Uvod u raunarske sisteme

Kroz itavu svoju istoriju, ljudi su bili prinueni da vre razliita izraunavanja
i obradu informacija dobijenih iz sveta koji ih okruuje. Obim i sloenost ovih
izraunavanja neprekidno su se poveavali, a manuelno izraunavanje, u
kojem je ovek osnovno sredstvo, ima dva velika ogranienja u obavljanju ovih
poslova:
1. ovekova brzina je vrlo ograniena. Za obavljanje elementarnih operacija
sabiranja ili mnoenja, oveku je potrebno od nekoliko sekundi do nekoliko
minuta.
2. ovek pokazuje sklonost ka pravljenju greaka, tako da su rezultati vrlo
sloenih izraunavanja i obrade, koje obavlja ovek, esto nepouzdani. Za
razliku od oveka, maine su potpuno imune na niz ljudskih greaka u procesu
obrade informacija, koje su posledica: rastrojenosti, zabrinutosti, umora
oveka itd.

U procesu izraunavanja ljudi koriste razna pomona sredstva, sa ciljem da sebi

olakaju posao i da viestruko ubrzaju postupke obrade, da dobiju tane rezultate i
da donesu pravilne odluke. Ta sredstva su se neprekidno razvijala i usavravala da
bi, sredinom dvadesetog veka, dovela do pojave automatskih elektronskih cifarskih
raunskih maina, ili skraeno, raunara.

Raunar je ureaj koji samostalno obavlja obradu podataka izvravajui digitalne

logike operacije na osnovu unesenog programa.

Raunarski sistem predstavlja skup svih sredstava koja koristimo u procesu

reavanja jednog ili grupe zadataka.

Opti model raunarskog sistema

Jedan od najoptijih modela raunarskog sistema je onaj koji je dao David Kroenke, u
kojem se raunarski sistem sastoji od pet komponenti: tehnikog dela (hardware,
hardver), programskog dela (software, softver), podataka (data), procedura
(procedures) i ljudi (people).

Opti model raunarskog sistema

Slika 1.1

Hardver raunarskog sistema ini tehniki deo, a sastoji se od skupa razliitih

ureaja, od kojih svaki obavlja vie jednostavnih operacija i obrada, koje se
mogu grupisati u neke osnovne funkcije. Na osnovu osnovnih funkcija koje
obavljaju, tehniki deo raunarskog sistema ine: ulazni ureaji, ureaji za
obradu, tj. raunar u uem smislu, ili centralna jedinica i izlazni ureaji.

Ulazni ureaji omoguavaju pristup raunarskom sistemu. Posredstvom

ovih ureaja korisnici zadaju komande, trae informacije, unose nove
podatke ili programe u raunar. Raunar prihvata ulaze vrlo razliitog tipa,
na primer pritisak na dugme ili taster, dodir prsta na ekran, optiko
skaniranje, izgovaranje rei, itd.

Ureaj za obradu, centralna jedinica ili raunar, sadri elektronske

komponente koje na osnovu ugraenog ili unetog programa (niza
instrukcija) izvravaju razliite aritmetike ili logike

Programski deo (softver)

Da bi tehniki deo raunarskog sistema (hardver) ostvario svoje funkcije
obrade, neophodan mu je niz instrukcija, tj. elementarnih operacija. Instrukcije
se grupiu tako da zajedno omoguavaju reavanje odreenog zadatka, ili
obavljanje neke sloene operacije i obrade, i tada ine programe. Skup svih
programa predstavlja softverski deo raunarskog sistema. Programi mogu da
sadre niz detaljnih instrukcija u obliku nizova cifara 0 i 1 (u tzv. mainskom

jeziku), koje raunar moe da koristi neposredno. Programi mogu biti napisani
i na nekom od programskih jezika kao to su Assembler, COBOL, Pascal, BASIC
itd., koji su ljudima laki za razumevanje, ali ih raunarski sistem, pre nego to
ih raunar izvri, mora prevesti na mainski jezik. Programi koji ulaze u sastav
raunarskog sistema svrstavaju se u dve grupe:

1. Sistemski programi koji upravljaju radom i omoguavaju korienje tehnikog

dela raunarskog sistema s jedne strane, i korisnicima olakavaju izradu

sopstvenih programa, komuniciranje sa pojedinim ureajima i omoguavaju

njihovo lako i efikasno korienje. Sistemski programi su posrednici izmeu
korisnika i njegovog programa s jedne strane, i hardvera raunarskog sistema s

druge strane.
2. Korisniki programi reavaju neki konkretan zadatak ili obradu. Oni
korisniku daju neke konkretne rezultate, na osnovu kojih on preduzima
odreene aktivnosti. U toku svog izvoenja, korisniki programi nuno koriste
razliite funkcije iz grupe sistemskih programa. Ovi programi se nazivaju jo i
aplikativni programi ili problemski programi.

