NEBOJ[A ROM^EVI]

ANTIGRA\ANSKI TEATAR ELFRIDE JELINEK

@ena kao
kontemplativno,
jedinstveno bi}e
Elfrida Jelinek ro|ena je 1946. u Mircu{lagu (Austrija). Jo{ za vreme {kolovanja zapo~ela je i studije
muzike na Be~kom konzervatorijumu (orgulje, blok
flauta i kasnije kompoziciju). Njen otac, Fridrih Jelinek, hemi~ar, bio je optu`en zbog antisemitizma
1945, {to je u ranim pedesetim kod njega dovelo
do psihi~kih smetnji i smrti na psihijatrijskoj klinici,
1969. Od 1964. Jelinekova je po~ela i studije teatrologije na Be~kom univerzitetu. Posle nekoliko semestara napustila je studije zbog sukoba s profesorima. Period do objavljivanja prve pripovetke 1968,
Jelinekova je provela u potpunoj izolaciji.
Njeni prvi uspesi vezani su za radio-drame, a
1974. dobija nagradu za najbolju radio-dramu na
nema~kom jeziku. Iste godine udaje se za Gotfrida
Hingsberga, koji je {ezdesetih godina pripadao krugu
ultralevi~ara okupljenih oko Fasbindera. Dugogodi{nji
~lan KP Austrije, Jelinekova je napustila partiju 1991.
Dobitnik je mnogobrojnih austrijskih i nema~kih nagrada za dramu, prozu i liriku, me|u kojima svakako
treba spomenuti presti`nu nagradu Georg Bihner.

88 SCENA

Elifrida Jelinek spada u red najva`nijih posleratnih dramskih autora na nema~kom jeziku. Kao
dramska spisateljica pojavila se krajem sedamdesetih komadom [TA SE DESILO KADA JE NORA NAPUSTILA SVOGA MU@A. U tom i slede}em komadu
KLARA S. (1982), Elfrida Jelinek je u centar svoga interesovanja stavila `enu, ali ne na na~in kako to ~ini tradicionalna drama, kao objekat subjekta (mu{karca), ve} kao samodovoljan, zaokru`en mikrokosmos, ~ija pravila i poluge nisu prosta refleksija ili
obrnuta slika mu{kog sveta. Taj put se pro{iruje i
produbljuje u kasnijim komadima kao {to su BOLEST ILI MODERNE @ENE (1984), ON NI NALIK SEBI (1998), OBLACI. TAJNA. (1988), NEMA VEZE ILI
MALA TRILOGIJA SMRTI (1998), @ENA I TELO
(2000).
Me|utim, bilo bi sasvim pogre{no svrstati Jelinekovu u nekakav feministi~ki pokret uskog ideolo{kog
koloseka, orijentisan ka osvajanju pozicija u mu{kom svetu. Naprotiv, ~ini se da ona nije ni zainteresovana za takav malogra|anski pristup sudbini

Elfrida Jelinek se protivi mimeti~kom teatru, pa je

samim tim i protiv evropske glume u duhu Stanislavskog koju smatra su{tinski la`nom tehnikom:
Ne `elim da se igram, i ne `elim da vidim druge kako se igraju. Tako|e, ne `elim da nagonim
druge na igru. Ljudi ne bi trebalo da kazuju ne{to
i da se pretvaraju da `ive. Ne `elim da gledam to
la`no jedinstvo koje se ogleda na licu glumca: jedinstvo `ivota. Ne `elim da gledam komad sa silama tih dobro podmazanih mi{i}a (Rolan Bart)
komad jezika i pokreta, takozvanu ekspresiju istreniranog glumca. Ne `elim da se glas i pokret
uklapaju. U dana{njem tetaru se ne{to otkriva
nevidljivo, jer su svi scenski konci skriveni iza scene. Drugim re~ima, ma{inerija je skrivena; glumac
je okru`en ure|ajima, dobro osvetljen i kre}e se
kroz njih. On besmisleno imitira ljudska bi}a. On
stvara nijanse u izrazu, izvla~i iz svojih usta neku
sasvim drugu osobu ~ija je sudbina rasprostrta. Ne
`elim da udahnjujem `ivot u nepoznate ljude pred
publikom. Ne znam, ali nekako vi{e volim da nemam ni{ta s idejom da je udahnjivanje `ivota bo`anska stvar. Verovatno ja samo `elim da izlo`im
aktivnosti koje neko mo`e da izvede kao deo ube|ivanja, ali bez nekog vi{eg smisla. Ne `elim pozori{te. Glumac bi trebalo da ka`e ne{to {to niko nikada ne govori, jer ovo nije `ivot. Oni bi trebalo da
poka`u rad. Da ka`u {ta se zbiva, ali niko od njih
ne bi trebalo da bude sposoban da ka`e da se ne{to sasvim drugo odvija unutar njega, ne{to {to se
mo`e samo indirektno pro~itati s njihovih lica i njihovih tela. Gra|ani bi trebalo da na sceni ne{to
ka`u.1
Me|utim, ne nose svi tekstovi Elfride Jelinek ruho
antiaristotelovskog pozori{ta. [tavi{e, komadi koji su
1

