severozapadni govori (fokidski sa Delfima, lokrijski, etolski, elejski) i kao
glavni reprezent dorski u uèm smislu (lakonski, argivski, korintski sa Sirakuzom, megarski,
kritski, rodski, dijalekat ostrva Tere i wene afri~ke kolonije Kirene).
3.5. Glavne odlike gr~kih makrodijalekata
3.5.1. JONSKO-ATI~KI I ARKADSKO-KIPARSKI grupi{u se zajedno u odnosu na druge dve velike skupine.
Zajedni~ke odlike su im asibilacija ti > si (npr. didwsi, eikosi), nastavak -men za 1. l. mn., atematski
infinitivi na -(e)nai, veznici ei i ote, modalna partikula an, oblik glagola boulomai. Osnovno ~ime
se jonsko-ati~ki odvojio od arkadskokiparskog je prelaz a > h, a ati~ki se od ostalih jonskih govora
razlikuje time {to je u wemu taj proces poziciono ograni~en, naime a se o~uvalo (ta~nije,
restituisalo) iza r, e i i, npr. oikia prema jon. oikih. Tako|e, ati~ki pokazuje druga~iju podelu re~i na
slogove, odakle proizlazi izostanak sekundarnog duèwa po ispadawu digame iza n, r (xenoj < *xe-noj
prema jon. xeinoj < *xen-oj, koroj < *ko-roj prema jon. kouroj < *kor-oj) a karakteri{e ga i ve}a
sklonost ka kontrakciji, pri ~emu se neka stezawa u wemu druga~ije vr{e nego u jonskom, tako eo daje
at. ou a jon. eu (ou = eu < eo). Uzima se da jonsko-ati~ki i arkadsko-kiparski govori pripadaju prvom
15
gr~kom talasu na Balkanu i da su bili preslojeni i rasuti talasom dorskih osvaja~a krajem II
milenija.
3.5.2. DORSKI I SEVEROZAPADNI GOVORI ~uvaju grupu -ti (didwti, ikati), u mnoìni ~lana imaju toi =
oi, 1. lice mnoìne na -mej, atematske infinitive na -men, veznike ai (at. ei), oka (= ote), modalnu
partikulu ka (= an) vokalizam e u glagolu hteti: dhlomai (up. boulomai, odnos d- : b- svodi se na
razli~it razvitak labiovelara pred vokalima predweg i zadweg reda).
3.5.3. EOLSKI (aioloj {aren) zauzima me{ovitu poziciju izme|u dve navedene grupe (jonsko-ati~kog
sa arkadskokiparskim i dorskog sa severozapadnim govorima). Posebne odlike su mu zamena
labiovelara labijalima i ispred e, gde oni u drugim dijalektima daju dentale, npr. petra- (= tetra-),
pempe (= pente), asimilacija umesto sekundarnog duèwa u nekim grupama: emmi (= eimi < *es-mi),
baritoneza i vokalsko r > ro (strotoj = stratoj), dativi na -essi pro{ireni sa sigmatskih na sve
atematske osnove. Druge karakteristike vezuju eolski ~as za dorske ~as za jonsko-ati~ke govore, pri
~emu su kopneni tesalski i beotski govori bliì severozapadnim nare~jima i dorskom, a ostrvski
lezbqanski jonsko-ati~kom. Tako je lezb. didwsi, tes. i beot. didwti, ~lan je beot. toi, lezb. oi,
isto~notes. oi; kada se beotski kaè oka kao i u dorskom, lezb. ota (at. ote). Glagol hteti glasi u
beotskom i tesalskom beilomai, bellomai sa vokalizmom kao u dorskom (dhlomai), ali je u lezbqanskom
vokalizam o kao u ati~kom (bollomai). Lezbqanski infinitivi na -menai bliì su ati~kim na -enai,
dok je u beotskom i tesalskom nastavak infinitiva -men kao u dorskim i severozapadnim govorima.
3.5.4. MIKENSKI je de{ifrovan tek pre nepunih pola veka i to otkri}e unelo je nova saznawa i nove
probleme u gr~ku dijalektologiju. Iako zabeleèn izme|u oko 1450. i oko 1100. pre Hr., to nije gr~ki
prajezik, ve} samo jedan od gr~kih dijalekata, ili dijalekatska me{avina. Odlikuju ga, dodu{e, takvi
arhaizmi kao ~uvawe labiovelara (qo-u- guous
> bouj), instrumental na -fi, dativ atematske
deklinacije na -ei, ali i inovacione promene u kojima je daqe odmakao od, recimo, mnogo poznije
posvedo~enog dorskog, kao asibilaciju e-ko-si: at. ecousi prema dor. econti, zatim veznik (adverb.) (h)ote, oblik prideva ieroj kao u ati~kom (lezb. iroj, severnojon. iroj, dor. iaroj). Najbliè veze mikenski
pokazuje sa arkadsko-kiparskim, kao prim. nastavak 3. l. jedn. med. -toi: e-u-ke-to eucetoi: at. eucetai
(indoevropski arhaizam). Druge bliske veze mikenskog su sa eolskim: a-pu = eol. apu (= apo), r > ro
(torpeza: trapeza).
3.6. Kojna i kraj gr~kih dijalekata
Istorija gr~kih dijalekata traje dakle od prvih spomenika mikenske pismenosti preko hiqadu godina.
Tek je u helenisti~ko i kona~no u rimsko doba jaz izme|u mnogih lokalnih govora bio premo{}en
jednim jedinstvenim, zajedni~kim jezi~kim oblikom, kojnom (koinh dialektoj). Wegovu osnovu ~ini
kwièvni ati~ki jezik, a svoj doprinos dala su mu i druga nare~ja, koja su sa svoje strane u jednom
dugotrajnom procesu, koji se nije svuda odvijao istom brzinom, bivala postepeno potisnuta tim novim
zajedni~kim jezikom. Prema tome, u istoriji gr~kog jezika, posmatranog u celini, mogu se razlikovati
dve epohe: ranija epoha lokalnih dijalekata i mla|a epoha zajedni~kog jezika, koja je onu prvu smenila.
Kako ova smena po~iwe u IV v. pre Hr. odlu~uju}a uloga u tom procesu pripada uvo|ewu jonskog
16
alfabeta kao jedinstvenog gr~kog pisma (up. II) a s druge strane stawe na{ih izvora dopu{ta da se
mnoga nare~ja ta~nije upoznaju tek u to mla|e doba (otprilike od 400. g. pre Hr.), za pojedine dijalekte
moè se prakti~no pisati samo istorija wihovog propadawa. êsto se ti procesi ne mogu lako
proslediti na raspoloìvim izvorima, jer se iz natpisa moraju izvla~iti zakqu~ci o jeziku kojim je
narod stvarno govorio, a tu strani uticaji, sna`no izraèn lokalni konzervativizam ili sli~ne
tendencije iziskuju posebnu proveru za svaki pojedini tekst. Na dorskom podru~ju proces nestajawa
starih nare~ja tekao je preko me|ustupweva razli~itih nadregionalnih jezika, koji su se na kraju sami
utopili u kojnu. Za ilustraciju jezi~kih prilika u jednom odre|enom istorijskom trenutku (oko 200.
pre Hr.) pogodni su nekoliki natpisi iz Magnesije koji predstavqaju odgovore raznih gradova na jedan
magnetski raspis: dok prvobitno jonski gradovi (kao npr. Halkida) kao i wihove kolonije pi{u
kojnom, dotle se Knos, Korint, Korkira ili Sirakusa jo{ u osnovi sluè svojim starim dorskim
dijalektom, koji se uostalom od kojne vi{e razlikovao (pre svega zbog -a- vokalizma) nego jonski i
stoga je bio otporniji na asimilaciju.
3.7. IZVORI ZA GR^KE DIJALEKTE
3.7.1. Epigrafski izvori
Najboqi izvor za poznavawe gr~kih dijalekata su epigrafski spomenici: natpisi, pre svega na kamenu,
ali i oni kratki na opekama, vazama i sl., koji uprkos svome malom obimu i ~iwenici da sadrè
uglavnom imena mogu imati presudan zna~aj za re{avawe grafi~kih ili fonetskih pitawa. Sa
celokupnog velikog prostora koji su u antici nastawivali Grci i iz celog vremenskog raspona
anti~ke epohe stoji nam na raspolagawu oko sto hiqada natpisa. Mnogi dijalekti, kao arkadski i
kiparski, uop{te i nisu bili kori{}eni u kwièvnosti, nego su nam poznati samo sa lokalnih
natpisa, a i druga nare~ja uspevamo pouzdanije da sagledamo u wihovom vremenskom razvoju pomo}u
datovanih ili vremenski pribli`no opredeqivih natpisa nego na osnovu kwièvnog jezika koji je
uvek sklon konzervativizmu i arhaizirawu.
3.7.1.1. Prednost epigrafskih u odnosu na kwièvne izvore
Koliko su natpisi pouzdaniji od kwièvne predaje moè se predo~iti na primerima natpisa ~iji je
tekst sre}nim slu~ajem sa~uvan i na kamenu i u delima starih pisaca. Tako Pausanija V 24, 3 ovako
beleì posvetu jednog Zevsovog kipa iz Olimpije koji su postavili Lakedemowani:
dexo anax Kronida Zeu Olumpie kalon agalma
ilaJ qumJ toij Lakedaimonioij
Primi, vladaru, sine Kronov, Zevse olimpijski, lepu statuu, milostiva duha, od Lakedemowana!
Dva ulomka okrugla mramornog postoqa prona|ena 1876. odn. 1879. u Olimpiji sadrè tu posvetu
lakonskim pismom u slede}em vidu (IG V:1, 1562 = D 7):
dexo anax Kronidai Deu Olunpie kalon agalma
hileoi qumoi toi<l> Lakedaimonioij.
17
Pore|ewe ove dve verzije jasno pokazuje eliminaciju dijalekatskih osobenosti u kwièvnoj verziji
u korist jezi~ke norme (anax bez - itd.) ili homerskom jeziku svojstvenih oblika (ilaoj). Drugi
primer: stihove na grobu Korin}ana palih u bici kod Salamine i tamo sahrawenih predaju razni
anti~ki autori (neki ih pripisuju Simonidu):
w xene, euudron pot' enaiomen astu Korinqou
nun d' am Aiantoj nasoj ecei Salamij ktl.
Stran~e, nekada smo nastawivali Korint, grad sa dobrom vodom, a sada nas pohrawuje Ajantovo ostrvo
Salamina. Jedna mramorna plo~a na|ena 1895. na Salamini, koja je naàlost pretrpela teà
o{te}ewa, ~uva originalni tekst (IG I2 927 = D 126) arhajskim korintskim pismom:
o xene, euhudron pok' enaiomej astu orinqo,
nun d' ame Aiantoj nasoj ecei Salamij
Dorizmi poka = pote i -mej = -men o~ito su dakle normalizovani; za àqewe je {to upravo tamo gde je
morao stajati ekvivalenat ati~kom xene tekst nije sa~uvan.
3.7.1.2. Pouzdanost i autenti~nost epigrafskih tekstova
Gre{ke na natpisima su minimalne u odnosu na one kod tekstova u kwièvnoj predaji. Klesar je,
dodu{e, katkada mogao zameniti ili izostaviti neko slovo, ali to nije ni{ta prema onim
izobli~ewima do kojih je dolazilo u rukopisnoj tradiciji. U slu~ajevima kada je ne poznaju}i
tradicionalnu ortografiju klesar pisao kao {to govori wegove oma{ke pruàju nam korisno
svedo~anstvo o promenama u ìvom jeziku. Treba ipak uzeti u obzir da karakter natpisa uti~e na
jezi~ki oblik: zvani~ni dokumenti, ~esto napisani u dràvnoj kancelariji, po pravilu su jezi~ki
bri`qivije redigovani nego privatni natpisi, kao npr. natpis na nadgrobnoj steli; neposredno na
osnovu natpisa se o govornom jeziku naroda sme zakqu~ivati samo u odre|enim slu~ajevima, kao kod
starih ati~kih natpisa na vazama ili kod mla|ih defiksija (tablica sa prokliwu}im formulama).
Nasuprot tome, posebno su problemati~ni natpisi u stihovima, gde se o~ituje uticaj naddijalekatskog
jezika pojedinih pesni~kih vrsta.
3.7.2. Kwièvni izvori. Dijalekti kao odlika pojedinih kwièvnih rodova
J o n s k i, ta~nije wegova arhai~na faza, starojonski, leì u osnovi jezika homerskih spevova koji je
postao jezik epske poezije u svo doba wenog trajawa, preko Hesioda do Apolonija Ro|anina i Nona, a
koji predstavqa naddijalekatsku me{avinu sa brojnim eolizmima i arhaizmima (mikenizmi). Na
jonskom se razvila jampska i trohejska poezija (Hiponakt) i umetni~ka proza (Hekatej, Ferekid;
Herodot, kod koga ima arhaizama i epskih primesa). Jo{ u rimsko doba neki autori kao Arijan i
Lukijan sastavqaju pojedine spise na ve{ta~kom jonskom dijalektu. Na e o l s k o m podru~ju razvila se
lirska poezija (melika). Sapfa i Alkej pevaju na lezbqanskom dijalektu (emmi = eimi, kalhmi = kalw,
auwj = ewj, strotoj = stratoj), Korina iz Tanagre na beotskom a i kod predstavnika tog roda sa
drugih dijalekatskih podru~ja, kao {to je Anakreont sa Teja, primetne su eolske primese na jonskoj
podlozi. D o r s k i je dijalekat horske lirike, pa su i horske partije kod ati~kih komediografa i
tragediografa na tom nare~ju. ~uvaju se i a, nema asibilacije (didwti, ikati), karakteristi~ni su
18
aoristi na -x (edikaxa) futuri na -sew. Karakteristika lakonskog dijalekta je prelaz (sekundarnog) s

> h, tako u imenu boga Posejdona Pohoidan (tako kod Alkmana, kod koga ina~e ima eolskih crta, a ovde
je posredi arkadski supstrat; pravi dorski oblik je Poteidawn). Na dorskom dijalektu Sirakuze
razvila se komedija (Epiharm i Sofron). Teokritove bukolike ispevane su na u~enom i ve{ta~kom
dorskom.
3.7.2.1. Vrednost kwièvnih izvora za izu~avawe dijalekata
Kwièvna dela na kojima se ispo~etka u potpunosti zasnivalo izu~avawe gr~kih dijalekata, danas su
potisnuta u drugi plan mnogo autenti~nijim epigrafskim materijalom. Kao kwièvni dijalekti
igraju va`nu ulogu jonski (jezik epa, elegije i najstarije umetni~ke proze) i ati~ki (jezik ati~ke
komedije i ati~ke proze), a pored toga primenu su na{li i lezbqanski (Alkajev i Sapfin), retko
beotski (Korinin) i razne varijante dorskih dijalekata (u horskoj lirici i horskim pesmama ati~ke
tragedije, u sicilijanskoj komediji i mimu). Vrednost tih kwièvnih izvora za epihorske dijalekte je
u raznim pogledima ograni~ena; o tome ovde vaqa ukratko re}i: na jednoj strani, kwièvna dela kao
umetni~ke tvorevine ne predaju verno govorni dijalekat (nare~je) ve} stoga, {to kwièvna upotreba
vodi jeziku pismenosti, koji biva u izvesnoj meri zamrznut na odre|enom stupwu svoga razvoja, i
koji poprima naddijalekatski karakter, sjediwuju}i u sebi pojave razli~itih dijalekata, kako je to
slu~aj sa jezikom epskog pesni{tva, ati~ke umetni~ke proze ili sa kojnom. Sa druge strane, kwièvna
dela ako se izuzmu papirusi prete`no su do{la do nas u rukopisnoj tradiciji i stoga su bila
izloèna svim mogu}im izvorima gre{aka takve predaje: pri vi{ekratnom prepisivawu dolazilo je do
mawe ili vi{e mehani~kih pogre{ki u pisawu; no pre svega su ~esto puta dijalekatski tekstovi ili
pojedini dijalekatski oblici, ako su bili razumqivi i onome ko to nare~je ne zna, ~esto puta
bivali svesno ili nesvesno prilago|eni pisarevoj normi (ati~kom, kojni itd.), odnosno, ako ih
neuki pisar ili prepisiva~ nije razumevao, izokrenuti i izobli~eni. Pored toga je i svestan
filolo{ki rad ve} u antici, uglavnom u aleksandrijsko doba, ali i jo{ ranije, uticao na tekstovni
lik dijalekatske kwièvnosti. Sasvim malu vrednost ima pozna dijalekatska kwièvnost proistekla
iz te`we ka ve{ta~kom arhaizirawu koja se javila u rimsko carsko doba nastoje}i da oìvi ve} odavno
izumrle
dijalekte.
Te
pseudodijalekatske
tvorevine
razobli~uju
se
kao
takve
svojim
hiperdijalektizmima (ako npr. i ati~ko h < *e biva pogre{no dorizirano u a), ali mogu biti
zanimqive kao posredna svedo~anstva o znawima koja su u doba wihovog nastanka gramati~ari
posedovali o datom dijalektu.
3.7.3. Dela anti~kih gramati~ara kao izvor za poznavawe dijalekata
Starogr~ka dijalektologija, kao i cela gr~ka nauka o jeziku, ima svoj za~etak u homerskoj filologiji:
posebni re~nici retkih, izobi~ajenih re~i, glosa (glwssai) kod Homera pomiwu se ve} u V v.
Pojedina zapaàwa o dijalekatskim prilikama i argumentacije u vezi s wima nalaze se, delom
povezani sa etnografskim tradicijama, kod pisaca kao {to je Herodot ili Platon u Kratilu.
Najstarije delo naslovqeno per_ dialktou, koje u najmawu ruku znamo po naslovu, poti~e od sofista
Antistena. Sistemati~nija filolo{ko-gramati~ka prou~avawa (up. najskorije Pfeiffer) razvili su
19
docnije u helenisti~ko doba Aleksandrinci. To {to su se ovi nau~nici bavili i nare~jima bilo je
uslovqeno ve} wihovim radom na kwièvnim tekstovima napisanim delimi~no na dijalektima, koje
su oni skupqali, izdavali i komentarisali. Od spisa tih aleksandrinskih gramati~ara nije se ni{ta
sa~uvalo, tako da mi samo povratnim zakqu~ivawem ili rekonstrukcijama na osnovu docnijih
gramati~kih dela iz carskog ili vizantinskog razdobqa, u kojima je sve ranije bivalo uvek revnosno
kori{}eno i ispisivano, dobijamo odve} nepotpunu sliku o tome. Iz vizantijskog perioda imamo
nekoliko velikih kompendija, me|u kojima je najva`niji peri dialektwn Grigorija Korintskog,
arhiepiskopa iz XII-XIII v., crpeno pre svega iz Jovana Filopona (zvanog Gramatik). Kako je od po~etka
dijalektologija bila prete`no glosografija, imaju}i u vidu da je ve}ina spisa iz te oblasti
izgubqena, neprocewivu vrednost za gr~ku dijalektologiju ima re~nik Hesihija Aleksandrinca
nastao u V veku, koji nas dodu{e na svakom koraku suo~ava sa tekstolo{kim problemima posebne vrste
(jedan jedini, veoma pozan rukopis). Gramati~ari aleksandrinskog i postaleksandrinskog perioda
prete`no su crpli svoje znawe i svoje citate iz kwièvnih izvora, dok su zapaàwa na osnovu ìvih
(nekwièvnih) govora kod wih daleko re|a. Kao primer moè se navesti u~ewe gramati~ara o eolskom
akcentu (baritonezi. U pojedinim slu~ajevima ~esto se ne moè prosuditi da li se neki podatak svodi
na kwièvne izvore ili na zapaàwa u~iwena na ìvim dijalektima. Vrednost ili bezvrednost
gramati~arskih obave{tewa se kao i kod dijalekatskih tekstova u kwièvnoj tradiciji najsigurnije
moè proceniti pri suo~avawu sa autenti~nim svedo~anstvima natpisa: tako je npr. ve} Ahrens (up.
III) spoznao da kod nekih re~i predatih u Hesihijevu re~niku po~etno G vaqa korigovati u .
Obave{tewe jedne sholije uz Dionisija Tra~anina da se nalazi samo kod Beo}ana, Lakonaca i Eolaca
pokazuje se kao malo vredno pri uvidu u epigrafske potvrde sa . Iako su gramati~ari u najmawu
ruku oni stariji mogli crpsti iz znatno bogatijih rukopisnih i epigrafskih izvora nego mi, ipak
treba naglasiti da u gramati~kim spisima ponekad stoje o~ito pogre{ne stvari, npr. da se u dorskom
kaè eikoti (prema ati~kom eikosi umesto ispravnog oblika ikati.
20
4. H O M E R S K I J E Z I K
H o m e r s k i j e z i k predstavqa ve{ta~ku me{avinu raznih dijalekata. To se o~ituje kroz tri
wegove osnovne karakteristike:
a) Uporedno kori{}ewe sinonimnih oblika iz raznih dijalekata:
4: eol. pisurej / jon. tessarej
dan: ark.-kip. hmar / jon. hmerh
U proznim natpisima ark. dijalekta javqaju se neke tipi~no hom. re~i koje drugde nisu posvedo~ene
u ìvom jeziku: pored amata i aisa, keleuqoj, leussein, ptolij itd.
b) Uporedno kori{}ewe starijih i novijih oblika:
Gen. sg. o-osnova -oio / -ou.
c) Stvarawe ve{ta~kih oblika uklopivih u heksametar:
hgnohsen 3. sg. aor. ind. > hgnoihsen.
Za metriku v. poglavqe 5 ovog dela.
4.1. Fonetika
4.1.1. Vokalizam
4.1.1.1. ei za h: eiatai umesto *hatai (= at. (kaq)hntai), creioj umesto *crhoj ( crh). Grafi~ka, a ne
jezi~ka pojava.
4.1.1.2. a > h u svim poloàjima: nehnihj = at. neaniaj, hmerh = hmera, kradih = kardia Jonska
promena. Ni kod Homera, kao ni u ati~kom, u h ne prelazi dugo a nastalo kao rezultat poznijeg
sekundarnog duèwa, u slu~ajevima kao orasqai < oraesqai, melaj < melanj, paj, *pasa < *pantj,
pantja, ath (a-) < *aath, kaloj < kaloj (v. dole). U drugim slu~ajevima o~uvawe a ukazuje na
epski eolizam: laoj (jon. lewj), qea (Il. I 1, Od. I 44), Poseidawn, ~ak i samo ime Jowana Iawnej.
4.1.1.3. r > ro/or: hmbroton = hmarton; brotoj = stind. mrtah < *mrtos. Eolska crta, zajedni~ka
mikenskom, up. to-pe-za /torpeza/ = trapeza < *kuetr-ped-iH2. Mik. tako|e o < n, m, up. eol. dekotoj =
dekatoj < *dekmtos, hom. mo`da peposqe (v. l. pepasqe) 2.pl. od peponqa, opatroj < *sm-pH2tros.
Jonski ra/ar: qarsoj / qrasoj; karteroj (i at.) / krateroj; kardih / kradih (at. kardia), tetartoj (i
at.) / tetratoj
4.1.1.4. Eolsko u u amudij ama.
4.1.1.5. Izostanak kontrakcije:
a) fileei (> klas. filei) U principu me{aju se kontrahovani oblici sa nekontrahovanima, tako da u
ovima drugim treba videti arhaizam (ima formula koje metri~ki ne trpe kontrakciju)
21
b) (Ne)vr{ewe kontrakcije nakon ispadawa digame (v. dole): akwn pored aekwn < *a-ekwn; aeqlon,
jednom Od. VIII 160 aqlwn < aeqlon (ark.); u dativu -ei po pravilu > -ei (oxei od oxuj)
c) Nakon ispadawa intervokalskog j: kod glagola na -ew 3. sg. prosefwnee, ali imperativ 2. sg. po
pravilu -ei: aitei (konvencija pisane tradicije?). Konstantno u treij, hmeij.
d) U gen. sg. o-osnova nijednom se ne beleì nestegnuto -oo, ali ga metrika pretpostavqa u nekim
slu~ajevima umesto predatog -ou, gde metar iziskuje _ a ne _: Od. X 60: bhn eij Aioloo kluta
dwmata, ton de kicanon (vulg. Aiolou)
e) *(u)esu- > eu- pored eu-.
4.1.1.6. Jonsko stezawe eu < eo
Posvedo~eno je na natpisima tek od IV v. pre Hr.; stoga u hom. tekstu verovatno grafija za
nestegnuti lik (tako|e razli~it tretman: teu pored teo, u medijalnom imperativu re|e erceu i sl.,
~e{}e erceo.
4.1.1.7. Metateza kvantiteta, skra}ivawe dugog vokala
Izmena sleda dug vokal kratak vokal i skra}ivawe dugog vokala pred drugim dugim vokalom pojave
su tipi~ne za mla|i jonski dijalekat. Takvi oblici postoje kod Homera paralelno sa onima
starijim, gde se prvobitan kvantitet ~uva.
a) Pored eol. gen. pl. a-osnova -awn < i jon. -ewn, koji se naj~e{}e skandira jednoslo`no (siniceza)
< *-hwn *-asom. Up. dole 3.1.2.2.
b) U gen. sg. mu{kih a-osnova pored eol. Atreidao i jon. Atreidew < -a-s(i)o, po pravilu sa
sinicezom, tako da se pred vokalom moè pretpostaviti eol. oblik sa elizijom ( Phlhiada' Acilhoj
umesto predatog Phlhiadew Acilhoj).1
c) Sa sinicezom i jon. crew nu`da < *crhw (up. crh).
d) Kod glagola orhai, ali memneJto opt. pf. < *memnhoito.
e) Tako hwj zora? < awj < *ausos (samo jednom Il. XXIII 226 sloènica ewsforoj, at. ewj, up. eol.
auwj), laoj (eol.) < laoj, jon. lewj samo u LI kao Agelewj
f) R a s t e z a w e (diektasij, lat. distractio epica): oraw, faoj > orw, fwj > orow, fowj. Epska pojava,
strana ìvom jeziku.
4.1.1.8. Pojave u re~eni~nom nizu
S i n i c e z a (gr. sunizhsij slegawe), jednosloàn izgovor dva vokala u kontaktu: uiei emJ wkumorJ
treba skandirati emwkumorJ. Ova pojava je ~e{}a unutar re~i, kod nastavaka -ew, -ewn (v. gore).
Up. dole 4.3.2.
22
K r a z a (krasij me{awe) razlikuje se od siniceze samo po tome, {to se grafi~ki notira. Nije tako
~esta kod Homera kao u ati~kom, Aristarh je u mnogim slu~ajevima odbacivao ~itawa sa krazom koja
je Zenodot prihvatio. Ipak ostaje izvestan broj slu~ajeva talla < ta alla, kautoj < kai autoj,
ouneka < ou eneka.
E l i z i j a (lat. elisio izbacivawe) zavr{nog pred po~etnim vokalom ~esta je kod kratkih vokala -a,
-e, -o, re|a kod -i, poga|a i -ai u medijalnim nastavcima (boulom' egw), ali ne i u infinitivima na
-nai, -sai. Zavr{ni diftong -oi izuzetno podleè eliziji kod Homera u enkliti~nim dativima
zamenica soi, moi: oj m' eqelen filothti mighmenai ouk eqelousV (Il. VI 165).
A p o k o p a (apokoph odsecawe) zavr{nog kratkog vokala pred po~etnim suglasnikom vr{i se samo
kod predloga ana, kata, para: am pedion, katqane, ~esto joj sledi asimilacija: kabbale.
S k r a } i v a w e dugih vokala i diftonga u hijatu: Il. III 164: ou ti moi aitih essi. qeoi nu moi aitioi
eisi. Mehanizam skra}ivawa razli~it je kod dugih vokala (up. u sredini re~i neoj pored jon. newj,
hom. LI Akronewj < nhoj) i kod kratkih diftonga, ~iji se drugi deo u hijatu izgovarao kao
poluvokal ispred kojeg je ostajao kratak vokal: aitioj eisi.
M e t r i ~ k o d u ` e w e: dosta je gr~kih re~i i oblika koji se ne mogu uklopiti u ritam heksametra.
Izbegava se pre svega sled _ _, a onda i nizovi od tri i vi{e kratko}a. U tu svrhu biraju se re~i i
oblici , ili grade novi, svojstveni samo pesni~kom jeziku, a pribegava se i duèwu vokala: ounoma
(< onoma) ourea < orea, pl. od oroj brdo?), Oulumpoio, eilhlouqa (mesto elhlouqa), Apollwna _ _
_ (posebno na kraju stiha). Za razliku od tih neetimolo{kih duèwa, u hnemoeij (od anemoj)
posredi moè biti arhai~an postupak derivacije (stind. vrddhi), a duìna po~etnog a- u aqanatoj
obja{wava se digamom (*aqanatoj, u vezi sa stind. adhvanit ugasiti se?).
V o k a l s k a p r o t e z a pred *- svojstvena epskom jeziku: eeikosi pored eikosi (dor. ikati), eersh
pored ersh (*ersa stind. varsam ki{a).
4.1.2. Digama
Tek sa restituiranim mogu}e je ispravno skandirawe:
esqlon d' oute ti pw eipaj epoj out' etelessaj (Il. I 108)
_ _ _ (!) _ (!) _ _
esqlon d' oute ti pw eipaj epoj out' etelessaj
___ ___ _ _
U varijanti bez digame omega u pw skratila bi se u hijatu (correptio), a alfa u ()eipaj ostala bi
kratka.
4.1.2.1. L a ` n i h i j a t i: digama na po~etku re~i pred vokalom naj~e{}e spre~ava eliziju, vi{e od
2300 puta, npr. I 30: hmeterJ eni ()oikJ en Argei thloqi patrhj, ~esto i korepciju, naj~e{}e pred
23
diftongom u tezi (thesis), oko 500 puta, kao u gorwem primeru I 108, re|e u arzi (arsis), oko 160 puta,
npr. Il. VII 281: amfw d' aicmetai. to ge dh kai ()idmen apantej.
4.1.2.2. S k r i v e n e p o z i c i j e: oj min ameibomenoj ()epea pteroenta proshuda Il. VII 356
4.1.2.3. Slu~ajeva kada dejstvo digame izostaje znatno je mawe, ali ih ipak ima znatan broj: preko 300
elizija pred re~ju koja je po~iwala sa -, 70 skra}ivawa dugog vokala pred takvom re~ju, 200
slu~ajeva kada *- ne ~ini poziciju. Delom to moè biti posledica ~iwenice da je proces ispadawa
digame bio ve} u toku u doba kona~ne redakcije spevova, tako da se u wima mawe-vi{e verno ~uvaju
stare formule u vidu koji su imale pre ispadawa digame, ali ima i novijih obrta na~iwenih bez
obzira na wu (Poseidawnoj anaktoj Il. XX 67 prema Poseidawna ()anakta XV 8 i sl.). Drugi deo
takvih slu~ajeva stavqa se na ra~un docnije predaje teksta. Varijante na papirusima o~ituju
nekoliko takvih slu~ajeva, tako je u Il. XXIII 198 starije ~itawe papirusa 12 wka de Irij (*irij) od
vulgate wkea d' Irij.
4.1.2.4. S e k u n d a r n o -n: veoma je mnogo slu~ajeva kada je hijat nastao ispadawem digame popuwen
sa n efelkustikon ili sa nekom ~esticom kao t(e), d(e), r(a). Up. Il. I 14: stemmat' ecwn en cersin
ekhbolou Apollwnoj za *en cersi hekhbolou, IX 114: ton d' aute proseeipen anax andrwn
Agamemnwn za *proseeipe anax.
4.1.2.5. O d s u s t v o -: po~etna digama se najranije gubila pred o i w (ne i oi!), pa je tako i kod
Homera, ali ipak ima primera gde se moè restituisati i u toj poziciji, kao Il. XVIII 222: oi d' wj
oun aion ()opa calkeon Aiakidao.
4.1.2.6. E o l s k a v o k a l i z a c i j a --: intervokalska digama u eolskom se vokalizuje (ili bar pi{e
ipsilonom kao drugi deo diftonga): eceue (< ecee, at. ecee); euade pored eade od *ehade
(andanw < *suad-). Kod glagola seuomai (v. niè) intervokalsko se u vidu -u- ustalilo pod
uticajem epa.
4.1.2.7. J o n s k o n a k n a d n o d u ` e w e i s p r e d *r, *l , *n: U sredini re~i iza r, l, n ispala
digama ostavila je traga u jonskom naknadnom duèwu: kourh, ark. kora (at. korh), kaloj _ , beot.
kaloj (at. kaloj ), xeinoj, kork. (pro)xenoj (at. xenoj). Na sli~an na~in vokal se duì pred
nekada{wom grupom -d-, npr. deidimen < *dedimen, ali se javqa i geminacija: eddeise <
*edei(d)se. Duèwu katkad podleè i kratak vokal na kraju prethodne re~i, ako je digama stajala
iza po~etnog suglasnika slede}e re~i, npr. Il. I 515 epi deoj _ < *epi de(j)oj.
4.1.3. Ostali poluvokali i konsonanti
4.1.3.1. I n t e r v o k a l s k o j (i) ~uva se u pojedinim oblicima prezenta na *-es-io: neikeiw (neikew, od
neikoj n.), teleiei (teloj n.), kao i u nastavku -oio < *-osio (za varijantu -oo > -ou smatra se danas da
nije nastala odatle, nego od zameni~kog *-o-so). Katkad se jota gubi, kada to iziskuje metar: keatai
pored keiato, wkea Irij umesto wkeia.
24
4.1.3.2. P o ~ e t n o p t - : zavisno od metri~kih potreba upotrebqavaju se dijal. oblici ptolemoj,

