Dnevnik citanja

Koreni
Dobrica Cosic

I Biografija i bibliografija
Biografija

Dobrica Cosic je rodjen 29. decembra

1921. godine u selu Velika Drenova kod
Trstenika. kolovao se u srednjoj
Poljoprivrednoj koli Sveti Trifun u
Aleksandrovcu upskom, ali je prekinuo
kolovanje za vreme Drugog svetskog
rata, maturski ispit je poloio 16. oktobra
1942. u Srednjoj poljoprivednoj koli u
Valjevu. Kasnije je zavrio Viu politicku
kolu Djuro Djakovic. U toku
Narodnooslobodilacke borbe bio je
politicki komesar u Rasinskom
partizanskom odredu, urednik lista Mladi
borac i clan Pokrajinskog komiteta SKOJ-a
za Srbiju. Posle oslobodjenja je bio clan
AGITROP-a Centralnog komiteta KP Srbije, a
republicki i savezni poslanik bio je 12
godina. Za poslanika je prvi put izabran
1945. godine, dobivi oko 6.800 glasova,
ispred kandidata Zemljoradnike stranke
sa 4.000 i kandidata Demokratske stranke
sa 3.000 glasova. Jedan je od retkih koji

su se javno usprotivili politickoj likvidaciji

Aleksandra Rankovica.
Prvi Cosicevi prozni radovi nisu skrenuli
narocitu panju knjievne kritike. U
domacu i svetsku knjievnost ulazi 1951.
godine sa svojim prvim delom Daleko je
sunce. Ohrabren pocetnim knjievnim
uspehom, Cosic pocinje uporno i istrajno
da radi na upoznavanju moderne domace
i evropske proze i filozofske i socioloke
naucne misli, to mu je omogucilo da
svojim buducim delima dospe u vrh
srpske knjievnosti i da znacajno
pregranici nacionalne medje. Tako od
1951. godine Dobrica Cosic postaje
slobodan umetnik, knjievnik koji je
napisao kultne romane: Korene,
Deobe, Vreme smrti" (tetralogija),
Vreme zla ("Grenik, Otpadnik,
Vernik), Vreme vlasti, ali i mnoge
druge. Od 14. februara do 26. aprila,
Dobrica Cosic je, kao clan dravne

delegacije, bio saputnik predsedniku

Jugoslavije Josipu Brozu Titu na brodu
Galeb kojim su obilazili africke zemlje.
Godine 1968. otvara pitanje Kosova cime
izaziva pozornost clanova iz CK. Postao je
jedan od najpoznatijih opozicionara Josipu
Brozu Titu posle razmimoilaenja sa njim.
Dobrica Cosic godine 1970. postaje clan
SANU, a u svojoj pristupnoj besedi je rekao
srpski narod dobijao u ratu, a gubio u
miru. Godine 1984. osnovao je Odbor za
odbranu slobode misli i izraavanja koji je
ustajao u zatitu raznih protivnika
socijalisticke Jugoslavije. Tokom 1989. i
1990. godine osnovao je srpske
nacionalne stranke u Hrvatskoj i Bosni i
Hercegovini. Prvi predsednik SRJ odlukom
Savezne skuptine postaje 15. juna 1992.
godine. Smenjen je godinu dana kasnije
(31. maj 1993) tajnim glasanjem oba veca
Saveznog parlamenta posle sukoba sa
Slobodanom Miloevicem.

Cosic je svoju borbu protiv komunizma

nastavio i posle smenjivanja sa mesta
predsednika SRJ. Bio je jedan od retkih
akademika koji su se osmelili da govore
na protestnim skupovima 19961997.
Godine 2000. Dobrica je uao u Narodni
pokret Otpor, ali je kasnije je izjavio da to
ne bi ucinio da je znao da je Otpor
finansiran iz inostranstva.
Dobrica Cosic se otvoreno zalagao za
podelu Kosova i Metohije jo devedesetih
godina. Cosic se u svojoj knjizi Kosovo
(2004) bavi ovom temom. Ovaj predlog je
podrao i Noam Comski u maju 2006.
godine.
Povodom Cosicevog 80-og rodjendana
cestitke su mu uputili premijer Srbije
Zoran Djindjic (nazvavi ga pritom
Srpskim Tomasom Manom) i predsednik
Savezne Republike Jugoslavije Vojislav
Kotunica. Predsednik Srbije Boris Tadic je

decembra 2005. izjavio da se cesto

konsultuje sa Dobricom. Slobodan
Miloevic je na sudjenju u Hagu nazvao
Cosica najvecim srpskim ivim piscem.
Vie od 50 godina bio je u braku sa
suprugom Boicom, do njene smrti 2006.
godine. Godine 1954. dobio je cerku Anu,
a ima i dvoje unuka: Milenu (1981) i
Nikolu (1982).

