TIM E^ELS*

O pisanju za izvedbu

Ovaj ~lanak govori o stvaranju teksta za izvo|enje na sceni, naro~ito kao o rezultatu koautorskog
procesa. To je skra}ena verzija rada koji sam predstavio u Dartingtonu, UK, 1996, na skupu pod nazivom O pisanju za scenu. @eleo sam da otvorim
vrata jednom {irokom, avanturisti~kom opisu svega
onoga {to bi pisanje za pozori{te moglo da zna~i, a
{to prevazilazi ideje o dramaturgiji koje su jo{, na`alost, merila ~esto primenjivana u Engleskoj, uprkos
bogatoj istoriji spisateljstva i na raznim, sasvim druga~ijim pozori{nim prostorima. Ovaj ~lanak govori
o fizi~koj akciji i postavljanju scene kao o oblicima
pisanja, o ispisivanju re~i koje treba videti i pro~itati na sceni pre nego izgovoriti, o nabrajanju, o improvizaciji, o ~itanju, o {aputanju i o kola`u kao
formi, s osvrtom, u svakom od ovih slu~ajeva, na kriti~ki dijalog s tradicionalnijim konceptima pozori{ta
i pisanja za pozori{te.
U svakom slu~aju, opsednut spiskovima i indeksima, poku{ao je jedne no}i da sastavi spisak
tekstova koje je napisao, ili tekstova koje bi mo`da
napisao. Ili, tekstova koje bi bio u stanju da napi{e.
U toku no}i, spisak bi se spoticao i izmicao, rasta~u}i se u pri~e i razmatranja, a potom se vra}aju}i
nabrajanju.

Koji bi tekst trebalo da bude prvi na spisku?

Onaj postoje}i ili onaj mogu}i?
Izabrao sam postoje}i, setiv{i se da sam kod
ku}e, da bih do{ao na skup, ostavio bolesnog sina.
I re{io sam da na tom spisku pomenem i njega.
*Tim E~els (Tim Etchells), reditelj i pisac, vo|a trupe
Forced Entertainment (Prinudna zabava) iz [efilda (Velika
Britanija), koja se, deluju}i od 1984, svrstala u red najzna~ajnijih evropskih avangardnih pozori{ta poslednje decenije. Obra|uju}i akutnu savremenu tematiku urbanih
sredina postindustrijskog dru{tva, ~lanovi grupe Forced
Entertainment te`e da kroz kombinaciju provokativnih sadr`aja i atraktivnih stilskih postupaka i medijskih tehnika
(improvizovani tekstovi, instalacije, tekstovi iz masmedija,
video) pobude u gledaocu sna`nu emociju, ali se usmeravaju prevashodno na socijalni aspekt komunikacije i bu|enje kriti~ke svesti publike. U svojim najzna~ajnijim predstavama, kao {to su NEKE NEJASNO]E U ZAKONU O LJUBAVI, KLUB 'BEZ KAJANJA' (Club of No Regrets, 1993), ISKA@I GOR^INU (Speak Bitterness,1994) ili RU@NE RE^I I
IZRAZI (Filthy Words &Phrases, 1998), E~els i njegovi saradnici, po re~ima kriti~arke Pegi Filen, sklapaju mapu prostora i vremena tako {to preobra`avaju istoriju (i putovanje) u aktivno sastavljen skup li~nih povesti i nimalo pasivno do`ivljen skup spolja{njih zbivanja i mesta.
(Trupa Forced Entertainment je, ina~e, s predstavom
QUIZOOLA! nastupala 2001. na novosadskom INFANT-u.)