ptolij (tako jo{ mik., ark.-kip., tesal.) prema jon.-at. polemoj, polij.
4.1.3.3. G e m i n a t a se prema potrebama metra u nekim imenima smewuje sa prostim konsonantom:
Acil(l)euj, Odus(s)euj.
4.1.3.4. L a b i o v e l a r i: pred e preovla|uju jonski refleksi, ali u starim formulama ima eolizama:
pelomai = dor. (krit.) telomai, pelwr (= telwr samo kod Hesihija), pisurej pored tessarej, Fhrej
kao naziv za (tesalske!) Kentaure (Il. I 268, II 743) pored qhr, qhrej zver(i).
4.1.3.5. S p o j e v i * s s a l i k v i d a m a i n a z a l i m a: tretman grupa u kojima *s dolazi pre ili iza
likvide ili nazala tako|e je {arolik: ~uvawe sigme iza likvide: wrse (ornumi), elsai (eilw) pored
gubqewa uz naknadno duèwe kao u jonsko-ati~kom: edeira (derw) i asimilacije, kao u eolskom:
ofelleien (3. sg. opt. sigmatskog aorista). Pored jon.-at. einai < *esnai eol. emmenai < *esmenai, i sa
upro{}ewem geminate emenai, emen, pored hme-aj eol. amme < *nsme, pored jon. eimarto < *sesmrto
eol. emmore pf. < *sesmore. Kod prideva na (-es)-noj od sigmatskih osnova ~as eolski, ~as jonski
tretman: eol. erebennoj (ereboj n.), jon. faeinoj (faoj n.). Grupe s + r, l, m, n ne samo da se
odraàvaju geminatom u unutra{wosti re~i, ve} i na po~etku ~esto stvaraju poziciju prethodnom
kratkom vokalu: kata (m)moiran (*smorja), orea (n)nifoenta (*sniguh-, up. *snoiguhos > stsl. sng),
kata (r)roon (*srouos)
4.1.3.6. S k r i v e n a p o z i c i j a i p r e d s- < ss-: all' ouk Vrei fwtaj, ote (s)seuaito diwkein
~itawe sseuaito neophodno je radi metra (seuomai, seuetai = stind. cyavate < *kuieu-e-toi), te
(s)sarkaj (*turk-).
4.1.3.7. A s p i r a c i j a i p s i l o z a: nema doslednosti, oblici od istih korena javqaju se ~as sa h-,
~as bez: hmerh : hmar, hmeaj : amme, allomai, kaqallomai : alto, epalto, andanw ; euade. Op{te je
pravilo da se aspirirane forme javqaju kod re~i koje su se sa~uvale u jonsko-ati~kom i u kojni, a
psiloza kod tipi~nih homerskih re~i (dobrim delom eolizama). Psiloza je bila karakteristi~na i
za eolski i za jonski, s tim {to je stariji jonski izgleda jo{ ~uvao aspiraciju, koja se docnije boqe
odràla u zapadnom jonskom, a najboqe u ati~kom.
4.2. Morfologija
4.2.1. Deklinacija
4.2.1.1. -fi nastavak za kose padeè jedn. i mn., naj~e{}e za dativ u raznim zna~ewima
instrumentalnom ifi (sg. ili pl., up. lat. viribus), socijativnom: am' hoi fainomenhfi, lokativnom
qurhfi = qurhqi, katkad i za genitiv, up. apo naufi Il. XVI 246. Izvorno nastavak instrumentala
mnoìne, kao takav posvedo~en u mikenskom.
4.2.1.2. -qi, -qen postpozitivne ~estice u funkciji pade{kih nastavaka, -qi za lokativ (mesto):
qurhqi, -qen za ablativ (ishodi{te radwe): ouranoqen.
25
4.2.1.2. a-osnove
Gen. sg. m. -ao/-ew (at. -ou): Phlopidao = Phlopidou (eol.), Atreidew = Atreidou). Izvorno *-aso
> pragr., eol. -ao > dor. (stegnuto) -a, jon. *-ho > -ew (metateza kvantiteta); jonski oblik obi~no sa
sinicezom, u nekim slu~ajevima misli se da je zamenio eolski sa elizijom (Phlhiadew Acilhoj <
*Phlhiada' Acilhoj?). Ati~ko -ou preuzeto od o-osnova. Up. gore 2.1.6.2.
Gen. pl. -awn/-ewn (at. -wn): Mousawn = Mouswn, qurewn = qurwn Izvorno *asom > pragr., eol.
-awn > dor. -an, jon. *-hwn > -ewn > at. -wn. Up. gore 2.1.6.1.
Dat. pl. -Vsi(n), -Vj (at. -aij): qeVsin/qeVj = qeaij Izvorno praie. -asu nastavak lokativa > pragr.
*-asi > jon.-at. -hsi (at. Aqhnhsi); -Vsi prema lokativskom -oisi (at. -aij prema dativskom -oij)
o-osnova.
4.2.1.3. o-osnove
Gen. sg. -oio (pored -ou): ippoio = ippou. U dijalekatskom pogledu nastavak -oio je eolski, up. u
isto~notesalskom damoio = dhmou; jon.-at. -ou svodi se na *-oo, koje je izgleda stajalo na nekim
mestima i u izvornom homerskom tekstu: aneyiou ktamenoio < *aneyioo ktamenoio (stegnuti oblik
metri~ki se ne uklapa).
Dat. pl. -oisi(n) (= -oij), npr. ippoisi = ippoij. Praie. lok. -oisu (stind. asvesu) > -oisi, dat. *-ois
(stind. asvaih) > *-wij > -oij (Osthoff!).
4.2.1.4. Tre}a (atematska) deklinacija
a) Dat. pl. -essi(n) (jon.-at. -sin): kod osnova na likvidu andressi = andrasi, ceiressi = cersi,
guturalnih fulakessi = fulaxi, dentalnih podessi = posi, paidessi = paisi, pantessi = pasi,
nazalnih aktinessi = aktisi, vokalskih poliessi = polesi, oiessi = oisi. Nastavak je eolski, o
~emu svedo~i i baritoneza, up. na natpisima tes., lezb. pantessi, lezb. poliessi (ali kod Sapfe i
Alkeja cersi, paisi, kao u jonskoati~kom!)
b) S i g m a t s k e o s n o v e: Nekontrahovani oblici: sg. gen. nefeoj (= nefouj), dat. nefei (= nefei,
dvosloàn!), pl. nom./acc. nefea (= nefh), gen. nefewn (nefwn). Javqaju se i stegnuti oblici, kao
jon. geneuj (pored ~e{}eg geneoj)
c) e i / i - o s n o v e: Uop{tewe nulske baze: mantioj gen. sg. (= mantewj), mantiej nom. pl. (= manteij),
poliaj acc. pl. (= poleij). -iaj prema kons. osnovama umesto izvornog polinj (tako u kritskom).
Ina~e je apofonija ei/i > e/i karakteristi~na samo za ati~ki.
d) e u / u - o s n o v e: poluj ima padeè mnoìne po 3. deklinaciji, npr. poleaj acc. pl. m. (=
pollouj). Izuzetno acc. sg. na -ea u eurea (= eurun) ponton (metri causa, na kraju stiha).
e) e u - o s n o v e: ûvawe osnovnog -e-: sg. gen. basilhoj (at. -ewj), dat. -hi (at. -ei), -ha (at. -ea), pl.
nom. -hej (at. -eij) gen. -hwn (at. -ewn), acc. -haj (at. -eaj). Oblici sa kratkim e, naj~e{}e gen.
26
tipa basileoj, retki su i metri~ki uslovqeni. Ati~ki oblici pretrpeli su daqi razvoj kroz
metateze kvantiteta, skra}ivawa i kontrakcije.
f) u - o s n o v e: -eaj acc. pl.: pelekeaj (= pelekuj). Prema kons. osnovama.
g) H e t e r o c l i t a: -u, -()oj umesto -u, -()atoj: doru, douroj (pored douratoj = at. doratoj) itd.
4.2.1.5. Komparacija prideva
-iwn, -istoj rasprostrawenije nego u klasi~nom gr~kom: glukiwn = glukuteroj, masswn =
makroteroj, baqistoj = baqutatoj). Zauzvrat -teroj kao pridevski sufiks pozitiva za izraàvawe
suprotnosti: qeluteroj (= qhluj) ènski (vs. mu{ki), agroteroj (= agrioj) poqski, divqi
(vs. pitomi).
4.2.1.6. Zamenice
a) Prvo i drugo lice
Gen.sg. emeqen, seqen gen. sg. Eolski oblici, kojima odgovaraju jonski nekontrahovani seo (> at.
sou), sa kontrakcijom (e)meu, seu, kao i analo{ki oblici prema imenskoj deklinaciji emeio, seio,
teoio.
U mnoìni osnova amme- umme-, npr. acc. pl. amme(j), umme(j). Eolski oblici (mm < *sm), kojima
kod Homera odgovaraju jon. nestegnuti hmeaj, umeaj i stegnuti hmaj, umaj kao u ati~kom.
b) Tre}e lice
Acc. sg. m./f. min = auton, authn. Jonski oblik, verovatno disimilovan od nin (tako u dorskom).
e-, sfe- u slu`bi li~ne zamenice (u ati~kom indirektni refleksiv).
c) Pokazne zamenice
^ l a n a n e m a: o, h, to je kod Homera pokazna zamenica.
4.2.2. Konjugacija
4.2.2.1. I z o s t a v q a w e a u g m e n t a, npr. Il. I 197: sth d' opiqen, xanqhj de komhj ele Phleiwna
(mesto esth, eile). I u mik. do-ke = hom. dwke, de-ka-sa-to = hom. dexato. Oblici bez augmenta
formalno nastavqaju ie. injunktiv (vanvremenu konstataciju), ali se u epu upotrebqavaju kao
preteriti metri causa.
4.2.2.2. R e d u p l i k a c i j a i i z v a n p e r f e k t a, npr. pepiqoimen opt. aor.
4.2.2.3. I t e r a t i v n i p r e t e r i t i: ideske, istaske, fileeske, macesketo. Po pravilu bez
augmenta
4.2.2.4. T m e z a (razdvajawe preverba od glag. osnove), npr.: Zeu pater, h te se fasi peri frenaj
emmenai allwn (Il XVIII 27). To je pesni~ki arhaizam, jer je u obi~nom govoru preverb srastao sa
glagolskom osnovom ve} u mikenskom, npr. a-pe-do-ke = ap-e-dwke. Za tmezu zna i jezik stind. Veda,
27
up. npr. RV IX 66, 3a: pari dhamani yani te tvam somasi (= soma asi) visvatah Ti, Somo, sobom
obuhvata{ (ved. pari-asi = hom. periessi) odasvud svoja stani{ta.
4.2.2.5. K r a t a k v o k a l u k o n j u n k t i v u: prez. 2. konjugacije iomen = iwmen (ind. imen), atem. aor.
aletai = alhtai (ind. alto), sigm. aor. teryomai = terywmai, perf. eidete = eidhte (ind. iste).
Prvobitno u opoziciji prema atematskim indikativima bez tematskog vokala (sigmatski aorist po
poreklu je atematsko obrazovawe).
4.2.2.6. E o l s k i i n f i n i t i v i n a -e-menai, -e-men: emmenai, em(m)en pored jon.-at. einai) Duì
nastavak -menai je svojstven ostrvskom eolskom (lezbqanskom), kra}i -men kopnenom eolskom
(beotskom i tesalskom), koji ga deli sa dorskim i severozapadnim gr~kim.
4.2.2.7. Drugo lice jednine
a) -si se ~uva u essi = ei (eimi);
b) -sqa katkad i u prezentu: tiqhsqa = tiqhj, eisqa = ei (eimi);
c) i z o s t a n a k k o n t r a k c i j e u fereai, conj. ferhai = ferV; ekthsao = ekthsw; ikeo = ikou. Ima
i primera kontrakcije, razli~ite od ati~ke, npr. jon. frazeu = frazou impt.).
4.2.2.8. Tre}e lice jednine: -Vsi(n) conj. act.: dwVsi, dJsi = dwj, otrunVsi = otrunVj
4.2.2.9. Tre}e lice mnoìne
a) -atai, -ato = -ntai, -nto i iza vokala: keiatai = keintai, beblhato = ebeblhnto. Jonski oblici,
nastali po analogiji sa konsonantskim osnovama kao decatai, eiato (umesto hato) < *esnto,
sekundarno hnto (at. kaqhnto);
b) -n sekundarni nastavak aktiva < *-nt umesto jon.-at. -san, u atematskom aoristu: fan (retko fasan)
= efasan, eban = ebhsan; u pasivnom aoristu: efanen = efanhsan. Eolska crta kod Homera, up.
lezb. exepemfqen = exepemfqhsan, beot. essegrafen = eisegrafhsan, kod Pindara egnon = egnwsan,
eban. Ispred -n < *-nt kratak vokal po Osthoff-ovom zakonu.
28
5. OSNOVI GR^KE METRIKE. HEKSAMETAR

5.1. Kvantitativna i kvalitativna metrika
Pro~itajmo stih Vojislava Ili}a
Muwom opaqen grm na surom proplanku stoji
Udar glasa ( IKTUS) pri ~itawu podudara se sa n a g l a s c i m a:

Vokalske d u ` i n e se mawe ili vi{e ~uju, ali nemaju zna~aja za strukturu stiha:
Ili}ev stih sastoji se od {est ritmi~kih celina: stopa, daktilskih i trohejskih ; to je
srpski h e k s a m e t a r, na~iwen po uzoru na klasi~ni latinski i gr~ki. No postoji jedna bitna
razlika. Pro~itajmo jedan odgovaraju}i gr~ki stih, ~est kod Homera:
duseto d'helioj, skiownto te pasai aguiai.
îtawe naglasaka ne daje potrebni ritam heksametra. On se dobija tek sa stavqawem iktusa na duge
slogove:
duseto d'helioj, skiownto te pasai aguiai.

Zapaàmo da se kao dugi ne ra~unaju samo slogovi u kojima je dug vokal (u, h, w, a) ili diftong (ui),
ve} i zavr{ni slog u helioj sa kratkim vokalom; za one prve slogove kaèmo da su dugi p o
p r i r o d i (natura, fusei), a za ovaj p o p o l o ` a j u (positione, qesei), jer se omikron na{ao
ispred suglasni~ke grupe koju zajedno sa zavr{nim -j ~ini po~etno sk- slede}e re~i.
Metriku
koja
se
kao
gr~ka
latinska
zasniva
na
vokalskom
kvantitetu
nazivamo
k v a n t i t a t i v n o m m e t r i k o m.
5.2. Osnovna pravila gr~ke kvantitativne metrike
5.2.1. Mutae i liquidae
U pogledu pozicionog duèwa kratkih samoglasnika, suglasnici se dele na bezvu~ne (mutae) i
te~ne (liquidae). Grupa od dva ili vi{e bezvu~nih konsonanata ili udvojen konsonant redovno
duì kratak vokal iza koga stoji, pri ~emu se kao suglasni~ke skupine ra~unaju x ks, y ps i z
sd. Isto vaì i za grupu liquida cum muta. Naprotiv, poloàj pred grupom muta cum liquida vaì
kao slab (positio debilis), tako da se prethodni po prirodi kratak vokal kod Homera ra~una ~as kao
dug (po pravilu) ~as kao kratak (dosta ~esto). Obja{wewe leì u p o d e l i n a s l o g o v e: kratak
vokal je po poloàju dug kada se nalazi u zatvorenom slogu, a slog je zatvoren ukoliko se zavr{ava
konsonantom; ako za vokalom sledi samo jedan konsonant, on se uvek ra~una kao po~etni glas
29
slede}eg sloga, ali ako su dva ili vi{e wih, prvi, po pravilu, pripada prethodnom slogu
zatvaraju}i ga i ~ine}i pozicionu duìnu, npr. pa-thr jamb (prvi slog sa kratkim vokalom
ostaje kratak), ili as-tu trohej, qel-gw spondej (prvi slog je zatvoren i poloàjem dug). U
dativu patri prvi slog je, me|utim, sa metri~kog gledi{ta neodre|en (syllaba anceps), jer se moè
deliti i pat-ri (trohej) i pa-tri (w patri daktil).
5.2.2. Slivawe re~i u stihu i odatle proistekle pojave
Gorenavedeni primer helioj, skiownto te pokazao nam je da se u stihu re~i slivaju u
jednu re~eni~nu celinu, tako da se kraj prethodne stapa sa po~etkom slede}e, u konkretnom slu~aju
~ine}i pozicionu duìnu. Iz sekvence d'helioj umesto de helioj vidimo jo{ jednu karakteristi~nu
pojavu te vrste, e l i z i j u (izbacivawe) samoglasnika sa kraja re~i ako i prethodna po~iwe vokalom,
radi izbegavawa h i j a t a (zeva koji nastaje pri susretu zavr{nog vokala prethodne sa po~etnim
vokalom slede}e re~i naru{avaju}i eufoni~nost stiha). Obratan postupak, a f e r e z a, ~e{}i je u
ati~koj drami, kao i k r a z a, kod Homera retka (ta alla > talla). U homerskom stihu sre}e se
s i n i c e z a, gubqewe slogovnosti kod kratkog vokala pred dugim, obi~no e pred w u genitivu
jednine mu{kog roda i mnoìne a-osnova:
Mhnin aeide, qea, Phlhiadew Acilhoj

Da bi se dobio ispravan heksametar, Phlhiadew se skandira Phlhiadjw .
5.2.2.1. La`ni hijat
Ina~e, ~estica de u duseto d'helioj i nema drugu funkciju nego da popuni hijat. Ipak, u Ilijadi
i Odiseji hijat nije retka pojava. Naj~e{}e je, me|utim, p r i v i d a n, jer je u prvobitnom stihu
stajala digama, npr.:
h ra kai Ektora dion aeikea mhdeto erga (Y 24)
autar ton ge anakta podwkea Phleiwna (Y 35)
Prvobitno je bilo mhdeto erga, ge anakta.
5.2.2.2. Skrivene pozicije
Nekada{we prisustvo digame uzro~nik je p r i k r i v e n i h p o z i c i j a:
wde de tij eipesken idwn ej plhsion allon (B 271)
tij eipesken skandira se iako je i u neodre|enoj zamenici po prirodi kratko, jer mu je
prvobitno grupa s davala poziciju: tij eipesken. Naprotiv, zavr{no epsilon u eipesken nema
poziciju mada je i slede}a re~ po~iwala digamom: idwn. Me|utim, dok se tu digama jo{ ~uvala, nije
bilo -n ephelkystikon na kraju prethodnog oblika; ono je tu do{lo tek po ispadawu da popuni hijat.
Prvobitno je, dakle, stih morao glasiti:
wde de tij eipeske idwn ej plhsion allon
30
5.3. Metri~ke pojave u domenu vokalizma 2

5.3.1. U ~isto metri~ke pojave spada s k r a } i v a w e dugih i d u ` e w e kratkih slogova.
5.3.1.1. Korepcija
Naj~e{}e se krate diftonzi u hijatu (tj. na kraju re~i pred vokalom), ako metar iziskuje kratko}u:
aideisqai q'ierha kai aglaa decqai apoina (A 23)
.
Fonolo{ki se ovo kra}ewe i-diftonga zvano correptio epica obja{wava sonantizacijom wihovog
drugog elementa u me|uvokalskom poloàju: kaiaglaa dekhthaiapoina.
5.3.1.2. Distrakcija
Pojava supratna kra}ewu je e p s k o r a s t e z a w e (distractio epica): orow rastegnuto od stegnutog orw
umesto pravilnog oraw (i ove druge dve forme dolaze kod Homera).
5.4. Heksametar
Heksametar spada u daktilske stihove. D a k t i l se sastoji od tri sloga od kojih je prvi dug i na
wega uvek pada iktus, a druga dva su kratka: te dve kratko}e mogu se zameniti jednom duìnom
(s p o n d e j). Heksametar se naj~e{}e zavr{ava spondejem, re|e t r o h e j e m , nikad daktilom.
Zavisno od ve}e upotrebe daktila ili spondeja u prvih pet strofa, ritam heksametra varira od
ìvqeg, daktilskog, npr.:
autij epeita pedonde kulindeto laaj anaidhj (l 598)

do ozbiqnijeg spondejskog, npr.:
yuchn kiklhskwn Patroklhoj deiloio (Y 221)

5.4.1. Dijereza, cezura
Pri skandirawu duga~kog stiha kakav je heksametar nuàn je odmor, koji se poklapa sa krajem neke
re~i u sredini stiha. Pritom se kraj re~i moè podudariti s krajem stope (d i j e r e z a: diairesij
rastavqawe) ili presecati stopu (c e z u r a < lat. caesura usek, gr~. tomh). Ako cezura CEZURA
pada iza iktusa, zove se m u { k a, a iza nenagla{enog sloga ` e n s k a.
wj fato Phleidhj, poti de skhptron bale gaiV (A 245) tomh penqhmimerhj, mu{ka.

up.
Muwom opaqen grm na surom proplanku stoji.

andra moi ennepe, Mousa, polutropon, oj mala polla (a 1) ènska.

Up. 4.1.1.8.
31
up.
Zima je pokrila snegom doline i poqa ravna.
5.3.1.1. Kod ovakve ènske cezure iza tre}eg troheja ~esto se kod Homera javqa tzv. l e o n i n s k a
r i m a:
espete nun moi, Mousai Olumpia dwmat' ecousai (L 218)
up. u na{oj narodnoj epici: Zemqi pade pu{ci ogaw dade.
5.3.1.2. Kod Homera je naj~e{}a (60 posto svih stihova) tzv. b u k o l s k a d i j e r e z a iza ~etvrtog
daktila:
Wj oi men stenaconto kata ptolin, autar Acaioi (Y 1).
.
32
II. FONETIKA
1. KONSONANTI
1.1. Indoevropski okluzivi i wihov razvoj u gr~kom
O k l u z i v i predstavqaju glasove dobivene naglim zatvarawem (implozija) ili otvarawem
(eksplozija) prolaza vazduhu izdahnutom iz plu}a. To su suglasnici u uèm smislu te re~i, koji ne
obuhvata spirante, afrikate, likvide i nazale i poluvokale.
1.1.1. Praindoevropski konsonantski sistem
Po tradicionalnoj, mladogramati~arskoj shemi, koju je uspostavio krajem XIX v. Karl Brugman
(Brugmann), a koja je i daqe u upotrebi mada se u novije doba dovodi u pitawe (v. 1.1.2),
indoevropski prajezik imao je u svojoj ranijoj fazi ~etiri, odnosno u svojoj mla|oj fazi pet redova
okluziva po mestu obrazovawa i tri po na~inu artikulacije. U ovom priru~niku drìmo se te
rekonstrukcije.
Na~in artikulacije
bezvu~ni ( Tenues)
zvu~ni (Mediae) aspirirani (Aspiratae)3
labijali
(usneni)
*p
*b
*bh
*t
*d
*dh
*k
*g
*gh
*ku
*gu
*guh
*k
*g
*gh
dentali
(zubni)
Mesto
guturali
obrazo-
ili velari
vawa
(grleni)
labiovelari 4
(usnenogrleni)
palatali
(nep~ani)
Razvitak p a l a t a l n o g r e d a danas se uglavnom smatra sekundarnom pojavom u satemskoj grupi

indoevropskih dijalekata pre kona~nog raspada wihovog teritorijalno-jezi~kog zajedni{tva. Za
gr~ki kao kentumski jezik taj problem je od male va`nosti. 5
Pi{u se i *bh, *dh, *gh itd., osobito ako se laringali beleè malim *h (a ne, kao ovde, velikim H, v. 2.3).
Pi{u se i *kw, *gw itd., bezvu~ni i *q, qu.
U gr~kom se refleksi palatala razlikuju od reflekasa obi~nih velara samo u poloàju ispred *u: ippoj kow <
*ekuos, ali lakkoj lokva < *lakuos.
33
1.1.1.2. Glotalna teorija

Alternativna shema koju je predloìo Tomas Gamkrelidze zasnovana je prvenstveno na jezi~koj
tipologiji:
I
Glotalizovani
*p'
*t'
*K'
II
Zvu~ni
III
Bezvu~ni
*b /b
h
*d /d
*Gh/G
*p /p
h
*t /t
*Kh/K
Glotalizovani okluzivi bili bi se u daqem razvoju ozvu~ili, kod zvu~nih bile bi uop{tene
aspirirane, kod bezvu~nih neaspirirane varijante (alofone). Jezici za koje se uzimalo da su
pretrpeli takozvani pomak suglasnika (Lautverschiebung) kao germanski i jermenski bili bi
ustvari konzervativniji u odnosu na staroindijski, na ~ijem se konsonantizmu od po~etka temeqila
praindoevropska rekonstrukcija.
1.2. OTPADAWE ZAVR[NIH SUGLASNIKA

U gr~kom promene trpe aspirirani i labiovelarni red, dok *p/*b, *t/*d, *k/*g ostaju neizmeweni.6
Jedino {to su svi okluzivi u gr~kom otpadali ako se nalazili na apsolutnom kraju re~i (u ie.
prajeziku dolazilo je ~e{}e samo *-t, *-d):
meli med < *melit, up. gen. melit-oj, het. melit, got. mili
damar (h) supruga, doma}ica < *damart (to), up. gen. damart-oj
efere nosa{e, eferon no{ahu < *eferet, *eferont, up. stind. abharat 3.sg.
esth stade, hom. estan stado{e < *estat, *estant, up. stind. asthat 3.sg.
ti {ta < *kuid, up. lat. quid, stind. cid; tipte < *titpe = lat. quippe
o koje < *iod, up. stind. yad; hom. otti, lezb. otti < *od-ti
allo drugo < *aliod, up. lat. aliud
oikw7 iz ku}e < *oikwd, abl., up. lat. vico < stlat. -od, stind. vesad
upodra adv. ispod oka, mrko < *upodrak, up. stind. upadrk, derkomai
gunai voc. èno < *gunaik, up. gunaik-oj
gala mleko < *galakt, up. galakt-oj, lat. lac, lact-is
()ana gospodaru, gospode < *anakt, up. nom. anax, gen. anakt-oj
h 3.sg.aor. re~e < *hkt < * hg-t (up. an-wg-a 1.sg.pf.)
Ako se po|e od tradicionalnog sistema: po glotalnoj teoriji (1.1.2), glotali su se ozvu~ili a bezvu~ni okluzivi
dobrim delom ali ne i u potpunosti uop{tili dezaspirirane varijante.

7
samo dijalekatski = v (w), up. 1.8.
34
1.3. ASPIRATE
Ie. zvu~ni aspirirani okluzivi izgubili su u gr~kom svoju zvu~nost:
bh > f ph
h
d > q t
h
g > c k
uh
(g > f, q, c)8
To se desilo u predmikensko doba, jer se u linearu B koji uglavnom ne notira aspiraciju
aspirate beleè istim znakom kao prosti bezvu~ni okluzivi: ka-te-te-ke = kateqeke.
1.3.1. Problem praie. bezvu~nih aspirata
U pojedinim slu~ajevima gr~kom f i c u staroindijskom odgovara ph, kh (a ne, kao obi~no, bh, gh); i
refleksi u staroiranskom (f, x) i u jermenskom razlikuju se kako od reflekasa ie. *bh, *gh, tako i *p,
*k u tim jezicima:
fusa dah : stind. phut-karoti 3.sg.
kacazw ka{qem : stind. kakhati 3.sg.
Ti slu~ajevi su retki i ograni~eni na onomatopejske korenove.
Za q = stind. th samo je jedan primer, nast. 2.sg. pf. -qa = stind. -tha, npr. oisqa = stind. vettha.9
1.3.2. Gr~ki refleksi praie. zvu~nih aspirata
Po pravilu, me|utim, gr~koj bezvu~noj aspirati odgovara u staroindijskom zvu~na aspirata, a u
ve}ini drugih ie. jezika prost zvu~ni okluziv:
stind.
gr~.
bh
dh
gh
f
q
c
slov. , iran., germ.

b
d
g
lat.10
f-/-bf-/-d-, -bh/g
Na primer:
ferw nosim : stind. bharami : lat. fero : sh. berem
nefoj/nefelh oblak : stind. nabhas, lat. nebula : sh. nebo
eqhka stavih : stind. adhat : lat. feci : sh. d(j)eti
aiqoj poàr : stind. edhas11 drvo za vatru : lat. aedes zgrada (prvobitno: ogwi{te)
eleuqeroj slobodan : lat. liber : sh. qudi
chn guska < *canj : stind. hamsas12 : lat. (h)ans-er : stsl. gs, sh. gus-ka
V. posebno razvoj labiovelara, 1.4.
Ali isthsi stavqa : tisthati, sa sekundarnim th u staroindijskom proisteklim iz spoja t + laringal.
10
11
Latinski refleksi su specifi~ni i zavise od poloàja u re~i.

Umesto zavr{nog -s na apsolutnom kraju re~i u staroindijskom dolazi (i pi{e se) -h: edhah; ovde je usvojeno
pisawe sa -s koje olak{ava pore|ewe na indoevropskom planu.
35
omiclh magla : stind. meghas : stsl. mgla, sh. magla

ecw vozim, ocoj vozilo, kola : stind. vahati: lat. veho : stsl. vez vozim, sh. voz13
1.3.3. Disimilacija aspirata (Grasmanov zakon)
Po tom glasovnom zakonu, koji je formulisao Herman Grasman (Hermann Grassmann), ako za
aspiratom dolazi u slede}em slogu druga aspirata, ona prva gubi svoju aspiraciju. Takvu
disimilaciju zovemo r e g r e s i v n o m:
pacuj debeo < *facuj = stind. bahus < *bhaghus
pefuka rodio sam se, postao < *fefuka
toicoj zid < *qoicoj = stind. dehas < dheghas
trefw hranim < qrefw, fut. qreyw (ali peisomai, peusomai, a ne *feisomai, *feusomai)
tiqhmi stavqam : stind. dadhami
kicanw sre}em, doseèm < *cicanw : stind. jahami < *gheghkecutai izliveno je < *cecutai
ecw imam < *ecw < secw (escon) : stind. sahate
eqoj obi~aj < *eqoj < *seqoj : stind. svadha
Izuzetno, disimilacija moè biti p r o g r e s i v n a (aspiracija se gubi na drugom mestu po redu):
luqhti < *lu-qh-qi, qeoj bog < *qehoj < *qesoj (qes-fatoj), ili izostati: faqi, ecuqhn (ali
eteqhn!).
1.3.3.1. Relativna hronologija disimilacije aspirata u gr~kom
poznija je od jotovawa (1.7.3):
tacuj brz, comp. qasswn <*qac+jwn
qaptw pokopavam < *qaf-jw (tafoj grob).
od obezvu~ewa aspiriranih zvu~nih okluziva (mediae aspiratae, 1.3.2):
phcuj lakat < *facuj < bhaghus (stind. bahus): ne **bhcuj!
1.3.3.2. Apsolutna hronologija disimilacije aspirata u gr~kom
Mikensko pismo ina~e ne pruà mogu}nost za razlikovawe aspiriranih od neaspiriranih
suglasnika, ali se pretpostavqa da izostanak razvitka prelaznog j ili v u hijatu zna~i prisustvo
intervokalske aspiracije, tako da bi iza grafije wa-tu-o-ko stajalo nedisimilovano *astuhocoj,
dok bi se docniji disimilovan oblik astuocoj pisao **wa-tu-wo-ko.
1.3.4. Beleèwe aspiracije u alfabetu
Alfabet je ispo~etka razlikovao samo bezvu~nu dentalnu aspiratu th od prostog dentala t,
beleè}i ovaj drugi semitskim znakom za obi~no t (taw), a ono prvo znakom za emfati~no t (tet),
12
h- < *gh-.
13
Izvorno zapre`na teretna kola; z- < *gh- (satemski refleks).
36
dok su ph, kh u to prvo vreme, posebno u dorskim natpisima egejskih ostrva, beleèni znakom za
aspiraciju H iza odgovaraju}eg prostog okluziva, npr. na Teri (VI v.): Baqukleoj adelpheon,
orkhestaj agaqoj. Posebni znaci F ph, C (u zap. alfabetima Y) kh stvoreni su tek docnije.
1.3.5. Spirantizacija bezvu~nih aspirata
U modernom gr~kom stare aspirate se izgovaraju kao bezvu~ni spiranti: q , f f, c x. U
zajedni~kom gr~kom jeziku (kojni), ta pojava nije starija od na{e ere. Disimilacija u sloènim
imenima na ati~kim natpisima Pwsforoj (fwj svetlost), Antesforoj (anqoj cvet), Krusoqemij
(crusoj zlato) i latinske grafije ampora, ampulla < amforeuj, purpura < porfura, imena Pilemo,
Nicepor, Aciles u ranim natpisima svedo~e da se u to doba jo{ izgovaralo th, ph, kh. Naro~ito je
indikativno latinsko p za f, jer je latinski od ranog vremena imao labijalni spirant f i beleìo
ga posebnim slovom (nastalim od gr~ke digame, 1.8.2). Tek u Pompejima (malo pre 79. god. n. e.)
sre}emo pisawe Fyllis = Fullij, od II v. po Hr. Filippus umesto P(h)ilippus. U pojedinim dijalektima,
me|utim, spirantizacija aspirata de{avala se i ranije, up. pamfil. fikati = ikati, lakonsko s < q
pred vokalom, potvr|eno od V v. pre Hr. kod ati~kih pisaca (Aristofan, Tukidid), od IV v. i na
natpisima iz Sparte: nai tw siw, parsene, orsa (= orqh), agaswj = agaqouj (Lisistrata).
37
1.4. LABIOVELARI
1.4.1. Labiovelari u indoevropskim jezicima
Indoevropski je posedovao labiovelarni niz od tri velara (velarna okluziva, guturala) propra}ena
labijalnim (labiovelarnim) prizvukom:
bezvu~ni *ku
zvu~ni *gu
zvu~ni aspirirani *guh14
U jezicima s a t e m s k e grupe, labiovelari su se dosta rano izjedna~ili sa obi~nim guturalima (u
wima se zauzvrat razvio poseban palatalni red):
*ku > *k (pored *k)
*gu > *g (pored *g)
*guh > *gh (pored *gh).
K e n t u m s k i jezici su labiovelare duè ~uvali. Oni jo{ ~ine poseban niz u nekim istorijski
potvr|enim idiomima: hetitskom, latinskom, raznim germanskim dijalektima. Morali su postojati
kao posebna kategorija i u zajedni~kom keltskom, da bi nakon wegovog raspada kontinentalni
keltski govori (galski) razvili iz wih labijale, a ostrvski (irski) proste guturale. Od italskih
jezika latinski ih je ~uvao, a oskijsko-umbrijski pretvarao u labijale.
Sli~no se, u pogledu refleksa labiovelara, podvajaju savremeni r o m a n s k i jezici. Latinski
quattuor, lingua u jednima je sa~uvalo labiovelarni izgovor ({pan. cuatro, lengua, ital. quattro,
lingua), u drugima pre{lo u proste guturale (frc. quatre, langue), a u tre}ima u labijale (rum.
patru, limba).
1.4.2. Razvoj labiovelara u gr~kom
U gr~kom druge polovine II milenija pre Hr. m i k e n s k o m labiovelarni niz jo{ se ~uvao. O
tome svedo~i linear B, koji ih beleì posebnim znacima (u latini~noj transkripciji: qa, qe, qi,
qo), razli~itim od onih za labijale (pa itd.), dentale (ta, da itd.) i proste guturale (ka itd.). U
a l f a b e t s k o m gr~kom I milenija pre Hr. oni su, me|utim, nestali kao takvi i na wihovim
mestima stoje okluzivi iz ove ostale tri grupe: guturali, dentali i labijali; u pogledu zamene
labiovelara gr~ki dijalekti toga doba su podvojeni, tako {to eolski stoji po strani od svih
ostalih. Takvo ~iweni~no stawe posledica je postepenog i dugotrajnog procesa eliminacije
labiovelarnog reda u gr~kom, koji se odvijao u t r i e t a p e ili faze.
14
Za razne na~ine beleèwa up. nap. 2.
38
1.4.2.1. Prva faza razvoja labiovelara u gr~kom

Ta faza je o p { t e g r ~ k a, tj. zajedni~ka svim dijalektima, samim tim p r a g r ~ k a, tj. pada u doba
pre dijalekatske diferencijacije gr~kog jezika i prve gr~ke pismenosti (zna~i da je
p r e d m i k e n s k a). U woj su labiovelari u kontaktu sa u i ispred i pre{li u proste guturale:
a) labiovelar ispred ili iza u:
w
mik. qo-u-ko-ro g oukoloj15 > klas. boukoloj govedar < *guou-kuolos, up. srir. bua-chaill
w
pastir; isti drugi elemenat bez delabijalizacije labiovelara u mik. a-pi-qo-ro amfik oloj
> klas. amfipoloj sluga < *mbhi-kuolos, up. stind. abhi-cara-; daqe u vezi sa pelesqai. Od
istog korena reduplikovana imenica:
kukloj to~ak, krug < *kukulos,16 up. stind. cakra-, ags. hweol > engl. wheel < *kuekulos. Daqe:
u-gihj zdrav < *su-guii-es-, od istog korena ebiwn, biotoj
gunh èna pored beot. bana < *guona, up. avest. gna, daqe sh. èna, engl. queen < *guena
mik. e-u-ke-to eucetoi, klas. eucetai sve~ano izjavquje, zavetuje se < *euguh-e-toi, up. stind.
ohate, avest. aojaite, up. daqe lat. voveo
elacuj mali, ali elafroj brz < *H1lnguhu-17 lak, up. stind. raghu-, stsl. lg-k, lat. lev-is.
b) Labiovelar p r e d i najpre prelazi u prost velar, zatim se vr{i jotovawe:
hom. ()ossa glas, at. otta < *uoku-ia, up. oy < ()oy, ak. ()opa, lat. vox, voc-em.
hom. osse o~i < *oku-iH1 du., up. o~i, ocu-lus;18 ossomai vidim < *oku-io-, ali fut. oyomai, oy,
opoj f. oko, lice.
pessw kuvam < *peku-io pored pepwn zreo, aor. epeya, up. lat. coquo <*poquo, sh. pe}i, pekao
elasswn mawi < *elac-jwn : elacuj pored elafroj
hom. nizw perem < *nigu-io, up. stir. nigim, ali fut. niyw, sloènica cer-niy voda za ruke, gen.
-niboj, pozni analo{ki oblik prezenta niptw
hom. zw-w ìvim < *guio-, ali aor. ebiwn < *guio1.4.2.2. Druga faza razvoja labiovelara u gr~kom
Ta faza je p o s t m i k e n s k a: labiovelari pred e, a ku i pred i, prelaze u d e n t a l e u ve}ini
dijalekata, osim u eolskom i kiparskom, gde se do daqeg ~uvaju:
15
U rekonstrukciji mikenskih i pragr~kih oblika *i konvencionalno pi{emo j a *u kao labijalni prizvuk
labiovelara w.
16
Sa redukovanim vokalom u prvom slogu, 2.1.
17
Po~etni labiovelar *H1- rekonstrui{e se na osnovu gr~kog protetskog e-.
18
Nastavak duala -iH1 dao je u gr~kom *-je, a u slovenskom *-i.
39
mik. qe-to-ro-we k etr-wej ~etvoro-uh,19 jon. tesserej, at. tettarej, ali beot. pettarej, up.
lat. quattuor
mik. qe-re kwhle > klas. thle, ali lezb. phloqen = thloqen
mik. *kwelomai (part. qe-ro-me-no) > dor. telomai, hom. (eol.) pelomai kre}em se
w
mik. qe k e > -te i (postponirano) = lat. -que, frig. -ke, stind. -ca < ie. *-kue
delfuj materica, topon. Delfoi = beot. Belfoi < *guhelbh-, up. stind. garbha- materica
hom. qessasqai (za-, u-)moliti, (polu-)qestoj, beot. LI (Qio-)festoj, odatle mo`da i
Qessaloi, at. Qettaloi, beot. Fettaloi, tes. Petqaloi < *guhedh- èleti, u vezi sa poqoj, up.
è|, èdan < *guhe-n-dh-.
tij < *kuis, up. lat. quis, het. kui{, got. is ~iji20
1.4.2.3. Tre}a faza razvoja labiovelara u gr~kom
Wihova labijalizacija, tj. prelazak preostalih labiovelara u svim dijalektima u l a b i j a l e u
poloàjima p r e d v o k a l i m a o , a (zvu~nog tako|e i pred i) i p r e d k o n s o n a n t i m a (osim
i)21.
mik. a-to-ro-qo anqrwkwoj > anqrwpoj ~ovek
mik. *leikww (part. re-qo-me-no leikwomenoj) > leipw ostavqam
mik. qa-si-re-u gwasileuj > basileuj kraq
mik. ni-qo-to nikwtoj > -niptoj (nizw perem)
bioj luk < *guiios, up. stind. jiya tetiva
bioj ìvot, ebiwn, up. got. qius, lat. vivus
ofij < *oguhis, up. stind. ahis, avest. aì{
Ta promena je u eolskom zahvatila i one labiovelare koji su se, za razliku od ostalih dijalekata, tu
o~uvali ispred e: phloqen, pempe, pelomai...
Posledwe dve faze padaju u razdobqe izme|u XII veka, kada se gasi mikenska pismenost, i VIII v.,
kada je uveden alfabet u kojem vi{e nema posebnih znakova za labiovelare. Rezultat trojakog gr~kog
razvoja ie. labiovelara su alternacije koje ~esto ~ine neprepoznatqivom vezu me|u oblicima od
istog korena:
kukloj, tellomai vrtim se, poloj, palin < *kuelugihj, zw, bioj < *gueiqeinw, fonoj < *guhen1.4.3. Analo{ka odstupawa i ujedna~ewa
Ujedna~avawa pod dejstvom a n a l o g i j e radi o~uvawa paradigme vr{ila su se mahom u korist
najpoznijeg prelaza, labijalizacije:
19
Tj. sa ~etiri dr{ke, o posudi.
20
Tes. kij, mo`da delabijalizacijom u svezi *ou kwij = at. ou tij.
21
Pred kojim su se delabijalizovali ve} u prvoj fazi.
40
*ek oj > epoj

*eteoj > epeoj
*etehi > epei
Up. stind. nom. vacas re~ umesto *vakas < *uekuos prema gen. vacasas, lok. vacasi < uekues-.
w
*Ereg oj > Ereboj

*Eredeoj > Erebeoj
*Eredehi > Erebei
3
Up. stind. nom. rajas tama mesto *ragas < *H1reguos prema gen. rajasas, lok. rajasi < *H1regues-.
w
*ek omeqa > epomeqa

*etesqe > epesqe
w
*ek ontai > epontai
Up. stind. 3. l. mn. sacamahi umesto *sakamahi < *sekuometH2 prema sacate < *sekuete (lat. sequor).
*segwomai > sebomai
*sedehai > sebeai
*sedetai > sebetai
Up. stind. 3. l. mn. tyajante umesto *tyagante < *tieguontai prema 3. jedn. tyajate < *tieguetoi itd.
41
1.5. PRAIE. SPIRANT *S I WEGOVA SUDBINA U GR^KOM

U ie. prajeziku spirant *s nije imao svoga zvu~nog parwaka *z, bar ne kao fonemu koja bi stajala u
opoziciji prema wemu, kao npr. u sh. kosa : koza; z22 se javqalo samo kao poziciona varijanta ie. *s
pred zvu~nim okluzivima: *nizdo- gnezdo (stind. nida-, lat. nidus,23 nem. Nest, slov. (g)nezdo) < *nisd-o- (prefiksalna sloènica od nulske baze korena *sed- sedeti, boraviti).
Ie. *s se u gr~kom ili sa~uvalo ili pre{lo u h, pa se potom u delu slu~ajeva izgubilo. Sli~an
razvoj odigrao se u iranskom i jermenskom.
24
U gr~kom se, dakle, ie. *s reflektuje kao s/j, h- i ; u lat. mu odgovara s, izme|u vokala r, u
staroindijskom s, iza i, u, r, k s, na apsolutnom kraju iza vokala s; u staroiranskom s, ispred i
izme|u vokala h, iza i, u, r, k {, u slovenskom s, iza i, u, r x.
1.5.1. Pozicije u kojima se praie. *s ~uva se u gr~kom
a) na kraju re~i iza vokala i konsonanta:
genoj rod : lat. genus, stind. janas25
kle()oj slava : stind. sravas, stsl. slovo (gen. -ese) < *kleuos
at. oij , hom. oij, arg. oij ovca: lat. ovis, lit. avis, stind. avis < *ouis
dat. pl. lukoij vukovima: lat. lupis, stind. vrkais < *ulkuois
opt. 2.sg. eihj bio bi (ti): lat. sies/sis, stind. syas < *(e)s-ie-s
nux no}: lat. nox, got. nahts
b) na po~etku i u sredini re~i ispred i iza okluziva:
spendw izlivam : lat. spondeo
statoj staja}i : lat. status, stind. sthitas
()astu grad : stind. vastu
gignwskw znam : lat. (g)nosco
dexioj, dexiteroj desni : lat. dexter, stind. daksinas
misqoj plata : avest. mi`da-, stsl. mzda (up. od-mazda)
c) ie. *sd > gr~. z zd:
ozoj grana : jerm. ost, got. asts < *o-sd-od) ispred m delom ispada, delom se ~uva (kao z):
smikroj / mikroj mali
22
U uglastim zagradama daje se fonolo{ka transkripcija.
23
I u latinskom i u staroindijskom z pred d ispalo je izazivaju}i duèwe prethodnog vokala.
24
Oznaka u lingvistici za nulu, tj. u ovom slu~aju odsustvo bilo kakvog refleksa.
25
Zavr{no -s ~uva se u staroindijskom u re~eni~nom sklopu (sandhiju) pred bezvu~nim dentalom, npr. janas tad
taj rod; na kraju re~enice i kad re~ stoji samostalno ono se realizuje kao h (pisano h: janah). Up. nap. 9.
42
e) na mestu (restituisane) grupe *ss:26

2. sg. at. ei ali hom. essi: stlat. ess, stind. asi, av. ahi, stsl. si < *esi < *es-si
dat. pl. hom. (eol.) genes-si, up. stind. janas-su
27
< genesu < genes-su, ali at. genesi,
menesi: avest. manahu

d) interkonsonantsko *s ~uva se, uz upro{}ewe grupe:
despothj gospodar < *dems
28
29
potis, up. av. dg paiti{ gospodar doma, doma}in
misgw me{am < *mig-skw, up. lat. misceo, nem. mischen

pascw trpim < *pnq-skw30
1.5.2. Pozicije u kojima *s prelazi u aspiraciju ili se sasvim gubi
a) i n t e r k o n s o n a n t s k i :
lucnoj svetiqka < *luksno-, up. lat. luna Mesec, prenestinski Losna, av. raox{nasjajan < *louksnoecqroj neprijateq(ski) < *ekstros, up. lat. extra
Promena je postmikenska:
mik. ai-ka-sa-ma aiksma > aicmh kopqe, up. stprus. aysmis raàw
Tako nastalo h preme{ta se iz sredine re~i na po~etak u vidu aspiracije:
ormh nasrtaj < *or-sma (od ornumi dièm)
b) n a p o ~ e t k u r e ~ i i s p r e d v o k a l a:
alj so, more: lat. sal, stsl. sol
a-pax (od)jednom : lat. sim-plex
allomai ska~em : lat. salio
epomai sledim, epetai, espomhn: lat. sequor, stind. sacate, av. ha~aite31
erpw puzim : lat. serpo, stind. sarpati
edoj sedi{te, ezomai sedam : lat. sedes, sedeo, stind. sadas-, stpers. hadi{
sedi{te, dvor, stsl. sdti
izw sedam: lat. sido < *si-sd-o, stind. sidati < *sizdati
oloj ceo, ~itav : lat. salvus, stind. sarvas, av. haurvo
26
Grupa *ss bila je u ie. mogu}a samo na morfolo{koj granici i ve} u prajezi~ko doba se upro{}avala u *s, koje se
u gr~kom u odgovaraju}em poloàju gubilo, ali je u drugim slu~ajevima restituisana po analogiji.

