HORMONI

Hormoni su grupa hemijskih materija koje uestvuju u fiziolokoj

regulaciji metabolikih procesa u eliji , delujui u malim
koliinama. (Naziv potie od grke rei horman koja znai
pokrenuti, podsticati, draiti.) Deluju samo na metabolike
procese koji se deavaju u eliji i njenim delovima, utiu na njene
funkcije kao i na transport materija kroz elijsku membranu.
Najbolje su proueni hormoni kimenjaka, posebno sisara, ali se
zna da su biohemijski procesi vezani za rast, razmnoavanje i
razvie beskimenjaka regulisani hormonima.
Biljke, takoe, stvaraju hormone, tzv. biljni hormoni ili fitohormoni
koji reguliu elijski metabolizam, rast, razvie, klijanje, cvetanje i
dr.Hormoni su otkriveni i kod najjednostavnijih vieelijskih
ivotinja, jednoelijskih ivotinja kao i kod Zajednike osobine
hormona
Kod sisara se stvaraju u endokrinim lezdama i izluuju u krv.
Hormoni se oslobaaju, poto ove lezde nemaju izvodne kanale,
u krv, limfu ili cerebrospinalnu tenost i na taj nain dospevaju do
ciljnih tkiva, organa (tkiva mete ili target tkiva, organi ) na koje
deluju pa se otuda nazivaju i hemijskim glasnicima. Pored
endokrinih organa hormone, odnosno, neuro-hormone lue i neke
nervne elije neurosekretorne elije.
Svaki hormon deluje na odreena tkiva i organe na ijim se
elijama nalaze se specifini molekuli, receptori. Hormoni
prepoznaju receptore, reaguju sa njima na specifian nain i tako
ostvaruju dejstvo na samu eliju.
Deluju u veoma niskim koncentracijama, najee manjim od 108. Radi ilustracije dovoljno je navesti podatak da 1 g insulina
(hormon pankreasa) sniava nivo eera u krvi 125 000 zeeva.
Relativno brzo se raspadaju u tkivu pa je neophodno da se
neprekidno izluuju da bi se odrala njihova efektivna
koncentracija u krvi.
Malog su molekula to im omoguava prolazak kroz zidove
kapilara i elijsku membranu.

Nisu specifini za vrstu tako da se hormoni jedne vrste mogu

davati drugoj to ima poseban znaaj u terapiji bolesti oveka.
Hormonski preparati dobijeni iz lezda svinja, goveeta ili drugih
ivotinja mogu se davati oveku.mikroorganizama to ukazuje na
injenicu da oni imaju izvesnu ulogu u komunikacijama meu
elijama.
Podela hormona prema hemijskoj grai
Klasina podela hormona zasniva sa na njihovoj hemijskoj
strukturi, na osnovu koje se grupiu u:
1. polipeptide i proteine (tzv. proteohormoni), pripadaju im:

hormoni hipotalamusa
hormoni adenohipofize
hormoni pankreasa
hormon paratitne lezde (parathormon)
neki tkivni hormoni
veliki broj neuropeptida u nervnim strukturama
beskimenjaka

2. derivate sterola - steroidne hormone:

hormoni kore nadbubrene lezde: kortizol (glikokortikoid),
kortikosteron, aldosteron (mineralokortikoid) i dr.
muki seksualni hormoni (androgeni): testosteron i
dihidrotestosteron
enski polni hormoni: estrogen i progesteron
hormon utog tela (progesteron)
3. derivate aminokiselina:
hormoni titne lezde: tiroksin, trijodtironin i kalcitonin
hormoni sri nadbubrene lezde: adrenalin i noradrenalin

Sinteza hormona
Proteinski i polipeptidni hormoni sintetiu se kao i ostali proteini u
endoplazminom retikulumu u vidu prehormona koji se, zatim,
prerauje u prohormon i skladiti u Goldijevom aparatu. Iz njega

se kao odgovor na odreeni nadraaj procesom egzocitoze

izluuje hormon.
Steroidni hormoni se sintetiu u mitohondrijama i
endoplazmatskom retikulumu iz holesterola i acetil-CoA preko niza
meuproizvoda koji i sami deluju kao hormoni.