Podaci
Podaci su trei deo modela. Podaci mogu imati oblik imena, brojeva i
adresa. Oni mogu predstavljati meru najrazliitijih fizikih veliina: od
nivoa vode u posudi, do spektra svetlosti zvezda. Podaci su osnovni
objekat obrade u raunarskom sistemu, odnosno predmet rada i ujedno
glavni razlog korienja raunara. Bez raunara nae mogunosti da
crpemo znanja iz podataka bile bi znaajno smanjene.
Podaci su diskretni, zapisani fakti o pojavama i dogaajima iz sveta koji
nas okruuje, iz kojih dobijamo informacije o svetu. Drugim reima,
Podaci su injenice, oznake ili zapaanja nastala u toku nekog procesa,
a koja su zapisana, odnosno kodirana pomou nekih fizikih simbola,
ili simbola neke azbuke, i imaju svojstvo da mogu da se belee, uvaju,
prenose i obrauju. Podaci su sredstva za izraavanje i dobijanje
informacija, i oni predstavljaju izolovane i neinterpretirane injenice.
Podatke prikupljamo i zapisujemo, da bi ih mogli uvati, i po potrebi
koristiti. Podatak postaje informacija u momentu njegovog korienja.

Obrada podataka moe se podeliti u etiri faze:

1. prikupljanje i unos podataka,

2. organizacija podataka i njihovo uvanje, tj. skladitenje,
3. obrada podataka pomou raunara, tj. obrada u uem smislu
(raunanje, sortiranje, grupisanje itd.),
4. izdavanje podataka i rezultata obrade (tampanje, crtanje,
itd.).

Procedure i ljudi
U nekim primenama raunara ne moraju postojati sve etiri pomenute faze
obrade. Tako, recimo, u mnogim nauno-tehnikim obradama nema uopte
ulaznih podataka, ve se podaci izraunavaju u raunaru kao, recimo, pri
izraunavanju logaritamskih tablica, sluajnih brojeva itd.Procedure
predstavljaju skup postupaka i pravila, koja se moraju potovati i primenjivati u
cilju pravilne upotrebe raunarskog sistema, i pravilne obrade podataka, da bi
korisnici, tj. ljudi, pomou raunara, reili neki zadatak. Procedure predstavljaju
instrukcije upuene ljudima, koje korake treba izvriti, kako i koje podatke
obraditi, i koje izlazne veliine treba dobiti.
Petu komponentu raunarskog sistema ine ljudi. Ljudi se pridravaju
odreenih procedura prilikom korienja raunara. Oni obavljaju aktivnosti
koje stvaraju ili prikupljaju podatke. Ljudi razvijaju programe kojima reavaju
nove postupke obrade i menjaju postojee programe, da bi se zadovoljili
novonastali zahtevi. Ljudi za druge ljude kreiraju procedure, kojih se oni u
procesu korienja raunara pridravaju.

Runa obrada podataka

U runoj obradi podataka (slika 1.2.), postupak raunanja, tj. reavanje bilo
kog problema, sastoji se od niza pojedinanih koraka od kojih svaki sadri po
jednu od elementarnih operacija ( +, -, * , / ). Svaki pojedinani korak
propisuje na koji nain i nad kojim podacima treba izvriti izraunavanje, da
bi se na kraju dobio taan rezultat, odnosno uradio postavljen zadatak. ovek
svaki zadatak obrade, ma koliko bio prost ili sloen, najee formalizuje u
obliku kolona tabele, koju zapisuje na jednom ili vie listova papira. U svaku
vrstu tabele ovek zapisuje po jednu elementarnu operaciju i podatke nad
kojima se ona trenutno izvrava. Svaka vrsta ove tabele, tj. elementarna
operacija, predstavlja elementarnu instrukciju, ili krae reeno instrukciju.
Odreeni niz instrukcija koji reava postavljeni zadatak, a nakon ijeg izvravanja
se dobija traeno reenje, zove se program obrade. U programu, elementarne
obrade, tj. instrukcije, najee su poreane onim redosledom kojim se izvravaju.