27
Up. nap. 23.
28
Genitiv sa nulskom bazom nastavka -s korenske imenice *dem- dom.
29
Od *dems.
30
Sa vokalskim n > a.
31
Up. 1.4.3.
43
upnoj san : lat. somnus, stsl. sn < *supnos

uj sviwa : lat. sus, sh. sv-iwa32
c) i s p r e d * i , * u :
ekuroj < *suekuros svekar, up. stsl. svekr, stind. svasuras, lat. socer
umhn opna < *siu-men, up. stind. syuman- traka33
Na po~etnom r- aspiracija se pi{e, ali se ne izgovara:
rew te~em : stind. sravati
U dijalektima, pi{e se RH-, LH-: dor. rhoaisi = roaij dat.pl. od roh tok, egin. lhabon = labwn
part.aor. od lambanw uzimam
Gr~ki nije imao po~etno r- (pred svakim ie. *r- dolazi protetski vokal). Stoga je rh- > r uop{teno
na po~etku i gde je bilo *ur-.
d) U s r e d i n i r e ~ i i z m e | u v o k a l a *s prelazi u h. Kod re~i koje po~iwu vokalom, ta
aspiracija se preme{ta pred po~etni vokal:
at. ewj zora < *ausos, up. stind. usas, lat. auror-a
ieroj sveti < *isH1ros, up. stind. isiras
Preme{tawe je postmikensko. U mikenskom se jo{ ~uvalo *h < *s u sredini re~i izme|u vokala, {to
se zakqu~uje po hijatu:
i-e-re-u ihereuj sve{tenik ( iereuj bi se pisalo i-je-re-u).
Aspiraciju pred a mikensko pismo beleì posebnim znakom a2:
o-pi-a2-ra opihala primorski krajevi (up. epi, alj)
Gde nije bilo uslova za preme{tawe na po~etak (re~ nije po~iwala vokalom), to -h- < -s- gubilo se
bez traga:
neomai vra}am se < *nehomai, up. stind. nasate, nostoj
qeoj bog < *qehoj, up. qes-fatoj
gen. sg. geneoj roda < *genehoj, up. stind. janasas, lat. generis
1.5.2.1. Naknadno gubqewe aspiracije
Na po~etku re~i pred vokalom aspiracija je mogla naknadno nestati:
d i s i m i l a c i j o m:
ecw imam < *ecw, up. exw ima}u, sc-ein zadràti
32
Varijanta suj obi~no se obja{wava kao rana gr~ka pozajmqenica iz nekog indoevropskog jezika koji je ~uvao *s-
pred vokalom.
33
Koren koji je u {iti < *siu-ti.
44
a n a l o g i j o m:
3.pl. *s-enti > at. eisi, dor. enti su umesto *eisi, *enti prema 3.sg. esti < ie. *es-ti
p s i l o z o m (karakteristi~nom za jonski i ostrvski eolski):
hom. (jon.) ouloj ceo, ~itav prema at. oloj < oloj
hom. (jon.) helioj, eol. aelioj, ali dor. alioj, at. hlioj Sunce < *sauelios, up. lit.
saule
hom. hwj, dor. awj, eol. auwj, ali at. ewj zora
1.5.3. Praie. *s u gr~kom ispred i iza likvida i nazala
U sredini re~i stara grupa -sr- javqa se kao udvojeno rr; u eolskom i -ll-, -mm-, -nn- < *-sl-, *-sm-, *sn-:
erreon impf. od rew te}i < *ehreon = stind. asravam < *e-sreu-o-m
hom. (eol.) ellabe uze (< *slagu-, up. egin. lhabon)
hom. (eol.) enneon impf. od new presti, up. stind. snayati
hom. (eol.) (filo-)mmeidhj epitet Afrodite, up. stind. smayate, stsl. smti s, srp.
smejati se
U drugim dijalektima h < *s pred l, n, m ispada, a prethodni vokal se duì:
eilhfa uzeo sam < *e-hlaf-a34
eima odelo, lezb. emma, krit. ema < *ues-mn, up. stind. vasman
selhnh Mesec, dor. selana, lezb. selanna < *selah-na, up. selaj
Grupa rs po izuzetku se ~uva, ina~e prelazi u rr:
hom. arshn mu{ki, mu`jak, at. arrhn, up. avest. ar{anU aoristu, me|utim, s iza r, kao i iza l, ispada, uz duèwe prethodnog vokala:
edeira odrah < *edersa (derw)
esteila poslah < *estelsa (stellw)
Stare ie. grupe *-ns-, *-ms- upro{}avaju se u -n-, -m-, uz duèwe prethodnog vokala:
wmoj rame, ple}e < *omsos, up. stind. amsas
nom. pl. chnej, beot. canej guske < *ghans-es, up. stind. hamsa-, stsl. gs, gus-ka
Tako|e u sigmatskom aoristu:
efhna pokazah < *efansa (fainw)
eghma oènih < *egamsa (gamew)
34
Aspirirani perfekat *se-slaguh- prema *slagu- u elabon.
45
1.5.4. Analo{ka restitucija *s

U nizu oblika, -s- je restituisano po analogiji, kako izme|u vokala, tako i u drugim pozicijama gde
bi ina~e ispadalo: elusa odre{ih prema edeixa pokazah i sl.
1.5.5. Pozniji dijalekatski razvoji
Zauzvrat, u nekim govorima, pre svega dorskim na Peloponezu (lakonski, argivski), to restituisano
ili sekundarno (iz ti, ki) nastalo intervokalsko -s- prelazi u -h-: lak. enikahe = enikhse pobedi,
pahin = pasin svima.
U jonskom govoru Eretrije na Eubeji s se preko *z razvilo u r (rotacizam): pairin = paisin. dat.pl. od
paij
46
1.6. POREKLO GR^KOG Z

U modernom gr~kom z je zvu~ni spirant z. U savremenom izgovoru starogr~kog, re~ riza koren
izgovara se kao sh. riza mona{ka ode}a. Me|utim, starogr~ki izgovor bio je druk~iji. Zeta se
izgovarala kao konsonantska grupa, tj. spoj dvaju suglasnika, dz ili zd. Poreklo joj je razli~ito:
z < *sd: ozoj, jerm. ost, nem. Ast; izw < *si-sd-o (up. 1.5.1.c). Tako|e i u analognim spojevima nastalim
unutar gr~kog jezika, up. sloèno LI Diozotoj < *Dios-dotoj.
z < *dj: Zeuj < *dieus (stind. dyaus); pezoj pe{ak < *pedios (up. stind. padyah); ozw miri{em <
od-jw (up. odwda, odmh); ezomai sedam < *sed-io- (up. edoj);35 paizw igram se < *pa()id-jw (up.
paij, paid-oj).
z < *gj: zww < *guio-o (up. u-gihj, ebiwn); fuza < *fug-ja (fugh); rezw < *reg-jw (ergon); arpazw
(arpax, arpag-oj), mezwn (jon.) < *meg-jwn (megaj). Ovaj razvoj vr{io se preko *dj.
z- < *i-: zeugnumi upreèm, zugon jaram (up. iungo, iugum; yunakti, yugam); zwnnumi opasujem,
zwstoj < ios- (up. av. yasta-, srp. po-jas); zew vrim < *ies- (zestoj, stind. yasati). U drugim
slu~ajevima, po~etno praindoevropsko *i- dalo je u gr~kom spiritus asper (v. 1.9.1, 2.4.5).
1.6.1. Izjedna~ewe dz > zd
Prvobitni refleks *di, *gi, i- imao je glasovnu vrednost dz. Tako jo{ u mikenskom: to-pe-za =
torpeza (trapeza sto (sa ~etiri noge) < *tetra-ped-ja), wi-ri-za = riza (riza koren < *rid-ja),
me-zo comp. od megaj, wo-ze = orzei 3.sg. radi (< org-jei ergon); ze-u-ke-si = zeugessi
zapregama, ze-so-me-no = zessomenoj (od zew). Stara grupa zd < sd izgleda da se beleìla druk~ije,
samo sa d, ali za wu nema sigurnih primera.
U svim dijalektima prvog milenija to dz < *di, *gi, i- izjedna~uje se sa zd nastalim kao refleks
grupe s + d, i nijedan ne razlikuje reflekse tih dvaju spojeva. Da je izjedna~ewe i{lo u korist
izgovora zd svedo~i ispadawe nazala pred z u Aqhnaze < *Aqhnanj + de, plazw skre}em na
stramputicu < plagg-jw (fut. plagxw, lat. plango), salpizw trubim < salpigg-jw (salpigx,
salpigg-oj): nazal ispada samo ispred spiranta za kojim sledi okluziv, ne obratno.
1.6.2. Docniji razvoj zd
Docnije se to zd po dijalektima razvijalo u tri smera:
ûvalo se kao takvo, posebno u eolskom. Aleksandrinski izdava~i Alkeja i Sapfe razlikuju u
beleèwu za = dia i usdoj = ozoj, upa-sdeuxaisa = upozeuxasa, katisdanei = kaqizanei itd.
U nekim govorima (elejski, lakonski, beotski, tesalski) dolazi do regresivne disimilacije z zd
> dd. Od VIV v. u natpisima el. dika(d)doi = dikazoi, upa-(d)dugioij = upozugioij zapre`nim
ìvotiwama, beot. Deuxippoj = Zeuxippoj, peridduga = perizuga n.pl. okolo opasano, rod. Deuj =
35
Up. 1.5.2.b.
47
Zeuj. Ponegde od druge pol. IV v. iz toga dd nastaje tt: nostitthn = *nostizein, krit. Thna, Tthna =
Zhna Dia.
U jonsko-ati~kom asimilacija je bila progresivna: zd > zz (> z); ona nastupa od po~etka
helenisti~kog razdobqa, a vidi se iz pisawa s ispred m, b, koje se izgovaralo z, zetom: at. (posl.
~etvrt IV v.) anabazmouj acc. pl. od anabasmoj stepenik, Delfi III v. Zmurnaioj, II v. prezbeutaj.
U novogr~kom do{lo je do upro{}ewa zz > z kao ss > s.
48
1.7. GRUPE SS/TT

1.7.1. Geminata ss
Osim u hipokoristicima (imenima od miqa) tipa dor. Mnassaj,36 udvojeno s u gr~kom javqa se na
spojevima morfolo{kih elemenata: : hs-sai,37 zws-sato opasa (se). Iza dugog vokala ss se
upro{}ava u s: hom. hsai, zwsato. Iza kratkog, u homerskom jeziku javqaju se oba tretmana:
sthqessin pored -esin, es(s)omai. U jonsko-ati~kom i arkadskom svuda je jedno -s-: genesi, esesqai,
etelesa,38 u eolskom i dorskom svuda udvojeno -ss-: -essi, essontai.
1.7.2. Afrikata ts
Nastajala je na razne na~ine u razna vremena a izgovarala se kao sliven glas (afrikata) ts, tj. kao
}irili~no c. To gr~ko c je kao takvo slabo posvedo~eno (u mikenskom i maloazijskom jonskom),
ina~e se od dijalekta do dijalekta upro{}avalo u s(s) r e g r e s i v n o m ili u tt p r o g r e s i v n o m
asimilacijom.
1.7.2.1. ts < t, d, q + s
Nastajala je na morfolo{kim spojevima dentala sa s. Asimiluje se u svim govorima regresivno u
ss, osim u beotskom, gde je smer asimilacije obrnut, progresivan: tt. I tako nastalo ss daje iza
dugog vokala prosto s: *tapht-si > *taphssi > taphsi zastorima, *wq-sa-to > *wssato > wsato
odgurnu, a iza kratkog u homerskom jeziku ili se ~uva kao geminata ili upro{}ava: *pod-si(n) >
possin/posin nogama, dikassate 2.pl. impt. presudite pored dikasan presudi{e (*dikad-sa-);
jon.-at. i ark. *carit-si(n) > carisin, *fugad-si > fugasi, dikasai; u lezbqanskom, tesalskom i
dorskom ss se ~uva: dikassai; u beotskom komittamenoi = komisamenoi (< *komid-sa-).
1.7.2.2. ts < tj/qj
Hom. s(s): mesoj/messoj < *meqjoj = stind. madhyas, lat. medius; eressw veslam (eret-mon
veslo), korussw (koruq-oj gen. {lema), melissa p~ela (< *melit-ja, od meli, -itoj med),
kreisswn. Jon./ark. ss, at./beot. tt: jon. plassw : at. plattw; jon. melissa : at. melitta; jon. kresswn
: at. kreittwn.39 Ali i u jonsko-ati~kom i u arkadskom je mesoj prema eol./dor. messoj, beot. mettoj.
1.7.2.3. ts < kj, cj
U homerskom reflektuje se kao ss koje se ne upro{}ava ni iza dugog vokala: leussw gledam
(leukoj), ossomai, osse,40 pissa smola (lat. pix, pic-is), glwssa (glwc-ej osje na klasu),
qalassa (mak. dalagca), hsswn (< *hk-jwn, up. hkista). Isti tretman i u jonskom, arkadskom,
36
Skra}eno od sloènih imena na Mnasi- (= jon.-at. Mnhsi-). Geminacija se uop{te javqa kao sredstvo ekspresije
(atta otac, tata).

37
38
Koren *es-, 3.sg. hs-tai = stind. as-te sedi, po~etna aspiracija iz 1. lica *es-mai > *hhmai > hmai, 1.5.2.d.
*e-teles-sa, denominal od sigmatske osnove teloj, -eoj > -ouj n. svr{etak, ciq.
39
*kret-jwn, sa duèwem e > e u ati~kom, koren koji je u kratoj n. snaga.
40
Dual *okuiH1 = slov. o~i.
49
lezbqanskom, tesalskom, dorskom, up. jon. elassonej, lezb. ossoisi (osse), delf. pissa. U ati~kom,
beotskom i jonskom nare~ju Eubeje tt: at. fulattw (< *fulakjw), beot. diafulatti 1.sg.,41 at., beot.
pitta, glwtta, qalatta, httwn.
1.7.2.4. ts < t
Reflektuje se po dijalektima isto kao i kj/cj: hom. tessarej, at. tettarej, beot. pettarej < *kuetuer- /
*kuetuor-; tes., delf. hemisson, ark., krit. hmisson polovina < *semituo-.
1.7.3. Pregled reflekasa po dijalektima
hom.
*-ss-
*-ts-
*-t(h)i-
*k(h)i-
*-tu-
ss/s
ss/s
ss/s
ss
ss
jon. (Azija), pamfil.

jon., ark.
s/ss
ss
ss
at.
s/tt
tt
tt
beot.
ss
tt
tt
tt
tt
eol., dor., sz.
ss
ss
ss
ss
ss
krit. (centr.)
qq
z > tt > qq
tt
tq
mik.
z > tt > qq
s
1.7.3.1. Op{ta hronologija razvoja

Afrikata ts nastajala je iz raznih izvora u raznim vremenima. Razlikuju se tri faze: u prvoj je
nastala slivawem dentala sa s, u drugoj jotovawem bezvu~nih dentala i u tre}oj jotovawem
bezvu~nih guturala (po{to su ovi pred j najpre pre{li u dentale).
1) t, q, d + s > ts
2) tj, qj > ts
3) kj, cj > tj, qj > ts
1.7.3.2. Razvoji u pojedinim dijalektima
Na sredi{wem Kritu VI/V v. -dazasqai = hom. das(s)asqai (dateomai); ozoi = hom. os(s)oi; mezatoj
= hom. mes(s)atoj; od V v. metton i sl.; od IV v. Arkaqqi i sl., ~ak i eteqqi = etesi.
U Joniji VI-V v. elaonoj, tearaonta,42 Alikarnaewn (Alikarnassoj), ~itaj: elaconos,
tecarakonta, (H)alikarnaceon.
U mikenskom se jo{ povla~ila razlika izme|u t(h)i u melissa i k(h)i u qalassa, gde u I mileniju
nema razlike. U prvom slu~aju, ts se ve} bilo uprostilo u s(s), a u drugom se jo{ ~uvalo kao
frikativ, budu}i da je poznije i nastalo. Za s(s) od *ss up. e-so-to es(s)ontoi esontai,43 od *ts
da-sa-to das(s)ato (dateomai), od *t(h)i me-sa-to mes(s)atoj, od mesoj, a-pe-a-sa ap-eassa
41
Sa beotskom monoftongizacijom -ei > -i, 2.2.
42
sampi, sa glasovnom vredno{}u ts = c; koppa, kojom se beleìlo k pred vokalima zadweg reda.
43
Sa starijim nastavkom -ntoi.
50
apousa,44 ali na mestu k(h)i javqa se frikativ koji se transkribuje kao z, a u tom slu~aju izgovarao
se ts45: ta-ra-za-po-ro qalatsaporoj, klas. qalassoporoj moreplovni, ka-zo-e katsoej, klas.
kakiouj (sa sinicezom).
1.7.4. Poziciono uslovqeni razvoji ts
1.7.4.1. Na po~etku re~i tj/qj u svim dijalektima daje ts- koje se onda upro{}ava u s-: sebomai,
semnoj : stind. tyajati (< *tiegu-), ali za kj/cj prema hom. shmeron danas, dor. sameron stoji at.
thmeron (*kj-ameron); isti prvi elemenat u jon. shtej, dor. satej, at. thtej, mik. za-we-te tsaetej
(2. elemenat etoj godina)46.
1.7.4.2. Po~etno *tu svuda preko ts- daje s-: se < *te, sakoj {tit < *takoj, up. stind. tvakkoà.
1.7.4.3. Posle konsonanta ts nastalo od *ss, *ts, t(h)i daje s: dat. mn. mhsi, krit. mhnsi < *mhns-si
mesecima, inf. aor. tersai < *ters-sai (tersomai), speisai izliti < *spend-sai, pasi <
*pant-si, pasa < *pantja.
44
Mikenski lik `. roda participa prezenta aktivnog od eimi svodi se na *es-nt-ia, ati~ki na *s-ont-ia.
45
Na drugim mestima zvu~no dz; mikenski ni u slu~aju dentalnog frikativa ne razlikuje u pisawu zvu~ni od
bezvu~nog.
46
Praie. kis, odatle stsl. s, si, se ovaj, ova, ovo, lit. {is taj, rus. dne-s, srp. dana-s itd.
51
1.8. POLUVOKALI I, U U GR^KOM

Ie. poluvokali *i i *u (pi{u se jo{ y, w, u gr~kim rekonstrukcijama , j) odgovaraju najzatvorenijim
vokalima i i u (v. 2.0). Oni zajedno s nazalima i likvidama spadaju u s o n a n t e, glasove koji su se
zavisno od svog okruèwa mogli realizovati i kao vokali i kao konsonanti, ali za razliku od r, l, m,
n u gr~kom nisu bili postojani, ve} su se u svim pozicijama gubili, dodu{e, ne u isto vreme: sa i se
to desilo mnogo ranije.
U indoevropskom, *i se javqalo samo ispred vokala, dok je u moglo stajati i ispred r, l i i. U
silabarima mikenskom i kiparskom postoje serije znakova za kombinacije oba poluvokala sa
samoglasnicima, mik. ja, je, jo; wa, we, wi, wo; kip. ya, ye, yo; va, ve, vi, vo.
Pored starih ie. glasova *i (samo u mik.!) i *u, ovi znaci beleè i nefonemske prelazne glasove
razvijene u hijatu: mik. i-ja-te iathr, i-jo-te iontej, up. Mijailo < Mi(h)ailo; a-re-ke-tu-ru-wo
Alektru()wn, up. muva < mu(h)a.
U trenutku kada su Grci preuzeli feni~ki alfabet, glas i je ve} bio svuda i{~ezao, pa je semitski
konsonant yod upotrebqen za beleèwe gr~kog vokala i (iwta), dok se u u to vreme ~uvalo svuda
osim u jonskoati~kom i nekim isto~nim dorskim govorima (Tera, Kirena, Kos, Rodos). Kako je
semitsko Y (waw) bilo upotrebqeno za vokal u, wegove razne varijante su u drugim govorima
iskori{}ene za u (po Varonu: fau); najuobi~ajenija je F = digamma (sre}u se i druge, npr. na
Kritu). Od IV v. se na ceo gr~ki svet {iri jonski alfabet u kojem vi{e nema , ali se ipak ono
pridodaje lokalnim varijantama jonskog alfabeta (Delfi, Arkadija, Herakleja), a u pojedinim
oblastima kao Beotija i Krit ostaje u upotrebi sve do II v. pre Hr. Novogr~ki jezik, koji se zasniva
na kojni, nema staroga *u, osim {to cakonski dijalekat na Peloponezu ~uva nekoliko re~i iz
dorskog sa *u-: vanne jagwe < *arnion prema st. arnion. Ina~e novogr. ima labiodentalni spirant
v nastao iz starog b i u kao drugog dela diftonga, kao i poluvokal j nastao od g pred palatalnim
vokalom.
1.8.1. Sudbina i u gr~kom

1.8.1.1. U i n i c i j a l n o m p o l o ` a j u gr~ki jo{ od mikenskog doba pokazuje dvostruk tretman
praie. *i- koji nije dovoqno obja{wen:
a) i > hihmi, etoj, mik. i-je-si iensi, lat. iacio.
oj, mik. jo- / o-, stind. yas, stsl. gen. jego.
b) i- > z- (up. 1.6)
zugon, zwnnumi, zew, zumh kiselo testo < *zusma (stind. yus, lat. ius, sh. juha).
Za ovaj dvostruki tretman nude se razna obja{wewa, od kojih ni jedno nije sigurno:
dva glasa *i1 i *i2 u indoevropskom, koja samo jo{ gr~ki me|usobno razlikuje;
jedan od dva refleksa: z- ili h- zasniva se na vezi *Hi.
52
re~i sa z- kao tehni~ki termini pozajmqene su u gr~ki iz nekog drugog ie. jezika.
U mikenskom dublete kao jo-qi = oti i o-te = ote svedo~e da je ve} tada proces eliminacije i- bio u
toku; posvedo~eni su i likovi sa i- > z- dz: ze-u-ke-si, ze-so-me-no.
1.8.1.2 i z m e | u v o k a l a i se u gr~kom I milenija pre Hr. izgubilo (verovatno preko h) u ve}ini
slu~ajeva:
deoj strah < *dejoj (deidw)
hom. 3. pl. keatai < *kejatai < *-ntai
(krit.) treej (> at. treij) < *trejej (up. stind. trayas)
fobw < fobew < *fobejw
U nekim slu~ajevima -i- izme|u vokala se udvajalo:
cruseioj > *crusejjoj pored cruseoj (*-ejoj)
gen. toio < *tojjo (< *tosjo) : tou < *too < *tosio (ili *toso?)
1.8.1.3. i z a k o n s o n a n t a dolazilo je do wegovog jotovawa, sa razli~itim rezultatima zavisno od
zvu~nosti i mesta obrazovawa:
tj, qj > *ts > s(s) / t(t);47
kj, cj > *tj, qj > *ts > s(s) / t(t); 48
dj > z dz > zd > zz / dd; 49
gj > dj > z dz > zd > zz / dd;
50
pj, fj > pt (kleptw : klaphnai, qaptw : tafoj);

lj > ll (aggellw : aggeloj; ali kip. a-i-lo-ne ailwn = allwn; a-pe-i-lo-ni Apeilwni = dor.
Apellwni);
rj, nj > ir, in (moira < *smorja, tektaina > *tektanja);
*sj > *jj/j : toio / too;
*j: kaiw < *ka -jw (kausai); glukeia < *gluke -ja; dioj < *di-joj (mik. di-wi-jo, di-u-jo).
1.8.2. Sudbina u u gr~kom

Postojanost praie. *u bila je razli~ita u raznim dijalektima i raznim pozicijama u re~i; najboqe
se ~uvalo na po~etku re~i pred vokalom.
47
V. 1.7.2.2.
48
V. 1.7.2.3.
49
V. 1.6.
50
V. 1.6.
53
51
1.8.2.1. Po~etno *u-
U mikenskom se u- (w) ~uva ispred a, e, i, oi: wa-na-ka anax; wa-tu astu; we-ka-ta ergataj;
wi-de ide = eide wi-so-wo isoj; wo-i-ko-de oikonde; wo-no oinoj. U ati~kom, - ili nestaje
bez traga, ili daje po~etnu aspiraciju:
a) - > at. epoj re~, el. epoj, up. stind. vacas
ergon delo, arg. ergon
etoj godina, mik. we-to, lak. etoj, lat. vetus
eikwn slika, kip, kip. ve-i-ko-na (acc.)
oikoj ku}a, dom, mik. wo-i-ko, ark., tes., dor., delf. oikoj, up. lat. vicus, stind. vesas
astu grad, astoj gra|anin, mik. wa-tu, ark. astoj, up. stind. vastu
b) - > at. hennumi odevam, eima ode}a, krit. ema, up. lat. vestis, stind. vaste
esperoj ve~e, up. lat. vesper
estia ogwi{te, ark. *istia, up. lat. Vesta
ekwn rad, dragovoqan, lokr. eontaj acc.pl.m., up. stind. vasmi
1.8.2.2. *u izme|u vokala
Izgleda da je u intervokalskom poloàju u () ispadalo ranije nego pred vokalom na po~etku re~i,
jer su dijalekatski primeri znatno re|i i ograni~eni na nekoliko arhajskih natpisa. Jedino se u
kiparskom i pamfilskom dobro ~uva.
kleoj slava: fok. kleoj; -klhj, klehj: mik. (na-u-si-)ke-re-we -klehj, up. stind. sravas, sl.
slovo
rew te~em, rouj tok < hom. rooj, roh: kip. ro-vo acc. roon, kork. rhoaisi dat. pl., stind.
sravas, sravati
neoj nov, mlad: mik. ne-wo neoj, up. lat. novus, stind. navas, sh. nov
Dioj (gen.) Zevsa: mik. di-wo, ahej. Dioj, up. stind. divas
booj (gen.) vola, krave < *booj: pamf. boa acc., up. lat. bovis, bovem (< *guou-)
newj (gen.) la|e, hom. nhoj, dor. naoj > *naoj, up. stind. navas
basilewj (gen.; jon. -eoj, hom. -hoj) kraqa: kip. pa-si-le-vo-se basilhoj
cariessa draèsna: beot. cariettan acc.
Ispada i u koje je nastalo sekundarno izme|u vokala:
kor. aoj zora = hom. hwj, at. ewj < *haoj < *auhoj, up. lat. aurora < *ausos-a; mik. a-wo-i-jo,
eol. auwj = awj.
51
Katkad se ispred wega, kao i ispred r, l, javqa protetski vokal: *eisoj > hom. eisoj pored isoj < isoj
(ark., krit.). Up. 2.3.
54
Nema h- koje se preme{ta na po~etak:

at. oij ovca, hom. oij, arg. oinj (acc. pl.).
1.8.2.3. u iza r, l, m, n
U toj poziciji u u nekim dijalektima, kao ati~ki, ispada bez traga, u drugima, kao jonski, uz
naknadno duèwe prethodnog vokala:
jon. xeinoj stranac, gost, at. xenoj < *xenoj
jon. kourh devojka, at. korh < *kora
jon. kaloj lep, at. kaloj < kaloj
Detaqnije o dijalekatskoj distribuciji i mehanizmu ove promene v. 2.5.1.4.
55
2. VOKALI
2.1. Indoevropski vokalski sistem i akcenat
I n d o e v r o p s k i v o k a l s k i s i s t e m ponajboqe se ~uva u gr~kom u odnosu na sve druge ie.
jezike:
na latinski, gde su redukcije u nenagla{enim slogovima uveliko pomutile boju vokala;
na slovenski, gde su se diftonzi monoftongizovali, a boja a i boja o stopile: ie. a, o > sl. o; ie. a,
o > sl. a;52
na indoiranske jezike, gde su se sve ove tri boje stopile u a, a.
Indoevropski prajezik je posedovao tri kratka i tri duga vokala boje a, e i o:
*a: axwn osa, lat. axis, stind. aksas, stsl. os
*e: deka deset, lat. decem, stind. dasa, stsl. des-t
*o: domoj zgrada, lat. domus, stind. damas, stsl. dom
*a: frathr,53 lat. frater, stind. bhratr-, stsl. brat(r)
*e: mhn mesec (< *mens),54 lat. mensis, stind. mas, stsl. ms-c55
*o: dwron dar, lat. donum, stind. danam, stsl. dar
Osim toga, gr~ki je iz indoevropskog nasledio kombinacije ovih vokala sa sonantima
(poluvokalima) i, u, likvidama r, l i nazalima m, n. Sekvenca (dugo ili kratko) a, e, o + i, u, r, l, m, n u
kojoj oba elementa pripadaju istom slogu ~ini d i f t o n g. U odre|enoj situaciji uslovqenoj
akcentom vokal koji ~ini predwi ~lan diftonga gubi se i vokalski sadràj prelazi na drugi
elemenat, koji tako poprima karakter vokala: i > i, u > u, r > r, l > l, m > m, n >n:
aiqw, aiqroj : iqaroj vedar', stind. edhas : (agn-)idh- < pie. *aidh-/idh- paliti, goreti56
eimi : i-men, stind. emi : imas < pie. *ei-mi, i-mes idem, idemo
zeugoj : zugon, stind. yogas : yugam < *ieug-/iug- uprezati
Ima i takvih ie. korenova gde se dugo i/li kratko i, u javqa van ove vrste alternacije, tj. gde se ne
moè uzeti za rezultat redukcije diftonga na -i ili -u, npr. hom. ()i-fi 'silom' : lat. vis; qumoj : lat.
fumus, stind. dhumas, stsl. dm.
2.1.1. Indoevropski akcenat
52
Kratko o izjedna~ilo se sa a i u baltskim i germanskim jezicima.
53
Pripadnik bratstva, jon. frhtrh, u zna~ewu brat gr~ki ima adelf(e)oj i kasignhtoj.
54
Za prvobitno dug vokal up. lezb. gen. mhnnoj < *mens-os, 1.5.3.
55
Deminutivni sufiks prasl. *-ec kao u *zaj-ec zec.
56
Pisawe ai itd. primeweno u ovom poglavqu precizira poluvokalski karakter drugoga dela diftonga, koji se pri
obi~nom pisawu ai podrazumeva (a ako nije posredi diftong, ve} dvosloàn spoj punih vokala, to se isti~e
znakom za dijerezu: ai).
56
U svakom slu~aju, alternacije vokalskog sadràja pojedinih slogova u ie. jeziku izvorno su bile
uslovqene akcentom. U skladu sa pravilima akcentuacije pojedinih leksi~kih i morfolo{kih
kategorija, te alternacije su se razvile u zakonomeran sistem odnosa koji nazivamo apofonijom.
A p o f o n i j a kao pojava samo svojim poreklom spada u fonetiku, a u daqem razvoju postaje sredstvo
tvorbe re~i i oblika m o r f o n o l o { k a kategorija (III 1).
U na~elu, postoje dve vrste akcenta: dinami~ki i melodijski. D i n a m i ~ k i ili ekspiratorni
naglasak svodi se na sna`niji izgovor nagla{enog sloga. Pri wemu, nenagla{eni slogovi podleù
redukciji svoga vokalskog sadràja. M e l o d i j s k i a k c e n a t razlikuje visinu tona zavisno od
intonacije sloga. Takvu distinkciju imali smo u starogr~kom, a do danas se ona ~uva u baltskim i
slovenskim jezicima. Tu svaki slog, nezavisno da li na wega pada naglasak, ima svoju intonaciju,
silaznu ili uzlaznu. Silazno su intonirani kratki vokali i diftonzi, kao i oni dugi vokali i
diftonzi nastali sekundarnim duèwem, a uzlaznu intonaciju nose dugi vokali i diftonzi sa
dugim prvim ~lanom. Tako se razlikuje silazna od uzlazne intonacije u promeni ènskih a-osnova u
starogr~kom, litavskom i slovenskom:
gr~.
lit.
sh. ~ak.
{tok.
qea
qeaj
alga
algas57
èna
ène
èna
ène
U genitivu dug vokal plod je kontrakcije vokala osnove -a- sa nastavkom -es i stoga nosi
cirkumfleksnu (silaznu) intonaciju. Isto se de{avalo u istorijskom razvoju gr~kog jezika:
Aqhnaaj > Aqhnaj.
Sporno je da li je indoevropski prajezik imao melodijski akcenat u poznoj fazi svog razvitka, pred
raspad ie. jezi~ke zajednice, ili se gr~ko-baltoslovenska podudarnost svodi na dijalekatsku crtu
zajedni~ku inovaciju. Za raniju fazu uzima se da je akcenat bio ekspiratoran i wime se obja{wavaju
vokalske alternacije i ie. korenovima i morfolo{kim elementima (prefiksima, sufiksima,
infiksima) koje su dovele do razvitka apofonije.
[to se ti~e mesta u re~i, ie. akcenat je bio s l o b o d a n, {to je stawe koje od istorijski
posvedo~enih ie. jezika pored gr~kog i baltoslovenskog ~uva jo{ staroindijski u svojoj najranijoj
fazi, zvanoj vedskim jezikom, dok je klasi~ni sanskrit, uobli~en otprilike od sredine I milenija
pre Hr., uspostavio pravila akcentuacije zavisno od kvantiteta pretposledweg sloga (paenultima)
sli~na kao u latinskom. Osim toga, u staroindijskom, ~ak ni u wegovoj najranijoj fazi jeziku Veda
nema traga kvalitativnim razlikama u intonaciji, koje je i gr~ki jezik u svom poklasi~nom
razvitku izgubio, tako da je novogr~ki akcenat danas dinami~ki. Up. npr. genitiv ie. re~i pas
*kun-os/-es > gr~. kunoj, stind. ved. sunas, ali klas. sunas sunah, lat. canis; gr. to dwron, ngr. to
dwro, gen. mn. twn dromwn, stgr. ton dromon, ngr. ton dromon.58
57
Plata, nagrada, poreklom ista re~ kao gr. alfh dobit.
58
Isto vaì i za neke slovenske jezike, kao ruski, koji ~uva mesto akcenta, ali ne i razlike u intonaciji, ili
57
Kako je ie. mesto akcenta uticalo na postanak apofonskih baza, vidi se iz slede}ih primera:
Zeuj
dyaus
Dioj
divas
59
< *dieu-s
< *diu-os
Gr~ki boqe ~uva pokretqivost ie. naglaska u imenskoj nego u glagolskoj promeni, u kojoj se ose}a
tendencija povla~ewa akcenta ka po~etku re~i:
eimi, imen
emi, imas
< *ei-mi, *i-mes
()oida, ()idmen (hom.)
veda, vidma
< *uoida, uid-me
eimi (eol. emmi), esmen (eimen)
asmi, smas
< *es-mi, s-mes
Gr~ki oksiton naglasak prvog lica jednine je sekundaran, radi razlikovawa od eimi; u mnoìni je
analogijom uspostavqena e-baza.
2.1.1.1. Poziciona ograni~ewa gr~kog akcenta
Najop{tije ograni~ewe koje je gr~ki jezik uveo u odnosu na ie. slobodno mesto akcenta jeste
ograni~ewe akuta na posledwa tri sloga re~i, odnosno na posledwa dva ako je zavr{ni slog dug, a
cirkumfleksa na posledwa dva sloga, odnosno na posledwi, ako je dug.
1) Ako je ultima kratka re~ moè biti:
a) oxytonon: potamoj
b) paroxytonon: pedion
c) proparoxytonon: anqrwpoj
c) perispomenon: koufoj
2) Ako je ultima duga, mogu}nost se svodi na:
a) oxytonon: sofouj
b) paroxytonon: anqrwpouj
c) perispomenon: Aqhnaj
Ako je penultima duga a ultima kratka, a naglasak stoji na penultimi, mora biti cirkumfleks:
estaotej > estwtej.60
2.1.2. Vilerov (Wheeler) zakon
poqski, koji je i jedno i drugo izgubio, ili za govore jugoisto~ne Srbije, gde postoji samo jedan ekspiratorni
naglasak bez razlika u kvantitetu). Up. sh. kwi`. sunce, puno : dijal. (Timok) slnce, plno: rus. solnce, polno; rus.
dobrota : poq. dobrota : ~e{. dobrota (nagla{eni slog obeleèn je podvla~ewem, po{to se u pisawu ne
ozna~ava).
59
Stind. (dnevno, vedro) nebo; bog neba. I u gr~kom i u staroindijskom prvobitno dug diftong skratio se, v.
3.3.3.1.
60
a ne *estwtej, kako bi bilo u skladu s pravilom da pri kontrakciji ostaje akut ako je bio na drugom
vokalu: etimaomhn > etimwmhn.
58
Svaka oksitona sa tri i vi{e slogova, ako se zavr{ava kao daktil, tj. ima dugu antepenultimu,
kratke penultimu i ultimu: _ prelazi u paroksitonu. Uporedi:
patrasi o~evima < *patrasi < *ptrsu (loc.)
agkuloj kriv : stind. ankuras < *ankulos
poikiloj {aren : stind. pesalas < *poikVlos
boukoloj govedar < *boukoloj (nomen agentis, up. ippoforboj)
peripoloj koji ide unaokolo : stind. paricaras < *peri-kuolos
Tako|e u participima pas. perfekta kao pefugmenoj, leleimmenoj, lelumenoj < *-menoj.
59
2.2. INDOEVROPSKA APOFONIJA U GR^KOM