Naini delovanja hormona

Najei nain delovanja po kome funkcionie najvei broj

hormona je endokrini, pod kojim se podrazumeva da elije u
kojima se hormoni stvaraju ih izbacuju direktno u krv. Krvlju
dospevaju do mesta na kojima deluju i koja su najee udaljena
od mesta njihove sinteze.
Drugu grupu ine tzv. parakrini hormoni koji se izluuju na slian
nain kao i endokrini, ali ne deluju na udaljena mesta ve na
susedne elije. Takvi su neurotransmiteri koji se izluuju na
nervnim zavrecima i deluju preko sinapsi.
Autokrini hormoni se sintetiu i izluuju iz iste elije na kojoj
ostvaruju svoje fizioloko dejstvo. Takvi su hormoni iz grupe
prostglandina, prostacaklina, tromboksani i dr.
Prema najnovijim podacima postoji i etrvta grupa intrakrini
hormoni koji deluju u istoj eliji u kojoj su stvoreni, bez izluivanja
iz nje. Ovoj grupi pripadaju muki i enski polni hormoni koji se
sinettiu u perifernim ciljnim elijama oveka.
Izluivanje hormona iz elije i prenos krvlju
Sintetisani hormoni se iz elije mogu izluiti:
egzocitozom, nain kojim se izluuju proteinski hormoni i
katekolamini
difuzijom kojom iz elije izlaze steroidi
jednostavnim prenosom iz elije izlazi tireoidni hormon.
Hormoni izlueni iz elije ulaze u krvnu tenost i njome se
transportuju do ciljanog mesta, tkiva ili organa na sledee naine:

 vezani za specifine nosae, najee globuline plazme (npr.

tireoidni hormon)
slobodni, npr. proteinski hormoni, kateholamini
stvaraju se u samom krvotoku, kao npr. angiotenzin
Regulacija sinteze hormona
Izluivanje hormona regulisano je sloenim nervno-humoralnim
nainom, koji obuhvata sledee korake:
promenu stanja fiziolokih procesa ili nivoa odreenih
materija u krvi i tkivima registruju specijalni nervni zavreci
koji su smeteni u tim tkivima i organima; promene mogu da
registruju u nervne elije u jedrima [H|[hipotalamus]]a koja
reguliu promet matetrija i stamnje unutranje sredine;
nervne elije ili nervni zavreci utiu na rad endokrinih
lezda na dva naina:

tako to u njih alju impulse ili

izluuju bioloki aktivne materije koje potpomau

stvaranje odreenih hormona hipofize
izlueni hormoni hipofize (nazivaju se tropini ili stimulini)
deluju na rad drugih endokrinih lezda (tireoidne, polnih i
nadbubrenih lezda)
neki hormoni ne stoje pod direktom kontrolom hipofize pa je
njihovo izluivanje regulisano koliinom supstanci iji se nivo
regulie tim hormonima; tim hormonima pripadaju:
kalcitonin, parathormon, insulin, glukagon, adrenalin,
noradrenalin.
Pored hipotalamusa i drugi delovi CNS-a mogu da utiu na rad
endokrinih lezda.
Mehanizmi regulacije izluivanja hormona
Veoma je vano da se, pored sinteze i izluivanja tano odreene
koliine hormona, oni iz organizma uklone poto su na ciljnom
tkivu postigli odreeni efekat da ne bi neprekidno delovali i time
doveli do poremeaja rada ciljnog organa. Zbog toga su
mehanizmi regulacije njihovog izluivanja veoma precizni.
Osnovni princip te regulacije meusobnih odnosa hormona jeste