Biobliografija
1951. Daleko je sunce,
1954 Koreni,
1961.Deobe 1-3,
1964.Akcija,
1965.Bajka,
1971.Moc i strepnje,

1972.-1979.Vreme smrti 1-4,

1985.Vreme zla - Grenik,
1986.Vreme zla - Otpadnik,
1990.Vreme zla - Vernik,
1996.Vreme vlasti 1,
2001.-2002.Picevi zapisi 1-4,
2002.-2003.Srpsko pitanje 1-2,
2002.Pisci moga veka,
2004.Kosovo,
2005.Prijatelji,
2007.Vreme vlasti 2,
2008.Picevi zapisi 19931999,
2009.Picevi zapisi 19992000: Vreme
zmija,
2009.Srpsko pitanje u
2012.Bosanski rat

XX

veku,

III

Fabula i kompozicija

Teak i tragican ivot porodice Katic

uprkos materijalnom bogatstvu zbog
stvari koje vrede vieod novca
predstavljen je u romanu Koreni.
Nemogucnost da se rodi naslednik i
razocarenje usve u ta se verovalo i
ulagalo dovode do raspada porodice
koja naizgled lepo ivi.Sin miljenik
Vukain, buduci politicar i oceva nada
da ce upravo on biti njegov
naslednik odrice se svog oca i
njegovih politickih pogleda prikljucivi
se suparnickoj partiji. S drugestrane,
mladji sin Djordje vredno radi i stice
bogatstvo nadajuci se sinu
nasledniku koji se vec 15godina nije
rodio. Pritisak i skrivanje ocigledne
istine svih clanova porodice dovode

do tenzije i nesrece. U takvim

slucajevima bogatstvo nema bitnu
ulogu, a ono to se podrazumeva i
cini ivot lepim nedostaje. Upravo
zbog toga se i raspada porodica u
kojoj ponestaje ljubavi i razumevanja,
sebicno se dre svojih ciljeva i svi
cekaju unuka koji ce olakati i
ostvariti svimaelje svojim rodjenjem.
Veliki pritisak utice na Djordja tako
to se opija, tuce svoju enu Simku
iako zna da ona nije kriva i odrice se
svega, jer kad nema ono to eli, ne
treba mu nita. Njegova unutranja
borba raste i pretvara ga u coveka
koji mrzi sve, koji je paranoican i
putujekako bi pobegao od onoga to
jeste, od svojih korena. Nesrecan je i
Acim Katic, otac dva razlicita sina u
koja je jednako razocaran. Trudi se da
tuan porodicni ivot nadoknadi
uspenim politickim, ali mu ni to ne

ide iako se uporno trudi

dok naglaava da je covek iz naroda i
da ce on ciniti sve kako bi bilo bolje.
Prodicna nesreca prestaje Adamovim
rodjenjem, za kojeg svi potajno znaju
da to nije Djordjetov sin. To, na
kraju,ne sprecava sve njih da ga
zavole i prihvate kao naslednika jer je
ljubav mnogo vanija odimena i
prezimena, kao i bogatstva.

IV

Vrijeme i mjesto radnje

Vrijeme radnje :
kraj

XIX vijeka

Mjesto radnje:
malo srpsko selo

Analiza Likova

Acim Katic
Strast, unutrasnje previranje, dusevni
lomovi, bezizlaznost i ocaj, a sa druge
stranepogresno kanalisana ljubav, koja
spaja gresno i moralno zalutale, slicne a
toliko razlicite osobe, glavni su motivi
"Korena" prikaza svovremenog
stradanja i porodicne tragedije.
Cim je prvi uzdah prostrujao njegovim
plucima, cim je prvi plac, tek rodjenog
Acima Katica, prelomio tisinu prerovske
noci, postalo je ocigledno da ce ovaj
covek proziveti sve, samo ne jedan
obican zivot. Vecito svestan da ne pripada
tu, da je izdvojen, on krece u svoju borbu,
krvnicki grabeci svaku zivotnu priliku.
Provodi mladost kao polupismeni seljak,

