Osnovi Videotehnike

Slobodan Zdravkovi
OSNOVI VIDEO-TEHNIKE
Izdava
MST Gaji, d.o.o. Beograd, Dunavska 40
tel. 3034-800, 3281-246, 3283-217
e-mail: mstgajic@gmail.com
Za izdavaa
Svetlana Gaji, direktor
Urednik
Violeta Kozoder
Recenzenti
Dr Irini Reljin, vanredni profesor
Radia Petrovi, dipl. in.
Biljana Nii, dipl. in., predmetni profesor
Vladimir Gligori, dipl. in., predmetni profesor
Stevan Lazarev, dipl. in., predmetni profesor
Radmila Hajder, dipl. in., pomonik direktora za strunu nastavu
Lektor
Anelka Sekuli
Crtei
Miloje Lazarevi
Grafika priprema
Helena Miti
Korice
Slobodan Zdravkovi
Toma Saramandi
tampa
MST Gaji, d.o.o. Beograd
Tira
1000 primeraka
ISBN 978-86-82021-52-0
Beograd, 2012.
Izvodi iz recenzija
Digitalizacija televizijske tehnike, kao trenutno jedne od najaktuelnijih oblasti

u telekomunikacijama, zahteva neprekidno praenje ove savremene tehnologije.
Televizija i multimediji, dve konvergentne oblasti, zasnivaju se na primeni
sofisticiranih tehnika u akviziciji, obradi i prenosu digitalnih video i audio signala.
S obzirom na velike resurse koje zahteva digitalni signal, neophodno je dobro
poznavati sisteme percepcije slike u boji, odnosno sve nesavrenosti naeg vizuelnog
sistema. To ini osnovu obrade, pa time i kompresije, prenosa i prikazivanja video
signala. Aktuelnost televizije visoke definicije (HDTV), koja dodatno unosi potrebu
za jo stroim potovanjem kolorimetrijskih principa, kao i znatno sloenije uslove
za realizaciju televizijskih sistema, zahteva stalnu edukaciju i osavremenjivanje
odgovarajue literature.
Knjiga je napisana dobrim i za praenje jednostavnim jezikom. Slike su odabrane
paljivo i u potpunosti su podrane izloenom teorijom. Autor je svoje dugogodinje
teorijsko i praktino iskustvo televizijskog inenjera iskoristio da vrlo suptilno
odabere samo neophodne sadraje vezane za analognu tehniku, koja ini osnovne
postavke savremene digitalne televizije. Ovo je doprinelo jednostavnosti i celovitosti
izlaganja, inae izuzetno sloene materije. Stoga tekst ove knjige predstavlja celinu
koja je korisna svakom ko se bavi TV tehnikom i TV produkcijom, multimedijalnim
tehnologijama, a moe da se koristi i kao udbenik.
Na osnovu izloenog, kao nastavnik na predmetima Televizija, Video sistemi i
Multimedijalni sistemi na Elektrotehnikom fakultetu u Beogradu, imam posebno
zadovoljstvo da navedeni rukopis preporuim za tampanje. Imajui u vidu
problematiku kojom se rukopis bavi, kao i aktuelnost sadraja, smatram da je
potrebno da se ova knjiga tampa u boji.
Vanredni profesor dr Irini Reljin
Osnovni zadatak televizije, u tehnikom smislu, jeste da to vernije prenese i

doara originalnu sliku neke scene do gledalaca. Da bi ovaj zadatak mogao da bude
ispunjen na najbolji mogui nain, potrebno je znati samo dve stvari: nain na koji
naa ula (u ovom sluaju oi) funkcioniu i kako da napravimo i koristimo sistem
sposoban da taj zadatak ispuni.
Ova knjiga ima ambiciju da itaocima objasni obe stvari. Tekst nas uvodi u
osnovne principe kolorimetrije, upoznaje sa prirodom svetla i nainom na koji
naa ula funkcioniu. Upoznaje nas s nainom na koji rade ureaji koje koristimo
u lancu proizvodnje i emitovanja TV slike, kako se generie elektrini signal koji
predstavlja scenu, kako se i zato taj signal dalje procesuira i prenosi. Upoznaje
nas sa osobinama pojedinih ureaja, s njihovim mogunostima i ogranienjima.
Tehniki sistem koji ini lanac za proizvodnju, obradu i prenos TV signala od
originalne scene (TV kamere) do ureaja za reprodukciju i prikazivanje slike (TV
prijemnik), jeste veoma kompleksan i ima svoja ogranienja, ali svakako omoguuje
da se predstava o originalnoj sceni verno prenese do naih kua. Potrebno je da je
dobro osmiljen i napravljen, paljivo podeen i da umemo da ga koristimo na pravi
nain. Kako i zato pojedine ureaje treba koristiti ba na odreeni nain, kako
koncipirati i postaviti scenu, kakvu garderobu kreirati, kako odabrati i namestiti
svetlo, podesiti kameru, kakav kadar izabrati, kako se koriste raunari i raunarske
mree u savremenim digitalnim TV centrima, postae mnogo jasnije kada
budemo proitali, jednom ili vie puta, ovu knjigu. Bie od velike koristi svima koji
se bave televizijom: i inenjerima, i tehniarima, i rediteljima, i kamermanima, i
montaerima, i scenografima, i garderoberima, i urednicima, i novinarima i ...,
neka mi oproste oni profesionalci koje nisam pomenuo, ali i njima e biti od koristi.
Svi mladi ljudi koji tek imaju nameru da ponu da se na bilo koji nain bave
televizijom treba paljivo da proitaju ovu knjigu i da joj se ponekad vraaju.
Postae bolji majstori u svom poslu.
Pomonik direktora za tehniku,

Radia Petrovi, dipl. in.
Gradivo izloeno u ovom tekstu odgovara usvojenom planu i programu strunog

predmeta OSNOVI VIDEO-TEHNIKE za trei razred elektrotehnikih kola novog
obrazovnog profila ELEKTROTEHNIAR MULTIMEDIJA. Po obimu i nainu
izlaganja tekst je prilagoen uzrastu uenika, a moe korisno da poslui i drugima
koji se bave savremenom video-tehnikom. Tekst prua jedinstven pogled na nove
trendove u razvoju video-tehnike. Teorijska izlaganja ilustrovana su praktinim
primerima, a izbegnut je matematiki formalizam i detaljna analiza elektrinih
ema, to je i opravdano s obzirom na nove tehnologije sa kompleksnim integralnim
kolima i vieslojnom tampom. Panja je usmerena na objanjenje teorijskih
osnova, na opis blok dijagrama i funkcionalne mogunosti ureaja i sistema, kao i
na meunarodne televizijske preporuke i standarde koji moraju biti zadovoljeni u
profesionalnoj televiziji.
Biljana Nii, dipl. in., predmetni profesor
Tekst u ovoj knjizi obuhvata 95% do 97% gradiva usvojenog programom

za predmet OSNOVI VIDEO-TEHNIKE na smeru ELEKTROTEHNIAR
MULTIMEDIJA u srednjim elektrotehnikim kolama. Nadamo se da e nae
miljenje doprineti u ostvarivanju tenje da ova kvalitetna knjiga postane zvanini
udbenik srednjih elektrotehnikih kola.
Vladimir Gligori, dipl. in.,
predmetni profesor
Radmila Hajder, dipl. in.,

pomonik direktora za strunu nastavu
Stevan Lazarev, dipl. in.,

predmetni profesor
7
Predgovor
radivo u ovoj knjizi obraeno je prema usvojenom udbenikom Planu i

programu za predmet OSNOVI VIDEO-TEHNIKE srednjih elektrotehnikih kola, na smeru ELEKTROTEHNIAR MULTIMEDIJA. Opisani
su teorijski osnovi televizijske tehnike u skladu sa internacionalnim televizijskim
preporukama i standardima koji se primenjuju u profesionalnoj analognoj i
digitalnoj televiziji. Prikazani su samo neophodni matematiki osnovi bitni za
razumevanje formiranja video i audio signala, i blok dijagrami i funkcionalne
mogunosti najvanijih TV ureaja i sistema koji su bitni za razumevanje celog
televizijskog lanca. U posebnim poglavljima obraeni su digitalizacija video i
audio signala, serijski digitalni interfejs, primena raunara i raunarskih mrea
u televiziji, kompresija video signala, kompjuterizovani i umreeni digitalni TV
centar sa serverima i centralnom memorijom, digitalni sistemi za distribuciju
televizijskog programa, kao i razliiti formati i mogunosti prikazivanja TV
slike. Opisano je i ENG / SNG prikupljanje vesti sa terena i slanje vesti sa veoma
udaljenih lokacija do matinog TV studija preko prenosnih satelitskih linkova
i Interneta. Panja je posveena i nainu operativnog rada i mogunostima
proizvodnje i emitovanja TV programa u digitalnim TV centrima.
Osim u srednjim strunim kolama, knjiga moe da se koristi i u nastavi na
elektrotehnikim fakultetima i akademijama za televiziju i multimedije, a mogu
je koristiti kao TV prirunik i svi profesionalci koji se bave TV tehnikom, TV
produkcijom i savremenim informaciono-komunikacionim i multimedijalnim
tehnologijama.
Recenzenti prof. dr Irini Reljin, dipl. in., Radia Petrovi, dipl. in. i prof.
Biljana Nii, dipl. in., kao i kolege mr Dragorad Milovanovi, dipl. in., mr Duan
Markovi, dipl. in. i Borisav Vasi, dipl. in. pomogli su mi korisnim strunim
sugestijama da konano uobliim ovu knjigu, na emu sam im veoma zahvalan.
Posebnu zahvalnost dugujem odgovornim licima u institucijama, koja su
prepoznala vrednost ove knjige i imala razumevanja da kupovinom knjiga u
pretprodaji, finansijski pomognu izdavanje ove knjige:
Visoka kola elektrotehnike i raunarstva strukovnih studija, Beograd;
Javno preduzee Emisiona tehnika i veze, Beograd;
Srednja elektrotehnika kola Rade Konar, Beograd;
Srednja elektrotehnika kola Nikola Tesla, Beograd.
Kratki tekstovi o ovim institucijama tampani su na poslednjim stranicama knjige.
Ovu knjigu posveujem liku i delu Nikole Tesle, ija su nauna i tehnika
dostignua pokrenula savremenu civilizaciju.
8
Sadraj
UVOD
1. FORMIRANJE VIDEO-SIGNALA
1.1 Analiza slike
1.2 Progresivna analiza
1.3 Analiza sa proredom
1.4 Izbor vertikalne i horizontalne uestanosti
1.5 Rezolucija televizijskog sistema
1.6 Vertikalna rezolucija
1.7 Horizontalna rezolucija
1.8 Odreivanje maksimalne uestanosti video-signala
1.9 Spektar video-signala
1.10 Sloeni video-signal za crno-belu sliku
1.11 Signal zamraenja
1.12 Sinhronizacioni signali za crno-belu sliku
1.13 Poluprovodniki CCD senzori slike
1.14 CCD senzori s prenosom u slikama (Frame Transfer)
FT CCD senzori
1.15 CCD senzori s meulinijskim prenosom
(Interline Transfer), IT CCD
1.16 CCD senzori s kombinovanim prenosom,
(Frame Interline Transfer), FIT CCD
1.17 HAD CCD senzori
1.18 Parametri za ocenu kvaliteta senzora slike
1.19 Rezime
1.20 Kljuni pojmovi
1.21 Pitanja i zadaci za obnavljanje gradiva
Literatura
2. PERCEPCIJA BOJE U TELEVIZIJI

2.1
2.2
2.3
2.4
2.5
2.6
2.7
Osobine svetlosti i ula vida znaajne za televiziju

Trihromatska priroda opaanja boja
Kriva osetljivosti oka
Sjajnost, boja i zasienje boje
Kontrast
Gama faktor sistema
Grasmanovi zakoni
17
17
19
21
22
24
24
24
26
27
28
28
29
32
32
33
34
35
36
39
39
40
40
42
42
43
45
46
47
48
50
9
2.8 Kolorimetar
2.9 Standardni izvori bele svetlosti
2.10 Aditivno meanje svetlosti
2.11 Suptraktivno meanje boja
2.12 Jednaina smee svetlosti
2.13 Krive za meanje boja standardnog posmatraa
2.14 Vektorska predstava boja
2.15 Standardni CIE sistem
2.16 Zajedniko predstavljanje sva tri kolorimetrijska podatka
2.17 Rezime
2.18 Kljuni pojmovi
Literatura
3. KOMPONENTNI OBLICI VIDEO-SIGNALA

3.1
3.2
3.3
3.4
3.5
3.6
RGB komponente video-signala

Direktno povezivanje RGB signala s kamere s RGB monitorom
YUV komponente video-signala
Rezime
Kljuni pojmovi
Pitanja i zadaci za obnavljanje gradiva
Literatura
4. KOMPOZITNI OBLICI VIDEO-SIGNALA

4.1 NTSC i SECAM sistem
4.2 PAL sistem
4.3 PAL koder
4.4 Generator sinhronizacionih impulsa u PAL sistemu
4.5 Izbor uestanosti noseeg signala boje u PAL sistemu
4.6 Sloeni sinhronizacioni signali u PAL sistemu
4.7 Sinhronizacioni signal boje
4.8 Izostavljanje sinhronizacionog signala boje u vertikalnom intervalu
4.9 Vektorski dijagram hrominentnih signala u PAL i NTSC sistemu
4.10 Kompenzacija faznog izoblienja u PAL sistemu
4.11 Redukcija amplitude hrominentnih signala
4.12 Kolor-bar signal
4.13 Multiberst test signal
4.14 Prenos PAL/NTSC video-signala po jednom koaksijalnom kablu
4.15 Konverzija standarda i sistema
4.16 Kolorimetrijski standardi koji se koriste u TV produkciji
4.17 Rezime
4.18 Kljuni pojmovi
4.19 Pitanja i zadaci
Literatura
10
50
51
51
52
53
54
55
57
60
61
62
62
63
64
64
66
67
69
70
70
70
72
72
72
73
74
75
76
78
80
81
84
85
88
89
91
92
93
95
96
96
97
5. AUDIO-SIGNAL
5.1 Osnovne tehnike karakteristike zvuka
5.2 Spektar sloenog zvuka
5.3 Psihoakustiki model ljudskog uha
5.4 Percepcija zvuka
5.5 Referentne vredosti audio-signala Z, Po, Uo, Io, decibel i neper
5.6 Audio-mikseta, linijski nivo, mikrofonski nivo
5.7 Instrumenti za kontrolu i merenje nivoa audio-signala
5.8 Akustika obrada audio-reije
5.9 Rezime
5.10 Kljuni pojmovi
Literatura
6. DIGITALIZACIJA AUDIO-SIGNALA
6.1
6.2
6.3
6.4
Odmeravanje audio-signala
Kvantovanje i kodovanje audio-signala
um kvantizacije i dider signal
Standardne vrednosti frekvencije koje se koriste za
odmeravanje audio-signala
6.5 Rezime
6.6 Kljuni pojmovi
Literatura
7. RADIO-DIFUZNI PRENOS TV SIGNALA

7.1
7.2
7.3
7.4
7.5
Amplitudno-frekvencijska karakteristika radio-difuznog predajnika

Emitovanje TV programa posredstvom satelita
Rezime
Kljuni pojmovi
Literatura
8. DIGITALIZACIJA VIDEO-SIGNALA
8.1
8.2
8.3
8.4
8.5
Odmeravanje, kvantovanje i kodovanje

Greka kvantizacije
Dider signal
Internacionalni standard ITU-R BT.601
Odnos izmeu analognih komponenata i digitalnih
odmeraka video-signala
8.6 Bitski protok i memorijski kapacitet za razne digitalne
formate video-signala
8.7 Preporuke za komponentne digitalne HDTV standarde
ITU-R BT.709 i ITU-R BT.709-4
98
98
99
100
101
103
104
107
107
108
109
109
110
111
111
114
115
118
118
119
119
119
120
121
123
125
126
126
127
128
129
132
133
134
137
138
140
11
8.8 Digitalizacija kompozitnog PAL video-signala

8.9 Rezime
8.10 Kljuni pojmovi
Literatura
9. SPREZANJE DIGITALNIH UREAJA PREMA STANDARDU

ITU-R BT. 656
9.1
9.2
9.3
9.4
9.5
9.6
9.7
9.8
9.9
Serijski digitalni interfejs SDI

Digitalna TV linija generisana prema standardu ITU-R BT.656
SDI deserijalajzer
Serijski digitalni interfejs SDTI
Prenos digitalnih signala po jednom koaksijalnom kablu
Rutiranje SDI/SDTI paketa unutar TV centra
Rezime
Kljuni pojmovi
Literatura
10. PRIMENA RAUNARA U TELEVIZIJI

10.1 Elektronska grafika
10.2 Digitalni formati za generisanje i prikazivanje slike na raunaru
10.3 Predstavljanje boja na raunaru
10.4 Prikazivanje slike u boji na raunarskom monitoru
10.5 Generisanje i prikazivanje teksta na raunaru
10.6 Rezolucija i formati digitalne slike
10.7 Video-kartice
10.8 Video-kartice za akviziciju i distribuciju video-signala
10.9 Digitalna obrada slike i manipulacija slikom u prostoru i vremenu
10.10 Virtuelni studio
10.11 Rezime
10.12 Kljuni pojmovi
Literatura
11. KOMPRESIJA VIDEO-SIGNALA

11.1 Kompresija sa estimacijom i predikcijom sjajnosti i pokreta
11.2 Formiranje vie slojeva u MPEG strimu
11.3 MPEG familija za kompresiju video-signala
11.4 Subjektivna procena kvaliteta komprimovanih slika
11.5 Rezime
11.6 Kljuni pojmovi
Literatura
12
141
144
145
145
146
147
147
149
150
151
151
152
154
154
155
155
156
157
158
158
160
161
163
164
166
168
169
170
171
171
172
173
174
176
177
178
179
180
181
181
12. DIGITALNI TV CENTAR

12.1 Video-serveri
12.2 Digitalni TV centar sa istovremenim pristupom
centralnim resursima
12.3 Kompjuterizovana i umreena priprema informativnog programa
12.4 ENG/SNG prikupljanje vesti na terenu
12.5 ENG snimanje s kamkorderima bez pokretnih delova
12.6 Rezime
12.7 Kljuni pojmovi
Literatura
13. DIGITALNI SISTEMI ZA DISTRIBUCIJU TV PROGRAMA

13.1 MPEG-2 MPML standard za prenos komprimovanih
podataka u digitalnim video-signalima
13.2 Paketizacija komprimovanih TV programa i transportni strim
13.3 Digitalni televizijski sistemi
13.4 Standardi za prenos DVB signala
13.5 Rezime
13.6 Kljuni pojmovi
Literatura
14. PRIKAZIVANJE TELEVIZIJSKE SLIKE

14.1 Razliiti formati filmske i televizijske slike
14.2 Ploasti televizori
14.2.1 LCD televizori
14.2.2 PDP televizori
14.3 Televizijski projektori
14.4 Rezime
14.5 Kljuni pojmovi
Literatura
15. KUNI MULTIMEDIJALNI CENTAR

15.1 Konfiguracija i mogunosti korienja kunog
multimedijalnog centra
15.2 Rezime
15.3 Kljuni pojmovi
Literatura
16. INDEKS POJMOVA
182
182
184
186
186
188
190
191
191
192
193
193
195
196
199
200
201
201
202
203
203
206
207
207
208
208
209
209
209
210
210
212
213
213
213
214
13
UVOD
ideo i audio signali iz prirode najee se menjaju kontinualno u vremenu, a

naa ula ih percipiraju analogno prirodnim pojavama, kao to su slike koje
vidimo i zvuci koje ujemo. Meutim, i video i audio signali, kao i naa ula i
mozak, sloeni su sistemi u kojima se prepliu i kontinualne i diskretne strukture kao
integralne celine. Moe se smatrati da se slika, koja se formira u naem vizuelnom
sistemu, sastoji od konanog broja diskretnih elemenata slike ili piksela (picture
elements) iju sjajnost i boju nae oko moe da razlikuje. Meutim, na vizuelni
sistem prestaje da vidi odvojene diskretne elemente slike iznad odreene gustine i
takvu sliku zapaamo kao integralnu celinu analogno pojavama u okruenju.
U savremenoj televiziji koriste se i digitalni i analogni ureaji, a osnovni tehniki
parametri prilagoavaju se nameni i mogunostima ljudske percepcije boje i
sjajnosti u pokretnim slikama, kao i mogunostima percepcije zvuka, jer je ovek
krajnji korisnik u lancu generisanja, obrade i ekonominog prenosa slika i zvuka
do TV prijemnika.
Teoretski posmatrano, analogni ureaji mogu biti precizniji od digitalnih.
Meutim, njihovu preciznost nije mogue praktino iskoristiti zato to se kontinualni
analogni signali ne mogu obraivati, oitavati, memorisati ili na bilo koji drugi
nain interpretirati sa tako visokom preciznou. S druge strane, diskretni digitalni
podaci se lako obrauju, memoriu i oitavaju. Informacije prevedene u digitalnu
formu znatno su manje osetljive na um i smetnje nego analogni signali, tako da se
mogu koristiti sa mnogo vie tanosti i postojanosti. Digitalna kola su neuporedivo
manja, bra, kompleksnija i omoguuju ekonominiju realizaciju i eksploataciju
i, to je veoma vano, pruaju neiscrpne operativne mogunosti i efekte koji se ne
mogu ni ostvariti s analognim ureajima.
Poznavanje tehnikih mogunosti naih ula vida i ula sluha jo je znaajnije
u digitalnoj obradi video i audio signala. Televizija u boji je i razvijena na osnovu
osobina svetlosti i tehnikih nesavrenosti ovejeg oka pri raspoznavanju nijansi
sivoga i boje objekata koji nas okruuju. Mnogi aspekti generisanja i prikazivanja
televizijske slike, koji su uslovljeni naim vienjem, poeli su da se razmatraju
i standardizuju tek uvoenjem digitalne televizije i posebno televizije visoke
definicije HDTV. Postavlja se pitanje do koje granice oko moe da raspoznaje sve
sitnije detalje strukture televizijske slike i pod kojim uslovima ovek najpotpunije
percipira pokretne televizijske slike u celini.
Pretvaranjem kontinualnih audio i video signala u digitalni oblik omoguena je
i primena digitalnih raunara, a time i raunarskih mrea u televiziji. Raunar je
postao jedan od najvanijih televizijskih ureaja, to je ubrzalo dalji razvoj savremene
digitalne televizije. Zbog svih znaajnih prednosti, digitalna obrada audio i video
signala zamenila je u potpunosti analognu obradu u televizijskoj tehnici. Na ulazu
u TV lanac najee se pojavljuju kontinualni analogni audio i video signali. Oni se,
15
zatim, prevode iz stvarnog sveta u odgovarajue diskretne signale i digitalno obrauju. Na izlazu TV lanca ponovo se rekonstruiu ulazni analogni signali radi prikazivanja na TV prijemnicima. Korisnici najee ne znaju, niti treba da znaju, da su te
slike i zvuci digitalno obraivani u obliku impulsnih binarnih ekvivalenata njihovih
trenutnih vrednosti. Bitno je da ceo televizijski sistem bude tehniki korektan, tako da
se karakteristike sjajnosti i boje originalnih i reprodukovanih elemenata slika u boji
to vie podudaraju u kolorimetrijskom smislu i da se zvuk to vernije reprodukuje,
to, naravno, nije nimalo lako ostvariti. Ovaj princip ima i nedostataka, jer je
kolorimetrija zasnovana na standardnom prosenom posmatrau, a i uslovi gledanja
originalne slike i slike na ekranu prijemnika veoma se razlikuju. U TV produkciji
uspeno se izvode i razne elektronske korekcije, u zavisnosti od realnih uslova u kojima
se snimaju, prenose i prikazuju TV slike. Treba naglasiti da se digitalnom obradom
video-signala mogu poboljati svi parametri kojim se odreuje kvalitet televizijske
slike, kao to su otrina ili rezolucija slike, kontrast, vernost reprodukcije boja i odnos
signal/smetnje, tako da reprodukovane slike izgledaju otrije, kolorimetrijski istije i
sa manje smetnji nego to ih moemo zapaziti na realnoj sceni.
Tradicionalni nain rada u TV centru baziran je na magnetoskopskim trakama
sa sekvencijalnim pristupom snimljenom materijalu. Korisnik mora da eka da se
premota prilog koji eli da koristi, a sledei korisnik tog istog materijala mora da
eka da prethodni korisnik zavri svoj posao. Novi nain rada u digitalnim TV
centrima oslobaa televiziju od takvih ogranienja analogne televizije. U digitalnim
TV centrima naglaava se znaaj viestrukog istovremenog pristupa TV resursima,
koji su svakom uesniku dostupni na nivou digitalnog fajla iz kompjuterski
upravljane i umreene cenralne memorije velikog kapaciteta. Ovakvim nainom
rada omoguuju se vea interoperabilnost i maksimiziranje tehnikih resursa i
ljudskih talenata, a kao konaan ishod dobijaju se poveana produkcija i kvalitet
TV programa i realizovanje novih poslova i efekata. Uesnicima na pojedinim
radnim stanicama ostaje vie vremena i tehnikih mogunosti za inventivniji i
kreativniji rad, pri emu oni ne moraju da poznaju sve tehnike detalje na svojoj
radnoj stanici, niti na celoj mrei.
S vremenom je nastalo zasienje u pogledu broja programa koji se mogu
emitovati radiodifuznim prenosom u odreenim propusnim opsezima, kao
i u pogledu pokrivenosti teritorije na koju pretenduje sve vei broj TV emitera.
Krajem dvadesetog veka dobilo je dominantni znaaj emitovanje TV programa
posredstvom satelita, kao i distribuiranje TV programa preko kablovskih mrea.
Na ovo opredeljenje uticao je prelazak s analogne televizije na digitalnu.
Poto je televizijski gledalac poslednja karika u TV lancu, u pretposlednjoj
glavi prikazan je razvoj televizijskih formata slike i mogunosti prikazivanja
TV slike, s ciljem da se TV gledaocima omogui to verniji utisak realnosti
reprodukovanih slika na TV ekranima.
Prenos televizijskih programa se sve vie integrie s multimedijalnim interaktivnim informacionim i video servisima, a panja proizvoaa opreme je usmerena
ka individualnim krajnjim korisnicima ovih visokosofisticiranih usluga, kao to su
mobilna televizija i kuni multimedijalni centar. U poslednjoj glavi prikazana je
mogua konfiguracija kunog multimedijalnog centra, koji je proistekao iz razvoja
televizijske, raunarske i telekomunikacione tehnike i koji danas predstavlja
realnost, a u bliskoj budunosti e postati neminovnost savremenog oveka.
16
1.
FORMIRANJE VIDEO-SIGNALA
a svakoj crno-beloj slici, kao reprodukciji neke realne scene, mogu se

razlikovati detalji na osnovu razlike u koliini svetlosti koja se s njih
emituje ili reflektuje. Najsitniji detalji u reprodukovanoj slici koji mogu da se
razlikuju nazivaju se elementi slike ili pikseli (picture elements). Svaki element
reprodukovane slike ima odreenu sjajnost koja je ravnomerno rasporeena
po njegovoj povrini, a iji intenzitet zavisi od srednje sjajnosti odgovarajue
povrine na prirodnoj sceni. Broj elemenata slike koji se mogu preneti nekim
komunikacionim sistemom odreuje rezoluciju ili mo razlaganja tog sistema.
Na primer, detalji s nekog objekta koji su sitniji od zrna emulzije na filmu ne
mogu se na njemu snimiti. Poznato je da filmska slika formata 35 mm sadri
priblino 1.000.000 elemenata, a filmska slika formata 16 mm sadri oko 200.000
elemenata, dok filmska slika formata 8 mm sadri samo oko 50.000 elemenata.
Poreenja radi, televizijska slika u digitalnoj televiziji standardne definicije
SDTV (Standard Definition TV), ija je uestanost omderavanja 13,5 MHz, ima
rezoluciju priblino jednaku rezoluciji filmske slike formata 16 mm, a digitalna
TV slika visoke definicije HDTV (High Definition TV), ija je uestanost
odmeravanja 5,5 puta vea i iznosi 74,25 MHz, ima rezoluciju koja odgovara
rezoluciji filmske slike formata 35 mm.
1.1 Analiza slike

Da bi optika slika s realne scene bila preneta na daljinu televizijskim sistemom, na predajnoj strani u TV kameri optiko-elektronski pretvarai
pretvaraju pojedine elemente optike slike u odgovarajue elektrine informacije
u zavisnosti od njihovog osvetljaja. Posle odgovarajue obrade formira se videosignal, koji se zatim modulie sa noseim uestanostima. Tako dobijene elektrine
informacije prenose se komunikacionim sistemima do krajnjih korisnika. Na
prijemnoj strani u TV prijemnicima obavlja se obrnuti postupak. Elektronske
informacije se vode na elektronsko-optike pretvarae i zatim se na ekranu TV
prijemnika reprodukuje optika slika u skladu sa raspodelom osvetljaja s realne
scene koja je sadrana u prenetom elektrinom signalu. Na slici 1.1 ilustrovan je
pojednostavljen princip televizijskog prenosa.
Pri prenosu TV slike na daljinu mora se obezbediti da reprodukovana slika na
prijemnoj strani bude sinhrona s generisanom slikom na predajnoj strani. Zbog
toga se zajedno s video-signalom alju i sinhronizacioni impulsi iz sink generatora,
slika 1.1, koji se na prijemnoj strani izdvajaju u sink separatoru, da bi se obezbedio
sinhronizam u kretanju elektronskih mlazeva u TV kameri i TV prijemniku.
17
Slika 1.1 Princip televizijskog prenosa
Optika slika je funkcija dve prostorne i jedne vremenske promenljive, pa je

neophodno formirati video-signal koji zavisi samo od vremena da bi se omoguio
prenos preko samo jednog komunikacionog televizijskog kanala. Ovaj postupak
obavlja se analizom optike slike.
U prvobitnim kamerama sa analizatorskim cevima, kao to su bile plumbikon,
vidikon, satikon i druge, analiza slike obavljana je pomou elektronskog mlaza.
U savremenim kamerama analizatorske cevi su u potpunosti zamenjene poluprovodnikim CCD (Charge Coupled Devices) senzorima slike, ali se analiza
slike pomou cevnih senzora i dalje koristi za prikazivanje principa pretvaranja
optike slike u elektrine signale i formiranje video-signala.
Slika 1.2 Talasni oblici horizontalnog i vertikalnog mlaza za analizu slike

s povratnim intervalima
Analiza slike direktno zavisi od oblika slike. U poetku razvoja televizije

format TV slike je preuzet iz kinematografije, pa je usvojeno da i televizijska
18
slika bude pravougaonog oblika, kao filmska slika, sa odnosom stranica (aspect
ratio) 4:3, ili 1,33:1. Na taj nain omoguena je jednostavna analiza optike slike
u TV kameri i reprodukcija odgovarajue slike u TV prijemniku. Takoe, na taj
nain je omogueno i jednostavno korienje postojeeg filmskog materijala u
televiziji, imajui u vidu da su u tom vremenu bile razvijene samo filmske kamere
za snimanje i memorisanje video i audio materijala na filmskoj traci, kao i filmski
projektori za reprodukciju tih snimaka.
Optika slika s realne scene projektuje se na zastor analizatorske cevi gde
se analizira elektronskim mlazom koji se kree jednosmerno pravolinijski s
konstantnom brzinom od elementa do elementa slike du paralelnih linija tako da
je smer kretanja mlaza za analizu sleva nadesno i od vrha ka dnu, kao iitavanje
linija na stranici knjige, slika 1.1. Ovakav nain analize prihvaen je u svim
televizijskim standardima u svetu. Pri tome, oigledno je da se mlaz mora kretati
istovremeno i u horizontalnom i u vertikalnom pravcu. Skretanje mlaza obavlja
se pomou promenljivih elektrinih ili magnetnih polja tako da signali za analizu
slike i povratak mlaza u horizontalnom i vertikalnom pravcu, poznati kao skretni
(deflection) signali, imaju karakteristian testerasti oblik kao na slici 1.2.
1.2 Progresivna analiza

Na kraju prve linije smer kretanja se naglo promeni i brzina povea, i mlaz
se za mnogo krae vreme vrati s desne strane na levu u intervalu horizontalnog
povratnog intervala tfh (flyback interval). Pri povratku mlaz se zamrauje na
odgovarajui nain i time se onemoguuje obavljanje analize. Ukupno trajanje
analize horizontalne linije i povratka mlaza iznosi Th, slika 1.2 a). Poto se mlaz
istovremeno kree i u vertikalnom pravcu, njegov poloaj u trenutku povratka
na levu stranu bie nii od poetnog. U tom trenutku mlaz ponovo menja smer i
zapoinje analizu druge linije, slika 1.3.
Slika 1.3 Progresivna analiza
Elektronski mlaz tako opisuje linije jednu za drugom i kad doe do kraja poslednje linije n, analiza jedne slike je zavrena. Povrina obuhvaena analizatorskim
19
linijama poznata je kao raster TV slike. Nakon zavretka analize cele slike, mlaz se
vraa, u vremenu vertikalnog povratnog intervala tfv, slika 1.2 b), iz desnog donjeg
ugla na levi gornji ugao, isprekidane linije na slici 1.3, i zapoinje analizu sledee
slike. Ukupno vreme potrebno za analizu slike, zajedno s vertikalnim povratnim
intervalom, iznosi Tv. Analiza slika se ponavlja periodino zbog prenosa pokreta u
slici, jer se na taj nain raspodela sjajnosti na senzoru menja s vremenom. Ovakav
nain analize naziva se progresivnom analizom.
Slika 1.4 Povrina rastera TV slike umanjena horizontalnim i

vertikalnim intervalima zamraenja
Za vreme horizontalnog i vertikalnog povratnog intervala, zamrauje se mlaz i

pri usnimavanju i pri oitavanju slike. Jasno je da se zbog zamraenja, pri prenosu
informacije o TV slici, koriste skraeni intervali za aktivni deo slike, odnosno
raster vidljivog dela slike, to je ilustrovano na slici 1.4, gde je iz praktinih
razloga i zbog geometrije TV slike prikazano kao da je interval horizontalnog
zamraenja vei od vertikalnog, to nije tano.
Slika 1.5 Raspodela osvetljaja po linijama i talasni oblici strujnog signala na

optiko-elektronskim pretvaraima pri analizi optike slike
20
Ako se uzorak slike predstavljen kao na slici 1.5 a) analizira progresivno linija po
linija, sa ukupno 6 linija, i u svakoj liniji se razlikuje po 8 elemenata slike, onda e
raspodela osvetljaja po linijama izgledati kao na slici 1.5 b), a talasni oblici strujnog
signala na optiko-elektronskim pretvaraima imae oblik kao na slici 1.5 c).
1.3 Analiza sa proredom

Progresivnom analizom ne moe se jednostavno reiti problem treperenja linija
koje ljudsko oko zapaa. Eksperimentalno je utvreno da se linijska struktura slike
ne primeuje pri reprodukciji 400 do 900 linija u slici, pri normalnoj udaljenosti
od ekrana na rastojanju od 6 do 8 visina slike.
Za prenos pokreta u slici potrebno je preneti vei broj slika u sekundi.
Eksperimentalno je utvreno da granina uestanost promena slika u sekundi
iznad koje oko ne primeuje treperenje iznosi 48 Hz, kao kod filmskih projektora.
Postoji potreba da uestanost slike mora biti sinhronizovana i sa uestanou
mree, koja u Evropi i kod nas iznosi 50Hz, da se ne bi javljao vertikalni brum u
slici. Zbog toga bi najprostije reenje ovog problema bilo ako bi se za uestanost
slike usvojilo 50 Hz. Ali, poveanjem uestanosti slika, poveao bi se i broj
prenetih elemenata slike u jedinici vremena, odnosno ukupne uestanosti videosignala, a time i propusni opseg celog sistema, to je tehniki teko ostvarljivo.
Zbog toga ovo reenje nije prihvaeno i pronaen je drugi nain da se otkloni
treperenje u slici a da se ne poveava uestanost video-signala.
Ako mlaz analizira najpre samo neparne linije, jasno je da e stii dva puta
bre od vrha do dna slike. Poto parne linije nisu analizirane, potrebno je da se
mlaz vrati na poetak i da pri sledeem kretanju nanie analizira samo parne
linije, slika 1.6.
Slika 1. 6 Analiza sa proredom
Prema tome, jedna kompletna analiza slike zavrena je tek kada se mlaz
po drugi put vrati na dno. Za razliku od progresivne analize, ovakva analiza
slike naziva se analiza sa proredom (interlaced scanning). Promena redosleda
analiziranja nema nikakvog znaaja jer je, zbog persistencije oka, sporedno
21
kojim e se redom reprodukovati linije. Da bi se analiza sa proredom korektno

ostvarila, svaka poluslika mora imati neki ceo broj analizatorskih linija, plus
jednu polovinu linije. To znai da ukupan broj linija mora biti neparan.
Kod analize sa proredom, TV slika (Frame) deli se na dve poluslike. Poluslika
1 (Field 1) sadri samo neparne linije, a poluslika 2 (Field 2) samo parne linije.
Slika 1.7 Ueljavanje poluslika pri analizi sa proredom
Dve poluslike se sabiraju, ili ueljavaju (interlace) jedna izmeu druge tako
da formiraju jednu celu sliku, kao to je ilustrovano na slici 1.7.
Poluslika se moe smatrati slikom sa duplo manjim brojem linija. Poto je
uestanost poluslika dva puta vea, ovakav nain analize, u pogledu treperenja
slike, ekvivalentan je sistemu u kom bi se broj slika dva puta poveao. On je
ak i bolji jer je svetlost linija dva puta vea. Zbog toga se analiza sa proredom
primenjuje u celom svetu jer se tako, na relativno prost nain i ne poveavajui
uestanost propusnog opsega sistema, reava problem treperenja slike.
Nedostatak analize sa proredom jeste u njenoj smanjenoj sposobnosti
da prenosi sitne detalje na objektima koji su u pokretu, zbog toga to se slika
analizira u dva vremenska trenutka u kojima se objekat nalazi u dva razliita
poloaja, pa su detalji u jednoj poluslici malo pomereni u odnosu na iste detalje
u drugoj poluslici.
1.4 Izbor vertikalne i horizontalne uestanosti

Osnovni amplitudski, vremenski i frekvencijski parametri za televizijski sistem
usvojeni su prema preporukama Internacionalnog komiteta za standarde CCIR
Report 624, (Committee Consultative International Radiocommunications).
(CCIR je kasnije zamenjen sa Internacionalnom unijom za telekomunikacije
ITU, International Telecommunication Union; odgovarajui standard je ITU-R
BT.470-4,5,6). Za TV sisteme u Evropi, kao i u naoj zemlji, usvojen je broj slika
u sekundi 25, broj poluslika 50, broj linija po jednoj slici je 625, a po jednoj
poluslici 312,5 linija. To znai da se prenosi 50 poluslika sa po 312,5 linija, umesto
25 slika po 625 linija, a ponavljanje poluslika ili vertikalna uestanost iznosi 50
22
Hz. Meutim, za vertikalni povratni interval po jednoj poluslici potrebno je

25 linija, a za obe poluslike 50 linija. To znai da je raster za vidljivi deo slike
smanjen na 575 aktivnih linija. Trajanje jedne poluslike je Tps=1/50 Hz=20 ms,
a jedne slike je Ts=1/25 Hz=40 ms. Ukupna horizontalna ili linijska uestanost
TV signala fh ili fl jednaka je proizvodu broja horizontalnih linija u jednoj slici
i broja slika u sekundi, to iznosi: fh=625x25=15.625 Hz, a vremenski interval
trajanja jedne horizontalne linije iznosi Th=1/fh=1/15.625=64 mikrosekunde.
Prema CCIR preporukama trajanje horizontalnog povratnog intervala
iznosi tfh=0,18Th=11,52s, a trajanje vertikalnog povratnog intervala iznosi
tfv =0,08Tv=1,6 ms.
Na slici 1.8 ilustrovana je analiza obe poluslike s detaljima vertikalnog zamraenja za standard 625/50. S ove slike se vidi da trajanje vertikalnog intervala
zamraenja poluslika iznosi 25 linija, a za celu sliku 50 linija, kao i da broj aktivnih
linija po slici, koje na slici 1.8 nisu prikazane, iznosi 62550 = 575.
Slika 1.8 Ilustracija analize slike u 625/50 standardu sa intervalima

vertikalnog zamraenja
23
1.5 Rezolucija televizijskog sistema

Statika rezolucija ili mo razlaganja predstavlja sposobnost televizijskog
sistema da prenese sitne detalje strukture slike. Na graninoj rezoluciji, senzor
slike vie ne razlikuje susedne take u slici.
Dinamika rezolucija je sposobnost ouvanja detalja za vreme kada slika
sadri objekat koji je u pokretu, a kamera miruje, ili ako se kamera kree.
Vremenska rezolucija je sposobnost da se razlikuju dogaaji koji su rasporeeni u vremenu.
Struktura televizijske slike u vertikalnom i horizontalnom pravcu je razliita,
pa se zbog toga razlikuju vertikalna i horizontalna rezolucija.
1.6 Vertikalna rezolucija

Struktura televizijske slike u vertikalnom pravcu odreena je samim nainom
analize. Vei broj linija u vidljivom delu slike omoguio bi veu vertikalnu
rezoluciju. Najvea teorijska vrednost vertikalne rezolucije ne moe biti vea od
ukupnog broja horizontalnih linija u TV slici. U praksi, vertikalna rezolucija uvek
je manja jer se analiza ne obavlja u svim linijama. Videli smo da je za povratak
mlaza s kraja na poetak svake nove poluslike, po evropskim normama, potrebno
25 linija, a za obe poluslike 50 linija. U ovim linijama se ne obavlja analiza slike.
Broj horizontalnih linija ogranien je debljinom horizontalnih linija, koja je
odreena konanim prenikom analizatorskog mlaza. Analizatorske linije nisu
ni potpuno horizontalne, nego su malo zakoene, pa i to smanjuje ukupan broj
horizontalnih linija. Takoe, vertikalna rezolucija zavisi i od trenutnog poloaja
elemenata slike u odnosu na analizatorske linije. Oigledno je da se izvestan
broj elemenata slike u trenutku analize moe nai izmeu analizatorskih linija,
pa ti elementi nee biti snimljeni. Iz navedenih razloga, eksperimentalno je
ustanovljen Kelov faktor k=0,7 s kojim treba pomnoiti broj aktivnih linija da bi
se dobila efektivna vertikalna rezolucija. Broj aktivnih linija, prema evropskom
standardu, iznosi 62550=575, pa je vertikalna rezolucija Nv=575x0,7=402,5 ili
402 LPH (Line Per Height), odnosno linije po visini aktivnog dela slike.
1.7 Horizontalna rezolucija

Horizontalna rezolucija odreena je brojem elemenata slike koji se moe
preneti u jednoj horizontalnoj liniji. Najmanja veliina elementa koja se moe
preneti odreena je konanim prenikom analizatorskog mlaza. Pretpostavimo
da se du analizatorske linije nalaze naizmenino poreani crno-beli kvadratii
ija je stranica jednaka debljini linije, slika 1.9 a), da je presek analizatorskog mlaza
etvrtast i da tano odgovara debljini linije, tako da se reprodukuje svaki element
s linije. Pri idealnoj analizi ovih elemenata dobio bi se idealni oblik video-signala
pravougaonog oblika, kao na slici 1.9 b). Ako je maksimalna uestanost koju
sistem moe preneti jednaka prvom harmoniku video-signala, onda e njegov
24
realni oblik imati sinusoidan oblik, kao na slici 1.9 c). S ove slike se vidi da jednoj
periodi video-signala Tvs odgovaraju dve periode elemenata slike Tes.
Znamo da u analizi sa proredom broj linija mora biti neparan. Osim toga,
potrebno je da se ovaj broj moe rastaviti na proste inioce, zbog stabilnosti rada
delitelja u sinhronizacionom generatoru. Najblii broj koji zadovoljava oba ova
uslova jeste 625, jer je 625=5x5x5x5. Ako bi TV slika bila u obliku kvadrata sa
625 linija, s takvim kvardatnim elementima slike i idealnom analizom, onda bi
du jedne linije bilo 625 elemenata slike, a po vertikali bi bilo 625 linija. Poto
odnos irine i visine slike (aspect ratio) u standardnoj televiziji iznosi 4/3, ukupan
broj elemenata na takvoj TV liniji iznosi 625x4/3=833.
Slika 1.9 Odnos izmeu horizontalnih piksela i odgovarajuih elektrinih signala
Ovde treba napomenuti da pitanje horizontalne rezolucije, kao i odnosa vertikalne i horizontalne rezolucije, i efektivnog broja detalja u slici koji se realno
moe preneti, predstavlja znatno sloeniji problem. Potrebno je uzeti u obzir i
subjektivni oseaj otrine u slici, persistenciju oka i broj linija koje je mogue
reprodukovati u odreenom vremenu analiziranja.
Slika 1.10. Rezolucioni klin
Horizontalna rezolucija se odreuje brojem belih i crnih linija koje se u

reprodukovanoj slici mogu posebno razlikovati, a proporcionalna je maksimalnoj uestanosti video-signala. Faktor proporcionalnosti poznat je kao faktor
horizontalne rezolucije. Takoe je vano da horizontalna i vertikalna rezolucija
budu jednake pri odgovarajuem odnosu irine i visine TV slike. Za standard
25
625/50 i veliinu slike 4:3, najmanja uestanost video-signala pri kojoj horizontalna i vertikalna rezolucija mogu biti jednake iznosi 1/Tp=1/0,194s=5,15 MHz,
gde je Tp period jednog piksela. Ako se uzme u obzir i Kelov faktor, odnosno
402 linije po visini aktivnog dela slike, onda se za faktor horizontalnog
razlaganja dobija 402LPH/5,15 MHz=78 linija po jednom megahercu (LPHLine per Picture Height) To znai da na 5 MHz horizontalna rezolucija iznosi
Nh=5x78=390 linija.
Za subjektivnu procenu horizontalne rezolucije moe se koristiti i takozvani
rezolucioni klin, kao na slici 1.10. Idui ka taki na vrhu klina, linije su sve
tanje, a razmak izmeu njih sve manji i sve tee uoljiv. Du klina obeleene su
i rastue vrednosti uestanosti. Posmatranjem reprodukovane slike rezolucionog
klina, posmatra vizuelno procenjuje na kojoj uestanosti prenosni sistem ne
moe vie da razloi kose linije, na primer na 4,5 MHz. Ovakav test signal koristi
se na rezolucionim test kartama za podeavanje kamera, kao i na kombinovanim
elektronskim test signalima, za subjektivnu procenu i horizontalne i vertikalne
rezolucije, odnosno rezolucije po dijagonali, to je, takoe, veoma vano.
1.8 Odreivanje maksimalne uestanosti video-signala

Minimalna uestanost u spektru video-signala jednaka je nuli, pa je za definisanje
ukupnog propusnog opsega potrebnog za prenos video-signala dovoljno odrediti
samo maksimalnu graninu uestanost video-signala koju treba prenositi.
Maksimalna uestanost video-signala moe se jednostavno odrediti ako se
poe od rezolucije televizijskog sistema. Pretpostavimo da je cela TV slika, u
idealizovanom sluaju, sastavljena od 625 linija, kao na slici 1.9 a), i da crno-beli
kvadratii imaju ahovsku strukturu po njenoj pravougaonoj povrini sa odnosom
stranica 4:3. Da bismo odredili maksimalnu uestanost video-signala, treba
najpre izraunati ukupan broj kvadratia, odnosno elemenata slike koji se mogu
reprodukovati. Videli smo da u jednoj liniji ima 833 elementa slike, pa ukupan
broj elemenata u jednoj takvoj slici iznosi 625x833=520.625. Poto se u jednoj
sekundi prenosi 25 celih slika, onda ukupan broj elemenata slika koji se prenosi u
jednoj sekundi iznosi 520.625x25=13.015.625. Ovo je ujedno i maksimalan broj
elemenata slike, s obzirom na pretpostavljene idealizovane uslove za analizu
slike. Videli smo da se u jednoj periodi video-signala reprodukuju 2 elementa
slike, slika 1.9 a), pa je maksimalna uestanost video-signala duplo manja od
maksimalnog broja elemenata slika koji se prenosi u jednoj sekundi, odnosno
fmax=13.015.625/2, to priblino iznosi fmax = 6,5 MHz.
U posmatranom intervalu od jedne sekunde nisu uzeti u obzir povratni
intervali na nove linije i nove poluslike, u kojima se ne analizira aktivni deo
slike. Takoe, pretpostavljeno je da su svi elementi pri analizi obuhvaeni
analizatorskim linijama, to u praksi nije sluaj. Uzimajui i ove injenice u
obzir, maksimalan broj prenetih elemenata slike bie manji, pa e manja biti
i maksimalna uestanost video-signala. U CCIR normama za 625/50 sistem
usvojena je maksimalna uestanost propusnog opsega za video-signal u iznosu
od fmax = 5 MHz. Ona je dovoljno velika da omogui da se i sitni detalji sa slika
reprodukuju sa zadovoljavajuom otrinom.
26
1.9 Spektar video-signala

Svaka sloenoperiodina funkcija vremena, pa i video-signal, moe se pomou
Furijeove analize razloiti na odreeni broj prostoperiodinih komponenata
ili harmonika u funkciji uestanosti f. Iz takvog harmonijskog spektra vidi se
ne samo koje su harmonijske komponente sadrane u sloenoj funkciji nego
i relativni odnos njihovih amplituda i faza u zavisnosti od uestanosti, kao i
vrednosti jednosmernih komponenata, ukoliko postoje. Takoe, na osnovu
izgleda ovakvih spektara moe se zakljuiti da iznad neke granine uestanosti
vrednosti svih ostalih komponenata naglo opadaju na viim uestanostima
i da se mogu zanemariti pri prenosu video-signala, tako da se on moe verno
reprodukovati na prijemnoj strani. Zbog toga se moe zakljuiti da je opsegom
uestanosti od nule do te granine uestanosti odreena irina propusnog opsega
prenosnog sistema koji utie na vernost reprodukcije video-signala. Pri tome,
nie komponente u tom spektru uestvuju u grubom oblikovanju video-signala,
a vie komponente, zajedno sa niim, daju konaan izgled sa sitnijim detaljima.
Slike koje treba prenositi putem televizijskih prenosnih kanala najee su
veoma dinamine, jer se njihov sadraj znatno menja u vremenu, tako da se
moe rei da su one pseudoperiodine funkcije vremena. Da bi se uoile osnovne
karakteristike spektra video-signala, posmatra se statina slika. Meutim, i takav
signal je sloenoperiodina funkcija vremena, jer se pri analizi statine slike
periodino ponavlja analiza svake linije i svake poluslike. Tipian oblik spektra
video-signala pri analizi statine slike bez proreda ima izgled kao na slici 1.11 a).
Slika 1.11 Izgled spektra video-signala: a) pri analizi bez proreda,

b) pri analizi sa proredom.
Karakteristine komponente igliastog oblika ponavljaju se sa multiplima

linijske uestanosti nfl. Oko svake od njih postoje pratee harmonijske komponente, pri emu je razlika uestanosti izmeu svake dve susedne komponente
jednaka uestanosti slika fs=25 Hz. Amplitude linijskih, kao i prateih harmonijskih komponenata opadaju po eksponencijalnom zakonu sa porastom uestanosti.
27
Ako bi se menjao sadraj statine slike, ne bi se menjale pozicije spektralnih

komponenata, ve bi se menjale samo amplitude i faze pojedinih linijskih i prateih
harmonika. Pri analizi dinamine slike svaka od spektralnih komponenata
proirila bi se u mali dodatni spektar, ija irina zavisi od brzine pokreta.
Pri analizi statine slike pokretom poloaj linijskih komponenata na f osi
ostaje isti kao i pri analizi bez proreda, jer se nije promenila linijska uestanost.
Meutim, razmak izmeu dveju susednih prateih harmonijskih komponenata
koje pripadaju pojedinim linijskim harmonicima duplo je vei u ovom sluaju
i jednak je uestanosti poluslika fp=50 Hz. Pri analizi sa proredom dolazi i do
ueljavanja ovih prateih komponenata koje pripadaju susednim parnim i
neparnim linijama. Ueljavanje je postignuto izborom neparnog broja analizatorskih linija, odnosno pogodnim izborom uestanosti broja slika u sekundi
i broja linija u slici. Na taj nain se izbegava preklapanje prateih harmonika i
greaka koje zbog toga mogu nastati.
U spektru sa slike 1.11 mogu se uoiti makroanvelopa (1), koja obuhvata
vrhove linijskih komponenata, i mikroanvelopa (2), koja obuhvata vrhove prateih
harmonika. to je broj linijskih komponenata obuhvaen makroanvelopom
vei, to e se preneti vie sitnih detalja sa slike u horizontalnom pravcu, a to
je broj prateih harmonijskih komponenata obuhvaen mikroanvelopom vei,
bie preneto vie detalja u vertikalnom i dijagonalnom pravcu slike. Pri tome,
komponente niskih uestanosti u spektru video-signala nose podatke o sjajnosti
krupnih detalja u slici, a komponente visokih uestanosti nose podatke o sjajnosti
sitnijih detalja u slici.
Ako se posmatra spektar video-signala, moe se uoiti jo jedna veoma vana
injenica, da pri viim uestanostima izmeu linijskih harmonika postoji prazan
prostor u spektru. U tim praznim prostorima ne prenose se znaajniji podaci o
sjajnosti detalja slike. Zbog toga se u ovim intervalima mogu ubaciti spektralne
komponente koje nose potrebne informacije o boji slike, a da se time ne proiruje
dodatno spektar potreban za crno-belu sliku. Na taj nain omoguen je istovremeni
kompatibilni prenos slike u boji postojeim kanalima za prenos crno-bele slike.
1.10 Sloeni video-signal za crno-belu sliku

Sloeni video-signal SVS, ili kompozitni video-signal CVS (Composite Video
Signal) za crno-belu sliku jeste kompletan video-signal koji se sastoji od tri
komponente:
- signala analizirane slike SI (Scanned Image),
- signala za horizontalno i vertikalno zamraenje B (Blanking signal) i
- signala za horizontalnu i vertikalnu sinhronizaciju S (Sync signal).
1.11 Signal zamraenja

