UNIVERZITET U TUZLI

RUDARSKO-GEOLOKO-GRAEVINSKI
ODSJEK: RUDARSTVO

ENERGETSKA EFIKASNOST I OBNOVLJIVI IZVORI

ENERGIJE
Seminarski rad

Mentor:
Dr.sc.Edin Deli red.prof.
Student:Kari Munir

SADRAJ

1. O ENERGIJI.......................................................3
1.1. ta je energija?...................................................................3

2. OBLICI ENERGIJE..............................................4
3. VRSTE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE..............6
3.1. OPTA PODIJELA..................................................................6
3.2. NAJEI OBLICI ENERGIJE..................................................7
3.2.1. SOLARNA ENERGIJA........................................................8
3.2.1.1.

Solarni kolektori................................................................................. 9

3.2.1.2.

Fotonaponske elije...........................................................................9

3.2.1.3.

Fokusiranje suneve energije..........................................................10

3.2.2. ENERGIJA VETRA...........................................................11

3.2.3. HIDROENERGIJA............................................................12
3.2.3.1.

Protone hidroelektrane..................................................................13

3.2.3.2.

Akumulacione hidroelektrane..........................................................13

3.2.3.3.

Revirzibilne hidroelektrane..............................................................13

3.2.4. GEOTERMALNA ENERGIJA..............................................14

3.2.5. BIOMASA.....................................................................15
3.2.6. ENERGIJA PLIME I OSEKE...............................................16
3.2.7. ENERGIJA TALASA.........................................................17

4. ZAKLJUAK....................................................18
[L] LITERATURA.................................................19

1.O ENERGIJI
ivimo u svijetu energije. Sve to nas okruuje zasnovano je na korienju energije.
Energija je potrebna svim ivim biima. Nama je potrebna da bi smo se mogli kretati. Energiju
dobijamo od hrane koju uzimamo. Biljke dobijaju energiju od Suneve svetlosti, ivotinje jedu
biljke ili druge ivotinje. Maine energiju, najee dobijaju, sagorevanjem goriva (nafte, uglja,
gasa i dr.).
2

1.1. ta je energija?
Energija je sposobnost nekog tijela da vri rad.
Ljudi su hiljadama godina koristili energiju sopstvenih miia. Kasnije su poeli
pripitomljavati ivotinje s kojima su obavljali razne poslove: vuu kola, pluga, dizanje tereta,
pokretanje primitivnih maina i dr. Tek posle mnogo vremena ovek je otkrio i druge oblike
energije. U prirodi postoji vie oblika energije: hemijska, toplotna, mehanika, svijetlosna,
elektrina, nuklearna.
Energija je glavni pokreta tehnolokog razvoja. Zahvaljujui industrijalizaciji i porastu
broja stanovnika potreba za energijom iz godine u godinu eksponencijalno se poveava. Na
poetku ovog milenijuma obnovljivi izvori energije imaju sve veu ulogu u svetskoj
proizvodnji energije, dok je tetan uticaj velikok korienja fosilnih goriva na ivotnu sredinu
sve oigledniji.

Slika 1 oblici energije

2.OBLICI ENERGIJE
Osnovni vidovi energije koji omoguavaju funkcionisanje dananje civilizacije su
uglavnom toplotna i elektrina energija, koje se u daljim tehnolokim postupcima mogu

prevesti u ostale vidove energije.Toplotna i elektrina energija se danas u velikom procentu

dobijaju iz neobnovljivih izvora energije.
Termin neobnovljivi izvori energije odnosi se na sve potencijalne nosioce nekog vida
energije koji su stvoreni u nekom prolom vremenu, a sada se ne mogu obnoviti, tj. ne mogu se
regenerisati niti ponovo proizvesti. Najvei udio neobnovljivih izvora energije ine fosilna
goriva, goriva nastala anaerobnom digestijom uginulih/mrtvih organizama u unutranjosti zemlje
pod uticajem visoke temperature i pritiska milionima godina. Fosilna goriva ine glavni izvor sa
ak 85-90% energije[1].
U fosilna goriva ubrajaju se:

