Ana Karenjina

Lav Nikolajevi Tolstoj

Lav Nikolajevi Tolstoj roen je 9.9.1828. godine u mjestu Jasna Poljana u pokrajini
Tula. Bio je ruski grof, knjievnik i mislilac, jedan od najveih svjetskih
romanopisaca. Imao je 12oro djece. Knjievni period u kome je on pisao bio je realizam.
Neka od njegovih najpoznatijih djela su : Ana Karenjina, Rat i mir, Uskrsnue,
Gospodar i sluga,.. Roman Ana Karenjina pisao je pet godina. Umro je 7.11.1910
godine.
Glavni lik je Ana Karenjina.
Sporedni likovi su Aleksej Aleksandrovi , Aleksej Vronski, Stjepan Arkadijevi
Oblonski, Konstantin Ljevin, Kiti, Doli, Serjoa,Betsi,..
Tema je preljuba Ane Karenjine.
Vrijeme radnje : 19. Vijek, 70-ih godina
Mjesto radnje : Moskva i Petrograd
Fabula: Ana Karenjina bila je ena jednog od najviih inovnika u Petrogradu. Na
poetku romana ona odlazi kod svog brata sa ciljem da pomiri njega i njegovu enu Doli
koji su se bili posvaali zbog njegove prevare. Tu se sree sa Ljevinom i Oblonskim,
mukarcima koji su htjeli da zaprose Dolinu mlau sestru, Kiti. Kiti odbija Ljevina
nadajui se da e je Oblonski zaprositi, meutim, na jednom balu on sree Anu i nedugo
zatim zaljubi se u nju. Kiti se zbog toga razboli, a Ljevin se vrati na selo.
Karakterizacija lika Ana Karenjina
Imala je sjajne, sive oi, koje su se inile zagasite zbog gustih trepavica. Njena kosa bila
je crna i kovrdava.
Ana nije liila na veliku gospou, ili na majku osmogodinjeg sina; po gipkim
pokretima, sveini i neprestanoj ivahnosti na njenom licu, koja je izbijala as u osmjeku
as u pogledu, pre bi liila na dvadesetogodinju djevojku, da nije bilo ozbiljnog,
ponekad tunog izraza njenih oiju, koji je zadivljavao i privlaio Kiti.
Grofica Vi ste jedna od onih ljupkih ena pored kojih se ovjek prijatno osjea ne
samo kad razgovara ve i kad uti.
Doli
Ja o njoj znam samo dobro, i ona je prema meni uvijek bila ljubazna i prijateljski
raspoloena.
Poznajem Anu kao krasnu, odlinu enu.
Ana i porok ja to ne mogu da sjedinim, ne mogu da verujem tome!
Kiti
Kiti je bila zaljubljena u Anu na nain na koji djevojke mogu biti zaljubljene u udate i
starije gospoe. Kiti je osjeala da je Ana potpuno prirodna i da nita ne skriva, ali da u

njoj ima neki vii svijet enja i elja, sloenih i poetinih, koje njoj, Kiti, ne behu
pristupane.
Jest, u njoj ima neeg stranog, demonskog i u isti mah bajnog.
Aleksije Aleksandrovi
Bez asti, bez srca, bez religije, pokvarena ena!
Aleksije je smatrao da je ona grena, prezrena i pokvarena.
Ja sam se prevario kad sam spojio svoj ivot sa njom; ali u tome nema nita ravo, i
zato ja ne mogu biti nesrean. Nisam ja kriv, nego ona. Ona za mene ne postoji.
Njegova odluka Aleksije Aleksandrovi doe do uvrenja da ima samo jedan izlaz da
enu zadri kod sebe, da sakrije od sveta sve to se dogodilo, da upotrebi sve mere koje
od njega zavise, za prekid njenih ljubavnih odnosa, a to je glavno to pred samim
sobom nije priznavao da je kazni.
Ona mora biti nesrena, ali ja nisam kriv, i stoga ja ne mogu biti nesrean.
Zar ovek sa ovim mutnim oima, s ovim zadovoljnim spokojstvom moe neto
oseati?
Jeste, izgubio sam ak i ljubav prema sinu, jer je s njim skopana moja odvratnost
prema vama. Ali ja u ga ipak uzeti. Zbogom!
Toliko sumnjam u sve, da mrzim sina, i ponekad ne verujem da je to moj sin.Vrlo sam
nesrean.
Moe biti spasen ovek koji nee da propadne; ali ako je neija priroda tako pokvarena,
razvraena, da joj ba propast izgleda kao spasenje, ta se onda moe raditi?
Njena smrt, ako doe, odjenom e razreiti svu tekou njegovog poloaja.
Prvi put u ivotu, kraj postelje bolesne ene, predao se on onom oseanju nenog
sauea koje su u njemu izazivale patnje drugih ljudi, i kojega se on ranije stideo kao
tetne slabosti; alost prema njoj, kajanje to je eleo njenu smrt, a to je glavno, radost
od pratanja uinie da on odjednom oseti ne samo stiavanje svojih muka, nego i
duevni mir koji ranije nikad nije oseao.
Oprostio je eni saalivi se na njene patnje, i kajanje. Oprostio je Vronskom i alio ga,
osobito kad je uo za njegov oajniki korak. alio je i sina, vie negoli pre. I koreo je
sad sebe to se vrlo malo zanimao njim. A prema novoroenoj maloj devojici imao je
nekakvo osobito oseanje, ne samo aljenja, nego i nenosti.
Nikada mu jo nemogunost njegovog poloaja u oima sveta, i mrnja njegove ene
prema njemu nije bilo oigledno kao sada.