kubureci sa svim problemima koji su

mucili njegove sugradjane, resen da
svojim sinovima obezbedi bolju
buducnosti vece sanse za uspeh. Nad
njim se konstantno nadvija senka Vasilija.
On te teskobe ne moze da se oslobodi do
kraja zivotai ne uspeva da pobegne od
kompleksa koji samostalno stvara. Upravo
zbog toga, svi buduci dogadjaji u porodici
Katic bivaju, moglo bi se reci i ukleti, jer
Acim, kao da baca nevidljivu koprenu
nesrece i prokletstva, naravno nesvesno.
Medjutim, njegov zivotni san se
stravicnom brzinom rusi Vukasinovom
izdajom, ali i zbog Djordjeve neplodnosti.
Acim postaje izgubljen covek, covek koji,
na prvi pogled, ne pronalazi drugi motiv
za zivot. Svi njegovi pokusaju da stvori
istinske korene na tom tlu bivaju
destruktivni, a sam Acim moralno
otudjen. Spoljasnji uticaji deluiju na
njegovu psihu; on dozivljava emotivni
slom, skroz se ogradjuje od ostalih

clanova. upravo zato, porodicna drama

postaje uzrok stradanja pojedinca, u
ovom slucaju Acima Katica.
Njegovi principi su jaci od ljubavi. Prkos
je stavljen na prvo mesto, karakter i
odstupanje od moralnih nacela ne
ustupaju tron emocijama. Tragika i jeste u
tome.Ovde je to poistoveceno sa
biblijskim grehom, iako je Acim nevernik
koji bezi od religije ali istovremeno i
pronalazi spas u njoj. Moral je zamisao.
Vise je greha ucinjeno zbog sprecavanaja
greha nego zbog njega samog.
Ipak, najvecu boljku Acimu zadaje
nemogucnost imanja naslednika. Od te
zamisli ne moze da pobegne, ona ga
konstantno proganja, obuzima mu razum.
On u nasledniku vidi svoje spasenje i beg
od proslosti, dokaz da postoji. Zeli svoju
krv koja ce poteci zemljom, zeli da sa
samopuzdanjem pogleda u oci sve one
koji su ga krisom nazivali "sin Luke
Dosljaka". Zato u Adamu vidi pretnju,

zavrsetak sebe, jer on ne proizilazi iz

njegovog mesa.
Stradanje dozivljava i na politickom
planu, biva izdat i od samog lidera
stranke. Shavata da mu vise nista i nije
preostalo, Svestan je da gubi poreverenje,
da je izgubljen, emotivno iscrpljen iako
nikad nije javno pokazivao osecanja, vec
se zatvarao pred svakom naznakom
emocije. Ne pokusava da spase sebe, kao
ni ostale clanove porodice, ali on to cini,
jer misli da tako treba i da ce, ako postupi
drugacije, izdati sve ono sto je gradio
celog veka.
Acim je jedna izuzetno komplikovana
licnost, koja se ne moze perom iskazati.
Sva njegova unutrasnja trvenja proisticu
iz velikog straha. Upravo zato i nismo u
stanju da shvatimo svu njegovu zrtvu.

Nikola

Nikola, jedan od najzagonetnijih likova

Cosicevih Korena, neka vrsta mitskog
podzemlja Srbije. "Ima u njemu necega
drevnog, mitskog, arhaicnog, cutljiv je i
opasan, ovaj starac lici na sveca, govori
kao prorok, a deluje kao zli volebnik i kao
sentimentalni hajduk u isti mah." Ucesnik
u retkim ratovima protiv Turaka, on je
ucesnik i u cestim bunama protiv domace
despotije.
Nikola jeste tip coveka hajduckog
mentaliteta. Ali citavo Nikolino bice
ispunjeno je tragikom ivota u ropstvu
pod Turcima. Njemu su u mutnom secanju
ostale pojedinosti oceve smrti, koga su
Turci, posle pada prvog srpskog ustanka,
nabili na kolac a seljacima zabranili da ga
skinu i sahrane, pa je Nikolina mati
morala da sedi kraj mrtvog mua da ga
ne bi psi unakazili. Na tim doivljajima
licne i kolektivne nesrece formiran je
Nikolin mentalitet. U njegovoj svesti cesto

se roje vrlo zagonetne slike, nastale

svakako na osnovi narodnih legendi o
stradanjima i borbama u toku robovanja
pod Turcima. Cosic je Nikolu, coveka bez
prezimena, bez mesta rodjenja, bez
mesta i datuma smrti, neukorenjujuci ga
nikako i nigde, podigao do simbola i
pokazao da covek ovog tipa predstavlja
dotrajavanje jedne mitske vrednosti.