SCENA 45

Avangarda

46 SCENA

1. Tekst koji se {apu}e kraj usnulog deteta

2. Tekst koji, vi~u}i, izgovara jedan glumac na parkingu u zoru
3. Tekst koji se ostavlja na telefonskim sekretaricama
nepoznatih ljudi
4. Tekst koji se izgovara dok tajno tuca{ partnera/partnerku svog dobrog prijatelja/prijateljice
5. Tekst za megafon
6. Tekst koji mo`e da poslu`i kao oru`je
Se}ate li se zatvora o kojem sam vam pri~ao?
Bio je napu{ten kad je vojska stigla. Tamni~ari i mu~itelji u bekstvu, njihovi zato~enici/`rtve, likvidirani u
`urbi, mrtvi u }elijama.
I se}ate se kako su u jednoj sobi ispod krvavih
instrumenata i potpisanih priznanja, otkrili neobi~an
i beskrajan, besmislen, gotovo potpuno nesuvisli
tekst. Kako se ispostavilo, tamni~ari su imali obi~aj
da sede pred vratima svojih zatvorenika i da im, u
gluvo doba no}i, naglas ~itaju taj tekst bez prestanka, ne daju}i im sna, nasr}u}i tom destrukcijom jezika, ili smisla, na ono {to je ~vrsto vezivalo njihove
krivice za zemlju i zdrav razum.
Pri~a je istinita. Stalno razmi{ljam o tim ljudima
koji kle~e na podu hodnika i, na ~udnom jeziku, ~itaju svojim zatvorenicima. Da li su oni sebe zami{ljali
kao glumce? Da li su }askali u kuhinji ili kafani nakon
posla, raspravljaju}i o tome da li je ~itanje bilo dobro
ili lo{e? Da li su razmi{ljali o pauzama, jeziku, nagla{avanju? Da li je to ~itanje i njih izlu|ivalo? Mo`da.
Razmi{ljam o tekstu koji su ~itali i, ponekad,
no}u, dok sanjam rukom ispisanu stranicu, mislim
da mogu da ga vidim, ali ne i da razaznam re~i.
1. Tekst sastavljen od stihova iz poluzaboravljenih
pesama
2. Ljubavno pismo napisano u kupletima
3. Tekst u fragmentima
Rano ujutro, Majls brblja u krevetu, {ale}i se na
ra~un doru~ka, a naro~ito ovsene ka{e. Ka`e mi da

}emo za doru~ak jesti pauk-ka{u, a ja ga pitam:

[ta ti je to? On ka`e: Pauk ka{a s paucima
Ja ka`em da }u mu dati da pojede ka{u od helikoptera, ili ne{to sli~no, a on mi preti raznim drugim ka{ama, dok ne do|e do ove: radio-ka{a. Ka`e je{}emo radio-ka{u od glasova.
^itavo leto `iveli smo u ku}i sa zvezdama iznad
i zemljom ispod nas i jeli radio-ka{u. Neverovatno
izda{na, ova ka{a zadovoljavala je glad, ali su glasovi ostajali pod ko`om zauvek.
Ko stavlja te glasove u radio-ka{u?
Niko.
^iji su glasovi u radio-ka{i?
Glasovi u radio-ka{i dolaze od mrtvih, iz zalutalih signala, izgubljenih pisama. Dolaze od ljudi koji su pisali grafite na svim zidovima u gradu, ili od
ljudi iz knjiga i pri~a koje smo pro~itali, i sa mnogih
drugih mesta.
1. Tekst koji ljudi pronalaze u nov~anicima nakon
mnogo dana, kad te ve} svi zaborave
2. Tekst koji se ubaci ispod vrata mo`da pismo
3. Tekst koji neko prona|e na ulici, uhva}en u vrtlogu
vetrom no{enog li{}a i iscepanih plasti~nih kesa
[etam se, jednom, u Njujorku, vidim cedulju na
zemlji, vetar je nosi, hvatam je. Na cedulji pi{e: [ta,
pobogu, radi{? Za{to ti treba toliko vremena da?
Takav glas je glas veziste u radio-ka{i.
Radio-ka{a, ili ne{to sli~no njoj, jeste ona koja
govori u svim ovim predstavama. Ne bi me uzbudio
ni dubok, ni autenti~an glas, ali bi me uzbudilo brbljanje, sastavljeno od par~i}a i slojeva, fragmenata, citata. Bez ure|ivanja ili, barem, bez centralne
teme. Kao da ja ne posedujem svoj glas ja sam samo prostor kroz koji sve te druge stvari prolaze i u
kojem se nastanjuju.
1. Kondenzovani tekst
2. Tekst napisan, nau~en i izveden tako da pro|e
test na detektoru la`i