Nazivi a p o f o n i j a, v o k a l s k a
a l t e r n a c i j a, g l a s o v n i
p r e v o j ili a b l a u t (nem.
Ablaut) ozna~avaju regularnu smenu vokalskog sadràja pojedinih elemenata indoevropske re~i:
korenova, sufikasa i nastavaka. Isti elemenat javqa se sa razli~itim stupwevima vokalizma ili
apofonskim bazama:
Normalna (e-)baza
Puna (o-)baza
produèna
ferw, fero, berem
patera
eij, en, semel
tenw
pathr, pater
Nulska (-)baza
produèna
redukovana
foroj, zbor
fwr, fur
difroj
faretra, brati
apatora
omoj
tonoj
apatwr
sam
patroj, patris
mia, ama
tetaka
Primeri kao patera prema apatora i patroj o~ituju da je apofonija nastala dejstvom a k c e n t a.
Nagla{eni vokal imao je boju e; nenagla{eni je mewao boju u o ({to se obja{wava melodijskom
prirodom akcenta) ili se gubio (za {ta se krivi ekspiratorni naglasak). Treba, me|utim, re}i da
teza o dva razli~ita tipa naglaska od kojih je jedan prethodio drugom ne obja{wava za{to se pod
dejstvom ekspiratornog (dinami~kog) akcenta svi nenagla{eni vokali nisu sinkopirali. U svakom
slu~aju, o koje bi po toj teoriji izvorno bilo samo varijanta (alofona) glasa (foneme) e u
nenagla{enom poloàju osamostalilo se u zasebnu fonemu i u~vrstilo svoje mesto pri obrazovawu
pojedinih vrsta re~i i oblika nezavisno od akcenta. Na taj na~in je apofonija od fonolo{ke
postala morfolo{ka ili morfonolo{ka kategorija (npr. kauzativna obrazovawa: ferw, kauz. forew,
postverbal foroj nosilac, ali u pasivnom zna~ewu foroj prinos, danak; aor. eidon, perf. oida,
prez. leipw, perf. leloipa, aor. elipon itd.
Ukoliko je u vokalski sadràj korena (sufiksa, nastavka) ulazio sonant i, u, r, l, m, n koji je zatvarao
slog, apofonskom nizu e : o : odgovarali su difton{ki nizovi, pri ~emu se u nulskoj bazi sonant
vokalizovao:
ei
leipw
peiqomai
tei-sw
eu
eleusomai
feugw
Zeuj Dyaus
61
oi
leloipa
pepoiqa
poi-nh
ou
eilhlouqa
(pefeuga)
samprasarana 61
i
elipon
epiqomhn
ti-nw
u
hluqon
efugon
Dioj Divas
er
or
derkomai
dedorka
edrakon
Staroindijski gramati~ki termin: koren u ~ijim se raznim prevojima isti glasovi javqaju ~as kao sonanti i, u,
~as kao drugi delovi diftonga ili puni vokali (i, u).
60
trefw
(werfen
tetrofa
warf
etrafhn
62
geworfen)
el
ol
elpomai
en
eolpa
on
alpnistoj, epalpnoj
n
peponqa
keconda
epaqon, pascw
ecadon (candanw)
om
ombroj
abhra- < *mbhros
penqoj, peisomai
ceisomai
em
imber < *embhros
2.2.1. Pomo}ni vokal
U gr~kom i ve} praindoevropskom javqa se i takvo o koje ne alternira sa e: oyomai, osse; za a to je

pravilo (agw). Kratak vokal katkad moè biti plod razbijawa konsonantske grupe u izvorno nulskoj
bazi. Ispred i i u wegova boja je uvek i odnosno u: *d(u)uo: hom. du()w, stind. duva, lat. duo, ali dva,
dij = bis, stind. dvis; biw-w < *guiio-.
Ispred likvide i nazala kojima sledi vokal boja tog pomo}nog vokala je a:
qanatoj : teqnamen
ekamon pored kekmhka
edarhn (derw, dora; up. drepw)
estalhn (stellw, stoloj)
paroj : stind. puras
gala < *golakt- (up. lat. lac, lactis)
Pred dentalom, katkad i:
pitnhmi : petannumi
pisurej (hom., eol.) : tessarej (< *kuotur-)
idruw < *sodr-, koren *sed-?
U susedstvu labiovelara, u (labiovelar se delabijalizuje u tom kontaktu):
gunh, beot. bana = stind. gna, avest. gna
kukloj : stind. cakras < *kuekulos / kuokulos
nux, nuktoj < *nokut- (het. gen. nekuz < *nekut-s)
62
Nema~ki jaki glagol bacati, bacao, ba~en.
61
2.3. DIFTONZI U GR^KOM JEZIKU

PISAWE
IZGOVOR
pragr~ki
jonsko-ati~ki
2. milenij pre Hr. 5. vek pre Hr.
kojna
2. vek pre Hr. 4. vek po Hr.
ai
ai
ai
ai
ei
ei
oi
oi
oi
au
au
au
au
av, af
eu
eu
eu
eu
ev, ef
ou
ou
o>u
2.3.1. Diftonzi na -i
2.3.1.1. Diftong ai
a) S t a r o ai = lat. ae, stind. e, av. ae, sl. e < ie. *ai
aiqoj (o, to) poàr : lat. aed-es ogwi{te, stind. edhas drvo za ogrev
laioj : lat. laevus : stsl. lv > sh. l(ij)ev
b) S e k u n d a r n o ai pred n, r < arj, anj, aj:
fainw < *fan-jw (e-fan-hn)
kaqairw < *kaqar-jw (kaqar-oj)
aietoj orao < aietoj (pamfil. aibetoj) < *aj-etoj : avi-s
c) M o n o f t o n g i z a c i j a ai
U beotskom ve} V v. pre Hr.: chre < caire, u kojni od II v. pre Hr.: -e-te 3. sg. < -e-tai.
2.3.1.2. Diftong ei
a) S t a r o ei = lat. i < stlat. ei = stind. e, av. ae/oi = sl. i < ie. *ei
leicw : stind. leh-mi : stsl. lizati, li` < *leigh- (pored *li-n-gh- u lat. lingo)
peiqw : lat. fido < stlat. feido < *bheidh- (pored *bhoidh- u stsl. bda)
eimi = stind. emi : lat. i-re, stsl. i-ti
ceimwn : stind. heman zimi, stsl. zima
b) S t a r o ei = stind. ai, av. ai < ie. *ei:
e-deix-a : avest. dai{ < ie. *deiksc) S e k u n d a r n o ei:
kteinw < ktenjw, aeirw < *aerjw (ali eol. ktennw, aerrw)
genei < genei < *genehi < ie. (loc.) *genesi
d) P r i v i d n o ei e: kao plod naknadnog duèwa i kontrakcije:
fileite phile:te < fileete
eimi, krit. hmi, lezb. emmi < *esmi (= stind. asmi)
62
e) I z j e d n a ~ e w e ei ei sa e: ve} u VI v. pre Hr.: staroati~ki arce 3.sg. < arcei

f) I z j e d n a ~ e w e e: sa i:
u beotskom u V v. pre Hr.: eci = ecei;
u ati~kom najpre pred i u sled. slogu: cilioi = jon. ceilioi, eol. cellioi < *gheslio-;
u kojni u IIIII v. pre Hr.: ij = eij.
2.3.1.3. Diftong oi
a) S t a r o oi = lat. i, stind. e, av. ae, sl. e < ie. *oi:
()oida = stind. veda < *uoida pored lat. vidi, stsl. vd < uoidai (med.)
poinh = av. kaena kazna, osveta = lit. kaina = stsl. cna < *kuoina
b) S t a r o oi = stind. ai < ie. *oi:
dat. pl. o-dekl. -oij = stind. -ais < -ois (lukoij = vrkais)
c) S e k u n d a r n o oi:
aidoi dat. < aidohi < *-osi
oij < hom. oij < oij
doihn < do-ih-n
d) M o n o f t o n g i z a c i j a oi > y (oi > u):
beot. ve} u III v. pre Hr.: ukia = oikia
kojna oko 150. pre Hr.: anugw < anoigw
e) Tek nakon anti~kog perioda y u: >i.
2.3.2. Diftonzi na -u
2.3.2.1. Diftong au
a) S t a r o au = lat. au = stind. o = av. ao = sl. u < ie. *au:
tauroj = lat. taurus = stsl. tur
auxw : lat. augeo, augustus : stind. ojas- < *augauoj, at. auoj = stind. sosa- (< *sosa-) = lit. sausas = stsl. suh < *sausos
2.3.2.2. Diftong eu
a) S t a r o eu = lat. u = stind. o = av. ao = sl. ju < ie. *eu:
eleuqeroj : stsl. ld (up. liber, Leute)
eucetai = stind. ohate, av. aojaite < *eughetoi
b) S t a r o eu = stind. au < ie. *eu:
Zeuj = stind. dyaus < *dieus
c) S e k u n d a r n o eu:
Plod kontrakcije, npr. eu < hom. eu < ehu : het. a{{u{ dobar < ie. *esu-s.
U jonskom i eu < eo: eu = ou < hom. eo.
63
2.3.2.3. Diftong ou
a) S t a r o ou = lat. u = stind. o = av. ao = sl. u < ie. *ou:
ouqar, ouqatoj : lat. uber, -eris < *oudhr-/oudhnb) S t a r o ou = stind. au < ie. *ou:
bouj = stind. gaus < *guous
ouj, wtoj pored ouatoj < *wuj : uho, gen. stsl. ou{ese < *ous-os-/esc) M o n o f t o n g i z a c i j a ou
Do VIIVI v. izgovaralo se ou, up. kipr. a-ro-u-ra = hom. aroura. Otada se izjedna~ilo sa dugim
zatvorenim o kao produktom sekundarnog duèwa:
tou < *too (dor. tw)
touj = lak. twj < tonj (krit.)
kourh (jon.) < kora (ark., kor.)
Od VI v. toutou to:to:, tj. isto se izgovaralo ou u prvom slogu, gde je staro, difton{kog postawa, i
u drugom slogu, gde je plod kontrakcije *-oo.
U V v. pre Hr. to dugo zatvoreno o: prelazi u u: uporedo sa prelazom starog u: u u:, pa se lat.
ime Mucius pi{e se Moukioj.
2.3.3. Praie. dugi diftonzi u gr~kom
2.3.3.1. U zatvorenom slogu (O s t h o f o v z a k o n)
U gorenavedenim primerima edeixa, lukoij, Zeuj, bouj, ouj dugi praindoevropski diftonzi (*ei,
*oi, *eu, ou) u gr~kom su se skratili. To skra}ivawe vr{ilo se u zatvorenom slogu, pa je poga|alo i
tautosilabi~ne grupe vokal + likvida/nazal, koje se tako|e smatraju diftonzima u {irem smislu
re~i (v. gore 2). Tako u participu jakog pasivnog aorista *fanh-nt- > fanent-, tako|e u 3. licu
mnoìne pred sekundarnim nastavkom -*nt: at. esthn stadoh sa h < a (< *estam), ali hom. estan
3.pl. stado{e < *estant.63 Ovaj zakon formulisao je nema~ki mladogramati~ar Herman Osthof
(Osthoff), pa se po wemu naziva Osthofovim zakonom.
2.3.3.2. Diftonzi na -i na kraju re~i
Od skra}ivawa prvog ~lana po Osthofovom zakonu izuzeti su dugi diftonzi u otvorenim slogovima
na kraju re~i:
-v < *-ai: oikiv dat. up. stind. devyai
-V (<hi) < *-ei: polhi dat. (hom., at. IV v.)
-J < *-oi: ippJ = av. aspai < ie. *ekuoi
63
Iz ovog primera vidi se da je dejstvo Osthofovog zakona prethodilo otpadawu zavr{nog -t sa kraja re~i (1.2).
Ati~ki oblik 3.pl. esthsan je sekundaran, up. IV 7.3.3.
64
Najpre su se izgovarali kao takvi: ai, ei, oi, up. lat. tragoedia < tragJdia (J sekundarno, plod
kontrakcije). Od 400. pre Hr. hi se u ati~kom izjedna~ava sa dugim zatvorenim e: beleènim sa ei; u
III v. pre Hr. ai, wi sa a, w. Iota subscriptum pi{e se tek od sredweg veka.
65
2.4. INDOEVROPSKI LARINGALI I WIHOVI ODRAZI U GR^KOM JEZIKU

2.4.1. Kvantitativna apofonija
Kod nekih korenova, smeni normalne (e-) ili pune (o-)baze sa nulskom bazom u odgovaraju}im
tvorbenim kategorijama odgovara u gr~kom smena dugog vokala sa kratkim. Tako u prezentu:
a : a64 fhmi, dor. fami : famen (up. eimi : imen),
e:e
o:o
U perfektu:
tiqhmi : tiqemen,
didwmi : didomen.
esth-ka (dor. estaka) : estamen (up. oida : idmen).

U drugim ie. jezicima ovim gr~kim dugim vokalima odgovaraju tako|e dugi vokali date boje,
me|utim kratkim vokalima u staroindijskom i ili , u ostalim jezicima a (sl. > o) ili :
tiqhmi, eqhka : stind. dadhami, lat. feci, ali lat. fac-io, qetoj, stind. hitas;
65
didwmi: stind. dadami, dwron : dar (2), ali dotoj : (deva-)ttas < (*-dtas).
Dakle, pored odnosa
gr~. a, e, o = lat. a, e, o = stind. a (a) = sl. e, o < ie. *a, *e, *o (v. gore 2)
imamo i odnos
gr~. a, e, o = lat. a = stind. i = sl. o (ili svuda ).
2.4.2. [va indoeuropaeum
Rano se, ve} u devetnaestom veku, do{lo do saznawa da je na tim mestima u praindoevropskom bio
jedan glas razli~it od a, e, o; uslovno su za wega uzeti simbol 66 i naziv { v a pozajmqen iz
semitske gramatike (gde zna~i praznina). Po analogiji sa kvantitativnom apofonijom
difton{kih nizova, uzeto je da u ovim alternacijama dug vokal svodi na difton{ku kombinaciju sa
{va kao drugim elementom,67 a da je kratak vokal nastao kao wegov refleks u nulskoj bazi, na na~in
na koji i stoji prema ei, oi, u prema eu, ou, r prema er, or itd. (2).
2.4.2.1. Teorija o jednom {va
Isprva je komparativistika operisala samo sa jednim {va, budu}i da osim gr~kog ni jedan drugi ie.
jezik ne razlikuje wegove reflekse po boji. Tri razli~ite boje u gr~kom bile bi plod analogije:
isthmi < istami < *sta- : istamen < *st-; odatle
tiqemen umesto *tiqamen < *dh- analogijom prema tiqhmi < *dhe-;
didomen umesto *didamen < *d- analogijom prema didwmi < *do-.
64
Jon.-at. h, 2.5.2.
65
Od *dhitas.
66
Sa pribli`nom glasovnom vredno{}u poluglasa, kao u bug. sn, srpski dijalekatski sn san,
67
Kao drugi deo diftonga, ovde pisano .
66
Analo{ko ujedna~avawe boje vokala u nulskoj bazi sa punom bazom padalo bi u pretpismeni period
razvoja gr~kog jezika, s obzirom na mik. de-de-me-no dedemenoj (dew < *d-, up. detoj : dita-), mik. tato-mo staqmoj, de-do-me-na dedomena.
2.4.2.2. Teorija o tri {va
Me|utim, ovo tuma~ewe je u me|uvremenu odba~eno u korist teorije o tri {va koja se u gr~kom
reflektuju razli~itim vokalskim bojama: 1 > e, 2 > a, 3 > o, a kao drugi deo diftonga i{~ezavaju,
ali ne bez traga, ve} obojiv{i prethodni vokal (koji je uvek e) u odgovaraju}i dug vokal:
pie. *e1 / 1 > pragr. h / e: tiqhmi < *dhe1-, tiqemen < *dh1pie. *e2 / 2 > pragr. a / a: isthmi < istami < *ste2-, istamen < *st2pie. *e3 / 3 > pragr. w / o: didwmi < *de3-, didomen < *d3-.
Glavni argument u prilog teoriji o *1, *2, *3 pruàju slu~ajevi kada se u gr~kom e ili o svodi na
* a da nije bilo uslova da prema analogiji sa punom bazom promeni svoju boju iz *a, npr.:
anemoj (ve} mik. a-ne-mo), a ne *anamoj < *an1mos, up. lat. animus, osk. anams < *anamos, stind.
aniti di{e < *an1ti
arotron : stir. arathar (ara- < *ar 3-: ie. o se u kelt. ~uva!), stnord. arr (3 > )
pored
pathr : stind. pita(r), avest. pita, pta, lat. pater < *p2ter2.4.2.3. Poreklo *i, u
Analogno nastanku a, e, o iz kombinacija kratak vokal + , tako se tuma~e i i, u, , l, n, m:
qumoj < *dhumos; o-fruj < *bhrus
Refleks spojeva vokalskih likvida i nazala sa {va zavisi od naglaska: nenagla{eno (?) *r1,2,3 daje
rh, ra, rw, *n1,2,3 > nh, na, nw, a sekundarno nagla{eno *r1,2,3, *n1,2,3 > ere, ara, oro odn. ene, ana,
ono itd.:
(kasi-)gnhtoj : genesij (stind. jatas, lat. (g)natus < *gne1-)
(a-)kratoj : (a-)sirtas < kr2tos (kerannumi od e-baze *ker2-)
tlhtoj, dor. tla- : latus < *tl2- : talassai
estrwtai : eol. estorotai (av. starto : strwtoj).
Tretman l1 > oli mogao bi se izvesti iz primera:
dolicoj : stind. dirghas, av. dargo, sh. dug68 < *dl1ghos;
polij : stind. pur- < *pl1-s.69
68
S.-h. kratkosilazni naglasak odraàva praindoevropsku duìnu vokalske likvide.
69
Moè, me|utim, biti i-osnova kao lit. pilis tvr|ava.
67
2.4.3. Indoevropski laringali

Po analogiji sa poluvokalima i i u koji tako|e dolaze kao drugi deo diftonga a u intervokalskom
poloàju se gube, treba pretpostaviti da je i zavisno od poloàja u re~i moglo imati i
konsonantski karakter i da je u tom svojstvu, izme|u vokala, ispadalo bez traga: 70
o-fruj obrva : stind. bhruh < *bhrus, ali gen.
o-fruoj : stind. bhruvas < *bhrues/-os.
Kao konsonant je posvedo~eno u dvama anatolijskim izdancima praie. jezika: hetitskom i
luvijskom, a beleì se, u sumersko-akadskom klinopisu, znakom h za semitske laringale, kojima je po
svojoj prirodi pribli`no odgovaralo. Stoga se u novije vreme teì{te stavqa na izvorno
konsonantsku prirodu ovog glasa i on se pi{e kao h1,
2, ..
ili H1,
2...
Hetitski i luvijski ~uvaju
dosledno jedino H2, H3 samo delimi~no, a H1 se i tu kao i u drugim ie. jezicima izgubilo bez traga:
luv. {e-hu-ua-al svetiqka < praie. *seH2uolo-, prema gr~. hlioj, helioj, abelioj < *hafelioj <
praie. *seH2uelios, up. stind. surya- < *suH2lioHetitski i luvijski ~uvaju naro~ito dobro laringale H2 i H3 u po~etnom poloàju pred vokalom:
het. hanti ispred : gr~. anti, lat. ante, stind. anti < praie. H2enti
het. hastai kost : gr~. osteon, lat. os, stind. asthi, stsl. kost (?) < *H3estH1luv. hawis ovca : gr~. o()ij, lat. ovis, stind. avis, avi-ka, stsl. ov-ca < *H3euis
U tim slu~ajevima hetitsko-luvijskom h odgovara po pravilu u drugim ie. jezicima .71
Gorenavedene praie. rekonstrukcije pretpostavqaju da je osnovni vokal e i iza H2 i H3 kao i ispred
wih mewao boju u a odnosno o, samo {to se u tom poloàju nije duìo, ve} je prethodni laringal
jednostavno otpadao.
2.4.3.1. Gr~ki protetski vokali
Laringalna teorija u nekim svojim formulacijama ide tako daleko da uzima da u praindoevropskom
nijedna re~ nije mogla po~iwati vokalom, ve} se ispred svih po~etnih vokala pretpostavqa
prvobitni laringal. Tako se bar deo tzv. protetskih vokala u gr~kom (i jermenskom) moè svesti
na laringal:
ahsi hom. < *ahti : stind. vati < H2ueH1ti duva : het. huvants vetar lat. ventus
asthr, jerm. ast : avest. star, nem. Stern : het. h(a){terz < *H2sterereboj, jerm. erek ve~e : stind. rajas-, got. riqis tama < H1reguos-/esanhr, an(d)roj : stind., avest. nar-/ nr- < *H2n(e)r-, up. stind. sunaras < su-H2neros lep
70
Za razliku od tautosilabi~nog poloàja, u kojem je ispav{i naknadno duìlo prethodni vokal, 2.4.2.
71
Ali up. psl. *kost, tako|e *koza prema stind. aja, av. aza-, lit. o`ys < H2ego- (?). Tu se dopu{ta mogu}nost
razvoja po~etnog laringala u *k-. Neki su izvodili i k u oblicima kao eqhka iz laringala: *e-dheH1-m.
68
72
2.4.3.2. Laringalno poreklo gr~kog z-?
Jedno od obja{wewa za gr~ko z- < ie. *i- polazi od praie. Hi-:

zugon : stind. yugam, lat. iugum, het. jugan (bez h-!) < Hiugom, up. stind. impf. ayunak 3 sg.
upreza{e < *e-Hiuneg-t
73
zeiai hom. pl.t. pir (ìtarica) < *ze(i)ai : stind. yava-, lit. javai pl. ìto < *Hieu-, up.
74
stind. suyavasah s dobrom travom < *su-Hieu2.4.3.3. Laringal u sredini re~i
U sredini re~i pred vokalom iza konsonanta laringal se gubio, ali je u nekim ie. jezicima ostavio
trag u aspiraciji ili ozvu~ewu prethodnog suglasnika:
oisqa, stind. vettha, got. waist < *uoid-tH2e, ali
stind. tisthanti 3.pl. istasi *sti-stH2-enti, analogijom i tisthati 3.sg. (< *sti-steH2-ti);
stind. pibata 2.pl. pijete: stir. ibid < *pib-, lat. bibite < *pi-pH3-ete, up. pe-pw-ka, lat. potus <
*peH3-.
72
V. 1.6.
73
Duèwe augmenta pod dejstvom laringala.
74
Duèwe vokala prefiksa pod dejstvom laringala.
69
2.5. NAKNADNO I METRI^KO DU@EWE KRATKIH VOKALA

2.5.1. Naknadno duèwe pri otvarawu prvobitno zatvorenog sloga
Kratak vokal se naj~e{}e duì pri ispadawu konsonanta koji je zatvarao slog u kojem stoji, ~ine}i
pozicionu duìnu. To naknadno duèwe sluì o~uvawu prozodijske strukture re~i, jer ako bi u
otvorenom slogu ostao kratak vokal, umesto duìne nastala bi kratko}a. Plod naknadnog duèwa je
odgovaraju}i dug vokal; u jonsko-ati~kom e se duì u e: pisano ei, o u o: pisano ou koje je ubrzo
potom pre{lo u u:. U lezbqanskom umesto duèwa ubacuje se i (tj. nastaje sekundaran diftong), ili
dolazi do asimilacije.
Naknadno duèwe javqa se:
2.5.1.1. pri ispadawu s uz likvidu, nazal ili u:
*esmi (= het. esmi, stind. asmi) > jon.-at. eimi, krit. hmi, lezb. emmi
*esphalsa > *esphala (dor. esfala), jon.-at. esfhla
Naknadno duèwe je, dakle, ovde ranije od jon.-at. promene a > h.
2.5.1.2. pri ispadawu nazala pred -j ili sekundarnim -s-:
*sem-s (: lat. sem-el) > jon.-at. eij, lak. hj; *tons (krit. tonj) > jon.-at. touj, lak. twj
*pantia > (ark.) pansa > jon.-at. pasa, lezb. paisa
U ovom slu~aju naknadno duèwe je poznije od a > h, i to je na~in na koji u jonsko-ati~kom ponovo
nastaje fonema a:.
2.5.1.3. pri ispadawu i iza er, en, ir, in, ur, un:
*phtherio > jon.-at. fqeirw, ark. fqhrw, lezb. fqerrw.
2.5.1.4. u jonskom (ne u ati~kom!) i u ju`nom (ostrvskom) dorskom pri ispadawu u () iza konsonanta:
beot. kaloj > at., lezb. kaloj, hom. jon. kaloj
el., kor. xenoj > at., lezb. xenoj, hom. jon. xeinoj, kiren. xhnoj
ark., kor. kora > at. korh, hom., jon. kourh, krit. kwra
Iza konsonanta ispada kasnije nego izme|u vokala: korkir. epoiei < epoiei (up. beot. epoiese), i
proxenoj u istom natpisu iz 600. pre Hr.
2.5.2. Sudbina starog a: u jonsko-ati~kom
U jonskoati~kom se otprilike u doba uvo|ewa alfabeta (najraniji natpis iz oko 700. pre Hr.) vr{io
prelaz a: u e:,75 koje se isprva razlikovalo od starog e:, up. u ostrvskom jonskom pisawe
kasigneth, gde e stoji za pragr~ko < ie. e:, a h za e: od pragr~kog < ie. *a. Dok se ta razlika jo{
75
Dugo otvoreno e, glas izme|u dugog e i a.
70
~uvala, u ati~kom je e: iza r, i, e ponovo postalo a:, a u svim ostalim pozicijama izjedna~ilo se sa
e:; u jonskom je svuda dalo e: dor., eol. mathr, jon.-at. mhthr; at. neaniaj, cwra : jon. nehnihj,
cwrh.
2.5.2.1. Relativna hronologija promene
Ta ati~ka bifurkacija e: < a: kasnija je od ispadawa izme|u vokala: nea < nee: < newe: <
newa:, a ranija od wegovog ispadawa iza suglasnika: korh < *korh < korwe: (prema cwra <
kho:re: < kho:ra:.
2.5.2.2. Sekundarno a: u jonsko-ati~kom
U jonskom je docnije nastalo a a: pri naknadnom duèwu (staj < *stant-s). Gde se u homerskom
jeziku ~uva staro (pragr~ko i indoevropsko) *a, radi se o eolizmima (laoj, Atreidao).
2.5.3. Metri~ko duèwe
U homerskom jeziku prisutno je i metri~ko duèwe, kod re~i ~ija se prozodijska struktura ne
uklapa u heksametar, npr. upeirocoj < uperocoj, Oulumpoio < Olumpoio, anerej (sa a-), ali hgaqeoj
< aga- + qeioj (h ako re~ fali u ati~kom).
71
III. M O R F O L O G I J A
0. Osnovne odlike gr~ke morfologije
U pogledu morfologije, gr~ki spada u f l e k t i v n e jezike poput latinskog i slovenskih jezika, a za
razliku od, recimo, ma|arskog (aglutinativni) i kineskog ili engleskog (korenski). Kao takav, gr~ki
~uva strukturu arhai~nog indoevropskog dijalekta. Odlike te strukture su:
1. potpuna razdvojenost imenskog i glagolskog sistema (deklinacije i konjugacije).
2. u imenskom sistemu, razlikovawe:
tri roda: mu{kog, ènskog i sredweg;
tri broja: jednine, dvojine i mnoìne;
izraàvawe funkcije imenice pomo}u padeà (izvorno osam, u klasi~nom gr~kom pet).
3) u glagolskom sistemu, razlikovawe
dva stawa, aktivnog i medijalnog (pasiv nastaje kao posebna primena medija);
tri lica;
tri broja (kao kod imenica);
~etiri na~ina (pored indikativa: imperativ, konjunktiv i optativ)
tri vida, izraèna posebnim osnovama: prezentskom (od koje se izvodi i futur), aorisnom i
perfekatskom.
Glagol ima i svoje imenske oblike: infinitive i participe, koji ~ine najva`niju sponu izme|u dvaju
ina~e prema (1) o{tro razgrani~enih morfolo{kih sistema, imenskog i glagolskog.
M o r f o l o g i j a se u uèm smislu bavi promenom re~i, ili kako se to druga~ije kaè, imenskom i
glagolskom f l e k s i j o m. [ire uzev{i, pod morfologiju spada i t v o r b a (obrazovawe) re~i.
Razgrani~ewe izme|u promene i tvorbe nije lako, pogotovu kod glagola, jer isti glagol u razli~itim
vremenima zastupaju razli~ito obrazovane osnove od istog korena. Kod ve}ine oblika re~i
razlikujemo koren, afiks i nastavak. Sloène re~i mogu sadràti dva i vi{e korenova. A f i k s i,
prirasci zavisno od pozicije u odnosu na koren dele se na prefikse, infikse i sufikse. Obavezan je
jedino koren: ima oblika u kojima je re~ svedena na ~ist koren, bez afiksa i nastavaka, ili, kako se to
druk~ije kaè, sa sufiksom i/li nastavkom nula (-). Sufiks zajedno sa korenom obrazuje flektivnu
osnovu re~i (temu). Imenske i glagolske oblike bez sufiksa nazivamo a t e m a t s k i m, npr. qhr ili
eimi. U dativu mnoìne qhr-si razlikujemo koren qhr- od ie. *ghuer-, sufiks - i nastavak -si (ie. lok.
*-su), dok je nom./vok. jednine qhr jednak ~istom korenu, bez sufiksa i nastavka. Ista re~ u litvanskom
i staroslovenskom sadrì sufiks i/ei: stsl. zvr-, lit. `ver-i-s. Gr~ka re~ polij obrazovana je istim
sufiksom od korena *pll-: pol-i-j. Wenu ~istu osnovu bez nastavka imamo u vokativu jednine poli. Isto
obrazovawe od istog korena i u lit. pil-i-s, dok je stind. pur, akuz. puram atematska imenica, ~iji je
oblik u nominativu sveden na ~ist koren. U sloènici androfonoj imamo dva korena i sufiks -o: ie.
72
*H1nr+guhon-o-s, dok je analogna sloènica u staroindijskom atematska nr-han- (nom. nr-ha) obrazovana
bez sufiksa. Atematski prezenti ei-mi, es-ti sadrè koren ei, odnosno es i primarne nastavke prvog,
odnosno tre}eg lica jednine aktiva -mi, -ti, nema dakle nikakvog sufiksa. Futur esomai obrazovan je
pomo}u sufiksa so: *es-so-mai, a homerski konjunktiv 1. lica mnoìne i-o-men idimo! pokazuje
tematski vokal o pomo}u kojeg se uspostavqa razlika prema atematskom indikativu i-men. Sa gledi{ta
fleksije to o je tzv. tematski vokal, kao i a u lat. fer-a, gr~. qhr-a lov, a sa gledi{ta tvorbe
glagolskih osnova sufiks. Ima re~i ~ija je struktura zatamwena (neprozirna), tako da se ne daju
analizirati; na primer, u anqrwpoj te{ko je re}i {ta je koren {ta eventualni sufiks ili prefiks, a
u gen. anqrwpou nerazaznatqiv je i nastavak (-ou mo`da od *-o-so, ili od *-o-sio > hom. -oio).
Va`na odlika indoevropske morfologije je izmewivost vokalskog sadràja pojedinih elemenata re~i:
korenova, sufikasa i nastavaka. Up. ei-mi : i-men; oi-da : id-men; eid-o-n : eid-e-j; fon-o-j, fon-e; za
nastavke -enti/-onti/-nti (> -asi). To varirawe nije proizvoqno, ve} se podvrgava odre|enim
zakonitostima, tako da se moè govoriti o sistemu vokalskih alternacija, koji se naziva
a p o f o n i j a. Apofonija je po svom poreklu ~isto fonetska pojava, nastala u vezi sa promenqivim
mestom naglaska u fleksiji re~i, ali su vremenom, jo{ u indoevropskom prajeziku, pojedini
apofonski vidovi vezani za odre|ene kategorije zna~ewa i postali su sredstvo tvorbe i fleksije
ravnopravno sa sufiksima i nastavcima (II 2.2.).
73
1. DEKLINACIJA
1.1. Atematska promena (tre}a deklinacija)
Nastavci se dodaju na osnovu neposredno, tj. bez posredstva tematskog vokala. Istoga su porekla kod
svih imenica tre}e deklinacije, ali su u pojedinim padeìma poprimali razli~ite likove zavisno
od zavr{nog glasa osnove.
1.1.1. Nastavci
Sg
Nom. a) asigmatski, u mu{kom i ènskom rodu sa duèwem vokala (pathr, anhr; kuwn; hwj, eugenhj),
u sredwem rodu jednak ~istoj osnovi: eudaimon, genoj; b) sigmatski: martuj, -uroj, eij, enoj <
*sem-s; c) sa duèwem i -s: pouj (2.1.3.3).
Voc. a) jednak osnovi: eugenej, gunai < *gunaik, poli, ~esto sa povla~ewem naglaska prema po~etku:
pater, aner, kuon, Apollon (Apollwn), Eumenej (Eumenhj), Swkratej (Swkrathj); b) jednak
nominativu
Acc. *-m > -n (poli-n), iza konsonanta *-m > -a.
Gen. -oj; u drugim ie. jezicima javqaju se i apofonske varijante -es (> lat. -is, up. stlat. Veneres) i
nulska baza -s (stind. *gos < *guou-s prema gr. booj < *guou-os, up. des-pothj < *demj potij =
avest. dng paiti{ < *dens patis: 1. ~lan gen. od *dem- dom).
Dat.: klasi~ni nastavak je, kao i u mnoìni, lokativnog porekla: gr~kom -i odgovara stind. -i, lat. -e.
Lokativ bez nastavka sre}e se u stind., npr. asman na nebu; u gr~. samo okamewen: pril. aien
prema aiwn. Nastavak dativa bio je -ei; on se ~uva u lat. patri = osk. paterei, stind. pitre, slov.
k}eri < prasl. *dkteri < *dugH2terei, a tako|e u mikenskom tukatere, pomene, diwe qugaterei,
poimenei, Diei, dok su u alfab. gr~kom od wega ostali samo tragovi tipa LI Diei-filoj.
Du
Nom.-acc.-voc.: m., f. -e: pode, ve} mik. ti-ri-po-de < *-H1 u vok. alternaciji sa indoir. -a (pada) < *-e
< *-eH1, patere, daimone, fulake, wte. Sr. rod tako|e -e umesto -iH1, genei < genee prema stind.
janasi, slov. u{i, jedino hom. osse < *okie < *oku-iH1 = o~i; up. daqe krea < *kreae, mik. nom.
dipae od dipa = depaj, kerate / kera.
Gen.-dat. -oin: podoin, hom. podoiin preuzet iz tematske promene, mik. -o-i govori protiv *-oiin; up.
daqe pateroin, ceroin Sophoc., daimonoin, fulakoin, wtoin, kreJn < *kreaoin, kerJn pored
keratoin.
Pl
Nom.: nastavak -ej: paterej : patres, qugaterej : lit. dukteres.
Acc.: nastavak -aj < *-ns = stind. -as (> -ah), iza vokala -ns, gr~. -(n)j.
74
Gen.: nastavak -wn < ie. -om, preuzet od o-osnova, umesto prvobitnog -om, sa~uvanog samo u stsl.
(mater).
Dat.: nastavak -si od ie. lokativnog *-su. Naglasak patrasi < *patrasi < *pH2trsu (Wheeler-ov zakon).
Instr.: nastavak -fi stind. -bhis, sa~uvan u toj funkciji u mikenskom.
1.1.2. Izmewivost flektivne osnove
1.1.2.1. Apofonija
U gr~kom se najboqe ~uva vokalska alternacija sufiksalnog sloga (Zeuj, Dioj < *di-eu-s, di-u-os,
kuwn, kunoj < *ku-on, ku-n-os, iz korenskog je odstrawena dejstvom analogije (up. pouj, podoj prema
lat. pes, pedis), za nastavke up. 2.1.1 (gen.sg.). U acc.sg. sufiks pod akcentom ima naj~e{}e prevoj e:
patera, qugatera, anera : pitaram, duhitaram, naram, sekundarno nulski: hom. qugatra, at. andra,
iza naglaska o-prevoj: akmona : asmanam, sekundarno nulski: kuna : svanam. U dat.sg. o~ekivana ebaza sufiksa (poimeni, genei) potisnuta je u mnogim slu~ajevima o-bazom: akmoni : asmani, lit.
akmeniui, stsl. kameni ili nulskom bazom: patri : stind. pitari, ali up. hom. pateri. U acc.pl. prevoj
sufiksa izjedna~en je sa nominativom: akmonaj prema nom. akmonej = stind. asmanas, ali up.
stind. asmanas, lit. akmenis kamenove, stsl. kameni, ili stind. rajnas kraqeve. U gen.pl.
apofonski vid sufiksa izvorno je bio kao u gen. jedn.: hom. qugatrwn : av. dugdram < *dhugH2trom,
u gr~kom mahom prilago|en drugim padeìma mnoìne. I u dat. < loc.pl. bila je izvorno nulska baza:
patrasi : pitsu, frasi, agkasi.
1.1.2.2. Heteroklisija
Praindoevropskom bila je poznata paradigmatska smena sufiksa, prvenstveno u sredwem rodu;
naj~e{}e se smewuju sufiksi sa -r- i -n-, ali i sa -l-,76 -s-, -k-, npr. ouqar vime : stind. udhar n., gen.
ouqatoj77 : stind. udhnas, loc. pl. udhahsu, instr. pl. udhabhih (-a- < n) loc. sg. udhan(i).78 Up. jo{:
udwr, udatoj, het. wat-ar, wet-en-as, ali i wetanta, up. i stind. udakam, udnas
hpar, hpatoj, lat. iecur, iecin-or-is, stind. yakrt, yaknas <*iekur(t), iekunes / -os.79
hmar, hmatoj, up. stind. ahar n. dan,80 dat. ahne, nom.-acc. pl. ahani.81
U nekim slu~ajevima u gr~kom je uop{tena r-osnova:
ear, earoj (hroj) < *uesr, uesn-, up. rus. vesna, stind. vasanta-.
pur, puroj, up. het. pahhur, pahhwenas < *peH2ur, pH2uens.
76
l/n u av. xvar-/xv < *suel-, suen-s, up. *sl-n-ce, Sonne.
77
Od osnove pro{irene sa -t-: -at- < *-nt-, 2.1.2.3.
78
Lat. uber, uberis sa uop{tewem r-osnove; prasl. *vy(d)-me sa sekundarnim sufiksom.
79
Sa uop{tewem r-osnove avest. yakar > npers. jigar, odatle preko turskog xiger-ica.
80
Etimolo{ki nesrodno, ali ilustruje heteroklisiju kod re~i istoga zna~ewa.
81
Pored r- i n-osnove dolazi i s-osnova u instr.pl. ahobhis (< *ahas-bhis).
75
1.1.2.3. Sekundarno {irewe dentalnih osnova