njihova koncentracija, tako to promena koncentracije jednog

hormona deluje na promenu koncentracije drugog hormona
I Jednolana povratna sprega, moe biti:
pozitivna povratna sprega je mehanizam koji se veoma malo
prisutan; pri ovom mehanizmu poveanje koncentracije
nekog hormona A, utie na poveanje koncentracije drugog
hormona B, da bi zatim taj hormon povratno delovao na
poveanje koncentracije poetnog hormona A; primer za ovaj
mehanizam je luenje oksitocina;
negativna povratna sprega se mnogo ee sree; prilikom
ovog mehanizma koncentracija nekog hormona A izaziva
poveanje koncentracije hormona B, da bi hormon B zatim
povratno delovao na smanjenje koncentracije hormona A;
primer je delovanje tireotropnih hormona hipofize na ciljne
lezde (tireotropni hormon hipofize, poveava luenje
tiroidnih horona, a oni povratno deluju na hipofizu koja
prestaje sa luenjem tireotropnog hormona)
II Vielana sprega, moe biti:
vertikalna sprega kada je vei broj sprega meusobno
lanano povezano i sloeno integrisano pa se takva
regulacija lako remeti; pr. polni hormoni;
horizontalna sprega odnosi se na vei broj sprega koje su
vezane za jedan isti supstrat ili proces; pr. dejstvo inulina i
glukagona na nivo eera (glikoze) u krvi (glikemija)
Hormoni hipotalamusa
Hormoni hipotalamusa reguliu luenje hormona titne,
nadbubrene lezde i polnih lezda
Hormoni hipotalamusa stvaraju se u njegovim neurosekretornim
elijama i kontroliu luenje hormona adenohipofize sa kojom su
anatomski u vezi preko hipofizne peteljke. Imaju proteinsku i
polipeptidnu strukturu, mada ima i onih koji su derivati
aminokiselina. Predstavljaju vezu izmeu odreenih delova CNS-a
(posebno limbikog sistema), preko hipotalamo-adenohipofiznog
trakta, sa drugim organima u kojima se stvaraju hormoni.

Hormoni i rilizing faktori

Odreeni hormoni su dobro proueni tako da je poznat redosled
aminokiselina u njihovom polipeptidnom lancu, dok drugi nisu
tako dobro proueni pa se jo uvek nazivaju rilizing (oslobaajui)
faktorima (engl. releasing factor).
Prema dejstvu na hipofizu, kod oveka se mogu razlikovati:
1. oslobaajui hormoni ili faktori koji stimuliu luenje (liberini)
odreenih hormona hipofize:
kortikotropni oslobaajui faktor (CRF od engl. corticotropin
releasing factor) deluje na adrenokortikotropni homon
hipofize
tireotropni oslobaajui hormon (TRH) deluje na
tireostimulirajui hormon hipofize koji odrava integritet
titne lezde.
oslobaajui faktor za hormon rasta (GHRF); sintetiki
analog, koji se koristi u humanoj medicini je somatorelin;
deluje na hormon rasta
gonadotropni oslobaajui hormon (GnRH); sintetiki analog,
koji se koristi u humanoj medicini, je gonadorelin; deluje na
folikulostimulirajui i luteinizirajui hormon
oslobaajui faktor za prolaktin (PRF) deluje na prolaktin
oslobaajui faktor za melanotropin (MSH_RF) deluje na
melanostimulirajui hormon (MSH)
2. inhibitori sinteze hipofiznih hormona (statini):
inhibitorni faktor za hormon rasta (GHRIF, somatostatin);
sintetiki analog, koji se koristi u humanoj medicini, je
oktreotid
inhibitorni faktor za prolaktin (PRIF) - deluje na prolaktin
inhibitorni faktor za melanotropin - deluje na MSH
Prema tome, jasno se mogu razlikovati dva tipa hormonskog
rilizing sistema hipotalamusa:
1. jedan tip ine neurohormoni koji pojedinano deluju na
tropine (stimuline) hipofize;

2. drugi tip ine hormoni koji deluju u paru tako to jedan deluje
stimulirajue, a drugi inhibirajue na luenje odreenog
hormona hipofize; takvi su parovi:PRF/PRIF, GHRF/GHRIF,
MSHRF/inhibitorni faktor za melanotropin

Hormoni adenohipofize
Hormoni adenohipofize predstavljaju grupu hormona koje izluuje
prednji reanj (lat. lobus anterior) hipofize ili adenohipofiza, ije je
izluivanje pod kontrolom hormona hipotalamusa. Znaaj ovih
hormona je prvi put razjanjena 1909. g. kada je jednom
amerikom farmeru izleena bolest akromegalija poto je uklonjen
tumor koji je vrio pritisak na ovu lezdu. Biohemijski se meu
njima razlikuju proteini, glikoproteini i polipeptidi. Neki od njih su
prisutni kod svih kimenjakih grupa i kod svih imaju istu ulogu,

dok se drugi razlikuju po delovanju kod razliitih kimenjaka.