To znai da je redosled izvravanja elementarnih operacija strogo definisan

redosledom instrukcija u programu obrade, i svakoj od ovih instrukcija
pridruuje se redni broj. Po pravilu se npr.

posle pete instrukcije izvrava esta, a posle este izvrava se sedma instrukcija, i
tako redom. Od ovog prirodnog redosleda moe se odstupiti kada se steknu
odreeni uslovi, tj. zavisno od konkretnih vrednosti poetnih podataka ili
dobijenih rezultata. Na primer, zavisno od toga kakve su vrednosti koeficijenta a i
diskriminante D (D=b2- 4ac), postupci za izraunavanje realnih korena x1 i x2
kvadratne jednaine (ax2 + bx + c = 0) su razliiti, i izraunavaju se po razliitim
formulama. Naime, ako je a = 0 jednaina nije kvadratna, ako je D = 0 onda su
koreni jednaki x1 = x2 = - b / ( 2 a ), a ako je D < 0, jednaina nema realnih korena,
ve su koreni konjugovano kompleksni, pa se realni i imaginarni deo moraju
prikazati kao posebni delovi jednog sloenog podatka.

Slika 1.2. Runa obrada podataka pomou raunske maine

Podaci nad kojima se vre elementarne operacije obino se prikupljaju pre samog
procesa obrade (u kraem ili duem periodu vremena), i nalaze se zapisani
(memorisani) na posebnim listovima papira. Vrlo esto se, u cilju dobijanja
razliitih informacija nad jednim istim podacima vre razliite obrade. U
pojedinim koracima obrade uestvuju samo neki podaci, pa se samo ti podaci
privremeno prepisuju na listove papira, ili pridruuju instrukcijama u tabelama
koje sadre rezultate obrade.
ovek koji vri izraunavanje, esto u cilju reavanja svog problema, tj. zadatka,
koristi optepoznate veliine, kao i razne matematike, statistike i druge tabele
(logaritme, trigonometrijske funkcije itd.).
U toku obrade formiraju se meurezultati (koje ovek privremeno pamti, ili
zapisuje), a na kraju se dobijaju konani rezultati obrade koje ovek zapisuje na
papiru. Meurezultati i konani rezultati jednog postupka obrade, mogu biti
poetni podaci u nekom drugom postupku obrade.

Automatizovana obrada podataka pomou raunara

Struktura elektronskog sistema za automatizovanu obradu podataka pomou
raunara (slika 1.3.) je vrlo slina strukturi pri runoj obradi podataka (koja je
prikazana na slici 1.2.), ali je sastav drugaiji.

Slika 1.3. Glavne komponente elektronskog ureaja za obradu podataka

Umesto raunske maine, u automatizovanoj obradi pojavljuje se element za

raunanje, tj. aritmetiko-logika jedinica raunara (arithmetic and logic
unit, ALU).
Funkciju papira, koji je oveku sluio kako za formulisanje zadataka obrade, tako
i za upisivanje tabela sa poetnim podacima, meurezultatima i finalnim
rezultatima obrade, preuzimaju sada razne vrste memorija. oveka sada
zamenjuje programski kontrolisana upravljaka jedinica (control unit, CU),
odnosno komandna ili kontrolno-upravljaka jedinica. Kako je ovek na ovaj
nain, u postupku obrade podataka, znatno rastereen od izvravanja niza
rutinskih poslova obrade, onda on moe da se posveti iskljuivo formulisanju
zadataka i postupaka obrade, tj. izradi programa.
Unutranja, odnosno operativna memorija je osnovna ili glavna memorija
raunara (main memory, operating memory, primary memory). Ona
sadri podatke nad kojima se vri obrada, meurezultate, kao i sam nain na
koji se vri obrada, tj. zadatak koji treba obaviti. Nain kako se vri obrada
sadran je u programu koji je pisao ovek, i to u obliku niza pojedinanih
instrukcija, odnosno elementarnih operacija.

Upravljaka jedinica uzima iz unutranje memorije jednu instrukciju za drugom,

interpretira ih i izvrava neposredno, ili uz pomo aritmetiko-logike jedinice.