Ugalj

Treset

Nafta i derivati nafte

Prirodni gas

U neobnovljive izvore energije svrstavaju se i fisiona (nuklearna) goriva (8% od

ukupnog) [2].
Problemi sa neobnovljivim izvorima energije su prvo u njihovoj koliini i
rasprostranjenosti. Zalihe fosilnih goriva su ograniene i brzo nestaju, a usled koncentracije
energetskih resursa u svega nekoliko oblasti u svetu, korienje neobnovljivih goriva stvorilo je
sistem meuzavisnosti, tako da se drave koje zavise od uvoza fosilnih goriva nalaze u
podreenim poloajima.
Drugi problem je zagaenje ovekove okoline. Sagorevanje fosilnih goriva, naroito
onih baziranih na nafti i uglju, predstavlja najverovatniji uzrok globalnog zagrevanja, dakle
stvaranju tzv. efekta staklene bate usled emisije ugljen-dioksida, sumpornih, azotnih jedinjenja
i dr. zagaujuih jedinjenja i estica.
Promjena klimatskih uslova predstavlja jednu od najozbiljnijih opasnosti za Zemljin
ekoloki sistem zbog mogueg uticaja na proizvodnju hrane. Sa druge strane, primena nuklearne
energije, predstavlja uslovno istu tehnologiju, ali u sluaju katastrofa moe doi do izuzetno
velikih zagaenja sa ogromnim posljedicama na ovjeka i ivotnu okolinu. Takoe, veliki
problem predstavlja i problem odlaganja radioaktivnog otpada.
Iako u ovom trenutku proizvodni procesi, kao i sama tehnologija ne dozvoljavaju potuno
iskljuenje neobnovljivih izvora energije, tei se ka tome da se njen ukupan udio smanji. Samim
4

tim, na scenu bi stupila energija koja bi se dobijala iz obnovljivih izvora, koja umnogome ima
manji tetni uticaj na ovjeka i njegovo okruenje.
Za razliku od neobnovljivih, obnovljivi izvori energije predstavljaju oblik energije koji
nije potroiv tj. moe se delimino ili potpuno sam regenerisati. Ovaj prirodni vid energije nalazi
se svuda oko nas, ba kao i sama priroda. Upotrebom obnovljivih izvora energije, smanjuje se
emisija gasova staklene bate, kao i cjelokupno zagaenje ivotne sredine i njenih mediuma. [3]
Neke od najiskorienijih i najpoznatijih izvora ovog oblika energije su:

bioobnovljivi izvori (biomasa)

energija malih vodotokova
energija vjetra
energija sunca
geotermalna energiju

Posmatrajui sutinu ovih izvora vidi se da su ovi izvori, praktino, samo modaliteti
solarne energije. Naime, biomasa se stvara fotosintezom na bazi solarne energije. Strujanje
vaduha vetar nastaje zbog razlika u temperaturama vazduha na razliitim mestima kao
posljedica solranog zraenja. Kruenje vode u prirodi, kao i plima i oseka su, takoe, posljedica
solarnog zraenja. Zbog ogromne koliine energije koju Sunce zrai i perioda njegovog ivota
moe se smatrati da e dozraivanje energije sa Sunca trajati veoma dugo sa aspekta nae
civilizacije.

Slika 2 izvori energije

3.VRSTE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE

3.1. OPTA PODJELA
Prema nastanku energije na Plavoj planeti, moe se klasifikovati u tri osnovne grupe:
1. Suneva energija odgovorna za solarnu energiju, najvei izvor energije na Zemlji.
Direktno utie na obnavljanje energije vodnih snaga, talasa, vjetra, toplote u okeanu, kao
i obnavljanje biomase putem fotosinteze.
Suneva energija utie indirektno i to kroz vie vidova energije:
o hidroenergija energija vodotokova, morskih struja, gleera
o toplotna energija hidrosfere toplota mora i okeana
o eolska energija strujanje vazdunih masa (vjetrovi)
o bioenergija energija nastala fotosintezom
2. Nuklearna fisija raspad izotopa tekih hemijskih elemenata
Geotermalna energija raspad u unutranjosti zemlje
Vjetaka fisija energija koja se koristi u nuklearnim elektranama (miljenja su

podeljena po pitanju klasifikacije ove vrste energije u obnovljive)

3. Planetarna kretanja energija gravitacije
Energija plime i oseke

Slika 3 obnovljivi izvori energije

3.2. NAJEI OBLICI ENERGIJE

U ovom trenutku samo 3,3% potronje primarne energije dolazi od obnovljivih izvora [4].
Meutim, potranja za ovom vrstom energije je sve vea. Do sada je patentirana nekolicina
ureaja i proizvodnih procesa koji generiu obnovljive prirodne izvore u svrhu proizvodnje
energije potrebne za ovekove potrebe. Radi lakeg upravljanja i vee produktivnosti, potrebno
je shvatiti kako, zapravo odreena vrsta energije funkcionie i na koji nain je to bolje
iskoristiti tj. kako joj se treba pristupiti. Takoe, veoma je bitna sama tehnologija koja se koristi
za implementaciju ove energije. S toga, u ovom radu e biti obraene neke vrste obnovljivih
izvora energije; one iji je trenutni udeo najvei.