Hipotalamus - adenohipofiza
Hipotalamus i hipofiza su povezani anatomski i funkcionalno u tzv.
hipotalamusno-hipofiznu osovinu preko koje se ostvaruje kontrola
rada drugih endokrinih lezda, organa i tkiva. Luenje svakog
hormona hipofize je pod kontrolom odgovarajueg hormona
hipotalamusa, koji se nazivaju oslobaajui hormoni jer
poveavaju luenje hormona hipofize. Tako, gonadotropni
oslobaajui hormon (GnRH) poveava izluivanje hormona rasta
adenohipofize. Osim toga, hipotalamus lui i hormone/faktore koji
inhibiraju luenje hormona ali, za razliku od oslobaajuih faktora,
ne postoje za sve hormone adenohipofize.
Izmeu hormona hipotalamusa i hormona adenohipofize je
obostrana i zasnovana je na principu negativne povratne sprege hormoni hipotalamusa stimuliu luenje hormona adenohipofize
pa kada se njihova koliina povea to deluje povratno na
hipotalamus koji prestaje sa luenjem hormona. Veza je ostvarena
posredno, preko portalnog krvotoka.
Hemijska struktura
Prema svojoj hemijskoj prirodi hormoni adenohipofize mogu biti:

 polipeptidi, kada sadre manje od 100 aminokiselina;

pripada im ACTH, intermedini
proteini, kada u njihov sastav ulazi vie od 100
aminokiselina; hormon rasta i prolaktin su proteinske
prirode;
glikoproteini, kakavje tirotropni hormon.
Podela
Prema delovanju na organizam mogu se razvrstati u dve grupe:
1. metabolike, koji ostvaruju direktno fizioloko dejstvo na ciljna
tkiva/elije; oboj grupi, uzimajui u obzir sve kimenjake,
pripadaju dva hormona:
hormon rasta ili somatotropni hormon (somatotropin)
podstie rastenje
prolaktin se izluuje kod svih kimenjaka (od riba do sisara),
a kod sisara podstie razvoj mlenih lezda i izluivanje
mleka
2. regulatorno specifine, stimuline (tropine), hormone koji
stimuliu (podstiu) rad drugih endokrinih lezda; pripadaju im:
tireotropni hormon (TSH) , stimulie rad titne lezde
(tiroidna lezda)
gonadotropni hormoni, koji stimuliu rad polnih lezda
(gonada): folikulostimulirajui hormon (FSH) i luteinizirajui
hormon (LH);
adenokortikotropni hormon (ACTH), stimulie rad kore
nadbubrene lezde
lipotropini (LPH), stimuliu prelazak masti i masnog tkiva u
krv
endorphin

Hormoni pankreasa
Hormoni pankreasa predstavljaju proizvode luenja endokrinog
dela pankreasa, Langerhansovih ostrvacasu, koja se sastoje od
pet tipova elija. One izluuju:

insulin izluuju beta-elije

glukagon se stvara u alfa-elijama
somatostatin sintetiu D-elije
pankreasni polipeptid, lue PP-elije.

Insulin i glukagon su meusobno antagonisti i oba su zasluna za

regulaciju koncentracije glukoze u krvi. Insulin je hipoglikemiki
hormon (smanjuje koncentraciju glukoze u krvi), dok je glukagon
hiperglikemiki hormon (poveava nivo glikoze u krvi). Oba
hormona su polipeptidi i izluuju se u neaktivnom obliku, kao
proinsulin, odnosno, proglukagon.
Somatostatin i pankreasni polipeptid su inhibitori: prvi inhibira
luenje insulina i glukagona, a drugi luenje pankreasnog soka.
Somatostatin

