15.

Telekomunikacioni forum TELFOR 2007

Srbija, Beograd, novembar 20.-22., 2007.

Vii harmonici kao posledica nelinearnosti

predspojnih prigunica kod svetlosnih izvora
Zorica Bogievi, Slobodan Bjeli


Sadraj U ovom radu je analizirana pojava viih
harmonika
nastalih
zbog
nelinearnih
magnetnih
karakteristika prigunica u predspojnim ureajima klasinih
svetlosnih izvora.

Sa porastom mrenog napona, napon sijalica opada a

struja sijalica raste (ima se negativna karakteristika)
UL=f(IL). Pri padu napona za 10% smanji se svetlosni fluks
sijalice sa pranjenjem za 10-15%, kod sijalice sa
metalnim vlaknom za vie od dvostruke vrednost.

Kljune rei Magnetno rasipanje, vii harmonici,

prigunice.

II. VII HARMONICI KAO POSLEDICA NELINEARNE

KARAKTERISTIKE SVETLOSNIH IZVORA

Sl. 1. Struja sijalice (IL), napon sijalice (UL), napon

prigunice (UD), i tok mrenog napona (UN)
niskonaponske fluoroscentne sijlice u zavisnosti od
vremena (t).

Univerzalno redno kolo sijalica sa pranjenjem sa tri

mogua karakteristina elementa (sijalica, prigunica koja
sadri induktivni i omski deo u koga moe biti ukljuena
dopunska aktivna otpornost i kondenzator) je korieno za
analizu. Sa elektrinog aspekta sijalica takoe sadri
aktivni i reaktivni deo zbog pogodnosti za kasniju analizu
kola. Predpostavljena je takoe nelinearnost aktivne
otpornosti sijalice. Ukljuenjem dodatne induktivnosti u
kolo, poveava se struja. Ako se predpostavi da mreni
napon ostaje konstantan, raste pad napona u prigunici
usled poveanja induktivne otpornosti. Zatim poraste i
napon na kondenzatoru koji uzrokuje poveanje
kapacitivne reaktivne struje.
Sve ovo ukazuje na jednaku teinu zahteva za
ogranienjem struje pomou otpornika jer i jedni i drugi
pored nelinearne karakteristike same sijalice, takoe unose
sopstvene nelinearnosti u predpostavljene analize serijskih
spojeva sijalica predspojnih naprava koje mogu da
izazovu pojavu viih harmonika i na sijalici i prema mrei.
Napon ponovnog paljenja je zavisan od trajanja bez
strujne pauze, pa je ovaj napon kod spoja sa
predotpornikom vii nego kod spoja sa prigunicom.

Ako mreni napon ima sinusoidni oblik, struja sijalice,

do odreenog kratkog bezstrujnog intervala, ima priblino
sinusni karakter. Napon izmeu elektroda sijalice poraste
nakon bezstrujne pauze na visinu novog paljenja, koji ima
veu vrednost od napona gorenja koja se sa manjim
padom odrava u toku poluperiode. Posle stalnog prolaza
kroz nultu vrednost napon poraste na napon ponovnog
paljenja u sledeem poluintervalu. Oblik krive struje
sijalice ima veliki uticaj na ispravan rad sijalice (pr. kod
prigunica sa malom koliinom magnetnog materijala i
usled toga sa jakim magnetnim zasienjem, kriva struje je
mnogo otrija, bezstrujna pauza dua a napon ponovnog
paljenja mora da bude mnogo vei).

Sl. 2. Uporeivanje oscilograma svetlosnog fluksa, napona

sijalice i toka struje 25 W sijalice kod ogranienja
struje pomou otpornika i prigunice.

I. UVOD

OD svetlosnih izvora koji rade na principu

elektrinog pranjenja, vanu ulogu vre predspojni
ureaji. Jedna od takvih naprava, koja se zbog svojih
dokazanih prednosti veoma esto koristi je i prigunica.
Na sl. 1 je prikazan tok ograninja struje pomou pravilno
izabrane prigunice.