Dijagram 1 korienje obnovljivih izvora u svetu

2005. godine[5]

U ovom radu izvori koji e biti obraeni su:

Solarna energija
Energija vjetra
Hidroenergija
Geotermalna energija
Energija biomase
Energija plime i oseke
Energija talasa

3.2.1. SOLARNA ENERGIJA

Sunce je nama najblia zvjezda te, neposredno ili posredno, izvor gotovo sve raspoloive
energije na Zemlji. Suneva energija potie od nuklearnih reakcija u njegovom sreditu, gde
temperatura dosee 15 miliona C. Radi se o fuziji, kod koje spajanjem vodonikovih (H) atoma
nastaje helijum (He), uz oslobaanje velike koliine energije. Svake sekunde na ovaj nain u
helijum prelazi oko 600 miliona tona vodonika, pri emu se masa od nekih 4 miliona tona
vodonika pretvori u energiju. Ova energija se u vidu svetlosti i toplote iri u svemir, pa tako
jedan njen mali dio dolazi i do Zemlje. Nuklearna fuzija odvija se na Suncu ve oko 5 milijardi
godina, kolika je njegova procenjena starost, a prema raspoloivim zalihama vodonika, moe se
izraunati da e se nastaviti jo otprilike 5 milijardi godina. Pod optimalnim uslovima, na
povrini Zemlje se moe dobiti 1 kW/m 2, a stvarna vrijednost zavisi o lokaciji, godinjem dobu,
dobu dana, vremenskim uslovima i jo dosta varijabilnih.
Suneva energija se moe koristiti pasivno i aktivno. Pod terminom pasivno korienje
podrazumijeva se direktno proputanje toplotne Suneve energije u prostoriju tj. zagrijavanje
masivnog poda i zidova koji apsorbuju toplotu, a zatim je otputaju nou.
Tabela 1 potencijali i zahtevi vezani za korienje solarne
energije[6]
POTENCIJALI
ZAHTEVI

Zadovoljava 10% potreba za grijanjem

Jednostavna i jeftina postavka
Isplativost u kratkom vremenskom period
Lako odravanje sistema

Velika povrina okrenuta ka jugu, radi

prihvatanja Sunevog zraenja
Konstrukcija sa velikom termalnom masom
(radi zadravanja toplote)
Dobra izolacija
Izbjegavanje zasijeenosti objekta

Slika 4 pasivno korienje solarne

energije

Kada se radi o aktivnom/direktnom korienju solarne energije, ono se moe podijeliti u tri grupe
principa:

solarni kolektori zagrijavanje vode, grijajanje prostorija (pretvaranje solarne energije u

toplotnu energiju)
fotonaponske elije direktno pretvaranje suneve energije u elektrinu
fokusiranje suneve energije upotreba u velikim energetskim postrojenjima

3.2.1.1. Solarni kolektori

Solarni kolektori direktno pretvaraju Sunevu energiju u toplotnu. Sistemi za grijanje
vode mogu biti ili otvoreni, u kojima voda koju treba zagrijati prolazi direktno kroz kolektor na
krovu, ili zatvoreni, u kojima su kolektori popunjeni tenou koja se ne smrzava (npr. antifriz).
Zatvoreni sistemi mogu se koristiti bilo gde, ak i kada je temperatura atmosferskog vazduha
ispod nule. Tokom dana, ako je lepo vreme, voda se moe grijati samo u kolektorima. Ako
vrijeme nije lepo, kolektori pomau u grijjanju vode i time smanjuju potronju elektrine
energije.

Slika 5 solarni kolektor

Slika 6 fotonaponska elija

3.2.1.2.