Somatostatin je hormon koga sintetiu D-elije Langerhansovih

ostrvaca pankreasa kao i hipotalamus. Po hemijskoj strukturi je
polipeptid izgraen od 14 aminokiselina, a po fiziolokom dejstvu
inhibitor sekrecije mnogih drugih hormona i sekrecije u
gastrointestinalnom traktu. U pankreasu ihibira sintezu insulina i
glukagona, to se smatra parakrinom funkcijom, a u hipotalamusu
vri inhibiciju hormona rasta i prednjeg renja hipofize.Prvi put je
izolovan 1973. g. izhipotalamusa ovce, a kasnije je pronaen u
pankreasu, gastrointestinalnom traktu, centralnom i perifernom
nervnom sistemu i titnoj lezdi.
Razlikuje se dve bioloki aktivne forme koje su proizvod jednog
polipeptida, preprosomatostatina, koji razliitom obradom daje:
prosomatostatin (somatostatin 28), koji se sastoji od 28
aminokiselina sa redosledom:
H-Ser-Ala-Asn-Ser-Asn-Pro-Ala-Met-Ala-Pro-Arg-Glu- Arg-Lys-AlaGly-Cys-Lys-Asn-Phe-Phe-Trp-Lys-Thr-Phe-Thr-Ser-Cys-OH
somatostatin 14, izolovan iz ekstakta hipotalamusa, sa
redosledom aminokiselina:
H-Ala-Gly-Cys-Lys-Asn-Phe-Phe-Trp-Lys-Thr-Phe-Thr-Ser- Cys-OH
(molekulske masa 1637,9 Da)

Parathormon je hormon paratitne lezde. Prema hemijskoj

strukturi pripada polipeptidima i kod oveka se sastoji od 84
aminokiseline. Regulie promet kalcijuma i fosfata u organizmu.
Paratitna lezda izluuje ovaj hormon kada doe do pada
koncentracije kalcijuma u krvi ili se povea nivo fosfata van
normalnih vrednosti.
Poznat je redosled od 1 - 34 aminokiseline:
H-Ser-Val-Ser-Glu-Ile-Gln-Leu-Met-His-Asn-Leu-Gly-Lys- His-LeuAsn-Ser-Met-Glu-Arg-Val-Glu-Trp-Leu-Arg-Lys-Lys- Leu-Gln-Asp-ValHis-Asn-Phe-OH

Hormoni kore nadbubrene lezde

Hormoni kore nadbubrene lezde ili kortikosteroidi su derivati
holesterola, steroidni hormoni koji se mogu grupisati na:
glikokortikoide, koji reguliu promet glikoze (hiperglikemijski
kfaktori) i kojima pripadaju:
kortizol (hidrokortizon)
kortikosteron
kortizon, koji je otkriven kod primata
mineralokortikoide, reguliu promet vode i elektrolita i
pripadaju im:
aldosteron
kortikosteron
dezoksikortikosteron
grupa seksualnih hormona koji se izluuju u malim koliinama:
estradiol

progesteron
testosteron
Luenje ovih hormona je pod kontrolom adenokortikotropnog
hormona (ACTH) adenohipofize koja se ostvaruje po principu
negativne povratne sprege.
Muki seksualni hormoni
Muki seksualni hormoni ili androgeni (gr. andros = mukarac)
hormoni su proizvodi luenja Lejdigovih (Leydig) elija semenika
koje je pod kontrolom gonadotropnih hormona adenohipofize:
luteinizirajueg hormona (LH) i FSH. Prema svojoj hemijskoj prirodi
pripadaju steroidnim hormonima.
Kod oveka uzrokuju pojavu:
sekundarnih seksualnih osobina, koje se kod oveka razvijaju
u vreme puberteta:
kosmatost mukog tipa (brada i brkovi, maljavost tela),
razvijenost miia i kostura,dubina glasa,vei bazalni
metabolizam nego kod enskog pola
razvie primarnih karakteristika mukarca:
semenika,monica,prostate,kopulatornog organa,semenih
vezikula

