Ljiljana Roga1

Univerzitet umetnosti u Beogradu

Fa kultet dramskih umetnosti, Beograd

Apstrakt:
U tekstu je re o problemima teorije i prakse interkulturne komunikacije, ukljuujui aspekte u vezi sa metodama, konstrukcijama identiteta i drugog, kao
i uticajem kulture na komunikaciju. U fokusu analize su percepcije, doivljaj
sveta i sistem vrednosti, kao i barijere komunikaciji zasnovane na etnocentrizmu, stereotipima i predrasudama. Pogled na pozicije kulturnih i individualnih
identiteta i njihove perspektive u procesima interkulturne komunikacije i medijski oblikovanom globalnom okruenju otvara kompleksna pitanja o mogunosti
integriteta i autentinog dijaloga.
Kljune rei:
identitet, kultura, komunikacija, vrednosti, stereotipi, mediji.

U sklopu procesa globa lizacije interkulturna komunikacija posta la je kljuna

tema, ne samo sa aspekta prakse profesiona laca ve, pre svega, teorijskih istraivanja koja u centar panje stavljaju koncept kulturnog identiteta s obzirom na
kompleksnost multietnikog drutva. Sloenost prouavanja polja interkulturne komunikacije zahteva izna laenje ana litikih sredstava kojima se otvaraju
dodatna kompleksna pitanja i odgovori.
Globalne tendencije odreuju ne samo smer kretanja i drutvenih promena ve i
sam duh vremena (E. Moren). Procesi globa lizacije izraavaju se intenziviranjem drutvenih odnosa na svetskom planu, koje povezuje uda ljena mesta na takav nain da lokalna zbivanja uobliavaju dogaaji koji su se odigra li kilometrima da leko i vice versa (Gidens, 1998: 61). Na ovom planu deava se niz ubrzanih
1

ljrogac@gmail.com

207
Ljiljana Roga

O IMPLIKACIJAMA INTERKULTURNE
KOMUNIKACIJE U PERSPEKTIVI
KULTURNIH IDENTITETA

316.722:316.77
316.647.8:316.722
ID: 173828108

pregledni rad

i nekad radikalnih drutvenih promena, od tehniko-tehnolokih, ekonomskih

i politikih, do promena u kulturi i komunikaciji. Ovi globalni procesi izneli su
kao osnovu implikacije za prouavanje interkulturne komunikacije upravo koncept kulturnog identiteta, u odnosu na kompleksnost multikulturnog i multietnikog globalnog okruenja.

O IMPLIKACIJAMA INTERKULTURNE KOMUNIKACIJE

U PERSPEKTIVI KULTURNIH IDENTITETA

208

U kontekstu intenzivnih debata o globa lizaciji, o tome da li je to novi proces ili

ne, Fridman smatra da u tome nema nieg novog, ve se, ka ko on tvrdi mobilnost kao centralni proces odnosi pr venstveno na elite (Friedman, 1994: 23). Bauman potvruje da drutvo mobilnosti nije otvoreno za sva koga, ve da je globa lizacija uzrokova la novu polarizaciju u drutvima koja deli ljude u dve grupe:
na turiste i luta lice (Bauman, 1999). Turisti mogu slobodno da putuju bez mnogo ogranienja, dok su luta lice primorane da putuju zbog ratova, siromatva ili
gladi. Iako se ovi stavovi mogu kritikovati za suvino pojednostavljivanje, oni
jasno istiu neke od vanijih diskursa relevantnih za proces interkulturne komunikacije koji govore o ukljuenosti u odreenu drutvenu praksu, odnosno o
iskljuenosti iz nje. Danas je svet u kome ivimo globalno selo gde nijedna nacija, grupa ili kultura ne moe da ostane anonimna (Samovar, Porter, 1991). Ono
to se deava u jednom delu sveta utie na osta le delove. Ka ko svet postaje manji,
interakcija ljudi razliitih kultura ubrzano se iri. I dok su moderne tehnologije
uinile komunikaciju irom sveta jednostavnom, sam proces interakcija postao
je kompleksan i oteavajui. Uverenje da upravo posredstvom kulture ljudi ue
da komuniciraju jedni s drugima od fundamentalnog je znaaja za interkulturnu komunikaciju. Smo ponaanje je naueno i odreeno kulturom. Stoga nain
na koji ljudi komuniciraju, njihovi jeziki obrasci, stil i neverbalno ponaanje
jesu kulturno determinisani (Klopf i Park, 1982).
Kultura je zastupljena u svim aspektima ivota, bilo kao simbolika komunikacija ili kao izraz odreenih drutvenih normi. U procesu stvaranja i razmene
znaenja u okviru drutvenog sistema, koji je sainjen od vrednosti, normi i naina ponaanja, kultura ima kljuni znaaj.
Kultura predstavlja matricu grupno nauenih percepcija ukljuujui verbalni i neverbalni jezik, stavove, vrednosti, sistem verovanja i ponaanja koji
je prihvaen i oekivan od strane neke identitetske grupe (Singer, 1998: 5).
Kao gramatika drutvenog ivota i sutinska osnova drutvenog sistema, kultura omoguuje situiranje individua i kolektiva u socijalni kontekst.2 Pomou