Aritmetiko-logika jedinica najee izvrava samo osnovne raunske operacije i

radnje, i ne moe da izvrava sloenije raunske operacije. Kontrolna jedinica,
zajedno sa raunskom jedinicom, ini jedinicu za obradu, tj. centralnu jedinicu za
obradu (central processing unit, CPU), ili krae centralni procesor raunara.
Centralni procesor zajedno sa unutranjom memorijom ini centralnu jedinicu
raunarskog sistema, odnosno raunar u uem smislu. Danas su raunari
realizovani u obliku elektronskih, digitalnih, logikih sklopova u
poluprovodnikoj tehnologiji sa velikom brzinom rada.
Spoljanje, masovne memorije (external memory, secondary storage, mass
storage) slue za ulaz, izlaz i trajno uvawe velike koliine podataka,
meurezultata i rezultata obrade. Ove memorije su realizovane na razliitim
medijima (nosioci informacija), koji imaju svojstvo trajnog pamenja, kao to
su: magnetne trake i diskovi, optiki diskovi,

Ovi nosioci informacija omoguavaju ujedno da se podaci i rezultati obrade na

jednom raunarskom sistemu, prenesu na drugi ureaj za automatsku obradu
podataka radi dalje obrade, bez uspostavljanja fizike veze izmedju ovih
uredjaja.
Generacije razvoja raunara
Raunari su u svom razvoju od nastanka do danawih dana proli kroz nekoliko
faza razvoja koje nazivamo generacijama. Prvi raunari imali su arhitekturu koja je
slina onoj sa slike 1.3., i koja se pojednostavljeno moe prikazati kao na slici 1.4.
Moe se rei da je arhitektura raunara prve generacije gotovo identina strukturi
rune obrade podataka, jer se prenos podataka obavljao ne samo uz kontrolu, ve i
uz uee centralnog procesora. Na slikama 1.3. i 1.4. prikazana je arhitektura u
kojoj su ulazno-izlazni ureaji direktno povezani sa centralnim procesorom ili sa
glavnom memorijom raunara .

U najveem broju savremenih raunara ovo komuniciranje obavlja se preko

odgovarajuih ureaja, kanala (input-output processors, IOP, channels), i uz
posredovanje prihvatnih memorija za spregu, meumemorija (buffer memory),
kao to je prikazano na slici 1.5.
Uoavamo da u okviru jednog raunarskog sistema moemo imati vie
centralnih procesora koji paralelno rade, a omoguavaju znatno ubrzanje rada
raunara i paralelno izvravawe jednog ili vie programa. Za kontrolu prenosa
podataka izmeu ulaznih jedinica, izlaznih jedinica i jedinica masovnih
memorija, koje se jednim imenom nazivaju periferijske jedinice, s jedne strane, i
centralnih procesora i unutranje memorije s druge strane, najee se koriste
ulazno-izlazni kanali i procesori. Ovi ureaji esto sadre autonomne memorije
za spregu (buffer memory), ime se ostvaruje dodatna autonomnost rada
ureaja. Neposrednu kontrolu ovih ure|aja vre centralni procesori, a ureaji
samostalno kontroliu prenos podataka, i ujedno vre prilagoenje (po brzini)
izmeu vrlo brzih procesora i unutranje memorije, i vrlo sporih mehanikih
sklopova i spoljnih memorija.

Slika 1.4. Arhitektura raunara prve generacije

Slika 1.5. Struktura raunarskog sistema sa ulazno-izlaznim kanalima

Jedan kanal u jednom intervalu vremena moe opsluivati vie periferijskih

ureaja, takozvani multipleksorski kanal, ili samo jednu relativno brzu spoljnu
jedinicu (magnetni disk, optiki disk, ...), takozvani selektorski kanal.

Hijerarhijski model raunarskog sistema

Mnogi autori pod pojmom raunarskog sistema podrazumevaju
uglavnom prve dve komponente opteg modela, odnosno hardver
(tehniki deo), i softver (programski deo u iji sastav ulaze i podaci),
to ini raunarski sistem u uem smislu.

Ovakav raunarski sistem moe se prikazati hijerarhijskim modelom u obliku

koncentrinih krugova (slika 1.5.).

Slika 1.6. Hijerarhijski model raunarskog sistema

U centru ovog modela su digitalna logika kola (digital logic) iz sastava

raunarskog hardvera. Ovaj prsten odreuje osnovne aritmetike i logike
operacije raunara. Ovom prstenu (jezgru) pripadaju i osnovna memorijska kola.
Svaka komponenta ovih logikih mre`a izvrava po jednu vrlo jednostavnu
operaciju. Jezgro moe sadrati desetine, ili ak stotine operacija, koje
upotpunjavaju neto to ljudi u raunskoj tehnici smatraju skupom elementarnih
obrada.