Iz postupka analize slike videli smo da se zamraenje video-signala obavlja za
vreme svih horizontalnih i vertikalnih povratnih intervala u skretnim signalima za
analizu slike, slika 1.2, kako u postupku snimanja, tako i u postupku reprodukcije
28
TV slike. Na slici 1.12 prikazano je generisanje signala slike meanjem, odnosno

kodovanjem signala analizirane slike SI sa signalom zamraenja B du jedne
horizontalne linije.
Slika 1.12 Signal horizontalnog zamraenja i generisanje video-signala crno-bele slike
Signali koji se koriste za zamraenje sastoje se od impulsa za horizontalno

zamraenje ija je irina jednaka tbh=0,18Th i impulsa za vertikalno zamraenje
irine tbv=0,08Tv. Nivo zamraenja (Blanking level) jednak je nivou crnog (Black
level) video-signala ili je neto nii od njega, kao to je prikazano na slici 1.12 b).
Na slici 1.12 c) vidi se da je generisani signal analizirane slike SI u potpunosti
zamraen pomou impulsa zamraenja, odnosno za vreme povratnih intervala
mlaza za analizu slike.
1.12 Sinhronizacioni signali za crno-belu sliku

Povratni horizontalni interval u kome je zamraen video-sadraj koristi se
za prenos horizontalnih sinhronizacionih impulsa, a u vertikalnom povratnom
intervalu u kome je, takoe, zamraen video-sadraj, prenose se vertikalni
sinhronizacioni impulsi. Pomou ovih impulsa ostvaruje se sinhronizacija rada
skretnih sistema u TV prijemniku, po istom redosledu kao i analiza slike u kameri.
Na taj nain se ostvaruje sinhronizam analize i sinteze televizijske slike. Nivo
sinhronizacionih impulsa je nii i od nivoa zamraenja. Na slici 1.13 prikazani su
nivoi kompozitnog video-signala za opsege signala slike i sinhronizacionih signala.
Razlika u uestanosti omoguava da se horizontalni i vertikalni sinhronizacioni
impulsi posebno generiu i prenose unutar naznaenih nivoa, pri emu se mora
obezbediti i mogunost njihovog korektnog razdvajanja na prijemnoj strani.
29
Slika 1.13 Nivoi opsega kompozitnog video-signala
Prednja ivica horizontalnog sinhronizacionog impulsa odreuje poetak sinhronizacije i ona kasni u odnosu na poetak povratnog intervala za 1,5 s. Ovaj
interval, obeleen sa a na slici 1.14, naziva se prednji prag (Front porch) i njim se
otklanja mogui uticaj sadraja slike na sinhronizaciju. Trajanje horizontalnog
sinhronizacionog impulsa, oznaeno sa b na slici 1.14, iznosi 4,5 do 5 s. Deo
povratnog impulsa posle zadnje ivice horizontalnog sinhronizacionog impulsa naziva
se zadnjim pragom (Back porch) i on se koristi za prenos signala za sinhronizaciju
boje, to e biti prikazano u narednim poglavljima. Vertikalni sinhronizacioni
impulsi prenose se u intervalu zamraenja poluslika. Na slici 1.15, sa oznakom B
(Blanking), prikazane su komponente zamraenja, a sa oznakom S (Sync) prikazane
su komponente sinhronizacionih impulsa. Vertikalni sinhonizacioni impuls
prikazan je isprekidanim linijama. On je poznat i kao iroki impuls (broad pulse).
Trajanje vertikalnog sinhronizacionog impulsa iznosi 2,5 H perioda, ili 2,5x64 s.
Da bi se osiguralo neprekidno korektno ponavljanje horizontalnih sinhronizacionih
impulsa, vertikalni sinhronizacioni impuls je isprekidan u intervalima H/2. Na
slici 1.15 prikazane su ivice impulsa koje su potrebne za kontinuitet horizontalne
sinhronizacije u intervalu vertikalnog impulsa.
Slika 1.14 Horizontalni sinhronizacioni signal za crno-belu sliku
Poto se vertikalni sinhronizacioni impuls u TV prijemniku izdvaja integracijom iz meovitog sinhronizacionog signala, postoje razliiti uslovi za poetak
30
integracije za dve poluslike, u zavisnosti od polulinijskog ofseta, to bi moglo

da prouzrokuje greke u rasterskim linijama. Zbog toga se formira pet uzanih
izjednaavajuih impulsa (preequalizing pulses) periode H/2, koji se dodaju pre
vertikalnog sinhronizacionog impulsa, ime se ostvaruju isti poetni uslovi u
svakoj poluslici. Na slian nain se dodaje i pet izjednaavajuih impulsa posle
vertikalnog sinhronizacionog impulsa (postequalizing pulses), koji obezbeuju
uniformnu zadnju ivicu pri izdvajanju vertikalnih sinhronizacionih impulsa.
Slika 1.15 Vertikalni sinhronizacioni signal za crno-belu sliku
Prva poluslika poinje s prednjom ivicom vertikalnog sinhronizacionog

impulsa i sadri 312,5 linija. Prvih 22,5 linija se nalazi unutar intervala zamraenja
poluslike. Posle 312,5 linija poinje druga poluslika, takoe s poetnom ivicom
vertikalnog sinhronizacionog impulsa u sredini 313. linije i zavrava se sa 625.
linijom. Posle zadnje grupe izjednaavajuih impulsa sledi sedamnaest linija u svakoj
poluslici, u ijim se aktivnim intervalima ne prenose nikakve video-informacije.
Zbog toga je mogue da se u nekim od ovih linija prenose kontrolni signali, koji se
koriste za testiranje, merenje i podeavanje prenosnih kanala i ureaja. Neke od
tih linija se koriste i za prenos raznih informacija u obliku teleteksta.
Kompletan sloeni ili kompozitni video-signal ostvaruje se meanjem, to jest
kodovanjem sloenog sinhronizacionog signala sa signalom slike, pri emu se,
naravno, strogo vodi rauna o korektnim vremenskim i naponskim nivoima,
a prema utvrenim meunarodnim standardima. Na taj nain se omoguava
istovremeni prenos video-signala po jednom telekomunikacionom kanalu, kao
31
i da se i sinteza slike u TV prijemniku moe obavljati istim redosledom kao i

analiza slike u TV kameri. Kasnije emo videti da se, pomou TV predajnika, po
istom kanalu sa signalom slike prenose i odgovarajui zvuni signali, kao to su
govor, muzika i pratei zvuni efekti.
1.13 Poluprovodniki CCD senzori slike

Pri analizi slike s analizatorskim cevima, elektronski mlaz kontinualno skenira zastor analizatorske cevi u horizontalnom smeru, dok je u vertikalnom
smeru analiza diskretna i zavisi od broja analizatorskih linija. Kod CCD senzora
analizatorska povrina je sainjena od konanog broja diskretnih elemenata i po
horizontali i po vertikali, tako da je proces analize diskretan u oba smera.
U savremenim kamerama iskljuivo se koriste poluprovodniki CCD (Charge
Coupled Devices) optiko-elektronski pretvarai, ili senzori slike. Osnovni
element CCD senzora su fotoosetljive diode sa izraenom inercijom, tako da se
one ponaaju kao MOS (Metal Oxide Semiconductor) kondenzatori, koji u sebe
akumuliraju odreenu koliinu naelektrisanja. Da bi se izvrila analiza slike s
poluprovodnikim CCD pretvaraima, na odgovarajui nain se projektuje
elektrino punjenje MOS kondenzatora i njihovo iitavanje. Zbog toga se oni
povezuju u nizu, tako da formiraju pomerake ift registre. U aktivnom intervalu
linije serijski se iitava elektrini naboj du pomerakih registara, dok se vreme
povratnog intervala koristi za prebacivanje naelektrisanja iz fotoosetljivih
povrina MOS kondenzatora u pomerake registre. Na taj nain se CCD senzori
formiraju u obliku redova, pri emu jedan red generie jednu liniju TV slike, a
svaka elija ift registra predstavlja jedan piksel. Spajanjem veeg broja linijskih
senzora formira se povrinski senzor slike. Tako se na CCD senzoru generie
elektrini ekvivalent optike slike koja se analizira. Jasno je da je za reprodukciju
vie detalja s analizirane slike potreban vei broj piksela i da su njihove dimenzije
to manje. Smanjenje veliine piksela ogranieno je tehnologijom izrade CCD
elemenata i brzinom rada kola za iitavanje sadraja, odnosno za analizu slike.
Skuplje TV kamere imaju tri CCD senzora za RGB kanale, a jeftinije kamere
imaju samo jedan zajedniki CCD senzor. U upotrebi su tri razliite arhitekture
CCD senzora.
1.14 CCD senzori s prenosom u slikama ili FT

(Frame Transfer) CCD senzori slike
Na slici 1.16 prikazana je struktura CCD senzora s prenosom u slikama. Gornji deo predstavlja senzorsko polje, gde se u fotoosetljivim MOS elementima
akumuliraju elementi slike u obliku naelektrisanja. Donje memorijsko polje
je zatieno od svetla neprovidnim slojem. Za vreme intervala vertikalnog
zamraenja slike naelektrisanje iz senzorskog polja se prebacuje u memorijsko
polje, ime se senzorsko polje oslobaa za novi proces akumulacije slike.
Dok traje integracija sledee slike za vreme horizontalnog zamraenja slike,
sadraj iz memorijskog bloka se pomera nanie, liniju po liniju, u horizontalni
32
registar. Za vreme aktivnog intervala linije obavlja se iitavanje horizontalnog

registra i to piksel po piksel. Postupak se ponavlja, linija po linija, dok se ne obavi
prenos cele slike. Poto se integracija slika ne zaustavlja, svetlost pada na senzore
i za vreme prebacivanja naelektrisanja iz senzorskog polja u memorijsko polje. Za
to vreme nastaje i meanje ovih naelektrisanja, zbog ega moe da se javi greka
poznata kao razmazivanje u slici ili smiring (Smearing). Smiring bi se u slici video
kao vertikalna crvena ili bela linija iznad i ispod jako osvetljenih delova slike. Ovaj
problem se reava uvoenjem mehanikog sektora (Shutter), koji titi senzorsko
polje od osvetljavanja za vreme prebacivanja naelektrisanja u memorijsko polje.
Slika 1.16 Struktura FT CCD senzora s prenosom u slikama
1.15 CD senzori s meulinijskim prenosom ili

IT (Interline Transfer) CCD senzori slike
Kod IT CCD senzora, jedan piksel se sastoji od parova sa po dve elije, od
kojih jedna slui kao senzor, a druga je zatiena od svetla i predstavlja element
vertikalnog registra, slika 1.17.
Naelektrisanje iz senzora prebacuje se u vertikalni registar za vreme vertikalnog povratnog intervala. Za vreme horizontalnog povratnog intervala sadraj
33
iz registra se pomera liniju po liniju nanie, a najnia linija se prebacuje u

horizontalni registar. Proces iitavanja piksel po piksel za vreme aktivnog dela
linije slian je onome kod FT senzora.
Slika 1.17 Struktura IT CCD senzora s meulinijskim prenosom
Poto su elementi vertikalnog registra ueljani s elementima senzora, fotoosetljivi deo piksela je manji, pa je i osetljivost IT senzora manja i do 50%. Zbog
toga se na svaki element senzora postavljaju minijaturna soiva koja fokusiraju
svetlo na njih i time poveavaju njihovu osetljivost.
Poto se prenos optereenja u vertikalni registar obavi u kratkom vertikalnom
povratnom intervalu, vertikalni smiring je znatno manji.
1.16 CCD senzori s kombinovanim prenosom ili

FIT (Frame Interline Transfer) CCD senzori slike
U arhitekturi FIT CCD senzora koristi se kombinovani prenos naelektrisanja.
Na slici 1.18 prikazana je struktura FIT CCD senzora slike. Za vreme integracije
slike, gornji deo senzora funkcionie kao IT CCD senzor. U poetku vertikalnog
zamraenja, svi pikseli se pomeraju u vertikalni registar, a zatim se brzo pomere
nanie u zatamnjeno memorijsko polje. Ovi prenosi se obavljaju uestanou
koja je jednaka ezdesetostrukoj linijskoj uestanosti, to znai da je vertikalni
smiring 60 puta manji. Poto imaju poseban deo za skladitenje slike, FIT CCD
senzori su vei i skuplji.
34
Slika 1.18 Struktura FIT CCD senzora s kombinovanim prenosom
1.17 HAD CCD senzori

Osnovni problem CCD senzora slike je to je samo deo povrine fotoosetljiv.
Zbog toga su proizvoai CCD senzora s vremenom poboljavali njihove
karakteristike.
HAD (Hole Accumulated Diode) CCD senzori su fotodiodni tip senzora sa
specijalnom vrstom podloge koja poveava osetljivost i rezoluciju i smanjuje
odnos signal/um.
Hiper HAD CCD senzori koriste mala soiva iznad senzorskih elemenata koji
fokusiraju svetlo na njih i tako dvostruko poveavaju njhovu osetljivost.
Poveana osetljivost CCD senzora slike omoguuje snimanje pri mnogo niim
nivoima svetla, a da se pri tome ne poveava nivo uma.
35
1.18 Parametri za ocenu kvaliteta senzora slike

Tehnike karakteristike televizijske kamere odreene su, pre svega, karakteristikama analizatorskih cevi, odnosno CCD senzorima slike. Karakteristike
analizatorskih cevi zavise prvenstveno od osobina fotoosetljivog sloja na zastoru
(target), dok karakteristike CCD senzora slike zavise od naina iitavanja
naelektrisanja, broja elektroda za iitavanje i postojanja dodatnih kanala, zatim
od geometrijskog rasporeda elemenata fotoosetljivih senzora, prenosnih kanala
i same tehnologije izrade senzora. Osnovne razlike izmeu cevnih senzora
i CCD senzora slike jesu u nainu formiranja elektrinog signala, vremenu
ekspozicije, inerciji, manipulaciji velikom svetlosnom pobudom i u osetljivosti.
Sve karakteristike senzora slike povezane su s prenosnom karakteristikom celog
televizijskog sistema, kao i s mogunostima naeg vida. U daljem tekstu navedeni
su najvaniji parametri na osnovu kojih se procenjuje kvalitet senzora slike.
Prenosna karakteristika senzora slike predstavlja zavisnost generisane struje
signala od intenziteta svetlosti na fotoosetljivoj ploi. Ukupna prenosna karakteristika televizijskog sistema treba da je linearna, da bi se sjajnost slike verno
reprodukovala, odnosno da nagib prenosne karakteristike bude 45%, to jest da
je gama faktor 1 ili =1. Zbog toga se u crno-beloj televiziji nelinearna prenosna
karakteristika katodne cevi televizijskog prijemnika kompenzuje nelinearnou
prenosne karakteristike senzora slike. Da bi se kompenzovala ukupna nelinearnost, gama faktor senzora slike treba da bude 0,33 do 0,5. Linearnost celog
televizijskog lanca ima posebnu vanost u televiziji u boji, zbog toga to omoguuje korektan prenos boja pri raznim nivoima osvetljaja.
Spektralna karakteristika senzora slike odreena je veliinom generisane
struje u amperima po vatu, A/W, monohromatskih elektromagnetnih radijacija,
odnosno talasnih duina pojedinih monohromatskih svetlosti. Teorijski, ova
karakteristika pokazuje da maksimalno mogua struja raste s poveanjem
talasne duine. Meutim, spektralni odziv zavisi od mnogih faktora, a na prvom
mestu od naina apsorpcije svetlosti, zbog ega i nastaje odstupanje od teorijske
karakteristike. Kao rezultat, spektralna karakteristika senzora slike je nelinearna.
Idealno bi bilo kada bi fotoosetljivi sloj imao istu spektralnu karakteristiku kao
oko. U tom sluaju bi se u crno-beloj slici verno reprodukovale nijanse skale sivog.
Inercija senzora slike je kanjenje u odzivu video-signala posle promene
osvetljenosti senzora. Inercija se izraava vremenom koje je potrebno za uspostavljanje novog ravnotenog stanja. Naime, nakon naglog prestanka osvetljaja i
dalje postoji video-signal. Kod cevnih senzora slike odziv je eksponencijalan zbog
otpornosti analizatorskog snopa i kapacitivnosti fotoosetljivog sloja. Kod CCD
senzora slike inercija je posledica nepotpunog prenosa naelektrisanja iz jednog
elementa u drugi i njihovog uticaja superponiranjem na elektrino optereenje u
poluslikama koje slede.
Vreme ekspozicije senzora slike je vremenski interval u kome se naelektrisanje
akumulira izmeu dva sukcesivna iitavanja senzora slike. Kao rezultat analize s proredom, vreme ekspozicije je 1/25 s. Meutim, s obzirom na to da
analizatorski snop kod cevnih senzora nije konanih dimenzija i da zahvata i
36
susedne linije iz druge poluslike, ekspozicija je praktino 1/50 s. Kod ILT CCD
senzora ekspozicija je 1/25 s. Kod FT CCD senzora u jednom trenutku se samo
jedna slika akumulira u vremenu, tako da je vreme ekspozicije 1/50 s, ali ako
se uzme u obzir vreme potrebno za prenos izmeu fotoosetljive zone i zone za
skladitenje naelektrisanja, efektivno vreme ekspozicije je jo krae, 1/100 s. Kod
CCD senzora svih tipova mogue je menjati vreme ekspozicije kontrolisanjem
vremena akumulacije optereenja u fotoosetljivoj zoni. Tako se kod ILT CCD
senzora, umesto u kanale zatiene od svetlosti, naelektrisanje prebacuje lateralno
ili aksijalno (dubinski), kao kod HAD senzora i svodi na nulti potencijal, a kod
FT CCD senzora se u delu trajanja poluslike obavlja prebacivanje naelektrisanja
u smeru suprotnom od uobiajenog. Kontrola ekspozicije promenom vremena
skladitenja naelektrisanja u fotoosetljivom delu i promenom naina iitavanja
naziva se elektronska ekspozicija.
Rezolucija senzora slike moe biti statika, dinamika i vremenska. Statika
rezolucija senzora slike jeste sposobnost optoelektronskog pretvaraa da reprodukuje sitne detalje. Granina rezolucija je ona pri kojoj senzor slike vie ne
razlikuje susedne elemente u slici, odnosno kada vie nema odziva na sitne detalje
u slici. Rezolucija se definie kao odziv na parove crno-belih televizijskih linija
na duini koja odgovara visini slike koje se mogu reprodukovati televizijskim
ureajima. Tako se, na primer, kae da je horizontalna rezolucija televizijskog
sistema 400 TV linija, to ukazuje na broj parova vertikalnih crno-belih linija
koje se mogu reprodukovati na televizijskom prijemniku. Za merenje rezolucije
TV kamera koriste se rezolucione test karte koje sadre pakete horizontalnih i
vertikalnih linija, rezolucione klinove, skale sivog i druge elemente za kontrolu i
podeavanje kamera.
Rezolucija kod cevnih i CCD senzora razlikuje se zbog naina iitavanja
senzora. Naime, kod cevi elektronski snop skenira analizatorsku plou u horizontalnom smeru kontinualno, dok je u vertikalnom smeru analiza diskretna i zavisi
od broja analizatorskih linija. Kod CCD senzora formira se matrica diskretnih
elemenata fiksiranih u odreenom poloaju s konanim brojem elemenata, pa
je u oba smera analiza diskretna. CCD senzori daju odziv i na vertikalne pruge
koje su gue od Nikvistove uestanosti. Da bi se ovi nedostaci koji se javljaju
kod gustih pruga otklonili, kod CCD kamera se uvode niskopropusni filtri ija je
granina uestanost jednaka Nikvistovoj uestanosti.
Dinamika rezolucija senzora slike jeste sposobnost ouvanja detalja za vreme
kretanja. Ona je znaajna u sluaju kada se kamera kree i u sluaju kada kamera
miruje, a slika sadri objekat koji je u pokretu. Zbog toga, na rezoluciju utie
i pokret koji nastaje i za vreme ekspozicije. Kod cevnih kamera na dinamiku
rezoluciju znaajno utie inercija. Kod CCD senzora treba razmatrati samo vreme
ekspozicije, jer nema inercije. S obzirom na to da je kod CCD senzora mogue
kontrolisati vreme ekspozicije, CCD senzori imaju bolju dinamiku rezoluciju.
Dinamika rezolucija se meri tako to se rezoluciona karta s vertikalnim crnobelim linijama pokree ispred senzora slike razliitim brzinama.
Vremenska rezolucija senzora slike jeste sposobnost da se razlikuju dogaaji koji
su rasporeeni u vremenu. Sa CCD kamerama, kod kojih je vreme ekspozicije krae
37
od standardnog, to jest manje od 1/50 s, postiu se bolji rezultati kod stop kadra, jer
slika nije razmazana. Meutim, pri usporenoj reprodukciji postie se loiji rezultat
u kontinuitetu pokreta nego kada se reprodukuje snimak nainjen sa standardnom
ekspozicijom, jer je pokret detektovan u kratkom vremenskom intervalu.
Manipulacija velikom svetlosnom pobudom. Kada se analizatorska cev osvetli
svetlosnim snopom velikog intenziteta, generie se suvian elektricitet i potrebno
je da elektronski mlaz pree vie puta analizatorsku plou da bi se taj elektricitet
neutralisao. Kod svetlosnog izvora velikog intenziteta koji se kree javlja se efekat
povlaenja (Comet teil). Drugi efekat je cvetanje(Blooming), kada analizatorski
snop biva privuen povrinom koja je naelektrisana. Kod CCD senzora cvetanje
nastaje kada se nosioci elektriciteta prelivaju u susedne elemente. Ovaj efekat je
reen tako to se izmeu elija pomerakih struktura CCD senzora postavljaju
pregradni kanali, ili se CCD senzori realizuju u HAD tehnologiji.
Trei efekat karakteristian za CCD FT senzore jeste razlivanje po vertikali.
Naime, za vreme prenosa slike iz zone za formiranje slike u zonu za skladitenje
slike nastavlja se optoelektronska transformacija u zoni za formiranje slike.
Razlivanje po vertikali otklanja se detektovanjem komponente razlivanja i elektronskom kompenzacijom ili regulacijom optike ekspozicije.
Osetljivost senzora slike jeste veliina kojom se opisuje odziv, ili nivo elektrinog signala na fotoosetljivom materijalu, po jedinici svetlosne pobude. Osetljivost zavisi od elektrooptikih karakteristika fotoosetljivog materijala i poveava
se s povrinom. Kod CCD senzora osetljivost zavisi i od efikasnosti prenosa
naelektrisanja du prenosnog kanala, od izvora umova i slinih efekata.
Opseg kontrasta senzora slike jeste odnos izlaznog signala pri zasienju i
efektivne vrednosti uma u mraku, zapravo, odnos maksimalne i minimalne
sjajnosti koju senzor slike moe da reprodukuje. Idealno bi bilo kada bi se
posredstvom televizijskog lanca na prijemniku reprodukovao isti opseg kontrasta
kao kada se gleda realna scena. Dok opseg kontrasta scene moe da bude vei
od 1 000:1, opseg u televiziji je samo reda 30:1, a ogranienje unosi, pre svega,
televizijski prijemnik.
um senzora slike. Kod cevnih senzora um nastaje uglavnom zbog neravnomerne emisije elektrona iz katode. Kod CCD senzora slike izvori uma su fotonski
um, kao posledica emisije fotona iz bilo kog sluajnog svetlosnog izvora, zatim,
generisanje fotoelektrona u prenosnom kanalu, um struje mraka ili termiko
generisanje parova elektronupljina, um pri prenosu elektrona unutar
pomerake strukture i um izlaznog pojaivaa na izlazu iz prenosnog kanala.
um CCD senzora se pojaava s porastom temperature. Odnos signal / um kod
senzora slike ogranien je izlaznom kapacitivnou i izlaznim pretpojaivaem.
CCD senzori imaju veoma malu kapacitivnost, a pretpojaiva se nalazi na istom
supstratu, pa je zbog toga kod njih odnos signal / um tri ili vie puta vei nego
kod cevnih senzora slike.
Defekti senzora slike se mogu javiti u vidu oteenih mesta, odnosno fizikih
defekata fotoosetljive povrine koji prouzrokuju pogrean izlazni signal. Kod
cevnih senzora to su nehomogenost signalne ili senzorske elektrode. Kod CCD
senzora slike to su defekti poluprovodnikih elemenata. Sadraj defekta se
38
odreuje u mraku, kada je senzor zatien od upadne svetlosti, i pri naponu koji
je 50% manji od maksimalnog izlaznog napona iz senzora. Kod CCD senzora
razlikuju se dva tipa defekata: takasti defekti u obliku malih svetlih ili tamnih
povrina ne veih od tri fotoosetljiva elementa i linijski defekti u obliku belih ili
crnih vertikalnih linija, ili delova linija razliitih duina.
1.19 Rezime
U prvoj glavi ove knjige predstavljena je zaokruena tematska celina, u kojoj
su obraeni principi prenosa optike slike s realne scene na daljinu televizijskim
sistemom. Objanjeni su postupci pretvaranja optike slike u elektrine signale,
osnovni parametri televizijske slike i nain formiranja sloenog video-signala za
crno-belu sliku. Vremenske i naponske karakteristike sloenog sinhronizacionog
signala s video-signalom, koje su ustanovljene u poetku razvoja televizijske
tehnike za crno-belu sliku, u potpunosti su zadrane i kasnije pri razvoju analogne
i digitalne televizijske tehnike za prenos pokretnih slika u boji. Ovo je i razumljivo
jer svi tehniki parametri televizijskog signala uslovljeni su mogunostima naih
ula vida i ula sluha. Posebno je obraena panja na meunarodne preporuke i
standarde koji se moraju primenjivati u profesionalnoj televizijskoj tehnici, ime
se omoguuje veoma znaajna meunarodna razmena televizijskog programa.
Opisane su najvanije tehnike karakteristike poluprovodnikih CCD senzora
slike, kao i najvaniji parametri za ocenu kvaliteta senzora slike.
1.20 Kljuni pojmovi

Percepcija zvuka
Percepcija slike
Element slike
Realna slika
Optika slika
Reprodukovana slika
TV kamera
TV prijemnik
Kontinualni analogni audio i video signali
Diskretni digitalni audio i video signali
Analiza slike
Analizatorske linije
TV slika
TV poluslika
Raster TV slike
Format slike
Video-signal
Horizontalna linija
Talasni oblik video-signala

Broj slika u sekundi
Vertikalna uestanost
Horizontalna uestanost
Maksimalna uestanost video-signala
Spektar video-signala
Vremensko trajanje video-signala
Povratni interval
Signal zamraenja
Sinhronizacioni signali
Prenosni signali
TV standardi
Rezolucija TV sistema
Naponski nivoi video-signala
Sloeni video-signal
CCD senzori slike
Parametri senzora slike
39

1. Kako se definie element slike i od ega zavisi njegov intenzitet sjajnosti?
2. ta odreuje rezoluciju ili mo razlaganja nekog komunikacionog sistema?
3. Nacrtati i objasniti blok dijagram televizijskog prenosa.
4. Nacrtati odgovarajue dijagrame za progresivnu analizu i analizu sa proredom.
5. Napisati sve vrednosti za osnovne frekvencijske i vremenske parametre za TV
sisteme u Evropi i naoj zemlji prema preporukama CCIR Report 624.
6. ta je Kelov faktor i kolika je vertikalna rezolucija TV slike?
7. ta je faktor horizontalnog razlaganja i kolika je horizontalna rezolucija TV
slike na 5 MHz?
8. Izraunati maksimalni broj elemenata TV slike koji se prenosi u jednoj sekundi.
9. Izraunati maksimalnu uestanost video-signala prema normama CCIR
625/50.
10. Od ega se sastoji sloeni video-signal za crno-belu sliku?
11. Objasniti ulogu izjednaavajuih impulsa.
12. ta se postie Furijeovom analizom video-signala?
13. Objasniti princip rada raznih tipova CCD senzora slike.
14. Navesti najvanije parametre za ocenu kvaliteta CCD senzora slike.
Literatura
1. B. Nasti, Osnovi televizijske tehnike, Nauna knjiga, Beograd, 1986.
2. M. Topalovi; B. Nasti, Televizija, Radio-televizija Srbije, Beograd, 1992.
3. M. Robin, M Poulin, Digital Television Foundamentals, Mc Graw-Hill, 2000.
4. V. Steinberg, Video standards, Signals, Format and Interfaces, Snell and Wilcox,
1997.
5. K. G. Jakson, G. B. Townsend, TV and Engineers Reference Book, BulterworthHeinemann Ltd., 1991.
6. Rudolf Mausl, Refresher topics-Television technology, Rohde & Schwarz, dostupno na Internetu.
7. Technical Reference Book, Independent Broadcasting Authority, London,
Technical Review 2, septembar 1972.
8. Video formation, perception and representation, dostupno na Internetu.
9. Video resolution in analog TV, asopis Brodcast Engineering, septembar 2002.
10. www.broadcastengineering.com, 2003, 2004, 2005, 2006, 2007, dostupno na
Internetu.
11. B. esterikov, Z. Manojlovi, Televizija u boji, Tehnika knjiga, Beograd, 1987.
12. M. Radojlovi, M.Tomi, Televizijski ureaji, Zavod za udbenike i nastavna
sredstva, Beograd, 1989.
13. S. Prnjat, Tehnologija filmske i elektronske slike, Fakultet dramskih umetnosti,
Beograd, 2002.
14. M. Babac, Tehnika filmske montae, Univerzitet umetnosti u Beogradu, 1976.
40
15. S. Zdravkovi, M. Topalovi, Elementi digitalne tehnike i njena primena u

radio-televizijskim ureajima, Radio-televizija Beograd, 1975.
16. S. Zdravkovi, A. Stojkovi, dr D. Martinovi, mr M. Tomi, mr N. Popovi, B.
Vasi, M. Brankovi, M. Filipovi, mr D. Milovanovi, Video-ureaji, Zavod
za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2006.
17. S. Zdravkovi, Osnovi digitalne televizije, Radio-televizija Srbije, Beograd,
2009.
41
2.
PERCEPCIJA BOJE U TELEVIZIJI
elevizija u boji razvijena je na osnovu osobina svetlosti i tehnikih mogunosti ovejeg oka da raspoznaje nijanse sivoga i boju objekata koji nas
okruuju. Iako se kolorimetrija ve due vreme razvija i primenjuje u televiziji,
mnogi aspekti generisanja i prikazivanja televizijske slike, koji su uslovljeni naim
vienjem, poeli su da se razmatraju i standardizuju tek uvoenjem digitalne
televizije i posebno televizije visoke definicije HDTV. Postavlja se pitanje do koje
granice oko moe da raspoznaje sve sitnije detalje strukture televizijske slike i pod
kojim uslovima ovek najpotpunije percipira pokretne televizijske slike u celini.
2.1 Osobine svetlosti i ula vida znaajne za televiziju

Svetlost je fizika pojava koja se predstavlja vizuelno-psiholokim procesom.
Veina informacija koje primamo od spoljanjeg sveta dolazi preko vizuelnog
sistema, koji moe da primi neuporedivo veu koliinu informacija u jedinici
vremena nego ostala naa ula, pa je slika veoma znaajna za nau komunikaciju
sa okruenjem. ovek raspoznaje objekte u okolini samo na osnovu razlike u
koliini svetlosti koja se s njih emituje ili reflektuje, kao i spektralne karakteristike
svetlosti koja odreuje njenu boju. Boja predmeta koju vidimo predstavlja, u stvari,
vizuelni fenomen stvoren u naem oku delovanjem izraene elektromagnetne
energije. Prirodni izvor te energije je Sunce, a vetaki izvori mogu biti metali
grejani do take isijavanja, elektrini lukovi, hemijske supstance koje zrae, kao
to je i fosfor na zastoru televizijskih katodnih cevi.
Slika 2.1 Spektar elektromagnetskih talasa

42
Vidne mogunosti ljudskog oka su veoma ograniene. Ono moe da vidi

samo hiljaditi deo jednog procenta od ukupnih elektromagnetskih radijacija
koje emituje Sunce, kao to je na slici 2.1 prikazano. rafirana povrina na slici
oznaava deo ovog spektra elektromagnetskih talasa koje ljudsko oko raspoznaje
kao svetlost u boji, od infracrvene IR do ultraljubiastie UV.
U fizikom smislu, brzina svetlosnih talasa (ni), iznosi 300 000 000 m/s, a
talasna duina (lambda) izraava se u metrima i izraunava prema poznatoj
formuli = v / f, gde je f frekvencija odgovarajuih talasa izraena u hercima (Hz).
2.2 Trihromatska priroda opaanja boja

Na slici 2.2 ilustrovan je popreni presek oka, kao i popreni presek dela retine
u predelu ute mrlje i optikog nerva, kojima se svetlosni nadraaji prenose do
mozga, gde se nae vizuelno iskustvo memorie i kompletira. U sutini, na vid
omoguuju dve grupe fotoreceptorskih elija za vienje boja, koje se nalaze u
retini ili mrenjai oka. Priblino sto deset do sto trideset miliona tapiastih
elija (rods) adaptirani su tako da omoguuju vienje ahromatine svetlosti pri
slabom i nonom svetlu. tapii imaju visoku osetljivost i omoguuju da vidimo
i detalje slike sa visokom rezolucijom. Druga vrsta elija je kraa i deblja, sa
kupastim zavretkom (cones). Priblino est do sedam miliona kupastih elija
omoguuju vienje srednje i jake dnevne svetlosti, kontrasta i boje. Utvreno
je da postoje specijalizovani tipovi kupastih elija, koji su osetljivi posebno na
crvenu, zelenu i plavu boju. Fotoreceptorske elije nisu ravnomerno rasporeene
u retini. Kupaste elije nalaze se koncentrisane na jednom malom delu retine
u blizini gde optiki nerv ulazi u oko. Zbog utog pigmenta kojim je obavijen,
ovaj deo mrenjae naziva se uta mrlja U centralnom delu ute mrlje retina
je neto stanjena (fovea) i u tom delu je najvea koncentracija kupastih elija.
U centralnom delu ute mrlje nema tapiastih elija, a idui ka periferiji, broj
kupastih elija opada, a tapiastih raste. Svaka kupasta elija u centru ute mrlje
vezana je posebnim nervom za centralni sistem, a idui ka periferiji retine, sve
vei broj elija osetljivih na svetlost spojen je zajedno i povezan samo jednim
zajednikim optikim nervom. Informacije dobijene iz receptorskih elija
pretvaraju se u kd koji je pogodan za prenos tih informacija nervnim vlaknima.
Ustanovljeno je da se podaci o slici iz levog dela vidnog polja obrauju u desnom
delu mozga i obratno. Danas je mogue egzaktno merenje elektrinih odziva u
nervnim vlaknima korienjem specijalnih mikroelektroda. Signali na izlazima
fotoreceptora imaju oblik analognog elektrinog potencijala, koji je posledica
elektrohemijskih procesa. Meutim, signali koji odlaze u oni ivac pomou
izlaznih ganglijskih elija pretvaraju se u impulsni oblik amplitude oko 100mV i
trajanja oko 1ms. Pri promeni pobude u vidnom polju menja se samo uestanost
ovih impulsa. To znai da se prenos vizuelnih podataka onim nervom obavlja
impulsnom frekvencijskom modulacijom, koja predstavlja veoma pouzdan nain
prenosa informacija. Ustanovljeno je da celokupni nervni sistem razmenjuje
informacije pomou impulsne frekvencijske modulacije, a mozak odreuje
mesto nastanka i karakter tih informacija na osnovu puteva kojima signali dolaze.
43
Iz ovog opisa moe se zakljuiti da je retina ili mrenjaa, po svojoj strukturi i

ulozi u obradi podataka o slici, morfoloki produetak mozga.
Sve teorije o naem vienju boja i kolorimetriji zasnivaju se na fotohemijskoj
prirodi fotopigmenata i njihovoj reakciji na svetlost, kao i na kombinacijama
vienja boja ovih receptorskih elija.
Slika 2.2 Popreni presek oka i retine u predelu ute mrlje i tkiva optikog nerva
Eksperimentalno je, dakle, utvreno da ljudski vid ima trihromatsku prirodu

i da u oku postoje tri vrste fotoreceptora za boju, preteno osetljivih na crveni
44
R (Red), zeleni G (Green) i plavi B (Blue) opseg talasnih duina. Na slici 2.3
ilustrovani su molekuli ovih fotopigmenata. Oni omoguuju da razlikujemo na
milione raznih boja. Trihromatska priroda opaanja boja navela je na zakljuak
da se i pri TV prenosu u boji mogu koristiti svetlosti crvene, zelene i plave
boje. Precizne vrednosti talasnih duina ovih monohromatskih boja odredila je
CIE (Commission Internationale de lEclairage) 1931. godine i definisala ih kao
standardne ili primarne boje u televiziji koje se koriste pri kolorimetrijskim
merenjima i proraunima. Njihove vrednosti izabrane su iz spektra ive i iznose
za crvenu boju 700nm, za zelenu boju 546,1nm i za plavu boju 435,8nm, uz
pretpostavku da ovaj spektar ima ravnomernu raspodelu energije za sve tri
talasne duine. Ovako definisani primari oznaavaju se sa R, G, B.
Slika 2.3 Ilustracija tri tipa molekula fotopigmenata koji su preteno osetljivi na
crvenu R, zelenu G i plavu svetlost B
2.3 Kriva osetljivosti oka

Talasne duine svetlosti koje ljudsko oko moe da vidi nalaze se u opsegu
od 380nm do 760nm. Osetljivost oka izvan ovog opsega zanemarljivo je mala.
Poznato je da povrine koje reflektuju ceo spektar vidljive svetlosti vidimo kao
bele, a povrine koje upijaju ceo spektar vidljive svetlosti vidimo kao crne. Ako se
pri refleksiji s nekog predmeta ovaj odnos promeni, taj deo predmeta videemo
u boji. Raspodela tog emitovanog ili reflektovanog svetlosnog fluksa po talasnim
duinama pojedinih komponenata iz tog vidljivog spektra boja naziva se spektralna karakteristika vidljive svetlosti. Ona zavisi od prirode svetlosnog izvora
i predstavlja jednu od najvanijih karakteristika televizije u boji.
Merenjem obavljenim na velikom broju posmatraa pokazano je da osetljivost
oka raste, poev od plavog dela spektra iznad 400 nm, dostie maksimum oko
555nm u zelenom delu spektra i ponovo opada ka crvenom delu spektra do 700nm.
Tako je ustanovljena kriva osetljivosti oka standardnog posmatraa u zavisnosti od
talasne duine elektromagnetskih talasa, koja izgleda kao na slici 2.4 Osetljivost
svakog pojedinog oka razlikuje se bar malo od ovako standardizovane krive.
45
Slika 2.4 Kriva osetljivosti oka standardnog posmatraa
2.4 Sjajnost, boja i zasienje boje

Ako je izvor svetlosti jednobojan, ili monohromatski, njegov vizuelno-psiholoki efekat moe se prikazati dvema veliinama. Jedna je sjajnost izvora
svetlosti (Luminance), ili nijanse sivog. Ona pokazuje da li je izvor svetlosti
vie ili manje svetao. Odgovarajua fizika veliina je radijanca, koja definie
jainu elektromagnetskih radijacija izvora svetlosti u odreenom smeru. Druga
vizuelno-psiholoka veliina jednobojnog izvora svetlosti jeste boja (Hue), koja
je fiziki odreena dominantnom talasnom duinom svetlosnog zraenja.
Za izvor svetlosti koji nije jednobojan, ve predstavlja smeu radijacija razliitih talasnih duina, ustanovljena je i trea vizuelno-psiholoka veliina, koja
se zove zasienje boje (Saturation). Ona odreuje kolika je zastupljenost bele
boje u nekoj boji koju nae oko zapaa. Odgovarajua fizika veliina je istoa
boje, kojom se definie odnos sjajnosti jednobojne komponente i sjajnosti cele
smee. Vrlo zasiene boje vidimo kao jarke, a malo zasiene boje vidimo kao
blede, zbog veeg prisustva bele boje u njima.
Spektralna karakteristika oka ne zavisi samo od talasnih duina elektromagnetskih radijacija ve na nju utiu i dimenzije svetlosnog izvora, intenzitet
radijacija i mogunost prilagoenja oka, to je, takoe, veoma vano za televiziju.
Pojedine vidljive radijacije potpuno razliito utiu na oko, to je i uslovilo
uvoenje vizuelno-psiholokih veliina koje povezuju psiholoki i fiziki aspekt
kvantiteta vidljivih elektromagnetskih radijacija. Ove veliine su poznate i kao
fotometrijske veliine i zasnovane su na standardnoj karakteristici oka. Tako,
na primer, pri malom intenzitetu vidljivih radijacija, to jest pri slaboj svetlosti,
kriva spektralne osetljivosti oka pomera se nalevo, ka kraim talasnim duinama.
Jedna od najvanijih fotometrijskih veliina jeste sjajnost izvora svetlosti. Ako
se dva monohromatina izvora svetlosti nalaze jedan pored drugog, menjanjem
46
njihovih radijanci mogue je postii vizuelno izjednaenje, tako da posmatrau

oba izvora izgledaju jednako svetla. Meutim, pri tome se mora uzeti u obzir i
relativna osetljivost oka.
Jo jedna fotometrijska veliina znaajna za televiziju jeste osvetljaj povrine
(Brightness). U fizikom smislu, osvetljaj povrine se definie gustinom svetlosnog fluksa po jedinici povrine.
Za televiziju su veoma vane i osobine oka u vezi s graninim sjajnostima
koje oko moe da oseti, kao i mogunost raspoznavanja sitnih delova i zapaanja
pojedinih boja.
2.5 Kontrast
Opseg sjajnosti koje oko moe da vidi vrlo je veliki. Odnos najvee
sjajnosti
3
pri sunevoj svetlosti i najslabije sjajnosti u mraku iznosi i do 1:10 . Meutim,
eksperimentalno je utvreno da oko ne zapaa apsolutne vrednosti sjajnosti
nego relativne odnose sjajnosti kao nijanse sivog. Ovaj relativni oseaj odnosa
maksimalne i minimalne sjajnosti, koji se naziva kontrast, isti je za razliite
apsolutne nivoe sjajnosti.
Zahvaljujui ba ovoj osobini oka, na TV ekranu je mogue reprodukovati sliku
ija se srednja sjajnost znatno razlikuje od srednje sjajnosti prirodne scene. Reprodukovana TV slika bie verna ako je relativni odnos reprodukovane sjajnosti
isti kao na originalnoj sceni, zapravo, ako je kontrast verno reprodukovan kao
relativni odnos maksimalne i minimalne sjajnosti susednih povrina na sceni.
Osetljivost kontrasta zavisi od vie faktora. Detalji slike najbolje se raspoznaju
kada je sjajnost njihove pozadine jednaka srednjoj sjajnosti slike na koju je
oko prilagoeno. Mogunost raspoznavanja detalja naglo opada kada detalji
obuhvataju vidni ugao manji od 10 ugaonih minuta, kao i u neposrednoj blizini
granice dveju povrina razliitih sjajnosti.
Sposobnost oka da raspoznaje sitne detalje na slici naziva se mo razlaganja
oka. Merenje sposobnosti oka da razlikuje detalje obavlja se odreivanjem
udaljenosti s koje se dve take postavljene jedna do druge ne mogu vie posebno
razlikovati. Na ovaj nain se odreuje i minimalni vidni ugao pod kojim se dva
detalja jo uvek posebno vide, to, naravno, zavisi i od otrine vida posmatraa.
Osim od vidnog ugla, raspoznavanje sitnih detalja zavisi i od nivoa srednjeg
osvetljaja slike, kao i od kontrasta posmatranih detalja u odnosu na pozadinu.
Raspoznavanje sitnih detalja zavisi i od dinamike slike. Broj detalja koji se
vidi na nekom objektu mnogo je vei kada je taj objekat nepokretan nego kada
se brzo kree. Ako scena sadri pokretne objekte, onda se sjajnost menja i u
prostoru i u zavisnosti od vremena, pa je pri prenosu slike mnogo tee obezbediti
informacije o sjajnosti i boji svakog elementa slika koje se snimaju. Zbog toga
projektanti televizijskih ureaja modeliraju itav televizijski lanac od scene do
ureaja za reprodukciju, primenom viedimenzionalne matematike analize, da
bi se to vernije prenele informacije o sjajnosti i boji svakog elementa slike.
Sposobnost oka za raspoznavanje crno-belih detalja mnogo je vea od moi
raspoznavanja detalja boje. Eksperimentalno je ustanovljeno da je u oku izraeniji
47
oseaj kontrasta pri viim uestanostima. Takoe je konstatovano da zapaanje

boja na nekoj povrini zavisi i od vidnog ugla pod kojim se ta povrina vidi. Za
vidne uglove vee od 20 minuta na vid je trihromatski i mi percipiramo sve
boje. Za vidne uglove izmeu 10 i 20 minuta na vid postaje dihromatski i u tom
pravcu vidnog polja oko ne razlikuje sve boje. Za uglove manje od 10 minuta
normalno oko uopte ne raspoznaje boje i postaje monohromatsko. Detalji u slici
se vide samo u nijansama sivog.
Mo raspoznavanja detalja boje zavisi i od odnosa sjajnosti susednih povrina
koje se razlikuju po boji. Ako je taj odnos manji od 3:1, potrebno je znatno
poveati irinu spektra signala koji nosi podatke o boji da bi otrina slike bila
zadovoljavajua. Sreom, u prirodi se znatno ee deava da je odnos sjajnosti
susednih povrina koje se razlikuju po boji vei od 3:1. Zbog ovoga je mogue
smanjiti propusni opseg signala koji prenosi podatke o boji u odnosu na propusni
opseg signala koji prenosi podatke o sjajnosti, a da se ukupna otrina slike ne
smanji. Ovo je od sutinskog znaaja za TV prenos u boji.
2.6 Gama faktor sistema

Najmanja promena sjajnosti koju oko moe da zapazi zavisi i od apsolutne
veliine sjajnosti. Pri slaboj svetlosti potrebna je mnogo vea promena sjajnosti
da bi oko moglo da je zapazi. Ova nelinearnost u televizijskom sistemu
izraava se pomou gama faktor sistema, ili sa , koji odreuje nagib prenosne
karakteristike izraene logaritmom reprodukovane sjajnosti u funkciji logaritma
originalne sjajnosti.
Nelinearnost postoji du celog televizijskog lanca, poev od osvetljaja scene
i optiko-elektronskih pretvaraa u kameri, preko mnogobrojnih ureaja za
obradu i prenos video-signala, pa sve do nelinearne karakteristike katodne cevi
TV prijemnika CRT (Cathode Ray Tube).
Postoje dva znaajna razloga da se gama korekcija celog TV sistema izvri na
poetku TV lanca, u samoj TV kameri. Na taj nain se poveava vizuelni odnos
signal/um u tamnijim delovima slike, gde su kolorimetrijska izoblienja slike
najizraenija. I drugo, ako bi se gama korekcija obavljala u TV prijemniku, onda bi
trebalo da se u svaki prijemnik ugrade sloena nelinearna kola, to nije opravdano
ni iz ekonomskih razloga, niti zbog kontrole greaka u reprodukovanoj slici.
Zbog toga je u svim televizijskim sistemima usvojeno da se gama korekcija
obavlja u kameri, tako da se koriguje inverzna nelinearna karakteristika katodne
cevi TV prijemnika i da rezultantna gama karakteristika celog TV sistema bude
priblino linearna.
Na slici 2.5 a) prikazana je nelinearna prenosna karakteristika TV sistema
X(Vk), a na slici 2.5 b) prikazana je inverzna nelinearna karakteristika reprodukovane sjajnosti katodne cevi CRT(Vk) i rezultantna korigovana linearna prenosna
karakteristika sistema T(Vk), koja je priblino linearna. Za prenosne funkcije i
pobudni napon Vk uzete su normalizovane vrednosti od 0 do 1 u odnosu na izvor
referentnog svetla i standarde za obradu video-signala koji su primenjeni u tom
TV sistemu. Na primer, krive na slici 2.5 u skladu su sa standardom ITU-R
48
BT.709, koji predstavlja dominantan standard za komponentni digitalni videosignal visoke definicije, HDTV.
Nelinearnost je najvie izraena na poetnom i krajnjem delu prenosne
karakteristike, dok je pri srednjem osvetljaju prenosna karakteristika priblino
linearna. Ako se ne bi izvrila korekcija nelinearnosti prenosne karakteristike,
dolo bi do sabijanja kontrasta i gubljenja detalja u najtamnijim i najsvetlijim
delovima reprodukovane slike, kao to se to moe zapaziti na skali sivog koja je
prikazana na slici 2.5 a). Ovo bi izazvalo i znaajna kolorimetrijska izoblienja
na reprodukovanim slikama u boji na kraju TV lanca, koja bi se videla i na TV
prijemniku. Na slici 2.5 b) i na skali sivog vidi se da je rezultantna linearnost
celog TV sistema znatno poboljana.
Slika 2.5 Korekcija CRT i gama karakteristike sistema
Nelinearnost katodnih cevi kree se izmeu 2,2 i 2,8 a veina katodnih cevi
ima faktor 2,5. Subjektivnom procenom kvaliteta slike ustanovljeno je da je
pri uobiajenim uslovima gledanja pogodno da rezultantni gama faktor celog
TV sistema bude malo vei od jedinice, ime se poveava zasienje veine
reprodukovanih boja. To omoguuje povoljne uslove gledanja iako se, sa strogo
kolorimetrijske take gledita, unose izoblienja u slici. U praksi se najee
gama faktor sistema postavlja na 1,2.
Znaajna je i osobina oka da razlike na granici dveju susednih povrina na slici,
ili konture delova slike, oko vidi otrije nego na prirodnoj sceni, to je poznato
kao bona ili lateralna inhibicija. Zahvaljujui ovoj osobini oka, u stanju smo
da na slici vidimo konture na granici dveju susednih povrina ije se sjajnosti
ili boje razlikuju, tj. ako izmeu tih povrina postoji kontrast. Raspoznavanje
kontura je veoma vano zbog poveanja otrine slike. Zbog toga se efekat kontura
u televiziji posebno istie i vetaki, pomou specijalnih elektronskih kola za
konturne i apeer (Aperture) korekcije za poveanje otrine detalja slike.
49
2.7 Grasmanovi zakoni

Vizuelno-psiholoke veliine: sjajnost, boja i zasienje poznate su kao kolorimetrijske veliine i one se ne mogu egzaktno meriti. Njima odgovarajue fizike
veliine: radijanca, talasna duina i istoa boje, mogu se egzaktno meriti.
Kolorimetrija predstavlja sponu izmeu fizikih i vizuelno-psiholokih veliina i
omoguuje izraavanje naeg oseaja boje u funkciji fizikih podraaja.
Osnovne zakone kolorimetrije postavio je nemaki naunik Grasman, jo
krajem 19. veka, na osnovu do tada poznatih teorijskih i eksperimentalnih
istraivanja. Grasmanovi zakoni glase:
1. Oko moe da razlikuje samo tri parametra svetlosti, koji se mogu izraziti
sjajnou, dominantnom talasnom duinom i istoom boje.
2. Boja dvokomponentne svetlosti menja se kontinualno ako se jedna komponenta
menja kontinualno a druga zadrava konstantno.
3. Svetlosti iste boje stvaraju identian efekat u smei, bez obzira na njihove
spektralne karakteristike.
4. Ukupna sjajnost smee jednaka je zbiru sjajnosti pojedinih izvora svetlosti.
Iz Grasmanovih zakona vidi se da meanje boja ima linearnu prirodu, to
omoguuje da se, matematiki, boje mogu predstavljati pomou vektora boja i
da se kombinacije boja odreuju primenom vektorske algebre. Svaka boja moe
se predstaviti pomou orijentisane dui i ugla koji ta du zahvata u odnosu na
neku referentnu osu, odnosno pomou jednog vektora u prostoru. Prvi i etvrti
Grasmanov zakon su od fundamentalnog znaaja za televiziju u boji.
2.8 Kolorimetar
Kolorimetrijska merenja i specifikacija boja obavljaju se pomou kolorimetra,
iji je izgled prikazan na slici 2.6 Slaganje svetlosti postie se uravnoteenjem
kolorimetra, koje se dobija meanjem sjajnosti i talasnih duina monohromatskih
izvora R, G, B svetlosti dok se na desnoj strani kolorimetra ne dobije bela svetlost
vizuelno jednaka standardnoj beloj svetlosti na levoj strani. Na ovaj nain se u
kolorimetru moe specifikovati bilo koja boja.
Talasne duine monohromatskih svetlosti koje u smei stvaraju ahromatsku
belu svetlost nazivaju se komplementarnim talasnim duinama. I u optem
sluaju, bilo koje dve svetlosti ili boje koje u smei stvaraju belu svetlost, ili belu
boju, nazivaju se komplementarnim bojama.
50
Slika 2.6 Dijagram kolorimetra
2.9 Standardni izvori bele svetlosti

Ako posmatrau dve boje izgledaju jednake pri jednoj svetlosti, izgledae
mu priblino jednake i pri drugoj svetlosti, ukoliko se spektralne karakteristike
svetlosnih izvora ne razlikuju mnogo. Dovoljno je, dakle, uporeivati ili meriti boje
samo pri jednoj svetlosti. Da bi se merenja boja izvrena na raznim mestima mogla
meusobno uporeivati, ustanovljeno je nekoliko realnih vetakih standardnih
izvora bele svetlosti s precizno definisanim spektralnim karakteristikama. Ovi
izvori su oznaeni sa A, B, C, D 6500 i W. Izvor bele svetlosti D6500, ili D65
oznaava standard koji je 1965. godine predloila Meunarodna komisija za
osvetljenje CIE. Ovaj izvor bele svetlosti predstavlja srednju dnevnu svetlost
oznaenu slovom D, (Daily). Usvojena standardna korelaciona temperatura ovog
izvora bele svetlosti je 6504 stepeni Kelvina, pa se ovaj izvor zbog toga i oznaava
sa D6500. Korelaciona temperatura je ona temperatura do koje treba zagrejati
crno telo da bi njegova boja kolorimetrijski bila najslinija boji izvora srednje
dnevne suneve svetlosti. Za televiziju je znaajno da se svetlost slina ovoj moe
ostvariti korektnom smeom svetlosti tri fosfora na ekranu TV kolor-cevi.
Osim realnih svetlosnih izvora, za raunske svrhe koristi se i fiktivni izvor
svetlosti s pretpostavljenom ravnomernom raspodelom energije za sve talasne
duine elektromagnetskih talasa u vidljivom domenu. Ova standardna svetlost
oznaava se sa W.
2.10 Aditivno meanje svetlosti