Ana, miljenje o Aleksiju

Kau, religiozan, moralan, poten, pametan ovek, ali ne vide ono to sam ja videla. Ne
znaju kako je on osam godina guio moj ivot, guio sve to je bilo u meni ivoga, da
nijedanput nije pomislio da sam ja iva ena kojoj je potrebna ljubav. Ne znaju kako me
je na svakom koraku vreao, i posle toga bio zadovoljan sobom. Zar se nisam starala,
starala svim silama da opravdam pred sobom svoj ivot? Zar se nisam trudila da ga
volim, da volim sina kad ga ve mu nije mogao voleti? Ali dolo je vreme, ja sam
razumela da vie ne mogu sebe obmanjivati, da sam iv stvor, da nisam kriva to me je
Bog takvu sazdao, da mi je potrebno da volim i ivim. I ta sad? Kad bi me ubio, kad bi
ubio njega, ja bih pretrpela, ja bih sve oprostila, ali ne, on..
Kako to da nisam pogodila ta e uiniti? Uinie to je svojstveno njegovom nikom
karakteru. On e biti u pravu, a mene, propalu, jo gore e i jo vie upropastiti.
Ja znam njega, znam da on, kao riba u vodi, pliva u lai i uiva u njoj. Ali ja mu neu
pruiti to uivanje, prekinuu tu njegovu pauinu lai kojoj hoe i mene da obavije; neka
bude ta bude. Sve je bolje od lai i pretvaranja.
Samo se on ne mui. Zar ja ne znam njega, onu la kojom je sav proet?... Zar je
moguno, ako ovek osjea bar togod, iveti tako kao to on ivi sa mnom? On nita ne
razume, ne osea. Zar bi mogao ovek, koji koliko bilo osea, iveti sa svojom grenom
enom u jednoj kui? Zar bi mogao govoriti s njom? Govoriti joj ti.
To nije muko, nije ovek- to je lutka. Niko to ne zna, ali ja znam. O, kad bih ja bila na
njegovom mestu, ja bih davno ubila, ja bih rastrgla na komade tu enu, tavku kao to
sam ja, a ne bih govorila: ti, ma chere, Ana. To nije ovek, to je ministarska maina. On
ne razume da sam ja tvoja ena, da je on tuin, da je suvian. Neemo, neemo o tome
govoriti!
Ana, koja je mislila da tako dobro poznaje svoga mua, bee poraena njegovim
izgledom, kad ue k njoj. elo namrteno, a oi mrano gledaju ispred sebe i izbegavanju
njene poglede; usta vrsto i prezrivo stisnuta. U hodu, u pokretima, u zvuku njegova
glasa bilo je odlunosti i vrstine, kakve ona nikad nije u njemu videla.
Ana je za njega govorila da je surov.
Sluala sam da ene vole ljude zbog njihovih poroka, ali ja njega mrzim zbog njegovih
vrlina. Ne mogu da ivim s njim. Razumej, njegov fiziki izgled utie na mene, izvan
sebe sam. Ne mogu, ne mogu iveti s njim.
Veruje li mi, iako znam da je dobar, izvanredan ovjek, i da ja sva ne vredim kao jedan
njegov nokat, da ga ipak mrzim. Mrzim ga zbog njegove velikodunosti.
Vronski
Vronski smatra da je ona lijepa, elegantna i graciozna, da ima milo lice, da je njena i
umiljata. Na njenom licu zapazio je uzdranu ivahnost koja je igrala na njenom licu i
preletala izmeu sjajnih oiju i jedva primjetnog osmijeha koji je treperio na njenim
rumenim usnama.
Ana je bila estita ena, koja mu je poklonila svoju ljubav; i on je nju voleo, i prema
tome je ona bila za njega ena dostojna istog, pa i veeg potovanja nego zakonita
ena.On bi pre dao da mu se odsee ruka, nego to bi dopustio sebi da je reju, znakom,
ili im bilo ne samo uvredi, nego da joj ne ukae ono potovanje na koje moe raunati