U mnogim modernim raunarima, rad ovih elementarnih logikih mrea

koordinira se pomou niza programa koji se nazivaju mikroprogrami
(microprogram, microcode).

Mikroprogrami sadre niz instrukcija poznatih kao mikrooperacije, koje

koordiniraju rad logikih kola, i stvaraju mogunost da ljudima poznate,
jednostavne instrukcije, poput sabiranja ili oduzimanja, budu realizovane kao
nizovi mnotva jo prostijih operacija.

Trei nivo ini mainski jezik (conventional machine level) i on predstavlja

najnii nivo zajedniki za sve programe, jer centralni procesor razume samo ove
instrukcije, i sposoban je da ih interpretira i izvri. Svaka instrukcija koja nam je
na raspolaganju na ovom nivou u stvarnosti je podrana - realizovana ili kao
jedan mikroprogramom ili kao jedna logika mrea.

Sledea dva nivoa su simboliki mainski jezik (asembler, assembly

language) i vii programski jezici (high-level language) koji ine
programsku spregu oveka sa raunarom. Asemblerski jezik je oslonjen na
mikroprogramski nivo i digitalne logike mree. Pisanje programa na ovom
jeziku je znatno lake nego na mainskom, ali takoe zahteva veliko
poznavanje arhitekture i organizacije centralnog procesora i raunara. Vii
programski jezici (BASIC, Pascal, FORTRAN) su ljudima znatno
razumljiviji, trae vrlo malo poznavanje raunara, a takoe ne zavise od tipa
raunara.
Najoptiji nivo je korisniki (applications), koji ine ljudi koji ak ne
moraju biti ni programeri ve su samo krajnji korisnici. Oni raunar
posmatraju kroz odreenu grupu programa, posebno projektovanih za
reavanje specifinih problema, tako da raunarski resursi optimalno
slue korisniku

Brojevi (numbers) povezuju sve nivoe hijerarhijskog modela, odnosno sastavni su

deo svih nivoa. Digitalna logika kola operiu samo sa dve cifre: 0 i 1, i na bazi wih
proizvode nove podatke koji su, takoe, prikazani kao nule i jedinice. Na nivou
mikroprograma i mainskog jezika, nizovi nula i jedinica predstavljaju instrukcije,
podatke i memorijske lokacije koje obrauju digitalna logika kola. Programeri u
asembleru i jezicima vieg nivoa, koriste brojeve i simbolike kodove, da oznae ta da
se obradi, kako da se to uradi i nad kojim objektom da se uradi.
Brojevi i kodovi se esto organizuju u grupe koje predstavljaju vrlo razliite pojave iz
sveta koji nas okruuje. Organizovane grupe podataka poznate su kao strukture
podataka, i znaajne su kako programerima, tako i operativnom sistemu.
ak i mali personalni raunari za veinu ljudi suvie su sloeni da bi ih oni koristili
direktno. itav niz sistemskih programa, poznatih kao operativni sistem (operating
system), slui kao zatitna koljka ili sprega koja razdvaja korisnika i aplikacione
programe od sloenosti hardvera. Operativni sistem, sam za sebe, radi vrlo malo
vremena i bez konkretnih rezultata obrade. Njegov zadatak je opsluivanje, odnosno
on ini okruenje u kome se radi.

Ma koliko neki raunarski sistem bio veliki, on ipak ima ograniene

resurse (ureaji iz sastava raunarskog sistema), unutar kojih se korisniki programi moraju izvravati. Operativni sistem u procesu izvoenja
programa vri podelu tih resursa. Jedan od glavnih resursa koje on
kontrolie je operativna memorija. Svaki korisnik i aplikacija zahteva da
memorija raunara sadri njegove programe i podatke. Ko e, kada i koliko
operativne memorije dobiti, odreuje operativni sistem.
Logika mrea koja izvrava aritmetike i logike operacije, nalazi se u
centralnoj jedinici za obradu (central processing unit, CPU), a mnogi
raunari imaju samo jednu CPU koja mora da se deli na vie korisnika ili
programa. Operativni sistem odreuje ko i koliko dugo ima pristup
centralnom procesoru.
Ureaji iz sastava raunarskog sistema rade pod kontrolom operativnog
sistema, koji u sebi sadri programe koji korisniku i njegovom programu
omoguavaju korienje disketa, diskova ili drugih memorijskih medija,
zatim tampaa (printera), terminala, komunikacionih linija itd.