Testosterone
Testosteron sintetiu Lejdigove elije testisa i najaktivniji je od
svih androgenih hormona. Luenje je pod uticajem gonadotropnih
hormona adenohipofize. Prema hemijskoj prirodi pripada

steroidima i sintetie se iz holesterola. Sintetie se jo i u

jajnicima (manja koliina) i kori nadbubrene lezde.
Testisi mukarca dnevno izlue 4-9 mg testosterona koji se u
krvnoj plazmi nalazi u koncentraciji oko 0,6 mikrograma/100ml
kod mukaraca i 0,1 mikrogram/100ml kod ena. U plazmi je
prisutan u dva oblika:
kao slobodan (oko 1/3)
vezan za specifine proteine, glikoproteid koji se zove
testosteron-vezujui globulin.
Fizioloka uloga
Testosteron, kao i drugi androgeni hormoni, deluje na razvoj
primarnih (polni organi i aksesorne lezde) i sekundarnih polnih
karakteristika. Kod oveka njegovo luenje se naglo poveava od
doba puberteta pa do 40-te godine ivota, posle ega poinje da
opada.
Dejstvom testosterona poveava se stopa rasta itavog
organizma, kao posledica pojedinanih njegovih dejstava kojima
se poveava:
opti promet materija,sinteza belanevina,rast kostiju,rast
miia,eritropoeza,rast bubrega koji su kod mujaka vei od onih
kod enki.
Delovanje testosterona na mozak
U embrionalnom razviu gonadotropni hormoni su od velikog
znaaja na funkcionalnu organizaciju mozga oveka. Pod njihovim
uticajem dolazi do pojave specifinih razlika u organizaciji mozga
ena i mukaraca. One su uzrok razlikama u ponaanju ena i
mukaraca i ogledaju se u:
kod mukaraca je preoptika oblast mozga 2-3 puta ira
kora desne hemisfere mozga mukaraca je deblja od leve,
dok je kod ena obrnuto kora leve hemisfere deblja od desne
postoje razlike u hipokampusu
orbitofrontalnoj kori i dr.

Da bi se ove razlike obrazovale neophodno je prisustvo

testosterona i to u periodu izmeu treeg i etvrtog meseca
embrionalnog razvia, a do tada je mozak, kao i neki drugi organi,
bipolan. Kada se u tom periodu sintetie testosteron doi e do
maskulinizacije mozga, razvoja mukog mozga, a ako njegova
sinteza izostane razvie se mozak karakteristian za enski pol.

enski polni hormoni

enski polni hormoni ili estrogeni hormoni se izluuju u jajnicima i
obezbeuju pravilan razvoj primarnih i sekundarnih polnih odlika,
kontroliu psihofiziko sazrevanje i pripremaju organizam za
razmnoavanje. Luenje polnih hormona regulisano je negativnom
povratnom spregom hipotalamusa sa adenohipofizom i
gonadotropnim hormonima. Prema hemijskoj prirodi pripadaju
steroidima. U jajnicima se pored estrogenih lui i jako mala
koliina androgenih hormona, slino kao to se u testisima, pored
androgenih lui i mala koliina estrogenih hormona.
Zbog delovanja na razvoj sekundarnih polnih karakteristika dobili
su naziv hormoni feminizacije. Hormoni sa estrogenom funkcijom
su:
Estradiol,progesterone,estron,estriol,dihidroepiandrosteron
Fizioloka uloga
U pogledu fizioloke aktivnosti najvaniji su estradiol i
progesteron. Postoje ciklike promene u vrstama i koliini
hormona koji se lue iz hipofize, ime se regulie luenje polnih
hormona. Njihovo delovanje na polne organe, endokrine lezde i
sekudarne polne osobine sastoji se u:

podstiu rast folikula

pojaavaju pokretljivost Falopijeve tube
poveavaju priliv krvi u matericu
razvoja miinog sloja materice
poveava se nadraljivost miia materice
razvijanje endometrijuma materice
razvoj vagine

 smanjuju luenje FSH

poveavaju veliinu hipofize
poveavaju telesnu teinu, zbog izrazitog anabolikog
dejstva
delovanje na libido ena, odnosno polni ar ivotinja
razvoj mlenih lezda i dr.