Meanjem odgovarajuih koliina svetlosnih primara iz pogodno odabranih
izvora svetlosti crvene, zelene i plave boje na crnoj podlozi i u odsustvu bele
svetlosti, u oku je mogue ostvariti vizuelni oseaj irokog opsega boja i svih
tonova sivog, to je grafiki ilustrovano na slici 2.7 a). Povrina osvetljena sa sve
51
tri svetlosti u odreenom odnosu daje utisak bele boje. Meanjem crvene i zelene
svetlosti stvara se utisak ute svetlosti, zelena i plava daju cijan, a crvena i plava
daju utisak purpurne ili magenta svetlosti, slika 2.7 b). Ovakav nain meanja
svetlosti dodavanjem, tj. adicijom svetlosti na crnu podlogu, naziva se aditivno
meanje svetlosti i na njemu se zasniva reprodukcija TV slike u boji.
Slika 2.7 Aditivno meanje svetlosti
2.11 Suptraktivno meanje boja

U slikarstvu, tamparskoj tehnici, kao i pri izradi filma u boji, koriste se
obojene materije i pigmenti. Kada bela svetlost obasjava bojene materije, nastaje
apsorbovanje ili oduzimanje ili suptrakcija odreenih talasnih duina iz bele
svetlosti, tako da je reflektovana svetlost obojena. Ovakav proces poznat je kao
suptraktivno meanje boja. Na primer, crveno obojena povrina reflektuje samo
onaj deo spektra koji se nalazi u okolini njene dominantne talasne duine, dok
e ostali deo spektra apsorbovati. Kada ovakvim postupkom nastupi potpuna
apsorpcija celog vidljivog dela spektra, gledalac ima utisak crnog, slika 2.8.
Dok se pri aditivnom meanju svetlosti crvena, zelena i plava svetlost nazivaju
aditivnim primarima, njima komplementarne boje cijan, magenta i uta
nazivaju se suptraktivnim primarima. Na slici 2.9 prikazan je dijagram na kom je
ilustrovan tok dvostruke inverzije izmeu primarnih i njima komplementarnih
boja. Na temenima trougla oznaene su primarne boje R, G, B, a na sredinama
stranica njima odgovarajue komplementarne boje cijan ili Cy, magenta ili
Mg i uta ili Yl. One se mogu dobiti kao smea primarnih boja na temenima
odgovarajue stranice. Na primer, crvena i zelena na toj stranici daju utu, a
uta je inverzna plavoj na suprotnom temenu. Ovakav tok dvostruke inverzije
ostvaruje se pri eksponiranju i razvijanju kolor-filma inverzijom gustina bojenih
pigmenata unutar filma.
52
Slika 2.8 Suptraktivno meanje boja
Slika 2.9 Dijagram dvostruke inverzije komplementarnih boja
2.12 Jednaina smee svetlosti

Da bi se u kolorimetru mogla egzaktno specifikovati bilo koja boja, prethodno
se moraju odrediti koliine primara potrebne za slaganje referentne bele svetlosti
izraene nekom od fotometrijskih veliina, na primer svetlosnim fluksom ili
sjajnou. Na taj nain, svetlost S definisana je smeom k(S) odgovarajuih
koliina primarnih svetlosti, odnosno smeom od R jedinica crvenog primara
(R), G jedinica zelenog primara (G) i B jedinica plavog primara (B). Jednaina
smee svetlosti u kolorimetru izraava se tada pomou etvrtog Grasmanovog
zakona i ona glasi:
k(S) = R(R) + G(G) + B(B)
(1)
Poto se boja svetlosti moe meriti nezavisno od njene sjajnosti, za specifikaciju

bilo koje boje dovoljno je poznavati samo relativni odnos primarnih boja R, G,
B u smei, a sjajnost referentne bele svetlosti koja se koristi u kolorimetru moe
se normalizovati na 1. Takoe, mogu se normalizovati i apsolutne vrednosti
koliina R, G, B i koristiti njhove relativne koliine koje se obeleavaju sa r, g,
b. Normalizovane relativne vrednosti ovih kolorimetrijskih vrednosti iznose:
53
r=R/R+G+B, g=G/R+G+B i b=B/R+G+B. Izraz za relativnu vrednost sjajnosti

referentne bele svetlosti koja je normalizovana na jedininu vrednost tada postaje:
r+g+b=1
(2)
Specifikacija boja prema normalizovanim i relativnim koliinama primara

postaje jednostavnija. Pored toga, boja se sada moe prikazati i u nekom
koordinatnom sistemu, na primer Dekartovom, pa se veliine r, g, b nazivaju i
koordinate boja.
Iz drugog Grasmanovog zakona se vidi da se boje meaju po linearnim
zakonima, pa se i boje i njihove koordinate mogu predstaviti linearnim zakonima,
a to znai i vektorima boja koji se mogu translirati u prostoru, dok se kombinacije
boja mogu odreivati primenom jednostavne linearne algebre.
Poseban znaaj u kolorimetriji, kao i u kolor-televiziji, ima odreivanje
koordinata boja za svetlost ija je spektralna raspodela poznata. Da bi se to
postiglo, moraju se odrediti koliine primara r, g, b, koje su potrebne za slaganje
svetlosti s ravnomernom raspodelom energije. Te koliine primara nazivaju se
teinske funkcije ili distribucioni koeficijenti.
2.13 Krive za meanje boja standardnog posmatraa

Matematikim uproseavanjem rezultata velikog broja merenja pri ispitivanju velikog broja posmatraa, Meunarodna komisija za osvetljenje CIE,
standardizovala je krive za meanje boja standardnog posmatraa, (Colour
mixture curves), koje izgledaju kao na slici 2.10.
Slika 2.10 Krive za meanje boja standardnog posmatraa
Povrine koje obuhvataju pojedine krive sa apscisom moraju biti jednake,

jer se polo od pretpostavke da referentna svetlost ima ravnomernu raspodelu energije. Boja se kao vizuelni doivljaj ne meri direktno, ve prema
karakteristikama vienja boja fiktivnog standardnog posmatraa. Zbog toga,
54
koliine primara potrebne za izjednaavanje s nekim podraajem boje na

kolorimetru ne daju egzaktnu veliinu ni kvalitet, ve su samo potvrda vizuelne
jednakosti od strane standardnog posmatraa. Negativni deo crvenog primara
na slici 2.10 ne znai da postoji negativna svetlost, ve je taj rezultat dobijen
formalnom matematikom ekvivalencijom.
U televizijskim kamerama, primarni izvori R, G, B svetlosti mogu se dobiti
razlaganjem ulazne bele svetlosti pomou dihroidnih prizama, uz pretpostavku
da rasveta scene zadovoljava uslov da njena svetlost ima ravnomernu raspodelu
energije. Problem negativnih delova krivih za meanje boja u elektronskim
kamerama moe se reiti, jer je elektronskim sredstvima mogue realizovati
negativne delove karakteristika, mada ne identine onima na slici 2.10.
Kompromisno reenje predstavlja korienje samo pozitivnih delova krivih za
meanje boja, uz rizik da e se pri reprodukovanju slike u boji pojaviti izvesno
izoblienje na kraju crvenog spektra, to se, sreom, retko dogaa u TV slici.
Veoma dobri izvori primarnih svetlosti crvene, zelene i plave boje, u kolorimetrijskom smislu, dobijaju se i pomou svetlosti R, G i B fosfora u katodnim
cevima TV prijemnika. Polazei od krivih za meanje boja standardnog
posmatraa koje je definisala CIE kao na slici 2.10, Evropska unija za radiodifuziju, EBU (European Broadcasting Union), preporuila je krive za meanje
boja za svetlosti primara koje emituju R, G, B fosfori u TV kolor-cevi. Ove
krive moraju odgovarati krivama za meanje boja standardnog posmatraa,
kako bi kolorimetrijska izoblienja slike na kolor TV prijemniku bila to manja.
Drugim reima, televizijski sistem e biti korektan ako se karakteristike svetlosti
s originalnih i reprodukovanih elemenata slike podudaraju u kolorimetrijskom
smislu. Ovaj princip, naravno, ima i nedostataka, jer je kolorimetrija zasnovana
na standardnom prosenom posmatrau, a i uslovi gledanja originalne slike i
slike na ekranu prijemnika veoma se razlikuju. Pri realizaciji televizijskih kolorsistema, bitno je da se zadovolje definisani tehniki kolorimetrijski uslovi.
Naravno, u TV produkciji se veoma uspeno izvode i razne elektronske korekcije,
u zavisnosti od realnih uslova u kojima se snimaju i prenose TV signali.
2.14 Vektorska predstava boja

Linearna priroda meanja boja, izraena Grasmanovim zakonima, omoguuje
da se boje matematiki predstavljaju pomou vektora i da se kombinacije boja
odreuju primenom vektorske algebre. Svaka boja se moe predstaviti pomou
orijentisane dui i ugla koji ta du zahvata u odnosu na neku referentnu osu.
Ako se za jedinine vektore svetlosnih primara usvoje oznake (R), (G),
(B), kolorimetrijska jednaina dobija vektorski oblik. Boja je tada odreena
prostornim vektorom, koji se dobija vektorskim zbirom njegovih komponenata
du osa nekog koordinatnog sistema. Ako je koordinatni sistem pravougli i ako
se na osama oznae jedinini vektori primara, onda se moe nacrtati jedinina
kocka boja, kao na slici 2.11.
Za relativne veliine kolorimetrijskih podataka jedinina kocka predstavlja
prostor u kome se nalaze sve boje koje se mogu dobiti meanjem pozitivnih
55
koliina primara. Koordinatni poetak oznaava crnu boju, a vrh dijagonale belu
boju, dok se nijanse sivog nalaze du dijagonale. Duina vektora proporcionalna
je sjajnosti posmatrane svetlosne take.
Slika 2.11 Jedinina kocka boja
Pravac vektora i poloaj posmatrane svetlosne take u odnosu na referentno

belo odreeni su njenom dominantnom talasnom duinom i zasienjem. Vektori
koji predstavljaju fiziki ostvarljive boje, ali za ije su ostvarenje potrebne
negativne vrednosti nekih primarnih boja, nalaze se izvan oktanta u kojem je
smetena jedinina kocka.
Ravan na kojoj se nalaze vrhovi tri jedinina vektora naziva se jedinina
ravan. Na njoj se nalaze boje koje su definisane jednainom (2). Ova ravan
ima poseban znaaj, zato to presek vektora boja sa ovom ravni odreuje
dominantnu talasnu duinu i zasienje boja, jer je sjajnost normalizovana na
1. Ako se odreivanjem distribucionih koeficijenata u koordinatnom sistemu
prikau vektori monohromatskih radijacija jedinine snage, preseci ovih
vektora s jedininom ravni obrazuju geometrijsko mesto taaka u obliku krive
karakteristinog potkoviastog oblika, na kojem se nalaze sve iste spektralne
boje zasiene 100%, kao to je ilustrovano na slici 2.12 b).
56
2.15 Standardni CIE sistem

Da bi se izbegle komplikacije s negativnim vrednostima krivih za meanje
boja, CIE je odredila nove koordinate boja oznaene sa X, Y i Z, koje imaju samo
pozitivne vrednosti. One ne mogu biti realna svetla, ve predstavljaju matematike
aproksimacije, ali s kojima moe biti opisano bilo koje realno svetlo. Poto su X,
Y i Z fiktivne veliine, dogovoreno je jedno znaajno uproenje. Dva primara
izabrana su tako da je njihova sjajnost jednaka nuli, pa oni odreuju samo boju bez
sjajnosti, dok trea komponenta odreuje samo vrednost sjajnosti bez boje. Tako
je dobijen standardni CIE sistem za specifikaciju boja, u kome se dominantna
talasna duina i zasienje prikazuju na jedininoj ravni, a projekcija potkoviaste
spektralne krive u ravni X, Y predstavlja standardni dijagram boja, koji ima izgled
kao na slici 2.12 b). Ova potkoviasta spektralna kriva boja obuhvata ceo spektar
boja, s centrom koji predstavlja taku belog. Na ovaj nain se s prostornog prikaza
dijagrama boja prelo na povrinski prikaz. U ovom sluaju, takoe, koriste se
normalizovane vrednosti sjajnosti i koliina primara, pa je:
x+y+z=1
(3)
Normalizovane vrednosti primara jesu:

x = X / X+Y+Z, y = Y / X+Y+Z, z = Z / X+Y+Z.
(4)
Taka C(xa, ya) na slici 2.12 a) predstavlja referentnu belu boju sistema. Na
dijagramu boja prikazan je i grafiki nain odreivanja dominantne talasne duine
i zasienja proizvoljne svetlosne take S1. Od take C povue se linija kroz taku
S1 i produi do preseka sa spektralnom krivom. Talasna duina odreena ovim
presekom, b(xb, yb), predstavlja dominantnu talasnu duinu boje za svetlosnu
taku S1. To znai da sve boje na ovoj pravoj imaju istu talasnu duinu, ali razliito
zasienje. Naravno, zastupljenost bele boje poveava se idui ka taki C.
Na potkoviastoj krivoj locirane su sve iste spektralne boje poev od crvene, ija
je talasna duina 700 nm. Unutar dijagrama boja na slici 2.12 a) prikazana je kriva
sa oznaenim korelacionim temperaturama razliitih standardnih izvora svetlosti
bele boje. S porastom temperature dijagram boja se pomera po naznaenoj krivoj,
zdesna nalevo, poev od take oznaene sa 700nm, pa prema beskonanosti. Taka
W ne nalazi se na ovoj krivoj, poto ne postoji takva realna temperatura pri kojoj bi
crno telo isijavalo svetlost s ravnomernom raspodelom energije.
Ako bi se u televiziji primenili CIE kolorimetrijski monohromatski primari Rk,
Gk i Bk, s talasnim duinama 700, 546,1 i 435,8 nm, slika 2.12 a), postojao bi jedan
veliki praktini problem. Sjajnost plave i crvene svetlosti koje fosfori u prijemniku
mogu dati bila bi vrlo mala. Ukoliko je boja manje zasiena, ona sadri vie bele
svetlosti, pa je i njena sjajnost vea. Zbog toga, bilo je potrebno napraviti kompromis
izmeu opsega boja koji se moe ostvariti sa fosfornim izvorima primarnih svetlosti
u ekranima i zadovoljavajue sjajnosti slike na ekranu. Zbog toga je 1953. godine,
prema amerikim normama FCC (Federal Communitacions Commission), umesto
monohromatske crvene boje, usvojena narandastocrvena boja s koordinatama
x=0,67 i y=0.33. Umesto monohromatske plave boje, usvojena je manje zasiena
57
plava boja s koordinatama x=0,14 i y=0,08. Umesto monohromatine zelene

boje, usvojena je manje zasiena utozelena boja s koordinatama x=0,21 i y=0,71.
Slika 2.12 Standardni dijagram boja prema CIE sistemu
Ove vrednosti su prihvaene kao televizijski primari R, G, B. Ako se njihove

vrednosti unesu u dijagram boja na slici 2.12 a), dobie se nov poloaj televizijskih
primara R, G, B. Od velike je praktine vanosti da povrina unutar trougla boja R,
58
G, B obuhvata boje koje se najee sreu u prirodi. Sve ove boje mogu se uspeno
reprodukovati pomou fosfora u kolor-cevima TV prijemnika. Boje izvan trougla
boja R, G, B ne mogu se ni ostvariti u TV prenosu.
Referentna bela svetlost C takoe je usvojena za primenu u televiziji prema
FCC standardu i slina je beloj svetlosti amerikih crno-belih prijemnika. Njene
koordinate usvojene su za ameriki NTSC standard 1953. i iznose x=0,3101 i
y=0,3162, tabela 1.
Tabela 1 CIE vrednosti koordinata (x, y) za razliite TV formate
CIE je 1965. godine predloila standardni izvor bele svetlosti D6500 za usvojenu
korelacionu temperaturu 6504 K. Koordinate izvora D6500 jesu x=0,3127,
y=0,3290. Danas se preteno koristi ovaj izvor bele svetlosti i itav niz koordinata
primarnih boja koje se neznatno razlikuju, kao to je u tabeli 1 prikazano. Prema
EBU preporukama 709, tabela 1, koriste se sledee koordinate: za standardni
izvor bele svetlosti D6500 koriste se koordinate (x=0,3127, y=0,3290), za
primarnu crvenu boju koriste se koordinate (xr=0,640, yr=0,330), za primarnu
zelenu boju (xg=0,300, yg=0,600) i za primarnu plavu boju (xb=0,150, yb=0.060).
Za sistem PAL/SECAM koriste se: izvor svetlosti D65 (x=0,3127, y=0,3290) i
koordinate za crvenu svetlost (xr=0,64, yr=0,330), za zelenu xg=0,290, yg=0,60) i
za plavu (xb=0,150, yb=0,060).
Potkoviasta spektralna kriva, idui unaokolo, obuhvata ceo spektar istih
boja, kao i trougao R, G, B, koji obuhvata realne boje s centrom koji predstavlja
taku belog. Na osnovu ovoga, mogue je na dijagramu boja ucrtati krug iji
je centar taka belog, a po ijoj se periferiji nalaze sve zasiene spektralne boje
obuhvaene trouglom R, G, B. Ovakav krug boja prikazan je na slici 2.13 a).
59
Amplituda vektora povuenog iz centra predstavlja zasienje boje, ili istou,

a njegov ugao predstavlja vrstu boje, ili dominantnu talasnu duinu. Okretanjem
vektora od 0 stepeni, tj. +U ose, do 360 stepeni, u smeru suprotnom od kazaljke
na satu, dobijaju se sve boje po krunici kruga, pri emu njihovo zasienje raste
od centra prema periferiji. Ovakvo vektorsko prikazivanje boja ima izuzetan
znaaj u televiziji, jer omoguava da se na ekranu osciloskopa s polarnim
koordinatama, ili vektorskopa, ija je graduirana skala prikazana na slici 2.13 b),
prikazuju oscilogrami koji u svakom trenutku daju ugao i amplitudu vektora boja
video-signala.
Slika 2.13 Krug boja s vektorima boja
2.16 Zajedniko predstavljanje sva tri kolorimetrijska parametra

Sva tri kolorimetrijska parametra, sjajnost, vrsta boje i zasienje mogu
se prostorno predstaviti u obliku kolor-kupe, kao na slici 2.14 a). Sjajnost se
poveava po vertikali odozdo nagore, a po krunici kolor-kruga nalazi se spektar
zasienih boja, tako da ugao vektora u toj ravni u odnosu na koordinatni poetak
predstavlja vrstu boje, tj. dominantnu talasnu duinu, a amplituda tog vektora
predstavlja zasienje te boje. Na periferiji kruga nalazi se spektar 100% zasienih
vidljivih boja, a idui od periferije ka centru, zasienje boja opada. Centar kruga
predstavlja taku belog. Promene ova tri kolorimetrijska podatka mogu se
ilustrovati i u boji, pomou potkovice boja i piramide boja,kao na slici 2.14 b).
60
Slika 2.14 Zajedniko predstavljanje sva tri kolorimetrijska podatka
2.17 Rezime
U drugoj tematskoj celini obraene su osnovne osobine svetlosti i mogunosti
ovejeg oka da raspoznaje nijanse sivoga i boje objekata, ime je i uslovljen
razvoj televizijske tehnike. Zahvaljujui trihromatskoj prirodi opaanja crvene,
zelene i plave boje, kao i principu aditivnog meanja bojenih svetlosti, RGB boje
se mogu koristiti u televiziji kao primarne boje. Za televiziju je veoma bitan razvoj
kolorimetrije, koja izuava vezu izmeu fizikih osobina svetlosti i vizuelnopsiholokih veliina kao to su sjajnost, boja, zasienje boje, osvetljaj i kontrast.
Takoe su veoma vane i osobine oka u vezi sa graninim sjajnostima koje oko
moe da oseti, kao i mogunostima raspoznavanja sitnih delova i raspoznavanja
pojedinih boja, to se pokazalo veoma znaajnim za razvoj digitalne televizije
visoke definicije. Na osnovu prvog i etvrtog Grasmanovog kolorimetrijskog
zakona izvedena je osnovna jednaina u televizijskoj tehnici. Linearna priroda
meanja boja, izraena Grasmanovim zakonima, omoguuje da se boje, kao i
kombinacije boja, mogu izraziti pomou vektora i jednostavne vektorske algebre.
Na osnovu kolorimetrijskih zakonitosti, sainjen je standardni dijagram boja i
formirane su vrednosti za koordinate standardizovanih televizijskih primara za
RGB boje, kao i za referentnu belu svetlost D6500.
61
2.18 Kljuni pojmovi

Nijanse sivog
Percepcija boje
Kolorimetrija
Vizuelno-psiholoki proces
Spektar elektromagnetskih talasa
Vidljivi deo spektra boja
Trihromatska priroda opaanja boja
Fotoreceptorske elije
Primarne boje RGB
Kriva osetljivosti oka
Sjajnost
Boja
Zasienje boje
Osvetljaj
Kontrast
Monohromatska svetlost
Vidni ugao
Gama faktor
Grasmanovi zakoni
Kolorimetar
Standardni izvori bele svetlosti
D6500
Aditivno meanje svetlosti
Suptraktivno meanje boja
Primarne boje
Komplementarne boje
Krive za meanje boja
Dihroidna prizma
EBU
Vektor boje
Potkoviasta spektralna kriva
Koordinate boja
Koordinate D65
Televizijski primari
Trougao boja RGB. Kolor-kupa

1. Na osnovu ega su izabrane primarne boje u televiziji i kolike su njihove talasne
duine prema CIE standardu?
2. Navesti tri vizuelno-psiholoke veliine izvora svetlosti i njima odgovarajue
fizike veliine.
3. Kako se definie kontrast i zato je on vaan u televiziji?
4. Kako glase Grasmanovi zakoni?
5. Kako se definie standardni izvor bele svetlosti D6500?
6. Kako se postie aditivno meanje svetlosti i suptraktivno meanje boja?
7. Kako se nazivaju dve boje koje u smei stvaraju belu boju?
8. Napisati jednainu smee svetlosti.
9. Kako se definiu koordinate boja r, g, b? Da li se koordinate boja r, g, b mogu
predstaviti pomou vektora boja i zato?
10. Kako se dolo do potkoviaste spektralne krive boja prema preporukama
CIE? Zato je vaan RGB trougao?
11. Kako su definisani televizijski primari R, G, B?
12. Napisati vrednosti koordinata (x, y) za standardni izvor bele svetlosti D6500
i za primarne boje R, G, B prema preporukama EBU 709.
13. Analizirati zajedniko predstavljanje sva tri kolorimetrijska parametra
pomou kolor-kupe.
62
Literatura
1. B. Nasti, Osnovi televizijske tehnike, Nauna knjiga, Beograd 1986.
2. M. Topalovi, B. Nasti, Televizija, prva knjiga, Radio-televizija Srbije,
Beograd 1992.
3. M. Robin, M. Poulin, Digital Television Foundamentas, Mc Graw-Hill, 2000.
4. K. G. Jakson, G. B. Townsend, TV and Engineers Reference Book, Bulterworth-
Heinemann Ltd., 1991.

5. Colorimetry standards, www.broadcastengineering.com, august, 2003.
6. Gama correction, www.broadcastengineering, January, 2005.
7. Colour control in the camera, www.broadcastengineering.com, april, 2006.
8. Light and the eye color vision, dostupno na Internetu.
9. Human Visual Perception, Technische universitat Darmstadt, dostupno na
Internetu.
11. Rudolf Mausel, Refresher topics-Television technology. Rohde & Schwarz,
dostupno na Internetu.
12. B. esterikov, Z. Manojlovi, Televizija u boji, Tehnika knjiga, Beograd
1987.
Beograd 2002.
13. S. Zdravkovi, A. Stojkovi, dr D. Martinovi, mr M. Tomi, mr N. Popovi,
B. Vasi, M. Brankovi, M. Filipovi, mr D. Milovanovi, Video-ureaji,
Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd 2006.
14. S. Zdravkovi, Boja u TV slici, Radio-televizija Srbije, 2007.
15. S. Zdravkovi, Osnovi digitalne televizije, Radio-televizija Srbije, 2009.
63
3.
KOMPONENTNI OBLICI VIDEO-SIGNALA
rema etvrtom Grasmanovom zakonu, rezultantna koliina svetlosti smee jednaka je zbiru pojedinanih primarnih svetlosti, jednaina (1). Po
istom zakonu i rezultantna sjajnost smee svetlosti jednaka je zbiru sjajnosti
pojedinanih izvora svetlosti:
k(S) = R(R) + G(G) + B(B)
(5)
gde su R, G i B koeficijenti sjajnosti televizijskih primara (R), (G) i (B), respektivno, koji odreuju relativan doprinos sjajnosti pojedinanih primarnih izvora
svetlosti u rezultantnoj sjajnosti smee svetlosti. Takoe, konstatovano je da se sve
boje unutar R, G, B trougla boja, slika 2.12, ili kruga boja, slika 2.13, kao i bela
svetlost slina standardnoj beloj svetlosti D6500, mogu uspeno reprodukovati
odgovarajuom smeom R, G, B svetlosti koje se dobijaju pomou dihroidnih
prizama u TV kameri. Zbog toga se ovi izvori svetlosti R, G, B i nazivaju
televizijski svetlosni primari.
3.1 RGB komponente video-signala

Princip rada televizijske kamere za pretvaranje slike u boji u komponentne
Y,U,V analogne elektronske video-signale moe se objasniti pomou blok
dijagrama na slici 3.1. Svetlost s realne scene koja se snima ulazi u glavu kamere
pomou optikog sistema, gde se pomou dihroidnih prizama optiki razlae na
crvenu, zelenu i plavu primarnu svetlost R, G i B, pod pretpostavkom da ulazna
bela svetlost koja osvetljava scenu ima linearnu raspodelu energije. Pretpostavlja
se i da je TV kamera linearan sistem i da su njene spektralne karakteristike
idealne, to u stvarnosti nije sluaj, ali se karakteristike kamere mogu elektronski
korigovati. Zbog toga se moe smatrati da za kameru vai princip konstantne
sjajnosti, to znai da se luminentni signal, odnosno reprodukovana sjajnost, nee
menjati kada se menjaju hrominentni signali. Primarne svetlosti RGB padaju na
tri senzora slike, koji pretvaraju optike signale u elektronske postupkom analize
slike. Proces analize u optiko-elektronskim pretvaraima u kameri obavlja se
pod kontrolom impulsa za sinhronizaciju slike. Elektronski signali na izlazima
senzora nose u sebi informacije o sjajnosti i boji svih elemenata slike analiziranih
du svake analizatorske linije. Zbog toga se ovi signali nazivaju i televizijskim
elektronskim primarima i obeleavaju se sa RGB, a svaki signal koji nosi videoinformaciju, naziva se video-signal.
Pomou elektronskih gama korektora koriguje se nelinearnost koju unose
optiko-elektronski pretvarai u kameri. Poto katodne cevi CRT u TV
64
prijemnicima imaju nelinearnu prenosnu karakteristiku, kompenzacija te nelinearnosti obavlja se jo u kameri, radi poboljanja odnosa signal/um u tamnijim
delovima slike i smanjenja cene TV prijemnika. Zbog toga gama korektori u
kameri imaju inverznu karakteristiku 1/ u odnosu na gama karakteristiku CRT.
Na slici 3.1, gama korigovani elektronski primari obeleeni su sa R, G i B.
Slika 3.1 Blok dijagram TV kamere za pretvaranje slike u boji u analogne

komponentne Y, U, V video-signale
Sabiranjem potrebnih iznosa elektronskih primara R, G i B pomou jednostavne mree otpornika R1, R2, R3 i R4 u linearnoj matrici, kao to je ilustrovano na slici
3.1, moe se formirati signal Ey, koji je proporcionalan sjajnosti originalne scene.
Zbog toga se Ey naziva luminentni signal i najee se obeleava sa Y, ili samo sa
Y. Eksperimentalno je ustanovljeno da i za elektronski luminentni signal Ey vai
ista zakonitost (5) kao i za sjajnost smee, po etvrtom Grasmanovom zakonu.
Pomou standardizovanih koordinata (x, y) televizijskih svetlosnih primara R, G,
B i referentne bele svetlosti C, usvojenih prema FCC i CIE preporukama, dobijene
su vrednosti koeficijenata sjajnosti televizijskih primara
R = 0,299
G = 0,587
B = 0,114,
(6)
pa za luminentni signal vai jednakost:

Y = 0,299R+ 0,587G+ 0,114B
(7)
Ovo je osnovna jednaina u televiziji.

RGB signali imaju u sebi modulisane sadraje pokretnih slika koje kamera
snima na realnoj sceni. Na osnovu ovih signala, posle odgovarajuih prenosnih
puteva, u kolor-cevi TV prijemnika obavlja se modulacija odgovarajuih RGB
elektronskih mlazeva, koji pobuuju R G B fosfore na zastoru katodne cevi,
65
takoe pod kontrolom impulsa za horizontalnu i vertikalnu sinhronizaciju slike,

koji se prenose zajedno s video-signalom, tako da je kretanje mlaza u kolor-cevi
usklaeno s analizom elemenata slike u kameri, kao to je na slici 1 ilustrovano.
Aditivnim meanjem njihovih svetlosti na ekranu TV prijemnika, reprodukuju
se slike u boji koje odgovaraju sekvencijalnom nizu slika koje kamera analizira
na realnoj sceni. Zahvaljujui persistenciji, odnosno tromosti oka, ne primeuje
se treperenje brzo promenljivih linija i slika, tako da reprodukovane slike vidimo
analogno slikama s realne scene koja se snima.
Ceo televizijski lanac bie korektan ako se karakteristike svetlosti s originalnih
i reprodukovanih elemenata slike podudaraju u kolorimetrijskom smislu. Pri
tome, mora se uzeti u obzir da su kolorimetrijske veliine subjektivne prirode i
da uslovi gledanja realne scene i reprodukovanih slika na TV monitoru nisu isti.
Da bi se smanjile kolorimetrijske greke pri prenosu slika, u kamere se
ugrauju i kolorimetrijske matrice kojima se obavlja korekcija koordinata boja r,
g, b u skladu s jednainama:
r = k1R + k2G + k3B
g = k4R + k5G + k6B
b = k7R + k8G + K9B
(8)
Koeficijenti ki (i=1,...,9) mogu imati i pozitivne i negativne vrednosti. Razliiti

proizvoai kamera ugrauju razliite kolorimetrijske matrice. Podeavanjem
kolorimetrijskih matrica mogu se ujednaavati kamere razliitih proizvoaa. U
telekinima, kolorimetrijske matrice se koriste da bi se usaglasile kolorimetrijske
karakteristike filma sa izoblienjima koja elektronika telekina unosi pri
reprodukciji filma.
3.2 Direktno povezivanje RGB signala s kamere sa RGB monitorom

Sa blok dijagrama kolor-kamere na slici 3.1 vidi se da su tri nezavisna RGB
signala prirodni oblik elektronskog signala slike u boji na izlazu TV kamere, to
je direktna posledica trihromatske prirode ljudskog opaanja boja. Prikazivanje
ovako dobijene elektronske slike moe se ostvariti direktnim povezivanjem RGB
signala s kamere pomou tri koaksijalna kabla sa ulazima RGB video-monitora,
kao to je ilustrovano na slici 3.2.
Slika 3.2 Direktno povezivanje RGB signala s kamere s RGB monitorom

66
Da bi se odredila leva ivica i vrh slike na TV monitoru, informacija o

sinhronizaciji izmeu monitora i kamere moe se dodati samo zelenom kanalu
ili u sva tri kanala. Na ovaj nain dobija se visoki kvalitet reprodukovane slike,
ali se mora voditi rauna o pojaanju, vremenskom kanjenju i frekventnoj
karakteristici na sva tri odvojena kanala.
3.3 YUV komponente video-signala

Iz kolorimetrije smo videli da se boja svetlosti moe meriti nezavisno od njene
sjajnosti i to pomou dve veliine koje nose podatke o vrsti boje i zasienju boje.
Na osnovu toga su u tehnikim sistemima za formiranje i prenoenje slike u boji,
pored komponentnih signala ER, EG, EB i luminentnog signala E Y,ustanovljena
jo dva komponentna signala:
EU = (EB EY)
EV = (ER EY)
(9)
Oni su poznati kao signali razlike boja, i u PAL sistemu oznaavaju se sa B-Y,
R-Y ili EB-Y, ER-Y ili EU, EV ili sa U i V, ili samo sa U i V. Nijedan od ova
dva signala ne nosi samo podatak o vrsti boje ili samo o zasienju, ve se oba
podatka o boji implicitno sadre i u jednom i u drugom signalu razlike boja.
Zbog toga, su oni poznati i kao hrominentni signali. Na taj nain su tri bazine
komponente R, G, B pretvorene u tri druge bazine komponente Y, B-Y, R-Y.
Njihovi matematiki izrazi sa FCC/CIE vrednostima koeficijenata sjajnosti
televizijskih primara glase:
Y = 0,229R + 0,587G + 0,114B
U = B Y = 0,299R 0,587G + 0,886B
V = R Y = 0,701R 0,587G 0,114B
(10)
Ako se vrednosti koeficijenata sjajnosti televizijskih primara izraze u procentima, ove jednaine e imati sledei oblik:
Y = 30%R+59%G+11%B
U=BY= 30%R59%G+89%B
V=RY=70%R 59%G11%B
(11)
Prema ovim jednainama, formiranje elektronskih signala Ey i razlike boja

EU i E V realizuju se jednostavno pomou otpornike mree u linearnoj matrici,
kao to je detaljnije prikazano na slikama 3.3, 3.4 i 3.5. Na slici 3.3. d) vidi se da
su vrednosti koeficijenata sjajnosti televizijskih primara R, G i B, prema FCC
i CIE preporukama, izabrani tako da stepenasti oblik luminentnog signala Ey
ima linearnu karakteristiku. U protivnom, u video-signalu koji TV kamera
snima pojavila bi se nelinearna izoblienja sjajnosti i kolorimetrijska izoblienja
u odnosu na realnu scenu koja se snima.
Signal U redukuje se po amplitudi deljenjem sa 2,03, tako da iznosi (B-Y)/2,03
= 0,493(EB E Y) = U, kao to je prikazano na slikama 3.1 i 3.3, s tim to je apostrof
izostavljen. Tako se pomou jednostavne otpornike mree u linearnoj matrici
67
realizuje redukovana vrednost U = 0,493(B Y). Na slian nain se smanjuje

po amplitudi i signal razlike boja V tako da se dobija redukovana vrednost
(ER E Y)/1,14 = 0,877(ER E Y) = 0,877(R Y) = V, ili V = 0,877(R Y), kao to
je prikazano na slikama 3.1 i 3.4, gde je apostrof takoe izostavljen. Redukcijom
U i V signala smanjuju se samo amplitude hrominentih signala, a ne smanjuje
se amplituda luminentnog signala, zato to je oko manje osetljivo na promene
boje nego na promene sjajnosti. Na taj nain se zadrava ukupna otrina slike i
linearnost luminentnog signala, ime se izbegavaju kolorimetrijska izoblienja
u reprodukovanoj slici. Kako i zato se odreuju iznosi faktora redukcije 0,493 i
0,877 videti u poglavlju 4.11.
Slika 3.3 Grafiki prikaz formiranja luminentnog E Y signala
Slika 3.4 Grafiki prikaz formiranja EU = (EB EY) signala

68
Slika 3.5 Grafiki prikaz formiranja EV = (ER EY) signala
Y,U,V komponente video-signala imaju dve znaajne prednosti nad R, G,

B komponentama. Prvo, za signale razlike boja U i V dovoljan je duplo manji
propusni opseg uestanosti za prenos potrebnih informacija jer se fini detalji
u slici prenose pomou luminentnog signala Y. Drugo, nelinearne smetnje,
diferencijalna faza i diferencijalno pojaanje na signalima razlike boja znatno
manje utiu na izoblienje boja i zasienje boja u reprodukovanoj slici, na koja je
oko vrlo osetljivo, nego to je to sluaj sa izoblienjima u RGB komponentama.
Zbog toga su YUV komponente veoma znaajne u televiziji i s malim razlikama
koriste se kao osnova u svim komponentnim video-formatima, kao i za sve
kompozitne video-standarde. Takoe, u svim digitalnim komponentnim
formatima digitalizuju se komponente YUV umesto RGB zbog velike utede u
koliini potrebnih bita i bitskom protoku.
3.4 Rezime
U treoj tematskoj celini opisan je princip rada televizijske kamere za pretvaranje slike u boji u komponentne analogne elektronske signale. Svetlost s realne scene
koja se snima razlae se pomou dihroidnih prizama na tri primarne svetlosti RGB.
Iz kolorimetrije je poznato da se boja svetlosti moe meriti nezavisno od njene
sjajnosti, pomou dva hrominentna podatka o vrsti boje i zasienju boje. Pokazalo
se da za TV kameru vai princip konstantne sjajnosti, to znai da se luminentni
signal nee menjati kada se menjaju hrominentni signali. Iz etvrtog Grasmanovog
zakona proistie da je i rezultantna sjajnost smee jednaka zbiru sjajnosti pojedinih
izvora svetlosti. Na osnovu ovih zakonitosti u televizijskoj tehnici za formiranje
i prenoenje slike u boji, pored komponentnih elektronskih signala RGB i
luminentnog signala Y na izlazu TV kamere, dobijena su i jo dva hrominentna
elektronska signala U i V, i postavljena je osnovna jednaina u televiziji.
69
3.5 Kljuni pojmovi

Komponentni video-signal
Sjajnost smee svetlosti
RGB komponente video-signala
TV kamera
Glava kamere
Linearna matrica
Gama korektori
Video-signal
Luminentni signal
Koeficijenti sjajnosti televizijskih primara
Osnovna jednaina u televiziji
RGB monitor
YUV komponente video-signala
Signali razlike boja
Hrominentni signali

1. ta odreuju koeficijenti sjajnosti televizijskih primara?
2. Koji su najvaniji delovi TV kamere za pretvaranje slike u boji u analogne
komponentne Y, U, V video-signale?
3. Kakva je razlika izmeu televizijskih svetlosnih primara, televizijskih elektron-
skih primara i korigovanih elektronskih primara?

4. Kolike su vrednosti koeficijenata sjajnosti televizijskih primara prema FCC i
CIE preporukama?
5. Napisati osnovnu jednainu u televiziji.
6. Napisati jednaine signala razlike boja.
7. Napisati jednaine za Y, U i V ako se vrednosti koeficijenata sjajnosti
televizijskih primara izraze u procentima.
8. Kako se realizuju elektronski signali E Y, EU i E V?
9. Koje znaajne prednosti imaju Y, U, V komponente video-signala u odnosu na
R, G, B komponente?
Literatura
1997.
6. Rudolf Mausl, Refresher topics-Television technology, Rohde & Schwarz,
9. Component video basics, www.broadcastengineering, februar, 2004.
70
10. B. esterikov, Z. Manojlovi, Televizija u boji, Tehnika knjiga, Beograd 1987.

71
4.
KOMPOZITNI OBLICI VIDEO-SIGNALA
renos slike u boji na daljinu po jednom telekomunikacionom kanalu nalae

potrebu za kombinovanjem oba hrominentna signala zajedno s luminentnim
signalom i sloenim sinhronizacionim signalom. Oni se koduju u jedan sloen ili
kompozitni video-signal, ili CVS, i to u vremenskom, frekventnom i amplitudnom
domenu. Ovo je veoma kompleksan tehniki problem. U klasinoj televizijskoj
difuziji razvijena su tri razliita sistema, koji se i koriste u svetu.
4.1 NTSC i SECAM sistemi

Prvi sistem za prenos slike u boji po jednom kablu ustanovio je 1953. godine
ameriki Nacionalni komitet za televizijski sistem (National Television System
Committee), po kome je i dobio naziv NTSC. Za analizu TV slike u NTSC sistemu
usvojena je vertikalna uestanost od 60 Hz, ili 60 poluslika u sekundi, da se ne bi
pojavljivao vertikalni brum u slici od uestanosti mree koja u Americi iznosi 60
Hz. Precizna vrednost za broj poluslika u sekundi je 59,94 a broj slika u sekundi
iznosi 29,97. Broj horizontalnih linija iznosi 525. Zbog toga se ovaj standard za
analizu TV slike i oznaava sa 525/60. Linijska uestanost je fh=15.734,264 Hz.
Trajanje jedne cele horizontalne linije iznosi 1h=63,555 s, trajanje aktivnog
dela linije iznosi 52,856 s, a trajanje horizontalnog zamraenja ili blenkinga,
iznosi 10,7 plus ili minus 0,1s. Analiza slike se obavlja s proredom. Broj
poluslika iznosi 30, sa ueljavanjem neparne i parne poluslike u jednu punu
sliku. Broj aktivnih linija po slici iznosi 485, jer se za povratak mlaza po jednoj
poluslici koristi 20 linija, to predstavlja vreme zamraenja jedne poluslike, a za
obe poluslike ukupno 40 linija.
U Francuskoj je 1960. godine Henri d Frans predloio novi sistem SECAM,
(Sequential Couleurs A Memoire), u kom se u jednoj liniji prenosi luminentni i
samo jedan hrominentni signal razlike boja. Drugi signal razlike boja prenosi
se u narednoj liniji. Korienjem voda za kanjenje u trajanju od jedne linje,
u prijemniku se dobijaju istovremeno oba signala razlike boja. Na ovaj nain
smanjuje se uticaj faznih izoblienja na promenu vrste boje, dok se vertikalna
rezolucija neznatno smanjuje, ali ljudsko oko manje zapaa takve promene.
4.2 PAL sistem

Ubrzo po uvoenju NTSC sistema, pokazalo se da je on osetljiv na greke
u promeni vrste boje, koje nastaju zbog faznih izoblienja pri istovremenom
prenosu oba hrominentna signala. Zbog toga je Valter Bruh 1963. godine u
72
Nemakoj izvrio poboljanje NTSC sistema radi korekcije greaka u boji. Ovaj
sistem dobio je naziv PAL (Phase Alternation Line). Sistemi NTSC i PAL zasnivaju
se na istoj ideji da se praznine u luminentnom signalu na viim uestanostima
iskoriste za prenos informacija o boji ueljavanjem oba hrominentna signala
unutar luminentnog spektra, da bi se ostvario kompatibilni prenos crno-bele
slike i slike u boji, po istom televizijskom kanalu.
U zavisnosti od razlika u prenosnim karakteristikama, kao to su ukupan
propusni opseg RF kanala za emitovanje od 7 ili 8 MHz sa irinom video-kanala
u osnovnom opsegu od 5, 5,5 ili 6 MHz, u upotrebi je vei broj PAL verzija. U
naoj zemlji koristi se PAL/B ili PAL 625/50 sa irinom propusnog opsega od
7 MHz za podruje VHF (Very High Frequency) od 30 do 300 MHz, odnosno
od 174 do 230 MHz za kanale 5 do 12, dok se za UHF (Ultra High Frequency)
podruje od 470 do 862 MHz koristi irina propusnog opsega od 8 MHz, pa se
za njega koristi oznaka PAL/G. Zajednika oznaka za ova dva PAL sistema je
PAL/B, G i oba se koriste u naoj zemlji.
Koriste se jo i PAL D, PAL H, PAL I. Postoje i dva nekompatibilna PAL sistema
i to PAL/M za 525/60, koji se koristi samo u Brazilu, i PAL/N za 625/50 sa uskim
propusnim opsegom, koji se koristi samo u Argentini.
Najpotpunija definicija PAL standarda definisana je preporukama CCIR 624.
CCIR je kasnije zamenila unija ITU (International Telecommunications Union), koja
je ustanovila standard ITU-R BT.470-4, 5, 6, gde su specificirani svi amplitudni,
vremenski i frekvencijski parametri za analizu slike i kodovanje PAL signala.
Nosea uestanost boje fsc (subcarrier), ista je za sve evropske verzije PAL-a,
i to je veoma vano, na studijskom nivou postoji samo jedan zajedniki PAL,
tako da su isti i svi talasni oblici u horizontalnom, vertikalnom i amplitudnom
domenu koji se prikazuju na mernim instrumentima u TV centrima. Zbog toga
e u daljem tekstu biti korien samo zajedniki termin PAL sistem.
4.3 PAL koder

Kombinovanje luminentnog signala zajedno sa oba hrominentna signala i
sloenim sinhronizacionim signalom obavlja se u PAL koderu. Blok dijagram
PAL kodera prikazan je na slici 4.1.
Kao to ve znamo, propusni opseg luminentnog signala Y je od 0 do 5 MHz, dok
je propusni opseg hrominentnih signala U i V manji i iznosi od 0 do 1,5 MHz. Ova
mogunost zasnovana je na injenici da je ljudsko oko manje osetljivo na promene
u boji nego na promene u intenzitetu sjajnosti. Eksperimentalno je ustanovljeno da
je na vid monohromatian za komponente video-signala iznad 1,5 MHz.
Spektri signala U i V ograniavaju se NF filtrima i zatim vode u balasne
modulatore U i V, gde e biti modulisani pomou uestanosti noseeg signala
boje fsc=4,43 MHz. Ova uestanost generie se u kvarcno stabilisanom oscilatoru
Osc. Signal iz ovog oscilatora vodi se direktno u U modulator, a posle promene
faze za 90 stepeni u V modulator. Zbog toga je komponenta V pod pravim
uglom, ili u kvadraturi s komponentom U, zbog ega je ovakva modulacija
i poznata kao kvadraturna modulacija pri uestanosti noseeg signala boje
73
fsc. Specifinost PAL sistema je u tome to se od linije do linije dodatno menja

faza modulisanom signalu Fv jo i za 180 stepeni. Ovo se postie pomou
elektronskog PAL preklopnika kojim upravljaju takozvani identifikacioni
PAL impulsi. Njihova uestanost jednaka je polovini linijske uestanosti, ime
se obezbeuje prebacivanje PAL preklopnika svake druge linije. Zbog toga je
vektor signala V pomeren za 90 stepeni u jednoj liniji, a za 270 u narednoj liniji.
Sabiranjem modulisanih signala Fu i Fv dobija se zbirni hrominentni signal F koji
je amplitudno i fazno modulisan i nosi podatke o vrsti i zasienju boje koja se
prenosi. Pre dovoenja na izlazni sabira, luminentni signal se vodi kroz liniju za
kanjenje od 0,4 mikrosekunde da bi se izjednaio vremenski sa hrominentnim
signalom. Ovim signalima se superponira i sloeni sinhronizacioni signal, tako
da se na izlaznom sabirau dobija sloeni ili kompozitni PAL video-signal, koji
u sebi sadri sledee signale:
- luminentni signal, koji nosi podatke o sjajnosti;
- hrominentni signal, koji nosi podatke o vrsti i zasienju boje;
- sloeni sinhronizacioni signal, kojim se sinhronie rad skretnih sistema u PAL
prijemniku,
- sinhronizacioni signal boje, ili berst (burst).
Slika 4.1 Blok dijagram PAL kodera
4.4 Generator sinhronizacionih impulsa u PAL sistemu

Generator sinhronizacionih impulsa je jedan od osnovnoh ureaja u svakom
TV centru. U njemu se generiu sinhronizacioni signali precizno odreenih oblika
i uestanosti, pomou kojih se vremenski usaglaava ili sinhronizuje rad svih
ureaja unutar svih tehnikih odeljenja. Time se omoguuje montaa i miksovanje
TV signala iz raznih internih ili eksternih izvora, tako da se pripremljeni
programski materijal snima ili emituje kao celina bez prekida, skokova ili
pomeraja. Naime, vremenska razlika izmeu vertikalnih sinhronizacionih impulsa
slike prouzrokovala bi potpuno ispadanje slike. Velika vremenska razlika izmeu
linijskih ili horizontalnih sinhronizacionih impulsa, koja je poznata i kao greka
74
horizontalne faze, prouzrokovala bi horizontalne pomeraje jedne slike u odnosu

na drugu, a vremenska razlika izmeu sinhronizacionih signala boje, poznata i
kao greka sistem faze, prouzrokovala bi greke u boji na pojedinim slikama.
Radi to vee preciznosti, svi sinhronizacioni signali generiu se u zajednikom visokostabilnom generatoru sinhronizacionih impulsa. Osnovna uestanost oscilatora je mnogo via od granine uestanosti video-signala i Nikvistovog uslova, jer je tada manja i perioda osnovnog takt impulsa. Zbog toga su
manje i vremenske greke koje nastaju u deliteljima prilikom generisanja svih
sinhronizacionih impulsa na niim uestanostima. Na taj nain ostvaruje se
minimalna i neprimetna vremenska greka pri obradi i emitovanju video-signala.
4.5 Izbor uestanosti noseeg signala boje u PAL sistemu

Izbor uestanosti noseeg signala boje fsc, u PAL sistemu zavisi od vie inilaca,
meu kojima su najvaniji:
- da se ona nalazi u delu spektra pri viim uestanostima izmeu linijskih
harmonika luminentnog video-signala gde postoji prazan prostor u spektru.
Naime, u tim prostorima se ne prenose znaajniji podaci o sjajnosti detalja
slike. Zbog toga se u ovim intervalima mogu ubaciti spektralne komponente
koje nose potrebne informacije o boji slike, a da se time ne proiruje dodatno
spektar potreban za crno-belu sliku. Na taj nain je omoguen istovremeni
prenos slike u boji postojeim kanalima za prenos crno-bele slike;
- da vidljivo kretanje takaste strukture nadole bude to manje uoljivo,
- da uestanost fsc bude u direktnoj sprezi s linijskom, ili horizontalnom
uestanou fh.
Za PAL sistem 625/50, uestanost noseeg signala boje mora biti multipl linijske
uestanosti umanjen za etvrtlinijski pomak. Taj odnos izraen je relacijom
fsc = (fh 1/4)fh
(12)
Ova uestanost uveana je u PAL sistemu jo za uestanost slike fs=25 Hz, koja
je poznata kao ofset (offset) 25 Hz. Na taj nain se smanjuje vidljivo kretanje
takaste strukture nadole, tako da se dobija izraz:
fsc = (n 1/4)fh + fs
(13)
Brojna vrednost konstante n uslovljena je primenjenim televizijskim sistemom

i za PAL sistem 625/50 ona iznosi n=284. Kako je u PAL sistemu fh=15625 Hz, i
fs=25 Hz, dobija se da je:
fsc = 283,75fh + 25 Hz = 4433618,75 Hz
(14)
Ova uestanost mora se odravati stabilnom i prema standardu, ne sme se

menjati vie od 1 Hz. Zbog toga mora da se usvoji mnogo via uestanost
osnovnog oscilatora u generatoru sinhronizacionih impulsa, jer je tada i perioda
osnovnog takt impulsa koji se koristi u deliteljima za formiranje sinhronizacionih
impulsa veoma mala, pa je mala i vremenska greka koja pri toj obradi moe nastati.
Na primer, ako uestanost osnovnog oscilatora iznosi 4fsc = 17,734475 MHz,
75
tada su odnosi izmeu pojedinih uestanosti kod PAL sistema precizno odreeni
i iznose:
- uestanost poluslika ili vertikalna uestanost: fv=50 Hz=2fs=2fh/625;
- uestanost slika: fs=25 Hz=fv/2=fh/625;
- linijska ili horizontalna uestanost: fh=15625 Hz=625fv/2=4fsc/(1135 + 4/625);
- uestanost PAL preklopnika: fp=7812,5 Hz=15625 Hz=fh/2;
- uestanost nosioca boje: fsc=4433618,75 Hz=283,75fh+fh/625;
- broj ciklusa noseeg signala boje fsc po jednoj slici iznosi: fsc/25=177344,75;
- broj ciklusa fsc unutar 4 slike iznosi: 4x177344, 75=709379.
4.6 Sloeni sinhronizacioni signali u PAL sistemu

U PAL generatoru sinhronizacionih impulsa generiu se sloeni sinhronizacioni impulsi, sloeni impulsi za zamraenje video-sadraja (Blanking), kao i
sinhronizacioni impulsi boje berst. Ovi talasni oblici prikazuju se na televizijskim
osciloskopima i vektorskopima s kalibrisanim horizontalnim i vertikalnim
vremenskim bazama u mikrosekundama i graduisanim maskama za amplitudske
nivoe u milivoltima. Osnovni zadatak svih TV tehniara i inenjera jeste da dobro
poznaju ove standardne vrednosti, da ih to preciznije i to bre provere i podese
koristei kalibrisane TV instrumente, kako bi svi interni i dolazni video-signali bili
sinhroni i sinfazni i da se korektno miksuju, snimaju i razmenjuju s drugim TV
centrima. Najpotpunije i najire prihvaene norme za vremenske i amplitudske
parametre PAL signala definisane su u preporukama CCIR Report 624.
U uporednoj tabeli 2 prikazani su najvaniji standardni parametri za analizu
slike u PAL i NTSC sistemima.
Tabela 2 Standardni parametri za analizu slike NTSC i PAL sistema
76
Karakteristini talasni oblici sloenih PAL signala u horizontalnom domenu,

sa odgovarajuim standardnim vremenskim i amplitudskim karakteristikama,
prikazani su na slici 4.2.
Slika 4.2 Talasni oblik jedne horizontalne linije sa standardnim vremenskim i

amplitudnim karakteristikama prema CCIR Report 624 za PAL sistem
Kao to je na slici 4.2 prikazano, poetak i kraj povratnog intervala u svakoj

slici precizno je definisan pravougaonim impulsima za zamraenje videosadraja. Unutar ovih impulsa, a ispod nivoa crnog koji se nalazi na +0,3V, na
mesta precizno odreena prednjim i zadnjim stepenikom, dodaju se horizontalni
sinhronizacioni impulsi tano odreene irine. Na sredini prednje silazne ivice
horizontalnog impulsa oznaena je horizontalna vremenska referentna taka.
Nivo belog je na nivou 1V, tako da se modulacija vidljivog dela video-signala
menja od 0,3V do 1V. Na zadnjem stepeniku se dodaje sinhronizacioni signal
boje, ili berst, ije su karakteristike prikazane u narednim poglavljima.
Na slici 4.3 prikazani su talasni oblici vertikalnih sinhronizacionih signala
zamraenja unutar kojih su insertovani impulsi za izjednaenje i vertikalni
sinhronizacioni impulsi sa precizno definisanim pozicijama, oblicima i trajanjem.
Unutar vertikalnih intervala zamraenja poluslika insertovano je pet irokih
impulsa irine H/2, koji ine vertikalni sinhronizacioni impuls ukupnog trajanja
2,5 H. Ispred njega i iza njega insertovano je po pet izjednaavajuih impulsa.
Na taj nain nastavlja se linijska struktura sa 25 linija i obezbeuju isti uslovi za
izdvajanje vertikalnih sinhronizacionih impulsa postupkom integracije u svim
poluslikama u TV prijemniku. U protivnom, dolo bi do gubitka sinhroniteta
video-signala.
Na slici 4.3 naznaeno je da se u linijama od 16 do 20 i od 329 do 333 za
vreme vertikalnog zamraenja mogu insertovati i identifikacioni, kontrolni ili
test signali, kao i teletekst podaci.
77
Slika 4.3 Talasni oblici vertikalnih sinhronizacionih signala prema specifikacijama