Zakljuak
Od davnina, ljudi u procesu izraunavanja koriste razna pomona sredstva sa
ciljem da sebi olakaju i viestruko ubrzaju postupke obrade, dobijanja tanih
rezultata i donoenja pravilnih odluka. Danas su raunarski sistemi postali
neizostavni sastavni deo obavljanja mnogih poslova, naroito u sferi nauke,
tehnike i obrade podataka. No, isto tako veliku primenu nali su i u
svakodnevnom ivotu, prvenstveno zahvaljujui razvoju i primeni
mikroraunara (naroito sa pojavom mikroprocesora).
U sastav raunarskog sistema ulaze razni tehniki ureaji, programi koji
reavaju neki problem ili pomau u korienju ureaja ili reavanju konkretnih
problema, podaci koji se obrauju, procedure koje obezbe|uju efikasno
korienje raunarskog sistema i ljudi, programeri ili korisnici koji uz pomo
raunara reavaju neke svoje probleme.
Svaki intelektualni postupak, koji moemo izraziti pomou konanog broja
elementarnih operacija, moe se predati raunarskom sistemu da ga izvede.
Time se postie prenoenje jednog dela rutinskog intelektualnog rada na
mainu. Meutim, za realizaciju ovog vrlo vanog vida oslobaanja oveka od
zamornog rutinskog rada, potrebno je mnogo sloenih postupaka, a njihova
izrada, proveravanje, izvoenje i korienje trai mnogo truda i posla.

Osnovu za izradu raunara predstavljaju digitalna logika kola koja operiu sa

samo dve cifre: 1 i 0. Sve informacije i podaci unutar raunarskog sistema
prikazani su u obliku nizova binarnih brojeva. Ovi brojevi se organizuju u vee
celine radi lakeg pamenja i obrade.

Jedan od kljunih i, slobodno se moe rei, najsloenijih delova raunarskog

sistema, koji omoguava prenoenje velikog dela intelektualnog rada na mainu,
jeste sistemski softver. Glavni deo sistemskog softvera ini operativni sistem. Pod
kontrolom operativnog sistema radi ne samo korisnikov program ve i svi ureaji
iz sastava raunarskog sistema.

Matematike osnove raunara

Osnovni objekti koji se pamte i obrauju u raunarskom sistemu su brojevi.

Brojevi su osnova funkcionisanja i korienja raunara na svim nivoima, poev
od nivoa digitalnih logikih kola, do obrade na korisnikom nivou. Brojevi se
koriste ne samo u aritmetikim operacijama, ve se i same raunarske
instrukcije prikazuju kao nizovi brojeva. Specijalni znaci-simboli takoe se
kodiraju kao brojevi. Na poetku izuavanja brojeva koji se koriste u raunaru,
treba najpre razmotriti strukturu brojnih sistema.

Brojni sistemi
Brojni sistem predstavlja nain prikazivanja bilo kog broja pomou niza simbola
koji se nazivaju cifre brojnog sistema, no, istovremeno, on predstavlja i skup pravila
po kojima se realizuju osnovne operacije nad brojevima. Skup pojedinih cifara koje
se mogu prikazati u raunaru jedna je od komponenti njegovog brojnog sistema.
Moderni raunari koriste binarni brojni sistem, koji ima samo dve cifre: 0 i 1.
Binarni sistem je izabran, jer raunar mora biti sposoban da prika`e bilo koju cifru
na jedinstven na~in, a postoji veliki broj elektronskih sklopova koji mogu da se
nalaze u dva jedinstvena stabilna stanja. Ova stanja mogu biti: otvoren-zatvoren,
visok-nizak, levo-desno, ili ukljuen-iskljuen. Mnogo je tee realizovati
elektronske sklopove koji e imati tri, etiri ili vie razliitih stabilnih stanja. Sem
toga binarni sistem je pogodan za predstavljanje jedne oblasti matematike logike,
poznate kao Bulova (Boolean) algebra, koja operie sa binarnim brojevima i
obezbeuje teorijsku osnovu za razvoj osnovnih raunarskih komponenti
(digitalnih logikih kola i mrea).

Postoje dve osnovne vrste brojnih sistema:

pozicioni
nepozicioni.
Ako jedna cifra ima uvek istu vrednost, bez obzira na kom se mestu u zapisu broja
nalazi, onda je to nepozicioni sistem. Tipian primer je rimski brojni sistem sa ciframa:
I, V, X, L, C, D, M. Posmatrajmo rimske brojeve III i IX. Svaka cifra Rimskog sistema
uvek oznaava jednu istu vrednost, u ovom primeru cifra I uvek ima vrednost jedan (1).
U prvom primeru tri I imaju zajedno vrednost tri, a u drugom primeru I opet ima
vrednost jedan samo se oduzima od X (deset), jer se manja cifra nalazi ispred vee.