Hormoni titne lezde

Hormoni titine lezde uestvuju u regulaciji osnovnih
metabolikih procesa delujui na skeletne miie, srce, jetru i
bubrege. Prema hemijskoj prirodi su derivati aminokiseline
tirozina. Da bi ostvarili svoje dejstvo moraju da se veu za
receptorni protein koji se nalazi u jedru elije. titna lezda pod
kontrolom tireotropnog hormona (TSH) adenohipofize lui:
tiroksin (T4), koji se u krvi nalazi u najveoj koliini od svih
hormona titne lezde
trijodotironin (T3), koji je fizioloki aktivniji od T4 hormona
dijodotironin, ima ga u mnajoj koliini
Biosinteza
Sintetiu se jodinacijom aminokiseline tirozina koji je vezan za
tireoglobulin, tako da njihova sinteza zavisi od prisustva joda.
ovek treba dnevno da unese 150-300 mikrograma joda preko
hrane da bi se hormoni normalno sintetisali. U tankom crevu se
jod iz hrane prvo redukuje u jodide, a zatim resorbuje u krv. U
krvnoj plazmi se nalazi u dva oblika:-slobodan, -vezan za proteine.
U tiroidnoj lezdi jodidi aktivnim transportom, nazvanim jodna
pumpa, dospevaju u tireocite gde se odvijaju ciklini procesi:
jodinacije (ugraivanje joda) tirozina unutar tireoglobulina,

jodirani tironin se kombinuje tako pto nastaju od dva molekula

dijodotironina T4 (T4 - 4J), a po jedan molekul monojodotirozina i
dijodotironina grade T3 (T3 - 3J) Fizioloka uloga
Tiroidni hormoni uestvuju u:
1. regulaciji metabolizma:
poveavaju metabolizam u svim elijama osim u mozgu,
testisima, materici, limfnim vorovima i slezini
katalizuju oksidativne procese u mitohondrijama i ubrzavaju
razlaganje glikoze
ubrzavaju katabolizam proteina
poveavaju metabolizam masti, holesterola, ime se
smanjuje njihova koliina u krvi
poveavaju metaboliko odstranjivanje steroida, vitamina B i
mnogih lekova
ubrzavaju rad srca
2. rastu i sazrevanju:
podstiu rast kostiju u duinu i okotavanje
stimuliu luenje hormona rasta
3. uestvuju u radu nervnog sistema i ula:
poveavaju razdraljivost nervnih elija
podstiu budnost i brzinu reagovanja na nadraaje
neophodni su za mentalni razvoj oveka
4. uestvuju u razmnoavanju:
odravaju normalnu trudnou
razlaganje tireoglobulina ime se otputaju T3i T4 kao
slobodni jodotirozin i jodotironin
dejodinacija kojom se oslobaaju jodidi da bi ponovo bili
upotrebljeni za nove jodinacije
Regulacija luenja hromona
Luenje hormona titne lezde regulisano je pomou dva puta:

 humoralnog koji predstavlja uticaj TSH, adenohipofize,

odnosno, TRH hipotalamusa; vri se mehanizmom negativne
povratne sprege: poveanje slobodnih tiroidnih hormona u
krvi izaziva smanjenje luenja TSH i obrnuto;
neuralnog koji je znaajan u uslovima kada na organiozam
deluju:
stresori, kakvi su npr. hemoragija, udisanje etra, imobilizacija i dr.
smanjuju luenje hormona,niske i visoke temperature
Hormoni sri nadbubrene lezde
Hormoni sri nadbubrene lezde su kateholamini: dopamin (DA),
noradrenalin (NA) i adrenalin (ADR). Sintetiu se i na zavrecima
simpatikusnih postganglijskih vlakana. Polazno jedinjenje za
njihovu sintezu je aminokiselina tirozin. Noradrenalin i adrenalin
deluju na tkiva i organe slino kao simpatika inervacija:
poveavaju metabolizam
poveavaju koliinu slobodnih masnih kiselina u krvi
omoguavaju razlaganje glikogena (glikogenoliza) u jetri i
skeletnim miiima
poveavaju nadraljivost srca i ire njegove krvne sudove
Delovanje kateholamina na metabolizam zavisi od prisustva
tiroksina i hormona kore nadbubrene lezde. Na efektorne elije
deluju, inhibitorno i ekscitatorno, zahvaljujui vezivanju za dve
vrste receptora na elijskoj membrani:
alfa adrenergiki receptori
beta adrenergiki receptori.