Na -t- se pro{iruju
a) praie. n-osnove sredweg roda: onoma, onomatoj < *-nt-os prema stind. nama, namnas, lat. nomen,
nominis, stsl. im, imene; eima, -atoj : vasma, vasmanas; isto pro{irewe u doru, doratoj, hom.
douroj < *doroj, ali up. stind. daru, drunas.
b) sigmatske osnove: kreaj, kreatoj pored krewj, stind. kravis, kravisas; eidwj, eidotoj, ali eidoj n.,
mik. jo{ a-ra-ru-wo-a, te-tu-ko-wo-a = araroha, tetucoha za alfabetsko ararota, teteucota, up.
stind. vidva(m)s-, vidus-).82
Dentalnim pro{irewima vokalskih osnova jon.-at. orniqoj prema ornij, ornin, orneij, u dorskom
odgovaraju guturalna, acc. orni-c-a pticu kod Pindara.
Jedinstven primer heteroklisije u mociji (izvo|ewu ènskog roda prideva) predstavqa piwn,
pieira, pion = stind. pivan- m., pivari f. debeo, -la;83 ona je prisutna i u derivaciji: kudoj, kudainw,
kudroj, kudi-aneira.84
1.1.3. Paradigme
1.1.3.1. r-osnove
gr~ki
stind.
lat.
pie.
pathr
pita
pater
*pH2ter
pater
pitar
pater
*pH2ter
patera
pitaram
patrem
*pH2term
patroj
pitus
patris
*pH2tr-os /-es, pH2t-s
patri
pitari
patre
*pH2teri
*
paterej
pitaras
patres
*pH2ter-es
pateraj
pitrn
patres
*pH2t(e)r-ns / pH2t-ns
paterwn
pitrnam
patrum
*pH2tr-om
patrasi(n)
pitsu
(patribus)85
*pH2tr-su
Isto se mewaju mhthr, qugathr, gasthr.
82
Stara smena sigmatske i n(t)-osnove tako|e u ouj, wtoj, hom. (eol.) ouatoj < *ousnt- od *H3ousn-, up. got. auso,
ausins pored *H3ous-es-, up. stsl. ouho, ou{ese; (epi) kar (karh), kra(a)toj < *karj, *krasatoj, stind. siras,
sirsnas, sirsatas (abl.) < krH2s-n-t-, up. karhna < *karasna.
83
Npr. o ovcama u Rigvedi i u Ilijadi.
84
Po Kalandovom (Caland) zakonu, pridevi na -ro- kao prvi delovi sloènica zamewuju taj sufiks sa -i-.
85
Reflektuje pie. instrumental *pH2t-bhis.
76
gr.
stind.
pie.
anhr
na
*H2ner
anera
naram
*H2ner-m
androj
naras
*H2nr-os
andri
nari
*H2nr-i (lok.)
aner
*
anerej
naras
*H2neres
andraj
nrn
*H2nr-ns / *H2n-ns
andrwn
naram
*H2nr-om
andrasi
nsu (lok.)
*H2nr-su
Apofonija je prisutna i u dat. mn. astrasi od asthr, -eroj (nulska, u ostalim padeìma e-baza).
1.1.3.2. n-osnove
a) sa pomi~nim naglaskom
gr~ki
stind.
pie.
kuwn
sva
*kuon
kuon
svan
kuna
svanam
*kuon-m
kunoj
sunas
*kun-os
kuni
suni
*
kunej
svanas
*kuon-es
kunaj
sunas
*kun-ns
kunwn
sunam
*kunon
kusi
svasu
*kusu
b) sa fiksiranim naglaskom
gr~ki
stind.
lit.
stsl.86
praie.
akmwn
asma
akmuo
kam
*akmon
akmona
asmanam
akmeni
kamen
*akmonm
86
Etimolo{ka pripadnost prasl. imenice *kamy, -ene nije izvesna (o~ekivani prasl. lik bio bi *osmen-, ili
*okmen-, budu}i da i baltski pokazuje kentumski refleks), ali ona reprezentuje isti tip osnove.
77
akmonoj
asmanas (rajnas)
akmens
kamene
*akm(e)n-os
akmoni
asmani, rajni (loc.)
akmeniui
kam(e)ni
*akm(e)n-i
*
akmonej
asmanas
akmens
kamene
*akmen-es
akmonaj
asmanas (rajnas)
akmenis
kameni
*akm(e)n-ns
akmonwn
asmanam (rajnam)
akmenu
kamen
*akmn-om
akmosi
asmasu
akmenyse
kamenh
*akmn-su
Prvobitna smena en/on/n koja proizlazi iz pore|ewa sa drugim jezicima kod re~i za kamen ({to je
izvorno zna~ewe, gr~ko nakovaw je sekundarno), u gr~kom je eliminisana uop{tewem o-baze.
Tragovi apofonije kod n-osnova u gr~kom su retki: ()arhn, arnoj jagwe, frasi dat.pl. od frhn,
frenoj (samo kod Pindara); agkas(i) u naru~ju, dat.pl. od agkwn, -wnoj (adverbijalno, kod Homera).
1.1.3.3. Osnove na okluziv
gr~ki
stind.
lat.
pouj87
pad
pes
poda
podoj
podi
padam
padas
padi
pedem
pedis
pede
*
podej
podaj
padas
padas
pedes
pedes
podwn
posi
popfi
padam
patsu
padbhis
pedum
pedibus
Gr~ki je i ovde uop{tio o-bazu, koja se u praie. promeni smewivala sa e-bazom; nulska samo u
kompoziciji, stind. upa-bda topot.
1.1.3.4. Sigmatske osnove
a) hwj (hom.) zora
gr~ki
stind.
praie.
hwj, at. ewj, eol. auwj
usas
*aus-os
hw < -oa
usasam, usasam
*aus-os-m
houj
usasas
*aus-os-os / aus-(e)s-es
hoi
usasi
*aus-os-i / aus-es-i
87
Dor. pwj sa o~ekivanom starom duìnom; jon.-at.-ou- verovatno plod sekundarnog duèwa prvobitnoga *pod-j sa
kratkim vokalom (dor. poj, hom. tri-poj).
78
Tematizovano ausos-a > lat. aurora.

b) genoj rod, nefoj oblak
genoj, (hom.), nefoj
janas
genus
nebo
*genos, nebhos
genouj, nefeoj
janasas
generis
nebese
*genes-os, nebhes-os
genei, nefei
janasi (lok.)
genere (abl.)
nebesi
*genesi, nebhes-i
nebesa
nebes
nebesh
*genes- / nebhes-(e)H2
*genes-om, nebhes-om
*genes-su, nebhes-su
*
genh, nefea
genwn, nefewn
genesi, nefessi
janamsi
janasam
janahsu
genera
generum
1.1.3.5. Difton{ke osnove

a) Zeuj *nebo
gr~ki
stind.
Zeuj
dyaus
Zhn / Di()a
dyam, divam
lat.
praie.
*dieu-s
Zeu
diem
*die(u)-m (diu-m)
Iu-piter
*dieu
Di()oj
divas
Iovis
*diu-os/-es
Di()ei-88
dive (dat.)
Iovi
*diu-ei
Di()i
divi/dyavi (lok.)
Iove
*diu-i / dieu-i
Apofonija je u sufiksu -eu/u-, a ne u korenu di-, koji u gr~kom mewa svoj lik zavisno od toga da li mu
sledi vokal ili konsonant. Izvorno *Djhuj skratilo se po Osthofovom zakonu.
b) nauj la|a
gr~ki
stind.
praie.
nauj, hom. nhuj
naus
*naH2-u-s
naun, hom. nha, nea
navam
*naH2-u-m
newj, hom. nhoj, dor. naoj
navas
*naH2-u-os
nhi, dor. nai
navi
*naH2-u-i
nhej, neej, dor. naej
navas
*naH2-u-es
nauj, hom. nhaj, neaj
navas
*naH2-u-ns
newn, hom. nhwn, dor. nawn
navam
*naH2-u-om
nausi, hom. nhusi, nhessi (eol.)
nausu
*naH2-u-su
Lat. navis pre{lo je u i-osnove.

c) bouj govedo
88
Diei (Korint), Diei- (Kipar), mik. di-we.
79
gr~ki
stind.
bouj, dor. bwj
gaus
boun, dor. bwn
gam
booj
boi
gos
gavi
*
boej
gavas
bouj, boaj, dor. bwj
gas
bown
bousi, boessi
gavam
gosu
Lat. bos, bovis ne pokazuje o~ekivani refleks po~etnog labiovelara (bio bi *vos), pa se smatra da je
re~ pozajmqena iz sabelskog, mo`da da se izbegne homonimija sa vos vas.
1.3.1.6. VOKALSKE OSNOVE TRE]E DEKLINACIJE

i-osnove
oij, hom. oij, arg. oij
avis
oin
oioj
oii
avim
avyas
oiej
oiaj, oij
oiwn
oisi
avayas
avis
avinam
avisu
Izvedenica *ovika u stind. avika, prasl. ovca; *o- je od H3e-, luvijski hawis.
e/i-osnove
basij
gatis
basin
gatim matim mentem
basewj < -hoj gates

basei < -hi
matis
mens
mates mentis
gata(u) matau menti
pa-mt
*gu(e)m-ti-s, m(e)n-ti-s
pa-mt
u
*g m-ti-m, mn-ti-m
pa-mti
*gum-tei-s, mn-tei-s
pa-mti
*gum-te(i), mn-te(i)
poli
poleij, treij, krit. treej
trayas agnayas ignes
ogn *trei-es, ognei-es
poleij, krit. trinj
trin
ogni
polewn, triwn
polesi, trisi
trinam agninam ignium ognii *tri-om, ogni-om

trisu agnisu
ognh *tri-su, ogni-su
agnin
ignis
*tri-ns, ogni-ns
U praindoevropskom i jedne i druge su bile osnove sa apofonijom -ei-/-i-, razlika je bila u

distribuciji apofonskih baza osnove i nastavaka po padeìma .
80
U genitivu dolazila je kod prvog tipa nulska baza osnove a vokalizam -es / -os nastavka: avy-as =
oi-oj, kod drugog nulska baza nastavka, e-baza osnove: mates < *mnt-ei-s.
Zajedni~ki padeì bili su sg. nom. -i-s, acc. -i-m, pl. nom. -ei-es (avayas), acc. -i-ns (krit. polinj, arg.
oinj).
Drugi dijalekti osim ati~kog uop{tavaju nulsku bazu osnove:
polij, sg. gen. polioj, dat. poli, pl. nom. poliej (hom., Hdt., dor. Pind., eol.), acc. polinj (krit.),
polij, poliaj (hom.), gen. poliwn (svuda osim at.), dat. polisi (hom. i poliessi). Re~ je i-osnova i u
baltskom, lit. pilis zamak, u staroindijskom je korenska imenica: pur- < praie. *plH-. At.gen. -ewj
od -hoj, gde je -h- iz dativa-lokativa polhi, metatezom kvantiteta, koja nije povukla za sobom
povla~ewe naglaska na penultimu; analogijom se akcenat iz genitiva jednine preneo na genitiv
mnoìne.
eu/u-osnove
phcuj
bahus
sn
doru
daru
< *dor-u
phcu
baho
snou
douroj
dros
< *dr-eu-s
phcun
phcewj < -eoj
bahum
bahos
sn
snou
phcei < -hi
bahave
snovi89
phceij
bahavas
snove
phceaj
bahun
sn
phcewn
phcesi
bahunam
bahusu
snov
snh
Promena je analogna onoj na -ei/i-, tipa at. polij, -ewj.

eu-osnove
basil-euj < -eu-s
basil-ewj < -h()oj
basil-ei < -h()i
Ova promena je samo gr~ka, nastala je verovatno po modelu difton{kih osnova tipa Zeuj, 1.1.3.5.
u-osnove, paradigma hom. nekuj, avest. nasu- mrtvac:
nekuj
nekun
nasu{
nasaum
< *nek-uH-s
< *nek-uH-m
nekuoj
nasauuo
< *nek-uH-es
Pred suglasnikom *uH daje u, tj. laringal ispada duè}i prethodno u, u intervokalskom poloàju H
se gubi bez traga, pa je u kratko.
89
Prasl. promena eu > ou, up. pie. *neuos > nov.
81
1.2. TEMATSKA PROMENA

1.2.1. o-osnove
Paradigma oikoj < oikoj ku}a, lat. vicus selo,90 stind. vesas m. (javna) ku}a
sg.
nom.
oikoj
vicus
vesas
< *uoik-o-s
voc.
oike
vice
vesa
< *uoik-e
acc.
oikon
vicum
vesam
< *uoik-o-m
gen.
oikou, ()oikoio
vici
vesasya
< *uoik-o-sio
dat.
oikJ
vico
vesaya
< *uoik-oi < -o-ei
loc.
oikoi, oikei
vici
vese
< *uoik-oi < -o-i
abl.
oikw
vico(d)
vesad
< *uoik-ot < -o-et (?)
du.
nom./acc. oikw
vesa
< *uoik-o
gen./dat. oikoin < -oiun
vesayos
< *uoik-oi(e)u-s/n
pl.
nom.
oikoi
vici
vesas
< *uoik-os < -o-es / < *uoik-o-i
acc.
oikouj, -onj
vicos
vesan (-ams)
< *uoik-o-ns
gen.
oikwn
vicorum
vesanam
< *uoik-om < -o-om
dat.
oikoij, -oisi
vicis
vesais, vesesu < *uoik-ois / *uoik-oisu

n.91
nom./acc. sg. zugon
jugum
yugam
igo
< *iug-o-m
nom./acc. pl. zuga
juga
yuga, -ani
iga
< *iug(e)-H2
Tematski vokal je u ve}ini padeà o, samo se u vokativu i nom.-ak. sredweg roda javqa apofonska
varijanta e. U padeìma gde je prvobitni nastavak po~iwao vokalom, do{lo je do wegove kontrakcije
sa tematskim vokalom, i ti stegnuti slogovi nose cirkumfleksnu intonaciju: zugJ < *iugoi <
*iugo-ei.
1.2.1.1. Napomene uz pojedine padeè
Jednina
N o m i n a t i v i a k u z a t i v. Nastavak nom. i acc. jednine ìvog roda su -s odnosno -m, kao i u
atematskoj promeni, samo {to ovde ispred wih dolazi vokal o. Zavr{no -s nominativa se osim gr~.,
lat. i stind. ~uva jo{ u gotskom i litavskom: wulfs, vilkas lukoj. Nom./acc. sredweg roda jednak je
akuzativu mu{kog (ènskog) roda (a ne ~istoj osnovi, kao u atematskoj promeni).
90
Za zna~ewe up. stsl. vs (i-osnova) selo od nulske baze istog korena *uik-.
91
Paradigma gr. zugon, lat. jugum, stind. yugam, stsl. igo, sve jaram.
82
G e n i t i v. Prvobitni nastavak u genitivu ~ini se da je bio -(o-)s ili -(o-)es > -os, kao u
atematskoj promeni, up. het. arunas mora. Homonimija sa nominativom jednine ili mnoìne (het.
arunas nom. more) vodila je wegovim dijalekatskim zamenama: sa -i (nejasnog porekla) u
italokeltskom (viri, stir. fir), oblikom ablativa na -ot u baltoslovenskom (lit. vyro, stsl. raba),
nastavkom pokazne zamenice *-osio u delu gr~kog, indoiranskom i delu italskog (hom. ippoio, tes.
polemoio, mik. do-e-ro-jo = douloio, falisk. Kaisiosio Caesii), nastavkom upitne zamenice -(o-)so u
klasi~nom ati~kom i nekim drugim dijalektima (ippou < *ippoho, lak. hippo, lezb. polemw, beot.
arguriw, ark. ergw (up. stsl. ~e-so ~ega < *kue-so).
D a t i v. Zavr{etak -oi jo{ u stlat. Numasioi, docnije upro{}eno u -o, avest. -ai, npr. aspai = ippJ
itd. (stind. pro{iren u -ay-a), svakako plod stezawa tematskog vokala -o- sa nastavkom -ei atematske
promene.
L o k a t i v. Praie. *-oi < *-o-i, dakle sa istim nastavkom -i kao u atem. promeni. Arkad., beot.
dativ na -oi (npr. ark. ergoi) lokativnog porekla. Ina~e okamewen u prilozima: oikoi, Isqmoi. Sl. -e
< -*oi, up. npr. stsl. (v) grad u gradu < *ghordhoi.92
A b l a t i v. U gr~kom samo u tragovima: delf. oikw = oikoqen.
Dvojina
N o m i n a t i v / a k u z a t i v / v o k a t i v. gr. -w, stind. -a, stsl. -a (raba dva roba)93 < ie. -o.
Sredwi rod zugw, zugoin prema mu{kom, ali stind. yuge, stslov. iz < *iug-oi < -o-iH1
G e n i t i v / d a t i v. at. -oin, hom. -oiin, arkad. Didumoiun stind. -ayos < *-oi(e)u-s/n, up. mik.
duwoupi duoufi = duoin ili *-oisin prema. dat.-lok. -oisi preobli~eno od instrumentala duala
-o(i)bhim? Stsl. -ou (rabou) < *-ou(s).
Mnoìna
N o m i n a t i v. Zavr{etak -oi i u lat. -i < stlat. -oe, npr. poploe populi, lit. vyrai viri, slov.
vlci vukovi,94 nastao kontrakcijom tematskog -o- i nastavka -i zameni~kog porekla, up. oi,
zameni~ke prideve kao stind. sarve, lat. salvi, gr~. oloi < *soluo-i. Prvobitni zavr{etak -os u stind.,
got. (-os), het. itd., nastao stapawem tem. -o- i nastavka -es kao u atem. promeni. U nom./acc. pl. .
sredweg roda u delu ie. jezika, ukqu~uju}i gr~ki, o-osnove su preuzele nastavak -a < -H2 iz atematske
promene, dok slovenski i staroindijski ~uvaju prvobitno *-a nastalo stapawem tematskog vokala
boje e sa istim nastavkom -H2.
A k u z a t i v. Jon.-at. -ouj < pragr. -onj, koje se u drugim dijalektima ~uva (krit., arg. uionj) ili
pokazuje druga~ije reflekse upro{}ewa iste grupe: lak. nomwj, lezb. nomoij. Praie. -o-ns sa istim
92
U slu~ajevima kao na brz na obali (brg < *berg) druga palatalizacija odaje difton{ko poreklo jata
(pred e < *e vr{ila se prva).

93
Ostaci dvojine u srpskom su oba, dva ~oveka itd.
94
Druga palatalizacija odaje poreklo -i od -oi (pred i < *ei, i vr{ila se prva).
83
nastavkom kao u atematskoj promeni, nastalim spojem jedninskog -(o-)m sa znakom za mnoìnu -s,
odatle i lat. -os, stind. -an(s), sl. -y itd.
G e n i t i v. Praie. *-om < *-o-om (ta duìna nastala kontrakcijom prenela se i u atematsku
promenu u ve}ini ie. dijalekata). U staroindijskom i latinskom oblik je pro{iren, ali se reliktno
~uvaju kra}e, izvorne forme kao lat. deum, stind. devam bogova.
L o k a t i v. Mikenski funkcionalno i ortografski razlikuje dat.-lok. na -o-i od instrumentala
na -o: te-o-i = qeoihi bogovima (dat.), ku-ru-so = crusoij zlatnima (instr.). U dijalektima prvog
milenija ta razlika se, sli~no kao i u jednini, izbrisala, tako {to su jedni u svim funkcijama
uop{tili jednu, a drugi drugu formu:
Staroati~ki, jonski, lezbqanski, delimi~no dorski -oisi(n): hom. jon. ippoisi(n), stat.
Aqhnaioisin, lezb. qeoisin, sa restituisanim -s- prema konsonantskim osnovama = mik. -oihi < ie.
lok. *-o-isu, stind. -esu, up. i avest. aspae{u, stsl. vlch.
Klasi~ni ati~ki i dr. -oij = lat. -is < -ois (up. stlat. qurois Dioskurima), stind. -ais < *-ois,
nastavak instrumentala, kontrahovan od tem. vokala -o- i zam. *-ois.
1.2.2. a-osnove
Rani praindoevropski nije znao za a-osnove. One su kao deklinacioni tip nastale srazmerno pozno,
ukqu~ivawem:
a) novoobrazovawa ènskog (ìvog) roda po uzoru na neke imenice sa odgovaraju}im zna~ewem, pre
svega *guneH2- / guenH2- èna u stind. g(a)na- èna, gospo|a, bogiwa pored jani- èna,
(st.)avest. gna-, jni-, daqe gr~. gunh, beot. bana, sl. èna, engl. queen itd., kao i na zamenice
kao *seH2 > sa ona > gr~. h, dor. a (i ina~e je zameni~ka promena izvr{ila osetan uticaj na adeklinaciju, up. dole za nom. i gen. plurala).
b) kolektiva neìvog roda sa istim -eH2 / -H2 kao u nom.-akuz. mnoìne sredweg roda, up. gr~. (jon.)
frhtrh bratstvo, rod, pleme : stind. bhratram n. bratstvo, kukla pl. od kukloj = stind.
cakram n. to~ak, at. ersh, hom. eersh, krit. aersa rosa : stind. varsam n. ki{a.
c) za imenice mu{kog roda a-osnova kao model posluìle su sloène atematske osnove sa drugim
~lanom na (korensko) -a < *-eH2, tipa stind. rathe-stha- < *rotH2oi-steH2- onaj koji stoji na
kolima, up. lat. rota.
Zbog sekundarnosti a-deklinacije, i broj ie. podudarnica je srazmerno mali u odnosu na druge
deklinacione tipove, samim tim i izbor etimolo{ki srodnih oblika za paradigmu.
skia, poinh
poena
chaya
kaena
cna
skian, poinhn
poenam
chayam
kaenam
cn
skiaj, poinhj
poenae
chayayas
kaenaya
cn
skiv, poinV
poenae
chayayai
kaenayai
cn
skia
skiain
chaye
chayayos
noz
nogou
84
skiai
poenae
chayas
kaena
cn
skiaj
poenas
chayas
kaena
cn
skiwn
skiaij
poenarum
poenis
chayanam
kaenanam
chayasu (loc.) kaenahu
cn
cnah
1.2.2.1. Napomene uz pojedine padeè:

Jednina
N o m i n a t i v - v o k a t i v. Nominativ je i u mu{kom rodu prvobitno bio asigmatski, up. beot.
puqionika puqionikhj, lat. incola, stsl. no{a neaniaj. Gr~ki je dodao -j po uzoru na -o-j
mu{kih o-osnova. Vokativ se prvobitno razlikovao od nominativa kratko}om vokala, tj. zavr{avao
se na -a < -H2; u ati~kom, ta razlika se ~uva samo kod dela mu{kih a-osnova: stratiwta; u homerskom
zabeleèni su vokativi na kratko -a i od ènskih imenica: numfa (nom. numfh), tako|e u
lezbqanskom: Dika. Epski oblici kao mhtieta, ippota su okameweni vokativi (up. na{e Vino pije
Kraqevi}u Marko, Kad se èni srpski car Stjepane); euruopa je okamewen akuzativ.
A k u z a t i v. Gr~ko -an, -hn je od -am < *-eH2.
G e n i t i v. Na tematsko *-eH2- u normalnoj bazi (koja, osim vokativa, nije podlezala alternaciji)
dolazila je nulska baza nastavka -s: poinhj < *kuoina-s. Cirkumfleks u gr~kom i baltoslovenskom
(poinhj : lit. kainas, ~ak. cene) ukazivao bi na kontrakciju *-e H2 + -es, no on moè biti analo{ki
prema dativu (v. niè). Latinski nastavak -i u poen-ae je analogijom prema lat. o-osnovama; stari
oblik ~uva se u (pater) familias. Kod osnova mu{kog roda, prvobitno -aj slabo je i pozno posvedo~eno
(Prokleidaj Akarnanija, Fagaj Megara), ina~e je gr~ki kao i u nom.sg. inovirao u ciqu povla~ewa
razlike prema promeni ènskog roda, tako {to je na a-osnovu dodato -o < -so preuzeto iz
o-deklinacije: -ao (hom., tesal., beot.), koje se daqe razli~ito razvijalo po dijalektima: jon. -ho >
-ew (metateza kvantiteta), ark.-kip. -au, lezb., dor. -a.
D a t i v. Na normalnu bazu osnove dodavan je isti nastavak -ei kao kod atematskih osnova: poinV <
*kuoineH2-ei, pri ~emu je do{lo do kontrakcije, o kojoj svedo~i cirkumfleksna intonacija.
Dvojina
N o m i n a t i v / a k u z a t i v / v o k a t i v. hmera, euca, ali mik. -w: topezo, tw pored ta (stind.
sipre oba obraza, stsl. èn < *-eH2-iH1). I masc. -a (jo{ hom. Atreida), ali mik. e-qe-ta-e =
ekuetae, sa atematskim -e.
G e n i t i v / d a t i v. hmerain, eucain, ark. kranaiun dva izvora. I masc. -ain, ali ark.
Tundaridaiuj, mik. -oiin: (wa-na-so-i = anassoin).
Mnoìna
N o m i n a t i v. U gr~kom, kao i u latinskom, a-osnove su, poput o-osnova, preuzele zameni~ki
nastavak (skiai prema ai). Stari nastavak ~uva se, pored latinskog i indoiranskog, u gotskom gibos
darove, lit. kainos.
85
A k u z a t i v. Izvorni lik ~uva se u krit. timanj = timaj, up. i lezb. quraij < -ans < *-a-ns. Odatle
i -u > -y u stsl. èn.
G e n i t i v. U gr~kom i latinskom *-asom, preuzeto iz zameni~ke promene (hom. eol. tawn). Ati~ki
oblik je kontrahovan, up. hom. timewn, lezb. (s baritonezom) timan, dor. politan.
D a t i v. Mikenski -ahi (ku-na-ke-ta-i kunagetahi = hom. kunhgetVsi) svodi se na ie. nastavak
lokativa -asu. Odatle, sa restituisanim -s-, staroati~ki -hsi (Plataiasi, Aqhnhsi). Ina~e sa
umetnutim -i- po uzoru na -oisi kod o-osnova: hom. (jon.) plhgVsi, lezb. politaisi. Ati~ki (od oko 400
g.) dorski -aij (timaij), beot. -hj < -aij (polithj) opet po analogiji sa dativom na -oij o-osnova. Sam
dativ imao je nastavak sa *-bh- / m, up. stind. priyabhyas, stsl. cnam, lit. kainoms.
I n s t r u m e n t a l. Mik. a-ni-ja-pi aniafi = hniaij sa uzdama; hom. bihfi silom, up. stind.
chay-a-bhis, stsl. cnami, lit. kainomis.
1.2.2.2. Osnove na -ia
trapeza, potnia
patni
trapezan, potnian
patnim
trapezhj, potniaj
trapezV, potniv
patnyas
patnyai
trapezai, potniai
patnis
trapezaj, potniaj
patnis
trapezwn, potniwn
patninam
trapezaij, potniaij
patnisu (loc.)
Zavr{no -ia svodi se na *-iH2, koje je u tautosilabi~noj poziciji davalo -i (tako u stind.), dok gr~ki
reflektuje -iH2.
86
1.3. PRIDEVI
Pridevi razlikuju pade` i broj (lat. casus numerus), kao i imenice, a uz to i rod i stepen (lat. genus
gradus).
1.3.1. Pridevska deklinacija
Minimalno odstupa od imenske, i to u slede }im slu~ajevima.
1.3.1.1. o - o s n o v e (up. 2.2.1). Nom.-acc. sg. n. zameni~kog prideva alloj ima zavr{etak - < -d:
allo = lat. aliud < *aliod preuzet iz zameni~ke promene, up. to < *kuo-d, ti < *kui-d.95
1.3.1.2. a - o s n o v e (up. 2.2.2). Gen. pl. povodi se u naglasku za mu{kim rodom: od dikaia:
dikaiwn kao od dikaioj, nasuprot oikia : oikiwn (< *-awn).
1.3.1.3. u - o s n o v e (up. 2.1.3.4). Gen. sg. ~uva u ati~kom stari nastavak -eoj < *-e-oj, npr.
hdeoj, nasuprot tipu -ewj < *-h-oj kod imenica kao phcewj, astewj, basilewj, gde je duìna
sufiksalnog vokala sekundarna.
1.3.1.4. S u p l e t i v n u p r o m e n u imaju pridevi megaj i poluj, kod kojih se kra}a osnova
atematske promene u nom.-acc. sg. m., n. smewuje sa pro{irenom tematskom osnovom u ostalim
oblicima: mega- = stind. mahi- < *megH2- sa megalo-, megala-, polu- = stind. puru- < *plH3u- sa
pollo-, polla-.96
1.3.2. Oznaka roda
1.3.2.1. Razlike izme|u mu{kog i sredweg roda
a) kod prideva o- i u-osnova u nominativu i akuzativu jednine i mnoìne:
nom. sg. neoj m. : neon n., up. stind. navas m. : navam n.
acc. sg. eurun m. : euru n., up. stind. urum m. : uru n.
nom. pl. eureij < -eej m. : eurea n., up. stind. uravas m. : uru n. (< *-u-H2)
b) kod prideva s-, n- i nt-osnova mu{ki rod je u nominativu jednine obeleèn produènim
vokalizmom zavr{nog sloga. 97
eumenhj m. : eumenej n., up. stind. sumanas m. : sumanas n. (tako|e sigmatska osnova)
arshn, eudaimwn m. : arsen, eudaimon n.
ekwn < *-ont-j m. : ekon n.
95
Sli~na pojava u latinskom gen. sg. unius, totius prema illius, stind. nom. pl. visve prema te.
96
Kod Homera i u jonskom poluj, gen. poleoj i polloj, gen. pollou ~ine dve zasebne paradigme.
97
Kako je re~ o asigmatskim nominativima, pretpostavqa se da je i u wima prvobitni nastavak bio -s pa da je
jo{ u prajeziku ispao izazvav{i naknadno duèwe.
87
c) kod nt-osnova u sredwem rodu gr~ki je o-bazom zamenio nulsku: ekon prema ()eka-()ergoj epitet
Apolona onaj koji deluje po svojoj voqi: *ueknt pored *uknt u stind. usat, cari-en < *-uent umesto
**-uat < *-unt, up. stind. namas-vat n. pun strahopo{tovawa.
1.3.2.2. Ozna~avawe ènskog roda
@enski rod se u praindoevropskom ili uop{te nije razlikovao od mu{kog ili je razlika bivala
uspostavqena u svim padeìma dodavawem posebnog sufiksa ( m o c i j a):
a) kod tematskih o-osnova ènski rod izvodi se sufiksom *-H2 koji dolazi na tematski vokal u
apofonskom prevoju -e- i stapa se sa wim u -a:
hom. ne()h, at. nea = lat. nova, stind. nava, stsl. nova < *neue-H2.
b) kod atematskih prideva ènski rod izvodi se sufiksom *-iH2 > *-ia:
krit. ekassa < *ueknt-iH2 pored *uknt-iH2 u stind. usati; at. ekousa < *ekontja sa o-bazom iz
mu{kog roda; gen. ekoushj < *uek-ont-ias, up. stind. usatyas < *uk-nt-ieH2-s.
cariessa umesto *cari-assa prema masc. carientoj (-entja bi dalo jon.-at. **-eisa), up. stind.
bhaga-vati bogata < *-unt-iH2.
melaina < *melan-ia, up. gen. m. melan-oj.
c) h e t e r o k l i s i j a u mociji u gr~kom je zastupqena kod piwn m., pieira f., up. stind. piva m.,98
pivari f. < *piH-uon, piH-uer-iH2.
d) u gr~kom je sufiks -id-, koji prvenstveno sluì za izvo|ewe deminutiva i patronimika, poprimio
vrednost mocionog sufiksa ènskog roda, up. hom. qour-id-oj (alkhj) gen. f. od qouroj èstok,
silovit.
e) N e r a z l i k o v a w e ` e n s k o g o d m u { k o g r o d a bilo je prisutno u nekim pridevskim
kategorijama ve} u prajeziku:
kod s-osnova: safhj m., f., up. stind. (yavayad-)dvesah f. ona koja odbija neprijateqe);
kod i-osnova: idrij m., f. ve{t(a), up. stind. suci-h m., f. sjajan, sjajna;
kod nekih nazalnih osnova: arshn (zbog zna~ewa samo masc.), ali stind. vsa f. sli~na biku;
kod bahuvrihi-sloènica,99 npr. eu-menhj : stind. su-manas m. i f., sw-frwn m. i f. zdrava razuma,
a-pouj : stind. a-pad f. beznog(a).
To nerazlikovawe je, me|utim, staro samo kod sloènih prideva gr~ke tre}e (atematske)
deklinacije. Naprotiv, kod takvih sloènica po o-deklinaciji, tipa hom. rodo-daktuloj (Hwj), ono
predstavqa gr~ku inovaciju, up. stind. oblike kao citta-garbha f. opa`qivog, vidqivog zametka
98
Od *pivan, osnova pivan-.
99
Pridevske sloènice sa posesivnim zna~ewem, tip srp. gologlav.
88
(garbha- m.). Izostanak mocije javqa se i kod maweg broja prostih prideva o-osnova, kao hmeroj; oni
su delom bili imenice, kao barbaroj; isto vaì za komparative na -iwn, -ion ( 3.3.1); neki pridevi,
zbog zna~ewa, nemaju ni sredweg roda, pa se ra~unaju u prideve sa jednim nastavkom: makar;
apaij; arpax; delom su to tako|e imenice, up. penhj, na{e siroma(h).
1.3.3. Stupwevawe ili komparacija prideva
Razlikovawe komparativa i superlativa od osnovnog oblika prideva (pozitiva) u gr~kom
predstavqa nasle|e iz indoevropskog prajezika. Po na~inu obrazovawa razlikuju se dva tipa
komparacije, starija, primarna i mla|a, sekundarna.
1.3.3.1. Primarna komparacija
Komparativ je obrazovan sufiksom *-ies-/-ios-/-is- (tako|e *-iies-/-iios-), superlativ sufiksom *-isto-.
Oba sufiksa pristupaju neposredno korenu, drugim re~ima, pri gradwi komparativa i superlativa
odbacuju se sufiksalna pro{irewa pozitiva, npr.: 100
pozitiv
hd-u-n
stind. svad-u-m
< *sueH2d-u-m
komparativ
hd-iw < -o-a
stind. svad-iyams-am
< *sueH2d-iios-m
superlativ
hd-isto-n
stind. svad-istha-m
< *sueH2d-isto-m
Me|usobna nezavisnost osnova pojedinih stupweva pore|ewa obja{wava i ~estu pojavu