CCIR Report 624 za PAL sistem
4.7 Sinhronizacioni signal boje

U dekoderu PAL prijemnika mora se, takoe, menjati faza modulisanom
signalu Fv za 180 stepeni. Zbog toga i u PAL dekoderu mora postojati PAL
prebaciva, iji rad mora biti sinhronizovan s PAL prebacivaem u koderu. U
protivnom, u prijemniku bi se reprodukovale sasvim pogrene boje. Za ove
svrhe se i generie sinhronizacioni signal boje ili berst. U sinhronizacionom
generatoru generiu se selektorski impulsi sinhronizacionog signala boje (Burst
flag). Oni se sastoje od povorke pravougaonih impulsa uestanosti 15 625 Hz.
Ti impulsi kasne 5,6 mikrosekundi u odnosu na prednju ivicu horizontalnih
sinhronizacionih impulsa, kao to je na slici 4.4 prikazano, dok su po trajanju
neto krai. Ovi selektorski impulsi nose podatak o poloaju i trajanju
sinhronizacionog signala boje ili bersta. Sinhronizacioni signal boje se postavlja
na zadnjem stepeniku u intervalu horizontalnog zamraenja slike, s vremenskim
i amplitudnim parametrima za PAL sistem, koji su prikazani na slici 4.5.
Slika 4.4 Selektorski impulsi sinhronizacionog signala boje

78
Slika 4.5 Talasni oblik sinhronizacionog signala boje, ili bersta, s vremenskim i
amplitudnim parametrima za PAL sistem
Slika 4.6 Promena faze bersta u dve susedne linije

79
Berst se sastoji od 10 ili 11 sinusoida uestanosti noseeg signala boje fsc.

Poetna faza bersta, zapravo ovih sinusoida, menja se pomou PAL prebacivaa,
videti sliku 4.1, stalno od linije do linije na vrednosti 180 45 stepeni, tako da
je u nekoj liniji n poetna faza bersta 135 stepeni, a u narednoj (n+1) liniji 225
stepeni, kao to je ilustrovano na slici 4.6. Referentna faza bersta od 180 stepeni
dobija se kao srednja vrednost od ove dve vrednosti.
4.8 Izostavljanje sinhronizacionog signala boje u

vertikalnom intervalu
Na slici 4.6 vidi se kako vektor signala boje V menja polaritet od linije n do
linije (n+1). Ciklus ovih promena traje 4 poluslike sa uestanou ponavljanja od
12,5 Hz (Four Field Sequence). Sinhronizacioni signal boje, ili berst, ne insertuje
se za vreme vertikalnih intervala da ne bi ometao vertikalnu sinhronizaciju. Zbog
toga nastaju dui prekidi u sinhronizaciji generatora noseeg signala boje fsc u
TV prijemniku. Ovi prekidi mogu se kompenzovati ako se obezbedi uslov da
poetna faza sinhronizacionog signala boje, ili bersta, u svakoj poluslici bude
konstantna. Ovakav uslov se obezbeuje pogodnim izborom elemenata u kolu
faznog diskriminatora. Promena poetne faze bersta u poluslikama nepovoljno
utie i na ispravnost elektronskog reza pri elektronskoj montai u TV centru. Ako
se pri rezu usnimi pogrena faza bersta, javlja se greka u boji. Ispravnost poetne
faze bersta u svakoj poluslici ne moe se ostvariti ako se berst izostavlja samo
u vertikalnim intervalima oznaenim vertikalnim isprekidanim linijama. Ovaj
nedostatak se otklanja pogodnim nainom izostavljanja bersta koji je prikazan
kosim crtkastim linijama na slici 4.7 a).
Slika 4.7 Izostavljanje bersta u intervalu Bruhovog blenkinga

80
To omoguavaju vertikalni selektorski impulsi prikazani na slici 4.7 b), koji

se generiu u generatoru sinhronizacionih impulsa. irina ovih impulsa je
konstantna i iznosi 9 linija, ali se njihov poetak pomera odreenim redosledom
od po pola linije u 4 poluslike. Ovakav nain izostavljanja bersta u vertikalnim
intervalima poznat je kao Bruhov blenking.
Meutim, promena polariteta V signala uslovljava i promenu faze bersta, kao
to je prikazano na slici 4.6. Da bi dve PAL slike bile potpuno identine, i faza
berst signala na poetku obe slike takoe mora da bude ista. Najkraa sekvenca
koja zadovoljava i ovaj uslov iznosi 8 poluslika i naziva se PAL sekvenca od 8
poluslika, (Eight Field Sequence). PAL sekvenca ponavlja se sa uestanou od
25:4 Hz=6,25 Hz. Na osnovu Bruhovog blenkinga, posmatranjem na osciloskopu
mogu se prepoznati prva i trea u odnosu na drugu i etvrtu polusliku, odnosno
prva i peta poluslika.
Poto se PAL slika potpuno obnavlja tek posle 8 poluslika, to znai da je
deveta PAL poluslika potpuno ista kao prva, odnosno tek posle 709 379 ciklusa
uestanosti noseeg signala boje. U toku svih tih brojnih ciklusa treba odravati
visoku preciznost i strogi sinhronitet unutar sloenog video-signala, koji se i
dalje mora neprekidno odravati tokom svih obrada, prenosa i prikazivanja
televizijske slike u boji.
4.9 Vektorski dijagram hrominentnih signala u PAL i

NTSC sistemima
Hrominentni signali razlike boja u NTSC sistemu, isto kao i u PAL sistemu,
formiraju se od primarnih napona ER, EG i EB i sa istim faktorima redukcije,
videti tabelu 2. Od ovih signala komponuju se dva hrominentna signala razlike
boja EBY= 0,493(EB E Y) i ERY=0,877(ER E Y), koji su potpuno jednaki kao
i u PAL sistemu.
Na osnovu eksperimentalnih podataka, a u cilju optimalnog korienja prenosnih karakteristika, jedna NTSC osa je postavljena u pravcu vee rezolucije
oka i to u smeru crveno-zelenog dela spektra. Prema modulacionoj tehnici sa
zajednikom uestanou noseeg signala boje fsc, ona se oznaava sa I (In phase).
Druga osa je postavljena u pravcu manje osetljivosti oka i u kvadraturi je sa
osom I, pa se obeleava sa Q (Quadrature phase). Poloaj I i Q osa, u odnosu na
televizijske primare R, G, B u x-y dijagramu boja, prikazan je na slici 4.8. Kao to
je ve reeno, sve boje unutar trougla RGB najee se sreu u prirodi i uspeno
se mogu reprodukovati pomou fosfora u kolor-cevima TV prijemnika, a boje
izvan trougla RGB ne mogu se lako ni ostvariti u TV prenosu.
U PAL sistemu se vektori redukovanih hrominentnih signala U i V postavljaju
u pravcu x i y ose u Dekartovom koordinatnom sistemu, slika 4.9. Koordinate
ostalih vektora boja, kao na primer vektora boje u taki P, dobijaju se projekcijom
na U i V ose, take A i B respektivno.
81
Slika 4.8 Poloaj I i Q osa u odnosu na televizijske primare RGB u xy dijagramu boja
Slika 4.9 Vektorski dijagram redukovanih signala razlike boja u PAL i NTSC sistemu
Sa slike 4.9 vidi se da su I i Q ose zarotirane za +33 stepena u odnosu na U i

V komponente. Za razliku od PAL sistema, faza vektora Q u NTSC sistemu se ne
menja za 180 stepeni od linije do linije. To je, u osnovi, i jedina razlika izmeu
PAL i NTSC sistema.
82
Slika 4.10 Vektori primarnih boja u NTSC sistemu na graduisanoj skali vektorskopa
U polarnom koordinatnom sistemu vektori boja su odreeni amplitudom

vektora u datoj taki i uglom koji taj vektor zaklapa s referentnom osom.
Slika 4.11 Grafiki prikaz vektora primarnih boja i bersta u dve susedne PAL linije
Na NTSC graduisanoj skali vektorskopa koja je prikazana na slici 4.10 vide

se poloaji vektora primarnih boja R, G, B, YL, CY i MG, a na slici 4.11 dat je
grafiki prikaz promena vektora primarnih boja i bersta u zavisnosti od promene
faze hrominentnog signala V za 180 stepeni u dve susedne linije n i n+1 u odnosu
na referentnu +U osu u PAL sistemu.
83
4.10 Kompenzacija faznog izoblienja u PAL sistemu

Promenom faze V signala za 180 stepeni u PAL koderu i PAL dekoderu
koji se nalazi u PAL TV prijemniku omoguena je kompenzacija promene faze
nosee uestanosti boje, odnosno kompenzacija greke u boji koja moe nastati
u prenosnom sistemu. Upravo ovo i predstavlja znaajnu prednost PAL sistema
u odnosu na NTSC sistem. Pojednostavljeni princip ove osobine PAL sistema
moe se prikazati pomou vektorske interpretacije koja je prikazana na slici 4.12.
Slika 4.12 Vektorski prikaz kompenzacije izoblienja boje u PAL sistemu

Neka je r1 vektor neke boje u liniji n, a r2 odgovarajui vektor boje u narednoj
liniji n+1. Polazi se od pretpostavke da se video-signali u ove dve vremenski
uzastopne linije ne razlikuju mnogo, to najee i jeste sluaj u praksi. Ako zbog
izoblienja diferencijalne faze nastupi promena faznog stava noseeg signala, na
prenosnom putu nastae greka u fazi u istom smeru u obe uzastopne linije.
Faza u linji sa +V komponentom poveae se, a u liniji sa V komponentom e
se smanjiti, tako da e nastati vektori r1 i r2. Posle razdvajanja signala, njihove
demodulacije i vraanja faze V komponente u demodulatoru TV prijemnika, od
vektora r2 dobie se vektor r2. Vektorskim sabiranjem vektora r1 i r2 dobija se
rezultantni vektor r, koji sa U osom zaklapa ugao . Ovaj ugao je jednak uglu
vektora r koji bi se dobio zbirom signala r1 i r2 da nije bilo izoblienja. Zbog
inertnosti oka i velike brzine reprodukovanih linija, oko prima aritmetiku
sredinu boja dveju uzastopno reprodukovanih linija koje su vremenski malo
pomerene, vektor r na slici 4.12. Oko gledaoca vidi ih zbirno s ponitenim
razlikama boja u dve uzastopne linije, pa se na taj nain postie kompenzacija
izoblienja reprodukovanih boja u PAL sistemu. Meutim, amplituda vektora r
bie neto manja od amplitude vektora r. Poto je zasienje boje proporcionalno
amplitudi hrominentnog signala (videti zajedniko predstavljanje sva tri
kolorimetrijska podatka), to e i zasienje reprodukovane boje biti neto manje,
ukoliko je u prenosnom sistemu dolo do izoblienja diferencijalne faze. Na
primer, umesto narandaste boje, u oku e se stvoriti utisak o narandastoj boji
84
s malo smanjenim zasienjem. Ovakav nain kompenzacije izoblienja boja

integracionim dejstvom oka poznat je kao jednostavni PAL sistem (simple PAL),
ali on se vie praktino ne koristi.
Umesto da se oku prepusti kombinacija boja susednih linija, takva operacija
se obavlja elektronskim putem pomou linije za kanjenje i odgovarajuih
elektronskih kola. Ova ideja preuzeta je iz SECAM sistema. Da bi se elektronskim
putem izvrilo sabiranje trenutnih vrednosti boja susednih linija, potrebno je
istovremeno raspolagati podacima o bojama obe linije. Ako informacija prve linije
zakasni dovoljno dugo dok ne stigne informacija o sledeoj liniji, onda se te dve
linije mogu sabrati na elektronskom sabirau. Za PAL sistem, gde je horizontalna
uestanost fh = 15 625 Hz, linija za kanjenje mora da iznosi tano 64 s.
4.11 Redukcija amplitude hrominentnih signala

Videli smo da se u PAL sistemu za analogno kodovanje sloenog ili kompozitnog video-signala prenose zajedno luminentni signal, oba hrominentna signala
i sloeni sinhronizacioni signal, slika 4.13. U elektrinom smislu, to znai da se
luminentnom signalu superponira i nosei signal boje, pa se ukupna amplituda
elektrinog signala poveava. Zbog toga mogu nastati nelinearna izoblienja
video-signala u TV predajnicima, pa i njihovo ispadanje, jer prevelika modulacija
moe da ugrozi prenos sinhronizacionih impulsa. Da bi se ustanovilo koliko
poveanje ukupne amplitude kompozitnog PAL video-signala moe da se tolerie,
analizirani su uslovi prenosa zasienih boja. Za tu svrhu najpogodnije je odabrati
upravo primarne boje crvenu, zelenu i plavu, kao i njima komplementarne boje
cijan, magentu i utu, respektivno. Pretpostavimo da se pred kolor-kamerom
nalazi kolor-bar test karta s vertikalnim prugama navedenih zasienih boja, kao
to je grafiki ilustrovano na slici 4.14 a). Kompozitni PAL video-signal, dobijen
analizom vertikalnih pruga zasienih boja, izgledao bi kao na slici 4.14 b).
Slika 4.13 Pojednostavljeni blok dijagram kodovanja sloenog video-signala u PAL

sistemu
85
Slika 4.14 Kompozitni kolor-bar signal
S amplitude bele boje na prvoj pruzi levo vidi se da su dozvoljene normalizovane

granine vrednosti za crno-beli signal od 0 do 1, a da superponiranjem
hrominentnih signala dolazi do premaenja od +1,79 na drugoj pruzi sa utom
bojom i 0,79 na sedmoj pruzi sa plavom bojom. Oigledno je da bi se ovaj
problem mogao najjednostavnije reiti smanjivanjem amplitude celog videosignala do granine vrednosti 1 za crno-beli signal. Meutim, zato to ljudsko oko
znatno vie zapaa promene sjajnosti nego promene boje, ne sme se smanjivati
amplituda luminentnog signala i ukupna otrina slike, niti kvariti linearnost
luminentnog signala, jer bi se tim prouzrokovala i kolorimetrijska izoblienja u
reprodukovanoj slici.
Reenje je dobijeno iz eksperimentalnog iskustva, prema kome se zasiene
boje velike sjajnosti vrlo retko pojavljuju u televizijskim programima, samo oko
1%, kao i da ljudsko oko manje zapaa promene u boji nego promene sjajnosti.
86
Eksperimentalnom analizom je, takoe, utvreno da u kratkim intervalima

prenosa zasienih boja signal u boji moe prei granice crno-belog signala za
33% u oba smera, kao na dijagramu kolor-bara na slici 4.14 c), a da pri tome ne
nastanu ozbiljnija izoblienja. Zbog toga je odlueno da se smanjuju amplitude
hrominentnih signala, a da se ne smanjuje amplituda luminentnog signala.
Time se ne pogorava ukupna otrina slike, zadrava se linearnost luminentnog
signala, kao i princip konstantne sjajnosti, to znai da se reprodukovana sjajnost
nee menjati ako se hrominentni signali menjaju kratkorono za 33%.
Iz navedenih razloga, uvedeni su faktori redukcije za signale razlike boja:
k=0,493 za EU i h=0,877 za E V, tako da redukovane vrednosti signala razlike
boja iznose:
EU = 0,493(EB EY)
EV = 0,877(ER EY)
(15)
Slika 4.15 Talasni oblici signala R, G, B i signala razlike boja, sa odgovarajuim

naponskim opsezima za analogno kodovanje video-signala
Ovako redukovane vrednosti signala razlike boja, kao to smo ve videli, lako
se realizuju pomou otpornike mree u linearnoj matrici. Ako kamera s PAL
koderom ima ovako podeenu matricu i snima kolor-bar test kartu sa zasienim
bojama, talasni oblici gama korigovanih RGB elektronskih signala pre matrice
imae oblik kao na slici 4.15 levo, a talasni oblici Y, BY, RY posle formiranja
u matrici imae oblik kao na na slici 4.15 desno. Naponski opsezi prikazani
na ovim dijagramima, kao i navedeni faktori redukcije hrominentnih signala,
koriste se u PAL sistemu za analogno kompozitno kodovanje video-signala. Sa
slike 4.15 vidi se da je nivo crnog na 0V, a amplitude sinhronizacionih impulsa
menjaju se od 0 do 300mV. Amplitude R, G, B i Y signala menjaju se od 0 do
+700mV. Amplituda redukovanog BY signala menja se u opsegu od 620mV
do +620mV, a amplituda redukovanog VY signala menja se u opsegu od
87
491mV do +491mV. Na dijagramu luminentnog Y signala vidi se da su redosled

i amplitude pojedinih boja podeeni tako da njihova sjajnost postepeno opada,
tako da stepenasta kriva ima potreban linearan oblik.
4.12 Kolor-bar signal
Slika 4.16 Generisanje EBU kolor-bar signala pomou redukovanih U i V

komponenata, slike a) i b), i talasni oblik kolor-bar signala u jednoj TV liniji, slika c)
Mnoenjem hrominentnih signala EU i EV sa 0,7x0,75=0,525, dobijaju se oblici

signala kao na slici 4.16. S dijagrama c) vidi se da su amplitude hrominentnih
88
signala redukovane tako da su amplitude za utu i cijan boju izjednaene s

amplitudom luminentnog signala od 0,7 V. Kolor-signal na slici 4.16 c) najee
se koristi u televizijskoj tehnici kao osnovni test signal i poznat je kao EBU
(European Broadcasting Union) kolor-bar signal. Pored ovog, u upotrebi su
jo tri tipa kolor-bar signala: 100% kolor-bar (sa 100% amplitudama i 100%
zasienjem), 95% kolor-bar (sa 100% amplitudama i 95% zasienjem) i 75%
kolor-bar (sa 75% amplitudama i 100% zasienjem). Na slici 4.17 prikazani su
talasni oblici tri kolor-bara i nain njihovog realizovanja pomou odgovarajuih
naponskih iznosa R, G i B signala, ije su amplitude 700 mV.
Slika 4.17 Talasni oblici tri PAL kolor-bar signala i odgovarajui

naponski nivoi R, G i B signala
Sa srednjeg dijagrama se vidi da se 95% zasienja dobija tako to se amplitude

hrominentnih signala boja poveavaju s nivoa crnog za 25% na nivo sivog prema
nivou belog, ime se dominantnim talasnim duinama svih primarnih boja
dodaje belo, tako da se njihovo zasienje smanjuje sa 100% na 95%.
4.13 Multiberst test signal

Pored kolor-bar test signala, jo jedan od osnovnih test signala, koji se esto
koristi u TV centrima, jeste multiberst (Multiburst) test signal koji je prikazan na
slici 4.18. On se sastoji od 6 paketa uestanosti od 0,5 do 5,8 MHz, koji su unutar
propusnog opsega video-signala. Multiberst signal se koristi za subjektivnu
procenu horizontalne rezolucije. Posmatranjem oscilograma multiberst signala na
osciloskopu, procenjuje se do koje uestanosti se mogu razlikovati horizontalne
linije. Na primer, da li se horizontalne linije jasno razlikuju u paketu od 5 MHz
89
koji sadri 390 linija. Takoe, ovaj test signal se koristi da se na jednostavan
vizuelan nain proveri da li je frekventna karakteristika (Frequency response)
ostala ravna do kraja propusnog opsega posle prolaska video-signala kroz neki
prenosni kanal, kao to je to sluaj na slici 4.18, ili se na viim uestanostima
amplituda smanjila, kao to se to moe zapaziti na oscilogramu na slici 4.19, gde
su prikazane dve TV linije. Na osciloskopima postoje i naponski kursori pomou
kojih se moe izmeriti pad napona u milivoltima ili izraunati u decibelima.
Na boljim osciloskopima to smanjenje se moe direktno oitati u decibelima.
Multiberst signal moe da se koristi i u vertikalnom intervalu zamraenja kao
kontrolni signal.
Slika 4.18 Oscilogram multibarst test signala na kalibrisanoj skali TV

osciloskopa s jednakim amplitudama na svim uestanostima
Pored navedenih osnovnih test signala, u televizijskoj tehnici, kako u analognoj

tako i u digitalnoj, koristi se veliki broj specifinih test signala i mernih postupaka
za kontrolu i precizna merenja linearnih i nelinearnih izioblienja pri prenosu
video-signala.
90
Slika 4.19 Multiberst signal u 2 linije, gde se vidi smanjenje amplitude

s porastom uestanosti
4.14 Prenos PAL/NTSC video-signala po jednom

koaksijalnom kablu
Videli smo da je potreba za prenosom video-signala na daljinu po jednom
koaksijalnom kablu uslovila potrebu za kombinovanjem oba hrominentna signala
zajedno s luminentnim signalom i sloenim sinhronizacionim signalom. Oni se
koduju u sloen ili kompozitni video-signal, i to u vremenskom, frekventnom i
amplitudnom domenu.
Prenos kompozitnih signala NTSC/PAL po jednom koaksijalnom kablu
i njihovo prikazivanje na RGB monitoru ilustrovano je na slici 4.20. Sistem je
veoma jednostavan i video-signali se lako prenose unutar TV centra. Meutim,
frekventna karakteristika i vremenska kanjenja se pogoravaju i moraju se
kontrolisati na duim TV putanjama. Luminentni signal i oba hrominentna
signala i u NTSC i u PAL kompozitnom signalu dele energiju zajednikog
propusnog opsega, od 4,2 MHz za NTSC i 5 ili 5,5 MHz za PAL signal. Zbog
toga nastupa progresivna degradacija video-signala pri viestrukom kodovanju i
dekodovanju, pa to treba izbegavati.
91
Slika 4.20 Prenos NTSC/PAL video-signala po jednom koaksijalnom kablu.
4.15 Konverzija standarda i sistema

U svim zemljama sveta ne primenjuje se isti sistem za generisanje i prenos
video-signala. Zbog toga se javlja problem konverzije jednog sistema u drugi
prilikom meunarodne razmene TV programa. To je bio veoma teak tehniki
problem u analognoj televiziji. S razvojem digitalne tehnike pojavili su se digitalni
konvertori televizijskih standarda i sistema, koji ove probleme uspeno reavaju.
Za nas je najvanija konverzija iz NTSC sistema u PAL sistem. U tabeli 3
prikazani su osnovni parametri ova dva sistema.
Tabela 3 Osnovni parametri NTSC i PAL sistema
Oigledno je da je najvea razlika u vertikalnoj uestanosti. Na svakih est

PAL poluslika dolazi pet NTSC poluslika. ini se da bi se ova razlika mogla izbei
jednostavnim izostavljanjem svake este PAL poluslike. Meutim, ako u slici
postoji pokret, kada se esta slika izostavi, u pokretu bi nastao iznenadan skok. Da
bi se reio ovaj problem, primenjuje se postupak interpolacije pokreta, pri emu
se koristi odreena srazmera dve susedne ulazne poluslike. Tako se od dve ulazne
poluslike dobija jedna izlazna poluslika. Proces interpolacije je poznat u matematici
kao nalaenje nove vrednosti funkcije koja lei izmeu poznatih vrednosti.
S druge strane, trajanje PAL linije neto je due od trajanja NTSC linije, pa je
trajanje PAL linije potrebno vremenski prilagoditi. Pri konverziji broja linija od
525 na 625, pogodno je to su oba broja deljiva sa 25. Taj odnos broja linija iznosi
21:25. To znai da informacija koja zauzima 21 liniju u ulaznom signalu mora biti
proirena po vertikali tako da zauzme 25 linija u 625-linijskom signalu. Ova
praznina u linijama reava se, takoe, metodom interpolacije linija, odnosno
generisanjem nedostajuih linija. Kada se konvertuje u suprotnom smeru, smanjivanje linija vri se metodom skraivanja ili decimacije. Elektronski postupak
realizacije konverzije broja poluslika i interpolacije linija veoma je kompleksan, a
nije ni potrebno prikazivati ga ovde.
92
Degradacije koje mogu nastati usled konverzije broja linija jesu treperenje
sitnih detalja, tkaninasta struktura i pojavljivanje stepenastih oblika kod priblino
horizontalnih linija.
Konverzija SECAM sistema u PAL sistem i obrnuto, znatno je jednostavnija
zbog toga to nema potrebe za konverzijom TV parametara postupkom
interpolacije. Tu je mogue jednostavnije prebacivanje, transkodovanjem iz
jednog televizijskog sistema u drugi, pa se ovakvi ureaji i nazivaju transkoderi.
4.16 Kolorimetrijski standardi koji se koriste u TV produkciji

Tabela 4. Razliiti kolorimetrijski standardi koji se koriste u TV produkciji
93
U tabeli 4 prikazani su razliiti kolorimetrijski standardi koji se koriste

u raznim sistemima TV produkcije. Iz pregleda datog na ovoj tabeli mogu se
uporediti razlike vrednosti koordinata boja (x, y) za R, G, B primare i referentno
belo svetlo, kao i razlike matrinih koeficijenata za EY, EU i EV za sva tri
analogna komponentna TV sistema PAL B, G, NTSC i SECAM, kao i za sistem
komponentne digitalne televizije standardne definicije SDTV, standard ITU-R
BT.601 i komponentne digitalne televizije visoke definicije HDTV, standard
ITU-R BT.709. Vidi se da je NTSC usvojio vrednost 2,2 za gama faktor katodne
cevi CRT, a SECAM i PAL standardi su usvojili vrednost 2,8. Digitalni standardi
izvode kompleksnije kolorimetrijske jednaine u odnosu na linearne RGB signale
da bi se kompenzovala CRT nelinearnost, kao i uticaj uma na reprodukovane
slike, jer je poznato da je vidljivost uma u slici za ljudsko oko mnogo vea u
tamnim delovima slike nego u svetlim, to se jo vie istie i nelinearnou
katodne cevi TV prijemnika. Prikazane vrednosti u tabeli oznaene zvezdicom
nisu precizno odreene.
Takoe, u ovoj tabeli uoava se da pri digitalizaciji komponentnih analognih
signala RGB, standard SDTV, za potrebe digitalizacije ne koriste se iste vrednosti
za redukciju analognih signala razlike boja kao za kodovanje PAL signala. U
ovom sluaju, redukovani analogni hrominentni signali obeleavaju se sa Pb,
Pr i njihove vrednosti su Pb=0,564(BY) i Pr=0,713(RY), ali se njihove
naponske vrednosti skaliraju da bi se menjale u naponskom opsegu od 350 mV,
kao to je prikazano na slici 4.21 levo.
Y=0,587G+0,114B+0,299R
napon od 0 do 700mV, sink 300mV.
Y=0,587G+0,114B+299R
napon od 0 do 700mV, sink 300mV
Pb=0,564(B-Y)
napon od 350 do +350mV
Cb=0,564(B-Y)+350mV
napon od 0 do 700mV
Pr=0,713(R-Y)
napon od 350 do +350mV
Cr=0,713(R-Y)+350mV
napon od 0 do 700mV
Pri samoj digitalizaciji, za ove signale razlike boja uvodi se jo i naponski

ofset od +350 mV, da bi oni imali isti naponski opseg od 0 do +700 mV kao
i luminentni signal Y, slika 4.21 desno. Za signale razlike boja sa ovakvim
naponskim opsezima i ofset naponom upotrebljavaju se oznake Cb, Cr, slika 58
desno. Oznake za komplet gama korigovanih signala YCbCr koriste se u svim
digitalnim komponentnim formatima.
Iz tabele 4 takoe se moe zakljuiti da, u pogledu kolorimetrijskih principa
zasnovanih na mogunostima oveje percepcije boje, koncept za digitalni
komponentni video-signal, kako za digitalnu televiziju standardne definicije
SDTV, tako i za digitalnu televiziju visoke definicije HDTV, predstavlja samo
proirenje koncepta za analogni komponentni video-signal.
94
Slika 4.21 Signali razlike boja s naponskim skaliranjem i ofsetom za digitalnu

kvantizaciju
4.17 Rezime
Zbog potrebe za prenosom TV slike na daljinu po jednom kablu, kao i zbog
prenosa video-signala unutar TV centra, razvijeni su sloeni ili kompozitni
oblici video-signala. To su veoma sloeni postupci kodovanja oba hrominentna
signala zajedno s luminentnim signalom i sloenim sinhronizacionim signalom
u jedan sloeni signal u vremenskom, frekvencijskom i amplitudnom domenu.
U etvrtoj tematskoj celini ove knjige opisan je detaljnije samo PAL sistem
koji se koristi u naoj zemlji. NTSC sistem je obraen u onoj meri koliko je to
potrebno za bolje razumevanje PAL sistema, s obzirom na to da je PAL sistem
i proistekao nadgradnjom NTSC sistema. Posebna panja posveena je svim
standardnim PAL uestanostima i sloenom sinhronizacionom signalu u PAL
sistemu. Detaljno su obraeni sinhronizaconi signal boje, vektorski dijagrami
hrominentnih signala u PAL i NTSC sistemu, kompenzacija greaka u boji u PAL
sistemu, redukcija amplitude hrominentnih signala i u vezi s tim i kolor-bar, kao
najvaniji test signal. Redukcijom U i V signala dobijeni su redukovani analogni
hrominentni signali Pb, Pr, kao i hrominentni signali Cb, Cr sa skaliranim
naponskim nivoima i ofsetom. Ovi analogni signali razlike boja opisani su jer se
oni koriste pri digitalizaciji komponentnih analognih video-signala.
95
Zbog toga to su video i audio signali u naem okruenju preteno analogni, i

zbog toga to ljudi mogu da percipiraju samo analogne slike, na ulazu digitalnog
lanca za obradu i prenos slike i zvuka pojavljuju se kontinualni analogni video i
audio signali, kao i na kraju digitalnog lanca i na svim TV prijemnicima.
4.18 Kljuni pojmovi

Kompozitni video-signal
Sloeni video-signal
NTSC
PAL
SECAM
525/60
625/50
CCIR
ITU
Nosea uestanost boje fsc
4.43 MHz
PAL koder
PAL dekoder
U modulator
V modulator
U, V komponente
Kvadraturna modulacija
PAL preklopnik
Sinhronizacioni signal boje berst
Generator sinhronizacionih impulsa
Greka horizontalne faze
Greka sistem faze
Sloeni sinhrinizacioni signal
Impulsi za zamraenje
Horizontalni sink
Vertikalni sink
Izjednaavajui impulsi
TV PAL prijemnik
Faza bersta
Bruhov blenking
PAL sekvenca
I, Q ose
Ose x, y
Redukovani hrominentni signali
Osciloskop
Vektorskop
Kompenzacija izoblienja boje
Kolor-bar
Zasiene boje
Faktori redukcije hrominentnih signala
Multiberst test signal
Frekventna karakteristika
Linearna izoblienja
Nelinearna izoblienja
Prenos video-signala
Prenos po jednom kablu
Meunarodna razmena TV programa
Kolorimetrijski standardi u TV produkciji
Digitalna televizija
SDTV
HDTV
Pb, Pr
Cb, Cr
YCbCr
4.19 Pitanja i zadaci za obnavljenje gradiva

1. Objasniti principe rada NTSC, SECAM i PAL sistema.
2. Koja je uloga PAL preklopnika i na kojoj uestanosti on radi?
3. Na osnovu kojih inilaca je izabrana uestanost noseeg signala boje fsc?
4. Izraunati brojnu vrednost fsc.
5. Kako se generie sinhronizacioni signal boje berst?
6. Kako se menjaju faza V signala i faza bersta?
7. ta je Bruhov blenking?
96
8. Koliko poluslika iznosi puna PAL sekvenca?

9. Kako se postie korekcija izoblienja boja u PAL sistemu?
10. Nacrtati vektorski dijagram redukovanih signala razlike boja u PAL i NTSC
sistemu.
11. Zato se obavlja redukcija amplitude hrominentnih signala, a ne smanjuje se
amplituda luminentnog signala?
12. ta se prikazuje na kalibrisanoj skali TV vektorskopa, a ta na kalibrisanoj
skali TV osciloskopa?
13. Koja je razlika izmeu hrominentnih signala (U, V), (Pb, Pr) i (Cb,Cr)?
Literatura
1997.
8. A Guide to Digital Television Systems and Measurements, Tektronix, www.
tektronix.com, 1997.
9. B. esterikov, Z. Manojlovi, Televizija u boji, Tehnika knjiga, Beograd 1987.
13. Format conversion, www.broadcastengineering.com, decembar 2003.
14. Inside color bars, www.broadcastengineering.com, avgust 2002.
97
5.
AUDIO-SIGNAL
vaki gledalac, kad ukljui svoj TV prijemnik, dobija sliku s prateim zvukom.
To je mogue zato to se tako zdrueni slika i zvuk emituju iz jednog TV
centra. U izvornom formiranju u TV centrima, slika i zvuk se odvojeno stvaraju
i kreiraju, slika u video-reijama, a zvuk u audio-reijama.
Audio-reija je tehnika prostorija koja se nalazi pored ostalih reija u sastavu
TV studija ili reportanih kola. Osnovna uloga audio-reije jeste da se u njoj
formira i kreira zvuk koji, uz odgovarajuu sliku, treba preneti do gledaoca. U
veim TV centrima postoje reije za produkciju, postprodukciju i emitovanje
zvuka, dok u manjim TV centrima postoji samo jedna audio-reija.
Da bi ostvarila svoju osnovnu namenu, audio-reija mora da sadri itav niz
audio-ureaja. Standardni audio-pretvarai su razne vrste mikrofona i zvunika,
koji na svojim izlazima generiu analogne audio-signale koji se menjaju
kontinualno u vremenu. Pored njih, u audio-reiji se nalaze audio-mikseta,
ureaji za sluanje zvuka i gledanje slike, odnosno audio i video monitoring,
ureaji za snimanje i reprodukciju zvuka, ureaji za zvune efekte, ureaji za
distribuciju audio-signala, prespojno polje, ureaji za komunikaciju, ureaji
za signalizaciju i drugi ureaji. Svi navedeni ureaji mogu biti proizvedeni u
analognoj i digitalnoj tehnologiji ili meovito. U daljem tekstu opisani su teorijski
osnovi analognog i digitalnog audio-signala ije poznavanje je neophodno i pri
razvoju i pri eksploataciji analognih i digitalnih audio-ureaja.
5.1 Osnovne tehnike karakteristike zvuka

Zvuk (sound) u uem smislu rei predstavlja sve ono to ujemo, odnosno
registrujemo ulom sluha. Po fizikoj definiciji zvuk je, zapravo, treperenje ili
oscilovanje estica u gasovitim, tenim i vrstim elastinim materijama. Da
bi se zvuk uo, potrebno je da broj tih oscilacija ili promena u sekundi bude
priblino izmeu 20 i 20 000. Veliina koja predstavlja broj oscilacija u sekundi
naziva se frekvencija, a jedinica je herc, Hz. Nae proseno uvo, dakle, reaguje
na oscilacije estica vazduha ija je frekvencija izmeu 20 Hz i 20 000 Hz, to
predstavlja irinu zvunog opsega oveka. U prirodi je vrlo redak zvuk koji ima
samo jednu frekvenciju. Sinusoida je najprostiji talasni oblik zvunih oscilacija
jedne odreene frekvencije. Najee se susreemo sa sloenim zvukom, koji u
sebi sadri mnogo frekvencija, i moe se podeliti na dve grupe:
- periodini zvuk,
- aperiodini zvuk.
98
Periodini zvuk stvara u naem uvu nepromenjen oseaj zvuka bez obzira
koliko dugo traje. Aperiodini zvuk je ono to nazivamo umom ili bukom
i obino su to kratkotrajne pojave. Muzika i govor su zvukovi koji mogu biti
poeljni, a um i buka su najee nepoeljni zvukovi.
5.2 Spektar sloenog zvuka

Predstavljanje raspodele snage zvuka, odnosno zvunog signala, na pojedinim
frekvencijama, naziva se spektar zvunog signala. Svaka periodina oscilacija
moe se matematiki predstaviti, pomou Furijeovih redova, kao zbir prostih
sinusnih oscilacija ije su frekvencije celi umnoci osnovne frekvencije, a i u
fizikoj stvarnosti je tako. Na slici 5.1 ilustrovan je spektar sloenog zvuka gde
je sa fo oznaena frekvencija osnovnog harmonika. Sa 2fo, 3fo, 4fo, ... oznaene
su frekvencije viih harmonika, koje su multipli osnovne frekvencije. Ovakvo
predstavljanje periodinog signala naziva se linijski spektar. um ima tzv.
kontinualni spektar. S obzirom na to da su umovi neperiodini signali, moe
se smatrati da je njihova perioda, ili vreme ponavljanja, beskonano velika, a
samim tim je frekvencija prvog ili osnovnog harmonika beskonano mala. Vii
harmonici su beskonano gusto rasporeeni i zato se ne mogu izdvojiti pojedine
linije, nego se moe prikazati samo obvojnica vrhova tih komponenata.
Slika 5.1 Spektar sloenog zvuka
Analiziranjem spektara samoglasnika i suglasnika govornog signala, uoava

se da su spektri samoglasnika linijski, a suglasnika kontinualni. Signali muzikih
instrumenata takoe imaju linijski spektar. Moe se zapaziti da u spektru govornog
i muzikog signala postoji izvesno grupisanje snage u dva ili vie podruja na osi
uestanosti. Ta podruja nazivaju se formanti.
Treba napomenuti da ovek sloeni zvuk konstatuje kao ton samo ako je
razlika uestanosti njegovih komponenata vea od 25 Hz. Ako je frekventno
rastojanje manje od 25 Hz, ovek takav zvuk konstatuje kao um.
99
5.3 Psihoakustiki model ljudskog uva

Anatomija ljudskog uva ilustrovana je na slici 5.2. Na uvu se razlikuju tri glavna
dela: spoljanje uvo, srednje uvo i unutranje uvo. Spoljanjim uvom ostvaruju
se funkcije prilagoenja impedanse, prostiranja zvuka kroz vazduni deo i ono
deluje kao filtar sa rezonancom u opsegu oko 3 kHz. Upravo u tom opsegu od 3
kHz do 4 kHz ljudsko uvo je i najosetljivije. Bubna opna, zatim, pretvara zvune
talase u mehanike vibracije koje se prenose do senzora u unutranjem uvu.
Pobuda na ovim senzorima mora precizno da odgovara vazdunom pritisku
ispred bubne opne, to omoguuje cev, ili tuba, koja spaja regiju iza bubne
opne s donjim delom uva. Ova cev se zove Eustahijeva tuba. Poznat je problem
poveanja pritiska u uvu kada se penjemo na vee visine. Tada, mehanizmom
gutanja, sluzava membrana u Eustahijevoj tubi omoguuje kompenzaciju tog
poveanog pritiska.
U unutranjem uvu nalazi se nekoliko vlanih ispupenja i pu. Pu je glavni
sluni organ kojim direktno percipiramo zvuk. U spiralnoj unutranjosti pua
nalaze se senzori za visoke, srednje i niske frekvencije. Pu se sastoji od spiralnog
kanala s malom membranom u spiralnom prolazu koji se iri prema spoljanjem
delu. Na unutranjosti membrane nalaze se senzori za selekciju frekvencija s kojih
sluni nervi vode prikupljene i transformisane zvune informacije dalje u mozak.
Slika 5.2 Anatomija ljudskog uva
Slunim nervima prenose se elektrini signali u obliku impulsa ija je

amplituda priblino 100 mV. Uestanost ponavljanja tih impulsa je oko 1 kHz.
Informacije koje se sadre u tom nizu impulsa pretstavljaju intenzitet tona za
primljene frekvencije. Vea uestanost impulsa prouzrokuje glasniji ton. Svaki
frekvencijski senzor komunicira sa mozgom pomou posebne neuronske linije
ili veze. Frekvencijska selektivnost senzora je vea pri niskim frekvencijama i
opada prema visokim frekvencijama.
Na slici 5.3 ilustrovan je odgovarajui tehniki model ljudskog uva, a na slici
5.4 prikazana je mehaniko-elektronska interpretacija modela ljudskog uva.
100
Slika 5.3 Tehniki model ljudskog uva
Slika 5.4 Mehaniko-elektronski model ljudskog uva
5.4 Percepcija zvuka

Iz opisanih psihoakustikih mogunosti ljudskog uva proistiu i sve tehnike
mogunosti formiranja i kodovanja elektronskih audio-signala. Zvuni signali
ispod 20 Hz i iznad 20 kHz praktino su neujni. Maksimalna osetljivost uva
je u opsegu od 3 kHz do 4 kHz i izvan tog opsega opada prema viim i niim
frekvencijama do praga ujnosti. Zvuke ispod i iznad praga ujnosti ljudsko uvo
ne moe da percipira.
Pored vremenskog trajanja zvuka, uvo razlikuje i tri osnovne karakteristike
zvuka: visinu, boju i jainu.
Oseaj visine zvuka je subjektivna karakteristika po kojoj se zvuk ocenjuje kao
nii ili vii i zavisi od frekvencije. Visina sloenog zvuka zavisi od frekvencije
njegove osnovne komponente, odnosno najnieg harmonika.Oseaj boje zvuka
uslovljen je zastupljenou i intenzitetom harmonika u sloenom zvuku. Prema
rasporedu i veliini komponenata uvo osea da pojedini muziki instrumenti
i samoglasnici ljudskog glasa imaju razliitu boju zvuka i kada im je osnovna
101
frekvencija ista. To znai da kod sloenog zvuka visinu tona odreuje uestanost
osnovnog harmonika, dok mu ostali harmonici daju boju. Oseaj jaine zvuka
zavisi od veliine zvunog pritiska, odnosno od intenziteta zvuka. Subjektivno
ocenjena jaina sloenog zvuka zavisie od intenziteta pojedinih komponenata,
odnosno signala u celini. ovek nema oseaj da su zvuci iste jaine ako su im
nivoi isti a uestanosti razliite. Zbog toga se za subjektivno merenje jaine zvuka
ne koriste objektivne jedinice, ve je uvedena jedinica fon. Eksperimentalno su
dobijene tzv. izofonske linije, pomou kojih se jaina zvuka rauna u fonima.
Postoji u akustici i jedinica son, kojom se meri glasnost. Uobiajeno je da se
intenzitet i nivo zvuka izraavaju u decibelima, jaina u fonima, a glasnost u sonima.
Smanjenjem zvunog pritiska dolazi se do granice ispod koje uvo vie ne
osea postojanje zvuka. Ova granica predstavlja prag ujnosti. Postoji i granica
bola, koja predstavlja zvuni pritisak iznad kojeg zvuk izaziva fiziki bol i moe
da oteti ulo sluha. ujno podruje uva moe se ilustrovati dijagramom na slici
5.5. Dinamiko podruje uva, kao odnos najveeg i najmanjeg intenziteta zvuka
na koji uvo normalno reaguje, protee se izmeu granice bola i praga ujnosti.
Slika 5.5 Govor i muzika u okviru ujnog podruja uva
Sa slike se jasno moe uoiti da je dinamika uva razliita na razliitim frekvencijama.To je posledica nejednake osetljivosti uva na razliitim frekvencijama, to
je oigledno ako se pogleda linija praga ujnosti.
102
5.5 Referentne vrednosti audio-signala Z, Po, Uo, Io,

decibel, neper
Na slici 5.5 uoavamo da je intenzitet zvuka izraen u dB ili decibelima. To je
nova veliina, koja je uvedena umesto zvunog pritiska ili intenziteta. Pomou
nje se definie nivo zvuka L izraen u decibelima, koji je definisan kao:
L = n(dB) = 20log p/p0
Sa n (dB) izraava se brojna vrednost u decibelima, kao na primer 46 dB. Ma
koji zvuni pritisak p uporeuje se s pritiskom na takozvanom pragu ujnosti p0,
a nihov logaritamski odnos se izraava u decibelima (dB). Zato ba logaritamski
odnos? Jedna od najvanijih osobina ljudskog uva, po WeberFehnerovom
zakonu, jeste logaritamska zavisnost izmeu oseaja i fizike pobude koja ga
izaziva, po principu
Oseaj = K log(pobuda)
gde je K konstanta srazmernosti i ona zavisi od izbora jedinica za oseaj i pobudu.
Znai, kada je promena pobude logaritamska, oseaj uva je linearan. Uzimanje
decibela kao jedinice za nivo nije sluajno. Jedan decibel je, naime, priblino ona
najmanja promena nivoa zvuka koju nae uvo lako razlikuje i koje ima znaaja.
Decibel se vrlo esto koristi na ovaj nain za razne veliine, kao to su snaga, napon i
struja. To je mogue zato to je elektrini signal na izlazu mikrofona, koji mehanike
oscilacije vazduha pretvara u elektrine, srazmeran intenzitetu vazdunog pritiska
na membranu. Na primer, ako referentnu snagu signala obeleimo sa P0, a snagu
posmatranog signala sa P, onda se nivo signala moe izraziti kao
L = 10logP / P0
Kako je snaga signala definisana odnosom: P = U2 / Z = I2 Z, prethodni izraz

dobija oblik:
L = 10log(U2 /Z) / (U 2 / Z) = 20logU / U , odnosno
0
0
L = 10log(I2Z) / (I02 Z)
= 20log I / I0
jer se sve posmatra na istoj karakteristinoj impedansi, koja u analognoj tehnologiji iznosi
Z = 600 Oma, P0 = 1mW, U0 = 0,775V, I0 = 1,29mA.
Ako se kao referentna vrednost uzima snaga signala od P0 = 1mW, da bi se
to naznailo, oznaka dB dobija prefiks m, pa se pie u formi dBm. Ako je pak
referentni napon U0 = 0,775V, oznaka za napon je dBu, a za struju dBi.
Treba naglasiti i to da se u telefoniji ne uzima logaritamski odnos sa osnovom
10, kao u audio-tehnici, ve se koristi prirodni logaritam, ija je osnova e =
2,71828. Takav odnos se izraava u N (Neperima). Odnos dB i N moe se izraziti
relacijama
1N = 8,686dB
1dB = 0,1151N
Iz istog razloga se i skale na audiomernim ureajima badare po logaritamskoj skali.
103
5.6 Audio-mikseta, linijski nivo, mikrofonski nivo

Za audio-miksetu moe se slobodno rei da predstavlja srce audiosistema. Naime, svi elektronski audio-signali iz studija i ostalih audio-izvora
TV centra, koji uestvuju u formiranju konanog audio-signala, stiu do ulaza
audio-miksete. Uloga audio-miksete jeste da primi te signale, koriguje njihove
osnovne parametre, kao to su nivo, frekvencija i faza, kako bi se omoguilo
njihovo zdruivanje, meanje ili miksovanje da bi se formirao i kreirao konani
elektronski audio-signal. Naravno, to je mogue ostvariti uz striktno potovanje
odreenih zakonitosti i konvencija koje vae za audio-signal. Tako, na primer,
po nivou razlikujemo linijski i mikrofonski signal. Linijski nivo je nivo signala
standardne amplitude od 0,775 V, na impedansi od 600 Oma, to predstavlja
0 dBm. Mikrofonski nivo je nivo signala na izlazu mikrofona i u zavisnosti od
vrste mikrofona kree se od 66 dBm do 46 dBm. Signali koji dolaze iz samog
studija obino su mikrofonskog nivoa, a ostali su linijskog nivoa. Zato na svakom
ulazu audio-miksete postoje konektori za mikrofonski i liniski signal, ili postoji
jedan konektor sa preklopnikom za jedan ili drugi signal. To je neophodno zato
to se nivo mikrofonskog signala mora, pomou takozvanog mikrofonskog
pretpojaala, izdignuti na nivo linijskog signala da bi dalja obrada bila ista za oba
signala. Sve ovo vai za analogne audio-signale.
Slika 5.6 Balansirana audio-linija
Za profesionalni (broadcast) audio-sistem potrebna su tri provodnika,

odnosno tropolni kabl i odgovarajui konektor za svaku audio-liniju. Korisni
audio-signal se prenosi kroz dva provodnika, dok se trei provodnik spaja na
elektrino uzemljenje, kao to je ilustrovano na slici 5.6. Ovo je poznato kao
balansirana (balanced) audio-linija i ona se razlikuje od neprofesionalne kune
audio-opreme, gde se audio-signali prenose po samo jednom provodniku, a drugi
provodnik se uzemljuje. Audio-signali se najee moraju prenositi na velika
rastojanja preko studija i reije, gde se pored njih nalaze i mnogobrojni kablovi
104
sa visokim naponima i strujama, kao to su kablovi s naponom napajanja od 220

V, 50 Hz. Zbog toga jake struje iz takvih kablova indukuju slabe struje u audiokablovima, to se uje kao neprijatno zujanje. Unutar audio-pojaivaa, jedan
od dva indukovana signala zujanja fazno se invertuje i zatim sabira sa drugim.
Na taj nain eliminie se zujanje, a korisni audio-signal se pojaava, kao to je
ilustrovano na slici 5.6.
Da bi se lake razumeo rad audio-miksete, pogodnije je posmatrati sve njene
funkcije u analognoj tehnologiji, mada isti principi vae i za rad s digitalnom
audio-miksetom. Osoba koja rukuje audio-miksetom naziva se mikser tona. Da
bi mogao da obavlja ovaj sloeni posao, mikser tona mora pre svega da poznaje
akustike i elektrine karakteristike audio-signala, kao i sve ureaje potrebne za
formiranje i kreiranje zvuka. Osim tehnikog obrazovanja, mikser tona treba da
poseduje i takozvano umetniko obrazovanje iz oblasti govora i muzike. Ono je
vano zato to je konani zvuk proizvod ne samo tehnikih mogunosti sistema
ve i subjektivnih mogunosti miksera tona ili ton-majstora. Pre nego to pristupi
radu za miksetom, svaki ton-majstor mora da obavi ozbiljne organizacione i
tehnike pripreme za snimanje i emitovanje emisije. To se, pre svega, odnosi na
odabir i postavku mikrofona u zavisnosti od toga da li se snima na otvorenom ili
u zatvorenom prostoru, da li se snima monolog, dijalog, drama ili neki muziki
program; zatim da li se snima u mono, stereo ili viekanalnoj okruujuoj (surround)
tehnici. Naravno, mora da se vodi rauna i o ozvuci, kako celog prostora gde se
snima, tako i ozvuci scene gde su postavljeni muziari i ostali uesnici velikih oua.
S obzirom na to da se scenografija menja od emisije do emisije, uslove snimanja
treba prilagoditi i uskladiti novim akustikim uslovima prostora u kome se snima.
a)
b)
Slika 5.7 Blok dijagram principa meanja audio-signala
Da bismo najjednostavnije objasnili kako mikseta radi, posmatrajmo jednu

tipinu analognu audio-miksetu u monofonskoj verziji. To je sloen elektronski
ureaj koji se sastoji od vie identinih ulaznih modula i nekoliko izlaznih modula.
Veza izmeu ulaznih i izlaznih modula ostvaruje se pomou takozvanih sabirnica
ili magistrala. Sam princip miksovanja ili meanja moe se objasniti posmatrajui
sliku 5.7. Detaljniji blok dijagram audio-miksete ilustrovan je na slici 5.8.
Na ulazne regulatore UR dovode se ulazni audio-signali. Nakon proputanja
kroz ulazne regulatore, signali se sabiraju u sabirnoj taki ili sabirnici S, sa koje
se, preko izlaznog regulatora IR, prosleuju na izlaz miksete. Kako se na ulaz
105
miksete prikljuuju signali koji se meusobno razlikuju po nivou, a i po drugim

parametrima, nisu na mikseti dovoljni samo regulatori nivoa. Prolazei kroz
miksetu, signali slabe po nivou pa je neophodno pojaati ih, slika 5.7 b).
Slika 5.8 Detaljniji blok dijagram audio-miksete
Kao to se vidi na slici 5.8, na svakom ulazu mogu postojati mikrofonski signal,
linijski signal, ili signal s internog generatora test signala. Test signali se koriste
za indentifikaciju, a ponekad i za brzu proveru pojedinih delova ili cele miksete.
Preklopnikom se odreuje koji od ulaznih signala se prosleuje dalje. Samim
tim signal se slabi, ili pojaava do odreenog nivoa, kako bi dalja obrada mogla
da se odvija jednim istim putem. Bolje miksete, naroito za emitovanje, imaju
funkciju predsluanja na ulaznim modulima, to omoguuje da se svaki dolazei
signal uje pre nego to se propusti u proces miksovanja. Signal se dalje vodi na
klizni regulator nivoa ili regler. Pre ili posle reglera signal moe da se prosledi u
deo za faznu i frekvencijsku korekciju.Tako pripremljen signal vodi se do jedne
106
sabirnice ili vie takvih sabirnica gde se obavlja osnovno meanje ili miksovanje.
Od ulaza do izlaza miksete mora da se odri stalni kompromis izmeu odnosa
signal/um i zatite od premodulacije, odnosno prevelikog nivoa, koji stvara
izoblienja. Zato se signali meusobno i meaju na malom nivou da bi se ouvao
taj odnos. Tako miksovan signal dalje se vodi na jedan ili vie glavnih izlaza,
kao i na izlaze za monitoring ili sluanje, i druge pomone izlaze. Svi navedeni
izlazi imaju svoje regulatore nivoa, mogunost uticaja na faznu i frekvencisku
karakteristiku miksovanog signala, kao i mogunost proputanja signala kroz
kompresor i limiter. Vano je napomenuti i to da su svi regulatori nivoa, kako
ulaznih tako i izlaznih signala, konstruisani tako da mogu da kontroliu celu
dinamiku signala.
Razvojem tehnologije omoguena je digitalizacija svih audio-ureaja, tako
da oni mogu da rade i s analognim i s digitalnim audio-signalima. Samim tim
moraju da se potuju i nove zakonitosti i principi koji vae za digitalni signal
i za digitalne audio-miksete. Treba istai da su digitalne miksete mnogo veih
mogunosti od analognih. One omoguuju mnogo vei komfor i fleksibibilnost
u radu, naroito u sloenim poslovima produkcije i postprodukcije.
5.7 Instrumenti za kontrolu i merenje nivoa audio-signala