Z. Bogievi, NLB Kasabank, Osloboenja bb, 38220 Kosovska

Mitrovica, Srbija (telefon: 381-63-8167793; faks 381-28-31724; e-mail:
zrbogy@gmail.com).
S. Bjeli, Fakultet tehnikih nauka, Kneza Miloa 7, 38220 Kosovska
Mitrovica, Srbija; (telefon: 381-63-8822492; faks: 381-18-223383;
e-mail: slobodan_bjelic@yahoo.com).

Za razliku od otpornika i prigunica, elektronske

regulacione naprave ispunjavaju uslov da napon na
sijalicama ostaje skoro konstantan i kod toga se moe
regulisati struja od najmanjih vrednosti pa do konanih
vrednosti.

470

Idui u susret reavanju sloenog elektrinog kola koga

ine sijalica sa pranjenjem i predspojna naprava
(prigunica, otpornik) ili elektronski regulacioni ureaj
(energetski pretvara), sastavljen je postupak koji
pokazuje i dobro slaganje sa oscilogramskim snimcima.
Oscilogrami koji su bili naneeni jedan iznad drugog za
razliitie vrednosti osvetljenosti, pokazuju kod rada
elektronsko regulacionih naprava u kombinaciji sa
prigunicama, vrlo dobar porast napona za ponovno
paljenje sijalica kod malih struja sijalica i veih bez
srujnih pauza.

k-brojna vrednost (koeficijent),

Em0-amplituda mrenog napona,
-fazni stav e.m.s. prema fluksu .
Diferencijalnim reavanjem jednaine (1) dobija se:

d 2\

di 1
 i kZEo cosZt  M 
dt
c
dt
di
di d\
di

a  3b\ 2
dt d\ dt
d\
di
a  3b\ 2 d\
dt
dt
ZE mo
a
Z
; \0
;D
ako se oznai: Z0
2
c
Z0
Zo
R

dobija se: k1

k cos M ; k 2

k sin M ;
2

b 2
\o
a

b ZEmo

;
a Zo 2

Ra
\
; W Z0t ; 2G
Zo
\0
pa se moe prei na jednainu koja se reava veoma lako:
d 2x
dx
 2G
 x  Ox 3 k cosDW  M 
(2)
2
d
W
dW
x

Sl. 3. Oscilogrami napona (UL) i struje (IL)

fluorescentne sijalice, koja se nalazi u pogonu sa
elektronskom regulacionom napravom, kod pet razliitih
podeavanja svetlosti. Efektivne vrednosti struja kroz
sijalicu su:
(1)=0.03A; (2)=0.1A; (3)=0.2A; (4)=0. 3A; (5)=0.38A.
Obzirom na izraenu nelinearnost induktivnost
karaktera prigunice i same sijalice koja je opisana na
predhodnoj stranici, moe se sa dovoljnom tanou
predpostaviti da je ova nelinearnost u sutini generator
viih harmonika u elektrinom kolu koga obrazuju sijalica
i predspojna naprava. Radi se o prigunom oscilatornom
kolu sa nelinearnom induktivnou kao na sl. 4.

Da se dobiju naelne predstave o reenju ove u sutini

Duffing-ove diferencijalne jednaine II-reda sa lanom
koji se odnosi na priguenje procesa predpostavlja se
reenje oblika:
x xm cos DW
3
1
dx
Dxm sin DW ; cos 3 DW
cos DW  cos 3DW
dW
4
4
d 2x
2

D 2 xm cos DW

dW
Zamenom predpostavljenog reenja u jednainu (2)
dobija se:

 D 2 X m cos DW  2GDX m sin DW 

Sl. 4. Nelinearno oscilatorno kolo.