Avangarda

3. Serija tekstova o ljubavniku. U hemijskoj olovci, u

ru`u, u vodootpornom markeru, u krvi, u semenu
4. Nevidljivi tekst
5. Isti tekst koji se pi{e svaki dan, godinu dana, na
razli~itim mestima, na razli~itim lokacijama
6. Tekst napisan na podu stare fabrike
Na kraju obilaska [efilda, napravili smo komad NO]I U OVOM GRADU (Nights in This City,
1995). Na{ autobus je stigao u jednu ogromnu
zgradu zgradu koja je najpre bila gradski tramvajski terminal, a onda glavni autobuski terminal, a koja je sada van upotrebe. U ovom prostoru, na podu,
ispisali smo ~itavu abecedu grada tekst ispisan po
abecednom redu u deset kolona od po sedamdeset
pet metara kreda na betonu. Silaze}i s autobusa,
ljudi bi ugledali izlaz na drugom kraju, krenuli ka
njemu, shvatili da hodaju po ne~emu, a onda kona~no otkrili {ta je to, ~esto usporavaju}i da bi prona{li imena svojih ulica, pokazuju}i drugima gde su
nekada `iveli, ~ak se i slikaju}i pored naziva svojih
ulica. Na neki na~in, ovaj abecedni spisak na podu
poslu`io je kao repriza, u kojoj je grad u performansu prikazan kao tekstualna minijatura, da bi ga ljudi mogli ispitati kao celinu.
Veoma ~esto u na{im predstavama bilo je spiskova ili kataloga. Ponekad s izvesnim redom, ponekad haoti~nih. Jezik kao kamera na beskona~noj
traci, koja nasumi~no zumira, daje krupni plan, total, {venk, ta~ku gledi{ta. Jezik koji s jedne pri~e, iz
jednog sveta, jednog diskursa, ska~e u drugi.
1. Tekst napisan u 3 ujutro usred rata
2. Tekst napisan u fast-food restoranu u velikom
evropskom tr`nom centru
3. Tekst koji pokre}e pitanje vlasni{tva
Jednog poslepodneva ulazim u sobu u kojoj je
uklju~en TV i bivam potpuno {okiran saznanjem da
likovi s ekrana izgovaraju re~i direktno ukradene iz
na{eg komada NEKE NEJASNO]E U ZAKONU O

LJUBAVI (Some Confusions in the Law about Love,

1989).
Trenuci prolaze i shvatam, u sporom unutarnjem okretu, da se radi o jednom bezimenom filmu
kroz koji sam pro{ao pre nekih pet godina, iz kojeg
sam ukrao tekst, na`vrljao ga na novine, prebacio
ga u svesku, a potom ga, ne{to kasnije, zapisao u
svoje delo. Pa ipak, gledaju}i film, obuzet sam ose}anjem ~udne povre|enosti, dok se trenuci iz na{e
predstave NEKE NEJASNO]E ponavljaju, van
konteksta, u drugim ulogama i kostimima.
Do|i, du{o, pijana zavodnica ka`e poslu{niku svoga {efa, preobra}enom izdajniku/ljubavniku. Ako `eli{ da me vidi{ ponovo, da}u ti napismeno u koje je vreme ^arli uvek odsutan
Ku}a puna polica, puna svezaka, teksta koji
sam na~uo i zapisao film, `ivot, snovi, knji`evnost.
Bilo {ta. Sranje ja sam kao neki provalnik-tinejd`er
toliko sam stvari maznuo da vi{e ne mogu da se
setim {ta je od toga moje. Naravno, Majls je ve} isti
takav, s obzirom da pri~e koje pri~a doslovce recikliraju najbolje delove teksta i likove iz pri~a koje je
~uo. Jedne no}i, hranio je ptice u jednoj slikovnici
hlebom uzetim sa stranica druge. Neka vrsta divne
ekonomi~nosti nastale u njegovom ludilu.
Ma{ina za kra|u.
Kada se zapodene rasprava me|u mojim studentima o tome odakle dolazi njihovo pisanje, neki od njih pribegavaju pojmu glasa. Taj glas `ivi negde u njima, negde duboko; treba ga uporno tra`iti, potom i negovati. Kada ga prona|u, oni `ele pomo}u njega da pi{u. Taj glas je po ne~emu autenti-