@enska podela

@ene gde se kao ideal pojavljuje nakakva `ena-mu{karac. Ne samo u dramama ve} i u svojoj prozi
i lirici, Jelinekova defini{e `enu kao zatvoren i autonoman krug ose}anja i ideja koje ne proizlaze, a ~esto se i ne odnose na svet mu{karca. @ena nije svedena ni na ljubavnicu, ni na majku, ve} na kontemplativno bi}e koje pre svega posmatra sebe u ogledalu, shvataju}i svoju jedinstvenost.
Jelinekova, paralelno s novim pogledom na teme, stvara i samosvojnu dramatur{ku poetiku ~esto
koriste}i monolo{ke jedno~inke (namerno izbegavam termin monodrame), u kojima se rekonstrui{e
tok svesti bez standardnih dramatur{kih poluga (zaplet, antagonisti, dramska kompozicija, karakterizacija). Te jedno~inke su neka vrsta gr~a uma koji poku{ava da se autorefleksivno pona{a, lutaju}i kroz
asocijacije, potro{a~ke opsesije i kli{ee do duboke
tajne `enskog bi}a koja ne mo`e biti imenovana ili
svedena na sastavne delove.

Theater Heute Jahrbuch, 1983, 102.

SCENA 89

@enska podela

joj doneli najvi{e uspeha (BURGTHEATER, 1985;

SPORTSKI KOMAD, 1998), bliski su klasi~noj dramaturgiji i naraciji; to, naravno, ne zna~i da se Jelinekova odrekla polemike s gra|anskim pozori{tem.
Naprotiv. BURGTHEATER (I i II deo) je o{tra kritika
konzervativnog teatarskog koncepta, u duhu Geteovog anteprologa FAUSTU, gde je pozori{te (a i

umetnost sama) razapeta izme|u potrebe da odbrani svoj metafizi~ki smisao i obezbedi trivijalni, ali nasu{ni uspeh kod publike. Kona~no, Jelinekova je
shvatila da je njen krsta{ki rat zapravo deo repetitivnog ciklusa u kome se pozori{te stalno nalazi i
gde se avangarda stalno oko{tava u oficijelnu umetnost.

Bibliografija:
Was geschah, nachdem Nora ihren Mann verlassen hatte (praizvedba: Grac 1979)
Clara S. (1981) (praizvedba: Bonn 1982)
Burgtheater (1982) (praizvedba: Bonn 1985)
Krankheit oder Moderne Frauen (praizvedba: Bonn 1987)
Prsident Abendwind (praizvedba: Berlin 1987)
Wolken. Heim. (praizvedba: Bonn 1988)
Totenauberg (praizvedba: Wien 1992)
Raststtte (praizvedba: Wien 1994)
Stecken, Stab und Stangl (praizvedba: Hamburg 1996)
Ein Sportstck (praizvedba: Wien 1998)
Er nicht als er (praizvedba: Salzburg 1998)
Ein Haider-Monolog (Das Lebewohl) (praizvedba: Berlin 2000)
Macht Nichts (Eine kleine Trilogie des Todes) (praizvedba: Zrich 2001)
TV i filmski scenariji:
Die Ramsau im Dachstein, ORF 1976
Die Ausgesperrten (u saradnji s Francom Novotnim), Austrija 1982.
Was die Nacht spricht (u saradnji s Hansom [ojglom), Austrija 1987.
Malina (po romanu Romana fon Ingeborga, re`ija Verner [terner), Nema~ka 1990.

90 SCENA