Fotonaponske elije
Fotonaponske elije se sastoje od poluprovodnih elemenata koji direktno pretvaraju
energiju Sunevog zraenja u elektrinu energiju. Efikasnost im je od 10% za jeftinije sisteme
(amorfni silicijum) do 25% za skuplje sisteme. Za sada su jo uvek ekonomski nerentabilni jer
im je cijena oko 6000 $/kW[7]. Fotonaponske elije mogu se koristiti kao samostalni izvori
energije ili kao dodatni izvor energije. Kao samostalni izvor energije koristi se na satelitima,
saobraajnim znakovima, kalkulatorima i udaljenim objektima koji zahtijevaju dugotrajni izvor
energije. Kao dodatni izvori energije fotonaponske elije mogu se na primer prikljuiti na
elektrinu mreu, ali za sada je to neisplativo.
9

3.2.1.3. Fokusiranje suneve energije

Fokusiranje suneve energije upotrebljava se za pogon velikih generatora ili toplotnih
pogona. Fokusiranje se postie pomoi mnogo soiva ili ee pomou ogledala sloenih u tanjir
ili konfiguraciju tornja. Najee upotrebljavane su konfiguracije tipa "Power Tower" i "Dish".
"Power tower" konfiguracije koriste kompjuterski kontrolisano polje ogledala za
fokusiranje sunevog zraenja na centralni toranj, koji zatim pokree glavni generator. Do sada
su napravljeni demonstracijski sistemi koji imaju izlaznu snagu i iznad 10 MW. Ti novi sistemi
imaju i mogunost rada preko noi i u loem vremenu tako da spremaju vruu tenost u vrlo
efikasne tankove(neka vrsta termo boce).
"Dish" sistemi prate kretanje Sunca i na taj nain fokusiraju sunevo zraenje. Postoji jo
i "Trough" sistem fokusiranja suneva zraenja, koji moe biti vrlo efikasan. Takve elektrane
mogu biti vrlo jake: u Kaliforniji je instalirana elektrana snage 354 MW. Kada nema dovoljno
energije od Sunca, sistemi koji fokusiraju sunevo zraenje mogu se bez veih problema
prebaciti na prirodni gas ili neki drugi izvor energije. To je mogue jer Sunce koristimo za
grijanje tenosti, a kad nema Sunca tenost zagrijavamo na neki drugi nain. Mana ovog
postrojenja je zauzimanje velikog prostora, ali to se moe rijeiti postavljanjem elektrane u neku
nenaseljenu oblast (pustinju). Jo jedan veliki problem predstavlja cijena sistema, kao i njegova
postavka.

Slike 7 i 8 fokusiranje suneve energije; Solar Dish (levo) i Power Tower

(desno)
10

3.2.2. ENERGIJA VJETRA

Iskorienje energije vjetra je najbre rastui segment proizvodnje energije iz obnovljivih
izvora. U posljednjih nekoliko godina turbine na vjetar znatno su poboljane. Najbolji primjer je
njemako trite turbina na kojemu se prosena snaga od 470 kW 1995. godine poveala na 1280
kW 2001. godine. Ovo poveanje snage postiglo se odgovarajuim poveavanjem veliine
turbina. Trenutno su u razvoju turbine koje e moi generirati snagu izmeu 3 i 5 MW.
Zbog poetne ekonomske neisplativosti i nestalnosti vjetra, instalacija vjetrogeneratora je
privilegija koju mogu priutiti samo bogate zemlje. Trenutno je cijena vjetrenjae vea od cijene
termoelektrane po MW instalirane snage (vjetrenjaa kota oko 1000 /kW instalirane snage, a
termoelektrana 700 /kW), ali razvojem tehnologije ta razlika sve je manja[8].
Energija vjetra je transformisani oblik Suneve energije. Sunce neravnomerno zagrijava
razliite dijelove Zemlje i to rezultira razliitim pritiscima zraka, a vjetar nastaje zbog tenje ka
izjednaavanjem tih pritisaka. Postoje dijelovi Zemlje na kojima duvaju tzv. stalni (planetarni)
vjetrovi i na tim podrujima je iskorienje energije vjetra najisplativije. Dobre pozicije su obale
okeana i puina mora. Puina se istie kao najbolja pozicija zbog stalnosti vjetrova, ali cijene
instalacije i transporta energije koe takvu eksploataciju. Kod pretvaranja kinetike energije
vijetra u mehaniku energiju (okretanje osovine generatora) mogue je iskoristiti samo razliku u
brzini vjetra na ulazu i izlazu.