SCENA 47

Avangarda

48 SCENA

~an, a u samoj svojoj prirodi dubok. ^vornovat je,

povezan s telom. Dolazi iz njih. ^esto no}u.
I mada sam i sm dosta pisao no}u, nikada ne
znam na {ta ta~no misle.
Jer, za mene je pisanje, tako ~esto, u stvari sakupljanje, prosejavanje i kori{}enje deli}a ne~ega
{to je pripadalo drugim ljudima kopija jezika poput kopija dragog kamenja. U njemu, zapravo, nikada nije bilo autenti~nosti.
Dok su radili na predstavama, uvek su bili u isku{enju da pisanje (ili ~ak govor) shvate kao isprobavanje tu|e ode}e pozajmljivanje mo}i. Za trenutak govorim kao moj otac. Govorim jezikom u~itelja. Za trenutak govorim kao {to govore u filmovima. Pozajmljujem frazu od prijatelja, re~enicu od
ljubavnika. Pisanje koje vi{e li~i na isprobavanje.
Me{anje, spajanje, brisanje, ubacivanje. Svesno,
planski i, ponekad, nesvesno, bez kontrole. Citiram
a da to i ne znam. Mo`da je najbolje tako zami{ljati vezu s jezikom, na na~in na koji je romanopisac
Majkl Murkok jednom opisao lik u knjizi: Preska~e
s jednog na drugi fragment poluzaboravljenih pesama kao pokvareni d`uboks.
I kada god moji studenti pomenu taj glas (u zastra{uju}oj jednini) koji dolazi iz njih, to mi stvara
novi problem, jer, ne shvataju}i taj glas, ne mogu da
razaznam (bar ne tako samouvereno) ni to ja o
kojem govore. Za nas, u ovom poslu i van njega,
predstava o tome ja se, naposletku, ~esto svodi na
prikupljanje delova teksta, citate, planirane i slu~ajne govorne ~inove ne na koherentnu celinu, jo{
manje na jednoumnog autora nekog teksta. Ono
{to sam ja, makar u ovom tekstu (sada), nije ni{ta
vi{e (a ni manje) od mesta susreta jezika koji se u
mene uliva i iz mene izvire (proteklih godina, meseci, dana) skretnica, ma{ina koja krade i prebira,
prostor u kojem se de{avaju sudari.
Ima li `aljenja zbog ne~ega?

Jednom prilikom, pitao sam Rona Votera

(Wooster Group) da li ikada po`eli da se bave novim
tekstovima umesto {to (kako mi je to opisao) premotavaju trake dvadesetog veka da bi videli {ta se dogodilo, da bi shvatili {ta je po{lo naopako. Rekao mi je:
da... mo`e da zamisli trenutak kada bi tako ne{to bilo zanimljivo, ali ima, barem u ovom trenutku, toliko
toga da se uradi. Ima toliko stvari u arhivi.
1. Razbijeni tekst
2. Diskreditovani tekst
3. Tekst kojeg bi se, bez ostatka, odrekli svi njegovi
izvo|a~i
4. Serija tekstova na jeziku koji ne funkcioni{e
Mo`da je na{a osnovna tema oduvek bila nedovoljnost jezika. Njegova nedoraslost poslu koji
mora da obavi njegov neuspeh. A kroz taj neuspeh
po definiciji jezik nije i ne mo`e da izrazi ono {to
nastoji da opi{e odavanje priznanja borbi u svakodnevnom `ivotu borbi da se tupim alatom obavi
delikatan posao, da se izrezbari `ivot u/oko/uprkos
onome i kroz ono {to se smatra kulturom na kraju
dvadesetog veka.
A u toj ljubavi prema tupim ivicama i ograni~enjima jezika, uvek su mu najdra`i bili osporavani
tekstovi; nalazio je nadu i inspiraciju u straight-to-video filmovima, u mu~noj prozi knjige uputstava za
izvo|enje hemijskih eksperimenata, katalogu muzeja neobi~nog, jednostavnom jeziku crtanih filmova,
stripova, jednokratnoj lako}i zapleta u sapunskoj
operi ili starostavnom tekstu bajke ili mita. Re~i dobro i pisanje u na{em slu~aju nisu ba{ i{le zajedno. R|avo pisanje je uvek vi{e bilo u na{em stilu. Jezik paralisan u sopstvenoj nedovoljnosti. Jezik pred
ta~kom pucanja, na ivici smisla, na ivici potpunog
neuspeha.
Pisac besmislica.
Ispisiva~ oblika koji samo li~e na slova.
Pisac vulgarnih re~i.