Da bi se omoguio to laki i efikasniji rad mikseru tona, svaka audio-mikseta
treba da ima odgovarajue kontrolno-merne instrumente. To su instrumenti
koji optiki prikazuju vrednosti akustikih i elektrinih parametara signala,
kao i njihov meusobni odnos.To su, pre svih, instrumenti za merenje vrnih
vrednosti signala ili pikmetri, i instrumenti koji reaguju na srednju vrednost
signala ili vumetri. Bolje miksete za emitovanje i snimanje stereo ili viekanalnog
okruujueg (surround) signala imaju takozvane audioskope, na ijim se ekranima
prikazuje prostorna raspodela signala po nivou, a istovremeno se oitavaju
i vrne i srednje vrednosti svakog kanala zasebno, kao i njihov fazni odnos.
Postoje i spektrometri, koji prikazuju promenu spektralne karakteristike, kako
ulaznih tako i izlaznih signala.Treba istai da svi instrumenti imaju logaritamsku
karakteristiku oitavanja, ime se ostvaruje prilagoavanje fiziolokoj osobini
ljudskog uva za percepciju zvuka.
5.8 Akustika obrada audio-reije

Audio-mikseta jeste najvaniji ureaj u audio-reiji, ali su neophodni i drugi
audio-ureaji koji omoguuju ispunjenje svih zahteva pri emitovanju i snimanju
emisija. Da bi kontrola audio-signala bila potpuna, nije dovoljno imati samo
optiku kontrolu, pomou instrumenata na samoj mikseti, ve je neophodno
imati i slunu kontrolu. Jedino sluna kontrola, uz dobar i izveban sluh, moe
omoguiti mikseru tona pravi uvid u kvalitet miksovanog zvuka. Za to je potrebno
da su ispunjena dva osnovna uslova:
- dobra akustika obrada prostorije audio-reije,
- odgovarajui i kvalitetni zvunici i pojaala.
107
Akustika obrada prostorije podrazumeva graevinske zahvate i upotrebu

graevinskih materijala koji e, za dati volumen audio-reije, dati odreene
akustike parametre za dobro sluanje mono, stereo ili viekanalnih signala.
Zavisno od toga, vri se odabir i postavka odgovarajuih zvunika i pojaala koji
ine sastavni deo monitorskog sistema audio-reije.
Pored audio-monitoringa, potreban je i video-monitoring, kao bi mikser zvuka
u svakom trenutku mogao da formira i kreira zvuk adekvatno postojeoj slici.
Ureaji za reprodukciju i snimanje zvuka neizbean su deo sistema audio-reije.
esto se koriste kao delimini izvor zvuka, ili za potpuno formiranje konane
zvune slike. Naroito je znaajno viekanalno snimanje, koje postaje novi izvor
zvuka za kasniji remiks i postprodukciju. S razvojem tehnologije menjali su se
nosai zvuka i poveale tehnike mogunosti, a samim tim i principi snimanja i
reprodukcije. U poetku su gramofoni i magnetofoni inili standardnu opremu
audio-reije, a kasnije su se pojavili CD-reproduktori, DAT rikorderi, DVD i
hard-disk rikorderi.
Za rad audio-reije svakog studija danas su veoma bitni i ureaji za audioefekte. Njihova glavna uloga jeste da nadoknade akustike nedostatke i eliminiu
mane ambijenta i izvora zvuka, kao i da omogue potrebne transformacije
pojedinih parametara signala. Postoji mnogo razliitih ureaja za audio-efekte u
zavisnosti od namene i tehnikih mogunosti.
Konano formiran i kreiran zvuk, sa izlaza audio-miksete prosleuje se preko
mastera i programske reije do terminala, da bi se zdruen sa slikom emitovao
preko prenosnog sistema.
5.9 Rezime
Modulisani signali slike i zvuka zajedno obrazuju televizijski signal koji se
prenosi do TV prijemnika. Zbog toga su u petoj glavi obraene osnovne tehnike
karakteristike zvuka i psihoakustike mogunosti oveka za percepciju zvuka.
Date su i definicije visine zvuka, boje zvuka i jaine zvuka, koje predstavljaju
tri osnovne karakteristike zvuka. Objanjeni su razlozi za definisanje decibela
i nepera, kao jedinice za nivo zvuka i referentne vrednosti audio-signala,
karakteristina impendansa Z i referentne vrednosti za snagu, napon i struju. To
su teorijski osnovi koje moraju dobro znati svi koji se bave i audio-tehnikom i
audio-produkcijom. Opisana je audio-reija i sve funkcije koje se u njoj obavljaju,
jer je to mesto u TV centru gde se formira i kreira zvuk i odakle se prosleuje
audio-signal za snimanje ili za emitovanje. Audio-mikseta, kao najvaniji ureaj
u audio-reiji, opisana je na nivou blok dijagrama i principa rada.
108
5.10 Kljuni pojmovi

Zvuk
Percepcija zvuka
Ton
um
Audio-signal
Audio-reija
Audio-mikseta
Ton-majstor
Muzika
Govorni signali
Zvuni pritisak
Spektar zvunog signala
Psihoakustiki model uva
Visina zvuka
Boja zvuka
Jaina zvuka
Fon
Son
Decibel
Neper
WeberFehnerov zakon
Z=600 oma
Po=1 mW
Uo=0,775 V
Io=1,29 mA
Linijski nivo
Mikrofonski nivo
Balansirana audio-linija
Miksovanje audio-signala
Signal/um
Premodulacija
Pikmetar
Vumetar
Audioskop
Spektrometar
Akustika obrada
Zvunik
Pojaiva
Gramofon
Magnetofon
CD reproduktor
DAT rikorder
DVD rikorder
Hard-rikorder
Audio-efekti

1. Kada ovek konstatuje sloeni zvuk kao ton, a kada kao um?
2. U kom opsegu frekvencija je maksimalna osetljivost oveijeg uva?
3. Kako se definie spektar zvunog signala?
4. Koje tri osnovne karakteristike zvuka razlikuje oveije uvo, pored vremenskog
trajanja zvuka?
5. Od ega zavisi oseaj visine zvuka, boje zvuka i jaine zvuka?
6. U kojim jedinicama se izraavaju intenzitet zvuka, jaina zvuka i glasnost
zvuka?
7. Napisati matematiki izraz za logaritamsku zavisnost izmeu oseaja zvuka i
fizike pobude koja ga izaziva; kako se naziva taj zakon?
8. Kako se definie intezitet ili nivo zvuka L izraen u decibelima?
9. Napisati vrednosti karakteristine impedanse Z, referentne vrednosti snage
zvunog signala P0, referentnog napona U0 i referentne struje I0.
10. Kako se definie neper i kakav je odnos izmeu decibela i nepera?
11. Kako se definie linijski nivo audio-signala?
109
12. U kojim vrednostima u decibelima se dobija nivo signala na izlazu mikrofona,

u zavisnosti od vrste mikrofona?
13. Zato se u profesionalnoj audio-tehnici koriste balansirane audio-linije?
14. Koji se instrumenti s logaritamskom karakteristikom oitavanja koriste za
kontrolu i merenje nivoa audio-signala?
15. Na kom nivou se meusobno meaju (miksuju) audio-signali da bi se odrao
stalni kompromis izmeu odnosa signal/um i zatita od premodulacije?
16. Gde se snima i formira audio-signal. Navesti najvanije ureaje i funkcije
audio-reije. Da li konano formirani zvuk zavisi od subjektivnih mogunosti
ton-majstora i zato?
Literatura
1. H.Kurtovi, Osnovi tehnike akustike, Nauna knjiga, Beograd, 1991.
2. M. Filipovi, Elektroakustika, SET Nikola Tesla, Beograd, 1978.
5. W. Fisher, Digital Television, Springer-Verlag BerlinHeidelberg, 2004.
Vasi, M. Brankovi, M. Filipovi, mr D. Milovanovi, Video-ureaji, Zavod za
udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2006.
7. Digital Television, Microsoft Word Document, 2001, dostupno na Internetu.
110
6.
DIGITALIZACIJA AUDIO-SIGNALA
druenje za audio-tehniku AES (Audio Engineering Society) i Evropska

unija za radio-difuziju EBU (European Brodcasting Union) zajedno su
razvili AES/EBU standarde za digitalni audio-signal. Ovi standardi su osnov
za razvoj analogno/digitalne A/D i digitalno/analogne D/A konverzije audiosignala, kao i za dalji razvoj digitalnih ureaja.
Zvuci u prirodnom okruenju su preteno u analognom obliku, pa se i na
ulazu digitalnih audio-ureaja pojavljuju analogni audio-signali. Oni se pomou
A/D konvertora pretvaraju u digitalni oblik da bi mogli dalje da se digitalno
obrauju. Uprkos neznatnoj degradaciji pri digitalizaciji audio-signala, digitalna
tehnika se primenjuje zbog veoma znaajnih prednosti pri obradi audio-signala,
kao i pri snimanju i prenosu audio-signala.
Digitalni signal na izlazu mora da se konvertuje ponovo u primarni analogni
oblik pogodan za nau percepciju zvuka.
6.1 Odmeravanje audio-signala

Na izlazu standardnih audio-pretvaraa, kao to su mikrofon i zvunik,
pojavljuju se analogni signali koji se menjaju kontinualno u vremenu. Konverzija
analognih signala u vremenski diskretan numeriki format obavlja se pomou
A/D konvertora. Razvoj teorije i prakse telekomunikacione tehnike doveo je do
saznanja da izmeu diskretnih i kontinualnih signala postoji veza. Prema teoremi
odmeravanja, svaki kontinualni signal, iji je frekvencijski spektar ogranien od
0 do fg, gde je fg gornja granina uestanost signala, moe se potpuno specificirati
svojim odgovarajuim vrednostima u diskretnim vremenskim intervalima.
Ako se kroz prenosni sistem prenose diskretne vrednosti signala u vremenskim
intervalima koji su jednaki ili manji od polovine periode najvie spektralne
komponente fg, mogue je na prijemnoj strani rekonstruisati originalni signal
bez gubitaka informacija. Ovaj postupak naziva se odmeravanje ili semplovanje
(sampling). Odmeravanje se sastoji u merenju amplitude trenutnih vrednosti
kontinualnog analognog signala u kratkim periodinim intervalima pomou
impulsa za odmeravanje. Preciznost odmeravanja zavisi od frekvencije impulsa
za odmeravanje. Ovaj postupak, poznat i kao impulsna amplitudna modulacija
IAM, prikazan je u vremenskom domenu na slici 6.1. Iz ove slike se lako moe
zakljuiti da bi se idealno odmeravanje dobilo u sluaju kada bi trajanje impulsa
za odmeravanje teilo nuli.
Spektar funkcije odmerenog audio-signala moe se, pomou Furijeove analize,
razloiti na odreeni broj prostoperiodinih komponenata u funkciji frekvencije,
111
odnosno u frekventnom domenu. Ako se sve funkcije sa slike 6.1 predstave u

frekventnom domenu, dobijaju se dijagrami kao na slici 6.2.
Slika 6.1 Odmeravanje analognog signala prikazano u vremenskom domenu
Slika 6.2 Odmeravanje analognog signala prikazano u frekventnom domenu
Na slici 6.3 vidi se da modulisani spektar u frekventnom domenu prikazuje

bone opsege kao multiple uestanosti odmeravanja analognog signala. Ako je
fmax maksimalna spektralna komponenta analognog audio-signala, i fs uestanost
odmeravanja, onda su najnii i najvii boni opsezi ogranieni uestanostima
(fs + fmax) i (fs fmax) respektivno.
Iz slike 6.3 moe se lako razumeti i obratni proces; anvelopa primarnog
analognog audio-signala moe se rekonstruisati, u D/A konvertoru, bez gubitaka iz odmerenog ulaznog analognog audio-signala pomou jednostavnog
niskopropusnog filtra, kao to je na slici 6.3 prikazano. Pri tome, uestanost
odmeravanja mora biti jednaka ili vea od dvostruke vrednosti najvie spektralne
112
komponente fmax kontinualnog, u ovom sluaju audio-signala, inae bi susedni

boni opsezi bili preklopljeni i tano filtriranje ne bi bilo mogue. Ovo je poznati
Nikvistov uslov, koji u telekomunikacijama ima fundamentalni znaaj, i koji se
izraava nejednakou:
fs 2fmax
Slika 6.3 Rekonstrukcija analognog audio-signala
Odmeravanje prikazano na slici 6.7 podrazumeva da je trajanje impulsa za

odmeravanje priblino jednako nuli. U realnim uslovima, da bi se omoguilo
vreme potrebno za A/D konverziju, amplituda svakog impulsa za odmeravanje
dri se na toj vrednosti (sampling and hold process) sve dok ne stigne sledei
impuls za odmeravanje.
Slika 6.4 Dijagram realnog odmeravanja (sampling and hold process)

113
Zbog toga se generie stepenasta reprezentacija analognog audio-signala, kao

to je prikazano na slici 6.4. Trajanje stepenika je jednako periodu uestanosti
semplovanja T = 1/fs.
6.2 Kvantovanje i kodovanje audio-signala

Kada se izvri odmeravanje analognog signala dobijaju se odmerci ija je
amplituda srazmerna amplitudi analognog signala u momentu odmeravanja.
Dalji postupak A/D konverzije sastoji se u kvantovanju trenutne naponske
amplitude svakog odmerka u odgovarajuem vremenskom trenutku, tako to
se njegova vrednost izraava brojem usvojenih mernih jedinica i ta vrednost se
naziva kvant amplitude. Za jedan kvant se moe usvojiti 1V ili 1 mV, ili neka
druga vrednost, u zavisnosti od vrste signala. Ovaj postupak se obavlja u ureaju
koji se zove kvantizer.
Slika 6.5 Proces odmeravanja i greke kvantizacije u 4-bitnom A/D sistemu

Zavrna operacija digitalizacije ulaznog analognog kontinualnog signala
obavlja se pretvaranjem kvantova svakog odmerka u binarni broj pomou nekog
binarnog koda, slika 6.5 a). Ovaj postupak naziva se kodovanje i obavlja se
u ureaju koji se naziva koder. Tako se dobija binarni broj, ili binarna re za
114
svaki odmerak na izlazu A/D konvertora. Ovi binarni brojevi su, dakle, samo
brojni digitalni ekvivalenti trenutnih vrednosti ulaznog analognog signala
Ua, u odreenim vremenskim trenucima odmeravanja. Tek pri rekonstrukciji
ovako kodovanog analognog signala Ua, u D/A konvertoru na prijemnoj strani,
svaka binarna re konvertuje se u odgovarajui naponski nivo. Digitalizovani
kvantovani signal imae karakteristian stepenasti talasni oblik Ud, slika 6.5 b).
Na primer, neka dinamiki opseg nekog analognog audio-signala Ua iznosi 15
V i neka on ima oblik pravilne sinusoide kao na slici 6.5 a). Ako se za vrednost
jednog kvanta usvoji 1 V, tada je potrebno 4 bita, 24 = 16, da bi se u binarnom
brojnom sistemu moglo kodovati svih 16 naponskoih nivoa, poev od 0 V pa do
15 V, koji su odmeravani u 16 vremenskih intervala. Bit pozicija u binarnom broju
s najmanjom teinskom vrednou, 0000, oznaava se sa LSB (Last Significant
Bit), a bit pozicija s najveom teinskom vrednou, 1111, obeleava se sa MSB
(Most Significant Bit). Signali koji imaju i pozitivne i negativne vrednosti mogu se
kodovati tako to se koristi poseban bit da indicira polaritet, ili se signal pretvara
u unipolarni dodavanjem jednosmernog napona, tako da signal ima samo
pozitivne vrednosti.
Realni digitalizovani kvantovani signal Ud imae stepenasti talasni oblik,
kao na slici 6.5 b), sa odgovarajuim binarnim vrednostima za svaki odmerak.
Posle proputanja kroz niskopropusni filtar u D/A konvertoru, radi uravnjavanja
stepenastih neravnina, rekonstruisani analogni signal bie samo aproksimacija
stvarnog ulaznog analognog signala Ua.
6.3 um kvantizacije i dider signal

Iz postupka digitalizacije jasno je da one vrednosti analognog signala koje
su se nalazile izmeu celih brojeva kvantova, i koje su zaokruene na prvi vei
broj, ne mogu ni biti rekonstruisane. Ovime se pravi greka koja se zove greka
kvantovanja, ili greka kvantizacije ili um kvantizacije. Maksimalna vrednost
greke kvantizacije jednaka je amplitudi kvanta, odnosno naponu rezolucije. Za
dati opseg dinamike analognog signala sistemska greka kvantizacije bie utoliko
manja ukoliko je kvant manji i binarna re sadri vei broj bita. Poto sa n bita
moe da se koduje 2n diskretnih nivoa, to e veliina jednog kvanta iznositi:
k = Umax / 2n 1,
gde je Umax najvea vrednost analognog napona na ulazu A/D konvertora.
Talasni oblik uma kvantizacije odreuje se razlikom trenutnih vrednosti
kontinualnog signala na ulazu u A/D konvertor i kvantovanog signala na izlazu
D/A konvertora.
Na slikama 6.5 b) i c) moe se jasno videti da greka kvantizacije odgovara
razlici izmeu originalne vrednosti audio-signala i odgovarajue vrednosti
rezultantnog stepenastog talasnog oblika odmerenog audio-signala.
Posle prolaska kroz niskopropusni filtar, signal na izlazu D/A konvertora
sadri korisni signal i um kvantizacije. Kvantizacioni um proizvodi smetnje
u obliku brujanja i kliktanja u zvuku. Da bi se poboljao odnos signal/um
115
kvantizacije, naroito kod signala malih vrednosti kod kojih je greka kvantizacije
vie izraena, koristi se postupak dodavanja dider (dither) signala u obliku belog
uma. Pri tome, vano je da amplituda dodatnog uma ne bude vea od treine
kvantizacionog intervala.
Slika 6.6 Dodavanje dider signala na analogni signal malog nivoa
116
Na slici 6.6 a) prikazan je sinusoidalni analogni signal malog nivoa koji je

digitalizovan. Kvantizaciona greka je veoma znaajna i bila bi rekonvertovana u
analogni signal na izlazu D/A konvertora. Na slici 6.6 b) prikazan je dider signal
u obliku belog uma koji se superponira analognom signalu u A/D konvertoru.
Zbog toga e se izlaz A/D konvertora prebacivati shodno amplitudama
superponiranog signala izmeu dva kvantizaciona nivoa, kao to je prikazano
na slici 6.6 c). Na slici 72 d) prikazan je signal na izlazu D/A konvertora. Igliaste
smetnje se filtriraju i originalni signal se aproksimativno rekonstruie.
Pozitivni uticaj dider procesa je to redistribuira kvantizacionu greku
u ravnomerni proizvoljni um i na taj nain smanjuje efekat otrih kvantizacionih nivoa.
Svi analogni signali koji se odmeravaju i ije se amplitude odmeraka kvantuju
sa odreenim brojem bita, posle toga se koduju u nekom od binarnih kodova koji
najvie odgovaraju formi analognog signala, kao i uslovima za snimanje i prenos
digitalizovanih signala. Najee korieni sistemi za kodovanje audio-signala
jesu impulsna kodovana modulacija PCM, impulsna irinska modulacija PWM,
adaptivna delta modulacija ADM, kodni sistem sa pokretnom takom (floating
point system) i diferencijalni PCM ili DPCM. Poslednja dva kodna sistema koriste
se i za kompresiju audio-signala. PCM se najvie koristi za kodovanje audiosignala, mada je on najmanje efikasan. PCM kvantuje linearno sve kvantizacione
nivoe sa fiksnom skalom za ceo opseg amplituda ulaznog signala. Veliine svih
kvantova su jednake, pa se ovakav postupak naziva uniformno kvantovanje.
Rezolucija A/D konverzije pri uniformnom kvantovanju odreena je brojem
kvantizacionih intervala. Meutim, kod nekih signala, kao na primer kod govornih
signala, trenutne vrednosti signala s malim amplitudama ee se pojavljiju nego
trenutne vrednosti signala velikih amplituda. U ovakvim sluajevima uniformna
kvantizacija nije optimalna u pogledu odnosa signal/um kvantizacije. Jasno je da
e u ovakvim sluajevima relativno velike vrednosti kvanta nepovoljno uticati pri
malim nivoima govornih signala koji se najee pojavljuju. Ako se eli poboljati
odnos signal/um kvantizacije, potrebno je poveati broj kvantizacionih nivoa,
to je, s druge strane, nepovoljno jer zahteva vee brzine rada i iri propusni
opseg. U ovakvim sluajevima moe da se koristi neuniformno kvantovanje, pri
kome se fino kvantuju, sa veim brojem manjih kvantova, male vrednosti signala
koje se ee pojavljuju, dok se grubo kvantuju velike vrednosti signala koje se
retko pojavljuju i iji je uticaj na ukupan um kvantizacije manji. Na ovaj nain,
neuniformno (nelinearno) kvantovanje omoguuje smanjenje broja bita, a time
i brzinu prenosa informacija, ili bitsku brzinu izraenu u broju bita u sekundi.
Posle vraanja odmerenog signala u analogni oblik, pri neuniformnom
kvantovanju, mora se izvriti njegova ekspanzija, ukoliko se eli da se obnovi
prvobitni odnos trenutnih vrednosti ulaznog audio-signala.
117
6.4 Standardne frekvencije koje se koriste za

odmeravanje audio-signala
Standardizovane su tri frekvencije koje se koriste za odmeravanje audiosignala u razliitim primenama:
32 kHz je jedna od najranijih uestanosti odmeravanja za digitalni audiosignal, koja je ustanovljena za primenu u zemljama koje koriste FM stereo
radiodifuzne predajnike.
44,1 kHz je frekvencija odmeravanja ustanovljena kao korisniki standard za
upotrebu u NTSC ili PAL U-Matik magnetoskopima, ili video-tejp rikorderima
VTR, koji su opremljeni sa PCM adapterima za snimanje i reprodukciju
digitalnih audio-signala koji su transformisani u pseudovideo-talasne oblike.
Kasnije su ovi VTR-ovi korieni i pri izradi master kompakt-diskova CD.
Frekvencija odmeravanja 44,1 kHz je postala standard koji se takoe koristi u
R-DAT reproduktorima.
48 kHz je audio-standard za radio-difuziju. Ova frekvencija ima jednostavan
odnos prema frekvenciji 32 kHz, to olakava uslove konverzije standarda.
Time je omoguena i primena audio-signala iji je propusni opseg do 22 kHz.
6.5 Rezime
U estoj tematskoj celini ove knjige obraena je digitalizacija audio-signala.
Uprkos neznatnoj degradaciji pri digitalizaciji audio-signala, digitalna tehnika se
primenjuje i u audio-tehnici zbog veoma znaajnih prednosti pri digitalnoj obradi,
snimanju i prenosu audio-signala. Opisani su osnovni postupci pri digitalizaciji
kontinualnih signala, a to su teorema odmeravanja, odreivanje uestanosti
odmeravanja i Nikvistov uslov, kao i postupci kvantovanja i kodovanja odmeraka.
Navedene su tri standardizovane frekvencije koje se koriste za odmeravanje audiosignala za FM stereo radiodifuzne predajnike, u digitalnim magnetoskopima i
kompakt-diskovima, kao i standardna uestanost u radio-difuziji. Navedeni su
i najee korieni modulacioni postupci za kodovanje audio-signala. Ukazano
je na greku kvantizacije i pozitivan uticaj dider postupka na ublaavanje uma
kvantizacije i otrih kvantizacionih nivoa.
118
6.6 Kljuni pojmovi

Digitalni audio signal
AES/EBU
A/D konverzija
D/A konverzija
Odmeravanje audio-signala
Kvantovanje audio-signala
Kodovanje audio-signala
Impulsna amplitudna modulacija
PCM
DPCM
PWM
ADM
Uestanost odmeravanja
Nikvistov uslov
Kvant amplitude
Binarna re
LSB. MSB
Greka kvantizacije
um kvantizacije
Dider signal
Neuniformno kvantovanje
Bitska brzina
Bitski protok
Standardne frekvencije za odmeravanje
audio-signala

1. U emu se sastoji postupak odmeravanja i od ega zavisi preciznost odmeravanja?
2. Kakva veza postoji izmeu diskretnih i kontinualnih signala?
3. Kako glasi Nikvistov uslov i zato je on vaan?
4. ta je kvantovanje i ta je kvant amplitude?
5. ta se radi u koderu?
6. ta se dobija na izlazu pri A/D konverziji analognog audio-signala?
7. Kako se dobija konana naponska aproksimacija ulaznog analognog audiosignala posle njegove digitalizacije?
8. Koliko diskretnih nivoa moe da se koduje sa n bita?
9. Koliko bita je potrebno da se u binarnom brojnom sistemu koduju svi naponski
nivoi analognog audio-signala iji je dinamiki opseg 15 volti, ako se za 1 kvant
usvoji 1 volt?
10. ta je um kvantizacije i za ta se koristi dider signal?
11. Koji sistemi se najee koriste za kodovanje audio-signala? ta je uniformno
kvantovanje audio-signala?
12. Kada se koristi neuniformno kvantovanje audio-signala?
13. ta je bitska brzina i zato je ona vana?
14. Koje standardne frekvencije se koriste za odmeravanje audio-signala?
Literatura
2. W. Fisher, Digital Television, Springer-Verlag BerlinHeidelberg, 2004.
3. A Guide to Standard and High-Definition Digital Video Measurements, www.
tektronix.com/video_audio, 2001.
4. Digital Television, Microsoft Word Document, 2001, dostupno na Internetu.
5. Digital Audio, www.broadcstengineering.com, dostupno na Internetu.
119
7.
RADIODIFUZNI PRENOS TV SIGNALA
z teorije telekomunikacija je poznato da se najekonominiji nain za prenoenje

video i zvunih informacija do velikog broja korisnika postie pomou radiotalasa. Za potrebe emitovanja analognih TV signala beinim putem pomou
zemaljskih radiodifuznih predajnika sloeni video-signal se kombinuje s audiosignalom u zajedniki TV signal pomou audio-video modulatora u terminalu
veza, koji se nalazi u TV centru, slika 7.1. Usmerenom prenosnom radio-relejnom
R-R vezom, ovaj signal se alje do TV predajnika, gde se postupkom modulacije
utiskuje u visokofrekvencijski signal, takozvani nosilac. Ovako modulisani
signal pojaava se u visokofrekvencijskom bloku VF do odreenog nivoa snage
potrebne za napajanje emisione antene. Antena pretvara modulisane signale slike
i zvuka u elektromagnetske talase koji se prostiru okolnim prostorom brzinom
svetlosti i tako stiu do mnogobrojnih prijemnih antena TV prijemnika, slika 7.1.
Slika 7.1 Uproeni prikaz zemaljskog radiodifuznog emitovanja TV programa
U prenosnim linkovskim analognim radio-relejnim R-R vezama koristi se

frekvencijska modulacija FM za usmereni prenos video i audio signala. Usmereni
linkovski prenos koristi se zbog smanjenja interferentnih smetnji drugih prenosnih sistema, kao i zbog mogunosti rada s manjom emisionom snagom.
Mikrotalasni frekvencijski opseg koji se koristi za prenos usmerenih linkovskih
veza, kao i kapacitet linkovskih kanala za video i audio signale, razlikuju se za
analogne i digitalne linkovske veze.
U RF modulatoru predajnika amplituda visokofrekvencijskog nosioca slike
menja se u ritmu promene sloenog video-signala, ime se taj VF signal amplitudno modulie sloenim video-signalom. U konvencionalnim analognim
radiodifuznim predajnicima i odgovarajuim TV prijemnicima amplitudska
modulacija AM koristi se zbog prednosti amplitudske modulacije nosioca slike,
120
jer omoguuje ui propusni opseg i vei broj TV kanala za video-signal, koji ima
veliku irinu spektra. Amplitudska modulacija je pogodnija i u pogledu smetnji,
mada se i s njom javljaju viestruke refleksije u vidu viestrukih slika, ali se one
mogu svesti na minimalnu meru.
U radiodifuznom prenosu TV signala koriste se dve vrste amplitudske modulacije. Ako najveoj sjajnosti elementa slike odgovara najmanja amplituda
modulisanog signala, to je negativna amplitudska modulacija. Ako amplituda
modulisanog signala raste s poveanjem sjajnosti elementa slike, onda je to
pozitivna amplitudska modulacija. U naoj zemlji koristi se negativna amplitudska modulacija.
7.1 Amplitudsko-frekvencijska karakteristika

zemaljskog radiodifuznog TV predajnika
Videli smo da frekvencijski spektar video-signala zauzima opseg od 0 do 5
MHz, a spektar zvunih audio-signala nalazi se u opsegu od 30 do 15 000 Hz.
Kada bi se ova dva signala direktno sabrala, pa takvim signalom modulisao
visokofrekvencijski nosilac u TV predajniku, nastalo bi preklapanje spektara video
i audio signala, pa se u TV prijemniku ne bi moglo obaviti njihovo razdvajanje.
Zbog toga se u TV predajniku generiu posebno VF nosilac slike i VF nosilac
zvuka. Pri tome, uestanosti ovih nosilaca moraju biti razmaknute da ne bi javilo
preklapanje modulisanih signala slike i zvuka. Modulisani signali slike i zvuka
zajedno obrazuju televizijski ili TV signal koji se prenosi do TV prijemnika, slika
7.2. Opseg uestanosti u kome se nalazi kompletan spektar TV signala naziva se
televizijskim ili TV kanalom. Nosioci slike i zvuka biraju se tako da irina TV
kanala bude to manja.
Moduliui sloeni video-signal sa irinom osnovnog frekvencijskog opsega
od 5 MHz zahtevao bi prenosni propusni opseg od 10 MHz. U principu, koristi
se samo jedan boni opseg, (Single Side Band Amplitude Modulation, SSB/AM),
poto bi dva bona opsega imala isti sadraj signala.
U naem radiodifuznom sistemu, irina jednog bonog opsega video-signala
je 5 MHz, a irina ostatka donjeg bonog opsega je 1,25 MHz, slika 7.2. Po naim
normama, uestanost nosioca zvuka fnz = 5,5 MHz via je od uestanosti nosioca
slike fns za 5,5 MHz. irina zvunog opsega je 0,25 MHz i znatno je vea od
maksimalne devijacije zvunih signala, koja iznosi samo 50 kHz. Na taj nain se
smanjuje uticaj bonih komponenata zvunih signala na reprodukciju slike. Za
radiodifuzni prenos zvuka, u veini zemalja i kod nas, primenjuje se frekvencijska
modulacija. U FM modulatoru se menja frekvencija uestanosti nosioca zvuka u
ritmu zvunih signala i na taj nain se na izlazu dobija frekvencijski modulisan
VF signal. Primenom frekvencijske modulacije pri prenosu zvuka, efikasnije
se otklanjaju smetnje i dobija bolji odnos korisnog signala prema umu. Na
taj nain se dobija kvalitetnija reprodukcija zvuka u odnosu na prenos zvuka
amplitudskom modulacijom. Pored toga, FM predajnicima je potrebna mnogo
manja izlazna snaga u odnosu na snagu AM predajnika.
121
Kao to je iz analize spektra video-signala zakljueno, pri viim uestanostima

izmeu linijskih harmonika ne prenose se znaajniji podaci o sjajnosti detalja
slike. Zbog toga se u ovim intervalima mogu insertovati spektralne komponente
koje nose informacije o boji slike, a da se time ne proiruje dodatno spektar za
crno-belu sliku. Na dijagramu 7.2 a) vidi se da se ceo hrominentni spektar C
nalazi unutar luminentnog spektra Y na uestanostima iznad 3 MHz. Na slici 7.2
b) ilustrovan je detalj ueljavanja Y, Cu i Cv signala u okolini noseeg signala
boje fsc u PAL sistemu, koja se ponavljaju s multiplima linijske uestanosti fh
unutar opsega nosee uestanosti boje fsc. Na taj nain je omoguen istovremeni
kompatibilni prenos slike u boji postojeim kanalima za prenos crno-bele slike.
Slika 7.2 Frekvencijski opsezi koje zauzimaju spektri sloenog PAL signala slike i
signala zvuka u radiodifuznom TV predajniku
Da bi se omoguila korektna modulacija, za radiodifuzni prenos TV signala

izabrano je podruje ultrakratkih talasa UKT kako bi se zadovoljio uslov da
uestanost visokofrekvencijskih nosilaca mora biti mnogo vea od maksimalne
uestanosti u spektrima niskofrekvencijskih signala. Ovakvim izborom uestanosti
omoguuje se verno prenoenje informacija i o najsitnijim detaljima u slici.
Za prenos televizijskih signala preko zemaljskih radiodifuznih predajnika
koriste se etiri opsega uestanosti, koji se oznaavaju brojevima I, III, IV i V.
Opseg II od 87,5 do 108 MHz rezervisan je za radiodifuzni FM prenos zvuka.
U skladu sa CCIR standardom za radiodifuzne TV prenose, opsezi I i III
pripadaju podruju VHF (Very High Frequency) od 30 do 300 MHz. irina
televizijskog kanala u ovom podruju iznosi 7 MHz. Opseg I zauzima frekvencijsko
122
podruje od 41 do 68 MHz i u njemu su smeteni kanali 2, 3 i 4. Kanal 1 od 41 do

47 MHz rezervisan je za slubene svrhe. Opseg III zauzima uestanosti od 174 do
230 MHz i u njemu su smeteni kanali 5 do 12.
Opsezi IV i V smeteni su od 470 do 862 MHz. Ovo podruje naziva se UHF
(Ultra High Frequency). irina jednog televizijskog kanala u UHF podruju
jeste 8 MHz, pa se u njemu moe smestiti ukupno 49 kanala, koji se oznaavaju
brojevima od 21 do 69.
Da bi se TV programom prekrila cela teritorija jedne vee drave, potreban je
vei broj pogodno rasporeenih TV predajnika i repetitora. Pri tome treba voditi
rauna da dva predajnika ne rade na istoj uestanosti i da ne doe do povremenih
ili stalnih smetnji na TV prijemnicima zbog interferencije noseih uestanosti
iz razliitih predajnika. Mrea TV predajnika planira se i prema dogovoru sa
susednim dravama, kao i prema meunarodnim normama. U veini drava
Zapadne Evrope, kao i u naoj dravi, ove norme preporuio je Meunarodni
konsultativni komitet za radio-komunikacije CCIR, na konferenciji u enevi
1950. godine.
7.2 Emitovanje TV signala posredstvom satelita

U mnogim razvijenim zemljama nastalo je zasienje u pogledu broja TV
programa koji se mogu emitovati zemaljskim radiodifuznim predajnicima u
navedenim propusnim opsezima, kao i u pogledu pokrivenosti teritorije na koji
pretenduje sve vei broj TV emitera. Poto se za zemaljski radiodifuzni prenos
koriste VHF i UHF opsezi, za koje je karakteristino pravolinijsko prostiranje
radio-talasa, stoga je za kvalitetan prijem potrebno obezbediti optiku vidljivost
izmeu emisione antene predajnika i prijemne antene TV prijemnika. Zbog toga
se koriste mree s veim brojem TV predajnika i repetitora da bi se obezbedila
pokrivenost veeg prostora, izbegla zakrivljenost Zemlje i otklonile mrtve zone
u brdsko-planinskim oblastima.
Prelaskom s analogne televizije na digitalnu, krajem dvadesetog veka, razvijeno je i dobilo dominantan znaaj radiodifuzno emitovanje televizijskog
programa posredstvom satelita. Geostacionarni satelit krui istom brzinom kojom se i Zemlja okree. Geostacionarna putanja nalazi se na visini od oko 36000
kilometara od Zemlje i s te visine moe da pokrije oko 36% njene povrine.
To znai, da bi se pokrila cela povrina Zemlje, potrebno je najmanje tri
geostacionarna satelita.
Za emitovanje signala preko satelita koristi se frekvencijska modulacija koja
zahteva neuporedivo manju snagu za rad transpondera na geostacionarnim
telekomunikacionim satelitima. Ovo je znaajno poto se energija na satelitima
obezbeuje iz solarnih elektrinih generatora. S druge strane, frekvencijska
modulacija zahteva iri propusni opseg prenosnih kanala od amplitudske
modulacije. Za difuziju televizijskog signala posredstvom satelita, koja se oznaava
skraeno sa DBS (Direct Broadcast by Satellite), u Evropi se koristi mikrotalasni
opseg frekvencija od 10,7 do 12,75 GHz. irina frekvencijskog opsega je reda 1
050 MHz i podeljena je na kanale ija je irina najee izmeu 26 i 36 MHz.
123
U njima se primenjuje frekvencijska modulacija s linearnom vertikalnom ili

horizontalnom, ili krunom polarizacijom. Da bi se spreio neeljeni uticaj
jednog kanala na drugi, u susednim kanalima se primenjuju naizmenino
razliite polarizacije.
Slika 7.3 Princip emitovanja TV signala posredstvom geostacionarnog satelita
S jednog mesta na Zemlji emituje se TV program pomou predajne stanice i

ap-linka (Up-link), koji radi u opsegu od oko 14 GHz. Prijemno-predajni ureaj
na satelitu transponder, prima te signale sa Zemlje i reemituje ih ka Zemlji
pomou daun-linka (Down-link) na uestanosti koja se razlikuje od dolaznog
signala. Na slici 7.3 prikazan je pojednostavljeni princip telekomunikacijskih
veza pri radiodifuznom emitovanju TV programa posredstvom geostacionarnih
telekomunikacionih satelita.
Distribucija na Zemlji obavlja se pomou prijemne paraboline antene i
satelitskog prijemnika, sa ijeg izlaza se signal prikljuuje na klasian TV prijemnik, kao to je ilustrovano na slici 7.3. Analogni satelitski prijemnik sastoji se
od spoljanjeg i unutranjeg dela i koristi se za prijem analognih sloenih videosignala kodovanih u PAL, NTSC ili SECAM sistemima. Prvi sklop u prijemnom
lancu je maloumni konvertor uestanosti koji se oznaava sa LNC (Low Noise
Convertor). Njegova uloga je da primljene modulisane signale sa satelita na koji
je usmerena parapolina antena selektuje po V, H ili krunoj polarizaciji, pojaa
i translira iz opsega (10,7 do 12,75) GHz u kojem ih emituje satelit, u opseg (950
do 2 150) MHz, iz kojeg satelitski prijemnik moe da ih izdvoji po svakom TV
kanalu posebno. Detaljniji izgled antenskog dela prijemne satelitske stanice
prikazan je na slici 7.4. Dolazni modulisani elektromagnetni talasi prikupljaju
se i koncentriu pomou parabolinog reflektora i levka i preko talasovoda
dovode na dipol antenu. Posle obrade u elektronskom sklopu, ovi signali se vode
ka satelitskom prijemniku, gde se konano obrauju i pojaavaju, tako da se
primljeni satelitski TV programi mogu prikazivati na TV prijemniku.
124
Slika 7.4 Antenski deo prijemne satelitske stanice
Drugi tip satelitskih prijemnika jeste digitalni satelitski prijemnik, koji se

koristi za prijem digitalnih signala formiranih prema MPEG-2 standardu za
digitalnu televiziju, to e biti opisano u narednim poglavljima.
Raspored, organizacija i broj kanala u satelitima za komercijalni prenos TV
programa zavisi od tipa satelita, kao to su ASTRA, EUTELSAT, HOT BIRD,
SIRIUS i mnogi drugi. Svaki od ovih satelita ima vei broj transpondera razliitih
predajnih snaga, koji sa usmerenim antenama pokrivaju odreena podruja na
Zemlji. Na taj nain se racionalno pokrivaju zone koje su od interesa i smanjuje
nepotrebno troenje snage satelitskih predajnika. Zona pokrivanja zemljine
povrine signalom sa samo jednog transpondera moe da obuhvati vie drava,
pa i itave kontinente.
Distribucija televizijskih programa preko kablovskih mrea predstavlja sve
rasprostranjeniji oblik prenosa TV programa i raznih video-servisa do gledalaca,
a naroito u urbanim sredinama. Pri tome, satelitski programi predstavljaju
osnovni TV program za distribuciju putem kablovskih mrea.
7.3 Rezime
U sedmoj glavi opisan je radiodifuzni prenos TV do velikog broja korisnika.
Sloeni video-signal i audio-signal kombinuju se u audio-video modulatoru u
terminalu veza koji se nalazi u TV centru, a zatim se alju radio-relejnim vezama
do TV predajnika, s koga se pomou-radio talasa prostiru okolnim prostorom
do velikog broja TV prijemnika. Objanjeno je zato se pri prenosu slike koristi
amplitudska modulacija, a pri prenosu zvuka frekvencijska modulacija. Da bi
se omoguila korektna modulacija za radiodifuzni prenos TV signala, koristi se
podruje ultrakratkih talasa UKT. Prikazani su nain formiranja i raspodela TV
125
kanala, talasni oblici frekvencijskih opsega koje zauzimaju spektri sloenog PAL
signala slike i signala zvuka u radiodifuznom TV predajniku, a u skladu sa CCIR
standardom za radiodifuzne TV prenose.
U drugom delu ove tematske celine opisan je nain radiodifuznog emitovanja
TV programa posredstvom geostacionarnog telekomunikacionog satelita. U
transponderima ovih satelita koristi se frekvencijska modulacija. Prikazani su
mikrotalasni opsezi frekvencija, irina frekvencijskog opsega i irina TV kanala
koji se koriste u Evropi. Opisan je i i nain distribucije TV programa na Zemlji
pomou prijemne paraboline satelitske antene i satelitskog prijemnika, sa ijeg
izlaza se signal prikljuuje na klasian TV prijemnik.
7.4 Kljuni pojmovi

Radiodifuzni prenos
Audio-video modulator
TV terminal
Emisiona tehnika
Radio- relejne R-R veze
Amplitudska modulacija
Frekvencijska modulacija
TV kanal
SSB/AM
Ultrakratki talasi
UKT
VHF
UHF
TV opsezi
Satelitski TV program
DBS
Vertikalna, horizontalna i kruna
polarizacija
Ap-link
Daun-link
Maloumni konvertor uestanosti
LNC
Transponder
Satelitska prijemna antena
Talasovod
Satelitski prijemnik

1. Gde se kombinuju video i audio signali u zajedniki TV signal?
2. Kako se modulisani video i audio signali iz TV centra alju do TV predajnika?
3. Kako se modulisani video i audio signal pretvara u elektromagnetske talase u
TV predajniku?
4. ime je omoguen istovremeni kompatibilni prenos slike u boji postojeim
kanalom za prenos crno-bele slike?
5. Kojom brzinom krui geostacionarni satelit oko Zemlje?
6. Zato se u TV predajniku generiu posebno VF nosilac slike i posebno VF
nosilac zvuka?
7. Zato je za radiodifuzni prenos TV signala izabrano podruje ultrakratkih
talasa UKT?
8. Kolika je irina TV kanala u UHF podrujima I i III i koji TV kanali su smeteni
u ovim podrujima?
9. Na kojim uestanostima su smeteni UHF kanali IV i V? Kolika je irina TV kanala
u UHF podrujima i koliko TV kanala se moe smestiti u UHF podrujima?
126
10. Koja modulacija se koristi za video-signal u analognim radiodifuznim TV

predajnicima i odgovarajuim TV prijemnicima i zato?
11. Koja modulacija se koristi za radiodifuzni prenos zvuka i zato?
12. ta sve sadri TV kanal?
13. Koja modulacija se koristi za radiodifuzno emitovanje TV signala posredstvom
geostacionarnih telekomunikacionih satelita i zato?
14. Koji mikrotalasni opseg frekvencija se koristi u Evropi za radiodifuzno
emitovanje TV programa posredstvom satelita i kolika je irina frekvencijskog
opsega tih TV kanala? Kakva frekvencijska modulacija se koristi u njima?
15. Za ta se koriste ap-link, transponder i daun-link?
16. Za ta se koristi maloumni konvertor uestanosti LNC?
17. Koja je razlika izmeu analognog satelitskog prijemnika i digitalnog satelitskog
prijemnika?
18. Na kakav TV prijemnik se prikljuuje TV signal sa satelitskog TV prijemnika?
Literatura
1. M. Radojlovi, Radio-predajnici, Zavod za udbenike i nastavna sredstva,
Beograd, 1990.
3. Steinberg, Video standards, Signals, Format and Interfaces, Snell and Wilcox,
1997.
127
8.
DIGITALIZACIJA VIDEO-SIGNALA
revoenje analognih signala stvarnog sveta u vetake diskretne signale

digitalnih ureaja, i obratno, spada u domen elektronskih kola koja se zovu
analogno/digitalni, ili A/D, i digitalno/analogni, ili D/A, konvertori. Na slici
8.1 prikazan je uproeni blok dijagram kojim se ilustruje postupak digitalne
obrade video-signala koji se koristi u TV produkciji. Na ulaz se dovodi analogni
video-signal koji se menja kontinualno u vremenu. Njegov frekvencijski opseg se
ograniava niskopropusnim filtrom i vodi u analogno/digitalni A/D konvertor,
gde se analogni video-signal konvertuje i koduje u digitalni binarni ekvivalent
trenutne vrednosti ulaznog analognog video-signala. Zbog toga se esto ceo A/D
konvertor oznaava i kao digitalni koder. Digitalizovani signal vodi se u digitalni
video-procesor, gde se obavlja digitalna obrada video-signala i slike, korekcija
vremenske baze u digitalnom domenu i koduje video-signal u digitalnom
formatu, koji se moe emitovati ili snimati na digitalnom magnetoskopu.
Obraeni digitalni signal vodi se dalje u digitalno/analogni D/A konvertor. Izlaz
iz D/A konvertora proputa se kroz izlazni niskopropusni filtar radi otklanjanja
visokofrekvencijskih spektralnih komponenata i uravnjavanja stepenastih
napona koji se dobijaju pri digitalizaciji, tako da na izlaz prolazi rekonstruisani
analogni video-signal. Ovaj blok se esto oznaava i kao digitalni dekoder.
Slika 8.1 Blok dijagram kojim se ilustruje princip digitalne obrade

video-signala u TV produkciji
Obraeni izlazni analogni video-signal moe se prikazivati na TV monitorima,

emitovati ili snimati, ili na neki drugi nain koristiti. Ceo proces prikazan na ovoj
slici moe se umetnuti u klasian analogni televizijski lanac, tako da se na izlazu
i ne vidi da je on bio interno obraivan u digitalnoj formi.
Video-signal je ve delom diskretan po vremenu jer se po vertikalnoj y-osi
sastoji od sekvencijalnog niza od po 25 slika u sekundi i 575 vidljivih linija po slici,
u PAL sistemu. Potrebno je jo samo obaviti diskretizaciju s odreenim brojem
odmeraka po horizontalnoj x-osi, to jest po horizontalnim linijama. Ovi odmerci
bi upravo i predstavljali diskretne elemente slike koji se zovu pikseli ili pelovi
(picture elements). Zbog velikog propusnog opsega video-signala, pri digitalizaciji
video-signala dobija se ogromna koliina binarnih podataka, pa se javlja potreba
128
za velikom bitskom brzinom, ili bitskim protokom u jedinici vremena. Zbog

toga je neophodno pristupiti smanjenju ukupne koliine informacija raznim
hardverskim i softverskim reenjima. Ako se opredelimo za rad s manjim brojem
linija i piksela, ili s manjom rezolucijom, dobiemo kvalitet koji moe zadovoljiti
industrijske i kune multimedijalne potrebe, ali ne i profesionalne televizije.
Zadovoljavajui kompromis izmeu kvaliteta slike i potrebne koliine bita moe
se postii ako se digitalizuju YUV, a ne RGB komponente. Ovu mogunost
opravdava i ve pomenuta injenica da oko vie zapaa promene u nijansama
sivog nego promene u boji.
8.1 Odmeravanje, kvantovanje i kodovanje

Pod digitalizacijom se podrazumeva pretvaranje ili konvertovanje kontinualnih
analognih signala u niz diskretnih digita (digit) ili cifara. Radi inog ili beinog
prenosa, niz digita se predstavlja nizom impulsa, koji su elektrini ekvivalent digita.
Amplitude diskretnih impulsa odgovaraju trenutnim naponskim vrednostima
koje analogni signal ima u pojedinim vremenskim intervalima. Da bi se realizovala
ovakva digitalizacija, potrebno je obaviti tri osnovne operacije: odmeravanje,
kvantovanje i kodovanje.
Razvojem teorije i prakse telekomunikacione tehnike dolo se do saznanja
da izmeu diskretnih ili digitalnih i kontinualnih ili analognih elektronskih
signala postoji veza. Svaki analogni signal iji je spektar ogranien od 0 do neke
gornje granine uestanosti fg, moe se konvertovati u niz impulsa s trenutnim
naponskim vrednostima u diskretnim vremenskim intervalima. Kontinualni
analogni signal najpre se odmerava u diskretnim vremenskim trenucima pomou
impulsa odreene uestanosti, tako da amplituda svakog impulsa odgovara
trenutnoj vrednosti analognog signala u trenutku odmeravanja, (sampling).
U elektrinom smislu, odmeravanje se moe ilustrovati na pojednostavljenom
modelu elektronskog prekidaa, kao na slici 8.2 d). Pretpostavimo da se na ulaz
prekidaa dovodi analogni signal f(t), koji se menja kontinualno u vremenu,
kao na slici 8.2 a). Povorka uskih pravougaonih impulsa jedinine amplitude,
koji izgledaju kao na slici 8.2 b), naziva se funkcijom odmeravanja s(t). Period
ponavljanja ovih impulsa obeleen je sa T, a reciprona vrednost od T predstavlja
uestanost odmeravanja fs=1/T. Prekida P se elektronski zatvara za vreme trajanja
jednog impulsa odmeravanja. U pauzi izmeu ovih impulsa prekida je otvoren.
Jasno je da e se na izlazu prekidaa pojaviti odmereni, ili semplovani signal x(t),
koji se matematiki moe izraziti kao proizvod analognog signala f(t) i funkcije
odmeravanja S(t), ili x(t)=f(t)S(t). Grafiki izgled ovakvog signala prikazan je na
slici 8.2 c). Sa ove slike se zapaa da vrhovi impulsa predstavljaju anvelopu ulaznog
analognog signala. Ovi impulsi nazivaju se digitalnim odmercima ulaznog
analognog signala u odgovarajuim vremenskim intervalima.
Shodno teoremi odmeravanja, ako se diskretni odmerci prenose kroz
prenosni sistem, u vremenskim intervalima koji su jednaki ili manji od polovine
perioda T uestanosti odmeravanja, na prijemnoj strani je mogue izdvojiti
anvelopu ulaznog napona, pomou niskopropusnog filtra. Na taj nain je mogue
129
rekonstruisati originalni ulazni analogni signal bez gubitka informacija, ako se

ulazni signal ne menja znaajno u vremenskim intervalima manjim od polovine
perioda najvie spektralne komponente fg ulaznog analognog napona. Ovo
postaje i fiziki jasno sa slike 8.2, jer se vidi da ne moe biti znaajnih gubitaka
informacija pri prenosu tako odmerenog digitalizovanog signala ako se ulazni
analogni signal ne menja mnogo u vremenskim intervalima manjim od T.
Slika 8.2 Ilustracija odmeravanja analognog signala
Sve funkcije sa slike 8.2, izraene u funkciji vremena, mogu se, pomou Furijeove
analize, predstaviti u zavisnosti od promene uestanosti, ili u frekventnom
domenu. Pri ovoj matematikoj konverziji, vai princip reciprociteta.
Na slian nain, pomou Furijeove analize, moe se i funkcija odmerenog signala
x(t), koji predstavlja povorku pravougaonih impulsa u vremenskom domenu,
kao na slici 8.2 c), razloiti na odreeni broj prostoperiodinih komponenata u
funkciji uestanosti, odnosno u frekventnom domenu. To e zavisiti od perioda
T i od irine impulsa T. U optem sluaju, svaka sloenoperiodina funkcija
vremena, pa i video i audio signal, moe se pomou Furijeove analize razloiti
na odreeni broj prostoperiodinih komponenata, ili harmonika u funkciji
uestanosti. Fiziki smisao ovakve vremensko-frekventne konverzije jeste u
tome to prostoperiodini harmonici u frekventnom domenu pokazuju koje se
prostoperiodine komponente sadre u nekom sloenom signalu, to se moe
izvriti njihova analiza i to se moe odrediti relativni odnos njihovih amplituda
i faza u zavisnosti od uestanosti, kao i vrednosti jednosmernih komponenata,
ukoliko postoje. Upravo iz takve analize se moe i matematiki izvesti zakljuak
da se anvelopa ulaznog analognog video-signala moe izdvojiti bez gubitaka
iz odmerenog ulaznog video-signala, pomou niskopropusnog filtra, ako
je uestanost odmeravanja jednaka ili vea od dvostruke vrednosti najvie
spektralne komponente fg video-signala koji se odmerava, odnosno ako je:
130
fs 2fg
(16)
Ovo je poznati Nikvistov uslov (Nyquist), koji ima fundamentalni znaaj u

digitalnoj tehnici i telekomunikacijama.
Slika 8.3 Ilustracija kvantovanja sa 3 bita po odmerku
Dalji postupak A/D konverzije sastoji se u kvantovanju trenutne naponske

amplitude svakog odmerka u odgovarajuem vremenskom trenutku tako to se
njegova vrednost izraava brojem usvojenih mernih jedinica i ona se naziva kvant
amplitude. Za jedan kvant se moe usvojiti 1V, 1mV ili neka druga vrednost
u zavisnosti od vrste signala. Ovaj postupak se obavlja u kvantizeru. Zavrna
operacija digitalizacije ulaznog analognog signala obavlja se pretvaranjem tih
kvantova svakog odmerka u odgovarajui binarni broj postupkom kodovanja
pomou nekog binarnog koda, to se obavlja u koderu. Tako dobijena binarna
re na izlazu A/D konvertora predstavlja, dakle, samo brojni, digitalni ekvivalent
trenutne vrednosti ulaznog analognog signala. Pri inom ili beinom prenosu
digitalnih podataka, ne prenose se precizni elektronski strujni signali koji su
131
podloni slabljenju i smetnjama, nego samo digitalni ekvivalenti trenutnih

vrednosti ulaznog analognog signala. Na prijemnoj strani se svaka binarna re,
kodovanog analognog signala rekonvertuje u odgovarajui izvorni naponski nivo.
Na primer, neka dinamiki opseg nekog analognog signala Ua iznosi 7V i
neka se njegova amplituda linearno poveava od nivoa crnog do nivoa belog, kao
na slici 8.3 a). Ako se za vrednost jednog kvanta usvoji 1 V, tada je potrebno tri
bita da bi se u binarnom brojnom sistemu moglo predstaviti, ili kodovati svih 8
naponskih nivoa od 0 V do 7 V, jer kombinacije od 3 bita, od kojih svaki moe
biti 0 ili 1, daju 23=8 razliitih binarnih brojeva.
Oni predstavljaju 8 odmeraka analognog napona Ua, koji su odmeravani u
intervalima od 1T do 8T. Svaki odmerak je kvantovan odreenim brojem kvantova,
u ovom sluaju brojem volti, a zatim je svaki odmerak kodovan jednim binarnim
brojem od 000 do 111, koji su prikazani na vrhovima odmeraka na slici 8.3 b).
8.2 Greka kvantovanja

Kvatovani signal Uk uvek ima stepenasti oblik, a veliina stepenika zavisi od
veliine primenjenog kvanta. Posle proputanja kroz niskopropusni filtar radi
uravnanja ovih stepenastih neravnina, rekonstruisani analogni signal bie, naravno,
samo aproksimacija stvarnog ulaznog analognog signala Ua. One vrednosti
analognog signala koje se u trenutku odmeravanja nau izmeu dva susedna
impulsa za odmeravanje ne koduju se, a njihova vrednost se priblino predstavlja
prvom veom ili manjom susednom brojnom binarnom vrednou, pa one i ne
mogu biti verno reprodukovane. Na primer, ako trenutna vrednost amplitude
signala Ua u intervalu odmeravanja iznosi 6,457 V, ona se kvantovanjem moe
zaokruiti na 7V, ili na 6 V. Ovime se, naravno, pravi greka kvantovanja. Na slici 8.3
c) grafiki je ilustrovan rezultujui efekat na reprodukovanoj TV slici, zbog veoma
grubog kvantovanja sa samo 3 bita po odmerku. U TV slici e se pojaviti pruge
razliitih nivoa sjajnosti, od potpuno crne pruge koja odgovara odmerku 000, do
potpuno bele pruge koja odgovara odmerku 111. Svaka pojedinana pruga imae
ravnomernu sjajnost. Maksimalna vrednost greke kvantovanja iznosi 1 kvant, a u
primeru sa slike 8.3 ona iznosi 1 V. Prema tome, greka kvantovanja e biti utoliko
manja ukoliko je kvant manji, odnosno ako se kvantovanje obavlja s veim brojem
bita, za dati opseg dinamike analognog signala. Na primer, ako se neki odmerak
kvantuje sa 7 bita, dobie se 27=128 kvantovanih nivoa, a maksimalna greka
kvantovanja e biti 1/127, to je manje od 1%. U digitalnoj televiziji standardne
definicije SDTV koristi se 8 i 10 bita za kvantovanje video-odmeraka. Ako realni
signal ima i pozitivne i negativne vrednosti, moe se koristiti poseban bit koji
oznaava polaritet signala, ili se signalu moe dodati jednosmerni napon, tako da
signal ima samo pozitivne vrednosti.
U opisanim postupcima kvantovanja amplitude svih odmeraka kvantuju se
istim brojem bita. Takvo kvantovanje naziva se uniformnim. Kod nekih signala, kao
na primer kod govornih signala, trenutne vrednosti signala s malim amplitudama
ee se pojavljuju nego trenutne vrednosti signala velikih amplituda. U takvim
sluajevima uniformno kodovanje nije optimalno u pogledu odnosa signal/um
132
kvantovanja. U takvim sluajevima moe se primeniti neuniformno kvantovanje.