Funkcije kulture, u jed nom irem socio-kulturnom komplek su, po miljenju Zagorke Golubovi,
obu hvataju:

Samovar i Porter (1997) istiu da e to se kulture meusobno vie razlikuju

proces komunikacije i ponaanja ljudi neizbeno varirati kao rezultat njihovih
razliitih percepcija sveta. Da kle, interkulturna komunikacija moe se definisati
kao komunikacija meu ljudima ije su kulturne percepcije i sistemi simbola dovoljno uda ljeni da utiu na tok njihove komunikacije (Samovar, Porter,
1997: 70). U modelu interkulturne komunikacije, Samovar i Porter objanjavaju
proces promene znaenja poruke u trenut ku njenog dekodiranja u razliitim
kulturnim kontekstima. Ovaj model pokazuje mogunosti nesporazuma koji
uvek postoje u interkulturnoj komunikaciji, posebno ukoliko postoji znaajna
varijacija u kulturnim razlikama.

1. korienje tekovina i iskustava za stva ra nje sredstava za ivot la nova jed nog drutva; 2. definisa nje simbola i znaenja u vidu pri hvaenog jezi ka date kulture; 3. na osnovu aku mu lira nog
iskustva i steenog zna nja da lje podstica nje novih ot kria radi uspenijeg savlaiva nja ivot nih
problema; 4. odreiva nje dominant nog sistema vred nosti na osnovu kojeg se vri izbor drutvenih ci ljeva i usmerava drutvena akcija; 5. defi nisa nje poeljnog tipa ponaa nja za slojeve,
grupe, pojedince i odreiva nje onog tipa ponaa nja koji e se smatrati devijant nim; 6. odreiva nje naina na koji e se prenositi drutveni zahtevi i kulturni standardi na pojedince i defi nisa nje mere tolerant nosti u sluaju odstupa nja od ovih zahteva (Golubovi, 1973: 86).

209
Ljiljana Roga

tih konstitutivnih drutvenih procesa (R. Vilijams) razvija se identitet i osnova interkulturne komunikacije. Jedan od vanih procesa u tom kontekstu jeste
akulturacija sloen i protivrean kulturni proces interakcije globalnih kultura
naroda u prostoru i vremenu, u kome nastaju manje ili vee promene u tim kulturama. Akulturacioni procesi prolaze kroz razliite faze, poev od upoznavanja
drugih kultura, stupanja u raznovrsne dodire sa njima, selekcije kulturnih elemenata iz njih, njihove adaptacije u kulturi primaoca, do povezivanja, saradnje,
proimanja, zajednitva i jedinstva kultura (Bauman, 1984). Oni se obavljaju
na razliitim nivoima: od nacionalnih i etnikih grupa, elita, socijalnih slojeva,
regionalnih, kontinentalnih zajednica, do civilizacija kao najirih kulturnih zajednica. Prilikom primanja kulturnih elemenata iz tue kulture dolazi do njene
prerade i prilagoavanja sopstvenoj kulturi. U sluaju nasilne akulturacije javlja
se kulturna rezistencija, kada se daje otpor nametnutim kulturnim vrednostima, ili se one selektivno prihvataju. U zavisnosti od toga koji kulturni kompleksi
i elementi stupaju u kulturne interakcije sa drugim kulturama, proces akulturacije ispoljava se kao uzajamno korisna kulturna saradnja ili kao ignorisanje,
sudar i sukob kultura, s tenjama dominacije, asimilacije i unitavanja drugih
kultura. Jasno je da se procesi u okviru akulturacije deavaju kat kad i para lelno i da time sam proces postaje sloeniji. Vano je naglasiti da, uprkos globalnim procesima asimilacije, u uslovima izolacije, nije mogue razvijati kulturu, a
identitet jo manje. To je znaajno i s obzirom na ostvarivanje kulturnih prava,
kao neotuivih prava graana.