Ako jedna ista cifra ima razliite vrednosti, odreene poloajem cifre u nizu (cifara)
koji predstavlja zapis broja, onda je to pozicioni, ili teinski brojni sistem.
Posmatrajmo arapske brojeve 111, 27, i 207. Kod teinskog brojnog sistema, u prvom
broju, svaka od tri jedinice ima razliitu vrednost: prva s leva vredi 100 (sto), srednja 10
(deset), a desna 1 (jedan), tj. svaka pozicija ima svoju teinu. Po{to je pozicija vrlo
bitna, u ovakvim sistemima nuno mora da postoji specijalna cifra NULA (0), pomou
koje se oznaava pozicija koja ne sadri ni jednu cifru.

Bez nule (0) izmeu brojeva dvadeset sedam (27) i dvesta sedam (207) ne bi bilo
razlike u zapisu. Svaka pozicija ima teinu, tj. vrednost koja zavisi od baze
(osnove) brojnog sistema. Mi u svakodnevnom ivotu koristimo sistem sa
osnovom 10 - dekadni brojni sistem. Pozicioni brojni sistem ima vie jedinstvenih
cifara, ukljuujui i nulu, ali ni u jednom brojnom sistemu ne moe postojati
pojedinana cifra jednaka osnovi sistema.
Baza sistema jednaka je broju razliitih cifara S, a same cifre brojnog sistema su:
0,1, . . . , (S-1), a u dekadnom sistemu cifre su (0,1,2,3,4,5,6,7,8, i 9).

Osnova brojnog sistema uvek se zapisuje kao sloeni broj. U dekadnom sistemu to
je dvocifren broj 10, tj. sastoji se od jedinice iza koje sledi cifra nula.
U optem sluaju, proizvoljan broj x se moe u brojnom pozicionom sistemu sa
osnovom S predstaviti kao suma:
x = ar Sr + ar-1 Sr-1 + ... + a1 S1 + a0 S0 + a-1 S-1 +... + a-p S-p +...
gde su: ar , ar-1 , ... , a2 , a1 , a0 , a-1 , ... , a-p ,... cifre broja, i pripadaju skupu {0, 1, ... , S1}, tj. pripadaju grupi od S razliitih cifara.

Broj x se moe prikazati u saetom obliku kao niz:

x = ar ar-1 ... a2 a1 a0 . a-1 a-2 ... a-p
gde taka (.) (ili zapeta (,)), odvaja ceo deo od razlomljenog dela, i pri emu svaka cifra
ai u zapisu ima neku teinu Si, zavisno od njene pozicije i, raunajui levo i desno od
decimalne take.
Podela brojnih sistema kod raunara
Za unos numerikih informacija u raunar i za njihovo tampanje koriste se:
dekadni,
heksadekadni (heksadecimalni),
oktalni
binarni brojni sistemi.

U literaturi se za oznaavanje ovih brojnih sistema koriste skraenice: DEC, HEX,

OCT i BIN.

DEKADNI brojni sistem ima deset cifara koje uzimaju celobrojne vrednosti
0,1,2,3,4,5,6,7,8,9, a svaki broj x se moe predstaviti kao:
x = dr 10r + dr-1 10r-1 + ... + d1 101 + d0 100 + d-1 10 -1 + ... + d-p 10-p + ...,
Teinske vrednosti odreene su pozicijom cifre i iznose 10r, 102, 101, 100, 10-1, 102,,

10-p, a dr,, d0, d-1,, d-p su decimalne cifre. Primeri decimalnih brojeva su:

1992 = 1*103 + 9*102 + 9*101 + 2*100 ,

738,387 = 7*102 + 3*101 + 8*100 + 3*10-1 + 8*10-2 + 7*10-3 .

HEKSADECIMALNI brojni sistem ima 16 cifara koje uzimaju celobrojne vrednosti

od 0 do 15, pri emu se za prikaz cifara od 10 do 15 koriste slova A,B,C,D,E,F. U

ovom brojnom sistemu svaki broj se moe napisati u obliku:
x = hr 16r + ... + h1 161 + h0 160 + h-1 16-1 + ... + h-p16-p + ... ,
{to znai da su teinske vrednosti odreene pozicijom cifre i iznose 16r, ... , 162, 161,
160, 16-1, 16-2, ... , 16-p , a hr, ... , h0, h-1, ... , h-p su heksadecimalne cifre. Primeri
heksadecimalnih brojeva su:
12F16 = 1*162 + 2*161 + 15 *160 = 30310 ,

1F9A.A16 = 1*163 + 15*162 + 9*161 + 10*160 + 10*16-1 = 8090.62510.