Male trenutne vrednosti signala, koje se ee pojavljuju, kvantuju se fino s
veim brojem bita, jer one treba da budu to vernije reprodukovane, a velike
trenutne vrednosti, koje se ree pojavljuju, to je i manje znaajno za vernost
reprodukovanog govora, kvantuju se grubo s manjim brojem bita. Na taj nain
se smanjuje ukupan broj potrebnih bita, a time i brzina prenosa informacija kroz
prenosne kanale, ili bitska brzina izraena u broju prenetih bita u sekundi.
A/D konvertori mogu se tehniki realizovati na mnogo razliitih naina, poev
od prostih mehanikih sistema, do kompleksnih poluprovodnikih realizacija u
obliku integrisanih kola, naroito kada su u pitanju A/D konvertori video-signala.
8.3 Dider signal

U sluaju kada je razlika izmeu dva susedna kvantna nivoa velika, u slici
na video-monitoru bie uoljive stepenaste promene nivoa kao pojava pruga
na prethodnoj slici, a na zakrivljenim povrinama e se pojaviti konture istog
osvetljaja, kao na slici 8.4.
Slika 8.4 Grafika ilustracija konturnih efekata u reprodukovanoj TV slici
Da bi se ovakva uoljiva struktura kvantovanja u obliku pruga i kontura

(banding/contouring) ublaila, kvantovanom signalu se, pre kodovanja, moe
paljivo dodati mali nivo signala statistikog uma, koji se zove dider (dither)
signal. Njihovim superponiranjem dobija se nova rezultantna srednja vrednost
korigovanog kvantovanog signala, ime se postie subjektivno bolja slika, s
neznatno loijim odnosom signal/um. Na slici 8.5 ilustrovan je kvantovani video133
signal na izlazu UK sa uoljivom strukturom kvantovanja. Njemu se superponira

dider signal unutar nivoa kvantovanja Q, da bi se u korigovanom kvantnom
signalu, koji e predstavljati srednju vrednost kvantovanog signala UK i dider
signala, pojava kontura uinila manje uoljivom posle A/D i D/A konverzije.
Slika 8.5 Dodavanje dider signala da bi se ublaila uoljiva struktura kvantovanja
Subjektivno jo bolja slika moe se postii izborom posebnih oblika dider

uma, pri emu se ne kvari dodatno ukupan odnos signal/um posle dekodovanja.
Na primer, ako se kao dider signal upotrebi kontinualna povorka pravougaonih
impulsa ija je uestanost jednaka polovini uestanosti odmeravanja fs/2, a ija
je amplituda duplo manja od nivoa kvantovanja Q, onda se dogaa interesantan
efekat udvostruenja kvantovanih nivoa, kao da je kvantovanje uraeno s
jednim bitom vie. Prilikom dekodovanja i uobliavanja analognog signala na
prijemnoj strani, odgovarajuim filtrom uklanja se tetni uticaj pravougaonog
dider signala. Pravougaoni dider signal upotrebljava se samo ako je broj bita za
kvantovanje odmeraka nedovoljan, pa je veoma uoljiva greka diskretizacije.
Kada to nije sluaj, statistiki um koji se interpolira u slici obavlja ulogu dider
signala, poboljavajui subjektivno otrinu krivolinijskih kontura na viim
uestanostima. Radi poveavanja otrine ivica na konturama, to je veoma vano
za otrinu slike, prave se i posebna elektronska kola za isticanje kontura, poznata
kao apeer korekcija (apecher correction).
8.4 Internacionalni standard ITU-R BT.601

Osnovu za digitalizaciju komponentnog video-signala predstavlja
internacionalni standard ITU-R BT.601, koji se koristi i za 625 i za 525 linijski
sistem. On definie sistem odmeravanja, vrednosti za matricu i karakteristike
niskopropusnih filtara za digitalizaciju video-signala predstavljenog u oba
analogna komponentna oblika i za Y, B-Y, R-Y i RGB komponente. Odgovarajui
evropski standard je EBU 3246E, a ameriki standard je SMPTE 125M.
134
Na slici 8.6 prikazan je blok dijagram kolor-kamere za digitalizaciju videosignala u komponentnom obliku. Gama korigovani RGB signali konvertuju
se u linearnoj matrici u luminentni Y i dva redukovana i naponski skalirana
hrominentna signala Pb i Pr, slika 8.6. Koordinate x i y za komponente RGB i
za referentno belo D65, matrine funkcije EY, EBY, ERY i faktori redukcije za
hrominentne signale za standard ITU-R BT.601, prikazani su u tabeli 2.
Slika 8.6 Blok dijagram kamere za digitalizaciju RGB signala
Za Y signal usvojen je propusni frekvencijski opseg od 5,5 MHz, za format

SDTV, a za hrominentne signale duplo manji, odnosno 2,75 MHz. Sva tri
signala se proputaju kroz niskopropusne filtre, da bi se eliminisale frekvencije
vie od frekvencija video-signala, koje bi mogle da prouzrokuju smetnje u
procesu odmeravanja. U A/D konvertoru, luminentni signal se odmerava sa
uestanou od 13,5 MHz, da bi se zadovoljio Nikvistov uslov, kao i uslov da
je 13,5 MHz multipl od 2,25 MHz, to je najmanja zajednika uestanost i za
PAL 625/50 i za NTSC 525/60. Na izlazu A/D konvertora formira se povorka
ili strim (stream) od 10 paralelnih bita, sa bitskom brzinom od 13,5 MB/s. Oba
filtrirana hrominentna signala odmeravaju se sa duplo manjom uestanou, od
6,75 MHz u A/D konvertorima, proizvodei paralelni strim sa bitskom brzinom
od 6,75 MB/s. Ovakav odnos uestanosti odmeravanja obeleava se sa 4:2:2. gde
broju 4 odgovara uestanost odmeravanja luminentnog Y signala od 13,5 MHZ,
a broju 2 odgovara duplo manja uestanost odmeravanja hrominentnih Cb i Cr
signala od 6,75 MHz. Poto je 13,5 ceo umnoak od uestanosti linija, to iznosi
864x15 625 = 13,5 MHz, za PAL, i 858x15 734,264 = 13,5 MHz, za NTSC, to e se
odmerci po vertikali nai tano jedan ispod drugog za sve linije, poluslike i slike
koje se neprekidno ponavljaju, to obezbeuje prostorno-statinu ortogonalnu
strukturu odmeraka u PAL i NTSC sistemu, kao to je ilustrovano na slici 8.7.
Odmerci Cb i Cr pridrueni su u svakoj liniji neparnim Y odmercima.
Ukupan broj odmeraka, ili piksela, na celoj duini odmerene horizontalne linije
iznosi upravo 864 za PAL i 858 za NTSC. Za vreme aktivnog dela horizontalne
linije od 52 s za PAL sistem, dobija se 720 luminentih odmeraka du aktivnog
dela horizontalne linije. Broj hrominentnih odmeraka za celu liniju iznosi duplo
manje, 432 za PAL i 429 za NTSC, a za aktivni deo linije broj hrominentnih
odmeraka je 360 i za PAL i za NTSC sistem. Ukupan broj odmeraka, ili piksela, za
aktivni deo linije iznosi 720+360+360=1440 za oba sistema, to znai da su PAL i
135
NTSC sistemi kompatibilni u domenu aktivnog dela linije. Ovo je veoma znaajno
sa aspekta meunarodne razmene programa. U tabeli 5 prikazan je uporedni
pregled najvanijih parametara za odmeravanje PAL i NTSC video signala.
Slika 8.7 Struktura odmeraka 4:2:2 za prostorno-statinu ortogonalnu

strukturu odmeravanja
Eksperimentalnim rezultatima je pokazano da, ako se kvantovanje videosignala obavlja sa manje od 8 bita po odmerku, na zakrivljenim linijama u
reprodukovanoj slici pojavljuju se uoljive stepenaste promene nivoa zbog
greke kvantovanja. Zbog toga je standardom ITU-R BT.601 predvieno da se
kvantovanje moe obavljati i sa 8 i sa 10 bita po odmerku i za luminentni i za oba
hrominentna signala, da ne bi bile uoljive greke kvantovanja u obliku stepenastih
pruga i kontura, koje se mogu javiti zbog nedovoljnog broja kvantnih nivoa.
Ako se, dakle, kvantovanje svakog odmerka uradi sa 8 ili 10 bita, svakom
odmerku e odgovarati po jedna osmobitna, ili desetobitna re. Biti nose oznake
od 0 do 7, ili od 0 do 9. Amplituda svakog odmerka koduje se u binarnom brojnom
sistemu sa 28 = 256 kvantnih nivoa, ili 210 = 1 024 kvantna nivoa. Poto trenutne
vrednosti signala Cb i Cr mogu biti i pozitivne i negativne, njihov kvantizacioni
opseg rasporeuje se simetrino oko nivoa 128 za 8-bitno kodovanje, to odgovara
nivou crnog u analognom signalu.
136
Tabela 5. Uporedni pregled najvanijih parametara za odmeravanje

PAL i NTSC video-signala
8.5 Odnos izmeu analognih komponenata i digitalnih

odmeraka video-signala
Na slici 8.8 je prikazan odnos izmeu analognih komponenata Y EU EV,
koje odgovaraju kolor-bar signalu bez redukcije amplituda, iji se naponski nivoi
izraavaju u milivoltima, i brojnih vrednosti u decimalnom i heksadecimalnom
brojnom sistemu, za 10-bitne digitalne odmerke Y Cb Cr, kao to je specificirano
u ITU-R BT.601 standardu za SDTV. U 10-bitnom sistemu ima 1 024 kvantna
nivoa u nizu od 0 do 1023 u decimalnom brojnom sistemu, a 000 do 3FF u
heksadecimalnom brojnom sistemu. Nivoi 000, 001, 002, 003 i 3FC, 3FD, 3FE,
3EF rezervisani su za indikaciju vremenskih referenci. Na slici se vidi da se
sinhronizacioni impulsi ne odmeravaju, pa maksimalni opseg za kvantizaciju
iznosi 1 016 nivoa od 4. do 1 019. Ovi kvantizacioni brojni nivoi predstavljaju
digitalni ekvivalent analognog video-signala.
Normalizovani nivoi od 0 do 700 mV za Y signal, obuhvaeni su proirenim
opsegom brojnih vrednosti od 64 do 940, a od toga, ukupan broj nivoa koji se
kvantuju jeste 877. Opseg koji se nalazi od 940. do 1 019. nivoa, u gornjem delu,i
opseg od 4. do 64. nivoa u donjem delu (Headroom), rezervisani su za naponska
premaenja iznad nivoa belog i ispod nivoa crnog.
Normalizovane vrednosti od 0 do 700 mV za hrominentne signale Cb i Cr,
obuhvaene su proirenim opsegom od 64 do 960, a ukupan broj kvantizacionih
nivoa je 897. Rezervisani opseg s nivoima koji se ne kvantuju nalazi se od 960. do
1 019. i od 4. do 64.
137
Sistem sa 8-bitnim kvantovanjem imao bi 220 kvantizacionih nivoa za

luminentnu komponentu Y i 225 kvantizacionih nivoa za obe hrominentne
komponente Cb i Cr.
Slika 8.8 Odnos izmeu analognih komponenata Y EU E V, izraenih u milivoltima,

i numerikih vrednosti 10-bitnih digitalnih odmeraka Y Cb Cr
8.6 Bitski protok i memorijski kapacitet za

razne digitalne formate video-signala
U multiplekseru digitalne kolor-kamere, kao na slici 8.6, sva tri kanala se
vremenski multipleksuju u jedinstvenu povorku komponenata CbYCrY..., sa
paralelnih 8 ili 10 bita po odmerku za standardni ITU-BR BT.601 sistem, sa
ukupnom uestanou od:
13,5 MHz+6,75 MHz+6,75 MHz=27 MHz (17)
Ako se kvantovanje obavlja sa 10 bita, dobija se ukupna bitska brzina, ili bitski
protok:
138
13,5 x 106 Hz x 10 bita(Y) + 6,75 x 106 Hz x 10 bita(U) + 6,75106 Hz x

10 bita(V) = 270 Megabajta u sekundi = 270 MB/s.
(18)
Za kvantovanje sa 8 bita, ukupni bitska brzina iznosi:

216 MB/s
(19)
Za jednu aktivnu PAL sliku koja se kvantuje sa 8 bita, u skladu s ITU-R BT.601,
potrebno je:
(720 x 8 + 2 x 360 x 8) x 576 = 829 440 Bajta, ili priblino 830 KB
(20)
memorije po jednoj nekomprimovanoj slici. Ovaj podatak korisno je znati ako

elimo da memoriemo nekomprimovane PAL slike pojedinano ili u nizu koji
predstavlja video-signal u odreenom trajanju. Na primer, za memorisanje
video-signala kvantovanog sa 8 bita, u trajanju od jedne sekunde potrebna je
memorija kapaciteta 830 x 25, ili priblino 21 MB. Za jedan minut potrebno je 21
x 60 = 1,26 GB ili, to nam je nekada vanije znati, na jedan GB memorije moe
se snimiti 47 sekundi nekomprimovanog video-signala kvantovanog sa 8 bita.
Radne grupe za standarde i razmenu TV programa preporuuju za upotrebu i
druge strukture odmeravanja pored 4:2:2. Na slici 8.9 preklapanjem i crnih i belih
trouglova ilustrovan je zajedniki prikaz i luminentnih i hrominentnih odmeraka
za razliite odnose uestanosti odmeravanja, odnosno razliite digitalne formate
video-signala.
Slika 8.9 Zajedniki prikaz i luminentnih i hrominentnih odmeraka za

razne digitalne formate
139
U formatu 4:1:1, broj 1 pokazuje da se hrominentni signali odmeravaju 4

puta manjom uestanou, odnosno sa 3,375 MHz, u odnosu na Y.
U formatu 4:2:0, Y se takoe odmerava sa 13,5 MHz, a oba hrominentna
signala sa 6,75 MHz, ali se jedna linija odmerava sa 4:0:0. Time se broj
odmeraka smanjuje za 25% u odnosu na format 4:2:2, ali je rezolucija jednaka
i u horizontalnom i u vertikalnom pravcu. Zbog toga se odnos uestanosti
odmeravanja 4:2:0 primenjuje kada postoji potreba za znatnom redukcijom
video-podataka, a da se pri tome slika previe ne degradira primenom nekog
postupka za kompresiju slike.
Iako ima samo etvrtinu broja odmeraka za hrominentne signale, struktura
odmeravanja 4:1:1 primenjena je u digitalnim magnetoskopima DVCPRO na 25
Mb/s, koji se koriste za kratke vesti i manje sportske prenose. DVCAM na 25
Mb/s koristi strukturu odmeravanja 4:2:0.
Alfa kanal odmerava se takoe, sa 13,5 MHz, to se obeleava sa 4:2:2:4. Jo
kompleksniji ureaji rade sa strukturom odmeravanja 4:4:4:4. Ureaji visoke
definicije rade i sa strukturom odmeravanja 8:8:8:8.
Vano je napomenuti da se u svim digitalnim ureajima obavlja progresivna
vertikalna analiza bez proreda (Non Interlaced), odozgo nadole 50 puta u sekundi
za PAL sistem. Postoje multisken monitori na kojima se moe prikazati i takav
signal. Meutim, mora se voditi rauna o tome da se u standardnim TV PAL
monitorima koristi analiza s proredom. Zbog toga, svi digitalni ureaji imaju
ugraene interlejs-korektore na izlazu, koji progresivno analizirane slike razdvajaju
na parne i neparne poluslike, koje meusobno ueljavaju i pretvaraju ih tako u
signal s proredom, (Interlaced), koji se moe prikazati na TV PAL monitoru.
8.7 Preporuke za komponentne digitalne HDTV standarde

ITU-R BT.709 i ITU-R BT.709-4
ITU-R BT.709 sadri preporuke za komponentne HDTV formate 1125/60
i 1250/50, u kojima se definiu vrednosti i struktura odmeravanja 4:2:2 i 4:4:4 i
format slike 16:9. Uestanost odmeravanja je 74,25 MHz za luminentni signal,
kao i za RGB signale, a hrominentni signali razlike boja Cb i Cr odmeravaju se sa
duplo manjom uestanou, 37,125 MHz. U svim sluajevima predvieno je i 8
i 10 bita za kvantovanje odmeraka. Kolorimetrijske vrednosti za ITU-R BT.709
prikazane su u tabeli 4.
U dopunjenim preporukama ITU-R BT.709-4, predvien je i HDTV sistem sa 1080 aktivnih linija i 1920 piksela po liniji, sa veliinom slike 16 x
9 i progresivnom analizom sa uestanou slika (frame rates) 25 i 30 Hz.
Skraeno se obeleava sa HDTV 1920 x 1080 25(30) 1:1 16:9, kao i sa analizom
sa proredom i uestanou poluslika (field rates) 50 i 60 Hz, to se skraeno
obeleava sa HDTV 1920 x 1080 50(60) 2:1 16:9.
Kao to se iz prethodnog vidi, svi navedeni formati u aktivnom delu digitalne
slike (Digital Active Line) imaju isti broj linija 1 080 i isti broj piksela 1 920
po linji. Razlike postoje samo u intervalima zamraenja video-signala, gde su
u analognom obliku video-signala smeteni sinhronizacioni signali koji se u
140
komponentnim digitalnim sistemima ne koduju. U intervalu horizontalnog

zamraenja (Digital Line Blanking) umesto sinhronizacionih impulsa koduju se
pratei digitalni podaci (Ancillary Data), kao to su audio-signali i informacije za
vremensko usaglaavanje digitalnih paketizovanih TV programa i za neophodnu
sinhronizaciju MPEG dekodera za dekompresiju video-signala na prijemnoj
strani. Za oznaavanje poetka digitalne aktivne video-linije koriste se 4 kodne
rei SAV (Start of Active Video), a za oznaavanje kraja digitalne aktivne videolinije koriste se 4 kodne rei EAV (End of Active Video), to e detaljnije biti opisano
u poglavljima VII i XI. Na ovaj nain postignuto je da se HDTV format 1920 x
1080 preporuuje kao osnova za zajedniki format slike CIF (Common Image
Format), koji je pogodan kako za HDTV proizvodnju tako i za meunarodnu
razmenu programa.
Iz navedenih razloga u Evropi je prihvaen HDTV format sa veliinom slike
16:9, uestanou odmeravanja od 74,25 MHz za analizu sa proredom 2:1 i
uestanou poluslika od 50 Hz, to se skraeno obeleava sa 1920 x 1080 50
2:1. Za progresivnu analizu 1:1 znamo da je potrebna duplo vea uestanost
odmeravanja i ona za ovaj HDTV format iznosi ak 148,5 MHz, to se skraeno
oznaava sa 1920 x 1080 50 1:1. Treba uoiti razliku u oznaavanju kompatibilnih
HDTV formata gde je uestanost mree 60 Hz, a koji se slino obeleavaju sa 1
920 x 1080 60 2:1, 16:9, 74,25 MHz, i 1920 x 1080 60 2:1, 16:9, 148,5 MHz.
Vidi se da je uestanost odmeravanja 74,25 MHz za HDTV format ITU 709 ak
5,5 puta vea od uestanosti 13,5 MHz koja se koristi u SDTV standardu ITU-R
BT.601. Meutim, i pored mnogo veeg frekvencijskog opsega i bitskog protoka,
kao i veih problema u elektronskoj realizaciji, iz tabele 4 se moe zakljuiti da
je, u smislu osnovnih principa rada i kolorimetrijskih uslova, ovaj komponentni
digitalni HDTV format samo proirena forma prikazanog standarda ITU-R
BT.601 za komponentni digitalni SDTV format. Isto se moe rei i za formate
ITU-R BT.709-4.
8.8 Digitalizacija kompozitnog PAL video-signala

Razvoj digitalnih ureaja omoguio je kompletan lanac digitalnih komponentnih ureaja, poev od kamere, komponentnih magnetoskopa, montae, sve do
otpreme signala na predajnik, bez potrebe za formiranjem sloenih televizijskih
signala. Meutim, u prelaznom periodu, pre potpune digitalizacije, digitalni
ureaji treba da se spreu s analognim ureajima koji rade s kompozitnim PAL i
NTSC signalima. Da bi se izbeglo viestruko dekodovanje signala na komponente i
ponovno kodovanje u kompozitni oblik, kod nekih digitalnih ureaja pogodnije je
vriti odmeravanje kompozitnog video-signala, kao na primer, kod kompozitnih
digitalnih magnetoskopa. Za razliku od digitalizacije komponentnih videosignala, pri emu se ne prenose sinhronizacioni impulsi, kada se digitalizuje
kompozitni video-signal, moraju se digitalizovati i impulsi za potiskivanje
video-signala, zajedno sa ugraenim sinhronizacionim impulsima, kao i sinhronizacioni signal boje. Odmeravanje kompozitnog signala sa uestanou koja je
umnoak samo linijske uestanosti a ne i uestanosti pomonog nosioca boje,
141
dovelo bi do specifinog izoblienja koje se zove izbijanje oblika (Bit Patterning).

Ovo izoblienje nastaje zbog intermodulacije uestanosti pomonog nosioca
boje i uestanosti odmeravanja. Ovo izoblienje se u potpunosti otklanja izborom
uestanosti odmeravanja, koja je istovremeno jednaka celobrojnom umnoku i
horizontalne uestanosti, kao i uestanosti pomonog nosioca boje. U NTSC
sistemu ovaj odnos iznosi tano 4. Za PAL sistem, tana uestanost odmeravanja
morala bi biti mnogo visoka, to bi zahtevalo preveliku brzinu rada kola i bitski
protok. Zbog toga je i za PAL sistem usvojena priblina vrednost uestanosti
odmeravanja fo = 4fsc = 17 734 475,00 Hz, pa je ovaj sistem i poznat kao digitalni
4fsc PAL standard. Struktura odmeravanja koja odgovara ovoj uestanosti
priblino je ortogonalna, pa se odstupanje moe zanemariti. Iz te uestanosti
odmeravanja sledi da broj odmeraka u jednoj liniji iznosi fo/fH = priblino 1
135, sa 4 dodatna odmerka koja se pojavljuju unutar jedne slike, zbog toga to
uestanost odmeravanja nije taan umnoak linijske uestanosti.
Slika 8.10 Digitalni 4fsc PAL odmerci du horizontalne linije

142
Ukupan broj odmeraka u slici iznosi 1 135 x 625= 709 379. Ovde je vano
uoiti da je ovaj broj upravo jednak broju sabkerijer ciklusa u 4 slike ili 8 poluslika
(Eight Field Sequence), jer se PAL slika u potpunosti ponovi posle 8 poluslika,
raunajui i promene vektora V za 180 stepeni od linije do linije, (fsc/25=177
344,75 ciklusa po slici, pa je 4 x 177 344,5 = 709 379). Ovo je veoma vano
za precizno odreivanje PAL faze na mestu elektronskog reza pri elektronskoj
montai s magnetoskopima.
Slika 8.11 Lokacija nekih znaajnih odmeraka unutar horizontalnog intervala zamraenja
Slika 8.12 Odnos izmeu analognih PAL nivoa i vrednosti 10-bitnih

odmeraka za stoprocentni kolor-bar signal
Broj odmeraka u digitalnoj aktivnoj liniji iznosi 948. Oigledno je da je

ova uestanost odmeravanja znatno via od uestanosti za standard 4:2:2,
to znai da je potrebna i vea brzina rada kola i bitski protok. Na slici 8.10
143
prikazana je raspodela digitalnih 4fsc PAL odmeraka du jedne horizontalne

linije. Na slici 8.11 prikazana je vremenska lokacija nekih karakteristinih
odmeraka u intervalu horizontalnog zamraenja sa ugraenim horizontalnim
sinhronizacionim impulsom i sinhronizacionim signalom boje. Digitalni 4fsc
PAL odmerci mogu se, takoe, kvantovati sa 8 ili 10 bita po odmerku. Na slici
8.12 prikazan je odnos izmeu nivoa analognih PAL signala izraenih u mV i
kodnih vrednosti za amplitude 10-bitnih odmeraka za kolor-bar signal sa 100%
zasienim bojama pruga i 100% zasienim amplitudama pruga, izraenih u
decimalnom i heksadecimalnom brojnom sistemu. Kvantizacioni nivoi iznad
1 019 predstavljaju marginu za sluaj premaenja nivoa belog, a kvantizacioni
nivoi od 0 do 3 i 1 023 rezervisani su za kontrolne svrhe i ne pojavljuju se kao
amplitudna vrednost signala.
8.9 Rezime
Osma glava posveena je pretvaranju analognog video-signala u digitalni
oblik. Da bi se realizovala takva digitalizacija, potrebno je obaviti odmeravanje,
kvantovanje i kodovanje ulaznog video-signala ija se amplituda menja kontinualno u vremenu. Teorema odmeravanja, funkcija odmeravanja, kao i Nikvistov
uslov za uestanost odmeravanja, ilustrovani su pomou jednostavnih talasnih
oblika i pojednostavljenog prekidaa. Kvantovanje impulsnih odmeraka trenutnih
naponskih vrednosti analognog signala obavlja se dodeljivanjem odreenog broja
kvantova svakom odmerku. Zavrna operacija digitalizacije ulaznog analognog
signala obavlja se pretvaranjem svakog kvantovanog odmerka u odgovarajui
binarni broj postupkom kodovanja. Ove operacije ilustrovane su na jednostavnom
primeru digitalizacije ulaznog analognog video-signala ija se amplituda linearno
poveava od nivoa crnog na 0V do nivoa belog na 7V. Ublaavanje uoljive
greke kvantovanja takoe je objanjeno i grafiki ilustrovano. Detaljno je opisan
internacionalni standard ITU-R BT.601 za digitalizaciju komponentnog videosignala. Dati su karakteristini primeri za bitske protoke i memorijske kapacitete
za razne digitalne formate video-signala, koji se esto koriste u praksi.
U drugom delu ove funkcionalne celine prikazane su i preporuke ITU-R
BT.709 za komponentni digitalni HDTV format, kao i postupak digitalizacije
kompozitnog PAL video-signala.
144
8.10 Kljuni pojmovi

Digitalni video
A/D konverzija
D/A konverzija
Odmeravanje
Kvantovanje
Kodovanje
Uestanost odmeravanja
13,5 MHz
6,75 MHz
Nikvistov uslov
Odmerak
Furijeova analiza
Kvant amplitude
Kvantovanje sa 8 ili 10 bita po odmerku
ITU-R BT.601
Binarna re
Struktura odmeravanja
Prostorno-statina ortogonalna struktura
odmeravanja
YCbCr
Format 4:2:2
Format 4:1:1
Format 4:4:4
Luminentni odmerci
Hrominentni odmerci
Ukupan broj odmeraka du aktivnog dela
horizontalne linije 720+360+360=1 440
Greka kvantovanja
Dider signal
Digitalna kamera
SDTV
HDTV
Bitski protok 270 MB/s ili 216 MB/s
Memorisanje video-signala
Format slike 16:9
SAV
EAV
1 920 x 1 080 50 2:1
Digitalna horizontalna linija
Digitalna aktivna linija
Broj odmeraka

1. Da li se analogni PAL video-signal digitalizuje i po vertikali i po horizontali?
1. Zato je povoljnije digitalizovati YUV komponente video-signala umesto RGB
komponenata?
2. Koje operacije je potrebno obaviti da bi se realizovala digitalizacija kontinualnih analognih signala?
3. Kako glasi teorema odmeravanja?
4. Na ta se moe konvertovati svaka sloenoperiodika funkcija vremena, pa i
video i audio signala, pomou Furijeove analize, i kakav je fiziki smisao takve
konverzije?
5. Objasniti princip odmeravanja na pojednostavljenom modelu elektronskog
prekidaa.
6. U emu se sastoji postupak kvantovanja?
7. U emu se sastoji postupak kodovanja?
8. ta predstavlja binarna re na izlazu A/D konvertora?
9. Da li se pri inom ili beinom digitalnom prenosu prenose strujni ili naponski signali?
10. Koliko digitalnih odmeraka se moe kodovati sa n bita?
145
11. Ako se amplituda linearnog analognog signala menja od 0 mV do 15 mV, i

ako se za 1 kvant amplitude upotrebi 1 mV, napisati sve vrednosti digitalnih
odmeraka u binarnom brojnom sistemu.
12. Koliko iznosi maksimalna vrednost greke kvantovanja?
13. Na koji nain se ublaava uoljiva stepenasta struktura kvantovanja?
14. Kolika je uestanost odmeravanja luminentnog Y signala i hrominentnih Cb i
Cr signala, prema internacionalnom standardu ITU-R BT.601?
15. Na koji nain je obezbeena prostorno-statina ortogonalna struktura odmeraka pri digitalizaciji PAL i NTSC video-signala prema internacionalnom
standardu ITU-R BT.601?
16. Koliki je broj odmeraka po celoj liniji, a koliki po aktivnoj liniji za PAL i
NTSC sistem, prema internacionalnom standardu ITU-R BT.601?
17. Izraunati ukupnu bitsku brzinu, ako se video-signal kvantuje sa 10 bita
prema internacionalnom standardu ITU-R BT.601.
18. Izraunati koliko je potrebno kilobajta memorije po jednoj nekomprimovanoj
slici, koja se kvantuje sa 8 bita u skladu sa ITU-R BT.601.
19. Izraunati koliko sekundi nekomprimovanog video-signala, kvantovanog sa
8 bita u skladu sa ITU-R BT.601, moe da se snimi na 1 GB memorije.
20. Za koliko se smanjuje broj odmeraka u formatu odmeravanja 4:1:1 i 4:2:0 u
odnosu na format odmeravanja 4:2:2?
21. ta se obeleava skraeno sa HDTV 1 920 x 1 080 25(30) 1:1 16:9?
22. Koji HDTV standard je prihvaen u Evropi?
23. Koliko puta je vea uestanost odmeravanja u HDTV standardu ITU-R BT.709
u odnosu na uestanost odmeravanja u SDTV standardu ITU-R BT.601?
24. Kolika je uestanost odmeravanja video-signala u 4fscPAL standardu?
Literatura
1. Quantel, The Digital Fact Book, Edition 11, 2002, www. quantel.com. 2002.
4. V. Steinberg, Video standards, Signals, Format and Interfaces, Snell and Wilcox, 1997.
5. Tektronix, A Guide to Standard and High-Definition Digital Video Measurements, www.tektronix.com/video_audio, 2001.
8. Rohde & Schwarz, by Rudolf Mausel, Refresher topics Television technology,
9. Digital Video Basics, www.broadcstengineering.com, novembar 2003., januar
2006.
10. Composite digital video, www.broadcstengineering.com, jun 2004.,
11. Going DVB, getting started, www.broadcstengineering.com, 2006.,
12. HDTV format, www.broadcstengineering.com, maj 2003, jun 2003.
146
9.
SPREZANJE DIGITALNIH UREAJA PREMA
STANDARDU ITU-R BT.656
ovezivanje digitalnih ureaja pomou paralelnog interfejsa i istovremenim

prenoenjem svih bita jedne kodne rei zahteva veliki broj kablova i viepinske
konektore i nije praktino za velike duine. Paralelni interfejs se koristi za
povezivanje komponentnih digitalnih ostrva s kablovima ne duim od 50 metara.
Postoji oigledana potreba da se digitalni video-signali prenose na vee
udaljenosti jednim koaksijalnim kablom, to nije lako ostvariti, naroito za velike
bitske brzine. Paralelni digitalni video-podaci koji se dobijaju na izlazu digitalne
kamere, kao na slici 8.6, ne mogu biti jednostavno konvertovani u serijsku
povorku bita. Serijski signal mora pre prenosa da se modifikuje tako da omogui
njegovo vraanje u osnovni oblik, da obezbedi pravilne ivice signala da bi se
pouzdano prepoznao takt-signal, da se smanji uticaj smetnji pri prenosu i slino.
9.1 Serijski digitalni interfejs SDI

Da bi se reili problemi prenosa digitalnih komponentnih signala po jednom
koaksijalnom kablu, danas se koristi kanalno kodovanje 10-bitnim skremblovanim
interfejsom nezavisnim od polariteta signala. Ovaj postupak poznat je kao
serijski digitalni interfejs SDI (Serial Digital Interface), prihvaen u Americi
kao SMPTE 259M i u Evropi kao EBU Tech.3267. Ovaj standard definisan
je za bitski protok nekomprimovanog video-signala od 270 Mb/s, strukturu
odmeravanja 4:2:2 i kvantizaciju sa 10 bita, a u skladu sa standardom ITU-R
BT.601. Poto se pri digitalizaciji komponentnih video-signala ne digitalizuju
sinhronizacioni impulsi, radi sinhronizacije video-signala izmeu predajnika i
prijemnika, koriste se kodne rei za poetak SAV (Start of Active Video) i kraj
aktivnog videa EAV (End of Active Video). Svi navedeni uslovi za meusobno
sprezanje digitalnih ureaja, kao i uslovi za multipleksovanje digitalnih Y Cb Cr
video-podataka unutar 1 440 rei aktivnog dela horizontalne linije, definisani
su meunarodnim standardom ITU-R BT.656, tako da se na izlazu dobije samo
jedan serijski signal.
Kompletan blok dijagram za serijalizaciju paralelnih 10-bitnih Cb Y Cr Y
podataka uestanosti 27 MHz, sa izlaza kamere kao na slici 8.6, koji predstavljaju
odmerke ulaznog analognog video-signala, obavlja se prema blok dijagramu na
slici 9.1. Koprocesor se koristi da se paralelnom strimu ulaznih podataka dodaju
vremenski referentni signali, digitalni audio-signali formirani prema AES/EBU
standardu, kao i drugi dodatni podaci (ancillary data). CRC modul (Cyclic
Redundancy Check), koristi se za prepoznavanje greaka u digitalnim podacima.
Zatim se ova povorka od 10 paralelnih bita uvodi u ift registar, serijski jedan
147
po jedan bit sa uestanou takt impulsa od 27 MHz, poev od bita s najniom

teinskom vrednou LSB (Least Significant Bit), do desetog bita s najviom
teinskom vrednou MSB (Most Significant Bit), slika 9.2.
Slika 9.1 Blok dijagram SDI serijalajzera
Slika 9.2 Paralelno-serijska konverzija
Iitavanje iz ift registra obavlja se u ritmu takt-impulsa od 270 MHz, koji je

10 puta vea od uestanosti impulsa na ulazu u ift registar, tako da se na izlazu
ift registra dobija bitska brzina od 270 Mb/s. Ako je ulazni video-odmerak
kodovan sa paralelnih 8 bita, ovaj serijalajzer e usnimiti dve logike nule na
prva dva LSB mesta da bi se kompletirala puna 10-bitna serijska re na izlazu
ift registra. Serijski digitalni strim na izlazu ift registra, koji je u impulsnom
NRZ kodu, vodi se u koder za skremblovanje, koje se obavlja po matematikom
algoritmu na osnovu dve funkcije:
G1(X) = X9 + X4 + 1 i G2 = X + 1
(21)
Na izlazu kodera za skremblovanje dobija se serijska 10-bitna re u NRZI

kodu, bitske brzine 270 MB/s.
148
9.2 Digitalna TV linija generisana prema standardu ITU-R BT. 656

Poto se u digitalnom strimu ne prenose sinhronizacioni impulsi, u intervalu
horizontalnog zamraenja za oznaavanje poetka aktivnog videa prenose se 4
kodne rei SAV, i za oznaavanje kraja aktivnog videa 4 kodne rei EAV.
Posle EAV-a u preostalom intervalu horizontalnog zamraenja, duine 280
kodnih rei, prenose se pratei podaci (ancillary data), od kojih su svakako
najznaajniji digitalni audio-signali, vremenski kodovi za vremenske reference
neophodni za sinhronizaciju paketa na prijemnoj strani i drugi pratei podaci
koji su definisani standardom ITU-R BT.656 za meusobno povezivanje
digitalnih ureaja.
Slika 9.3 Uporedni prikaz jedne digitalne linije i analogne 625/50 linije
Na slici 9.3 ilustrovan je uporedni prikaz vremenskih odnosa jedne digitalne

linije generisane prema standardu ITU-R BT.656 i odgovarajue analogne
625/50 linije. Digitalna linija poinje sa 280 digitalnih rei za pratee audio i
druge podatke. Za identifikovanje poetka digitalne video-linije koriste se
4 SAV rei. Digitalna aktivna linija, koja odgovara povrini aktivne slike u
analognoj video-liniji, sastoji se od 1 440 multipleksovanih video-podataka
CbYCrY. Multipleksovanje se izvodi na poseban nain u skladu sa standardom
za kompresiju video-signala. Kraj digitalne linije identifikuje se sa 4 rei EAV.
Ukupno, cela digitalna linija sastoji se od 1 728 digitalnih rei. Sa slike 9.3 vidi
se da se interval horizontalnog zamraenja analogne video-linije koduje sa
ukupno 280 digitalnih rei predvienih za EAV, pratee podatke i SAV. Ovim
standardom definisane su i elektrine karakteristike interfejsa, kao i mehaniki
detalji konektora za povezivanje digitalnih ureaja.
149
9.3 SDI deserijalajzer

Na prijemnoj strani mora se obaviti inverzija ovog algoritma pomou odgovarajueg deserijalajzera i postupka deskremblovanja da bi se na njegovom izlazu
dobili korektni paralelni 10-bitni digitalni podaci uestanosti 27 MHz, identini
onima na ulazu u serijalajzer, odnosno pre prenosnog puta. Blok dijagram SDI
deserijalajzera ilustrovan je na slici 9.4.
NRZ je poznati kd, gde se promena polariteta impulsa koduje tako da se vii
naponski nivo impulsa koduje sa 1 a nii sa 0 Na prijemnoj strani detektuje
se polaritet prenetih impulsa.
Slika 9.4 SDI deserijalajzer
Meutim, pri prenosu velikog broja bita postie se vea pouzdanost ako se na
prijemnoj strani detektuju promene logikih nivoa, a ne njihov polaritet.
NRZI kd obavlja invertovanje na 0 u ritmu takt-impulsa, uvek kada je
ulazni podatak na nivou logike jedinice, dok se invertovanje sa 2 na 1 ne
obavlja. Zbog toga se ulazni podaci prenose i detektuju na prijemniku samo kada
su na nivou 1, a ne prenose se kada su na nivou 0 Iz tog razloga je uvedeno
i skremblovanje, jer se na taj nain obezbeuje kompletan i pouzdan prenos
digitalnih podataka i u sluajevima kada se prenosi velika koliina bita.
SDI je, dakle, omoguio prenos nekomprimovanih video i audio signala
izmeu ureaja na veoma velika rastojanja. Ako bismo sada eleli da ocenimo
kvalitet prenete izvorne analogne RGB slike sa RGB kamere pre digitalizacije,
onda treba posmatrati sliku na RGB monitoru i uporediti sa uslovima direktnog
prenosa kao na slici 3.2
Slika 9.5 Rekonvertovanje paralelnih digitalnih podataka u analogne RGB signale
150
Da bi se dobili RGB signali od paralelnih 10-bitnih podataka bitske brzine 27

MB/s sa izlaza deserijalajzera, ovi podaci se najpre demultipleksuju u luminentni
strim i dva hrominentna digitalna strima, koji se zatim konvertuju u analogne signale
pomou tri D/A konvertora. Ovi signali se, zatim, proputaju kroz niskopropusne
filtre da bi se eliminisale stepenaste ivice koje zaostaju posle D/A konvertora i
uobliili analogni oblici signala i, na kraju, u linearnoj matrici ovi signali se vraaju
u originalni RGB oblik, kao to je ilustrovano na blok dijagramu 9.5.
9.4 Serijski digitalni interfejs SDTI

SDI jeste omoguio jednosmerni prenos nekomprimovanih video i audio
signala izmeu ureaja, ali bez mogunosti kontrole i ponovnog slanja oteenih
informacija. Meutim, s pojavom digitalnih formata za komprimovanje videosignala DV, DVCAM, DVCPRO, Betacam SX, Digital S, MPEG-2 video i MPEG2 audio, pojavila se i potreba za prenosom komprimovanih i paketizovanih
povorki video i audio signala. Zbog toga je razvijen novi standardni interfejs
SDTI (Serial Digital Transport Interface) oznaen kao SMPTE 305M. SDTI je
razvijen na bazi SDI i u skladu sa standardima za Sonijev digitalni kamkorder
DVCAM interfejs QSDI, Sonijev digitalni magnetoskop BETACAM SX interfejs
SDDI i Panasonikov digitalni magnetoskp DVCPRO interfejs CSDI, a uraene
su i direktne kodne mape za digitalne kamkordere HD-CAM, DV-DIFF i Digital
S, kao i za transportne strimove MPEG-2. Kodne rei i za nekomprimovani i za
komprimovani video-signal prenose se unutar vremenskog intervala i povorke
za aktivni video sa bitskim protokom od 200 Mb/s, na prenosnom kanalu od
270Mb/s. U jednom SDTI paketu moe se prenositi vie komprimovanih videosignala po istoj mrei bez kolizije paketa, odnosno preoptereenja protoka,
ime se postiu protoci vei od realnog televizijskog vremena. Takoe,
mogu se prenositi i multipleksovani komprimovani signali pri emitovanju.
SDTI omoguuje i uspostavljanje jednosmerne veze, kao i SDI, pri prenosu
komprimovanih podataka od predajnika ka prijemniku. Pri tome, nisu potrebni
nikakvi mehanizmi rukovanja niti protokol potvrde prijema. Takoe, SDTI koristi
standardne 75-omske koaksijalne kablove i BNC konektore za uspostavljanje
fizike veze i prenos signala izmeu digitalnih ureaja. Zbog svega navedenog,
SDI i SDTI mogu zajedno da se upotrebljavaju u TV centru koristei iste
distribucione pojaivae i SDI/SDTI rutere, pri emu postoji dodatna kodna
informacija na osnovu koje se identifikuju video-linije koje nose SDTI informacije.
9.5 Prenos digitalnih signala po jednom koaksijalnom kablu

Serijski digitalni interfejs SDI omoguio je, dakle, prenos digitalnih videosignala na veoma velika rastojanja po jednom koaksijalnom kablu. Ako sada elimo
da ocenimo kvalitet ovako prenetih slika i uporedimo ga s kvalitetom izvorne
analogne R G B slike sa R G B kamere pre digitalizacije, onda treba posmatrati
sliku na RGB monitoru i uporediti je sa uslovima i kvalitetom direktnog prenosa
RGB slike kao na slici 3.2 i prenosa NTSC/PAL slike po jednom koaksijalnom
151
kablu, kao na slici 4.20. Konano, posmatranje RGB signala na RGB monitoru
posle SDI prenosa na velike udaljenosti moe se predstaviti uproenom vezom,
kao na slici 9.6. Oznaka SDI predajnik (SDI Transmitter) odnosi se na serijalajzer,
a deserijalajzer i rekonvertor paralelnih digitalnih podataka u analogne signale
RGB oznaeni su zajednikom oznakom SDI prijemnik (SDI Recever). Ovakva
veza prenosa digitalnih SDI video-signala nije mnogo kompleksnija od prenosa
NTSC/PAL video-signala, slika 4.20, ali ima mnogo bolje sledee performanse.
Slika 9.6 Prenos digitalnih komponentnih signala po jednom koaksijalnom kablu
Energija u jednom prenosnom koaksijalnom kablu sada je sadrana u digitalnim podacima ija je bitska brzina 270 MB/s za signale standardne definicije
SDTV, a 1 485 MB/s za signale visoke definicije HDTV, uz pouzdan prenos velike
koliine bita, to se obezbeuje postupkom skremblovanja. HDTV signali moraju
se najpre komprimovati ako elimo da ih prenosimo sa klasinim propusnim
opsegom NTSC/PAL kanala, dok se SDTV signali mogu direktno prenositi
klasinim koaksijalnim kablovima unutar TV centra kojima se prenose i NTSC/
PAL signali.
9.6 Rutiranje SDI/SDTI paketa unutar TV centra

SDI se koristi za rastojanja i do 300 metara za prenos digitalnih videosignala bakarnim koaksijalnim 75-omskim kablovima sa standardnim BNC
konektorima, kao i za analogni PAL signal, to je veoma praktino. Pomou
optikih kablova prenos se moe obavljati i na rastojanjima do 20 kilometara.
Za postizanje veih rastojanja mogu se koristiti SDI repetitori. SDI omoguuje
brzo rutiranje pomou serijske digitalne SDI komutacione matrice na direktnim
vezama takataka.
SDTI ima mogunost adresiranja i komutiranog prenosa bez kolizije paketa,
to omoguuje raznovrstan saobraaj razliitog intenziteta od take do vie taaka.
Ipak, prenos u takvim mreama je ogranien na nekoliko desetina linija da bi se
obezbedio pouzdan prenos paketa bez oteenja. Programi obino sadre potpunu
dokumentaciju o podacima i zaglavlje s kontrolnim paketom za prijemni ureaj.
Takoe, programi se tite od oteivanja podataka i primenom FEC (Forward
Error Correction) zatitom. Pored velike prednosti SDTI to moe da prenosi i
nekomprimovane i komprimovane TV pakete u bilo kom formatu komprimovanja,
on moe i direktno da se spree na PC video-kartice pomou dodatnih SDI/SDTI
adapterskih kartica, a postoje adapteri i za Internet protokol IP. Na taj nain je
152
omogueno da se SDI/SDTI paketi mogu rutirati od izvora kao to su digitalne

kamere, magnetoskopi, grafike stanice, nelinearne montae, IP izvori, satelitski
digitalni prijemnici, do svojih destinacija unutar TV centra, kao to su digitalne
video-miksete, video-serveri, sistemi za arhiviranje, dekoderi na PAL monitorima,
digitalni satelitski predajnici i drugi ureaji. Na slici 9.7 ilustrovana je tipina SDI/
SDTI infrastruktura u jednom potpuno digitalnom TV centru.
Slika 9.7 Tipina SDI/SDTI infrastruktura u digitalnom TV centru
Primarna i najznaajnija primena interfejsa SDI/SDTI jeste transfer digitalnih

video i audio materijala od kompjuterskih nelinearnih montaa i ka njima u
video-server okruenju u potpuno digitalizovanim i umreenim TV centrima. Na
taj nain se ostvaruje ceo digitalni lanac za prikupljanje i razmenu TV materijala
i neposredan brz interoperabilan prenos i digitalna montaa u TV produkciji
153
sa viestrukim istovremenim pristupom digitalnim datotekama u video-serveru,

kao i brza priprema za distribuciju i digitalno emitovanje TV programa.
9.7 Rezime
U devetoj glavi ove knjige obraen je serijski digitalni interfejs SDI koji je
ustanovljen zbog potrebe da se komponentni paralelni digitalni video-signali,
koji se dobijaju na izlazu digitalne kamere, prenose na vee udaljenosti po jednom
koaksijalnom kablu. Svi uslovi za meusobno povezivanje komponentnih
digitalnih ureaja, kao i uslovi za multipleksovanje digitalnih YCbCr videopodataka unutar 1 440 binarnih rei aktivnog dela horizontalne linije, definisani
su meunarodnim standardom ITU-R BT.656, tako da se na izlazu dobije serijska
povorka bita, ili digitalna TV linija, koja se moe prenositi jednim koaksijalnim
kablom. Takav ureaj na otpremnoj strani komponentnih digitalnih ureaja
naziva se SDI serijalajzer i opisan je na nivou principa rada i blok dijagrama. Na
prijemnoj strani mora se obaviti inverzija ovog algoritma pomou odgovarajueg
deserijalajzera i postupka deskremblovanja.
Da bi se omoguio prenos i komprimovanih paketizovanih povorki video i
audio signala, kao i dodatnih prateih podataka, na bazi SDI razvijen je i novi
standardizovani interfejs SDTI, oznaen kao SMPTE 305M. U nastavku ove
tematske celine opisane su i mogunosti rutiranja SDI/SDTI digitalnih paketa
unutar TV centra.
9.8 Kljuni pojmovi

Sprezanje digitalnih ureaja
ITU-R BT.656
Serijski digitalni interfejs
SDI
SDTI
SAV
EAV
Serijalizacija
Deserijalizacija
Digitalni strim
Skremblovanje
Bitski protok
LSB
MSB
Takt-impulsi
NRZ
NRZI
Digitalna TV linija
Digitalna aktivna linija
Multipleksovanje
154
Demultipleksovanje
Komprimovani video-signal
Nekomprimovani video-signal
Prenos digitalnih signala
Digitalni ruter
SDI predajnik
SDI prijemnik
Digitalni paket
SDI/SDTI paket
Digitalni TV centar
Digitalni magnetoskop
Digitalni kamkorder
Kompjuterska grafika
Radna stanica
Digitalna mikseta
Digitalna nelinearna montaa
Internet protokol IP
Video-server
Umreeni TV centar