U okvirima pristupa koji se stvaraju kroz prouavanje razvoja drutvene se promene sagledavaju u svetskom kontekstu, da kle kroz meusobne
dodire, komunikaciju ili uticaje razliitih kultura. To je mogue samo uz
uslov da se posebnosti i razlike uvaavaju, te da se upravo njima posveuje panja kao predmetu istraivanja. Kroz uspostavljanje veza, odnosno
utvrivanje razlika, konstituiu se odreenja koja su zapravo temelj identiteta i priznavanja identiteta mnogih kultura, posebno onih u zemljama
u razvoju (vob-oki, 1989: 9).

O IMPLIKACIJAMA INTERKULTURNE KOMUNIKACIJE

U PERSPEKTIVI KULTURNIH IDENTITETA

210

Razumevanje percepcija, vrednosti i verovanja ljudi moe anticipirati i potencijalne meukulturne nesporazume. Percepciju definiemo kao interni proces
kojim selektujemo, organizujemo i interpretiramo informacije iz spoljnog sveta.
Dugim reima, nae percepcije sveta jesu ono to primeujemo i na osnovu ega
promiljamo i reagujemo na okolinu koja za nas ima znaenje i znaaj. Ovo je
posebno vidljivo u odnosu sa ljudima ija je kultura potpuno razliita od nae.
Nain na koji sva ko od nas percipira svet je nauen i deo je naeg kulturnog
iskustva. Verovanja su sudovi koje donosimo o tome ta je tano ili verovatno. Obino su povezani sa stvarima i dogaajima koji sadre odreene karakteristike za koje verujemo da su istinite bez dokaza (Samovar, Porter, 1997).
Kao i percepcije, verovanja su determinisana pret hodnim kulturnim iskustvima, odnosno doivljajima. Zatim, na sistem verovanja oblikuje osnovu za nae
vrednosti, koje u velikoj meri odreuju ka ko emo se ponaati i odnositi prema
drugima. Vrednosti se definiu kao sta lan set vrednosti koji slui da vodi ili
usmeri nae ponaanje (Klopf, Park, 1982). One predstavljaju norme kulture
i obezbeuju niz pravila ponaanja, donoenja izbora i smanjenja neizvesnosti.
Kao i percepcije i verovanja, vrednosti su nauene i time postaju predmet interpretacije. Postojanje centralnih sistema vrednosti u sutini poiva na potrebi
ljudskih bia da ugrade sebe u neto to prevazilazi i preobraava njihovu individualnu egzistenciju. Izborom osnovne vrednosti gradi se sistem vrednosti koji
se ugrauje u drutveni sistem. Univerzalne vrednosti istina, pravda, dobro,
ljubav, lepota, sloboda, jedna kost u interakciji sa specifinim vrednostima,
omoguavaju izgradnju i izraavanje identiteta. Drutvo, da kle, stvara odreene kulturne vrednosti, pored onih globalnih koje usvaja; postoji prostor u
kome se specifinosti i razliitosti ispoljavaju pod uticajem sloenih drutvenih
odnosa i struktura.
Sposobnost da se uestvuje u dija logu i kapacitet za interakciju neki su od preduslova za uspenu interkulturnu komunikaciju. Razgovor u smislu istinskog dija loga je zahtevna umetnost i u mnogim drutvima ne postoji praksa dija loke
komunikacije, a isti je sluaj i sa medijima. Zahtev za smislenim dija logom poinje sa potrebom za unutranjim dija logom, a to znai preispitivanjem sopstvenih stavova, sudova i vrednosti, koji su neret ko u konfliktu, naroito ukoliko je

re o razliitim kulturama. Uiti jezik sluanja jeste veoma naporno u drutvima koja su pod velikim uticajem vizuelnih kultura.
to je zajedniko iskustvo vee u odnosu na ukupno iskustvo sva kog od
uesnika u komunikaciji, to je ona laka i blia unutarkulturnoj komunikaciji i obratno manje zajednikog iskustva znai manju mogunost
uspene i neposredne komunikacije i situaciju ini meukulturnom (Stojkovi, 2002: 52).