OKTALNI brojni sistem ima 8 cifara 0,1,2,3,4,5,6,7, tj. osnova mu je 8, a broj

se predstavlja kao:
x = Or 8r + ... + O1 81 + O0 80 + O-1 8-1 + ... + O-p8-p + ...,
gde svaka cifra Oi uzima vrednost iz skupa {0,1,2,....,6,7}, a teinska vrednost
joj zavisi od pozicije i, i iznosi 8i, kao u sledeem primeru:

20578 = 2*83 + 0*82 + 5*81 + 7*80 = 107110.

BINARNI brojni sistem takoe spada u pozicione brojne sisteme, i pri tome svaki
broj x moe se prikazati samo uz pomo dve cifre: 0 i 1, jer mu je osnova 2,
x = br 2r + ... + b1 21 + b0 20 + b-1 2-1 + ... + b-p2-p + ....
gde je: bi ili 0 ili 1 za svako i.

Primeri binarnih brojnih zapisa su:

11001.11012 = 1*24 +1*23 +0*22 + 0*21 +1*20 +1*2-1 +1*2-2 +0*2-3 +1*2-4 = =25.812510.
1101011.012 = 107,2510 .

Konverzija brojeva iz jednog brojnog sistema u drugi

Konverzija brojeva iz BIN, OCT, HEX, u dekadni brojni sistem vri se
jednostavnom operacijom sumiranja elementarnih proizvoda cifara i njihovih
teinskih vrednosti, pri emu se itava aritmetika izvodi u dekadnom sistemu:
1F9A16 = 1*163 + 15*162 + 9*161 + 10*160 = 809010.
1267(8) = 1*83 + 2*82 + 6*81 + 7*80 = 69510.

Konverzija dekadnih brojeva u druge brojevne sisteme

Celi brojevi
Dekadni broj x konvertuje se u broj sa osnovom S metodom sukcesivnih
deljenja, preko sledeeg niza koraka:
Broj x se podeli osnovom S. Ostatak pri deljenju pamti se kao cifra najmanje
teine (S0) traenog broja sa osnovom S.
Dobijeni kolinik se ponovo podeli sa S. Ostatak predstavlja cifru sa teinom
S1, traenog broja sa osnovom S.
Postupak se ponavlja sve dok rezultat deljenja ne postane jednak nuli.
Postupak konverzije celog dekadnog broja u binarni broj prikazaemo na
primeru broja 12010:

Niz binarnih cifara treba proitati od kraja ka poetku, od poslednjeg ostatka

ka prvom, a zapisuje se u jednom od sledeih oblika:
120(10) = 1111000(2) ,
(120)10 = (1111000)2 ,
12010 = 11110002.

Dekadni broj manji od jedinice

Dekadni broj x manji od jedan (x=0.a-1a-2 ...) pretvara se u odgovarajui broj sa
osnovom S metodom sukcesivnih mnoenja, na sledei nain:
Pomnoe se broj x i osnova S. Celobrojna vrednost ovog proizvoda predstavlja
cifru sa teinom S-1 traenog broja u sistemu sa osnovom S. Decimalni deo
proizvoda slui za dobijanje drugih cifara.
Druga cifra sa teinom S-2 dobija se mnoenjem decimalnog dela iz prethodnog
mnoenja sa osnovom S, i predstavlja celobrojnu vrednost ovog proizvoda.

Postupak se ponavlja sve dok se ne dobije traena tanost.

Postupak nije u optem sluaju konaan, a prekida se kada se dobije odreen broj
cifara kojim se moe zadovoljiti traena tanost predstavljanja brojeva, ili kada je
dobijen ceo broj (nema deo < 1). Ovo dalje znai, da tani dekadni decimalni brojevi
nemaju taan binarni ekvivalent, pa se moraju traiti i drugi naini predstavljanja
dekadnih brojeva. Postupak sukcesivnih mnoenja prikazaemo na primeru
konverzije razlomljenog dekadnog broja 0.375, u binarni brojni sistem:

gde je kao rezultat konverzije dobijen broj:

(0,375)10 = (0,011)2.