Vukasin
Vukain je zamiljen kao tip novog,
gradjanskog intelektualca, koji pokuava
da raskine sa patrijarhalnom arhaicnom
svecu i Srbiju okrene Evropi. Istina,
Vukain je u mladosti mislio ocevim
mislima i iveo u njegovim idejama, ali je
njegovo odmetanje od oceve radikalije
bilo nunost. Ali Cosic je svestan da se
licnost cije se formiranje zacelo, i dobrim
delom ostvarilo u jednoj patrijarhalnoj

etnickoj i etickoj sredini, sa arhaicnim

moralom i arhaicnim nacinom ivota, ne
moe tako lako da izmeni obrazovanjem.
Zato ce Vukain dugo biti raspet, kao na
krstu, izmedju svojih novih uverenja i
arhaicnih naslaga u sebi. Kad je poao iz
Beograda u ocevo Prerovo, cvrsto ubedjen
da ce raskinuti sa ocem, on je svakog
trenutka hvatao sebe u mrei koju ispreda
tradicija. Stojeci u svojoj sobi, u ocevoj
kuci, osecajuci miris suvog livadskog
cveca u vencicima na zidovima, on
"odjednom sav opijen necim to se ne
odredjuje u svesti, necim to je van nje,
izgubljen i rasut u trajanju duem od
pamcenja, dugo ostade tako."

Djordje
Djordje, drugi sin Vukaina Katica, je
izvanredan posednik, u njemu je nagon za

posednitvom i smisao za sticanje

bogastva razvijen do vrhunca, postaje
neka vrsta umetnosti. S te strane Djordje
imponuje i snagom volje, i poslovnom
vetinom i smislom za posao. Ali on je,
istovremeno, zamiljen kao tip
impotentnog i sterilnog mukarca, to je u
romanu dublje i analiticnije prikazivano. U
Djordju je veoma jaka cenja za porodom,
nagon ocinstva, nagon za produenjem
porodice: on u tome vidi smisao ivljenja.
Strah da ce ostati bez poroda radja u
njegovoj svesti stravicne slike pustoi na
katickom posedu. Ovaj strah dobija skoro
patoloke razmere i snagu, Djordje se
opija, tuce svoju enu, pa je, u casovima
dubokog pijanstva, nagovara da mu rodi
naslednika, makar ga zacela i sa slugom.
A kad se to i desi, kad mu Simka gasle
petnaest godina jalovog braka rodi sina,
pocinju nova Djordjeva stradanja zbog
sumnji da li je on zaista otac tog mukog
deteta, Katickog naslednika. Na kraju

romana vidimo ga razjedenog i

upanicenog od straha da u stranom
epicemicnom pomoru Prerovaca ne
ostane bez naslednika, ali i vetog da
tudje nesrece iskoristi da bi uvecao
bogatstvo svome detetu.

Simka
Simka je u mnogo cemu originalan lik
seljanke, i to ne samo u srpskoj
knjievnosti. Po temperamentu i vatri
svojih cula dosta podseca na Sofku Bore
Stankovica, ali je Simka bogatija i
sloenija priroda. Najmanje je slicna
likovima seljanki, patrijarhalnih ena koje
poznajemo iz srpske seoske realisticke
proze. Kci seoskog nadnicara, koja u
strahu od siromatva, pristaje na brak sa

gazdakim sinom iako je u tom braku ne

ocekuje licna sreca, ona vec nagovetava
specificnu psihologiju. Istina, ona ima i
karakteristike patrijarhalne ene iz seoske
sredine: pokorna je svome muu kome
nepisani patrijarhalni moral daje
neogranicenu vlast nad enom. Ali,
ocigledna je i njena mnogostruka
superiornost nad Djordjem ne samo po
vitalnosti nego i po ukupnoj duhovnoj
konstituciji.
Cosic je u opisima tunog Simkinog ivota
u braku, u postelji sa Djordjem, isticao i
snagu materinskog nagona i snagu njenih
cula. Ima Simka treperavih groznica u
pustoj bracnoj postelji i strasnih
sagorevanja u cenji za mukom snagom.
Neugasla lepota i neistroena snaga vode
u zanos i cenju, pa se od toga neizmerno
pati u slatkim matanjima. Ali iznad svega
u Simki gospodari snaga volje i razuma.
Takva Simka jeste tip patrijarhalne ene,

ali to je samo jedna strana njene licnosti.

Simka se uasnula kad joj je mati
pomenula da bi sa drugim covekom
mogla da nastavi katicevsku porodicnu
lozu.
Iako je Simka uspevala da nagone svoje
krvi obuzdava, ipak saznanje da se moe
ponovo vratiti u nadnicarsku bedu i za
sobom sluati kikotanje svojih
dojuceranjih nadnicara bilo je jace od
patrijarhalnih zakona. Ali i onda kad se
odlucila da pogrei, vie je bila majka
nego ena, vie se brinula da svome
detetu potrai oca nego to je sebi traila
mukarca.