Najee i najoigled nije ba rijere interkulturnoj komu ni kaciji zasnova ne su

na et nocentrizmu, stereotipi ma, pred rasuda ma, ali i na jezi ku i neverbal noj
komu ni kaciji. Et nocentrizam je verova nje u central nost sopstvene kulture i esto ukljuuje i suenje o aspek ti ma druge kultu re prema standardima sopstvene. Benet (1993: 30) defi nie et nocentrizam kao pret postavku da
je pogled na svet sopstvene kultu re centra lan za svu real nost. On pred la e
model u kome predstavlja tri stupnja et nocentrizma porica nje, odbra na i
mi ni mizacija i, u tom kontek stu, niz postupa ka ka raz voju interkultu ral ne
senzibil nosti. Stereotipi su percepcije i verova nja koje ima mo o grupa ma ili
pojedinci ma na osnovu pret hod no oform ljenih miljenja i stavova (Sa movar,
Por ter, 1991: 280). Stereotipi su zapravo klietira ne, na rativ ne predstave kao
i mitovi: i jedan i drugi fenomen su oblici u koji ma pojedinci ili kolek tivi izra avaju sli ku o sebi. Jant je identi fi kovao nekoli ko nai na na koji stereotipi
negativ no utiu na komu ni kaciju (Jandt, 2001). Pr vo, stereotipi mogu uzrokovati pret postavku da je iroko pri hvaeno verova nje isti nito, ak i kada to
moda nije sluaj. Drugo, konti nu ira na upotreba stereotipa dodat no ojaava
na a verova nja i ta koe moe uticati na to da se stereotipi pri menjuju na sve
la nove od reenih grupa, bez obzira na nji hove pojedi nane razli ke. Tree,

211
Ljiljana Roga

Razumevanje se bazira na iskustvu, ta ko da razumevanje sveta gradimo na

osnovu sopstvenih iskustava koja su ograniena, to u odnosu na interkulturnu komunikaciju znai da ne moemo videti samo kulturne razlike kao jedine
take diferencijacije ve moramo uzeti u obzir i svoje horizonte i irinu pogleda
na svet, povezane sa pozicijom na drutvenoj lestvici. Kulture u dija logu jesu
kulture u potrazi za novom kulturnom sintezom, koja je svoj izraz nala upravo
u konceptu interkultura lizma i kulturne raznolikosti (cultural diversity), a koja
podrava jasnu definiciju pojedinanih kulturnih identiteta i time ini moguom komunikaciju meu razliitim kulturama, pri emu se i diverzitet i identitet shvataju kao procesi u interakciji koja odraava drutvenu promenu. Interkultura lizam je filozofija razmene meu kulturnim grupama u okviru drutva,
koja zahteva inherentnu otvorenost prema kulturi drugog. Zato interkulturalizam podstie dija log i traganje za zajednikim elementima izmeu kultura, u
kojima se prepoznaju i priznaju kulturne razliitosti.