s u p l e t i v n i h i d e f e k t i v n i h paradigmi tipa agaqoj, ameinwn, aristoj lJwn, lJstoj,
lat. bonus, melior, optimus. K o m p a r a t i v je bio prvobitno s-osnova sa apofonijom, tako {to se u
mu{. i sr. rodu u nom./acc./vocc. javqalo *-(i)ios-, u ostalim padeìma *-(i)ies-, up. npr. lat. maies-tas
< *mag-ies-. Postojalo je posebno obrazovawe `. roda, npr. stind. nav-yas-i < *neu-ies-iH2, stsl. bolj{i dat. sg. f. < *-is-ieH2ei. Ta sigmatska osnova bivala je jo{ u prajeziku pro{irena nazalnim
sufiksom *-en-/-on- sa individualiziraju}im zna~ewem (up. gr~. straboj razrok : strabwn
razroki ~ovek, zrika), bez posebnog oblika za ènski rod. Nazalni sufiks dolazio je na nulsku
bazu sigmatske osnove -is + on-/-en-. U gr~kom se po promeni sigmatskih osnova ~uvaju samo oblici
akuzativa jednine mu{kog roda i nominativa/akuzativa mnoìne mu{kog i sredweg roda, npr. acc.
sg. m., nom.-acc. pl. n. jon mezw, mik. me-zo-ha < *megh-ios-m, megh-ios-H2, nom. pl. jon. mezouj, mik.
me-zo-e < *megh-ios-es. Ostali padeì su izvedeni od osnove pro{irene nazalom, sa uop{tenim
o-vokalizmom. Koren pokazuje uglavnom istu apofonsku bazu u svim oblicima, up. ipak slu~ajeve
kada nulskoj bazi pozitiva odgovara normalna baza komparativa: kratuj : jon. kressw acc., oligoj :
stat. oleizw nom. pl. n. U distribuciji fonetskih varijanti sa -i-, -i- < -ii- i -i- nema pravilnosti,
tako pored mezwn, mik. ka-zo-e n. pl. katsoej imamo hom. kakiouj sa kratkim i i at. kakiwn,
kakiouj sa dugim i po analogiji sa tipom hdiwn. Kod at. kaloj, jon. kaloj (< kaloj, tako u
beotskom), komp. kalliwn je analogijom umesto **kallwn, sup. kallistoj prema komparativu umesto
**kalistoj. S u p e r l a t i v se gradi sufiksom *-isto- sloènim od nulske baze komparativnog
100
Za primer su, radi boqe prepoznatqivosti osnove, dati oblici akuzativa jednine mu{kog roda.
89
sufiksa -is- i sufiksa -to-, koji je prvobitno bio nagla{en, ~ime se obja{wava nulska baza npr. u
kratistoj, komp. kresswn. Takvo obrazovawe superlativa svojstveno je pored gr~kog jo{
indoiranskom i germanskom: stind. svadisthah, av. mazi{to = megistoj, got. hauhists, nem. hochst
najvi{i.
1.3.3.2. Sekundarna komparacija
Iako je nastala docnije od primarne, i sekundarna komparacija je stara i poti~e iz doba
indoevropskog jezi~kog zajedni{tva. Formanti su u komparativu -tero- > gr~. -tero-, a u superlativu
-tmmo-, u gr~kom pro{iren na -to- preuzeto iz primarnih superlativa na -is-to- ( 3.1.3): *-tm-to> -tato-. Up. stind. priya-tara-, priya-tama- (naj)draì, (naj)prisniji prema dikaio-teroj, dikaiotatoj. Sufiksi dolaze na osnovu (priya-s, dikaio-j su o-osnove); up. od s-osnova stind. tavas-tara-,
tavas-tama- : tavas- jak. U gr~kom se -esteroj, -estatoj sa sigmatskih osnova prenelo i na nazalne i
kontraktne prideve: eudaimon-esteroj, aplous-teroj. U cariesteroj samo prividno imamo istu
pojavu: tu je -s- nastalo od zavr{nog dentala osnove: *cariasteroj < *-unt-tero-, up. stind. ama-vattara- sna`niji. Ovim sufiksima mogli su se izvoditi komparativi i superlativi i od priloga i
predloga: pro-teroj : av. fra-taro, fra-tmo; lat. inter(ior), in-timus. Izvorno je sufiks -tero- ozna~avao
suprotnost u parovima kao dexi-teroj : aris-teroj, lat. nos-ter : ves-ter, a -tmmo- veoma visok
stepen posedovawa osobine (elativ), npr. u in-timus sasvim unutra.
1.3.4. Prilozi
Za prilo{ke iskaze u ie. prajeziku upotrebqavani su pade{ki oblici imenica i prideva, pre svega
akuzativi sredweg roda, uz to i ablativi, lokativi i instrumentali, up. gr~. instr. dativ koinV
zajedno, stind. sanais polako (instr. pl.), gr~. acc. sg. n. mega veoma, lat. multum, stind. ciram
dugo. Kod komparativa se kao prilog upotrebqava akuzativ jednine: beltion, kod superlativa
akuzativ mnoìne: tacista. Osim toga, gr~ki je razvio posebno adverbijalno obrazovawe na -wj.
Polazi{te su pri tom predstavqali svakako ablativi o-osnova na -w < -ot ( 2.2.1), ali i wihovi
instrumentali na -o tipa lit. vilku vukom, stind. asva kowem.
90
1.4. ZAMENICE
1.4.1. Li~ne zamenice
Jedine su od oblika sa pade{kom promenom koji razlikuju kategoriju lica.
1. lice jednina
N o m i n a t i v u egw < ie. *egoH najbliè stoji lat. ego (pored ego), dok stind. aham, av. azm
pretpostavqaju *egH-om (stsl. az odstupa vokalizmom).
U a k u z a t i v u je prvobitno nenagla{ena forma imala kratak vokal: gr~. me, a nagla{ena dug: stind.
ma < *me, up., sa pro{irewima, stind. ma-m, stsl. m > srp. me, stlat. me-d > kl. lat. me. Nagla{eno
eme predstavqa gr~ko novoobrazovawe.
U g e n i t i v u nenagla{eni oblik glasio je pie. *mei > stind. me, av. moi, nagla{eni *mene > av.
mana, stsl. mene. Gr~ki oblici su novoobrazovawa na osnovu akuzativa; nastavak varira po
dijalektima: jon.-at. ima pronominalno -so u emeo > emou, nenagl. mou, jon. meu; hom. emeio moglo bi
se svesti na *eme-sio, no mo`da je posredi metri~ko duèwe; dor. eme-oj pokazuje nastavak atematske
promene, lezb. (i hom.) eme-qen prilo{ki sufiks.
U d a t i v u nenagla{eni gr~ki oblik je star: moi = stind. me, av. moi, stsl. mi; nagla{eni oblik emoi
je gr~ko novoobrazovawe prema lat. mihi, stind. mahyam < *me-ghi-.
2. lice jednina
N o m i n a t i v : star je dorski oblik tu = lat. tu, stsl. t < ie. *tuH; jon.-at. su sa s- prema kosim
padeìma.
A k u z a t i v : ie. *tue > krit. te > jon.-at. se, up. i stind. tva(m), pored ie. *te > dor. te, up. stsl. t
> srp. te.
G e n i t i v : kao i u prvom licu, gr~ko novoobrazovawe na osnovi akuzativa t()e: sou/sou, seu/seu,
lezb. seqen, dor. teoj. Ie. nagla{eni oblik rekonstrui{e se kao *teue (stind. tava) nenagla{eni
*tei, up. stlat. ti-s.
D a t i v : nenagl. soi < *toi, pored toi = stind. te, av. toi, stsl. ti. Nagla{eni oblici nastali su u
gr~kom od nenagla{enih; ie. je bilo *te-bhei > lat. tibi, stsl. tebi, up. i stind. tubhyam.
1. i 2. lice dvojina
N o m i n a t i v / a k u z a t i v: 1. nw = avest. na, stsl. na < *noH; 2. sfw, bez ie. paralela; hom. nwi, sfwi
sa analo{kim -i prema genitivu/dativu.
G e n i t i v / d a t i v: 1. hom. nwin, 2. sfwin > at. nJn, sfJn prema nastavku imenica -oiin.
1. i 2. lice mnoìna
N o m i n a t i v 1. hmeij < *ns-me-es pored *ns-me-s > dor. amej, lezb. ammej, 2. jon.-at. umeij, dor.
umej, lezb. ummej < *us-m(e)-es. Gr~ka novoobrazovawa sa imeni~kim -es od osnove akuzativa.
91
Nominativ se prvobitno razlikovao osnovom: m, akuzativ nas / n, stind. vayam, ak. asman, nas,
yuyam, yusman, vas.
A k u z a t i v : stari oblik ~uva se u dor. ame, lezb. amme = av. ahma < *ns-me; hom. hme-aj > at. hmaj sa
sekundarno dodatim nastavkom konsonantske deklinacije. Isto tako 2. dor. ume, lezb. umme < ie. *usme, pored mla|ih oblika hom. ume-aj > at. umaj. Ie. ns (> nem. uns), us su nulski prevoji od *nos, uos
> stind. nah, vah up., s dugim vokalom, lat. nos, vos, stsl. nas / n, vas / v.
G e n i t i v : hom. hmewn, umewn > at. hmwn, umwn, lezb. ammewn, ummewn su novoobrazovawa na osnovu
akuzativa.
D a t i v : ie. *ns-me-i, *us-me-i > *nsmei, *usmei > stind. asme, y-usme odraèn je u at. hmin, umin, ako
se uzme da tu duìna odraàva diftong (up. deik-nu-mi < *-neu-). Zavr{no -n je tu uop{teno ny
ephelkystikon. Hom., lezb. ammi(n), ummi, dor. amin, umin imaju kratak vokal prema imenskom
nastavku -si(n).
1.4.1.1. Refleksivna zamenica
Pie. *se-, up. lat. akuz. se, stsl. s > srp. se; u gr~kom i iir. preobli~eno u *sue- prema prisvojnom
refleksivu *s(e)uo-; promena kao kod li~nih zamenica 1. i 2. lica; isti oblici za sve rodove,
brojeve i lica; nema nominativa:
akuz. *sue > pamf. he, lezb. e, hom., at. e;
gen. *sue-so: hom. eo (pored eio kao emeio) > eu, at. ou;
dat. *suoi > lezb. oi, hom., at. oi, up. avest. xvai.
Izvorno nije bilo posebnog oblika mnoìne. Gr~ki ga je napravio po ugledu na promenu li~nih
zamenica od osnove dativa hom. sfi, up. lat. sibi, stsl. sebi < *sebhei. Iz spojeva tipa hom. oi autJ
nastaju u jonskom i ati~kom putem univerbizacije oblici sa razlikovawem roda eautJ > autJ, jon.
ewutJ.
1.4.2. Pokazne zamenice
Najstarija je o, h, to sa ta~nim ekvivalentom u stind. sa, sa, tad, got. sa, so, ata < ie. *so, seH2, tod. U
klasi~nom gr~kom ima funkciju ~lana; pokazno zna~ewe ~uva jo{ u mikenskom, kod Homera (koji je,
kao i Herodot, koristi i u funkciji relativne zamenice), a u ati~kom u okamewenom izrazu h d' oj.
Za sigmatski nominativ (prema imenskoj promeni) up. stind. sas. U mnoìni nom. oi m. stoji za *to-i
> stind. te, got. ai; po~etna aspiracija je prema jednini, ali up. dor., hom. toi; ai f.pl. tako|e je plod
analogije, kao i tai, umesto *teH2-es > stind. tas, got. os. Zamenice ode i outoj nastale su
dodavawem deikti~ke partikule -de, odnosno pro{irewa -u- i -tona prvobitnu zameni~ku osnovu;
ekeinoj, jon. keinoj < *(e-)ke-eno-s, delom srodno sa on. Hom. min, mik. mi, dor. nin < *imim, udvojen
stari ie. akuzativ *im > stlat. im, stind. im-am, koji se kao prost ~uva u kiparskom in.
92
1.4.3. Odnosna zamenica

Gr~. oj, h, o = stind. yah, ya, yad, up. i stsl. i-è.
1.4.4. Upitna i neodre|ena zamenica
Kod we se sa~uvala stara razlika ìvog i neìvog roda: tij, ti = lat. quis, quid, het. kwis, kwid, up.
stsl. k-to, ~-to. Akuzativ tina kao Zhn-a umesto *tin = het. kwin, av. ~im; sredwi rod *kuid, up. jo{
stind. cid, av. cit. Genitiv neìvog roda praie. **kue-so u hom. teo, teu, at. tou, stsl. ~eso; nom.
mnoìne neìvog roda ie. *kuiH2 u lat. quia (stlat. jo{ interogativ), av. ci, megar. sa, beot. ta
za{to, jon. a-ssa, at. a-tta; promena osnove tin- po tre}oj deklinaciji sekundarno je izvedena iz
osnove akuzativa.
93
2. KONJUGACIJA
0. Op{te odlike gr~ke konjugacije
Apofonija kao morfonolo{ka pojava od osobitog zna~aja je za konjugaciju, u kojoj se razli~itim
apofonskim bazama povla~i razlika izme|u triju: prezentske, aorisne i perfekatske. U na~elu, ako je
prezent izveden od normalne, e-baze, aorist je od nulske, i obratno, prema (po pravilu,
reduplikovanim) prezentima sa nulskom bazom stoji e-baza u aoristu; u oba slu~aja za perfekat je
rezervisan o-vokalizam:
PREZENT
leip-w
gi-gn-o-mai
AORIST
e-lip-o-n
e-gen-o-mhn
PERFEKAT le-loip-a
ge-gon-a
Ove tri glavne osnove u praindoevropskom i gr~kom ne izraàvaju relacije vremena, ve}
g l a g o l s k o g v i d a ili aspekta: prezentska osnova radwu uhva}enu u wenom toku, aorisna osnova
radwu obuhva}enu u wenoj celini (totalitetu), perfekatska osnova stawe subjekta proisteklo iz neke
prethodne radwe.
Vokalska alternacija katkada povla~i konsonantsku alternaciju. Tako ie. glagolski koren *guhen/guhon-/guhn- udarati, ubijati od kojega je izvedeno nomen agentis fonoj glasi u gr~kom u prezentu
qeinw < *qen-i-w, a u reduplikovanom aoristu pefnein; ista, nulska baza u atematski obrazovanom
tre}em licu mnoìne medija glasi epefato (vokalizacija n).
Drugo sredstvo tvorbe koje ima ulogu u glagolskoj fleksiji je afiksacija. Za gradwu glagolske osnove
prezentskog vida ~esto se koriste nazalni infiksi i sufiksi: punqanomai : epuqomhn, limpanw :
elipon, deiknumi : edeixa, zatim inkohativno *sk: (apo)didraskw : -drasomai : -edran : -dedraka.
Prefiksacija nema tu funkciju, kao {to je to slu~aj u na{em jeziku, gde se pomo}u we dobiva aorisna
osnova, npr. gledati : ugledati. Zato je, kako se to iz posledweg primera vidi, pri obrazovawu
prezentske i perfekatske osnove ~esta reduplikacija. Jedna vrsta prefiksa je augment kojim se
ozna~ava indikativ istorijskih vremena. I za druga vremena osim prezenta dolaze razni sufiksi: -k u
perfektu, -s u aoristu.
94
2.1. VRSTE PREZENTSKIH OBRAZOVAWA

Gr~ki je iz praindoevropskog nasledio podelu konjugacije na atematsku i tematsku. Ta podela
odnosi se na na~in gra|ewa prezentske osnove. Kod atematskih prezenta nastavci pristupaju korenu
neposredno, kod tematskih posredstvom vokala e i o (tematski vokali). Unutar tih dveju
konjugacija daqa podela se vr{i na osnovu prisustva ili odsustva afikasa (infikasa, sufikasa,
prefikasa) u obrazovawu prezentske osnove.
2.1.1. A t e m a t s k i p r e z e n t i
2.1.1.1. Korenski prezenti
es-ti > gr~. es-ti, stind. as-ti, stsl. s-t; *ei-ti > gr~. eisi, stind. eti, stl. it; fhsi = stind. bha-ti; keitai = se-te, av. saete, het. ki-tta; esto impf. = stin. vas-ta, het. wes-ta; kti-menoj, mik. ki-ti-me-no, 3. pl.
ki-ti-je-si /ktiensi/ = stind. ksy-anti, 3. sg. kse-ti.101
2.1.1.2. Reduplikovani korenski prezenti
Reduplikacija je prefiks koji se sastoji od ponovqenog po~etnog konsonanta ili po~etne
konsonantske grupe korena i vokala; u prezentskoj reduplikaciji vokal je prvobitno bio i; to stawe
~uva se u gr~kom, u staroindijskom je donekle izmeweno. Up. tiqhsi, didwsi, isthsi (istati) : stind.
dadhati, dadati, tisthati,102 hom., jon. dizhmai traìm < *di-dja-mai.103
2.1.1.3. Nazalni atematski prezenti i wihova tematizacija
Nazalni afiks javqa se kao infiks -ne-/-n- ispred zavr{nog konsonanta korena. Sam koren je u svim
oblicima u nulskom prevoju, dok jaka varijanta infiksa -ne- dolazi u jednini indikativa aktiva, a
slaba -n- u ostalim oblicima.104 Kao morfolo{ka kategorija, ovakvi prezenti ~uvaju se u
staroindijskom, u gr~kom su ostavili samo tragove. Razlikuju se tri slu~aja, zavisno od toga kakav je
glas na kraju korena: okluziv ili spirant s (1), -u ili -u (2), laringal (3).
a) korenovi na okluziv ili s
Staroindijska 7. klasa, npr. rinakti 3.sg. pu{ta, ostavqa, rincanti 3.pl. < *li-ne-ku-ti, *li-n-ku-enti,105
slaba osnova u gr~kom limp-anw;106 kunew qubim < *ku-ne-se-o, koren *kus-, up. aor. hom. e-kus-s-e,
nem. kussen, engl. to kiss.
101
U klasi~nom gr~kom od ovog korena koristi se tematski j-prezent sa dentalnim pro{irewem *kti-d-jw > ktizw)
102
Ovaj posledwi stind. oblik je pre{ao u tematsku konjugaciju, kao i lat. sistit < *sti-stH2-e-ti.
103
U klasi~nom gr~kom od ovog korena postoji glagol zhtew (denominalno obrazovawe od glagolskog prideva
zatoj, posvedo~enog u arkadskom).

104
Distribucija je ista kao sta (> sth) : sta, fa (> fh) : fa kod isthmi, fhmi.
105
Stind. sa palatalizacijom kue > }e > }a.
106
Glagol je preveden pomo}u nazalnog sufiksa u tematsku konjugaciju, od istog korena je tematski prezent leipw.
Praie. prezenti sa nazalnim infiksom delimi~no su se o~uvali i u slovenskom, npr. stsl. sd ~itaj: sendon,
95
b) korenovi na -u (-u)
Stind. 5. klasa, npr. srnoti ~uje, 2.pl. srnuta < *kl-ne-u-ti, *kl-n-u-te, koren *kleu-/ klu- kao u gr~. hom.
eklue 3.sg.aor., kluqi 2.sg. impt. Jo{ u poznom praindoevropskom do{lo je do reanalize, pri kojoj je
zavr{no -neu-/-nu- (nastalo spojem infiksa i zavr{nog u korena) shva}eno kao sufiks za gra|ewe
prezentske osnove > stind. -no-/-nu-, gr~. -nu-107 / -nu-, npr. *str-n-eu-mi, str-nu-mes > stind. strnomi,
strnumah, gr~. stornumi,108 stornumen; *H3r-neu-ti, 3. med. -nu-toi > stind. rnoti pokre}e, rnute
nasr}e, gr~. hom. ornutai; up. daqe tanutai = stind. tanute; ar-nu-mai : jerm. ar-n-u-m uzimam.109
U gr~kom su i prezenti ovog tipa bili delom podvrgnuti tematizaciji, koja je u jednim slu~ajevima
polazila od slabe varijante sufiksa *nu, npr. tinousi 3.pl., jon. tinousi < *ti-n-onti, reanalizom
tin-o-nti, odatle tinw itd.110 u drugima od jake *neu, npr. kinew < *kine-w, pored hom. ki-nu-mai.111
Mnogi gr~ki prezenti na -numi su novoobrazovawa od aorisne osnove: kerannumi prema hom. kirnhmi
(1.1.3.3), aor. kerasai; zeugnumi od ezeuxa : stind. yunakti < *iu-ne-g-ti (7. klasa, v. 1.1.3.1); ennumi,
jon. einumi pored hom. impf. esto kao ostatka korenskog prezenta (1.1.1),112 at. meignumi pored
starijeg hom. misgw < *mig-sk-w (1.2.4).
c) korenovi na laringal
Staroindijska 9. klasa, up. krinami, krinimah < *kuri-ne-H-mi, *kuri-n-H-mes.113 U gr~kom odgovara
(redak i arhai~an) tip hom. damnhmi, damnamen *dm-ne-H2-mi, *dm-n-H2-mes.114 Up. daqe hom. kirnhmi
(pored mla|eg kerannumi, 1.1.3.2), hom. pilnatai bliì se. I ovaj tip bio je podvrgnut naknadnoj
tematizaciji, koja je polazila bilo od slabe osnove, npr. kamnw prema 3.pl. kamnousi < *kam-n-onti
< *km-n-enti.115 Pozno zabeleèni oblik istanw mogao bi biti tematizovan stari prezent ovoga tipa
*stnH2- sa reduplikacijom prema isthmi; sufiks -anw postao je u gr~kom produktivan za izvo|ewe
tematskih prezenta, bilo sam, npr. aux-anw pored starijeg auxw, hom. a()exw, bilo udruèn sa
rus. sdu prema infinitivu stsl. ssti, sh. jek. sjesti.

107
Gde u reflektuje *eu, kao u klute = stind. srota.
108
Sa varijantom strwnumi.
109
Posredan odraz ovog tipa u slovenskom su prezenti na *-nun- > *no > stsl. -n-, sh. -nu-, up. stsl. si-n-ti : si-
-ti (sh. sinuti prema sijati), kos-n-ti dota}i, bez nazalnog pro{irewa u trpnom pridevu kos-nov-eny (-nov- <
*-neu-), sh. neprikosnoven.
110
*kuei- / *kuoi- / kui-, up. aor. eteisa, poinh itd.
111
Bez nazalnog sufiksa gr. ekion, lat. ciere.
112
Obrazovawe na *-neu- / *-nu- od tog korena (pie. *ues-) i u jerm. z-genum obla~im se (gr~ko-jermenska
inovacija).
113
Koren koji je u gr. aoristu hom. (e-)priato = mik. qi-ri-ja-to < (e-)kuriH2to.
114
Up. stir. damnaid 3.sg. < *dm-ne-H2-ti. U gr~kom bismo o~ekivali **danami, danamen sa fonetskim razvojem m >
a; u prezentu je -m- restituisano prema aoristu (hom. damasse. Klasi~ni lik je damazw, up. ktizw 1.1.1.
115
Up. stind. sam-ni-te 3.sg. trudi se; u gr~kom -m- prema aor. ekamon, fonetski bi se o~ekivalo **ka-n-enti, v.
prethodnu napomenu; za tre}e lice mnoìne kao polazi{te tematizacije up. tinw 1.1.3.2.
96
nazalnim infiksom, starim, npr. li-m-p-anw (v. gore 1.1.3.1) ili sekundarnim, npr. lambanw pored
starijeg hom. lazomai < *slagu-io- (j-prezent, up. dole 1.2.3).
2.1.2. Tematski prezenti
Karakteri{e ih sufiks -e/o- koji u fleksiji ispred nastavaka igra ulogu tematskog vokala; on
moè biti pridodat neposredno na koren glagola (1.2.1, 1.2.2) ili na osnovu prezenta ve} izvedenu
nekim drugim sufiksom, *-i- (1.2.3) ili *-sk- (1.2.4).
2.1.2.1. Prezenti na -e/oIzvode se po pravilu od e-baze korena (staroindijska 1. klasa), npr. *bher-e/o- > ferw, lat. fero,
stind. bharami, stsl. ber; *seku-e/o- > epomai, epetai, lat. sequor, stind. sacate 3.sg.; *segh-e/o- >
ecw, ecetai = stind. sahate savladava, pobe|uje; *tres-e/o- > trew, sh. tres-em; *sreu-e/o- > rew,
stind. sravami. Re|i su prezenti ovoga tipa sa nulskom bazom, poreklom verovatno iz aorista
(staroindijska 6. klasa, tip tudati udara), npr. grafw < *grbh- pored *gerbh- u nem. kerben
urezivati; glufw < *glubh- pored *gleubh- u lat. glubo qu{titi, *gloubh- u rus. glub-oki
dubok.
2.1.2.2. Reduplikovani prezenti na -e/oizw = lat. sido, stind. sidami < *si-sd-e/o-; gignomai, jon. ginomai, lat. gi-gn-o; tiktw metatezom od *titk-w (koren *tek- / tok- / tk-, up. e-tek-o-n, te-tok-a). Neki su nastali tematizacijom prvobitnih
atematskih reduplikovanih prezenta, kao stind. tisthati, lat. sisto (1.1.2).
2.1.2.3. Prezenti na -i-e/o- (jota-prezenti)
Nestabilnost glasa *i u gr~kom jeziku u~inila je da se ovaj sufiks ne prepoznaje kao takav, ve} samo
putem rezultata jotovawa kod osnova na okluziv (glagoli na -ttw / -ssw, -zw, -ptw) i vokalske
epenteze kod osnova na likvidu i nazal (glagoli na -airw, -eirw, -allw, -ainw, -einw), a iza osnova na
vokal i s postao je potpuno neprepoznatqiv (tzv. verba vocalia na -aw, -ew, -ow). Razlikuju se
stari primarni prezenti ove vrste sa paralelama u drugim ie. jezicima, kao mainomai: stind.
man-ya-te (4. klasa), stsl. mn; bainw = venio < *gum-i-e/o- (nulska baza); *skeptomai < *spek-io-:
lat. specio, stind. pasyati; allomai : lat. salio i gr~ka novoobrazovawa kao teinw < *ten-iw pored
starijeg atematskog nazalnog prezenta tanutai, qeinw < *guhen-io prema atematskom korenskom
prezentu stind. hanmi, het. kwemi udaram < *guhen-mi; ve}i deo tih novijih jota-prezenta su
denominativi, obrazovani od osnove imenica ili prideva, npr. fulattw < *fulak-jw od fulax,
fulak-oj (konsonantska osnova), telew < *teles-iw od teloj, teleoj < *teles-oj (s-osnova), doulow
< doulo-jw od douloj (o-osnova),116 timaw < *tima-jw od tima > timh (a-osnova).
116
Izvorno doeloj, mik. do-e-ro.
97
2.1.2.4. Kauzativi na -eio/ePosebnu podvrstu jota-prezenta ~ine tzv. kauzativi, kojima se izri~e prouzrokovawe vr{ewa neke
radwe; wihov sufiks je -eio/e-, a karakteri{e ih o-baza u korenu, npr. prema *bhegu-o/e- u febomai
bojim se imamo kauzativ *bhogu-eio/e- > fobew ~inim da se neko boji, pla{im. 117
2.1.2.5. Prezenti na *-sk-e-/oOvaj sufiks izvorno izna~ava u~estalost (iterativnost), odatle trajnost radwe (prezentski vid),
npr. baskw pored bainw, za prvi oblik up. stind. gacchati (-cch- < -sk-), za drugi lat. uenio, pie.
*gum-sko/e- pored *gum-io/e-); misgw < *mig-skw : lat. misceo. Sa sekundarnom reduplikacijom: (gi)gnw-skw : lat. (g)nosco. Novoobrazovawa: pascw < *paq-skw (epaqon, penqoj). Podvrstu ~ine
prezenti na -iskw obrazovani su sloènim sufiksom dobivenim kombinacijom jotovog sufiksa
(2.1.2.3) i *-sk-e/o-, npr. eur-iskw (aor. eurein), al-iskomai (aor. alwnai); mimnVskw, apo-qnVskw);
up. lat. ad-ip-isco-r.
117
U staroindijskom 10. klasa na -ay-, po pravilu sa a < *o u korenu.
98
2.2. AORIST
2.2.1. Atematski aorist
Arhai~an tip aorista, nazvan tako {to u wemu kao i u atematskom prezentu (1.1) nastavci
pristupaju bez posredstva tematskog vokala ~istom korenu (otuda i k o r e n s k i, r a d i k a l n i
aorist), u klasi~nom ati~kom zastupqen samo aktivnim oblicima od korenova na dug vokal, dok se u
homerskom jeziku jo{ sre}u i medijalni oblici, tako|e od korenova na r, n i l: ebh = stind. agat <
*e-gueH2-t; esth = stind. asthat < *e-steH2-t, efu = stind. abhut < *e-bhuH-t; ap-edra, efqh, egnw; hom.
wrto = stind. arta sko~i, hom. ektan ubi{e 3.pl., (ap-)ektato bi ubijen < *e-ktn-to,118 hom.
e-fqi-to, fqimenoj, up. stind. ved. impt. ksidhi uni{ti!.119 Prvobitno e-baza u indikativu,120
optativu i participu aktiva, kao i u konjunktivu, ina~e nulska.
2.2.1.1. U gr~kom postoji nekoliko a s i g m a t s k i h a o r i s t a sa tematskim a, koji se tuma~e kao
preobli~eni atematski aoristi: ece()a, hom. eceua < *e-gheu-m, analogijom prema prvom licu
eceaj, ecee umesto *eceuj, eceu;121 hnegka122 kontaminirano od 1.sg. *hneka < *e- H1nek-m (up.
stind. anat < *e- H1nek-t) i 3.pl. *hnken < *e- H1nk-ent;123 epriato umesto *eprito prema 3.pl.
eprianto < *e-kuriH2-ento (up. gore 1.1.3.3 sa nap. 13).
2.2.1.2. k-aorist
Posebnu podvrstu atematskog aorista ~ini kappa-aorist, nazvan tako {to se u jednini aktiva ebaza korena pro{iruje sa -k-, dok u ostalim oblicima dolazi nulska baza bez toga pro{irewa. Gr~ki
poseduje tri takva aorista, od kojih dva imaju paralele u italskom: e-qh-ka < *e-dheH1-k-m, eqemen <
*e-dhH1-me, up. lat. perf. feci, hka, hom. ehka < *e-ieH1-k-m, up. lat. ieci;124 edwka < *e-deH3-k-m. Kao
i kod ecea (2.1.1) i u sigmatskom aoristu (2.3), a < *m se iz prvog pro{irilo na drugo lice u
svojstvu tematskog vokala, tako|e 3.sg. edwke kao edeixe. Poreklo sufiksa k mo`da je proteza iza
laringala u hijatu, sli~no kao {to se iza u pred vokalom razvija v, iza i j.
118
Od kteinw < ktenjw (1.2.3), stind. ksan-oti (1.1.3.2) < praie. *tken-. Klasi~ni aorist sigm. ekteina < *ektensa.
119
Prezent fqinw, jon. fqinw < *fqinw, tematizovano od *fqinumi (1.1.3.2) a ovo od *dhguhi-neH-mi > stind. ksinati
(1.1.3.3).
120
3.pl. hom. eban / ban, estan / stan obja{wavaju se dejstvom Osthofovog zakona pre otpadawa zavr{nog -t:
*e-steH2-nt > *estant > *estant > *estan. Naprotiv, oblik dvojine hom. bathn pored bhthn mogao bi odraàvati
nulsku bazu *guH2-, ali se moè tuma~iti i druk~ije (analogijom prema korenskim prezentima ili izvo|ewem od
supletivne osnove guem- / gum- (1.2.4).
121
Ali hom. ecuto, atematski aorist sa nulskom bazom u mediju.
122
Jon. hneika, eneikai je drugog porekla: *en-eikai, od korena koji je u ikw.
123
Isti koren u stsl. nesti, nositi, (sigmatski) aorist ns.
124
U latinskom se -k- pro{irilo na sve oblike: kow. faciat, tako|e osk. fakiiad, iacio.
99
2.2.2. Tematski (jaki) aorist

Kao i tematski prezenti, izvodi se dodavawem sufiksa e/o u svojstvu tematskog vokala125 na koren,
naj~e{}e na wegovu nulsku bazu, po pravilu tamo gde je u prezentu e-baza. Kategorija je
praindoevropska, i paralele se mogu na}i u drugim ie. jezicima: eide 3.sg. < *eide = stind. avidat,
jerm. egit na|e < *e-uid-e-t; hom. hluqe126 = stind. aruhat doseè, stir. luid do|e < *(e-)H1ludhe-t; efuge : lat. fugi127 < *e-bhugh-e-t. Ovaj tip aorista {irio se u gr~kom kod korenova na konsonant
na ra~un starijih obrazovawa: hnegkon (starije hnegka 2.1.1), ektanon (starije hom. ektato 2.1),
elipe = jerm. elikc, ali stind. atem. rik-thah 2.sg. iw. med.; esce ali stind. atem. sah-yah 2.sg. opt.;
egeneto ali stind. atem. a-jan-i 1.sg. ind. med. Tematizacija je naj~e{}e polazila (kao i kod nazalnih
prezenta, 1.1.3.2) od 3.pl. ind.: edrake prema edrakon < *e-drk-ont (umesto starijeg -ent) : stind. atem.
adrsan < *e-drk-ent 1.sg. injunktiva dars-am < *derk-m.128
2.2.2.1. Reduplikovani tematski aorist
Nulska baza korena, vokal e u reduplikaciji vokal. I ova vrsta je praindoevropska. U klasi~nom
jeziku primeri su retki i, usled fonetskih razvoja, neprozirne strukture: eipon, eipe hom. eeipe <
*eeipe = stind. avocam 1.sg., avocat 3.sg. < *e-ue-uku-o-m, *e-ue-uku-e-t.129 Sli~no se moè objasniti
i eurein < *ue-ur-e-. Sa ati~kom reduplikacijom u klasi~nom jeziku jo{ samo agagein. Homerski
pruà vi{e primera: pepiqein prema klasi~nom nereduplikovanom epiqon, e-pe-fne130 : avest. ja-gna-t < *(e-)gue-gun-e-t, te-tag-wn part. up. lat. pf. (< aor.) te-tig-i; ararein. Reduplikovani a t e m a t s k i
aorist, poznat iz staroindijskog, nije se o~uvao u gr~kom kao kategorija, ali kod Homera od korena
*kleu- slu{ati pored nereduplikovanih oblika, tematskih (ekluon, up. stind. sruvam) ili
atematskih (impt. 2.sg. kluqi : stind. srudhi, 2.pl. klute < *kleute : stind. sro-ta) sre}emo i
reduplikovano 2. lice mnoìne imperativa keklute.
2.2.3. Sigmatski aorist
Jo{ indoevropsko, prvobitno atematsko obrazovawe, kod kojeg se u gr~kom a, nastalo u prvom licu
jednine od nastavka -m, pro{irilo na druga lica u svojstvu tematskog vokala (alterniraju}i u 3.sg.
sa e), kao i kod nekih korenskih atematskih aorista (2.1.1). Sigmatskom aoristu svojstvena je
125
Prvobitno je naglasak bio na tematskom vokalu, docnije se u skladu sa op{tom tendencijom kod gr~kog glagola
povla~i prema po~etku, a zadrào se samo u pojedinim oblicima: imperativu, npr. ide, genou, participu, npr.
idwn, infinitivu, npr. idein.