jedna ena
Ana je sasvim drukija nego kad ju je video prvi put. Raskrupnjala se, a na licu, kad je
govorila o glumici, stajao je pakostan, nakazan izraz.On je gledao u nju kao to ovjek
gleda u uveo cvetak koji je otkinuo, i kojem jedva raspoznaje lepotu radi koje ga je
otkinuo i upropastio. Uza sve to, osjeao je da je onda, kad je njegova ljubav bila jaa,
mogao, da je to jako zaeleo, iupati tu ljubav iz svog srca: a sad, kad mu se, kao u
ovom trenutku, inilo da ne osjea ljubav prema njoj, znao je da veza s njom ne moe biti
raskinuta.
Osjetio je da je mu u svome jadu bio velikoduan, a on nizak i siuan u svojoj prevari.
Ali svest o svojoj niskosti pred ovekom koga je on nepravedno prezirao, bila je tek mali
dio njegova jada. On se oseao neiskazano nesrean zato to je strast prema Ani, koja se,
kako mu se inilo, u poslednje vreme rashlaivala, sada, kada je znao da ju je na svagda
izgubio, postala jaa nego ikada dotle. On je Anu za vreme njene bolesti prozreo, poznao
je njenu duu, i uinilo mu se da je dosad i nije voleo. A sada, kad ju je poznao i zavoleo
kao to treba voleti, on je pred njom bio uniten, i izgubio ju je na svagda ostavivi u njoj
samo sramnu uspomenu u sebi.
Ana je za sebe govorila da je grena i rava ena.
Ja sam grena ena, ja sam rava ena, ali ja sam ista koja sam bila kad sam vam ono
kazala, i dola sam da vam kaem da ne mogu nita izmeniti
Ana Karenjina bila je ena jednog od najviih inovnika u Petrogradu. Bila je veoma
lijepa, sarmantna, elegantna i ugledna ena, ali i jako bogata. Imala je osmogodinjeg
sina Serjou kojeg je mnogo voljela i bila je divna majka. Svi su je voljeli i svima je bila
draga.
-Vi ste jedna od onih ljupkih ena pored kojih se ovjek prijatno osjea ne samo kad
razgovara ve i kad uti.
Posebno se svidjela Kiti, Dolinom sestrom koja je bila oduevljena njenom pojavom.
- Jest, u njoj ima neeg stranog, demonskog i u isti mah bajnog.
- Kiti je osjeala da je Ana potpuno prirodna i da nita ne skriva, ali da u njoj ima neki
vii svijet enja i elja, sloenih i poetinih, koje njoj, Kiti, ne behu pristupane.
Mnogi su joj zavidjeli zbog njene gracioznosti i ljepote. Iako je bila zena Alekseja
Karenjina i iako su imali sina, nije ga voljela i govorila je za njega da on nije ovjek,
nego lutka, da nema osjeanja i da ne voli niti nju niti njihovog sina. Medjutim, uspjesno
je to skrivala od svijeta.
-"Zar se nisam trudila da ga volim, da volim sina kad ga ve mu nije mogao voleti?"
-"On nita ne razume, ne osea. Zar bi mogao ovek, koji koliko bilo osea, iveti sa
svojom grenom enom u jednoj kui? Zar bi mogao govoriti s njom?"

-To nije muko, nije ovek- to je lutka. Niko to ne zna, ali ja znam. O, kad bih ja bila na
njegovom mestu, ja bih davno ubila, ja bih rastrgla na komade tu enu, tavku kao to
sam ja, a ne bih govorila: ti, ma chere, Ana. To nije ovek, to je ministarska maina. "