O IMPLIKACIJAMA INTERKULTURNE KOMUNIKACIJE

U PERSPEKTIVI KULTURNIH IDENTITETA

212

kada koristi mo negativ ne stereotipe da inter pretira mo pona a nje pojedi naca
u grupi, ovo u nastavku napada interkulturnu komu ni kaciju ojaava njem tih
negativ nih stereotipa. Stereotipi u veli koj meri od reuju pona a nje la nova
grupe, posebno nji hov od nos prema vlastitoj grupi (autostereotipi) i prema
osta lim grupa ma (heterostereotipi). Stereotipi jesu mona za tita postojeeg
sistema socijal nih vred nosti, a nji hovi iz vori i putevi obli kova nja su mnogostru ki: od tampe i medija uopte, do sistema vaspita nja. Kultu ra i stereotip
su uzajamno zavisni, jer kultu ra od reuje sadraj i pred met stereotipa, a stereotip je sastav ni deo te kultu re. Bra nei posebnost svoje kultu re, ljudi bra ne
pravo na posebnost svog stereotipa o svom nacional nom ka rak teru. Pred rasude, kao i stereotipi, mogu biti ili pozitiv ne ili negativ ne, mada se naelno smatraju nepotenim, netolerant nim i pristrasnim stavom ili miljenjem
prema drugoj osobi ili grupi sa mo zbog nji hove pripad nosti drugoj religiji,
rasi, nacional nosti (Sa movar, Por ter, 1991: 281). Krajnje ishodite ove vrste
miljenja i izra ava nja koje je, u suti ni, defanziv no u prak si je pora avajue
za obe stra ne, jer se zatva ra mogunost sa zna nja o drugom, a ti me implicitno i o sebi. Defi nicija koju pru a Jant da lje elaborira tet ne efek te pred rasuda
jer se osobe u okviru grupe ne sagledavaju u pogledu nji hovih individual nih
vred nosti, ve prema povrnim ka rak teristi ka ma koje ih i ne delom grupe
(Jandt, 2001: 75). Pred rasude se mogu javiti u vie obli ka, od nena mernih do
jasno na mernih. Brislin razmatra est nai na na koje se izra avaju pred rasude
u interkulturnoj komu ni kaciji:
1) belaki rasizam, 2) simboliki rasizam, 3) povrno potovanje, 4) delegirana predrasuda, 5) stvarno svianje i nesvianje i 6) prijateljski i
neprijateljski (Brislin, 1988).
Ovi tipovi pred rasuda jasno poka zuju da je pred rasuda tet na, bez obzira na
to da li je ispoljena u bla em ili ekstremnijem obli ku, i da esto vodi ka diskriminaciji i rasistikom ponaa nju. Jezik je ta koe jed na od oigled nijih
ba rijera interkulturnoj komu ni kaciji, ali moda ne i najbit nija. Ljudi koji ne
govore istim jezi kom ili koji oseaju da nemaju dovoljno poznava nje jezi ka
druge osobe, mogu imati neke tekoe u komu ni kaciji. Ipak, ak ni poznava nje jezi ka ne ga rantuje uvek i meusobno razu meva nje. U interkulturnoj
komu ni kaciji jezik moe biti ba rijera u sluaju problema sa ekviva lent nou
reni ka, idioma, koncepata Prepreka moe biti i neverbalna komu ni kacija,
jer se poru ke odai lju gestovima, pogledom, oekiva njima u pogledu vremena i prostora. Ovi oblici komu ni kacije mogu se la ko pogreno inter pretirati,
a bavljenje ovim kategorija ma predstavlja deli katan zadatak, budui da pored razot kriva nja uproenih znaenja postoji mogunost za formira nje novih
uproenih vizija.

Neosporno je da su u interkulturnoj komunikaciji pitanja identiteta od velikog

znaaja. Kao i termin kultura3, kulturni identitet ima mnoga znaenja. On se
odnosi na drutveni identitet koji je zasnovan na specifinoj kulturnoj konfiguraciji svesne prirode. Istorija, jezik i rasa sve su to mogue osnove za kulturni
identitet i to su sve drutveno zasnovane realnosti (Friedman, 1994: 238). Ovim
Fridman tvrdi da kulturni identitet predstavlja oblik drutvenog identiteta, da
je znaenje politike posta lo jedna od karakteristika kulturnog identiteta, gde je
centralni znaaj pruen pitanjima pola, etniciteta i lokalnih identiteta, ime su
stvorene nove drutvene kategorije, novi identiteti i nove politike. Stjuart Hol
(Stuart Hall) sa stanovita studija kulture ta koe sagledava kulturni identitet
kao drutveni identitet, povezujui ga sa kategorijama nacije i rase. Meutim,
za razliku od Fridmana, Hol se bavi decentra lizovanim subjektom ili multiplim
identitetima, gde subjekt prihvata razliite identitete u razliitim vremenskim
inter va lima (Hall, 1992). Definicija kulturnog identiteta koju prua Hol sadri
pretpostavku o nacionalnom identitetu kao primarnom, to da lje implicira na
sagledavanje interkulturne komunikacije.

Sva ki identitet, pa i kulturni, pretpostavlja postojanje drugih stoga je on neka

vrsta stratekog elementa u dija logu. Potvrivanje linog identiteta jeste rezultat
komunikacije, odnosno dija loga. Identitet otvara mnoga pitanja, na primer da
li je to konaan pojam, tj. da li on oznaava skup trajnih i konanih obeleja,
ili je dinamian i podrazumeva menjanje posebnih obeleja, to znai menjanje i samog identiteta. Time se potvruje hipoteza o prividnoj protivrenosti
ovog pojma, jer se pokazuje da je podlono menjanju ba ono to se identitetom