126
Klasi~no hlqe sa sinkopom.
127
Sa analo{kom duìnom u.
128
Re|i oblici sa e-bazom polazili su od 3. lica jednine: eteme < *e-temH2-t.
129
Gr~ki izvorno *eeuku-e/o-, gde se reduplikacija ue- kontrahovala sa po~etnim glasom nulske baze korena uku- u
ueuku- (sli~no kao u stind. va-uc- > voc-), a onda se u gr~kom diftong eu zbog prethodnog u i slede}eg ku
disimilovao u ei: *ue-iku-; up. kor. *ueku- u epoj = stind. vacas- re~. U razvoju *ku gr~ki je uop{tio p nastalo pred
o, staroindijski c nastalo pred e.
130
Prezent qeinw 1.2.3.
100
nagla{ena e-baza u korenu, produèna u indikativu aktivnom, na koju dolazi sufiks s (a na wega su
izvorno neposredno dodavani nastavci -m, -s, -t itd.).131 Tako pore|ewe edeixa i lat. pf. < aor. dixi sa
avest. dai{ 2.sg., gde je ai odraz dugog diftonga, upu}uje na praie. *(e-)deik-s-; isti produèni stepen
u staroindijskom acaisam, lat. perf. < aor. intel-lex-i prema -leg-o, stsl. grs greboh < *greb-s-m
prema prezentu greb, bas bodoh < *bod-s-m: bod. U gr~kom je kod difton{kih korenova na
konsonat po Osthofovom zakonu do{lo do skra}ivawa (*edhixa > edeixa : deiknumi), pa je po
analogiji i u drugim slu~ajevima uop{ten kratak vokal prezenta: elexa : legw (ali lat. lexi).132 U
gr~kom se sigmatski aorist {irio na ra~un starih atematskih obrazovawa, npr. ezeuxa prema stind.
yoj-am < *Hieug-m, kako na konsonantske osnove ~iji se zavr{ni glas sa s stapao ili pred wim
gubio prema glasovnim zakonima: eqreya, epraxa, epeisa) tako i na vokalske, gde je -s- izme|u
suglasnika po fonetskim zakonima moralo pre}i u -h-, a zatim ispasti. Kod wih je, ono, me|utim,
restituisano prema konsonantskim osnovama, npr. epleusa prema ezeuxa umesto *epleuha; ta
restitucija se desila jo{ pre mikenskog perioda, up. mik. e-re-u-te-ro-se = hleuqerwse.
2.2.3.1. Naknadni ili supletorski aorist
Nasuprot prethodno re~enom, osnove na likvidu i nazal razvijale su se u sigmatskom aoristu prema
fonetskim zakonitostima, te je kod wih -s- iza r, l, n, m ispadalo uz naknadno duèwe prethodnog
korenskog vokala: edeira : derw, eneima : nemw.
2.2.3.2. Homerski me{oviti aoristi
U homerskom jeziku postoji malobrojna kategorija sigmatsko-tematskih aorista: indikativi bhseto,
duseto, ixon, imperativi lexeo lezi, orseo digni se, axete, oisete, inf. axemen(ai), oisemenai.
U najmawu ruku delom, posredi su stari imperfekti od desiderativnih prezenta koji su u gr~kom
postali futuri (bhsomai, dusomai).133
131
Tom prvobitno atematskom indikativu odgovaralo je tematsko obrazovawe konjunktiva pomo}u kratkog vokala,
kakvo se za sigmatski aorist jo{ ~uva kod Homera (npr. bhsomen adhort. po|imo kao iomen prema atematskom
prezentu ei-mi, up. 1.1.1).
132
Mogu} ostatak prvobitne apofonije moglo bi predstavqati duèwe zavr{nog vokala pred sigmom: efilhsa :
file-(i)w prema *elhxa : legw. Stara moè biti i razlika u prevoju izme|u prezenta i aorista kod eteisa : tinw,
stind. acaisam < *e-kuei-s-m, efqeisa : fqinw (up. 2.1).
133
Klasi~ni jonsko-ati~ki oblik epeson : dor.-eol. epeton bi}e drugog porekla; isto neobja{weno s i u futuru
hom.-stjon. peseomai, at. pesoumai umesto *petesomai : stind. pati-syati.
101
2.3. PERFEKAT
2.3.1. Apofonski perfekat
Gr~ki je jaki perfekat nasledio iz praindoevropskog, u kojem se perfekatska osnova izvodila
pomo}u reduplikacije (jedini nereduplikovan perfekt, koji se sa~uvao i u gr~kom, bio je *uoida >
gr. oida)134 i apofonije: e-baza u slogu reduplikacije, o-baza u korenu u jakim oblicima jednine
indikativa, nulska u ostalim.135 Up. 3.sg. act. *le-loi-ku-e > gr~. le-loip-e, stind. ri-rec-a, lat. re-liquit;136 3.sg. med. *ke-kli-toi > gr~. ke-kli-tai (klinw) : stind. si-sriy-e naslonio se.
U ati~kom jaki perfekat sre}e se kod korenova na gutural i labijal, nekih na -q, -n, -r, -i: pe-feuga, pe-poiq-a, me-mhn-a, de-di-a, a tako|e u pojedinim oblicima tzv. me{ovitog perfekta (e-sta-men
3.2.1). Prvobitna distribucija o- i nulske baze o~uvala se u gr~kom samo u tragovima, u klasi~nom
jeziku kod oida, ismen < hom. ()oida, ()idmen, up. stind. veda, 1.pl. vidma < *uoid-a, *uid-me.137 Kod
Homera ima jo{ primera sa apofonijom, pe-ponq-a : pepasqe < *pe-pnq-te; memona se}am se : mema-tw nek ima na umu < *memntw = lat. me-men-to < *me-mn-tot; deidw < *de-doi-a : deidimen < *dedi-men. Docnije u aktivnom perfektu biva prenesena o-baza iz jednine indikativa u ostale oblike
(umesto hom. pepasqe ati~ki ima peponqate prema peponqa), po izuzetku obratno, nulska baza u
jake oblike (umesto hom. eilhlouqa ati~ko elhluqa prema elhluqamen). Na taj na~in do{lo se do
opozicije o-baza u aktivu : nulska u mediopasivu, npr.: akt. diefqora, diefqoramen, mpas. diefqarmai
(ar < *r). Jo{ ~e{}e je jaki perfekat gubio svoj izvorno apofonski karakter tako {to je i u aktivu
i u mediopasivu preuzeo vokalizam prezenta (e-baza), npr. pefeuga prema feugw, ali hom. particip
pefuzotej nom.pl. m.,138 leleiptai prema leipw, ali up. stind. ri-ric-e.
Oblici kao hom. idmen, pepasqe svedo~e o prvobitno atematskoj promeni aktiva, no ona se o~uvala
samo u mediopasivu, koji je u gr~kom kod svih glagola asufiksalno obrazovawe,139 dok u aktivu
asufiksalnom, jakom perfektu konkuri{e slabi (3.2).
134
Up. stind. veda < uoida, got. wait; sa medijalnim nastavkom *uoidai > lat. vidi, stsl. vd.
135
Takav raspored apofonskih baza ukazivao bi da je naglasak prvobitno bio na reduplikaciji, ali se on ve} u
poznom praindoevropskom u~vrstio na korenu.

136
Za o-bazu up. jo{ stir. cechuin = lat. cecinit < *ke-kon-e (lat. i < o u nenagla{enom poloàju); got. lai-lot (ai ~itaj
e) ostavi < *le-loH1t-e.

137
Gr~ki ima kod ovog perfekta i oblike od e-baze: kow. hom. ()eidomen (kratak vokal, jer je promena prvobitno
atematska, v. niè i up. gore nap. 31), part. ()eidwj, inf. ()eidenai.
138
*pefugiot- disimilovano od *pefuguot-?
139
Pri atematskom obrazovawu mediopasiva kod suglasni~kih osnova do prilago|avawa zavr{nog glasa
po~etnom suglasniku nastavka, koja su delom u skladu sa fonetskim zakonima: beblammai, pepeistai,
kekruptai, pepeisqe, beblafqe (blab-, peiq-, kruf- ), a delom su plod analogije: dedeigmai (deik-), pepeismai.
102
2.3.1.1. Aspirirani perfekat

U okviru jakog perfekta, razvio se u jonskoati~kom dijalektu tzv. aspirirani perfekat, kod
korenova na -k, -g i -p, ~iji zavr{ni guturali ili labijal prelazi u odgovaraju}u aspiratu -c ili -f.
Poreklo te aspiracije je u oblicima medijalnog perfekta, gde je do we do{lo fonetskim putem pred
nastavcima koji po~iwu na -(s)q (2.pl. ind., 2. sg. i pl. impt., inf.): hom. te-traf-qw (trep-), at. tetac-qai (tag-). Odatle se ona najpre prenela na 3.pl., jedini medijalni oblik u kojem artikulacija
zavr{nog okluziva osnove nije bila uslovqena po~etnim glasom nastavka: hom. te-traf-atai, Tukid.
te-tac-atai, Hdt. e-te-tac-ato (nastavci *-ntai, -nto). Prema tom tre}em licu mnoìne medija
shva}enom pasivno na~iweni su zatim oblici aktiva sa rezultativnim zna~ewem, npr. prema
tetacatai pore|ani su tetace pore|ao je; tetrofe okrenuo je (trep-); kekhruce javio je
(khruk-), peprace uradio je (prag-).140
2.3.2. Kappa-perfekat
Kod Homera se javqa gotovo iskqu~ivo u jednini indikativa i u konjunktivu kod korenova na dug
vokal (ie. -eH-, -uH-): esthke, eisthkei, esthkV prema estamen, estaih, estaqi. Moè se re}i da
obrazovawe na -k- dolazi u onim oblicima gde je u asufiksalnom apofonskom perfektu (3.1) izvorno
bila o-baza. Izuzeci od ovakve distribucije retki su u homerskim spevovima: esthkasin pored
estasi, dei-doi-ka pored deidw; be-bih-ke od nekog rezultativa. Docnije, me|utim, k-perfekat u
ati~kom i ve}ini drugih dijalekata postaje normalan na~in perfekatskog obrazovawa. Zna~ewe
novoobrazovanih oblika je rezultativno. Kod primarnih glagola dolazi nulska baza kao u
medijalnom perfektu: estalka : estalmai, diefqarka (rezultativno prema diefqora) : diefqarmai.
Radi se o gr~kom novoobrazovawu, za koji je kao model verovatno posluìo kappa-aorist, budu}i
da se i tamo kao i ovde javqa izvorno u jakim oblicima korenova na dug vokal (2.1.2, v. tamo i za
mogu}e obja{wewe postanka). Najpre je u perfekt prodrla e-baza *steH2-, *gueH2- > dor. sta-, ba-,
jon.-at. sth-, bh-, umesto o~ekivanog stw-, bw- sa o-bazom u perfektu. Zatim je iz korenskog aorista
tipa e-qh-k-a preuzeto i -k-. Prakti~na posledica {irewa k-perfekta jeste da ve}ina gr~kih
glagola umesto prvobitno jedne ima dve posebne osnove za aktiv i mediopasiv.
2.3.2.1. Me{oviti perfekat
Ostatak starog (homerskog) stawa su ati~ki korenski (me{oviti) perfekti esthka : estamen,
dedoika : dedimen, teqnhka : teqnamen (-a- prema estamen, umesto *teqnemen, up. teqnewj, -ewtoj < *h-ot-).
140
Od istog korena i obi~an jaki perfekat peprage u intranzitivnom zna~ewu nalazi se (u odre|enom stawu),
up. jo{ bez aspiracije sa zna~ewem stawa pefeuge pobegao je, seshpe istruli.
103
2.4. PASIVNI AORIST

U praindoevropskom se pasiv kao zasebna kategorija glagolskog stawa jo{ nije bilo razvio, ve} je za
izricawe pasivne radwe kori{}en medij, a docnije su pojedini ie. jezici svaki na svoj na~in
uspostavqali formalnu distinkciju izme|u medija i pasiva. Tako je i pasivni aorist nastao u
samom gr~kom jeziku.
2.4.1. h-aorist
Verovatno se razvio iz praindoevropskog stativa sa zna~ewem stawa, na {ta ukazuju aktivni
nastavci i formant e/e < *eH1/H1 koji se poredi sa intranzitivima na -e od nulske baze korena u
baltskom, slovenskom, germanskom i latinskom, npr. lit. budeti : stsl. bdti bdeti, stsaks.
thagen : lat. tacere }utati. Izvorno jaki pasivni aorist zna~i dolazak subjekta u odre|eno stawe:
ecarh obradova se, esaph po~e da truli, erruh pote~e, epagh, stvrdnu se, edah nau~i.141
Kod Homera wegovo zna~ewe je uglavnom intranzitivno, pasivno samo po izuzetku;142 docnije
preuzima zna~ewe pasivne radwe trenutnog vida koju je prvobitno imao medijalni aorist (hom. ekta-to bi ubijen). Tako at. egrafh bi napisan : egrayato podnese tu`bu (tj. napisa u svoju
korist). Tako se sa glagolskih korenova koji zna~e stawe ovaj tip aorista {irio na druge, ali ne u
velikoj meri, jer je ekspanzivniji bio slabi pasivni aorist. Tu ima dubleta: eblabhn : eblafqhn.
2.4.2. qh-aorist
Izvodi se i od konsonantskih i od vokalskih osnova: edeicqhn, efulhqhn. Prvobitno ozna~ava
po~etak procesa: hom. krufqh sakri se, at. epeisqh dade se ubediti, poverova, wrmhqh krete,
jurnu, epeiraqhn = epeirasato poku{a. Jo{ od Homera preuzima funkciju pasiva: Dioqen
blafqenta belemna hici oslabqeni od strane Zevsa. Koren je prvobitno u nulskoj bazi, npr.
etaqhn : teinw (< etn-qhn : ten-jw), docnije se vokalizam upodobqava prezentu, kao u sigmatskom
aoristu: eqrefqhn : eqreya.143 Kao i h-aorist (4.1), i ovaj je gr~ko novoobrazovawe, neizvesnog
porekla. Nude se dva mogu}a tuma~ewa:
a) sufiks -qh mogao je nastati dekompozicijom nastavka 2.sg. ind. med. korenskog aorista *-tH2es >
gr~. -qhj, up. stind. *adhithah < *e-dhH1-tH2es. U jezi~koj svesti ovaj redak nastavak mogao je biti
shva}en kao spoj uobi~ajenog sekundarnog nastavka drugog lica aktiva -j i sufiksa ili korenskog
pro{irewa -qh-, npr. e-cu-qhj > e-cu-qh-j (cew), daqe po analogiji sa h-aoristom 3.sg. e-cu-qh
(umesto hom. e-cu-to) itd.
141
esbh ugasi se ne bi bio korenski, ve} ovakav aorist: *e-sbes-h : a-sbes-toj; nagl. prema ebh? Mo`da su
nepravilni glagoli na -aw sa stezawem u h umesto a peinhn, diyhn izvorno prezenti ovoga tipa: *pein-, dipse-ie/o-?
142
Npr. edamh upo cersi podwkeoj Aiakidao podleè pod rukama brzonokog Eakovi}a > bi savladan rukama
brzonogog Eakovi}a.
143
Iz sigmatskog aorista katkad se preuzima i parazitska sigma: epetasqhn prema epetasa (koren *petH2-), koja
se kod s-osnova ina~e ~uva: etelesqhn.
104
b) -qh / -qe bi mogla biti aorisna osnova glagola ti-qh-mi < *dheH1- / *dhH1- staviti, koji je imao i
kauzativno zna~ewe ~initi,144 npr. e-peira-qh u~ini probu, hom. aides-qh, ormh-qh u~ini
strahopo{tovawe, pokret odgovaralo bi spojevima peiran / aidoj / ormhn eqhke u~ini probu /
strahopo{tovawe / pokret. Polazi{te bi, dakle, bilio denominali, ~ija je glagolska osnova bila
jednaka imenskoj.145
144
Takvi spojevi su mogli o~vrsnuti u sloènice, npr. *men(o)s dhe- staviti duh, usmeriti pa`wu na ne{to >
gr. manqanw, sl. modr > mudar itd.

145
Na sli~an na~in tuma~i se germanski slabi preteriti tipa *salbo-da > salbte namaza, izvorno uqe stavi.
105
2.5. FUTUR
U praindoevropskom nije postojala posebna osnova budu}eg vremena, jer su se pojedine glagolske
osnove vezivale za vid (aspekt), a ne za vremenske relacije. Stoga se ne rekonstrui{e zajedni~ko
praindoevropsko obrazovawe futura. U pojedinim ie. jezicima nije se ni razvilo posebno futursko
obrazovawe (npr. u hetitskom budu}a radwa izri~e se prezentom). Izme|u drugih jezika postoji
odre|en paralelizam u obrazovawu budu}eg vremena. U gr~kom je karakteristika futura -s-, kao i u
starolatinskom (capso od capio, faxitur od facio; vokalizam kao u prezentu) i u staroirskom (-tess
pobe}i }e < *tek-so, e-baza; ninsit oni }e prati, nulska baza sa reduplikacijom prema nigim
perem nizw). Postoje dve pretpostavke o poreklu ovih sigmatskih futura
a) od d e z i d e r a t i v a: u staroindijskom postoje deziderativi (glagolski oblici koji iskazuju
èqenu radwu), obrazovani sufiksom *-se/o- od uvek reduplikovane, naj~e{}e nulske baze, npr.
ditsasi èli{ da da{ < *di-dH3-se-si. Kako su ina~e u prajeziku primarni sufiksi sluìli za
izvo|ewe glagolskog vida, a ne vremenskih kategorija, uzima se da je prvobitno bilo zna~ewe
deziderativa, koji je, kao i tematski prezent, mogao biti izveden od normalne (eleusomai, stir. tess) ili od reduplikovane nulske baze (stind. ditsasi, stir. ninsit), a da se preosmi{qewe u
zna~ewski blizak futur odvijalo nezavisno u pojedinim jezicima. Sam indoiranski je, kao i
baltski, za gra|ewe futura preoblikovao sufiks *-se/so- u *sie/o- odnosno -s/si/sio-: stind. bhavisyati
bi}e, lit. duos, duosi da}e.146
b) od k o n j u n k t i v a a o r i s t a: sigmatski futur u gr~kom i italokeltskom neki izvode
od
konjunktiva sigmatskog aorista sa prvobitno kratkim tematskim vokalom (up. 2.3, nap. 31). U prilog
ovoj pretpostavci ide to {to jedan isti oblik moè izricati zna~ewe kowuktiva aorista i
indikativa budu}eg vremena,147 a protiv we govore slu~ajevi kada se osnova futura razlikuje od
osnove aorista kao eleusomai : hluqon (ve} u prajeziku nulska baza, stind. aruhat) ili tip tenw <
*teneso : eteina : *etensa. No u najmawu ruku moè se uzeti da je gr~ki futur pretrpeo semanti~ki
uticaj konjunktiva aorista, preuzev{i od wega sposobnost da izrazi svr{eni vid; time se
obja{wava i ~iwenica da sam futur ne gradi svoj konjunktiv. Postoje, kona~no, nekoliki
a s i g m a t s k i f u t u r i u gr~kom koji po poreklu jesu stari konjunktivi korenskog aorista ili
prezenta sa kratkim vokalom atematske konjugacije: edomai (hom. inf. prez. atem. ed-menai, stind. admi, psl. jem < *ed-mi), po analogiji prema wemu piomai i kojne fagomai: epion, efagon; cew : ece()-a.
146
Jedini trag sigmatskog futura (ili deziderativa) u staroslovenskom je particip b{, b{{ti <
*bhu-si-ent-, ina~e se kod svr{enih glagola futur izri~e prezentom, a kod nesvr{enih perifrasti~nim
konstrukcijama tipa bd nositi, imam piti, ho{t vidti; na{ futur tipa vide}u razvio se iz ove posledwe
konstrukcije.
147
To je slu~aj sa slovenskim prezentom svr{enih glagola koji od jezika do jezika ima zna~ewe kowuktiva aorista
i/li indikativa futura (v. preth. nap.), npr. rus. pode{ po}i }e{, esli pode{ ako po|e{.
106
2.5.1. Sigmatski futur

Javqa se u dva vida, kao -se/so-futur i kao ati~ki futur. Kod Homera to je prakti~no jedino
futursko obrazovawe; docnije u pasivu, delom i u mediju biva zameweno mla|im obrazovawima.
Futurska osnova gradi se od korena odnosno glagolske osnove sufiksom -se/so-, iza nazala i likvide
naj~e{}e -ese/o-. Prvobitna je e-baza, koja se javqa kod nekih glagola jedino u futuru, npr.
eleusomai : hom. hluqon, eilhlouqa, *penq-so-mai > peisomai : pasco, epaqon, peponqa. No naj~e{}e
se vokalski sadràj podudara sa aktivnim i medijalnim aoristom: deixw : edeixa; u slu~ajevima kada
to nije e-baza, radi se o sekundarnom ujedna~avawu ( koyw, grayw : ekoya, egraya).
2.5.1.1. Kontraktni futur
Futurska sigma se zakonomerno ~uva iza okluziva i -s-: deixw, esomai, hom. es-so-mai, dok je iza
vokala restituirana po analogiji, i to pre svega iza dugih (filhsw), po izuzetku iza kratkih
(gelasomai). Iza kratkih vokala ona naj~e{}e ispada, pre svega u ati~kom (ap-olw), dok je u kojni
~esto restituisana: ap-ole-sw. Pritom dolazi do kontrakcije zavr{nog kratkog vokala osnove sa
tematskim vokalom (ati~ki ili kontraktni futur): at. menw, menei, hom. mene-w: menw; at. elw,
elv < *ela-se/o-: elaunw. Kratak vokal pred futurskom sigmom, -e- ili, re|e, -a- svodi se kod
dvoslo`nih korenova sa e-bazom u prvom slogu zakonomerno na H1 ili H2: erw < *uere-so : *uerH1-;
olw < *ole-so : *H3elH1-; temw < *teme-so : *temH1-; elw < *ela-so : * H1elH2-; petw (petannumi) <
*peta-so : *petH2-. Kako u ovim slu~ajevima laringalu naj~e{}e prethodi likvida ili nazal, to -e- <
*H1 prenelo se u gr~kom na gotovo sve korenove i glagolske osnove koji se zavr{avaju likvidom ili
nazalom, iza koga nije bio nikakav, ili je bio laringal druge boje: hom. kere-ein, at. kerein : keirw
(*ker-); kameitai : kam-nw, ekamon (*kemH2-); omeitai : om-numi (omo- < * H3emH3-): bez dejstva
analogije bilo bi *kersw, *kamatai (tip na -aw), omoutai (tip na -ow). Naprotiv, kod Homera se
sporadi~no javqa futur sa sigmom od korenova na likvidu: or-sw : ornumi, up. aor. wr-sa. U
jonskoati~kom se ati~ki futur pro{irio na sekundarne glagole na -izw < *-id-io: nomiw,
prvobitno verovatno *nomi-w prema enomisa kao ela-w : ela-sa, zatim nomiw prema temw, nomoumen
umesto *nomiomen prema temoumen itd.
2.5.1.2. Dorski futur
U dorskom dijalektu, a kod nekih glagola i u ati~kom, osnova futura gradi se pomo}u sufiksa
-see/seo-, nastalog kontaminacijom -se/so- i ati~kog futura: at. feuxoumai.
2.5.2. Pasivni futur na -hse/o-, -qhse/oSamo dva primera kod Homera: mighsesqai, ina~e m(e)ixesqai, dahseai prema pasivnom aoristu
edahn)148 ukazuju da razvoj pasivnog futura u gr~kom pada nakon VIII v. p.n.e. Obrazuje se od iste
148
all ote tac` emelle mighsesqai fulakessi ali malo pre nego {to }e dospeti do straàra Il. X 365 (deseto
pevawe ili Dolonija smatra se poznijim umetkom); dahseai, oude se keusw sazna}e{, i ne}u od tebe skriti
Od. III 187 (Odiseja se smatra nekoliko decenija mla|om od Ilijade).
107
osnove kao pasivni aorist, sa sufiksima -h- ili -qh-, pro{irenima futurskim formantom -se/o-, sa
medijalnim149 nastavcima: mig-h-so-mai : e-mig-h-n, timh-qh-so-mai : e-timh-qh-n.150
149
U dorskom sa aktivnim kao i sam pasivni aorist.
150
Ovo obrazovawe je gotovo potpuno potislo medij sigmatskog futura kao na~in za izricawe budu}e pasivne
radwe.Ipak u pojedinim slu~ajevima ~ak u ati~kom oblici kao timhsomai zadràvaju pasivno zna~ewe.
108
2.6. AUGMENT I INJUNKTIV

Sekundarni nastavci u gr~kom vezuju se za preterit pro{lu radwu. Medjutim, u
praindoevropskom je glagolska osnova sa sekundarnim nastavcima imala zna~ewe vanvremene
konstatacije, tzv. i n j u n k t i v a. Kao kategorija injunktiv je ìv u indoiranskom, npr. ved. divedive suryo darsato bhut sunce se pojavquje (dosl.: biva vidno) iz dana u dan.151 Za iskazivawe
pro{le radwe, oblicima injunktiva predme}e se a u g m e n t. To je nagla{en prefiks, po poreklu
verovatno prilog, ranije ili sl.,152 koji je prvobitnom vanvremenom obliku injunktiva davao
zna~ewe pro{le radwe. Posvedo~en je pored gr~kog samo jo{ u indoiranskom, jermenskom i
frigijskom: efere = stind. abharat = jerm. (aor.) eber, ali se uzima da je morao postojati jo{ u
zajedni~kom prajeziku. Zavisno od po~etnog glasa glagolske osnove, u gr~kom se razlikuje
silabi~ki i temporalni augment.
2.6.1. Silabi~ki augment
Slogotvorno e- u funkciji augmenta dolazi kod glagolskih osnova koje po~iwu suglasnikom, npr.
impf. e-feron, e-tiqhn; aor. e-sth-n, plpf. e-leloip-ein. Tako|e kod onih koje su (u pragr~kom)
po~iwale sa u iza koga je sledio vokal zadweg reda, npr.: e-wqou-n : stind. a-vadhi-t udari (s
duèwem po~etnog vokala nakon ispadawa u ati~kom, up. at. eaghn sa dugim : hom. eagh sa kratkim
-a-, at. ealwn : ark. part. alo-ntoij. Po~etno r- od ie. *sr- ili *ur- udvaja se: impf. at. errei, hom.
erree = stind. asravat < *e-sreue-t.
2.6.1.1. Silabi~ki augment kontrahuje se u eisa po~etnim e ispred koga je ispalo s- i- ili u: plpf.
eisthk-ein (od esthka) < e-se-stak-; aor. ei-men (ihmi) < *e-ie-men; impf. eirgaze-to < *e-uerg- (mla|i
oblik hrgazeto, v. niè 6.2). Kod Homera su ovi oblici ~esto jo{ nekontrahovani, tako e-eipo-n <
*e-ueiku-. U aoristu eidon < *e-id-o-n = stind. a-vida-m augment se kontrahovao sa po~etnim iosnove.
2.6.2. Temporalni augment
Kod korenova koji su u indoevropskom po~iwali laringalom, augment se najpre bojio zavisno od
boje laringala, a zatim, po wegovom ispadawu, stezao sa slede}im vokalom: impf. hgeiron < *eH1gerio-m; hom. aor. wr-to < *o-H3r-to; impf. at. h(n), hom. h-a < *e-H1es-m (stind. asam); impf. hge <
*a-H2age-t (= stind. ajat) < *e-H2ege-t. Na osnovu tih slu~ajeva se duèwe vokala, po analogiji,
prenelo i na one gde bi se normalno o~ekivao silabi~ki augment: impf. isth-n (dugo i) umesto
*eisthn < *e-sista-m; aor. hrgasa-to umesto eirgasa-to < *e-uerg- (up. vi{e 6.1.1); impf. Jmozon
151
dive-dive udvojeni lokativ, up. lat. dius po danu < *diuos gen./abl. sg.; suryo < *suH2lios pored hlioj, hom. helioj
< *seH2uelios; darsato nom.sg. m. od darsata- (koji treba da bude) vi|en), koren kao u derkomai; bhut = hom. fu,
varijanta bez augmenta od efu = stind. abhut sa zna~ewem pro{le radwe!
152
U glasovnoj simbolici e izraàva ne{to {to je udaqeno u vremenu ili prostoru, up. npr. e-keinoj onaj
(udaqeni, ranije spomenuti).
109
(oimwzw, od uzv. oimoi). U nekim slu~ajevima kad glagolska osnova po~iwe dugim vokalom ili
diftongom eu augment ostaje neozna~en: hkon, euriskon (pored huriskon) od hkw, euriskw.
2.6.2.1. Dugi augment
U mla|em ati~kom (od 400. g. pre Hr.) javqa se h-boulomhn, h-mellon prema hqelon od eqelw
shva}enog kao da je od varijante bez po~etnog vokala qelw.153
2.6.3. Mesto augmenta
Kod preverbalnih formi augment po pravilu dolazi pred korenom iza preverba, npr. ap-e-feron;
izuzetke ~ine slu~ajevi gde se preverbalna forma semanti~ki osamostalila i izgubila vezu sa
simpleksom (npr. hn-eico-mhn, od anecomai podnosim koje se semanti~ki osamostalilo od ecw),
hmfi-es-a obukoh (u ati~kom nema prostog ennumi, za obu}i normalan glagol je amfiennumi).
Denominali od imenskih sloènica uvek imaju augment na po~etku, npr. hqumoun od aqumew (aqumoj).
2.6.4. Oblici preterita bez augmenta
U homerskom jeziku indikativi pro{log vremena (aorista, imperfekta) veoma su ~esta pojava, npr.
impf. lege pored e-lege, aor. iden pored e-iden, plpf. tetukto pored e-tetukto. Prauzori su bili
oblici injunktiva, koji su zbog svojih sekundarnih nastavaka upotrebqeni kao preteriti nakon {to
je injunktiv kao kategorija nestao. To zna~i da jezik epa seè u vremena upotrebe injunktiva. Tako je
augment postao fakultativan, a distribucija oblika sa i bez augmenta uslovqena je metrom. U
mikenskom tako|e dolaze glagolski oblici koji se sastoje samo iz primarne osnove i sekundarnog
nastavka: do-ke = hom. dw-ke, de-ka-sa-to = hom. dexato itd. (sa augmentom samo a-pe-do-ke /ap-e-dwke/
u jednoj zavisnoj vremenskoj re~enici). U nekim slu~ajevima mo`da se radi o jo{ o~uvanoj
vanvremenoj konstataciji, tj. o funkciji injunktiva.
2.6.4.1. Epski iterativni preteriti
U epskom (jonskom) jeziku javqaju se oblici pro{lih vremena od osnove bez augmenta pro{irene
sufiksom -ske/o-; kod atematskih glagola je nulska baza; kao tem. vokal javqa se -e- i -a-: ista-ske,
perna-ske, do-sko-n; mace-ske-to, filee-ske, ide-ske; streya-ske. Kod Herodota dolaze samo
tematski oblici: ballesketo, labeske. Vokal -e- verovatno je uop{ten iz slu~ajeva kao hom.
kaleske-to < *klH1-ske-, gde je koren u drugom slogu imao e < H1.
153
Nejasno je poreklo hom. h-eid-hj, at. Vdei (od oida) < *h-(e)id-. Staroindijski ima katkad dug augment a- pred
korenovima koji su po~iwali laringalom, npr. impf. avrnak od vrnakti okre}e (7. klasa, up. gore 1.1.3.1), ali to
nije slu~aj sa korenom *ueid-, up. stind. a-ved-am zna|ah.
110
2.7. LI^NI NASTAVCI

2.7.1. Tematski i atematski oblici
Iz praindoevropskog gr~ki je nasledio podelu glagolskih oblika na tematske i atematske, pri ~emu
kod ovih drugih nastavci neposredno pristupaju osnovi, a kod onih prvih posredstvom tematskih
vokala. Ti vokali su izvorno e pred nastavcima koji po~iwu glasovima t ili s, i o pred nastavcima
koji po~iwu sa n ili m. Prema atematskim indikativima stajali su konjunktivi sa kratkim
tematskim vokalima, prema tematskim indikativima sa e, o konjunktivi sa e, o. Pojedini izvorno
atematski oblici, kao sigmatski aorist i aktivni perfekat, u gr~kom su naknadno tematizovani
uvo|ewem tematskog a (koje u 3. licu jednine alternira sa e), poreklom iz prvog lica jednine, iza
konsonanta *-m, i iz tre}eg lica mnoìne, izme|u konsonanata -ntai, -nto.
2.7.2. Aktivni i medijalni nastavci
2.7.2.1. F o r m a l n o razgrani~ewe izme|u aktiva i medija putem posebnih nastavaka nije bilo
dosledno sprovedeno u praindoevropskom. Najjasnije su oni razgrani~eni upravo u gr~kom i
indoiranskom, {to verovatno predstavqa zajedni~ku ranu inovaciju.
2.7.2.2. S e m a n t i ~ k o razgrani~ewe tako|e nije bilo dosledno. U sekundarnim vremenima
prvobitno su dolazili medijalni nastavci bez distinkcije stawa (tj. sa aktivnim zna~ewem
prezenta): hom. fato : at. efh (fhmi), hom. eidomhn = eidon (oraw). Aktivnom prezentu ~esto odgovara
medijalni futur u aktivnom zna~ewu: bainw : bhsomai, pascw : peisomai. a medijalnom prezentu
aktivni oblik intranzitivnog perfekta ili aorista: istamai : esthka; esthn; gignomai : gegona;
duomai : edun, fuomai : efun, trefomai : hom. etrafe othrani se, odraste. Nema distinkcije u
nastavcima izme|u intranzitivnosti i tranzitivnosti, jer aktivni nastavci ne impliciraju
prelaznost radwe, npr. eimi intr. : tiqhmi trans.; ecw ti trans. : kakwj ecw intr.
2.7.2.3. M e d i o p a s i v. Praindoevropski nije formalizovao iskazivawe pasivne radwe, te su u
wemu medijalni nastavci ozna~avali radwu koju vr{i sam subjekat na sebi ili u svojoj interesnoj
sferi, npr. prema aktivnom nizw perem (drugoga, ne{to), nizomai perem se, polemon poiw
izazivam rat (u kojem ne moram nu`no ja u~estvovati), ali polemon poioumai dosl. ~inim si rat,
tj. borim se za sebe. Nijansa subjektivnosti posebno je prisutna kod glagola koji se odnose na
mentalne radwe i emocije: aisqanomai, dianooumai, enqumeomai, oimai, boulomai. U gr~kom se tim
medijalnim oblicima mogla izricati i prava pasivna radwa: anemoij feromai no{en sam
vetrovima (Odiseja), upo tinoj, tou kakou nikasqai biti pobe|en od nekoga / biti savladan zlom
(Tukidid), pa govorimo o gr~kom mediopasivu i mediopasivnim nastavcima.
2.7.3. P o r e k l o l i ~ n i h n a s t a v a k a
2.7.3.1. Primarni nastavci aktiva
Primeri: eimi II (atematska) konjugacija, ferw I (tematska), upore|eni sa prasrodnim stind. emi
idem, bharami nosim.
111
Jednina
Mnoìna
1. eimi emi
2. ei esi
ferw
fereij
bharami
bharasi
imen
ite
imas
itha
feromen
ferete
bharamas
bharatha
3. eisi eti
ferei
bharati
iasi
yanti
ferousi
bharanti
Dvojina
2. iton
ithas
fereton
bharathas
3. iton
itas
fereton
bharatas
1. sg. a t e m. -mi, up. jo{ *es-mi > eimi, dor. hmi, lezb. emmi, stind. asmi, av. ahmi, het. esmi, stlit. esmi,
stsl. sm. T e m. -o, up. lat. fero, stsl. ber.154
2. sg. a t e m. -si, up. stind. asi, av. ahi, stlit. esi, stsl. si;155 hom. dor. es-si (sa restituisanim
likom), fonetski ei (jon. ei-j).156 T e m. -eij ili metatezom od *-esi, ili *-esi > *-ehi > -ei + j.157
3. sg. a t e m. jon., at., lezb., ark.-kip., -si < -ti (tako dor., beot.), npr. didwsi(n) < didwti; hom. damna <
*dmne-t (sa sekundarnim nastavkom). T e m. -ei < *eit, metatezom od -e-ti, analogijom prema opt.-kow.
-ois, -oit / -es, -et?
1. pl. kao u preteritu jon.-at., lezb. -men < ie. -me (sekundarni nastavak) + -n, dor. -mej (feromej) =
stind. -mas, slov. -me (pored -m, -my, -mo).
2. pl. -te, kao u preteritu; ferete = berete; lat. -tis ukazivalo bi na -te-s; stind. -tha nejasno.
3. pl. a t e m., u jon.-at. produèn vokal + -si, ina~e kratak vokal + mik., ark. -nsi, lezb. -isi, dor. -nti.
Ie. *-enti, at. (uglavnom) i jon. u ve}em broju slu~ajeva zameweno sa (perfekatskim?) -anti: *bh2-enti
> dor. fanti, lezb. faisi, jon.-at. fasi, up. stind. bhanti < *bheH2-enti; *H1s-enti > mik. e-e-si /ehensi),
dor. enti (< enti < *ehenti), jon.-at. eisi, hom. i easi; *did3-enti > dor. didonti, mik. di-do-si /didonsi/,
hom. jon. didousi (akcent prema doulousi), at. dido-asi. Osim u mik. e-e-si, po~etni vokal nastavka
ra~una se u gr~kom u osnovu. T e m. jon.-at. -ousi, mik., ark. -onsi, lezb. -oisi < -onti (tako u dor.):
ferousi = dor. feronti, lezb. feroisi, up. stsl. bert, strus. berut, lat. ferunt, got. bairand.
2. i 3. du. -ton < pie. *-tom, izvorno sekundarni nastavak za 2. lice dvojine (7.3.3), u gr~kom
potisnuo u glavnim vremenima prvobitno -tos za 2. i 3. lice.
2.7.3.2. Primarni nastavci medija
Primeri: didwmi II (atematska) konjugacija, ferw I (tematska), upore|eni sa prasrodnim stind.
dadami dajem, bharami nosim.
154
Sa naknadno dodatim sekundarim -m: *bhero-m.
155
O~ekivalo bi se *jes, jer i daje ; -i ili sekundarnim duèwem, ili je posredi medijalni nastavak *-sai.
156
Sli~no fV-j, lezb. fai < pragr. *phahi.
157
Ali mik. e-ke /ecei/, a ne /ecehi/ (bilo bi napisano *e-ke-i).
112
Jednina
1. didomai
2. didosai
3. didotai
dade
datse
datte
feromai
ferV
feretai
bhare
bharase
bharate
1. didomeqa
2. didosqe
dadmahe
daddhve
feromeqa
feresqe
bharamahe
bharadhve
3. didontai
dadate
ferontai
bharante
1.
dadvahe
*feromeqon158 bharavahe
2. didosqon
dadathe
feresqon
bharethe
3. didosqon
dadate
feresq on
bharete
Mnoìna
Dvojina
1. sg.: gr. -mai je umesto prvobitnog *-ai > stind. -e, sa umetnunim -m- po analogiji prema drugim
nastavcima 1. lica jednine: -n < -m, -mi, -mhn.
2. sg.: -sai se u atematskoj promeni o~uvalo i iza vokala po analogiji prema osnovama na konsonant
(tipa med. perfekata kao tetaxai); u tematskoj promeni -V < -e-(s)ai (hom. fereai). U ati~kom od IV
v. indikativ ferei radi uspostavqawa razlike prema konjunktivu ferV.
3. sg.: jon.-at., dor., eol. -tai nastalo je analogijom prema -mai, -sai, -ntai od ranijeg -toi potvr|enog
u mikenskom: e-u-ke-to /eucetoi/, arkadskom: (fut.) esetoi i kiparskom: keitoi. Stind. -te moè biti i
od -tai i od -toi, da je ova druga forma primarna ukazuje wena struktura: -to- (sekundarni nastavak
medija) + -i primarnih nastavaka.
1. pl.: -meqa, stind. -mahi, av. -maidi < *-medhH2. Kod Homera i tragi~kih pesnika sre}e se i -mesqa:
hom. ikomesqa pored ikomeqa, kod Sofokla ezomesqa, delom metri~ki uslovqeno (da se izbegnu tri
kratko}e), ali katkad i tamo gde to metar ne iziskuje, u slu~ajevima kao kaqezwmesqa. Mo`da
varijanta -mesdhH2 pored -medhH2 kao u aktivu prim. -mes pored sek. -me.
2. pl.: -sqe verovatno od *-sqe < -s- + ie. -dhue, up. stind. -dhve < *-dhue + -i.
3. pl.: -ntai (iza konsonanta -atai, up. hom. eiatai, pisano umesto hatai = kaq-hntai), preobli~eno
prema -mai, -sai od -ntoi, tako u mikenskom e-so-to /esontoi/ i arkadskom (kow.) diadikaswntoi.
1. du. -meqon gr~ka preoblika nastavka prvog lica mnoìne -meqa prema -sqon u 2. i 3. licu.
2. i 3. du. -sqon gr~ka preoblika aktivnog nastavka -ton prema odnosu u 2. licu mnoìne akt. -te :
med. -sqe, up. 7.3.4.
158
Slabo posvedo~eno, u indikativu samo ormwmeqon kod Sofokla.
113
2.7.3.3. Sekundarni nastavci aktiva