Shema 1 princip rada vetrogeneratora [9]

Albert Betz, nemaki fiziar dao je jo davne 1919. godine zakon energije vjetra, a koji je
publiciran 1926. godine u knjizi Wind-Energie. Njime je dan kvalitativni aspekt znanja iz mogunosti
iskorienja energije vetra i turbina na vetar. Njegov zakon kae da se moe pretvoriti manje od 16/27 ili

11

59% kinetike energije vjetra u mehaniku energiju pomou turbine na vjetar. 59% je teoretski
maksimum, a u praksi se moe pretvoriti izmeu 35% i 45% energije vjetra [10].

Kao dobre strane iskorienja energije vjetra istiu se visoka pouzdanost rada postrojenja,
bez trokova za gorivo i bez zagaivanja okoline. Loe strane su visoki trokovi izgradnje i
promijenjivost brzine vjetra (nepouzdanost rada). Za domainstva vrlo su interesantne male
vjetrenjae snage do nekoliko desetina kW. One se mogu koristiti kao dodatni izvor energije ili
kao primarni izvor energije u udaljenim podrujima. Kad se koriste kao primarni izvor energije
nuno im se dodaju baterije (akumulatori) u koje se sprema energija kad se generie vie od
potronje. Velike vjetrenjae esto se instaliraju u park vjetrenjaa i preko transformatora spajaju
se na elektrinu mreu.

3.2.3. HIDROENERGIJA
Energija vode (hidroenergija) je najznaajniji obnovljivi izvor energije, a ujedno i jedini
koji je ekonomski konkurentan fosilnim gorivima i nuklearnoj energiji. U poslednjih 30-ak
godina proizvodnja energije u hidroelektranama je utrostruena, ali je time udio hidroenergije
povean za samo 50% (sa 2.2% na 3.3%). U nuklearnim elektranama, u istom je razdoblju
proizvodnja poveana gotovo sto puta, a udio 80 puta. Tako da hidroenergija ima svoja
ogranienja. Ne moe se koristiti svuda jer podrazumeva obilje brzo tekue vode, a poeljno je i
da je ima dovoljno cijele godine, jer se elektrina struja ne moe jeftino uskladititi. Da bi se
ponitio uticaj oscilacija vodostaja, grade se brane i akumulaciona jezera. To znatno die cijenu
cijele elektrane, a die se i nivo podzemnih voda u neposrednoj okolini akumulacije. Nivo
podzemnih voda ima dosta uticaja na biljni i ivotinjski svijet, pa prema tome hidroenergija nije
sasvim bezopasna za ivotnu sredinu. Veliki problem kod akumuliranja vode je i zatita od
potresa, a u zadnje vrijeme i zatita od teroristikih napada.
Procenjuje se da je iskorieno oko 25 % svietskog hidroenergetskog potencijala. Veina
neiskorienog potencijala nalazi se u nerazvijenim zemljama, to je povoljno jer se u njima
oekuje znatni porast potronje energije. Najvei projekti, planirani ili zapoeti, odnose se na
Kinu, Indiju, Maleziju, Vijetnam, Brazil, Peru[11].

Postoje tri osnovne vrste hidroelektrana:

protone
akumulacijske
12

 reverzibilne

3.2.3.1. Protone hidroelektrane

Po definiciji protone hidroelektrane su one koje nemaju uzvodnu akumulaciju ili se
njihova akumulacija moe isprazniti u kratkom vremenskom intervalu rada. To znai da se skoro
direktno koristi kinetika energija vode za pokretanje turbina. Takve hidroelektrane je
najjednostavnije izvesti, ali su vrlo ovisne o trenutnom protoku vode. Prednost je vrlo mali uticaj
na ivotnu sredinu i mala opasnost od podizanja podzemnih voda.

3.2.3.2. Akumulacione hidroelektrane

Akumulacione hidroelektrane su najei nain dobijanja elektrine energije iz energije
vode. Problemi nastaju u ljetnjim mjesecima kad prirodni dotok postane premali za
funkcionisanje elektrane. U tom sluaju se brana mora zatvoriti i potrebno je odravati nivo vode
koji je bioloki minimum. Veliki problem je i podizanje nivoa podzemnih voda

3.2.3.3. Revirzibilne hidroelektrane

Za popunjavanje dnevnih pica potronje grade se reverzibilne hidroelektrane. Kad je
potronja energije mala voda se pumpa iz donjeg jezera u gornju akumulaciju. To se obino radi
nou, jer je tada potronja energije najmanja. Danju se elektrana prebacuje na proizvodnju
elektrine energije i tada se prazni gornja akumulacija. To nije ba energetski najbolje reenje,
ali je bolje nego napraviti jo nekoliko termoelektrana za pokrivanje dnevnih pica potronje.