Pod odred nicom kultura u Sociolokom reniku Zagorka Golubovi (2007: 268) navodi dva pristupa objanjenju ovog pojma. Pr vi, klasini empirijski pristup Edvarda Tejlora (Edward Taylor),
u pozitivistikom svetlu shvata kulturu kao komplek snu celinu objek tiv nih datih elemenata realnosti zna nja, verova nja, umet nosti, mora la, za kona, obiaja i drugih drutvenih svojstava oveka (kultura kao nain ivota). Drugi pristup, moderni normativ no-konceptualni, prepoznaje
se u defi niciji Kliforda Gerca (Klifford Geertz), prema kojoj kultura predstavlja znaenja koja se
pridaju stva rima, simboliki program upisan u vreme i prostor drutvenog ivota (kultura kao
simboliki univerzum). Gerc tvrdi da bez oveka, na rav no, nema kulture; ali isto ta ko, i to je
jo va nije, bez kulture nema oveka, kao i to da ne postoji ni ka kva ljudska priroda nezavisna od
kulture (Gerc, 1998: 58).

213
Ljiljana Roga

Dija lek tika priroda identiteta ogleda se u injenici da on identi fi kuje i

razli kuje, jer jed na individua (ili ljudska grupa) jeste identina u od nosu na druge pojedince (grupe) sa mo ukoli ko je razliita od drugih pojedinaca (grupa). [] Kulturni identitet je sa mosvest pripad ni ka jed ne
grupe koja istorijski nastaje i raz vija se u zavisnosti od kriteriju ma koje
ta grupa uspostavlja u od nosima sa drugim drutvenim grupa ma (Stojkovi 1993: 17).

naglaava i to kao ta kvo treba da se uva i potvruje. To ta koe znai da ta

obeleja ne treba uvati i tititi kao nezamenjiva nego, nasuprot tome, razvijati ih i pruati im stalno nove sadraje i iva znaenja. Govorei o novoj formi
imaginarnih zajednica (Anderson, 1983) sa irim strukturnim i identitetskim
znaajem u odnosu na nacionalne zajednice, Apadurai navodi sfere koje se tiu integracije, mas-medija, tehnolokog napret ka, finansija i ideologija koje su
razvijene irom, odnosno izvan nacionalnih granica (Appadurai, 1991: 192).

O IMPLIKACIJAMA INTERKULTURNE KOMUNIKACIJE

U PERSPEKTIVI KULTURNIH IDENTITETA

214

Mediji imaju dominantnu ulogu u oblikovanju komunikacionih obrazaca i znaenja, a iskustvo posredovano medijima utie i na individualni identitet, i na
osnovnu organizaciju drutvenih odnosa. Njihova mo u stvaranju kulturnog
identiteta delimino se ogleda i u tzv. kolektivnom autoritetu medija, te njihovoj sveprisutnosti u sva kodnevnom ivotu. Divna Vuksanovi ukazuje na tekoe razlikovanja mikro i ma krosubjektivnosti, odnosno njima odgovarajuih
mikro i ma krokomunikacijskih struktura u kontekstu savremenih kulturnih
i medijskih praksi, gde kultura i umetnost prerastaju u tehnologiju, odnosno
memorijski interpretiranu povest oveanstva (Vuksanovi, 2002: 357). U takvom okruenju stvaraju se uslovi za drugaije perspektive kulturnih identiteta.
Medijska kultura prua osnovu za stvaranje identiteta pojedinaca i uestvuje
u oblikovanju dominantnih shvatanja o svetu i najviim vrednostima, stvarajui nove modele identifikacije i rezonantne predstave stila, mode i ponaanja
(Kelner, 2004: 28). U globalnoj masovnoj kulturi stvorene su i ideoloke osnove
za sasvim odreene vrednosti politike kulture. Razmatrajui odnos globalnih
kulturnih trendova i identiteta, Antoni Smit tvrdi da: centralna tekoa u bilo
kom projektu za konstituisanje globalnog identiteta a samim tim i globalne kulture, jeste da je kolektivni identitet, isto kao i slike i kultura, uvek istorijski specifian jer je zasnovan na zajednikim seanjima i oseanju kontinuiteta izmeu
generacija (Smit, 1990: 180). Ka kva seanja, koje mitove i simbole, vrednosti i
identitete moe da ponudi ova kva globalna kultura koju pokreu uglavnom komercijalni interesi multinacionalnih korporacija? I da li se u tom sluaju uopte
moe govoriti o principima demokratije, odnosno prava na autentini kolektivni i individualni identitet. Jelena uri ukazuje na to da su individue nada
budunosti budunosti koja bi treba lo da postane interkulturalna, s obzirom
da kolektivni identiteti predstavljaju znaajan problem ak i kada su kulturni (uri, 2008: 223). Ona smatra da su kulturni identiteti problematini pre
svega zato to su marginalni u odnosu na osta le celine u svetskom sistemu i da
u reavanju ovih problema centralnu ulogu imaju pitanja vrednosti koja ostaju
otvorena ili, ee, nedovrena. Da kle, pitanje utvrivanja politike identiteta na
osnovu jasno definisanog odnosa prema vrednostima i njihovoj strukturi ostaje
jedan od znaajnijih izazova savremenih drutava i jedna od okosnica interkulturne komunikacije u perspektivi kulturnih identiteta.