nom porno-bioskopu u Roterdamu. Nikako nismo

mogli ta~no da odredimo da li je taj film napad na
rastu}i vi{ak u jeziku ili vrsta ode njegovoj apsurdnoj
inventivnosti i potpunoj podatnosti promeni maratonsko nabrajanje delova u kojima se jezik nekontrolisano reprodukuje.
1. Tekst za E-mail
2. Tekst napisan krvlju
3. Tekst izmi{ljenog jezika
Kada smo koristili nesuvisli govor u (NEKA VODA TE^E SVOJIM TOKOM) DO MORA KOJE JE DALO OBE]ANJE (/Let the Water Run its Course/ to the
Sea that Made the Promise, 1986), razgovarali smo
mnogo o glasovima koji dopiru kroz zidove poput
nejasnih i odvratnih glasova ljudi koji se sva|aju u
stanu ispod, poput divljeg brbljanja na `urkama o
jeziku svedenom na svoje sirove oblike, u kojem,
dok ga slu{ate, ne razaznajete re~i, ali poga|ate o
~emu se pri~a.
U SKRIVENOM D@EJ (Hidden J, 1994) Keti i
Robin tako|e izgovaraju jednu verziju ovakvog, nesuvislog teksta samo {to, u ovom slu~aju, jezik definitivno postaje strani jezik ne sjebani engleski,
ve} hrpa jezika iz razbijene Evrope srpski, ruski,
poljski, koji povremeno prelaze u italijanski. Keti, u
ku}i, na centralnom delu scene, nevidljiva, iza navu~ene zavese, razgovara telefonom; ~uje se nerazumljivo proklinjanje i {aputanje, vikanje i ube|ivanje,
zahtevanje, optu`ivanje. A sve {to vidimo izvan ku}e
su glumci koji ~ekaju, neki od njih len~are, Ri~ard
pilji, krade pa`nju publike, ali na kraju svi slu{aju
pognutih glava. Ne slu{a samo publika tekst. Keti,
koja proklinje i {apu}e, vi~e i ube|uje, zahteva, optu`uje.
U tim trenucima, odnos dveju kultura u predstavi engleska kultura pijanih budala i kultura zara}ene Evrope najgori je mogu}: nijedna od njih
ne vidi, ne razume niti je u stanju da pomogne onoj

Avangarda

Kada smo zapo~eli rad na ZADOVOLJSTVU

(Pleasure, u leto 1997) bili smo odu{evljeni tekstom
koji sam skinuo s Interneta ogromnim spiskom pod
jednostavnim naslovom 2.334 ru`nih re~i i izraza
detaljni katalog opscenosti, slenga i opisa koji je
sadr`ao oko 500 razli~itih izraza za masturbirati.
Prvi put kada sam {tampao taj spisak, ostavio sam
{tampa~ da radi, a kada sam se vratio u kancelariju, zatekao sam zaposlene kako, ostaviv{i svoje poslove, stoje okupljeni oko {tampa~a iz kojeg se jo{
izlivao tekst. Gutali su njegove re~i poput mnogih
nau~nika i opsesivaca. Bili su istovremeno fascinirani i zga|eni dok su jedni drugima ~itali te re~i, otkrivaju}i odvratnost, neizrecivost, neispisivost izraza
kao {to su:
CIMNUTI MESINU
NAVLA^ITI CEVKU
DATI MU MALO RUPE
POGURATI SRANJE UZBRDO
MA@NJAVATI PICU
ISTRESTI CRVA
Jezik na ivici smisla, na ivici potpunog neuspeha.
Na{a omiljena igra, dok smo radili s ovim tekstom na probama ZADOVOLJSTVA, bila je ispisivanje ovih i drugih sli~nih re~i na tabli, na sceni uputstva na de~jem jeziku koja su po{la naopako, ili kurs
stranog jezika s malim gorkim preokretom u sebi.
Re~i smireno ispisivane na tabli velikim slovima,
glumci koji stoje pored table, koji se ne odri~u napisanog, suo~avaju}i se s piljenjem publike, u stilu
ovo vam je lekcija za danas.
Vi{e meseci kasnije snimili smo film RU@NE RE^I I IZRAZI (Filthy Words &Phrases, 1998), u kojem
Keti ispisuje svaku od ovih re~i na tabli, u jednoj napu{tenoj {kolskoj u~ionici. Snimili smo ga u jednom
neprekidnom kadru od sedam sati, a na kraju snimanja Keti (i cela ekipa) bili su potpuno iscrpljeni i
beli od krede. Film smo premijerno prikazali u jed-