Slike 9 i 10 pojednostavljeni prikaz rada hidroelektrana

13

3.2.4. GEOTERMALNA ENERGIJA

Geotermalna energija postoji otkad je stvorena Zemlja. Nastaje prirodnim raspadanjem
radioaktivnih elemenata koji se nalaze u zemljinoj unutranjosti. Duboko ispod povrine voda
ponekad dospije do vrue stijene i pretvori se u vrelu vodu ili paru. Kipua voda moe dosegnuti
temperaturu od preko 150C, a da se ne pretvori u paru jer je pod visokim pritiskom. Kad ta
vrua voda dospije do povrine kroz pukotinu u zemljinoj kori, zovemo je vrui izvor. Ako izlazi
pod pritiskom, u obliku eksplozije, zove se gejzir. Vrui izvori se irom svijeta koriste kao izvor
toplote, u zdravstvene i rekreacijske svrhe. Vruom vodom iz dubine Zemlje mogu se grijati
staklenici i zgrade. Na Islandu, koji je poznat po gejzirima i aktivnim vulkanima, mnoge zgrade i
bazeni griju se geotermalnom vruom vodom. Vrua voda i para iz dubine Zemlje mogu se
koristiti za proizvodnju elektrine energije. Bue se rupe u zemlji i cijevi se sputaju u vruu
vodu. Vrua voda ili para penju se tim cijevima na povrinu. Geotermalna elektrana je kao svaka
druga elektrana, osim to se para ne proizvodi sagorevanjem goriva ve se crpi iz zemlje. Dalji
postupak s parom je isti kao kod konvencionalne elektrane: para se dovodi do turbine koja
pokree rotor elektrinog generatora. Nakon turbine, para odlazi u kondenzator, kondenzuje se,
da bi se tako dobijena voda vratila nazad u geotermalni izvor.

Slika 11 upotreba geotermalne

energije

Slika 12 gejzir kao izvor

geotermalne energije

Ovaj izvor energije ima brojne prednosti. On je jeftin, stabilan i trajan. Budui da nema
dodatnih potreba za gorivom nema tetnih emisija, osim vodene pare. Glavni je nedostatak u
malom broju lokacija gde se vrua voda u podzemlju nalazi blizu povrine. To su tzv.
geotermalne zone. One se vezuju za vulkanske zone na Zemlji tj. u pravilu za granice litosfernih
ploa. Nedostatak je i to to su te zone ujedno i glavne potresne zone to onda poskupljuje
14

izgradnju takovih elektrana. Budui da su te zone uglavnom i slabo naseljene, problem je i

prenos energije do potroaa a ponekad su to i zatiena podruja npr. Yellowstone, pa gradnja
elektrana nije dozvoljena. Glavni proizvoai geotremalne enrgije su SAD, Filipini, Meksiko i
Japan.
3.2.5. BIOMASA
Biomasa je obnovljiv izvor energije, a ine je brojni proizvodi biljnog i ivotinjskog
porijekla. Moe se direktno pretvarati u energiju sagorijevanjem, te proizvodnju pare za grijanje
u industriji i domainstvima, kao i za dobijanje elektrine energije u malim termoelektranama.
Fermentacija u alkohol zasad je najrazvijenija metoda hemijske konverzije biomase. Biogas
nastao fermentacijom bez prisustva kiseonika sadri metan i ugljenik te se moe upotrebljavati
kao gorivo, a ostali savremeni postupci korienja energije biomase ukljuuju i pirolizu,
rasplinjavanje te dobijanje vodonika. Glavna prednost biomase u odnosu na fosilna goriva je
manja emisija tetnih gasova kao i otpadnih voda. Dodatne prednosti su zbrinjavanje i
iskoriavanje otpada i ostataka iz poljoprivrede, umarstva i drvne industrije, smanjenje uvoza
energenta, ulaganje u poljoprivredu i nerazvijena podruija i poveanje sigurnosti opskrbe
energijom. Predvia se da e do sredine XXI vijeka u svetu udio biomase u potronji energije
iznositi izmeu 30 i 40 posto [12]. vedska je npr. 1998. je iz biomase dobijala 18% energije, a
Finska 10%. Prema dokumentima EU predvia se da e proizvodnja energije iz biomase u
odnosu na ostale obnovljive izvore energije 2010. iznositi 73%. Ukrajina ima instalirane
kapacitete od 320 MW za dobijanje struje upravo koritenjem biomase.