Upore|eni su atematski aorist od bainw, sigmatski aorist od deiknumi i (supletivni) tematski
aorist od oraw sa stind. atematskim aoristom od gacchati ide (prasrodnim sa ebhn), stind.
tematskim aoristom od vindati nalazi (prasrodnim sa eidon) i stsl. tematskim aoristom od ssti,
sd.159
Jednina
ebhn
ebhj
ebh
agam
agas
agat
edeixa
edeixaj
edeixe
eidon
eidej
eide
avidam
avidas
avidat
sd
sde
sde
agama
agata
edeixamen
edeixate
edeixan
eidomen
edete
eidon
avidama
avidata
avidan
sdom
sdete
sd
ebhton
agatam
edeixaton
eideton
avidatam
sdeta
ebhthn
agatam
edeixathn
eidethn
avidatam
sdete
Mnoìna
ebhmen
ebhte
ebhsan agur
Dvojina
1. sg.: gr. -n iza vokala, -a iza suglasnika je od -m < ie. *-m / -m. Tako ebhn = agam, up. lat. 1.sg. impf.
agebam (-bhu + a + -m); eidon = avidam; edeixa up. stind. acaisam;160, hom. ha = stind. asam <
*e-es-m.161
2. sg.: -j < ie. *-s; ha, hsqa umesto *hj sa perfekatskim nastavkom prema oida, oisqa; prema h-a, h-n,
h-men shva}eno h-sqa,162 odatle efh-sqa (hom. i efhj), at. Vei-sqa za Vein.
3. sg.: Zavr{no ie. -t otpalo je u gr~kom jo{ u pretpismenoj fazi (kao i u slovenskom), a sa~uvalo se u
staroindijskom i hetitskom, npr. dasket uzima{e, esta163 be{e < *e-es-t, up. dor., lezb. hj, stind.
as tako|e sa otpadawem -t.164
159
Gr~ki od toga korena ima sigmatski aorist eisa < *e-sed-s-m.
160
U staroindijskom m u ve}ini pozicija daje, kao i u gr~kom, -a, ali u finalnoj poziciji kao ovde -am.
161
Ati~ko hn je umesto odatle stegnutog *h, sa gubitkom aspiracije prema esti i sekundarnim -n.
162
Tj. reanalizirano tako, kao da s pripada nastavku, a ne korenu.
163
Treba ~itati est, zavr{no -a je samo grafi~ka konvencija kod predaje zavr{ne konsonantske grupe slogovnim
pismom.
164
3. lice jednine imperfekta od eimi, hom. hen > jon.-at. hn obja{wava se kao prvobitno 3. lice mnoìne *e-s-ent,
naknadno reinterpretirano kao jednina (iz sli~nih razloga etiqen > etiqhsan); to je mogla biti polazna ta~ka za
nastanak fakultativnog n koje popuwava hijat (nu efelkustikon) u 3. licu jednine, najpre, prema hen : ha,
edeixe(n) : edeixa, oide(n) : oida, onda i tematski eide(n), efere(n).
114
1. pl.: -men ili jo{ ie. *-men pored *-mn > stind. -ma, ili se stind. oblik svodi na *-me u vezi sa
lit. -me, got. -ma, a onda je gr~ko -n sekundarno. Dorski do u IV v. pre Hr. ima primarno -mej, npr.
estasamej u natpisu iz Herakleje = at. esthsamen.
2. pl.: -te < praie. *-te; hom.-at. h-te pored at. hs-te analogijom prema h-men < *es-men.165
3. pl.: Zavr{no -n kod t e m a t s k i h promena < ie. *-nt; kod a t e m a t s k i h -an iza konsonanta
umesto o~ekivanog *-a od ie. *-nt (up. avest. -at) obja{wava se analogijom prema eferon, eban; kod
korenova na laringal stariji oblici su hom., dor. eban = stind. agman, hom. edidon, up. stind.
abibhran.166 Nastavak -san u at., hom., lezb. h-san, esth-san, edido-san, emigh-san, ekinhqh-san
(prema hom. emigen, ekinhqen) apstrahovan je iz 3. lica mnoìne sigm. aorista kao edeixan.167
2. du. -ton = stind. -tam < pie. *-tom.
3. du. jon.-at. -thn < -tan (tako u dorskom) = stind. -tam < pie. *-teH2m.
2.7.3.4. Sekundarni nastavci medija
Upore|eni su atematski aorist od tiqhmi i tematski aorist od epomai sa odgovaraju}im
obrazovawima prasrodnih stind. glagola dadhati i sacate.
Jednina
eqemhn
(ayuji)168
eipomhn
asace
eqou
eqeto
adhithas
adhita
eipou
eipeto
asacathas
asacata
adhimahi
adhidhvam
(ayujran)68
eipomeqa
eipesqe
eiponto
asacamahi
asacadhvam
asacanta
eqesqon
*adhitham
eipesqon
asacetham
eqesqhn
adhitam
eipesqhn
asacetam
Mnoìna
eqemeqa
eqesqe
eqento
Dvojina
1. sg. Jon.-at. -mhn < -man (dor., lezb. -man) gr~ko novoobrazovawe; praie. verovatno *-a < *-H2e.
165
s se zakonomerno gubilo pred nazalom, ne i pred dentalom.
166
Praie. nastavak mogao je biti *-nt, onda *e-gueH2-nt > pragr~ki ebant > ebant (skra}ewe dugog diftonga po
Osthoff-ovom zakonu pre otpadawa -t) > eban (up. 2.1, nap. 20) ili ie. *-ent (up. *-enti 7.3.1), ~ije se e razli~ito
bojilo pod dejstvom prethodnog laringala, onda eban < *eguH2-ent (kao jedini oblik indikativa izveden od nulske
baze!), edidon < *edidH3-ent.
167
U sekundarnom nastavku 3. lica mnoìne -san po~etno s pripada osnovi sigmatskog aorista, a je, kako je gore
re~eno, refleks pie. *-nt, a -n sekundarni dometak.

168
Oblici 1. lica jednine i 3. lica mnoìne ovoga aorista nisu posvedo~eni u tekstovima, pa su ovde dopuweni
oblicima aorista od korena yuj-, prezent yunakti, gr. zeugnumi, 1.1.3.2.
115
2. sg. -o iza vokala, -so iza konsonanta; eqou < eqeo (hom.), eipou : av. hacaha, lat. sequere: ie. *-so.
3. sg. eqeto = stind. adhita, eipeto = stind. asacata < ie. *edhH1-to, *esekue-to.
1. pl. -meqa = stind. -mahi, av. -maidi < ie. *-medhH2.
2. pl. -sqe mo`da od *-sqe, -s (sek. nast. 2. lica jedn.) + *-dhue > sti. -dhva-m.
3. pl.
t e m a t. -nto = stind. -nta, lat. -ntu-r, prema tome eiponto, asacanta, sequuntu-r < *esekuo-nto.
A t e m a t. -nto < ie. *-nto ili *-ento, prema tome eqento ili *edhH1-nto ili edhH1-ento kao u stind.
yuj-anta; -ato < ie. *-nto, npr. hom. hato, jon. -eato = stind. as-ata se|ahu; -anto u slu~ajevima kao
edeixanto umesto -ato < -nto, up. stind. amams-ata mi{qahu.
2. i 3. du. v. gore 7.3.2.
2.7.3.5. Nastavci perfekta
Nastavak prvog lica jednine -a u perfektu nije od -m kao u sigmatskom aoristu, ve} od pie. *-a <
-H2e, odraènog i u stind. -a, het. -ha. U drugom licu stari nastavak je -qa, u gr~kom sa~uvan samo u
oisqa < *uoid-tha, up. stind. vettha; -aj je prema sigmatskom aoristu (2.3). U 3. licu mnoìne jon.-at.
-asi, lezb. -aisi je od -anti, dor. -ati, ark. -asi od -nti, u oba slu~aja to je nastavak prezenta koji je u
gr~kom zamenio praindoevropski nastavak -r odraèn, izme|u ostalog, u stind. -ur, avest. -ar.
2.7.3.6. Nastavci imperativa
Jednina
2. sg. u t e m a t s k o j konjugaciji nastavak je - iza tematskog vokala u prevoju -e: fere = stind. bhara,
lat. age; u a t e m a t s k o j -qi odgovara staroindijskom -(d)hi, staroiranskom avest. -di: kluqi169 ~uj!
: stind. srudhi, isqi budi!170 = avest. zdi < *s-dhi. U sigmatskom aoristu medijalno -ai moglo bi biti
po poreklu aktivni infinitiv u funkciji imperativa,171 a sli~na pretpostavka postoji za aktivno
-on, koje bi se u krajwoj liniji svodilo na akuzativ glagolske imenice o-osnove, poput osa~kog
infinitiva *deikum re}i < *deik-o-m. Imperativno -j, u k-aoristu doj, qej, ej a izvan wega jo{
scej (ecw) tuma~i se kao sekundarni nastavak 2. sg. aktiva (7.3.3), prenesen po analogiji sa 2. pl., gde
se podudaraju oblici indikativa bez augmenta (injunktiva, 6.4) i imperativa (scete). Medijalno -so
> -o je jo{ praindoevropski nastavak, koji se ~uva i u latinskom: hom. epeo, at. epou = lat. sequere <
*seku-e-so.
3. sg. Aktivni nastavak -tw = stind. -tat (gacha-tat neka ide), stlat. -tod > lat. -to (stlat. caiditod =
caedito), sve od praie. -tot.172 Taj oblik izgleda da je prvobitno imao i aktivno i medijalno zna~ewe,
med. -sqw je gr~ka inovacija prema -sqe.
169
Sa sekundarnom duìnom.
170
Sa sekundarnim i-.
171
Sa medijalnim zna~ewem zbog analogije -ai prema -mai, -sai, -tai, -ntai.
172
Up. hom. mematw = lat. memento 3.1.
116
Mnoìna
1.pl. U gr~kom nema posebnog oblika, izri~e se odgovaraju}im licem (adhortativnog)
konjunktiva: hom. iomen, klas. iwmen idimo!.
2. pl. Za -sq- vaì isto {to i za 3.sg.
3. pl. Praindoevropski izgleda da je koristio isti oblik imperativa 3. lica -tot > gr. -tw i za
jedninu i za mnoìnu, gr~ki posebni nastavci plurala su inovacije: -twn i -twsan nastali su
dodatkom nastavaka za 3. pl. -n odnosno -san na -tw; obrnuto je u delu dorskih govora -tw dodato na
zavr{no -(o)n 3. pl.: lak. anaqentw, grayantw; -(o)ntwn je nastalo kombinovawem oba postupka.
2.7.3.7. Konjunktiv
Obrazuje se primarnim nastavcima; prema atematskim indikativima (prezenta, korenskih,
sigmatskih i pasivnih aorista) stajali su prvobitno konjunktivi sa kratkim tematskim vokalima
(hom. damhete prema edamhte, up. stind. asati 3.s g. conj. prema indikativu asti = esti), a u tematskoj
konjugaciji, gde je kratak tematski vokal znak indikativa, on je u konjunktivu produèn, up. 3. sg.
epetai ind. : ephtai conj. = stind. sacate ind. : sacate conj. < praie. *seku-e-toi ind. : *seku-e-toi conj.
2.7.3.8. Optativ
Obrazuje se sufiksom *ieH1/iH1 > -ie/-i (-ii), sekundarnim nastavcima, u atematskoj promeni sa
apofonijom (e-baza u jakim, nulska u slabim oblicima), up. 3.sg. praes. *H1sieH1-t > gr. eih,
stind. syat, stlat. sied > sit, 2.pl. *H1s-iH1-te > pragr. ehite > eite, lat. siti-s,173 u tematskoj dolazi
nulska baza sufiksa na tematski vokal -o, npr. 3.sg. praes. *bher-o-iH2-t > gr. feroi = stind. bharet,
got. bairai.174
173
Gde je -s sekundarno.
174
Prasl. imperativ *beri, *berite poreklom je isti optativ.
117
2.8. IMENSKI OBLICI GLAGOLA

2.8.1. Participi
Participi su glagolski pridevi, tj. imaju oblik prideva a zna~e glagolsku radwu.
2.8.1.1. nt-participi
Praindoevropski je za obrazovawe aktivnih participa od svih primarnih osnova izuzev
perfekatske (9.1.2) imao sufiks u tri apofonska vida *-ent-/-ont-/-nt-. Izvorno je u pade{koj
promeni i mociji varirao vokalizam svih segmenata re~i: korena, sufiksa i nastavka, npr. nom. sg.
m. *H1s-ent-s > stind. san, lat. (ab-)sens, gen. sg. H1s-nt-es, > stind. satas, lat. (ab-)sentis, ènski rod
na *-iH2 *H1sntiH2: stind. sati, gr~ki dijalekatski entej nom. pl. m.175 (Mesenija) < *H1sent-es,
eas(s)aj gen. sg. f. = stind. satyas < H1snt-ieH2-s, ina~e uop{tena o-baza: jon. ewn, eontoj, eousa,
ati~ki wn.176 tako i u tematskoj promeni: ferwn, ferontej, stind. bharan, pl. bharantas,177 jon.-at.
ferousa, stind. bharanti nose}a. U atematskim oblicima douj, dontoj, gnouj, gnontoj, baj, bantoj,
qeij, qentoj kao i kod participa pasivnog aorista formant je samo -nt-, ispred kojeg se prvobitno
dug vokal skratio po Osthoff-ovom zakonu,178 u participu sigmatskog aorista (tip deixaj, deixantoj)
-nt- je restituisano analogijom (glasovni razvoj bi dao *-nt- > -at-).
2.8.1.2. Particip perfekta aktivnog
Formant je praie. *-uos- / -us-, ènski rod se izvodio tako|e sufiksom -iH2 > gr. -ia od nulske baze
sufiksa: *ste-stH2-uos > *estawj > estwj, up. stind. tasthivan;179 *de-drk-us-iH2 > dedorkuia, up.
stind. dadrsusi,180 ueid-uos n. > eidoj.181 U gr~kom je u intervokalskom poloàju -s- davalo -h-: od
arariskw mik. a-ra-ru-wo-a acc. sg. m. = arar-oh-a; u postmikensko doba osnova je pro{irena sa
-t-: hom. arhrota, ~ime je nastala heteroklitna s/t promena. Koren je ujedna~en sa osnovom aktivnog
perfekta, uz retke izuzetke: eikwj prema eoika, eidwj prema oida, hom. idmen; hom. iduia pokazuje
nulsku bazu u ènskom rodu, koja je docnije ujedna~ena prema mu{kom (at. eiduia).
175
Umesto *entej sa gubitkom aspiracije prema esti.
176
Apofonija es- / s- ili kontrakcija u ati~kom (ali bi onda naglasak bio *wn, sredwi rod *oun umesto on; za
izostanak aspiracije up. prethodnu napomenu).

177
Up. daqe got. bairands (ai ~itaj e), stsl. ber (-y < -ont-s), gen. ber{ta (< -ont-ja, sa prelaskom iz atematske
nt-promene u io-osnove).
178
Ili, po drugom tuma~ewu, ispadawem laringala u prvobitnim diftonzima *eH1, *eH2, *eH3.
179
Sa sekundarnim -n.
180
O~ekivalo bi se *dedarkuia, sa nulskom bazom r > ar, up. 3.1.
181
Istog porekla je slovenski aktivni particip preterita stsl. nes, gen. nes{a = lit. ne{usio, zvav, f.
zvav{i, up. u savremenom jeziku biv{i, prilog vremena pro{log pro{av({i).
118
2.8.1.3. Mediopasivni participi na -menoj

Praie. sufiks *-mH1no- dao je u gr~kom -meno-, u indoiranskom -mna- ili, u varijanti -mH1no-, -ana;
u staroindijskom je kombinacijom -mna- i -ana nastalo -mana: feromenoj = stind. bharamanas, avest.
barmno.
2.8.1.4. Glagolski pridevi na -toj, -teoj
Tako|e su nasle|eni iz praindoevropskog, gde se izvode iz nulske baze korena: *tn-tos > gr. tatoj,
stind. tatas, lat. tentus. Docnije dolazi do ujedna~ewa prema vokalizmu mediopasivnog perfekta:
*bhidh-tos se ~uva kao pridev pistoj veran, dok je glagolski pridev peistoj na~iwen prema
pepeismai. Participi nu`nosti na -teoj gr~ko su novoobrazovawe, mo`da na osnovu praie.
infinitiva na *-teu-ei (dat. sg. u-osnove).
2.8.2. Infinitivi
Ne moè se rekonstruisati praindoevropski oblik infinitiva. Pojedini jezici samostalno su
razvili ovu kategoriju od okamewenih padeà glagolskih imenica. U gr~kom jeziku u infinitive su
se okamenili uglavnom lokativi. 182
2.8.2.1. Tematski infinitivi na *-e(h)en
Mik. e-ke-e = ece(h)en > jon.-at. ecein (-en), dor., lezb. echn, po poreklu asufiksalni lokativi
sigmatske imenice pro{irene nazalnim sufiksom, pie. *segh-e-s-en.
2.8.2.2. Atematski infinitivi na -(e)nai
Karakteristi~ni za jonskoati~ki i arkadskokiparski, npr. *es-nai > jon.-at. einai, ark. hnai, tuma~e
se kao lokativi glagolskih imenica na -ena < -eneH2.
2.8.2.3. Atematski infinitivi na -men
Karakteristi~ni za dorski i kopneni eolski: *es-men > lak. hmen, tes., hom. emmen, tuma~e se kao
asufiksalni lokativi glagolskih imenica izvedenih sufiksom -men (sli~no obrazovawe u dativu
stind. ved. damane dati, up. hom. do-men).
182
U najstarijem staroindijskom (vedskom) sre}emo se sa mno{tvom infinitiva, prete`no dativskog porekla, na
-taye, -mane, -vane, -ase, -adhyai, tako|e na -tave od osnove na -tu-, od koje u funkciji infitintiva dolaze i drugi
padeì: tavai, tos (gen.-abl.), i -tum (acc.); ovaj posledwi je prevladao u klasi~nom sanskritu: da-tum dati; on
odgovara lat. supinu na -tum (datum) i staroslovenskom na -t, koji se koristi uglavnom uz glagole kretawa: id
lovit ali ho{t loviti; slovenski infinitiv na -ti je po poreklu lokativ glagolske imenice na -ti (tj.
imenica bit, biti su{tina < psl. byt f. i infinitiv *byti su poreklom ista re~, up. i stind. bhuti postojawe,
blagostawe, gr. fusij) i ne odgovara u potpunosti litavskom -ti (lit. buti biti), jer slovensko -i je od praie. -ei
ili -i, dok baltsko -i pretpostavqa praie. -i; u pojedinim slovenskim jezicima postoje oblici koji mu odgovaraju
(npr. rusko bt).
119
2.8.2.4. Atematski infinitivi na -menai

Karakteristi~ni za ostrvski eolski, npr. *es-menai > lezb., hom. emmenai, domenai, verovatno
kontaminacija sufikasa -men (9.2.3) i -(e)nai (9.2.2).
2.8.2.5. Mediopasivni infinitivi na -sthai
Poreklo im nije jasno, no verovatno je posredi opet lokativ u vezi sa (tako|e nejasnim) -ai u aktivu
sigmatskog aorista.
120
SADR@AJ
ISTORIJSKA GRAMATIKA GR^KOG JEZIKA SKRIPTA
I. U V O D
1. UVOD U ISTORIJU GR^KOG JEZIKA
1.1. Ime (2)
1.2. Teritorija (2)
1.3. Istorija gr~kog jezika i wegova praistorija (23)
1.4. Indoevropska komparativna lingvistika (35)
1.4.1. Pregled indoevropskih jezika (510)
1.4.2. Dijalekatske veze gr~kog na praindoevropskom planu (1011)
2. GR^KA PISMA
2.1. Linear B (12)
2.2. Alfabet (1213)
3. GR^KI DIJALEKTI
3.1. Pojam dijalekta (14)
3.2. Pragr~ki kao praistorijski idiom (14)
3.3. Dijalekatska razvedenost gr~kog jezika (1415)
3.4. Glavne skupine gr~kih dijalekata (15)
3.5. Glavne odlike gr~kih makrodijalekata (1516)
3.6. Kojna i kraj gr~kih dijalekata (1617)
3.7. Izvori za gr~ke dijalekte
3.7.1. Epigrafski izvori (1718)
3.7.2. Kwièvni izvori. Dijalekti kao odlika pojedinih kwièvnih rodova (1819)
3.7.3. Dela anti~kih gramati~ara kao izvor za poznavawe dijalekata (1920)
4. HOMERSKI JEZIK
4.1. Fonetika (2125)
4.1.1. Vokalizam (2123)
4.1.2. Digama (2324)
4.1.3. Ostali poluvokali i konsonanti (2425)
4.2. Morfologija (2528)
4.2.1. Deklinacija (2527)
4.2.2. Konjugacija (2728)
5. OSNOVI GR^KE METRIKE. HEKSAMETAR
121
5.1. Kvantitativna i kvalitativna metrika (29)

5.2. Osnovna pravila gr~ke kvantitativne metrike (2930)
5.2.1. Mutae i liquidae (29)
5.2.2. Slivawe re~i u stihu i odatle proistekle pojave (30)
5.2.2.1. La`ni hijat (30)
5.2.2.2. Skrivene pozicije (30)
5.3. Metri~ke pojave u domenu vokalizma (31)

5.4. Heksametar (3132)
5.4.1. Dijereza, cezura (3132)
II. F O N E T I K A
1. KONSONANTI
1.1. Indoevropski okluzivi i wihov razvoj u gr~kom (3334)
1.1.1. Praindoevropski konsonantski sistem (3334)
1.2. Otpadawe zavr{nih suglasnika (34)
1.3. Aspirate (3537)
1.3.1. Problem praie. bezvu~nih aspirata (35)
1.3.2. Gr~ki refleksi praie. zvu~nih aspirata (3536)
1.3.3. Disimilacija aspirata (36)
1.3.4. Beleèwe aspiracije u alfabetu (3637)
1.3.5. Spirantizacija bezvu~nih aspirata (37)
1.4. Labiovelari (3841)
1.4.1. Labiovelari u indoevropskim jezicima (3841)
1.4.2. Razvoj labiovelara u gr~kom (3840)
1.4.2.1. Prva faza razvoja labiovelara u gr~kom (39)
1.4.2.2. Druga faza razvoja labiovelara u gr~kom (3940)
1.4.2.3. Tre}a faza razvoja labiovelara u gr~kom (40)
1.4.3. Analo{ka odstupawa i ujedna~ewa (4041

1.5. Praie. spirant *s i wegova sudbina u gr~kom (4246)
1.5.1. Pozicije u kojima se praie. *s ~uva u gr~kom (4243)
1.5.2. Pozicije u kojima *s prelazi u aspiraciju ili se sasvim gubi (4345)
1.5.3. Praie. *s u gr~kom ispred i iza likvida i nazala (45)
1.5.4. Analo{ka restitucija *s (46)
1.5.5. Pozniji dijalekatski razvoji (46)
1.6. Poreklo gr~kog z (4748)
1.6.1. Izjedna~ewe dz > zd (47)
122
1.6.2. Docniji razvoj zd (4748)

1.7. Grupe ss/tt (4951)
1.7.1. Geminata ss (49)
1.7.2. Afrikata ts (49)
1.7.2.1. ts < t, d, q + s (49)
1.7.2.2. ts < tj/qj (49)
1.7.2.3. ts < kj, qj (4950)
1.7.2.4. ts < t (50)
1.7.3. Pregled reflekasa po dijalektima (50)

1.7.3.1. Op{ta hronologija razvoja (50)
1.7.3.2. Razvoji u pojedinim dijalektima (5051)
1.7.4. Poziciono uslovqeni razvoji ts (51)

1.8. Poluvokali i, u u gr~kom (5255)
1.8.1. Sudbina i u gr~kom (5253)
1.8.2. Sudbina u u gr~kom (5355)
1.8.2.1. Po~etno *u- (54)
1.8.2.2. *u izme|u vokala (5455)
1.8.2.3. *u iza r, l, m, n (55)
2. VOKALI
2.1. Indoevropski vokalski sistem i akcenat (5659)
2.1.1. Indoevropski akcenat (5759)
2.1.1.1. Poziciona ograni~ewa gr~kog akcenta (58)
2.1.1.2. Vilerov zakon (59)
2.2. Indoevropska apofonija u gr~kom (6061)
2.2.1. Pomo}ni vokal (61)
2.3. Diftonzi u gr~kom jeziku (6265)
2.3.1. Diftonzi na -i (6263)
2.3.2. Diftonzi na -u (6364)
2.3.3. Praie. dugi diftonzi u gr~kom (6465)
2.3.3.1. U zatvorenom slogu (64)
2.3.3.2. Diftonzi na -i na kraju re~i (6465)
2.4. Indoevropski laringali i wihovi odrazi u gr~kom jeziku (6669)

2.4.1. Kvantitativna apofonija (66)
2.4.2. [va indoeuropaeum (6667)
2.4.3. Praindoevropski laringali (6869)
2.4.3.1. Gr~ki protetski vokali (68)
2.4.3.2. Laringalno poreklo gr~kog z-? (69)
123
2.4.3.3. Laringal u sredini re~i (69)
2.5. Naknadno i metri~ko duèwe kratkih vokala (7071)

2.5.1. Naknadno duèwe pri otvarawu prvobitno zatvorenog sloga (70)
2.5.2. Sudbina starog a: u jonsko-ati~kom (7071)
2.5.3. Metri~ko duèwe (71)
III. M O R F O L O G I J A
0. Osnovne odlike gr~ke morfologije (7273)
1. DEKLINACIJA
1.1. Atematska promena (7481)
1.1.1. Nastavci (7475)
1.1.2. Izmewivost flektivne osnove (7576)
1.1.2.1. Apofonija (75)
1.1.2.2. Heteroklisija (75)
1.1.2.3. Sekundarno {irewe dentalnih osnova (76)
1.1.3. Paradigme (7681)

1.1.3.1. r-osnove (7677)
1.1.3.2. n-osnove (7778)
1.1.3.3. Osnove na okluziv (78)
1.1.3.4. Sigmatske osnove (7879)
1.1.3.5. Difton{ke osnove (7980)
1.1.3.6. Vokalske osnove tre}e deklinacije (8081)
1.2. Tematska promena (8286)

1.2.1. o-osnove (8284)
1.2.1.1. Napomene uz pojedine padeè (8284)
1.2.2. a-osnove (8486)

1.2.2.1. Napomene uz pojedine padeè (8586)
1.2.2.2. Osnove na -ia (86)
1.3. Pridevi (8790)

1.3.1. Pridevska deklinacija (87)
1.3.2. Oznaka roda (8789)
1.3.2.1. Razlike izme|u mu{kog i sredweg roda (8788)
1.3.2.2. Ozna~avawe ènskog roda (8889)
1.3.3. Stupwevawe ili komparacija prideva (8990)

1.3.3.1. Primarna komparacija (8990)
1.3.3.2. Sekundarna komparacija (90)
1.3.4. Prilozi (90)
124
1.4. Zamenice (9193)

1.4.1. Li~ne zamenice (9192)
1.4.1.1. Refleksivna zamenica (92)
1.4.2. Pokazne zamenice (92)

1.4.3. Odnosna zamenica (93)
1.4.4. Upitna i neodre|ena zamenica (93)
2. KONJUGACIJA
0. Op{te odlike gr~ke konjugacije (94)
2.1. Vrste prezentskih obrazovawa (9598)
2.1.1. Atematski prezenti (9597)
2.1.1.1. Korenski prezenti (95)
2.1.1.2. Reduplikovani korenski prezenti (95)
2.1.1.3. Nazalni atematski prezenti (9597)
2.1.2. Tematski prezenti (97

2.1.2.1. Prezenti na -e/o- (97)
2.1.2.2. Reduplikovani prezenti na -e/o- (97)
2.1.2.3. Prezenti na -i-e/o- (jota-prezenti) (97)
2.1.2.4. Kauzativi na -eio/e- (98)
2.1.2.5. Prezenti na *-(i)ske/o- (98)
2.2. Aorist (99101)

2.2.1. Atematski aorist (99)
2.2.2. Tematski aorist (100)
2.2.3. Sigmatski aorist (100101)
2.3. Perfekat (102103)
2.3.1. Apofonski perfekat (102)
2.3.1.1. Aspirirani perfekat (103)
2.3.2. K-perfekat (103)

2.3.2.1. Me{oviti perfekat (103)
2.4. Pasivni aorist (104105)

2.4.1. h-aorist (104)
2.4.2. qh-aorist (104105)
2.5. Futur (106108)
2.5.1. Sigmatski futur (107
2.5.1.1. Kontraktni futur (107)
2.5.1.2. Dorski futur (107)
2.5.2. Pasivni futur (107108)
125
2.6. Augment i injunktiv (109110)

2.6.1. Silabi~ki augment (109)
2.6.2. Temporalni augment (109110)
2.6.2.1. Dugi augment (110)
2.6.3. Mesto augmenta (110)

2.6.4. Oblici preterita bez augmenta (110)
2.6.4.1. Epski iterativni preteriti (110)
2.7. Li~ni nastavci (111117)

2.7.1. Tematski i atematski oblici (111)
2.7.2. Aktivni i medijalni nastavci (111)
2.7.2.1. Formalno razgrani~ewe (111)
2.7.2.2. Semanti~ko razgrani~ewe (111)
2.7.2.3. Mediopasiv (111)
2.7.3. Poreklo li~nih nastavaka (111)

2.7.3.1. Primarni nastavci aktiva (111112)
2.7.3.2. Primarni nastavci medija (112113)
2.7.3.3. Sekundarni nastavci aktiva (114115)
2.7.3.4. Sekundarni nastavci medija (115116)
2.7.3.5. Nastavci perfekta (116)
2.7.3.6. Nastavci imperativa (116117)
2.7.3.7. Konjunktiv (117)
2.7.3.8. Optativ (117)
2.8. Imenski oblici glagola (118120)

2.8.1. Participi (118119)
2.8.1.1. nt-participi (118)
2.8.1.2. Particip perfekta aktivnog (118)
2.8.1.3. Mediopasivni participi na -menoj (119)
2.8.1.4. Glagolski pridevi na -toj, -teoj (119)
2.8.2. Infinitivi (119120)

2.8.2.1. Tematski infinitivi na *-e(h)en (119)
2.8.2.2. Atematski infinitivi na -(e)nai (119)
2.8.2.3. Atematski infinitivi na -men (119)
2.8.2.4. Atematski infinitivi na -menai (120)
2.8.2.5. Mediopasivni infinitivi na -sthai (120)
126

Istorijska Gram

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Istorijska Gram

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ISTORIJSKA GRAMATIKA GR^KOG JEZIKA

Skripta za studente III i IV godine Odeqewa za klasi~ne nauke

1. UVOD U ISTORIJU GR^KOG JEZIKA

to pore|ewe ukqu~io keltske jezike, staroslovenski, jermenski i albanski, ~ime je zaokru`eno

Praindoevropqanima. U tu problematiku ulazi i tragawe za indoevropskom prapostojbinom, tj.

mla|e faze, sanskrita, doslovce savr{enog jezika klasi~ne

prozvalo Mala Britanija = Bretawa. Na tlu Galije do wene romanizacije govorio se

poprima regionalne crte `ivih slovenskih jezika, pa govorimo o redakcijama crkvenoslovenskog

z a p a d n o s l o v e n s k u (poqski, ~e{ki, slova~ki, gorwe- i dowe-lu`i~ki) i j u ` n o s l o v e n s k u,

severozapadnom Balkanu i za d a ~ k i u podru~ju Karpata ni toliko. Ne{to je boqa situacija sa

staro *i i prelazni glas

staro *u () i prelazni glas

N e d o s t a c i: nikada nije razlikovao kvantitet kod glasova i, a, u, a tek je naknadno uspostavio

3. GR^KI DIJALEKTI. ISTORIJAT, PODELA, OSNOVNE ODLIKE

> bouj), instrumental na -fi, dativ atematske

aoristi na -x (edikaxa) futuri na -sew. Karakteristika lakonskog dijalekta je prelaz (sekundarnog) s

Up. dole 4.3.2.

4.1.3.2. P o ~ e t n o p t - : zavisno od metri~kih potreba upotrebqavaju se dijal. oblici ptolemoj,

5. OSNOVI GR^KE METRIKE. HEKSAMETAR

5.3. Metri~ke pojave u domenu vokalizma 2

Muwom opaqen grm na surom proplanku stoji.

Zima je pokrila snegom doline i poqa ravna.

zvu~ni (Mediae) aspirirani (Aspiratae)3

Razvitak p a l a t a l n o g r e d a danas se uglavnom smatra sekundarnom pojavom u satemskoj grupi

Pi{u se i *kw, *gw itd., bezvu~ni i *q, qu.

*ekuos, ali lakkoj lokva < *lakuos.

1.1.1.2. Glotalna teorija

1.2. OTPADAWE ZAVR[NIH SUGLASNIKA

dobrim delom ali ne i u potpunosti uop{tili dezaspirirane varijante.

samo dijalekatski = v (w), up. 1.8.

slov. , iran., germ.

V. posebno razvoj labiovelara, 1.4.

Ali isthsi stavqa : tisthati, sa sekundarnim th u staroindijskom proisteklim iz spoja t + laringal.

Latinski refleksi su specifi~ni i zavise od polo`aja u re~i.

pisawe sa -s koje olak{ava pore|ewe na indoevropskom planu.

omiclh magla : stind. meghas : stsl. mgla, sh. magla

Izvorno zapre`na teretna kola; z- < *gh- (satemski refleks).

Za razne na~ine bele`ewa up. nap. 2.

1.4.2.1. Prva faza razvoja labiovelara u gr~kom

U rekonstrukciji mikenskih i pragr~kih oblika *i konvencionalno pi{emo j a *u kao labijalni prizvuk

Sa redukovanim vokalom u prvom slogu, 2.1.

Po~etni labiovelar *H1- rekonstrui{e se na osnovu gr~kog protetskog e-.

Nastavak duala -iH1 dao je u gr~kom *-je, a u slovenskom *-i.

Tj. sa ~etiri dr{ke, o posudi.

Tes. kij, mo`da delabijalizacijom u svezi *ou kwij = at. ou tij.

Pred kojim su se delabijalizovali ve} u prvoj fazi.

*ek oj > epoj

*Ereg oj > Ereboj

*ek omeqa > epomeqa

1.5. PRAIE. SPIRANT *S I WEGOVA SUDBINA U GR^KOM

U uglastim zagradama daje se fonolo{ka transkripcija.

I u latinskom i u staroindijskom z pred d ispalo je izazivaju}i du`ewe prethodnog vokala.

e) na mestu (restituisane) grupe *ss:26

< genesu < genes-su, ali at. genesi,

menesi: avest. manahu

potis, up. av. dg paiti{ gospodar doma, doma}in

misgw me{am < *mig-skw, up. lat. misceo, nem. mischen

u gr~kom u odgovaraju}em polo`aju gubilo, ali je u drugim slu~ajevima restituisana po analogiji.

Up. nap. 23.

Genitiv sa nulskom bazom nastavka -s korenske imenice *dem- dom.

upnoj san : lat. somnus, stsl. sn < *supnos

Koren koji je u {iti < *siu-ti.

Aspirirani perfekat *se-slaguh- prema *slagu- u elabon.

1.5.4. Analo{ka restitucija *s

Pi{u se i kw, gw itd., bezvu~ni i *q, qu.

ekuos, ali lakkoj lokva < lakuos.

U rekonstrukciji mikenskih i pragr~kih oblika i konvencionalno pi{emo j a u kao labijalni prizvuk

Nastavak duala -iH1 dao je u gr~kom -je, a u slovenskom -i.

Aspirirani perfekat se-slaguh- prema slagu- u elabon.

Deminutivni sufiks prasl. -ec kao u zaj-ec zec.

< ei-mi, i-mes

l/n u av. xvar-/xv < suel-, suen-s, up. sl-n-ce, Sonne.