Ovo nelinearno oscilatorno kolo kao to se vidi na sl. 4
sadri: nelinearnu induktivnost kola koja obuhvata
induktivnost prigunice i sijalice sa pranjenjem L=f(I),
linearnu kapacitivnost koja kompenzuje reaktivnu
komponentu struje, aktivnu otpornost koja obuhvata sve
aktivne gubitke u kolu (R), predpostavljena karakteristika
nelinearnosti i=a+b3.
Elektrino kolo je prikljueno na mreni napon ija
vremenska funkcija ima sinusoidni oblik pa se proces
moe opisati jednainom:
1
d\
 Ri  idt E m 0 sinZt  M 
dt
c
kE m sinZt  M 
(1)

1
3

 X m cos DW  OX m 3 cos DW  cos 3DW

4
4

k1 cos DW  k 2 sin DW
Ako se zanemari drugi lan u zagradi i grupiu svi
lanovi uz (cos) i (sin) dobijaju se dve jednaine:
3
(2')
 D 2 X m  X m  O X m 3 k1
4
2GX mD k 2
(2'')

poto je: k1 2  k 2 2

k 2 dobija se:

2
2
3

3
2
1

X

X
k2
D
O
 2GDX m 3
(3)
m
m

Kada bi proces bio slabo priguen (R=0 ;=0)

jednaina postaje:

>

3
2
k2
1  D x m  4 Ox m

to znai da Xm postaje zavistan od parametra ():

X m f D  .
Ova zavisnost je data na sl. 5.

471

(3')

Xm

0, R

O O, R R

O, R

D
0

Z
Z0

Sl. 5. Grafik zavisnosti amplitude Xm=f().

Nelinearni sluaj (>0, R>0) objanjava se na sledei
nain: kod manjih frekvencija, manjih od rezonantnih,
amplituda oscilovanja je manja. Ovo odgovara velikoj
ekvivalentnoj induktivnou (L=m/Im) za koju rezonantna
frekvencija (0=1/ LC ) ima malu vrdnost.
Na sl. 6 predstavljen je grafiki princip reavanja prema
nomogramima kojima odgovaraju vrednosti k=1. Princip
reavanja odgovara izrazu (3) i (3'). Nomogram se koristi
na sledei nain.
Sl. 7. Nomogram za =0 (neprigueno oscilatorno kolo).
III. ZAKLJUAK
Rad objanjava da se poveanjem uestanosti,
ekvivalentna induktivnost smanjuje a rezonantna
frekvencija raste. Kao rezultat dobijaju se male amplitude.
Prisustvo aktivnih gubitaka (priguenje) izaziva analogne
procese kao u linearnim kolima. Amplituda osciloskopa ne
moe da raste neogranieno i zato frekventna
kapacitivnost ne ide ka beskonanosti.
LITERATURA
[1]
[2]

[3]
[4]
[5]

[6]

Sl. 6. Grafikon sa nomogramima za vrednosti k=1.

Prvo se znaju poetne vrednosti () i (), zatim se
zadaju neke vrednosti (na elipsi 1, 2, 3) koje
odgovaraju proizvodu ( ) kojih na nomogramu ima,
onda se spaja zadata vrednost () sa izabranom vrednou
() i nae taka preseka ove prave i krive ( ) i na kraju
proita vrednost Xm, Xm=f(). Na sl. 7 predstavljen je
slian nomogram za sluaj =0 (neprigueno oscilatorno
kolo).

S. Bjeli: Energetski pretvarai u mreama i instalacijama, Sven,

Ni, 2007, ISBN, 978-86-909183-197.
Joseph B. Murdoch: Illimination Engineering, University of New
Hampshire, Macmillan Publishing Company, New York 1997,
ISBN 002949250-5.
S. Bjeli: Uvod u (SN) mree i (NN) instalacije, Sven, Ni, 2007.
S. Bjeli, M. Vujii: Elektrino osvetljenje, Xerox, aak,
Srbija, 2001, no. 1-101, ISBN 8679670103.
S. Bjeli, Z. Bogievi, N. Markovi, M. Vujii, Magnetic
Dissipstion of Preconnecting Devices of Artificial Sources of Light,
PES 3-5 Septembar 2007, Ni.
M. Vujii: doktorska disertacija, Nove mogunosti optimizacije
parametara i koeficijenata elektrine mree, Tehniki fakultet,
aak.

ABSTRACT
This Paper is analyzing appearance of higher harmonics
emanated as a cause of nonlinear magnetic characteristics
of baffler in preconnecting devices under influence of
classical sources of light.

472

HIGHER HARMONICS AS EFFEKT OF

NONLINEAR PRECONNECTING
BAFFLER AT LIGHT SOURCES
Zorica Bogievi, Slobodan Bjeli