SCENA 49

Avangarda

50 SCENA

drugoj. Sasvim suprotno onim reklamama britanskog Telekoma u kojima Bob Hoskins mole}ivo poru~uje da je razgovor dobra stvar, od usranog razgovora, u ovom slu~aju, nema nikakve vajde.
Spisak ulica:
1. Ulica nade
2. Pe}ka ulica1
3. Zimsko brdo
4. Ulica Market. Oksfordska ulica u San Francisku,
ulica ludila i besku}nika u invalidskim kolicima pijani i drogirani ludaci na svakom }o{ku; ako ne spavaju kao komirani po haustorima, ili naslonjeni na zidove zgrada, onda su br`i od sna svako od njih igra
uz neku ne~ujnu melodiju, cupkaju}i, hodaju}i, uvijaju}i se, vrte}i se (jedna `ena, ozarena, udara u kontejner u ritmu neke nedovr{ene, beskona~ne simfonije buke); svako od njih mrmlja na nekom svom, individualnom, pa opet, na neobi~an na~in, kolektivnom jeziku {apat, pretnje, pretpostavke, halucinacije nasumi~ni primerci s kraja mehani~ke ere
to je, u dobroj meri, vrsta pozori{ta ili teksta
za scenu na koji sam mislio.
Ili barem nisam imao na umu one sme{ne nove dramske pisce sa skupa 1997. u Londonskom
kraljevskom teatru, ~ija se glavna (skoro jedina) tema za razgovor, po svoj prilici, sastojala od dugih,
predugih pridikovanja o zarezu. O tome kako dana{nji reditelji i glumci ne razumeju {ta je zarez. Stra{na sramota.
Ne razumem to ba{ najbolje, s obzirom da me
interpunkcija nikada nije preterano zanimala.
Mislim, ja bih radije rekao:
evo vam 30 slova:
a b v g d | e ` z i j k l lj m n nj o p r s t } u f h c ~ d` {
a sada napi{ite dramski tekst.

Nisam nikada mnogo mario za dramske pisce.

Ionako, u nekim novijim predstavama, tekst u dobroj
meri proizlazi iz improvizacije glumaca kao reakcija na pisani stimulans, ili improvizacija nastala bez
tog stimulansa. Na taj na~in fragment od dva pasusa postaje desetominutni monolog bujaju}i generativni proces improvizacije, pregovora, rasprave,
novog pisanja i, na kraju, fiksiranja. Jedna vrsta govora koji postaje pisanje.
S obzirom da je radio na ovaj na~in, na ritmu
teksta, koji je barem dopola ura|en na licu mesta,
njegovo interesovanje se ticalo upravo tih tekstura
teksture misli, ponavljanja, samokriti~nosti, oklevanja itd. u kojima govorni ~in nadvladava dok pisanje mo`e samo delimi~no da se meri s njim. Rade}i s video trakom i transkriptima improvizacija, `eleli su da uhvate ne{to od tog smisla u govornom ~inu, o tome kako glas pronalazi samog sebe, kako
se jezik sapli}e, ispravlja, a zatim leti ispituju}i tu
borbu i sam jezi~ki proces. Interesovanje za jezik koji nije vi{e tekst, ve} doga|aj.
Serija vrad`bina:
1. Za~arati benzinsku pumpu u pono}
2. Isterivanje zlog duha iz ku}e
3. Bekstvo iz zatvora ili s nekog drugog stra{nog mesta
4. Povratiti klinca na ekstaziju iz kome
5. Boriti se s neiskreno{}u u sapunskoj operi
6. Prizvati mo} an|ela
U 200% I PROKLETO @EDAN (200% &Bloody
Thirsty, 1987/88) junaci isprobavaju glasove an|ela, kao da }e, budu li govorili poput njih, mo`da dobiti mo} da podi`u iz mrtvih. Pozajmljivanje jezika za
1

Furnace Street

Odgovaram joj: Ko mi ka`e!