Tola Dacic
Tola Dacic je tip poslunog seoskog sluge i
nadnicara. On prati gazdu pri obavljanju
poslova, obradjuje mu zemlju, kosi livade,
ubira letinu, die mu bune, i nikad se

glasno ne buni protiv takvog gazde. Ipak,

njegovo mirenje sa siromatvom nije izraz
njegove klonulosti pred kapitalistickim
zakonima. On nije ocajnik i inferiorac. On
se po necemu oseca superiornijim od
gazde, iako to osecanje superiornosti
snagu crpe iz onih nacela koja mu je u
svest usadila crkva. "Ni bog nije svog sina
kad mu se rodio, uvio u svilu i kadifu.
Rodio se u toru, kau. Da nije bilo
magaraca i ovaca da ga zagreju, ako ne
lau, dete bi moralo da skaplje iako je
boji sin." Toli nisu nepoznati ni trenuci
ispunjeni nejasnom mrnjom na gazde i
mocnike. Gorcina siromatva katkad
preraste u osetniju mrnju, ali to stanje ne
traje dugo i nikad se ne pretvara u jasno
saznanje o socijalnoj nepravdi i loem
ustrojstvu ljudskog drutva niti u svest da
bi se neto moda moglo i da izmeni.
Njegova intimna pobuna javi se samo
onda kad ivot koji mu, inace, nikad nije
naklonjen, pokae svoju jo runiju

stranu. U trenutku kad mu je jedan od

blizanaca umro, kraj vec ugaslog ognjita
Tola vodi dijalog sa Bogom, bez trunke
hricanske skruenosti pred velicinom
boanstva: "A ti, Boe, tako, sve na Tolu
Dacica: i sirotinju i bolest. Ni ti ne sme
na gazde da udari." Onda se ipak utei
Djordjevom nesrecom: "Kod Djordja Katica
nema ta da uzme. Jalov je kao crn
jasen. Dukati tebi ne trebaju. Tamo kod
tebe na nebesima nema ducana."

VI

Stil i jezik

Modernizaciju romaneske struktrue

Dobrica Cosic je u Korenima izneo
prvenstveno lirizacijom
kazivanja.Pripovjedanje spoljnih dogadjaja
naglaseno je lirskim tonom i poetskim
figurama:inventivnim
metonijms,personifikacijama,originalnim

metaforama,hiperbolama i ucestalim
epitetima.
U romanu ovog pisca nalazi se bogat font
narodnih poslovica,izreka,fraza, u obicaj
uzetih rijeci,ali rijetko kad u
standardnom obliku,a cesce u
transformisanim vidovima.
Cosicec roman nije napisan svecano
neutralnim jezikom epike vec zivim
dahom individualne egzistencije,dahom
piscevog realnog zivota .Tako jezik
prestaje da bude opsti i poznat,prerasta u
govor individualne svesti i duse;postaje
otkrivalacki-otkriva uznemirenu dusu i
uzburkava cula onog ko jezikom pokusava
da se oglasi i izrazi.
Uticaj ekspresionizma se osjeca ne samo
u leksici vec i u ritmu,dinamici i
konstrukciji recenice. Iako se Cosic
inspirisao modernom evropskom
prozom,najvise piscima koji su zasnovali
takozvani roman svesti,Cosic nije tezio da

napise radikalno i ekstremno moderan

roman.On je nastojio da ukrsti tradiciju i
moderitet uvijek na noc i drugaciji nacin .

VII

Ideja dijela

Postoje ljudi koji imaju novca i postoje

ljudi koji su bogati.
Koko anel
Najbolje stvari u ivotu nisu one koje se
mogu dobiti novcem. Ajntajn
Novac je krupna stvar koja ljude cini
sitnim.-William Shakespeare

VIII

Odabrani kraci odlomci

Samo su sitne ptice arene. Gavrani

su crni. Ni orlovi se ne kite.
Na stanici,pored voza za Pariz ,otac
mu je stavio ruku na rame:
Vukasine,da ucis sto igda
mozes.Tamo,Evropi,pokazi ko je
Srbin.Pokazi ,majku im belosvetsku,da
mi nismo samo sa jataganima
vest.Nek znaju da smo isto tako i sa
knjigama umesni.Pamet im
pokazi,dukate ne zali.Trosi kao da si
knez,nek vide da mi ,Srbi,svkai red
znamo.Pisi za pare pre nego sto ih
potrosis,ali dunj i opanke ne skidaj.Ne
srami se zbog toga,jer oni to
nemaju.Nek vide sta je seljacki sin.