Shema 2 kruenje materije i proticanje energije vezano za biomasu

Energija iz drveta - U Evropskoj Uniji 58% primarne energije dobijene od obnovljivih izvora
energije dolazi iz drva. Tu veliki udeio ima tradicionalno iskoriavanje potencijala uma. U
15

Francuskoj se proizvodi najvie primarne energije iz drva. To je u 2000. godini iznosilo 9.8 Mtoe
energije dobijene na taj nain. vedska (8.3 Mtoe) i Finska (7.5 Mtoe) takoer znatno koriste
energiju iz drva. Iako toplotna potronja (grejanje kua, vode) predstavlja glavni dio proizvodnje
energije, dio energije drva se pretvara i u elektrinu energiju. U 1999. godini u Evropskoj Uniji
na taj nain proizvedeno je 17.3 TWh elektrine energije.
Biogas - Izmeu 1990. i 2000. godine kontinuirano se poveavao broj elektrana na biogas. Danas
ima oko 3000 elektrana u Europi, a treba im dodati i 450 odlagalita smea koja valoriziraju
biogas. Godinja proizvodnja tih pogona je oko 2304 ktoe, a to je oko 5% od ukupno
proizvedene energije biomase u Europi. Ujedinjeno kraljevstvo je vodei proizvoa korisne
energije iz biogasa sa 897 ktoe ili 39% evropske proizvodnje. Ta energija dobija se iz vie od 400
postrojenja. Njemaka je na drugom mestu sa 525 ktoe u 2000. godini. Najvei napredak u
Njemakoj proizlazi iz biogasa dobijenog agrikulturom. U 2000. ukljueno je 400 dodatnih
takvih pogona i sad ih ima 1050. Na treem mestu je Francuska sa 167 ktoe godinje
proizvodnje. Cilj Evropske Unije je 15 Mtoe proizvedene biogasom. Da bi se to postiglo
potreban je godinji rast od bar 30%[13].
Biogoriva - Biogoriva su sastavljena od dva razliita sektora: etanol i biodizel goriva. Etanol se
koristi kao dodatak za benzinske motore, a biodizel kao dodatak za dizelske motore. Neki motori
doputaju upotrebu istog etanola ili biodizela, ali to je ogranieno dravnim regulativama.
Koliina proizvedenog etanola godinje je porasla sa 47.500 tona 1993. na 191.000 tona 2000.
godine. Glavni proizvoa ovog goriva je Francuska sa 91.000 tona proizvedenih 2000. panija
je na drugom mestu sa 80.000 tona. Sljedea je vedska sa 20.000 tona. Proizvodnja biodizela
poveala se jo vie. Od 55.000 tona 1992. narasla je na 700.000 tona u 2000. godini. I u ovoj
grani Francuska je vodea sa 47% ili 328.000 tona. Njemaka dri drugo mesto sa 246.000 tona.
U Evropskoj uniji jo samo tri drave proizvode biodizel gorivo: Italija (78.000 tona), Austrija
(27.600 tona) i Belgija (20.000 tona) [14].
3.2.6.

ENERGIJA PLIME I OSEKE

Plima i oseka nastaju kao posljedica gravitacijskih sila Sunca i Meseca. Za sad jo nema
veih komercijalnih dostignua na eksploataciji te energije, ali se zna da potencijal nije mali. Ta
energija se moe dobiti na mjestima gde su morske mijenje izrazito naglaene (plimna amplituda
vea od 10 metara). Princip je jednostavan i vrlo je slian principu hidroelektrane. Na ulazu u
neki zaliv postavlja se brana i kad se nivo vode podigne, proputa se preko turbine u zaliv. Kad
se zaliv napuni brana se zatvara i eka se da nivo vode padne. Tad se voda po istom principu
proputa iz zaliva. U jednostavnijem sluaju voda se proputa kroz turbine samo u jednom
smjeru i u tom sluaju turbine su jednostavnije (jednosmjerne, a ne dvosmjerne).
Glavni problemi iskorienja energije plime i oseke su:
periodinost izvora (treba ekati da se nivo vode dovoljno podigne, odnosno padne)
16

 mali broj mjesta pogodnih za iskoritavanje takvog oblika energije.