1. Koji uslovi su definisani meunarodnim standardom ITU-R BT.656?
2. Kako se ostvaruje serijalizacija paralelnih 10-bitnih ili 8 bitnih digitalnih
CbYCrY podataka uestanosti 27 MHz?
3. Za ta se koriste 4 kodne rei SAV i 4 kodne rei EAV?
4. Nacrtati i objasniti uporedni prikaz jedne digitalne linije generisane prema
standardu ITU-R BT.656 i analogne PAL/NTSC linije.
5. Da li se SDI paket moe prenositi koaksijalnim 75-omskim kablom sa BNC
video-konektorom i do kojih rastojanja?
6. Kako se ostvaruje postupak deserijalizacije?
7. Za ta se koristi serijski digitalni interfejs SDTI?
8. Da li SDI i SDTI mogu koristiti zajednike rutere?
9. Koje su prednosti prenosa digitalnog SDI video-signala po jednom kablu u
odnosu na prenos analognog PAL/NTSC video-signala po jednom koaksijalnom kablu?
10. Da li se SDI i PAL video-signali mogu prenositi istim koaksijalnim kablovima?
11. Do kojih rastojanja se mogu prenositi SDI signali bakarnim koaksijalnim
kablovima, a do kojih rastojanja optikim kablovima?
Literatura
1. Quantel, The Digital Fact Book, Edition 11, www. quantel.com. 2002.
2. Serial Digital Inerface, Sony Broadcast and Communications, 1991, dostupno
na internetu.
4. A Guide to Standard and High-Definition Digital Video Measurements, www.
tektronix.com/video_audio, 2001.
5. A Guide to Digital Television Systems and Measurements, Tektronix, www.
tektronix.com, 1997.
6. Mr F. Presetnik, Tehniki sistem televizije na prekretnici dva veka, TelevizijaSadanjost-Budunost, Godinjak RTS, 1998.
8. Interconnectivity in the DTV Era: The Emergence of SDTI, www.matrox.com/
video.
9. The analog-digital hybrid, www.broadcastengineering.com, oktobar 2005.
10. Video networks, www.broadcastengineering.com, septembar 2006.
155
10.
PRIMENA RAUNARA U TELEVIZIJI
agli razvoj digitalne elektronike, a zatim i digitalnih raunara u drugoj polovini dvadesetog veka, uticao je na iroku primenu i u televizijskoj tehnici.
Tranzicijom prema digitalnim tehnologijama klasina televizija je osloboena od
ogranienja rada s analognim signalima i ureajima i operativnost i efikasnost
infrastrukture u televiziji znatno je poveana. U raunarima se moe generisati
TV slika i video-signal. Pored toga, digitalnom obradom video-signala mogu se
poboljati svi parametri koji odreuju kvalitet televizijske slike, kao to su otrina
ili rezolucija slike, kontrast, vernost reprodukcije boja i odnos signal / smetnje.
Digitalnom obradom video-signala mogue je ostvariti promene geometrije
slike, kao to su promena dimenzija slike, rotacija, pomeranje, savijanje i izobliavanje slike, kombinovanje realne slike s grafikim slikama. Na taj nain
ostvaruju se novi vizuelni efekti, koje nije mogue praktino ostvariti analognim
televizijskim ureajima. Takoe, u raunaru se moe obraivati video-signal u
realnom vremenu. A poto raunari mogu da se umreavaju, to znai da i televizijski kapaciteti mogu da se umreavaju, to ima neprocenjivi znaaj.
Moe se rei da proces digitalizacije audio i video podataka, sofisticirani
postupci za njihovu digitalnu obradu, zajedno s primenom raunara i raunarskih
mrea u televiziji, ine jednu celinu koja je danas poznata kao digitalna televizija.
Potreba za primenom raunara u obradi video-signala delovala je povratno
i uslovila poboljanja u tehnologiji hardvera, arhitekturi i softveru raunara, jer
obrada i prenos video-signala zahtevaju najveu uestanost i bitski protok, od
svih drugih primena raunara. Zbog toga je ostvareno poveanje brzine rada
raunara, poveanje memorijskih medija, poveanje kompleksnosti i brzine
rada kontrolera za prikazivanje i obradu statikih i pokretnih slika u realnom
vremenu na raunaru.
Poslednjih godina dvadesetog veka evidentno je naglo objedinjavanje digitalne televizije s raunarima i raunarskim mreama, kao i sa informacionokomunikacionim sistemima, od kojih je svakako najpoznatiji Internet. Svi ovi
objedinjeni sistemi nazvani su jednim imenom multimediji. Kod njih nije lako
ni utvrditi da li se televizija ugradila u raunarske sisteme ili su se raunari
ugradili u televizijske sisteme. injenica je da se sve noviji i sloeniji zahtevi u ovoj
oblasti naglo i dramatino uveavaju. Razvijaju se sve kompleksnije hardverske
arhitekture i softveri, video-serveri i velike arhive video i audio materijala i
tekstuelnih baza podataka, elektronska grafika i animacije, automatizovani i
robotizovani kontrolno-upravljaki sistemi, integrisane irokopojasne globalne
mree. Informaciono-komunikacioni sistemi i interaktivni multimedijalni servisi
poeli su da se primenjuju u skoro svim oblastima ljudskih delatnosti.
156
Kuni multimedijalni centri omoguuju individualnim korisnicima praktino

neogranien pristup svim vrstama informacija, ne samo iz jednog grada ili
drave nego iz celog sveta. Interaktivna multimedijalna tehnologija omoguuje
da se istim sistemom informacije mogu i dobijati i slati u svet sa mogunou
kontrole informacionih ili video servisa koji se koriste. To predstavlja novi nain
komuniciranja meu pojedincima i preduzeima i ima neprocenjiv znaaj za
njihove korisnike. Na ovaj nain se korisniku prua prilika da u svom stanu,
pomou svog multimedijalnog centra, omogui sebi informisanost, edukaciju,
zabavu, ali i poslovne aktivnosti, i u smislu kupovine i u smislu prodaje, pa i
obavljanja administrativnih i finansijskih poslova.
Da li se sve ovo moe nazvati novom televizijom, ili e se digitalna televizija
i dalje razvijati i opstati paralelno sa informaciono-komunikacionim i interaktivnim multimedijalnim sistemima, pokazae se, verovatno, u bliskoj budunosti. U svakom sluaju, digitalna televizija i multimediji predstavljaju fenomen
dananjice prisutan u svakom preduzeu i u ivotu svakog pojedinca.
10.1 Elektronska grafika

Elektronska, raunarska ili kompjuterska grafika obuhvata generisanje elektronskih slika i teksta u raunaru, obradu slika unetih u raunar, elektronsku
animaciju, nelinearnu montau realnih i animiranih slika, kao i nain njihove
primene u televiziji. Grafiki sistemi se razlikuju po mogunostima generisanja
2D i 3D grafike i grafike animacije. Kada je neki grafiki oblik generisan, on
se moe bojiti, pomerati, skalirati, tj. uveavati i smanjivati, rotirati, i na njemu
se mogu obavljati razne kompjuterske nelinearne transformacije. Kod 3D
grafike najpre se matematiki uvodi trea dimenzija (perspektiva) i definie se
vidljivost pojedinih delova objekta u prostoru, pa se operativnim komandama u
odgovarajuem grafikom programu realizuju ti zahtevi.
Animacijom se povezuje niz pojedinanih slika tako da se njihov sadraj
menja u realnom vremenu, slino kao pri izradi crtanih filmova.
Osnovne karakteristike elektronskog grafikog sistema jesu boja i rezolucija
generisane slike.
Kada se koriste raunari u radnim stanicama za elektronsku grafiku, za nelinearnu montau, u raunarskim mreama i mnogim drugim TV ureajima, onda
se javlja potreba da se na raunarskim monitorima prikazuju operativni meniji,
tekstuelni i grafiki podaci, a na TV PAL monitoru se prikazuje izlazni video-signal,
kombinovan sa ostalim video-signalima iz kamera, s magnetoskopa i drugih videoureaja. Video-signal ima iroki propusni opseg, to zahteva da procesor raunara
prihvati i obradi ogromne koliine digitalnih podataka. To je uslovilo nagli razvoj
personalnih raunara, naroito u smislu poveanja radne uestanosti procesora,
brzine magistrale, poveanja kapaciteta poluprovodnikih i disk memorija, kao i
brzih kontrolera za prikazivanje slike na raunarskim monitorima.
157
10.2 Digitalni formati za generisanje i prikazivanje

slike na raunaru
U elektronskoj grafici se koriste dva digitalna formata za generisanje i prikazivanje pune slike na raunarskom monitoru. Prvi nain je da se slika predstavi
u obliku pravougaonika koji se izdeli na mreu kvadratia. Pojedini kvadratii
predstavljaju elemente slike ili piksele, a cela mrea naziva se raster ili bit-mapa
slike. U optem sluaju, ni pikseli ni cela slika ne moraju biti kvadratnog oblika.
Ovakvi digitalni formati slike poznati su kao bitmapirani ili rasterski formati
slike. Jasno je da izgled ovakvih formata slike odgovara monitorskom ekranu.
Zbog toga su svi monitori i drugi ulazni i izlazni elektronski ureaji zasnovani
na bitmapiranom formatu slike, jer slika na monitoru ima konani izgled onakav
kako je ovek vidi.
Drugi nain za generisanje slike na raunaru jeste upotreba jednostavnih
grafikih objekata, kao to su trougao, krug, du i krive linije raznih oblika. Svaki
od tih grafikih objekata ima svoj tip i atribut koji ga opisuju. Na primer, za tip
krug, atributi mogu biti koordinate centra kruga, duina poluprenika, debljina
i boja linije krunice, kao i boja kojom je krug ispunjen. Digitalni formati slike
koji se zasnivaju na takvom modelu slike poznati su kao vektorski formati slike.
Vektorski formati slike sadre informacije u obliku vektora podataka o strukturi
onoga to se na slici nalazi, a ne samo u obliku jednostavnih nizova bitova koji
odgovaraju obojenim takama. Razvijeni su i sloeni metavektorski formati slike,
koji su dati u obliku matematikih izraza. Oni omoguuju precizno definisanje
boja i slika du krivih linija. Ako se deo neke slike ne vidi, iz vektorskog formata
se moe zakljuiti da li je taj deo zaklonjen nekim drugim objektom. Takoe,
vektorski formati omoguuju irenje i skupljanje slike ili skalabilnost, kao i druge
geometrijske transformacije slike, lake nego bitmapirani formati. Zbog toga se
vektorski formati slike preteno koriste u sloenijim programima za generisanje
i obradu slika pomou raunara.
10.3 Predstavljanje boja u raunaru

Za definisanje boje u kolorimetriji potrebne su tri komponente. Ovaj uslov
zasniva se na injenici da u oku postoje tri vrste receptora, osetljivih na crveni,
zeleni i plavi opseg talasnih duina. Na osnovu takve trihromatske prirode
vienja boja i boja piksela u raunarskoj grafici najee se koduje sa tri RGB
komponente. Meanjem odreenih koliina svetlosti crvene, zelene i plave boje
na crnoj podlozi u odsustvu bele svetlosti, u oku se stvara utisak neke rezultantne
boje ili nijansi sivog. Ovakav postupak aditivnog meanja bojenih svetlosti
primenjuje se i na zastoru trikolor cevi u raunarskim monitoru. Ako jedan piksel
kodujemo samo jednim bitom, onda taj piksel moe biti predstavljen ili samo
nulom ili samo jedinicom i moe biti crn ili beo. Ako koristimo 4 bita po pikselu,
taj element slike moi emo da obojimo jednom od 16 unapred definisanih boja.
Ukoliko se za jednu komponentu boje koristi 8 bita za kodovanje, ta komponenta
158
boje moe se odrediti jednim binarnim brojem od 0 do 255 ili 28. Koristei po
8 bita za svaku RGB boju, dobija se ukupno 234=224, to iznosi ukupno 16 777
216 ili priblino 16 700 000 binarnih brojeva za kodovanje sve tri RGB boje. Ovo
su formati slike s punom bojom (true color). Mogui broj bita za svaki piksel
naziva se dubina boje (color depth) i ona je odreena brojem bita koji se koristi
za kodovanje boja za jedan piksel. U naem sluaju je to 3 x 8 = 24 bita po pikselu.
Jo moniji video-kontroleri specificiraju 32-bitnu dubinu boje, gde se 3x8=24
bita rezervie za RGB signale, a jo 8 bita za ki-signal (key), koji je poznat i kao
alfa signal. Ki-signal se koristi za generisanje transparentnosti grafikog objekta
prema pozadini, kao i za kodovanje ivica generisanog grafikog objekta. Ivice
mogu biti u obliku otrih bordura, senene i bojene. Naravno, ljudsko oko ne
moe da razlikuje dve susedne boje kodovane sa dva susedna binarna broja jer to
premauje osetljivost naeg oka.
Boje se mogu kodovati i pomou razliitih kombinacija u redosledu bitova,
bajtova ili redova u bitmapiranom formatu slike. Na primer, broj osnovnih boja
moe biti samo 8, ali se njima moe dodati mogunost korienja palete od, na
primer, 256 boja, tako da se 8 osnovnih boja moe kombinovati sa 256 boja iz palete.
Pored kodovanja boja RGB komponentama, boje se mogu predstaviti i
podatkom za dominantnu talasnu duinu ili vrstu boje (Hue). Za drugi podatak
se uzima zasienost boje (Saturation). Znamo da je zasienost boje odreena
prisustvom bele boje i da se smanjuje dodavanjem bele boje, a da u 100%
zasienoj boji uopte nema prisustva bele boje. Trei podatak odreuje intenzitet
ili sjajnost boje (Intensity ili Luminosity). Boje u senci su manjeg intenzizeta, to
jest sjajnosti. Takvo predstavljanje boja poznato je kao HSI ili HSL format slike.
Za predstavljanje boja u raunarskim programima za elektronsku grafiku
koristi se i trei metod pomou YUV komponenata. Slika se boji menjanjem
vrednosti pojedinih komponenata u navedenim formatima ili odreivanjem
vrste boje, osvetljaja i zasienja boje.
U tamparstvu se koriste cijan, magenta, uta i crna boja, to se obeleava
kao CMYK format slike, gde je sa K obeleena crna boja (Black). Ove oznake
i metode izrade grafikih elemenata koriste se i u programima za elektronsku
grafiku. Meutim, ovako kodovane komponente ne koriste se za prikazivanje
boja generisane slike na raunarskom ekranu, aditivnim meanjem RGB svetala
koja emituju RGB fosfori. U kompjuterizovanim tamparskim ureajima,
CMYK komponente se koriste kao brojne vrednosti na osnovu kojih se meaju
tamparske boje, tako da se pri tampanju dobije eljena fotografija u boji,
metodom suptraktivnog meanja tamparskih boja.
159
10.4 Prikazivanje slike u boji na raunarskom monitoru

Za raunarske monitore koriste se iste katodne cevi kao i za TV monitore
i prijemnike, kao i isti princip za skeniranje zastora ekrana. Meutim, kod
raunarskih monitora horizontalna i vertikalna uestanost su znatno vee i zahtevi
u pogledu kvaliteta slike su stroi. Na zastoru trikolor cevi s maskom, nalaze se
takasto poreani fosfori u obliku RGB trijada, koji, pri pobudi odgovarajuim
elektronskim mlazom, zrae crvenu, zelenu i plavu svetlost, kao to je ilustrovano
na slici 10.1. Intenziteti tri RGB elektronska mlaza moduliu se pomou RGB
video-signala koji dolaze iz raunarskog video-kontrolera i koji odgovaraju
kodovanim vrednostima za boje piksela u generisanoj bitmapiranoj slici. Tako
modulisani elektronski RGB mlazevi skeniraju u horizontalnom i vertikalnom
pravcu sleva nadesno i u vertikalnom pravcu odozgo nadole. Rupiasta maska
koja ima vie od milion rupica za 17-inni monitor, obezbeuje da svaki RGB
mlaz pogodi tano odgovarajue RGB take fosfornih trijada na zastoru ekrana,
slika 10.1. Svaka trijada tada zasvetli nekom bojom koja se dobija aditivnim
meanjem crvenog, zelenog i plavog svetla koje zrae fosforne take generiui
spektar svih boja, ukljuujui i belu boju i nijanse sivog. Mozaik tako bojenih
taaka slae se u jedinstvenu sliku u boji na monitorskom ekranu. Kada se sve boje
iskoduju, kontroler za prikazivanje slike na ekranu daje komandu za memorisanje
tih slika u video-memoriji VRAM, i to za svaki piksel pojedinano. Kapacitet
VRAM memorije odreen je dubinom boje i rezolucijom bitmapiranog formata
za prikazivanje slika. U pitanju je ogroman broj bita i veliki kapacitet memorije,
pa se zbog toga u video-karticama koriste kompresija slike i brzi koprocesorski
ipovi koji obavljaju konano izraunavanje kolor-podataka za svaki piksel posle
obavljene kompresije i kontroliu upis konanog izgleda slike u video-memoriji.
Posle toga, glavni raunarski procesor CPU daje komandu za iitavanje slika
na ekranu monitora. Na slici 10.2 ilustrovano je pobuivanje fosfornih trijada
sa idealizovanim RGB video-signalima za pobudu belih i crnih polja veliine
3x3 trijade. Horizontalna duina kvadratnih polja odreena je irinom videoimpulsa, a irina jedne linije po vertikali zavisi od dimenzija elektronskog mlaza.
Video-impulsi se generiu u raunaru u video-kartici, kao raunarski podatak
za kontrolu piksela, a elektronski mlaz se generie u katodnoj cevi. Raunarski
monitori koriste odnos slike 4:3, pa zbog toga odnos brojnih vrednosti za piksel
u horizontalnom i vertikalnom pravcu (pixel ratio) takoe mora biti 4:3 da bi se
na ekranu prikazao kvadratni oblik piksela. Horizontalno i vertikalno skeniranje
elektronskog mlaza na zastoru ekrana raunarskih monitora mora periodino
da se obnavlja da bi se osveio sadraj na ekranu. Ova uestanost osveavanja
(refresh rate), varira od 56 do 85, pa i do 160 Hz. Ona mora da se razlikuje od
uestanosti mree 50 Hz kako se na ekranu ne bi pojavljivao brum u slici.
160
Slika 10.1 Katodna cev s rupiastom maskom
Slika 10.2 Generisanje boje piksela u trikolor cevi s maskom
10.5 Generisanje i prikazivanje teksta na raunaru

Razvijeni su posebni digitalni i bitmapirani i vektorski formati za generisanje,
obradu i prikazivanje teksta na raunaru. Oni sadre razliiti broj piksela za
predstavljanje pojedinih slova ili karaktera, to utie na kvalitet reprodukovanog
teksta. Na slici 10.3 prikazan je jedan primer bitmapiranog predstavljanja teksta
161
u obliku pravougaonih polja sa ukupno 800 piksela po horizontalnoj liniji i

600 takvih linija po vertikali. Generisanje teksta moe se, naravno, uraditi i u
nekom drugom rezolucionom modu, na primer: 256x256, 640x480, 1 024 x 1
024, 1 920 x 1080. Vano je da svaki od ovih piksela procesor u raunaru moe
nezavisno da adresira radi kontrole njegove sjajnosti i obojenosti. Sve to se na
raunarskom monitoru prikazuje kreirano je i generisano pomou piksela na
ovakav nain, kao na primer slovo E na slici 10.3. Kada je slika u potpunosti
iskodovana, kontroler slike daje komande za usnimavanje kodnih vrednosti u
upisno itajuu memoriju video RAM (Random Access Memory), za svaki piksel
nezavisno. Glavni raunarski procesor CPU daje tada komandu za prikazivanje
slike na ekranu raunarskog monitora pomou odgovarajueg grafikog formata
VGA, SVGA ili drugih novijih i kompleksnijih formata.
Slika 10.3 Digitalni bitmapirani format za prikazivanje teksta
Vektorski formati su sloeniji, ali pruaju vee operativne mogunosti za

pripremu teksta, kao to je ispisivanje teksta u svim pravcima, kontinualna
promena veliine teksta, izrada karaktera u tri dimenzije i druge. Pomou
posebnih programa i generatora, koji su poznati kao karakter ili font-generatori,
mogu se generisati pojedini alfanumeriki karakteri i usnimiti u ROM memoriju
raunara kao fontovi prema odgovarajuim azbukama i stilovima, na primer
helvetika, tajms i mnogi drugi. Fontovi se ne moraju generisati u raunaru, ve se
mogu usnimiti i iz spoljne memorije. Raspored pojedinih karaktera na tastaturi
(ki-mapa), odreuje se pomou posebnih programa.
Digitalna re za kodovanje alfanumerikih znakova obino se sastoji iz dva
dela. U prvom delu se koduje podatak o karakteru selektovanom sa tastature,
a s bitima drugog dela kodne rei koduju se atributi karaktera, kao to su boja
162
karaktera, boja pozadine, ivice, senka i drugi. Dodatno su definisane univerzalne

kodne tabele (unicod) za pojedine fontove. Prilikom unosa teksta sa tastature,
softver raunara automatski generie pojedine karaktere prema izabranom
fontu. Podaci se alju direktno u video-memoriju iz koje se prikazuju na ekranu
raunarskog monitora. Video-kontroler ih periodino oitava da bi se osveio
njihov prikaz na ekranu. Postoje specijalizovani ureaji za elektronsku obradu
teksta u televiziji, poznati kao karakter-generatori.
10.6 Rezolucija i formati digitalne slike

Rezolucija digitalne slike generisane u nekom digitalnom formatu u raunaru izraava se u broju piksela. Na primer, broj piksela po inu, ili 300 dpi
(dots per inch) znai da slika ima 300 piksela na svakih 2,54 centimetra irine i
visine. Naravno, to vie piksela, to vea rezolucija i bolji kvalitet slike. Ali za veu
rezoluciju potrebni su i vei kapaciteti memorije i sloeniji zadaci procesoru za
obradu slike. Poto za razliite namene nije potreban podjednako visok kvalitet
slike, rezolucija i digitalni format slike odreuju se prema nameni. Na primer, za
prikazivanje slike na raunarskom monitoru dovoljna je rezolucija od 100 dpi,
dok je za tamparske primene potrebno najmanje 300 dpi i digitalni formati s
punom bojom (true color).
Slika u boji prilikom skeniranja digitalizuje se tako to se za svaki piksel
binarno koduje odgovarajua sjajnost i boja. Gustina piksela po jedinici povrine
odreuje rezoluciju slike koja se prikazuje na ekranu monitora odreenih
dimenzija. Standardni ekrani od 15 ina imaju efektivnu irinu slike oko 27 cm
i visinu oko 20 cm. Na njemu se mogu prikazivati slike sa rezolucijom 640x 480
piksela (piksel ratio) ili 800x600 ili 1 024x768 piksela ili 1 920x1 080 piksela za
HDTV format slike. Postoje, naravno, ekrani i mnogo veih dimenzija od 15
ina. Pri rezoluciji digitalne slike od 800 x 600 piksela, na jednom centimetru
ima 30 piksela, a na jednom inu 75 piksela ili 75 dpi. Poto rezolucija digitalne
slike od 800x600 piksela odgovara priblino rezoluciji standardne TV slike, koja
je ograniena horizontalnom i vertikalnom uestanou televizijskog sistema
standardne definicije SDTV, to znai da se u standardnom SDTV sistemu ne
preporuuje prikazivanje digitalnih slika vee rezolucije od 75 dpi. Na veim
ekranima i u HDTV sistemu, moe se, naravno, prikazati digitalna slika sa znatno
veom rezolucijom.
Od mnogobrojnih digitalnih formata slike koji se koriste u grafikim i drugim
programima u personalnim raunarima i mreama, pomenimo samo neke od
najee korienih:
- JPEG (jpg), predstavlja dominantni format za prenos i arhiviranje digitalizovanih
fotografija i standard za kompresiju slike;
- GIF (Graphics Interchange Format) koristi se za razmenu grafikih podataka na
raunarskim mreama;
- Bitmap (bmp), Majkrosoftov rasterski format;
- CDR, Corel Draw vektorski grafiki format;
163
- TARGA (tga), jedan od najee upotrebljavanih formata slike u elektronskoj

grafici;
- Psd format u programu PHOTOSHOP;
- CLP, Windows Clipart format;
- TIFF (Target Image File Format) osnovni je bitmapirani format fajla za skenirane
slike;
- Postscript (ps) i Adobe (pdf) programi za opis strane teksta i dokumenata, koji
koriste i bitmapirani i vektorski format i predstavljaju standard u izdavatvu.
Format slike se bira izmeu kvaliteta slike i memorijskog kapaciteta koji slika
zauzima. Na primer, grafiki format GIF koristi najvie 256 boja, pa takav format
ne odgovara za fotografije, niti za velike slike na kojima moe da bude i vie
miliona boja. Ali ako elimo da prikazujemo ili prenosimo sliice ili ikonice, onda
e nam i GIF format u potpunosti odgovarati. GIF format je dugo bio glavni za
korienje na Internetu, dok se nije pojavio JPEG format, koji sa zadovoljavajuim
brojem bita za memorisanje i prenos daje finiju strukturu slike nego GIF. Naziv
JPEG nastao je po grupi eksperata (The Joint Photographic Experts Group), koji
su razvili JPEG algoritam za kompresiju slike. Razlika u kvalitetu JPEG slike
izmeu stepena kompresije 1% i 50% skoro je neprimetna. Stepen kompresije
50% znai da je 50% sadrine slike ukljueno u algoritam za kompresiju, to
znatno smanjuje broj potrebnih bita za memorisanje i prenos slike. Zbog toga je
JPEG format postao dominantni format za prenos i arhiviranje digitalizovanih
fotografija i standard za kompresiju slike.
Poto u raznim programima za elektronsku grafiku postoje razliiti formati
slika, postoje i programi za konverziju, odnosno za preraunavanje podataka
slike iz jednog formata u drugi.
10.7 Video-kartice
Pomou video-kartice sliku generisanu i obraenu u raunaru iz digitalnog
oblika mogue je pretvoriti u analogni video-signal i prikazati je na raunarskom
monitoru. To su veoma znaajni i kompleksni zadaci. Problemi potiu od
ogromne koliine podataka potrebnih za generisanje i obradu slike, kao i od
razliitih video-standarda kojim raunarski i PAL monitori prikazuju sliku. Zbog
toga video-kartice moraju da sadre A/D i D/A konvertore i mone procesore za
kontrolu i obradu slike. Slika u digitalnom obliku mora da se komprimuje da bi
se ceo postupak uinio tehniki ostvarljivim i jeftinijim.
Kada je slika u potpunosti iskodovana, kontroler slike na video-kartici daje
komande za usnimavanje kodnih vrednosti u video RAM memoriju, za svaki
piksel nezavisno. Na osnovu tih informacija, glavni raunarski procesor CPU
alje komande za prikazivanje slike na ekranu raunarskog monitora pomou
posebnih digitalnih formata za prikazivanje slike, koji se esto nazivaju i
displej-formati ili interfejs-formati, odnosno formati za prikazivanje slike na
raunarskom monitoru. Prvobitne formate za prikazivanje slike na raunarskom
monitoru razvila je firma IBM. Prvi format poznat je kao CGA (Color Graphics
164
Array). On je definisao rezoluciju slike od samo 320x200 piksela sa samo 4 boje.

Popularni format VGA (Video Graphics Array), uveden 1987. godine, definie 15
modova za prikazivanje slike i teksta sa rezolucijom 640x480 piksela. Po njemu
su i raunarski monitori dobili naziv VGA. Super VGA, odnosno SVGA, uveo
je rezoluciju od 800x600 piksela, a kasnije su razvijene znatno monije videokartice, kao na primer UXGA sa rezolucijom displej-formata 1 600 x 1 280 i
sa maksimalnim brojem od 16 700 000 boja, QXGA sa rezolucijom 2 048 x 1
536. Meutim, svi sloeniji formati koji su kasnije razvijeni, kompatibilni su sa
prvobitnim IBM formatima koji su iz edukativnih razloga prikazani u tabeli 6.
Tabela 6. Prvobitni IBM formati za prikazivanje slike i teksta
Poveanje rezolucije i komleksnosti rada elektronske grafike ogranieni su

brzinom procesorskih ipova i veliinom memorije na video-kartici. U poetku
su koriene dinamike RAM ili DRAM kartice, koje su imale samo jedan port i
za upis i za itanje podataka. Sledei tip su video RAM ili VRAM, koje omoguuju
istovremeni pristup i za upis i za itanje podataka.
Na primer, da bi video-kartica prikazala jednu sliku u SDTV rezoluciji 1 024 x
76 =786 432 piksela i sa samo 256 boja, ili 8-bitnom bojom, to iznosi 786 432 x 8
ili priblino 786 KB. Ako se broj bita povea za punu boju ili 3x8=24-bitnu boju,
onda je potrebno 768x3 ili priblino 2,3 MB za jednu sliku.
Najvazniji deo video-kartica je procesor koji obrauje sve potrebne podatke.
Video-koprocesori su programabilni ipovi iji drajveri mogu da kontroliu
nain na koji e video-kartica obraivati digitalizovanu sliku. Video-koprocesor
prihvata naredbu od CPU i time preuzima veliki deo poslova pri obradi slike.
Na kvalitet i cenu video-kartica utie i tip magistrale ili basa (Bus), za koju
je video-kartica projektovana i koju moe da podrava. irina magistrala menja
se od 16 do 64 bita, a bitski protok od 16 MB/s do 264 MB/s. Prvobitni tipovi
magistrala bili su ISA (Industry Standard Architecture), zatim EISA (Extended
ISA), pa PCI-bus (Peripheral Component Interconnect bus), zatim VL-bus, (Video
Electronics Standard Association Local bus), AGP (Advanced Graphic Port), PCIe
(express) i sloenije arhitekture koje su projektovane namenski za elektronsku
grafiku, brzu obradu video-signala i mrene aplikacije. Standardna PCI magistrala
ima irinu od 32 bita, radi na brzinama od 33 MHz to daje bitski protok od
33x32 = 33x4x8=132 MB/s. Poboljane verzije PCI magistrale mogu da rade sa 64
bita, to omoguuje bitski protok od 264 MB/s. I druga poboljanja personalnih
165
raunara, kao to je dvomagistralna arhitektura, a naroito razvoj monih videokartica, adaptera za raunarske mree, rad sa disk-ureajima i brzim perifernim
jedinicama, uslovila je upravo primena raunara u obradi video-signala zbog
visokih uestanosti, velikog broja podataka i bitskih brzina. Brzina hard-diska
i ke-memorija koja se koristi za njegov rad takoe veoma znaajno utiu na
ukupnu brzinu raunara. Operativni programi esto pomou hard-diskova
nadoknauju nedovoljno RAM-a (virtuelni RAM), radi poveanja brzine rada.
Kapacitet hard-diskova se dramatino brzo uveava. Za komuniciranje hard-diska
s raunarom zaduen je interfejs koji postaje sve bri i inteligentniji. Standardni
IBM inerfejs za komuniciranje izmeu raunara i hard-diskova jeste ATA/IDE
(Attachment/Integrated Drive Electronics). Za komuniciranje s disk-jedinicama
koristi se i bri interfejs SCSI (Small Computer Systems Interface), kao i ultra
SCSI, koji podrava protok od 80 MB/s. Pored hard-diskova, na SCSI magistralu
se mogu prikljuiti i kompakt-diskovi, tampai, kao i drugi raunari koji mogu
meusobno da komuniciraju preko zajednike SCSI magistrale. Na interfejs SCSI
mogu da se prikljue i RAID memorije (Redundant Array of Independent Disks).
One predstavljaju redundantnu grupu nezavisnih standardnih diskova. RAID
memorije imaju i svoje kontrolere i koriste se za poslove koji zahtevaju velike
memorijske kapacitete, brzinu rada, kao i pouzdanost, jer imaju mogunost
usnimavanja kopija, detekcije i korekcije greaka i oteenja diskova.
Na kraju, video-kartice moraju iz nekog digitalnog formata, kao to su
VGA, SVGA i drugi, da obezbede i analogni video-signal za prikazivanje slike
i na PAL monitoru. To nije jednostavan zadatak, iako i PAL i VGA monitor
koriste katodnu cev za prikazivanje slike. Standardom RS-343A definiu se
uslovi za 8-bitnu D/A konverziju u analogne komponente RGB video-signala
koji se koriste za prikazivanje slike na PAL monitoru. Horizontalna i vertikalna
uestanost i aktivno trajanje linije kod raunarskih monitora, imaju razliite
vrednosti u odnosu na odgovarajue parametre kod PAL monitora. Razlike
nisu samo u navedenim uestanostima ve i u drugim bitnim karakteristikama.
Konvertor uestanosti slike usklauje i uestanost za osveavanje raunarske
slike (refresh rate), s vertikalnom uestanou koja se koristi u TV sistemu. Poto
se digitalne slike u raunaru uvek progresivno skeniraju, interlejs-konvertor
na izlazu svakog digitalnog ureaja obezbeuje korektno ueljavanje neparne i
parne poluslike radi prikazivanja na PAL monitoru. Komponentni RGB signali
se po potrebi koduju pomou analognih kodera u kompozitni PAL signal.
10.8 Video-kartice za akviziciju i distribuciju video-signala

U poetku, video-kartice su imale samo izlaz. Modernije video-kartice imaju
i ulaz i izlaz. One mogu da digitalizuju video-signal koji se prikljuuje na ulaz
tako da se moe snimiti u obliku digitalnih fajlova na raunarskom disku i
da na izlazu omogue D/A konverziju video-fajlova radi prikazivanja na PAL
monitoru i snimanja na analognom magnetoskopu. Prvobitne kartice mogle su
da digitalizuju i snime samo jednu po jednu sliku ili frejm iz ulaznog video166
signala, zbog ega su poznate kao frejm-greber (frame grabber) kartice. Te slike se
memoriu u obliku standardnih grafikih fajlova koji se koriste u PC raunarima,
kao to su TARGA (tga), PHOTOSHOP (psd), JPEG (jpg) i mnogi drugi.
Kasnije su razvijene video-kartice koje mogu u realnom vremenu da
digitalizuju i memoriu ulazni analogni video-signal, to jest da izvre njegovu
akviziciju, da ga digitalno obrade primenom programa s raznovrsnim grafikim
mogunostima, digitalnim efektima, kombinovanja s drugim signalima i da ga
na izlazu distribuiraju u obliku razliitih digitalnih i analognih formata radi
daljeg korienja u raunarskoj mrei ili preko TV kablova. Na slici 10.4 prikazan
je blok dijagram video-kartice s video-ulazom i raznim standardnim izlazima.
Ako je na ulazu analogni video-signal, kartica mora da ima A/D konvertor. Zbog
velike koliine informacija koje sadri digitalizovani video-signal, video-kartice
moraju primeniti kompresiju da bi radile u realnom vremenu i u rezoluciji CCIR
601, kao i da bi video-materijal mogao biti snimljen na raunarski disk. Za te
svrhe razvijeni su novi tipovi hard-diskova. Najvie zbog toga da se ne bi morali
koristiti digitalni magnetoskopi, koji su mnogo sporiji jer imaju sekvencijalni
pristup insertima, pa zahtevaju veliko vreme za premotavanje, na primer pri
nelinearnoj montai, a i mnogo su skuplji.
Slika 10.4 Blok ema video-kartice za akviziciju i distribuciju video-signala.
Za snimanje digitalnih video-signala, koje obezbeuju ovako mone videokartice, razvijeni su i novi optiki digitalni video-diskovi poznati kao DVD
(Digital Versatile Disk). Oni imaju mnogo vei kapacitet i pouzdanost od
konvencionalnih CD-ova. Razvijeni su i DVD diskovi koji omoguuju snimanje
video-materijala sa MPEG-2 kompresijom, kao i dvokanalnog stereo optikog
digitalnog 16-bitnog audio-signala, sa uestanou odmeravanja 48 KHz, prema
AES/EBU standardu za digitalni audio.
Na izlazu video-kartica mora se obaviti proces dekompresije i D/A konverzije, da bi se digitalno obraeni analogni video-signal mogao ponovo
koristiti u TV okruenju.
Kada se koriste raunari u televiziji, kao na primer u radnim stanicama za
elektronsku grafiku, za nelinearnu montau, u video-serverima i mreama, i slinim ureajima, na raunarskom VGA monitoru prikazuju se operativni meniji,
tekstuelni i grafiki podaci, a na TV PAL monitorima prikazuje se izlazni video167
signal, koji se kombinuje sa ostalim TV signalima s kamera, magnetoskopa i

drugih TV ureaja.
Neke video-kartice imaju dodatnu mogunost da prikau video-signal u skalabilnom prozoru na raunarskom monitoru (Live Overlay). Takve video-kartice
ugrauju se i u koder TV prijemnika i uglavnom se i koriste za kunu upotrebu.
Profesionalne video-kartice koriste se danas masovno u televiziji, multimedijima i raznim video-servisima, pa se moe rei da su upravo one omoguile punu
primenu raunara u televiziji.
10.9 Digitalna obrada slike i manipulacija slikom u

prostoru i vremenu
Pod digitalnom obradom slike podrazumeva se raspoznavanje oblika u sadraju slike i poboljanje u kvalitetu slike. Raspoznavanje oblika ima primenu u
sistemima za zatitu objekata s malim digitalnim CCD kamerama koje mogu da
snimaju pri malom intenzitetu svetlosti. Dovoljno je da se na takvim snimcima
raspoznaju oblici i promene kretanja u slici. Digitalne kamere za raspoznavanje
oblika koriste se i u medicini, ako se slika s digitalne kamere spree sa elektronskim
mikroskopom, kao i za snimanja terena iz vazduha radi pravljenja geografskih
karti, snimanja privrednih resursa ili u vojne svrhe.
Poboljanje kvaliteta televizijske slike postie se primenom digitalne obrade
video-signala. Osnovni parametri za ocenu kvaliteta televizijske slike jesu:
- otrina slike ili rezolucija;
- kontrast ili relativni odnos maksimalne i minimalne sjajnosti sisednih povrina
na realnoj sceni ili snimljenoj slici;
- vernost reprodukcije boja, i
- odnos korisnog signala i uma S/N (Signal/Noise).
Digitalnom obradom video-signala i primenom raunarske obrade slike i
odgovarajuih algoritama, moe se popraviti svaki od ovih parametara slike.
Primenom raznih 2D i 3D programa za elektronsku grafiku, takoe se moe
poboljati kvalitet televizijske slike. Crno-bele slike se mogu obojiti, a kolor-slike
se mogu retuirati i na taj nain znatno poboljati, pa i promeniti izgled.
Digitalnom obradom i filtriranjem moe se poboljati odnos signal/um u
slici. Postoje i specijalni programi za digitalnu restauraciju audio i video snimaka.
Poveana zrnasta struktura na filmskoj traci moe se poboljati digitalnom
redukcijom zrna. Postoje i sloeni digitalni ureaji (Da Vini, Arhangel, Pandora,
Kopernikus), pomou kojih se moe, postupkom interpolacije, u realnom
vremenu izvriti korekcija boja i restaurisati oteenja na snimcima koji se
reprodukuju s filmske ili s magnetoskopske trake kako bi se presnimili na neki
drugi nosa slike, na primer na magnetnu traku s digitalnim zapisom ili na
digitalni video-disk. Svrha digitalne restauracije slike i starih audio-snimaka nije
samo otklanjanje oteenja i poboljanje kvaliteta, ve i zatita i arhiviranje starih
snimaka iz televizijskih dokumentacija koje imaju veliki istorijski i kulturoloki
znaaj i predstavljaju deo meunarodne civilizacijske batine.
168
Raznim kolorimetrijskim transformacijama i prostornim manipulacijama,

kao to su promena dimenzija slike, rotacija, savijanje, promena poloaja i oblika
slike, mogu se postii novi i nestvarni oblici slika u prostoru. Na taj nain postiu
se novi vizuelni, takozvani digitalni efekti sa slikom, koje svakodnevno vidimo u
televizijskim programima. Postoje posebni ureaji za digitalne efekte, a u novijim
digitalnim video-miksetama takvi digitalni generatori efekata ugrauju se u
samu video-miksetu.
Ako se najpre nacrta prostorni 3D model nekog objekta sa odreenim prostornim matematikim koordinatama, onda se u postupku digitalne nelinearne montae mogu zadati i prostorne i vremenske koordinate za pokretanje tog objekta
u prostoru i vremenu. Pri tome raunar preraunava sve promene zadatih prostornih i vremenskih koordinata, uglova vienja i senki. Na taj nain se ostvaruje
oivljavanje ili animacija tog objekta. Na primer, u trodimenzionalnom grafikom
programu 3D studio, dobar dizajner moe nacrtati 3D model novog automobila.
Zatim, u programu za digitalnu nelinearnu montau, na primer Premijer Pro,
koji imaju instaliran u svojim kunim raunarima mnogi ljubitelji kompjuterske
grafike, dobar animator moe zadati program za simuliranje kretanja tog
novodizajniranog automobila, sve do sudara sa nekom vrstom preprekom, gde
se simulira i ponaanje tog automobila u eventualnom sudaru. Ovakav nain rada
poznat je kao dizajniranje pomou kompjutera CAD (Computer Added Design).
Animacija se moe realizovati i tako da posmatra obilazi i posmatra taj
objekat u prostoru spolja ili iznutra, zumiranjem detalja, ime se stie i utisak
kao da pokretna kamera snima taj objekat (camera mooving). Na primer,
arhitekta je projektovao novu zgradu u programu Arhiked, da bi pomou tog
modela i animacije, pokazao sebi, a i zainteresovanim kupcima, kako zgrada
treba da izgleda i spolja i iznutra sa prikazivanjem i vanih detalja u krupnom
planu. Ovakvi programi za prostornu manipulaciju slikom imaju veliku i veoma
znaajnu primenu u grafikim simulacijama objekata i procesa koji se ne mogu
realno simulirati u mainstvu, arhitekturi, hemiji, fizici, medicini i mnogim
drugim oblastima ljudskih delatnosti.
Postoje programi i za kombinovanje grafikih slika s realnim pokretnim slikama, tako da je njihovo kretanje jedinstveno i sinhronizovano na nivou televizijske
slike (key frameing), Na taj nain dobija se fascinantna virtuelna televizijska
stvarnost sa nestvarnim sadrajima.
Kakvih sve negativnih posledica moe biti od manipulacije televizijskom i
filmskom slikom u prostoru i vremenu i od virtuelne stvarnosti, ve je predmet
mnogih pedagokih i sociolokih istraivanja u svetu.
10.10 Virtuelni studio

Jedna od primena prostorne 3D manipulacije sa elektronskom grafikom jeste
i realizacija virtuelnih studijskih scenografija. Razvijeni su specijalni programi za
elektronsku grafiku pomou kojih se moe grafiki realizovatigenerisati dekor i
scena u studiju. Postupak postavljanja ovakve nestvarne virtuelne scenografije
poznat je kao virtuelni studio.
169
Osnovni problem kod generisanja virtuelne scene jeste uspostavljanje odnosa

izmeu vidnog ugla kamere prema postojeoj realnoj sceni i nove virtuelne scene
koja se generie pomou elektronske grafike. Postojea realna scena mora biti
uniformno obojena i osvetljena da bi voditelj u kadru mogao da se potpuno
neprimetno odvoji od nje pomou hroma-ki efekta. Zbog toga se pod i zid boje
plavom bojom, a posebna panja se posveuje i rasveti u studiju tako da se izbegnu
senke, otre ivice i drugi neeljeni efekti. U tako pripremljenoj sceni moraju
se postaviti i specijalni plavo obojeni markeri na osnovu kojih se raunarski
odreuje poloaj, vidni ugao i kretanje kamere (camera tracking). Kamera moe
biti opremljena i specijalnim senzorima za odreivanje njenog poloaja, kao i
potrebnih vrednosti objektiva. U realnoj sceni mogu se dodati i plavo obojeni
objekti koji slue kao orijentiri za kretanje voditelja i drugih uesnika na sceni.
Na osnovu ovako pripremljne scene, programom za elektronsku grafiku generie
se trodimenzionalna virtuelna scena u prostoru. Obrada svih promenljivih
podataka obavlja se raunarski u realnom vremenu. Voditelj i ostali uesnici mogu
se tako nai u prostorima koji se kopiraju iz prirode, u kosmosu, ali i u virtuelnoj
stvarnosti i raznim neverovatnim fascinantnim enterijerima.
10.11 Rezime
Primena raunara u televiziji obraena je kao posebna tematska celina jer je
evidentno naglo objedinjavanje digitalne televizije s raunarima i raunarskim
mreama, kao i sa informaciono-komunikacionim sistemima, od kojih je i za
televiziju najznaajniji Internet. Na osnovu nae trihromatske prirode vienja
boja, i u raunarima se boja piksela koduje sa tri RGB komponente. U ovoj glavi
opisani su digitalni formati za generisanje slike u raunarima, kao i displejformati ili interfejs za prikazivanje slika na raunarskom monitoru. Ukazano
je na mogunosti i znaaj 2D i 3D grafike, kompjuterske animacije i digitalnih
efekata u televiziji. Opisana je i primena kompjuterske 3D grafike u realizaciji
virtuelnih televizijskih studija. Prikazan je razvoj video-karica i posebnih
video-koprocesora, ime je omoguena puna primena raunara u televiziji. Na
kvalitet i brzinu rada video-kartica utie i tip magistrale za koju je video-kartica
projektovana i koju moe da podrava. Opisane su i video-kartice za akviziciju i
distribuciju video-signala.
170
10.12 Kljuni pojmovi

Multimediji
Internet
Informaciono-komunikacioni sistemi
Elektronska grafika
2D, 3D grafika
Digitalni formati slike
Rasterski format slike
Vektorski format slike
Dubina boje
Rezolucija digitalne slike
Broj piksela po inu dpi
Kapacitet video-memorije
Karakter-generatori
Fontovi
Kompjuterski monitor
Video-kartice
Formati za prikazivanje slike na

kompjuterskom monitoru
VGA
VGA monitor
Tip magistrale
PCI-bus
Hard-disk
Interfejs
RAID memorije
Video-kartice za akviziciju i distribuciju
video-signala
Digitalizacija u realnom vremenu
Kompjuterska nelinearna montaa
Digitalni efekti
Kompjuterska animacija
Virtuelni studio
10.13 Pitanja i zadaci za obnavljenje gradiva

1. Koliko komponenata je potrebno za generisanje boje u kolorimetriji i u
kompjuterskoj grafici, i od ega to zavisi?
2. Ako jedan element slike (piksel) kodujemo sa samo jednim bitom, kako
moemo obojiti taj element slike. Kako moemo obojiti element slike koji
kodujemo sa 4 bita i sa 8 bita?
3. Koji se sve formati koriste u elektronskoj grafici za generisanje i prikazivanje
slike na kompjuterskim VGA monitorima?
4. Ako se koristi po 8 bita za svaku RGB boju, koliko se dobija ukupno binarnih
brojeva za kodovanje sve tri RGB boje? Kako se nazivaju ovakvi formati slike?
5. Za ta se koristi ki-signal, ili alfa signal, u elektronskoj grafici?
6. Kako se obavlja generisanje i prikazivanje teksta u raunarima?
7. Kako se izraava rezolucija digitalne slike?
8. Pri rezoluciji digitalne slike od 800x600 piksela, koliko piksela ima na jednom
santimetru, a koliko na jednom inu?
9. Zato se u standardnoj SDTV televiziji ne preporuuje prikazivanje digitalnih
slika vee rezolucije od 75 dpi?
10. Navesti neke od najpoznatijih digitalnih formata slike koji se koriste u
grafikim programima u raunarima i raunarskim mreama.
11. Za ta se koriste video-kartice u kompjuterima?
12. Navesti neke od najpoznatijih formata za prikazivanje digitalnih slika na
kompjuterskim monitorima.
13. ta se podrazumeva pod nelinearnom montaom NLE?
171
14. Koliko bita je potrebno za memorisanje slike rezolucije 1 024x768 piksela sa

8-bitnom bojom, a koliko za sliku sa 3x8 =24-bitnom bojom?
15. Ako standardna PCI magistrala ima irinu od 32 bita i radi na brzinama od 33
MHz, koliki bitski protok se ostvaruje izraen u bajtima? Koliki bitski protok
se ostvaruje ako PCI magistrala radi sa 64 bita?
16. Izraunati kapacitet memorije video-kartice u bajtima, da bi se memorisala
i prikazala jedna digitalna slika u SDTV rezoluciji 1 024x768 piksela sa
8-bitnom bojom, i sa punom 24-bitnom bojom.
17. Kojim standardom se definiu uslovi za D/A konverziju 8-bitne digitalne slike
u analogni komponentni RGB video-signal radi prikazivanja analogne slike
na TV PAL monitoru?
18. Zato se na izlazu svakog digitalnog ureaja za prikazivanje TV slike koriste
interfejs-konvertori?
19. Da li video-kartice mogu da digitalizuju, memoriu i obrauju ulazni analogni
video-signal u realnom vremenu?
20. Objasniti programe za prostornu manipulaciju slikom i grafiku simulaciju
objekata i procesa.
21. Kako se realizuje digitalna animacija slika u prostoru i vremenu?
22. Kako se realizuje virtuelna scenografija u TV studiju?
23. ta se prikazuje na VGA monitorima, a ta na TV PAL monitorima u radnim
stanicama za elektronsku grafiku i nelinearnu montau?
Literatura
2. S. Zdravkovi, Primena raunara u televiziji, Godinjak RTS, 1998.
udbenike i nastavna sredstva, Beograd 2006.
6. The analog-digital hybrid, www.broadcastengineering.com, oktobar 2005.
7. Standardizacija i kvalitet u informacionim tehnologijama, Savezno ministarstvo
za razvoj, nauku i ivotnu sredinu, Beograd 1995.
9. asopis Raunari, Beograd, oktobar 1996.
10. asopis PC MAGAZINE, Beograd, decembar 1997.
11. asopis PC PRESS, Beograd, septembar 1998.
172
11.
KOMPRESIJA VIDEO-SIGNALA
ideli smo da se digitalizacijom video-signala dobija ogromna koliina binarnih podataka, to zahteva i velike bitske brzine. Znaajna uteda u broju
bita postie se digitalizacijom YUV umesto digitalizacijom RGB komponenata.
S odnosom uestanosti odmeravanja 4:2:2 u standardnom CCIR-601 formatu
redukuje se ve 50% bitskih informacija o boji, a sa odnosom uestanosti
odmeravanja 4:2:0 broj bita se smanjuje jo za 25% u odnosu na format 4:2:2,
jer se jedna linija odmerava sa 4:0:0, pri emu se zadrava ista rezolucija i u
horizontalnom i u vertikalnom pravcu. Zatim, pri digitalizaciji video-signala
obrauje se samo aktivni deo slike i koduje u digitalnu povorku, a za potrebe
sinhronizacije ne prenose se celi sinhronizacioni impulsi, nego samo dve
umanjene kodne rei SAV i EAV.
Naravno, krajnji cilj smanjenja ukupne koliine potrebnih bita jeste smanjenje
kapaciteta potrebnih memorija za memorisanje slika, smanjenje koliine i
brzine binarnih podataka koje procesori treba da obrauju, kao i smanjenje
frekvencijskog opsega telekomunikacionih kanala kojim treba prenositi digitalne
TV video i audio signale.
Meutim, najvea koliina redukovanja istih ili nepotrebnih elemenata slike
irelevantnih za TV sliku moe se postii na osnovu male ili nikakve razlike u
sjajnosti susednih taaka na delovima iste slike. Redukovanje takvih redundantnih
elemenata unutar iste slike naziva se intrafrejm-kompresija. Analizom se moe
uoiti velika slinost izmeu nekih susednih slika, kao i male ili nikakve razlike
u sjajnosti odgovarajuih taaka na susednim slikama. Redukcija redundantnih
elemenata na susednim slikama naziva se interfrejm-kompresija. Take iste
sjajnosti mogu se proglasiti suvinim ili redundantnim, pa se ne moraju kodovati,
jer signal koji se ne menja ne sadri nikakvu informaciju. Na primer, ako se
prenosi stacionarna slika, svaka sledea slika jednaka je prethodnoj, tako da posle
prve slike ne treba prenositi nove podatke. Zapravo, smanjenje koliine podataka
postie se ako se registruju i koduju samo promene sjajnosti izmeu pojedinih
delova iste slike ili odgovarajuih taaka na susednim slikama. Na taj nain moe
se drastino komprimovati ili smanjiti ukupan broj bita potreban za kodovanje
jedne slike ili niza susednih slika. Cilj svakog postupka komprimovanja jeste da
se prepozna i poalje samo promenljivi, odnosno koristan deo ulaznog signala
koji se naziva entropija, a da se ne prenosi ostali nepromenljivi deo signala koji se
naziva redundansa. Meutim, u realnim uslovima prenosa, poeljno je preneti
i deo redundanse da bi se omoguila laka rekonstrukcija informacija koje se
mogu izgubiti u prenosu. Drugim reima, prenos signala je otporniji na smetnje
ako izvesna redundansa postoji. Sve odluke o odvajanju entropije od redundanse
173
i o nainu i stepenu kompresije obavljaju se u koderu na predajnoj strani, a na

prijemnoj strani realizuje se dekoder kao sklop potpuno inverzan koderu, da bi
mogao da obavi dekodovanje primljenog signala to je mogue bolje.
Poto kompresija, u naelu, redukuje broj bita digitalne rei, to neminovno
prouzrokuje smanjenje rezolucije i pogoranje kvaliteta u prenetom signalu. Zbog
toga se kompresija mora sprovoditi obazrivo kako um ne bi postao nepoeljno
uoljiv. Greka koja se pojavi u prenosu samo jedne slike bie vidljiva i u svim
sledeim slikama, tj. nastae propagacija greke.
Kompresija koja uzima u obzir procenu ili estimaciju, kao i predvianje ili
predikciju sadraja susednih slika naziva se kodovanje s predvianjem sadraja
slika ili kompresija s prediktivnim kodovanjem. Zbog mogue propagacije
greke, povremeno se prenose slike dobijene samo kodovanjem unutar jedne
slike. Postupak kodovanja izmeu slika nije pogodan ni za prenos videosignala u kojem postoje nagli pokreti jer su razlike izmeu slika prevelike da
bi se mogle kvalitetno komprimovati i kodovati. Usled toga nastaje potreba za
nadoknaivanjem pokreta uporeivanjem prethodne i trenutne slike i merenjem
pomaka podruja slke. Koder, zatim, modeluje objekat na novom poloaju i
uporeuje modelovane i stvarne slike. Za potrebe nadoknade pokreta slika se
rastavlja u pravougaona podruja koja se nazivaju makroblokovi
11.1 Kompresija sa estimacijom i predikcijom sjajnosti i pokreta

Ako se objekat u nizu slika pomera, promene sjajnosti taaka u susednim
slikama su jo vee. U tom sluaju se obavlja estimacija i predikcija i sjajnosti
i pokreta u susednim slikama. Pri tome, predikcija sadraja susednih slika kod
interfrejm-kompresije, moe se obavljati kretanjem samo unapred (Forward
Prediction), slika 11.1 a), a moe i kretanjem i unapred i unazad (Bi-directional
Prediction), slika 11.1 b). Slike su obeleene sa I (Intra-frame), sa P (Forward
Prediction-frame) i sa B (Bi-directional-Prediction frame).
Slika 11.1 Ilustracija interfrejm-kompresije

174
Poseban sluaj prediktivnog kodovanja jeste diferencijalna impulsna kodovana modulacija ili DPCM. Pri DPCM kodovanju, sjajnost jedne take koja je
kodovana sa PCM odmerkom sa 8 bita, oduzima se od sjajnosti prethodne take
iste slike i koduje se, memorie i prenosi samo ova razlika sa DPCM i svega 4 bita,
kao to je na slici 11.2 ilustrovano.
Slika 11.2 Prelaz sa 8-bitnog PCM kodovanja na 4-bitno DPCM kodovanje
Opisani postupci kompresije informacija u digitalizovanom video-signalu

postali su delovi specijalnih metoda za kompresiju nepokretne slike poznate kao
JPEG (Joint Photographic Experts Group) i za kompresiju pokretne slike poznate
kao MPEG (Moving Picture Experts Group). Oznake JPEG i MPEG nastale su
prema nazivima grupa strunjaka koji su razvili te standarde. S obzirom na
masovnu primenu raunara u televiziji, JPEG i MPEG kompresiju TV slike ne
treba meati s kompresijom podataka u raunaru, koja se masovno primenjuje
pri memorisanju velikih koliina podataka. To su softverski kompresori, kao na
primer ZIP, ARJ i drugi, koji za kompresiju i dekompresiju podataka ne zahtevaju
hardverski koder i dekoder, ili skraeno kodek (codec), ve taj postupak obavlja
softverski sam procesor raunara. Ti kompresori najee rade s odnosom
kompresije 2:1, mada su razvijeni i kompresori slike sa znatno veim odnosom
kompresije, i do 200:1. Naravno, to se primeni vei stepen kompresije, vea je
verovatnoa i da se izgube korisne informacije. Maksimalni stepen kompresije
koji se moe primeniti bez gubljenja informacija zavisi od brzine rada magistrale
u raunaru i brzine rada hard-diska.
175
11.2 Formiranje vie slojeva u MPEG strimu