Literatura

Anderson, B. (1983) Imagined Communities. Reflections on the Origin and

Spread of Nationalism, London.
Appadurai, A. (1991) Global Ethnoscapes: Notes and Queries for a Transnational Anthropology, Recapturing Anthropology: Working in the Present
(ed. Fox, R.), Santa Fe.
Bauman, Z. (1984) Kultura i drutvo, Beograd.
Bennett, M. (1993) Towards ethnorelativism: A developmental model of intercultural sensitivity, Education for the intercultural experience (ed. Paige,
R. M.), Yarmouth, ME.
Brislin, R. (1997) Prejudice in intercultural communication. Intercultural
communication: A reader (eds. Samovar, L. A., Porter, R. E.), Belmont, Ca..
uri, J. (2008) Identitet i interkulturalnost Srbija kao mesto proimanja
Balkana i (Srednje) Evrope, Filozofija i drutvo (3).
Friedman, J. (1994) Cultural Identity and Global Process, London.
Gidens, E. (1998) Posledice modernosti, Beograd.
Golubovi, Z. (1973) ovek i njegov svet, Beograd.
Hall, S. et al., eds. (1992) Modernity and its Futures, London.
Jandt, F. E. (2001) Intercultural communication: An introduction, Thousand
Oaks.
Kelner, D. (2004) Medijska kultura: studije kulture, identitet i politika izmeu modernizma i postmodernizma, Beograd.
Klopf, D. W., Park, M. (1982) Cross cultural communication: An Introduction to the fundamentals, Seoul.
Samovar, L. A., Porter, R. E. (1991) Communication between cultures, Belmont, CA.
Samovar, L. A., Porter, R. E., eds. (1997) Intercultural communication: A
reader, Belmont, Ca.
Singer, M. R. (1998) Perception and identity in intercultural communication,
Yarmouth, ME.
Smit, A. (1998) Nacionalni identitet, Beograd.
Mimica, A., Bogdanovi, M., prir. (2007) Socioloki renik, Beograd.
Stojkovi, B. (2002) Identitet i komunikacija, Beograd.
vob-oki, N. (1989) Proces razvoja i kulturni kontekst, Kultura (84/87).
Vuksanovi, D. (2002) Kulture prostori memorije: Ogled iz savremene estetike komunikacija, Zbornik radova Fakulteta dramskih umetnosti
(67).

215
Ljiljana Roga

INTERCULTURAL COMMUNICATION AND CULTURAL IDENTITIES

Summary
This text deals with the problems of intercultural theories and practices, including the aspects related to methods, influence of culture on communication, and
constructs of identity and the other. The analysis focuses the elements that represent the foundations of effective communication in the intercultural context
perceptions, system of values, as well as the barriers based on ethnocentrism,
stereotypes and prejudices.

O IMPLIKACIJAMA INTERKULTURNE KOMUNIKACIJE

U PERSPEKTIVI KULTURNIH IDENTITETA

216

The belief that it is through culture that people learn to communicate to each
other is of fundamental importance for intercultural communication. In this respect, acculturation processes an interaction of global cultures in space and
time, in which some changes of these cultures occur to some extent, seem to be of
great significance. On the other hand, the understanding of peoples perceptions,
values and beliefs can anticipate potential cross-cultural misunderstandings. It
is society that creates certain cultural values, beside those global that it adopts.
There is a space where particularities and differences are being expressed under
the influence of much more complex social relations and structures.
The view on the positions of cultural and individual identities and their perspectives in the processes of intercultural communication and media shaped global
environment, opens some complex questions about the possibilities of integrity
and authentic dialogue.