Prati me.
1. Tekst sa~injen od o~itih la`i
2. Tekst sa~injen od obe}anja
3. Tekst sa~injen od optu`bi
Kako Kler po~inje u SKRIVENOM D@EJ (1994)?
Nekada davno, daleko odavde, postojala je zemlja u kojoj su ljudi bili jebene pizde i, dabome,
ona pri~a o Engleskoj i svim ljudima na pozornici.
1. Pi{i kao da tekst pi{e neko drugi
2. Imitiraj tu| rukopis
3. Koristi drugu olovku
4. Ispi{i tekst na kartonu, kao da ti je samo on preostao, {vrljaj po kartonu, kao da je hitnost potrla
svaku mogu}nost stila
i
5. Pi{i o li~nostima
Ovde bi trebalo ne{to da ka`em o Marku E.
Smitu. Ili, jo{ bolje, da pro~itam pole|inu albuma
Totale's Turns grupe The Fall, snimljenog u`ivo
1978. ili 1979. u Working Men's Clubs u Vejkfildu,
Donkaster itd.
I VI SEBE NAZIVATE NEKAKVIM PROFESIONALCIMA?
Bila je to jedna od neformalnih kritika koju su
The Fall dobili nakon {to su zavr{ili svoj zaokret
(turn), koji ~ini prvu stranu ove plo~e, zajedno s
onim svi znaju da najbolji bendovi dolaze iz Londona i Osta}ete bez posla zauvek.
Dovoljno, strana 1 snimljena je pred publikom
od koje 80% vikendom odlazi u diskoteke radi parenja, ali mi ionako nikad nismo voleli da propovedamo preobra}enima. Strana 2, druga mesta New
Puritan kod ku}e, tokom ~ega je spomenuta ku}a
koju napada neki pijanac, {to obja{njava tenziju u
toj numeri.
Ne volim ne{to naro~ito osobu koja peva na
tom LP-ju. Ipak, divim se njegovoj hrabrosti. Ovo je

Avangarda

sopstvene ciljeve, zbog njegove mo}i i autoriteta,

zbog njegovog stila. Jezik je uvek tu|e odelo koje isprobava{ ne pristaje ti, ali ima mo}.
Fudbalski navija~i u vozu pre nekoliko meseci
hvalili su se svojim pijanim dogodov{tinama na prethodnoj utakmici. Produ`ili smo u pravcu paba 'Belo
srce', gde smo po svedo~enju prisutnih popili nekoliko piva. Sav razgovor se odvija u stilu policijskih pisanih izve{taja. Kra|a jezika drugih ljudi za isticanje
sopstvene mo}i. Na sceni koristimo borbu da bismo
se ose}ali udobno u tekstu, a udaljenost glumice od
njenog teksta je uvek vidljiva. U novijim predstavama
taj jaz je jo{ vidljiviji, jer se tekst pojavljuje u ulozi
skripte fizi~kog objekta koji mo`e da se podigne,
kojim mo`e da se manipuli{e, koji mo`e pa`ljivo da
se posmatra, s radoznalo{}u, ravnodu{no{}u ili prezirom. U toku rada, mogu se videti glumci kako o~ima
prelaze preko teksta, ~ude}i se, svesni da ma {ta to
bilo, to nisu oni. Ili, ako postoji harmonija izme|u
glumca i teksta, to je harmonija za koju se treba izboriti i sklad koji za~u|uju}e dobro koristi originalni materijal: scene iz kli{eiziranih, tupavih policijskih i psiholo{kih TV serija u KLUBU BEZ KAJANJA (Club of No
Regrets, 1993/94) razbijene su u komade u Terinim
zavr{nim naporima u ulozi Helen Iks preturaju}i
fraze, ona preska~e sa scene na scenu, ne obaziru}i
se na jedan smisao dok kreira drugi. To jeste kao ce|enje vode iz kamena, ali na kraju ona uspeva da dobije materijal koji za nju poprima smisao, mada biva
skoro uni{ten u samom tom procesu.
Likovi/glumci uvek se kre}u od prostora izvan
jezika, do odnosa u kojem se ~ini da ga poseduju.
Vra}am se marketu.
Jedna ruinirana `ena prolazi pored mene, o~i
joj {irom otvorene, ruke ~vrsto obavijene oko tela,
kao paket koji je suvi{e ~vrsto uvezan hvata mi pogled, i ne remete}i ritam svog {apata, glasno mi
preti: Ne gledaj me, odvratni psihopato!