Najpoznatija elektrana koja koristi energiju plime i oseke nalazi se na uu reke Rance u
Francuskoj. Izgraena je 60-tih godina i jo uvek radi. Rusija poseduje malu elektranu kod
Murmanska, Kanada u zalivu Fundy (najvia plimna amplituda; preko 20m) dok ih Kina ima
nekoliko. Ni jedna od navedenih zemalja nije ostvarila znaajniji napredak u iskorienju
energije ovog tipa[15].

3.2.7.

ENERGIJA TALASA

Zbog delovanja vjetra na povrinu vode u nekim zonama okeana stvaraju se veliki morski
talasi. Talasi se razlikuju po visini, duini i brzini pri emu zavisi i njihova energija. Svaki talas
nosi potencijalnu energiju uzrokovanu deformacijom povrine i kinetiku energiju koja nastaje
zbog gibanja vode. Energija talasa naglo pada sa njegovom dubinom, pa na dubini od 50 m
iznosi samo 2% od energije odmah ispod povrine.
Energija talasa obnovljiv je izvor, koji varira u vremenu (npr. vei talasi javljaju se u
zimskim mjesecima). Jednostavniji oblik iskorienja energije talasa bio bi neposredno uz obalu
zbog lakeg tj. jeftinijeg dovoenja energije potroaima. Meutim, energija valova na puini je
znatno vea, ali je i njeno iskorienje puno skuplje. U Velikoj Britaniji i Japanu ve se due
vreme istrauju mogunosti iskorienja ovog oblika energije. Danas su u osnovi poznata tri
oblika iskorienja energije talasa; preko plutaa, pominog klipa i lopatica. U ovom trenutku,
nijedan od navedenih naina ne moe ekonomski konkurisati klasinim izvorima energije

17

4.ZAKLJUAK
Obnovljivi izvori energije i nove tehnologije korienja ovih izvora postaju
sve znaajniji segment u svim poljima, a pogotovo u energetici. Korenjem
obnovljivih izvora energije se smanjuje troenje neobnovljivih energetskih
resursa. Korienje ovih izvora je veoma znaajno i sa aspekta zatite ivotne
sredine. Energetika, kao oblast privrede, na kojoj se temelji razvoj svih drugih
oblasti privrede je najvei zagaiva ivotne sredine, bez ije zatite nije
mogue ostvariti odrivi razvoj ljudske vrste i ivog svijeta na planeti.
Zagaenje ivotne sredine ne poznaje dravne granice, to je razlog za dalji
razvoj nove oblasti prava prava zatite ivotne sredine, koje na isti nain
kao i pravo energetike, po svojoj prirodi ima meunarodni karakter.

18

[L] LITERATURA
[1], [2], [3] - energy.gov
[4] U.S. Department of Energy - Energy Efficiency & Rewenable Energy Official Website;
www.eere.energy.gov
[5] obnovljivi izvori u svijetu 2005. godine REN21; www.ren21.net
[6] Obnovljivi izvori energije, solarna energija; V predavanje; Prof. dr Dragi Antonijevi
[7] Princip rada fotonaponskih elija; www.izvorienergije.com
[8] Energija vjetra; www.izvorienergije.com
[9] Univerzitet Sv. Kliment Ohridski; Tehniki Fakultet Bitolj; Princip rada
vjetrogeneratora; Bitolj; www.tfb.edu.mk
[10] Energija vjetra; en.wikipedia.org/wiki/Wind_power
[11] Hidroenergija; ecoist.rs
[12] Regionalna Razvojna Agencija Srem; Izgradnja postrojenja i proizvodnja
elektrine/toplotne energije iz biomase u Republici Srbiji vodi za investitore; Dr Branislava
Lepoti Kovaevi dipl. prav., Dr Dragoslava Stojiljkovi dipl.ma.in., Bojan Lazarevi
dipl.el.in
[13] Biogas; www.biogas.rs
[14] Biogorivo; www.obnovljiviizvorienergije.rs
[15] Energija plime i oseke; en.wikipedia.org/wiki/Tide

19