SCENA 51

Avangarda

52 SCENA

verovatno najta~niji dokument o grupi The Fall, koji

su ikad objavili, iako }e te{ko ubediti svoje mame i
tate u to, ha-ha.
R. Totale XVII
Po~asni ~lan
Klub mladih pijanaca Vejkfilda
Smit, koji sebi stalno dodeljuje novi lik, novi
identitet, poput onih sjebanih naratora s problemati~nim stavom. Poput centralnog lika u Balardovim
knjigama nau~ne fantastike, koji se uvek zove Traven ili Travis ili Trabert ili Talbot, a nekad ga svim tim
imenima nazivaju u jednom jedinom poglavlju.
Uvek neka verzija istog tipa, ~ije ime je, ba{ kao i
identitet, uvek pod znakom pitanja. Kao {to ja ba{
ne{to ne volim osobu koja pi{e ovaj tekst.
1. Tekst koji ti ostaje u ustima, preklinju}i te da ga
ne izgovori{
2. Tekst koji se prosipa, izmi~e i be`i
3. Tekst koji niko nikad ne}e ~uti
U MARINI I LIJU (Marina&Lee, 1990/1991) Keti je interpretirala nekoliko svojih tekstova sve ti{e,
tako da su zavr{nice svakog od njih bile potpuno ne~ujne.
Svejedno sam morao da napi{em te tekstove,
ali sam nedeljama bio u nedoumici {ta da u njih stavim. S jedne strane, ~inilo se da to uop{te i nije va`no, ali s druge, doimali su se kao najva`niji tekstovi u komadu. [ta bi neko mogao da po`eli da ka`e,
ali tako da ga niko ne ~uje?
1. Tekst u kojem je glas jasan i o{tar
2. Tekst u kojem je glas plod kompromisa
3. Tekst u kojem je glas pod velikim pritiskom
Gledam film IZVEDBA (Performance; Nikolas
Reg i Donald Kamel) i lik D`ejmsa Foksa, gangstera iz Ist Enda koji tone u podzemlje droge, rokenrola i hipi seksualnosti. Izgleda da Momak D`ek ne
mo`e dalje. Izgleda da njegov glas ne mo`e da iza|e na kraj sa stvarima koje treba da opi{e.

Najzad, to je ono {to treba da uradi{ s glasom

nateraj ga da govori o stvarima s kojima ne mo`e
da se izbori nateraj ga da pri~a o osporavanom.
Ja sam mu{ko, ja sam mu{ko, mu{ko, jebo
te
D`ejms Foks, kao drogirani gangster, preobra`en, u kimonu, s perikom i {minkom, ne mo`e da se
izbori.
To je ne{to {to smo oduvek voleli da radimo
da se poigravamo jazom izme|u glasa i tela iz kojih se javlja. Maloletne prodava~ice dr`ale bi predavanja iz fizike, a potom prelazile na opise dugih
ruskih zimskih romansi. Tip na ven~anju bi objavio
da su na parkingu podmetnute bombe. Nespretni
kosturi u pantomimi izvodili bi drevni poeti~ni tekst.
Kao da za sve to vreme tekstovi iznena|uju ljude
koji ih govore.
Oko pono}i priveo je kraju nabrajanje tekstova
i umesto toga poku{ao da razmi{lja o ti{ini. Bilo je
tiho u ku}i. Napravio je spisak ti{ina, nalik na spisak
iz ZADOVOLJSTVA (Pleasure, 1998).
Ti{ina koja se ponekad javlja u telefonskim razgovorima s osobom koju voli{.
Ti{ina o kojoj ljudi samo sanjaju.
Ti{ina u kojoj se samo ~eka.
Ti{ina u kojoj lopov be`i s plenom.
Ti{ina koja nastupa nakon sudara.
Ti{ina kojom je ispunjena ku}a s mnogo stanara u
vreme kad svi spavaju.
Ti{ina u pauzi izme|u dva talasa.
Ti{ina koja nastupa posle velike sva|e.
Ti{ina koja zavlada kada zaroni{ u kadi.
Ti{ina koja vlada jedino no}u.
Ti{ina koja nastupa kada navu~e{ zavese i legne{ u
krevet.
Ti{ina koja u sebi sadr`i sve.
S engleskog prevela NATA[A MILI]EVI]