Za realizaciju JPEG i MPEG kompresije razvijene su veoma sloene metode
digitalne obrade slike, zasnovane na matematikim transformacijama. Proces
kompresije deli se u nekoliko faza ili slojeva. Slika se najpre u koderu deli na
makroblokove veliine 16x16 piksela, koji se organizuju u nizove ili trake (Slice),
od vie uzastopnih makroblokova po horizontali. Makroblokovi se dele na 4 jo
manja bloka veliine 8x8 piksela koji jo uvek sadre prepoznatljive delove cele
slike. Na slici 11.3 grafiki je ilustrovano vie slojeva u jednoj MPEG povorci
video-podataka ili video-strimu.
Slika 11.3 Formiranje vie slojeva u MPEG video-strimu
Pri kompresiji sa predikcijom, svaki od ovuh blokova transformie se matematikim postupcima korienjem digitalne kosinusne transformacije DCT (ili
nekom drugom transformacijom). U nekim multimedijalnim standardima obrade
se mogu obavljati na celoj slici, na primer primenom Furijeovih transformacija,
vejvlet (Wavelet) funkcija i drugih matematikih metoda. Kao rezultat ovakvih
transformacija dobija se transformacioni koeficijent za obraene slike, ijim se
kvantovanjem i zatim, kodovanjem, moe znatno smanjiti potrebna koliina bita.
Slika 11.4 Ilustracija GOP struktura kod MPEG kompresije

176
MPEG je grupa postupaka za interfrejm i intrafrejm kompresiju, projektovana

da pokrije iroki opseg zahteva od VHS kvaliteta do HDTV, nizom kompresionih
algoritama baziranih na tehnikim karakteristikama i rezoluciji pojedinih digitalnih formata slike. Koristi se i intrafrejm-kompresija da se uklone redundantni
podaci iz pojedinanih slika, kao i interfrejm-kompresija da se ukloni redundantnost u nizu susednih slika, tako to se formiraju i obrauju grupe slika, ili
GOPs, (Groups Of Pictures). Na slici 11.4 prikazana je jedna tipina MPEG grupa
uzastopnih slika grupisanih u vie grupa GOP.
Broj slika u GOP-u moe biti i vei i manji, kao to je na ovoj slici ilustrovano.
Due grupe su kompleksnije, pa su i efikasnije u pogledu kompresije, ali smanjuju
sigurnost pri elektronskoj montai na nivou frejma.
11.3 MPEG familija za kompresiju video-signala

Familiju MPEG ine nekoliko postupaka kompresije.
MPEG-1 postupak kompresije namenjen je multimedijalnim aplikacijama sa
rezolucijom 352x240.
MPEG-2 kompresija nudi punu ITU- R BT.601 rezoluciju za profesionalnu
televiziju, sa bitskim protocima koji mogu da se kreu od 4 Mbita/s za televiziju niske rezolucije LDTV (Low Definition Television), do 300 Mbita/s za HDTV signale.
MPEG-4 namenjena je multimedijima i najee se primenjuje sa etvrtinom
rezolucije od 352x240. MPEG-4 verzija 10, poznata kao H.264 AVC namenjena
je za prenos TV signala preko Interneta i za potrebe mobilne televizije (DVB-H).
Zbog malog protoka, pri istovremeno dobrom kvalitetu, koristi se i u HDTV
prenosu, i to sa protocima do 6 Mbita/s.
MPEG-7 specificira set deskriptora za multimedijalne informacije i obezbeuje
standardizaciju sadraja multimedijalnih deskriptora. Materijali mogu sadrati
statine slike, 2D grafiku i 3D modele, audio-sadraje, kao i informacije o tome
kako su ovi elementi kombinovani u digitalnim bazama podataka.
MPEG-2 standard strogo definie sintaksu bitskog toka koja e biti realizovana
u MPEG-2 koderu, ali i sve informacije koje e biti potrebne MPEG-2 dekoderu na prijemnoj strani. Postoji 6 slojeva hijerarhijske strukture podataka.
Luminentni Y i hrominentni podaci Cb i Cr odvojeni su u blokove dimenzija
8x8 (pikselaxlinija). Makroblok ine 4 bloka dimenzija 8x8 u prozoru 16x16, koji
zajedno sa pridruenim Cb i Cr blokovima, du jedne horizontalne trake, nose
informacije o originalnoj slici, videti sliku 11.5. Broj pridruenih hrominentnih
blokova odreen je strukturom odmeravanja 4:4:4 ili 4:2:2 ili 4:2:0. Slajs je
sastavljen od vie kontinualnih makroblokova po horizontali i ima duinu od 16
horizontalnih linija. Cela slika, dakle, predstavljena je sa vie takvih slajsova, koji
u sebi nose kodovane sve neophodne informacije i za koder i za dekoder. Grupa
slika, ili GOP, sastavljena je od sekvence ili uzastopnog niza razliitih kombinacija
I, P ili B slika, to zavisi od primenjene interfrejm-kompresije s predikcijom i od
sadraja slika. GOP sekvence, najee nisu due od 15 slika. Video-sekvenca ili
video-strim zapoinje kodnim zaglavljem za start strima, zatim slede jedna ili vie
GOP sekvenci koje nose korisne informacije o slici, a na kraju se koduje oznaka za
177
kraj video-strima. Na slici 11.5 ilustrovana je arhitektura video-strima za MPEG-2

sa formatom digitalne slike 4:2:0. Odnos uestanosti 4:2:0 se upravo i primenjuje
u MPEG-2 kompresiji zato to se sa takvom digitalizacijom, broj piksela smanjuje
za 25% u odnosu na format 4:2:2, jer se jedna linija odmerava sa 4:0:0, pri emu se
zadrava jednaka rezolucija i u horizontalnom i u vertikalnom pravcu.
Slika 11.5 Arhitektura video-strima za MPEG-2, 4:2:0 format slike
11.4 Subjektivna procena kvaliteta kompresovanih slika

U zavisnosti od odnosa kompresije, javlja se i manje ili vie uoljiva degradacija
slike, koja moe da iritira gledaoca. Stepen kompresije bira se u zavisnosti od
sadraja slike i eljenog kvaliteta kompresovanog signala. Zbog toga se paljivo
balansiraju sadraj i kvalitet slike s faktorom kompresije.
Slika 11.6 Blok dijagram sistema za testiranje komprimovanih slika
Za subjektivnu procenu kvaliteta kompresovanih digitalnih slika uvedeni su

meunarodni standardizovani testovi ITU-R BT.500. Na slici 11.6 prikazan je
pojednostavljeni blok dijagram sistema za testiranje kompresovanih digitalnih
slika na jednom prenosnom kanalu. Metoda se sastoji u subjektivnom uporeivanju izvorne nekompresovane slike na ulazu s dekompresovanom slikom na
izlazu prenosnog kanala, na primer u formatu SDI, 4:2:2 i 270 Mb/s. Obzirom
da koder i dekoder nisu u principu na istom mestu, neophodan je i dodatni
prenosni kanal za dovoenje signala do mernih ureaja, koji, naalost, unosi
i neizbenu greku pri merenju. Sve to uslovljava nove kriterijume za ocenu
kvaliteta slika. Prema standardu su definisani vremenski intervali u kojima se
posmatrau prikazuje referentna scena, a zatim i odgovarajua scena nakon
178
prenosa i dekodovanja. Kvalitet prenete slike sa unetom degradacijom ocenjuje

se sa 5 stepeni gradacije:
1. veoma uoljiva,
2. uoljiva,
3. neznatno uoljiva,
4. moe se zapaziti, ali nije mnogo uoljiva,
5. neuoljiva.
Radi preciznije procene, posmatrau se moe prikazivati u odreenim vremenskim intervalima i vie referentnih i degradiranih slika, koje on treba da oceni sa
brojnom vrednosti prema definisanoj skali. Na slici 11.7 ilustrovani su primeri sa
manje ili vie uoljivom diskretnom strukturom slika u zavisnosti od primenjenog
postupka i odnosa kompresije. Prikazana je ista slika sa deje priredbe, kodovana
u JPEG formatu sa stepenom kompresije od 1%, slika 11.7 a), koja zauzima
memorijski prostor na hard-disku od 59 854 bajta, zatim sa stepenom kompresije
od 50%, slika 11.7 b), za koju je potrebno mnogo manje memorijskog prostora na
hard-disku, odnosno 7 409 bajta. Na prvi pogled se vidi da razlika u kvalitetu slike
nije velika i da su i jedna i druga slika sasvim upotrebljive za odreene primene.
Meutim, smanjenje broja bita je veoma veliko.
a) JPG format,
kompresija 1%,
59 854 bajta
b) JPG format,
kompresija 50%,
7 409 bajta
c) JPG format,
kompresija 99%,
1 927 bajta
Slika 11.7 Ista slika u JPG formatu sa razliitim stepenima kompresije
179
Jasno je da stepen kompresije od 50% znai da je 50% sadrine slike ukljueno

u algoritam za kompresiju. Postavlja se pitanje ta e biti sa slikom ako se primeni
stepen kompresije od 99%, za koju je potrebno samo 1 927 bajtova? Ona e
izgledati veoma loe, kao na slici 11.7 c), ali je za neke posebne primene moda
ba takva slika dovoljna i poeljna.
11.5 Rezime
U jedanaestoj glavi ove knjige opisani su postupci za kompresiju video-signala,
iji je krajnji cilj smanjenje ukupne koliine bita koji se dobijaju digitalizacijom
video-signala, smanjenje kapaciteta potrebnih memorija za memorisanje slika,
smanjenje koliine i brzine binarnih podataka koje procesori treba da obrauju,
kao i smanjenje frekvencijskog opsega telekomunikacionih kanala kojim treba
prenositi digitalne TV video i audio signale. U tekstu su opisani postupci
intrafrejm i interfrejm kompresije za redukovanje redundantnih elemenata u
statinim i pokretnim slikama. Opisani su i principi kompresije koja uzima u
obzir procenu ili estimaciju, kao i predvianje ili predikciju sadraja susednih
slika. Dat je i prikaz formiranja vie slojeva u MPEG strimu i opisana je MPEG
familija za kompresiju video-signala. Na kraju je prikazano kako se obavlja
potrebna subjektivna procena kvaliteta kompresovanih slika.
11.6 Kljuni pojmovi

Redundansa
Uteda u broju bita
Entropija ili promenljivi deo videosignala
Redundantni ili nepromenljivi deo videosignala
Odvajanje entropije od redundanse
Intrafrejm-kompresija
Interfrejm-kompresija
Kompresija unapred
Bidirekciona kompresija
Stepen kompresije
Gubitak korisnih informacija
Smanjenje rezolucije
Propagacija greke
Procena ili estimacija
Predvianje ili predikcija
Predikcija sjajnosti i pokreta
Prediktivno kodovanje
Digitalna kosinusna transformacija DCT
180
Furijeove transformacije
Kompresioni algoritam
Grupa slika GOP
Makroblokovi
MPEG povorka
Video-strim
Slajs
JPEG
MPEG
MPEG-1
MPEG-2
MPEG-4
MPEG-7
Nekompresovana slika
Kompresovana slika
Dekompresovana slika
Stepen degradacije slike
Prenosni kanal
Procena kvaliteta kompresovanih slika

1. Koliko bita se utedi digitalizacijom YUV komponenata umesto RGB komponenata sa odnosom uestanosti 4:2:2, a koliko sa odnosom uestanosti 4:2:0?
2. Zato se obavlja kompresija video-signala i koji su krajnji ciljevi?
3. ta je entropija u video-signalu, a ta redundantni deo video-signala?
4. U emu je razlika izmeu intrafrejm i interfreim kompresije?
5. Kada i kako se primenjuje kompresija sa estimacijom i predikcijom sjajnosti i
pokreta?
6. Kako se formira vie slojeva u MPEG strimu?
7. Koja MPEG kompresija se koristi za profesionalnu televiziju?
8. Za ta se koriste MPEG-1, MPEG-4 i MPEG-7 kompresije?
9. Kako se procenjuje kvalitet kompresovanih slika na jednom prenosnom
kanalu?
Literatura
3 Video Compression, www.broadcastengineering.com, novembar 2002,
novembar 2006.
4 Understanding MPEG-2, Hewlet Packard, www.hp.com/info/forhptv, 1997.
Video compression, SMPTE Journal, februar 1996.
6. Data reduction techniques in digital video broadcasting, dostupno na Internetu.
181
12.
DIGITALNI TV CENTAR
radicionalni nain rada u TV centru baziran je na magnetoskopskim trakama

sa sekvencijalnim pristupom snimljenom materijalu. Korisnik mora da eka
da se premota prilog koji eli da koristi, a sledei korisnik tog istog materijala
mora da eka da prethodni korisnik zavri svoj posao.
Novim nainom rada u digitalnim TV centrima televizija je osloboena od
takvih ogranienja analogne televizije. U digitalnim TV centrima naglaava se
znaaj viestrukog istovremenog pristupa TV resursima, koji su svakom uesniku
dostupni na nivou digitalnog fajla iz kompjuterski upravljane i umreene cenralne
memorije. Ovakav nain rada omoguuje veu interoperabilnost i maksimiziranje
tehnikih resursa i ljudskih talenata, a kao konaan ishod dobijaju se poveana
produkcija i kvalitet TV programa i realizovanje novih poslova i efekata.
Uesnicima na pojedinim radnim stanicama ostaje vie vremena i tehnikih
mogunosti za inventivniji i kreativniji rad, pri emu oni ne moraju da poznaju
sve tehnike detalje na svojoj radnoj stanici, niti na celoj mrei.
12.1 Video-serveri
Termin video-server prvi put je upotrebljen za rad sa statinim elektronskim
slikama komprimovanim u JPEG formatu. Ubrzo posle toga video-serveri
su poeli intenzivno da se koriste i za pokretne slike. Ako se eli prelazak na
potpuno digitalizovani rad u TV centru, video-serveri imaju kljunu ulogu u
objedinjavanju svih poslova u pripremi i emitovanju programa. Transport
digitalnih signala u TV centru baziranom na video-serverima zahteva analizu
ukupnog dijagrama toka svih poslova i signala od ureaja do ureaja. Postoje
razliiti pristupi za realizaciju ovih zadataka i oni mogu imati i svoje prednosti i
svoje nedostatke. Lokalne mree povezuju svu opremu, a pomou video-rutera
se ostvaruju sve veze video-signala izmeu servera i raznih ureaja, kao i od
glavne tehnike kontrole do prenosnih veza ka predajnicima. Za realizaciju
celog ciklusa treba razmotriti:
- kako se signali dobijaju u TV centru;
- koji format za kompresiju e biti korien DVCPRO, MPEG ili neki drugi;
- da li e se koristiti centralizovana ili distribuirana memorija ili kombinacija obe;
- koji tip RAID memorija e biti korien;
- nain na koji e se arhivirati programski materijali;
- na koji nain i s kojim sadrajima pristupati Internetu;
- da li e i kada sav video i audio materijal biti korien u obliku digitalnih paketa;
182
- kako na najekonominiji nain omoguiti prelaz na televiziju visoke definicije;

- strategiju monitoringa i kontrolu ispravnosti opreme u digitalnom TV centru.
Korisnici mogu u video-servere da unesu tri vrste programskih materijala:
1. analogne video-signale;
2. komprimovane paketizovane video-strimove u obliku SDI/SDTI ili MPEG
transportnih signala;
3. video-signale u obliku digitalnih fajlova.
Izlazni signali s video-servera, takoe mogu biti analogni, SDI, SDTI ili u
obliku transportnih strimova TS.
Slika 12.1 Blok dijagram video-servera
Na slici 12.1 prikazan je video-server sa oznaenim mogunostima za video

ulaze i izlaze, s prikljukom na eternet ili optiku mreu i mogunostima za
kompresiju video-signala u MPEG-2 ili DVCPRO 25/50 Mb/s standardu.
Svaki video-server moe imati internu memoriju velikog kapaciteta sa RAID
diskovima (Redundant Array of Independent Disks), kao redundantnu grupu
nezavisnih standardnih diskova. RAID diskovi imaju svoje kontrolere i koriste
se za poslove koji zahtevaju velike kapacitete, brzine i pouzdanost u radu jer
imaju mogunost detekcije i korekcije greaka i oteenja diskova. RAID diskovi
mogu imati jednostruki ili viestruki miroring, to znai da postoje i rezervni
bekap RAID diskovi u koje se istovremeno usnimavaju isti sadraji, kao lik u
ogledalu sa glavnim RAID diskom. Na taj nain se obezbeuje zatita od gubitaka
informacija i dramatinih greaka u radu.
DVCPRO je popularni kompresioni format za prikupljanje vesti s kojim
se proizvode mobilni i jeftini kamkorderi. Proizvode se, naravno, i studijski
magnetoskopi u ovom formatu. Kompresija u DVCPRO bazirana je na celoj slici
frejmu i omoguuje bitski protok od 25 ili 50 Mb/s. U DVCPRO 25 primenjuje
se format odmeravanja 4:1:1, a u DVCPRO 50 primenjuje se format odmeravanja
4:2:2 koji je u skladu s digitalnim standardom ITU-R BT.601. Poto je kompresija
bazirana na celoj slici, DVCPRO omoguuje jednostavniji montani rez nego
MPEG-2 kompresija. Materijal, koji se jedanput komprimuje, memorie se
na neki od diskova. Kapacitet prvobitnih hard-diskova bio je samo 2 do 4 GB
183
sa brzim univerzalnim interfejsom SCSI i sa bitskim protokom do 80 Mb/s.

Kapacitet hard-diskova je enormno povean na hiljade GB. Na interfejs SCSI
mogu da se prikljue i RAID diskovi, za poslove koji trae velike kapacitete i
pouzdanost u radu. Interfejsi za optike mree imaju bolje karakteristike i nie
cene od interfejsa SCSI.
12.2 Digitalni TV centar sa istovremenim

pristupom centralnim resursima
Pri projektovanju arhitekture digitalnog TV centra s primenom servera postavlja
se pitanje da li predvideti centralizovanu memoriju, distribuiranu memoriju ili
kombinaciju obe. U informativnim studijima, gde veliki broj korisnika potrauje
razliite video-materijale, centralizovana memorija omoguuje bri pristup. Ako
bi vie korisnika potraivalo istu video-sekvencu s magnetoskopa, bilo bi im
za to potrebno najmanje 6 presnimavanja, a u digitalnom centru sa serverima i
centralizovanom memorijom svi korisnici mogu imati istovremeni pristup. Kod
distribuiranih memorija, moe se desiti da je ta video-sekvenca snimljena na jednom
serveru, pa je treba presnimavati na druge servere, ali je to, naravno, jo uvek mnogo
bre nego u radu sa sekvencijalnim pristupom na magnetoskopskim trakama.
Slika 12.2 Mogua konfiguracija sistema sa mreom i nekoliko servera za pripremu i

emitovanje vesti i reklamnih spotova
184
Postoje i mane centralnih memorija. Ako je centralna memorija iskljuena,

onemoguen je rad svim korisnicima. Ili, ako je eljena video-sekvenca oteena,
neophodno je nasnimiti ponovo originalni materijal sa izvorne trake.
Distribuirane memorije, u principu, zahtevaju vei broj memorijskih jedinica.
Dobar kompromis predstavlja sistem s kombinacijom centralne memorije i
distribuiranih memorija. Za pripremu i montau vesti moe se koristiti centralizovana memorija, a kada je materijal spreman za emitovanje, on se moe prebaciti
u server za emitovanje, koji, po pravilu, zbog zatite od moguih greaka, ima i
mogunost miroringa, ime se pored glavnog obezbeuje i rezervni bekap-izlaz
za emitovanje, videti sliku 108. Tako su proizvodni i emisioni poslovi razdvojeni,
to je operativno efikasnije i pouzdanije, jer je emitovanje viestruko zatieno
od moguih drastinih greaka. Na slici 12.2 prikazana je mogua arhitektura
digitalnog TV centra s mreom i nekoliko servera za pripremu i emitovanje vesti
i reklamnih spotova.
Potreba za arhiviranjem znaajnih video i audio materijala od velikog je znaaja za
svaki TV centar, kao izvor dragocenog materijala za ponovna emitovanja, ali i za iru
drutvenu zajednicu, kao dragocena kulturno-istorijska dokumentacija iz prolosti.
Kao masmemorijski mediji za arhiviranje dugometranih video-materijala
koriste se magnetne trake s digitalnim zapisom i video DVD diskovi bitske brzine
potrebne za brodkast-kvalitet i velikog kapaciteta. Oni se organizuju u velike
sisteme sline duboksima. Ogroman broj statinih elektronskih slika, s obzirom
na neuporedivo manju ukupnu koliinu potrebnih bita u odnosu na ivu sliku,
moe se trajno memorisati i u brzim poluprovodnikim memorijama servera, i to
u punoj televizijskoj rezoluciji od 75 dpi, kao i u povienoj rezoluciji od vie stotina
dpi, za tamparske potrebe. Povremeno, sve slike iz servera mogu se bekapovati
na DVD disk iz bezbednosnih razloga, kao i zbog mogunosti prenosa tih slika na
velike udaljenosti. to je, takoe, veoma vano, elektronske slike u serveru mogu
se organizovati kao masovne baze podataka s potrebnim deskriptorima i veoma
brzim pristupom. Osim toga, elektronske slike iz servera mogu biti trenutno
dostupne u punoj rezoluciji svakom uredniku u njegovom raunaru u redakciji,
tako da on moe napraviti montanu edit listu i kroz mreu poslati izabrane
slike na doradu u elektronsku grafiku ili u terminal za emitovanje.
Baze podataka mogu se ponuditi na Internetu u odgovarajuem formatu,
radi meunarodne razmene i mogunosti prodaje TV materijala. Takoe, video
i audio materijali sa servera mogu biti brzo pripremljeni za emitovanje preko
Internet televizije.
185
12.3 Kompjuterizovana i umreena priprema

informativnog programa
Razmena vesti izmeu raznih medijskih agencija, njihova priprema i finalna obrada za emitovanje obavljaju se u desku informativnog programa. Pomou
kompjuterskih mrea, video-servera i satelitskih prijemnika, redakciji informativnog programa su na raspolaganju snimci evrovizijske razmene, agencijski servisi
za razmenu vesti (News services), kao to su Tanjug, Beta, Rojter, FoNet i druge,
zatim regionalne TV mree i Internet. U ovako kompjuterizovanom i umreenom
desku moe se koristiti poseban softverski alat za pripremu i emitovanje vesti
(News room system), kao na primer iNews, koji je postao standard u svetskim
televizijama, kao to su CNN, BBC i druge. Servisne informacije neprekidno stiu
preko agencijskih servera i protokola za razmenu FTP (File Transfer Protocol), i na
raspolaganju su svim urednicima u svakom trenutku na njihovim kompjuterskim
radnim stanicama. Pomou prilagoenih softverskih paketa iNews-a, i videopretraivaa (Video Browser) velikog memorijskog kapaciteta i s menadmentom
za arhiviranje i pretraivanje programskih materijala, koji su prilagoeni i starijim
hardverskim i softverskim resursima, urednici mogu da obave pretraivanja
dokumentacije, formiranje kouljica i kompletnog scenarija emisija, rasporeda
najavljenih dogaaja, organizaciju potrebnih produkcionih i tehnikih kapaciteta,
snimateljskih ekipa, studijskih kapaciteta i termina, elektronskih montaa,
kouljica za emitovanje i slino. Primenom tih softverskih alata urednici mogu
da obave finalnu pripremu i potpise za emitovanje emisija, i da ih putem mree
dostave u video-reiju za emitovanje vesti. Korienje ovako kompjuterizovanog
i umreenog deska, kao i ostalih tehnikih kapaciteta za pripremu i emitovanje
vesti, zahteva, svakako, visok nivo strunosti svih izvrilaca.
12.4 ENG / SNG prikupljanje vesti sa terena

Potreba za brzim i kvalitetnim snimanjem vesti na terenu izvan matinog
sudija, dostavljanjem i to hitnijim emitovanjem tih vesti, svakako je jedan od
najvanijih zadataka svake televizije. U poetku razvoja televizije, brzo prikupljanje
i emitovanje vesti s terena nije bilo mogue sa filmskom kamerom, jer se moralo
dugo ekati na laboratorijsko razvijanje filma. Takoe, dolazak i postavljanje
robustnih reportanih kola na mesto dogaanja, najee je preskupo i presporo
za kratke i brze vesti. Ti zadaci postali su ostvarljivi tek pojavom malih prenosnih
CCD kamera i kasetnih magnetoskopa. Kamera i rikorder upakovani su u jedan
ureaj kamkorder, koji ima male dimenzije, malu potronju elektrine energije
i operativne mogunosti koje su potrebne za prikupljanje vesti s terena, poznato
kao ENG (Electronics News Gathering). ENG snimanje moe da obavlja samo
jedan dobro obuen snimatelj/reporter (One Man Operation). Klasian nain
dostavljanja snimljenih vesti matinom TV centru jeste prenos snimljene kasete
do TV centra. Takoe, prenosni linkovi se mogu postaviti u blizini snimanja.
Snimak s kamkordera se kablom vodi u link, a sa njega se ENG snimak dostavlja
matinom TV centru, kao to je ilustrovano na slici 12.3.
186
Antene i stalci prenosnih linkova moraju biti manjih dimenzija i jednostavni

za montau na terenu. Antene moraju biti sa usmerenim dijagramom zraenja,
visokoefikasne i sa niskoumnim pretpojaivaima. Kasnije su razvijeni i digitalni
linkovi malih dimenzija, koji se mogu instalirati i na samom kamkorderu.
Pomou njih se signal moe dostaviti i direktno do TV centra, sa rastojanja od
nekoliko stotina metara, ili najpre do prenosnog linka postavljenog u blizini, kao
to je ilustrovano na istoj slici.
Slika 12.3 Slanje ENG snimka do matinog TV centra
Slika 12.4 Ilustracija alternativnih naina vanstudijskih snimanja i dostavljanja

materijala matinom TV centru
187
Reportana kola, koja predstavljaju pokretni studio, koriste se za velika snimanja sa vie kamera. Usmerena predajna parabolina antena montira se na krovu
reportanih kola. Za linkovske mikrotalasne veze koristi se frekventni opseg od
2,3 do 2,5 GHz za prenose na udaljenosti do 100 kilometara i opseg od 1,9 do 13,1
GHz za kraa rastojanja. Na putu do prijemnika moe doi do znatnog slabljenja
signala i do interferencije sa reflektovanim talasima. Ovi problemi se reavaju
odreivanjem povoljne pozicije antene, kao i izborom odgovarajuih selektivnih
ili irokopojasnih antena sa horizontalnom ili vertikalnom polarizacijom,
niskoumnim pojaivaima i slinim reenjima.
Razvojem digitalne tehnike, kompresije video-signala, kao i digitalnih
modulacionih tehnika prenosa znatno je unapreen ne samo ENG nain brzog
prikupljanja vesti s terena nego i korienje komunikacionih satelita i malih
digitalnih prenosnih satelitskih linkova, (up-link). Ovakav nain rada naziva se
SNG (Satellite News Gathering). Na slici 110 ilustrovani su alternativni naini
vanstudijskih snimanja i dostavljanja materijala matinom TV centru.
Veina TV centara danas ima trajno zakupljene primopredajnike transpondere na telekomunikacionim satelitima, tako da je esto pogodnije da signal
koji snimaju na lokaciji svoga grada poalju svom matinom TV centru preko
satelita, kao to je na slici 12.4 ilustrovano, nego da postavljaju linkovske skokove
preko najviih zgrada u gradu.
12.5 ENG snimanje s kamkorderima bez pokretnih mehanizama

Za snimanje video i audio informacija, kako u stacionarnim, tako i u prenosnim
magnetoskopima, koriene su, a i dalje se koriste, magnetne trake s analognim
ili digitalnim zapisom. Do snimljenih sekvenci na traci dolazi se sekvencijalno
premotavanjem trake, to znatno usporava rad u nelinearnim montaama,
kao i istovremeno viestruko korienje tog materijala, a zahteva i stacionarni
magnetoskop u TV centru za reprodukciju takvog snimka. Magnetoskopi koji
koriste magnetne trake imaju puno pokretnih mehanizama koji su skloni habanju,
a trokovi servisiranja su veoma skupi. Zbog toga su, kao zamena za magnetnu
traku, razvijeni novi memorijski mediji za snimanje, kao to su brzi optiki
blue-ray DVD diskovi, brzi hard-diskovi i poluprovodnike memorijske kartice
P2. Istovremeno su razvijeni i novi formati digitalnih kamkordera DVCPRO,
DVCAM, MPEG IMX sa snimanjem video i audio materijala u digitalnom obliku
na navedene memorijske nosae.
Za profesionalni rad u televiziji potrebno je da ovi novi kamkorderi imaju
bitsku brzinu veu od 50 Mb/s potrebnu za brodkast-kvalitet rada i zadovoljavajui
kapacitet snimanja. Razvijeni su ovakvi kamkorderi bez pokretnih delova
za snimanja u punoj 4:2:2 SD rezoluciji sa 720 piksela po liniji i 576 linija sa
kvantizacijom od 10 ili 12 bita i u HD rezoluciji sa 720 piksela i 1 080 linja i sa
formatom slike 16:9. Snimci iz ovih kamkordera mogu direktno da se presnime u
PC za nelinearnu montau, bez upotrebe bilo kakvih reproduktora ili digitalnih
kodera i dekodera. Na taj nain znatno se poboljavaju tehnike i operativne
mogunosti za prikupljanje vesti s terena, kao i efikasnost i produkcione
188
mogunosti rada na nelinearnim montaama u TV centrima. Postoji, takoe,

i mogunost brze montae snimljenog materijala u kamkorderu, kako bi ve
pripremljeni materijal mogao da se dostavi TV centru za to hitnije emitovanje.
Video/audio snimak sa ovakvih digitalnih kamkordera moe se direktno usnimiti
u prenosivi laptop raunar. Pomou instaliranog odgovarajueg programa za
nelinearnu montau, taj snimak se moe izmontirati u laptop raunaru i s njega
poslati direktno preko Interneta svom matinom TV centru, koji moe da se
nalazi u drugoj dravi ili na drugom kontinentu. Ova mogunost je od izuzetnog
znaaja jer se tako postie potrebna brzina u slanju vesti s udaljenih terena i,
to je takoe vano, na taj nain se izbegava angaovanje skupih unilateralnih
mikrotalasnih ili satelitskih TV veza.
Slika 12.5 Ilustracija dostavljanja i korienja ENG snimka sa P2 kartice u

digitalnom TV centru
Na slici 12.5 ilustrovan je nain dostavljanja i korienja video/audio materijala snimljenog kamkorderom na poluprovodniku P2 karticu. Digitalni
snimak se direktno presnimava u prenosivi laptop raunar, bez potrebe za bilo
kakvim presnimavanjem, kodovanjem i dekodovanjem, u njemu se obavi brza
digitalna nelinearna montaa NLE (Non linear Editing), a preko Interneta se
alje TV produkciji u matinom digitalnom TV centru. Pristigla vest moe da
se ponovo izmontira u brzoj nelinearnoj montai (news cutter), u matinom
digitalnom studiju informativnog programa i zatim kroz mreu usnimi u server
za emitovanje vesti, kao to je ilustrovano na gornjoj putanji na slici 12.5.
Kada se snimatelj/reporter vrati u svoj matini digitalni TV centar, svi video/
audio materijali koje je snimio na poluprovodniku P2 karticu, hard-disk ili DVD,
mogu se direktno presnimiti u nelinearne montae za postprodukciju i u server
centralne memorije. Ovi materijali se kasnije koriste za pravljenje novih emisija
189
uz korienje i postojeih materijala iz centralne memorije ili iz programskog

ahiva, kao to je ilustrovano donjom putanjom na slici 12.5.
Radi komunikacije i prenosa audio i video signala i raznih servisnih i
informacionih digitalnih podataka, televizijski kapaciteti na teritoriji grada ili
regiona povezuju se i umreavaju optikim kablovima i optikim mreama.
TV centri mogu da koriste i nacionalnu telekom mreu i Internet. Za
digitalne pretplatnike linije DSL (Digital Subscriber Line), pristupne mree na
Internet, prenos raznih digitalnih podataka, kao i za ostvarivanje telefonskih
komunikacija, koriste se integrisane telefonske mree ISDN (Integrated Services
Digital Networking), ADSL (Asymetric Digital Subscriber Line)s, HDSL (High
Speed Digital Subscriber Lines).
Za prenos svih tipova digitalnih podataka i video i audio signala unutar TV
centra ili na manja rastojanja koriste se lokalne raunarske mree LAN (Local
Area Network). Najpoznatija i najvie koriena globalna mrea je, svakako,
Internet ili IP (Internet Protocol) komunikacija. Koriste se, takoe, i integrisane
irokopojasne mree kao to je ATM (Asynchronous Transfer Mode).
12.6 Rezime
U dvanaestoj glavi ove knjige opisan je potpuno digitalizovani i umreeni
televizijski centar i nain operativnog rada u njemu. U digitalnom TV centru
naglaava se znaaj viestrukog istovremenog pristupa velikog broja korisnika
TV resursima, koji su svakom uesniku dostupni na nivou digitalnog fajla iz
kompjuterski upravljane i umreene centralne memorije velikog kapaciteta.
Ovakav nain rada omoguuje veu iskorienost tehnikih kapaciteta, kreativniji
rad, a time i poveanje produkcije i kvaliteta TV programa.
Kljunu ulogu u TV centru imaju video-serveri, koji objedinjuju sve poslove u
pripremi, transportu i emitovanju programa, kao i lokalne mree, koje softverski
povezuju sve tehnike ureaje. U tekstu je prikazana mogua konfiguracija
umreenog digitalnog TV centra s nekoliko servera za pripremu i emitovanje
vesti i reklamnih spotova. U daljem tekstu opisana je primena ENG i SNG naina
rada za brzo prikupljanje vesti s terena i njihovo dostavljanje u matini TV centar
sa udaljenih mesta. Za takav posao veoma je znaajan razvoj kamkordera bez
pokretnih mehanizama sa poluprovodnikim memorijskim karticama P2, kao
i prenosivih laptop raunara, softvera za kompjutersku nelinearnu montau i
mogunost slanja TV programa preko Interneta do matinog TV centra.
190
12.7 Kljuni pojmovi

Digitalni TV centar
Magnetoskopi
Sekvencijalni pristup
Kamkorderi
Digitalni fajl
Kompjutersko upravljanje
Centralna memorija
Raid memorija
Viestruki istovremeni pristup TV
resursima
Video-server
Video-ruter
Lokalne mree
Eternet
Optike mree
Softver
Softverski menadment
Digitalni paket
Video-strim
SDI/SDTI signali
Interfejs SCSI
Ruterska matrica
Radne stanice
Baza podataka
Programski arhiv
Medijske agencije
Internet
Evrovizija
Kompjuterizovani i umreeni desk
ENG
SNG
Matini TV centar
Reportana kola
Komunikacioni sateliti
Satelitski link
Kamkorderi bez pokretnih mehanizama
Hard-diskovi
P2 kartice
HD kamkorderi
DVCAM
DVCPRO
MPEG IMX
Snimatelj/reporter
Laptop raunari
Kompjuterska nelinearna montaa, NLE
Integrisane telefonske mree ISDN
Digitalne pretplatnike linije DSL

1. Koje su prednosti rada u digitalnom TV centru, u odnosu na tradicionalni
nain rada u TV centru s analognim TV ureajima?
2. Kakva je uloga video-servera u digitalnom TV centru? Nacrtati blok dijagram
video-servera.
3. Kakva je uloga lokalnih raunarskih mrea u digitalnom TV centru?
4. U kom obliku se mogu dovesti programski signali u digitalni TV centar?
5. Kako se moe organizovati memorija programskih materijala u digitalnom
TV centru; koji tip memorija velikog kapaciteta se koristi u digitalnim TV
centrima?
6. Kako se mogu obavljati vanstudijska snimanja na terenu i dostavljati snimljeni
programski materijali matinom TV centru?
7. Koji memoriski nosai se koriste u kamkorderima bez pokretnih mehanizama?
8. Koje performanse treba da zadovolje kamkorderi bez pokretnih mehanizama
za rad u SDTV rezoluciji, a koje za rad u HDTV rezoluciji?
191
9. ta se podrazumeva pod nelinearnom digitalnom montaom NLE, i zato je

ona znaajna?
10. Koji informaciono-komunikacioni kapaciteti mogu da se koriste za prenos i
razmenu audio, video i raznih servisnih i informacionih digitalnih podataka
na teritoriji grada, regiona i ire?
11. Prema mogunostima, obaviti snimanja s prenosnim kamkorderom bez
pokretnih mehanizama i uraditi nelinearnu digitalnu montau tog snimljenog
materijala na personalnom raunaru (PC-ju).
Literatura
2. S. Zdravkovi, Osnovi digitalne televizije, Radio-televizija Srbije, 2009
4. Video server technology, www.broadcstengineering.com, april 2004, jun 2006.
5. Networked production systems for broadcasters, www.broadcstengineering.
com, jun 2004.
6. Randy Conrod, The convergence of Networking and Broadcasting, SMPTE
Journal, decembar 1995.
7. Digital broadcasting station, dostupno na Internetu.
8. Interconnectivity in the DTV Era: The Emergence of SDTI, www.matrox.com/
video.
9. DVCPRO HD Format, P2 Card Solid-State Memory, www.pbc.panasonic.
com.cn.
10. Matrox DigiSuit product family, Matrox Digital Video Solution, www.
matrox.com/video
13. ENG and SNG technology development, www.broadcastengineering.
comMarch 2004.
14. Routing systems, www.broadcstengineering.com, septembar 2003.
15. Grass Valley Group Inc, Considerations for Moving to a Video Server Based
Facility, dostupno na Internetu.
16. Newsroom automation, www.broadcastengineering.com, mart 2006.
17. Mobile video, www.broadcastengineering.com, decembar 2005.
18. Building HD facitilies, www.broadcastengineering.com, april 2007.
192
13.
DIGITALNI SISTEMI ZA DISTRIBUCIJU TV
PROGRAMA
vremenom je nastalo zasienje u pogledu broja programa koji se mogu

emitovati radiodifuznim prenosom u odreenim propusnim opsezima, kao
i u pogledu pokrivenosti teritorije na koju pretenduje sve vei broj TV emitera.
Krajem dvadesetog veka razvijeno je i dobilo dominantni znaaj i emitovanje
TV programa posredstvom satelita, kao i distribuiranje TV programa preko
kablovskih mrea. Na ovo opredeljenje uticao je i prelazak s analogne televizije
na digitalnu. U prelaznom periodu mora se imati u vidu kombinacija vie
postojeih tehnologija za emitovanje, distribuciju i kontribuciju TV programa i
raznih informacionih multimedijalnih servisa.
13.1 MPEG-2 MPML standard za prenos komprimovanje

video-podataka
Termin DIGITALNA TELEVIZIJA podrazumeva, svakako, i emitovanje i
distribuciju TV programa do gledalaca. Neizbeno komprimovanje video i audio
signala postavlja dodatne uslove, kako za njihovu obradu u TV centrima, tako i
za njihov prenos do gledalaca.
Evropski sistem za digitalnu televiziju DVB (Digital Video Broadcasting),
usvojio je standard MPEG-2 Main Profile@Main Level, ili skraeno MPEG2 MPML, za prenos komprimovanih podataka u digitalnim video-signalima.
Njime se definiu postupci kompresije digitalnih video-podataka, ali i postupci
za redukciju bita koji se mogu primeniti u samom formatu slike, kao i druge
informacije neophodne za sinhronizaciju i dekodovanje video i audio signala za
vreme reprodukcije na prijemnoj strani. Rezolucija se bira tako da se obezbedi,
u najgorem sluaju, standardni PAL kvalitet slike koja je ograniena uestanou
podnosioca boje fsc = 4,43 MHz. Familija MPEG-2 MPML parametara definisana
je sa 6 profila i 4 nivoa, koji su prikazani u tabeli 7.
U 4 nivoa, i to HL (High Level), H14L (H 1440 Level), ML (Main Level) i
LL (Low Level), specificiran je maksimalni bitski protok koji odreuje i brzinu
prenosa TV programa, i rezolucija sistema koja je odreena brojem odmeraka po
liniji, brojem linija po slici i brojem slika u sekundi.
Profili definiu nain rada, odnos uestanosti odmeravanja i nain kompresije
slika I, P ili B. Profili su oznaeni sa SP (Sample Profile), MP (Main Profile), SNRP
(Signal to Noise Ratio Profile), SP (Spatial Profile), HP (High Profile) i 422 (4:2:2
Profile). Za profile s manjim bitskim protokom i nemogunou bidirekcione
predikcije B, koriste se jednostavniji i jeftiniji MPEG-2 koderi na strani predajnika
193
i MPEG-2 dekoderi na strani prijemnika. MPEG-2 dekoderi se projektuju sa

rastuom kompatibilnou, to znai da dekoder vieg profila i nivoa mora biti
u stanju da dekoduje sadraje niih profila i nivoa. Obrnuta kompatibilnost
nije mogua. Razlike izmeu pojedinih profila i nivoa su previe velike, tako da
praktino nije mogue realizovati univerzalne MPEG-2 kodere i dekodere.
Kao to se iz tabele 7 moe videti, MPEG-2 MPML kompresiju koriste TV
sistemi i sa 625/50 i 525/60 formatima. Tako, na primer, glavni nivo ML i glavni
profil MP koristi se za SDTV format 720x576x25, kao i za format 720x486x30,
sa bitskim protokom od 15 Mb/s i primenom kompresije I, P, B, rafirano polje u
tabeli 7. Visoki nivo je predvien za maksimalnu rezoluciju 1 920x1 152 definisanu
meunarodnim standardom ITU-R BT.709. Profil 422P koristi odmeravanje
4:2:2 i projektovan je za profesionalnu studijsku upotrebu. On omoguuje iri
propusni opseg za boju sa odnosom odmeravanja 4:2:0, pa se ova kompresija
koristi i za potrebe postprodukcije.
Tabela 7 Tabelarni prikaz MPEG-2 MPML
est profila i etiri nivoa omoguavaju 24 kombinacije u MPEG-2 MPML

standardu. Do sada je realizovano 13 kombinacija koje se koriste za LDTV,
SDTV i HDTV, kao i u DVD video-tehnici, javnim multimadijalnim sistemima
i kunim multimedijalnim centrima. MPEG-2 MPML kompresija koristi se i
u evropskim DVB digitalnim sistemima za distribuciju TV programa, kao i u
amerikom sistemu ATSC (Advanced Television System Committe) za digitalni
prenos TV programa. Skalabilnost u kodovanju parametara znai da se iz signala
194
najvieg nivoa HDTV moe dobiti signal koji je po hijerarhiji nieg ranga, kao
to su televizija poboljane rezolucije EDTV (Enhanced Definition TV), SDTV
i LDTV (Low definition TV). Razne kombinacije u MPEG-2 MPML standardu
omoguuju i projektantima i korisnicima digitalnih ureaja da se opredele za
optimalan izbor parametara u zavisnosti od primene koju ele da realizuju, pri
emu mogu da se odlue za kompromis izmeu tehnikih performansi i cene.
Tako, na primer, TV sistem niske rezolucije LDTV sa 352 odmerka po liniji, 288
aktivnih linija po slici i bitskim protokom od 4 Mb/s, pogodna je za primenu u
mobilnoj DVB-T televiziji.
Za prenos audio-signala potreban je mnogo manji bitski protok, oko 100
puta manji od bitskog protoka za prenos video-signala. Meutim, i digitalni
audio-signali se podvrgavaju kompresiji podataka, zbog utede u irini opsega
transmisionih kanala. Za kompresiju podataka u audio-signalima definisana su
tri audio MPEG-2 kodna sloja ili lejera.
13.2 Paketizacija komprimovanih TV programa i transportni strim

Povorka bita koja se generie u video i audio MPEG koderima naziva se
elementarni strim za video-podatke i elementarni strim za audio-podatke. Radi
prenosa ovih podataka na vee udaljenosti, oni se formiraju u paket ili paketizuju
u posebnom modulu, na ijem izlazu se dobija paketizovani elementarni strim
ili PES. Video PES paket sadri sve potrebne podatke za komprimovanu sliku.
Maksimalna duina video PES-a moe biti (2161) = 65 535 bajtova. Svaki paket
poinje fiksnim zaglavljem duine 6 bajtova. Sa prva 3 koduje se komanda za
startovanje paketa. etvrtim bajtom oznaava se da li se prenosi video ili audio
informacija, a petim i estim bajtom oznaava se bitska duina paketa.
Programski strim, odnosno PS formira se od paketizovanih video i audio
strimova sa dodatkom podataka za teletekst i specifinih programskih informacija
za vremensko usaglaavanje programa PCR (Program Clock Reference), kao i
za neophodnu sinhronizaciju MPEG dekodera na prijemnoj strani SCR (System
Clock Reference), videti sliku 13.1.
Transportni strim formira se za potrebe prenosa na veoma velike razdaljine,
kao to je prenos digitalnih TV signala do gledalaca. Poto se transportni strimovi
do 40 Mb/s mogu prenositi i konvencionalnim TV kanalom korienjem kanalnog
kodovanja koje je u skladu sa DVB standardom, transportni strimovi sadre po
nekoliko programskih strimova. Da bi se u potpunosti iskoristio dozvoljeni bitski
protok, transportni strimovi od vie provajdera mogu se kombinovati multipleks
postupkom, u multiplekseru za transportni strim, u jedinstven transportni strim
na izlazu. Na slici 13.1 prikazane su sve faze formiranja vie programskih strimova i jedinstvenog transportnog strima na izlazu.
Pri reprodukciji paketizovanog programa na prijemnoj strani prvo se dekoduju
pojedinani elementarni strimovi, a zatim sinhrono video i audio signali. Radi
vremenskog usaglaavanja i sinhronizacije u prijemniku se izdvajaju i potrebni
podaci iz SCR i PCR.
195
Slika 13.1 Blok dijagram formiranja vie programskih strimova, PS i jednog

transportnog strima TS
13.3 Digitalni televizijski sistemi

U Evropi je 1993. godine zapoet projekat za digitalnu difuziju DVB (Digital
Video Broadcasting), koji ini grupa od preko 200 lanica proizvoaa programa,
distributera i satelitskih i kablovskih operatora i organizacija iz 25 drava.
Projekat DVB obuhvata razvoj standarda za satelitske sisteme DVB-S, (Satellite),
razvoj standarda za kablovske sisteme DVB-C (Cable) i razvoj i usaglaavanje sa
zemaljskim difuznim sistemom DVB-T (Terrestrial).
Na slici 13.2 ilustrovan je pojednostavljeni prikaz celog lanca digitalnog televizijskog sistema od scene koja se snima, pa do krajnjih korisnika digitalne televizije.
Video i audio snimci s realne scene koja se snima, ili arhivski analogni snimci,
najpre se pretvaraju u digitalni oblik pomou odgovarajuih A/D konvertora i
zatim komprimuju u video i audio MPEG koderima. Programi koji se realizuju
u odvojenim digitalnim video i audio produkcijama, spajaju se u MPEG multiplekseru u jedinstven programski i transportni strim. Da bi se obezbedio
196
pouzdan prenos digitalnih podataka s velikom koliinom bita, primenjuju se

zatitni kodovi za kodovanje moguih greaka.
Slika 13.2 Uproeni prikaz digitalnog televizijskog sistema za distribuciju

televizijskog programa
Za digitalnu zemaljsku radio-difuziju s predajnika, prema evropskom standardu DVB-T, u RF modulatoru se primenjuje odgovarajua digitalna modulacija OFDM (Coded OFDM, Orthogonal Frequency Division Multiplexing).
Po jednom UHF kanalu irine 8 MHz moe se emitovati 6 do 10 digitalnih
televizijskih i radio programa, koji su komprimovani prema standardu MPEG2 MPML. Frekvencijski spektar je priblino ravnomerno rasporeen po celom
UHF kanalu, a bitski protok iznosi oko 20 Mb/s. Program se prima pomou
klasine irokopojasne logaritamsko-periodine antene. Za prijem digitalnog
DVB-T programa, pojedinani korisnici treba da u svoj TV prijemnik instaliraju
prijemni uredaj ili digitalni tjuner Set-Top Box, slika 13.2, koji treba da obavi
prijem digitalno modulisanih DVB-T signala, selekciju i demodulaciju COFDM
signala, MPEG-2 dekodovanje, D/A konverziju i prilagoenje dolaznih signala,
koji se pomou SKART konektora dovode na klasian televizor. Eksterni Set-Top
Box ureaj moe biti ugraen i u TV prijemnik kao poseban digitalni tjuner.
Prenos televizijskih programa, poslednjih godina, usmeren je na individualne
korisnike pomou mobilne televizije. Zahvaljujui razvoju tree generacije,
3G tehnologije mobilnih telefona, u Evropi je razvijen i DVB-H standard, a
u Americi FLO standard (Media Forward Link Only), koji omoguuju da se
posebno formirani digitalni protokol, koji je dodatak uz DVB-T, primi i dekoduje
i da se na malo veem displeju ekranu mobilnog telefona, prikae nekoliko
digitalnih TV programa koji se emituju sa digitalnog predajnika za digitalnu
zemaljsku difuziju prema standardu DVB-T, slika 113. Zasad, ovakav televizijski
servis je besplatan.
Za digitalnu satelitsku difuziju DVB-S, signal je, takoe komprimovan prema
MPEG-2 MPML standardu, a koristi se posebna digitalna modulacija QPSK
(Quadrature Phase Shift Keying). Digitalni tjuner Set-Top Box za satelitski DVB-S
program treba da omogui prijem digitalno modulisanih satelitskih radiodifuznih
197
programa sa satelitske antene, njihovu selekciju, QPSK demodulaciju, MPEG2 dekodovanje, D/A konverziju i prilagoenje u analogni signal, koji se preko
SKART konektora vodi u klasian TV prijemnik.
Za emitovanje TV signala preko satelita koristi se frekventna modulacija,
to zahteva neuporedivo manju snagu za rad predajnika transpondera na
geostacionarnim telekomunikacionim satelitima Ovo je od presudnog znaaja, s
obzirom na to da se energija na satelitima obezbeuje iz solarnih elija. S druge
strane, frekventna modulacija zahteva iri propusni opseg prenosnih kanala
od amplitudne modulacije. U Evropi se koristi opseg frekvencija od 10,7 do
12,75 GHz. Digitalni prenos audio i video signala preko satelita, u poreenju s
analognim, omoguuje znatno bolji kvalitet reprodukovanih signala, a naroito
u pogledu odnosa signal/um i eliminisanja izoblienja usled refleksije i
interferencije razliitih signala.
Orbitalna brzina geostacionarnih satelita je usaglaena sa brzinom okretanja
zemljine povrine, tako da je za posmatraa sa Zemlje ovakav satelit stacionaran.
Zona pokrivanja zemljine povrine signalom jednog transpondera moe da
obuhvati vie drava ili itave kontinente. Na taj nain su mnogostruko prevaziene
i proirene lokalne granice i medijske mogunosti pojedinih TV emitera. Uz
primenu kompresije podataka, unutar opsega jednog transpondera moe se
smestiti 6 do 10 standardnih TV programa. Pri tome, znatno se smanjuje cena
zakupa transpondera po jednom TV programu, imajui u vidu da je godinja
cena zakupa jednog transpondera nekoliko miliona dolara. Pri tome, treba imati u
vidu da satelitski transponder moe stoprocentno da zameni celokupnu zemaljsku
mreu i da trenutno ostvari pokrivenost teritorije jedne drave. Difuzija televizijskih
programa posredstvom satelita oznaava se skraeno sa DBS (Direct Broadcast by
Satellite). Prema IAF (International Astronautical Federation), od 1957. do 1995.
godine lansirano je vie od 5 000 satelita, od kojih 496 geostacionarnih, a od tog
broja 113 komunikacionih, koji se koriste za TV difuziju. Od 1996. do 2006. godine
planirano je lansiranje jo 300 komunikacionih satelita i satelita namenjenih
televizijskoj difuziji. Termin geostacionarni satelitski releji ili konstelacije, odnosi
se na hiljade ovakvih satelita koji obuhvataju celu povrinu Zemlje. Oni lete brzo na
manjim visinama i za 2 sata oblete Zemljinu kuglu. Koriste se za Internet, mobilne
telefone i u poslednje vreme i za mobilnu televiziju. Prijem programa sa satelita
obavlja se pomou paraboline antene i satelitskog prijemnika, sa ijeg izlaza se
signal prikljuije na klasian TV PAL prijemnik. Primena digitalne tehnike u
satelitskoj difuziji imae u budunosti dominantnu ulogu.
Distribucija televizijskih programa preko kablovskih mrea je jo jedan, sve
rasprostranjeniji oblik prenosa TV programa i dodatnih servisa do gledalaca,
a naroito u urbanim sredinama. Pri tome, satelitski programi, od kojih je
veina zatiena skremblovanjem, predstavljaju osnovni izvor programa za
distribuciju preko kablovskih mrea. U uslovima pristupa ovako raznovrsnim
TV programima i raznim informacionim i multimedijalnim servisima, kuni TV
prijemnik postae vienamenski terminal.
Primena raunara i raunarskih mrea za umreavanje TV kapaciteta i prenos
audio i video signala i drugih podataka usmereni su na projektovanje globalnih
198
irokopojasnih integrisanih sistema za digitalni prenos ISDB (Integrated

Service Digital Broadcasting), koji e, pored prenosa radio i TV programa, biti
transparentni i moi e da prepoznaju i prenose razne vrste digitalnih programa
i informaciono-komunikacionih servisa. Pored Interneta, smatra se da e u
budunosti dominirati ATM (Asinhronous Transfer Mode), zato to u sebi spaja
karakteristike telefonskih mrea i digitalnih paketskih mrea za prenos podataka,
audio i video signala, kao i zbog svoje kompatibilnosti s drugim postojeim
tehnikama digitalnih prenosa.
13.4 Standardi za prenos DVB signala

U digitalnoj televiziji termini DVB i MPEG su u tesnoj vezi. Nain pripreme
digitalnih transportnih strimova, kao to se vidi iz prethodnog poglavlja, u skladu
je sa MPEG-2 MPML standardom i definisan je svetskim standardima:
ISO/IEC 138 18-1, za nain multipleksovanja;
ISO/IEC 138 18-2, za nain kodovanja video-signala, i
ISO/IEC 138 18-3 za nain kodovanja audio-signala.
U skladu s evropskim DVB standardom, digitalni transportni strimovi se
emituju kao TV kanali prema standardima koje je ustanovio Evropski institut za
telekomunikacione standarde, odnosno ETSI:
ETS 300 421, DVB-S, za satelitske prenose;
ETS 300 429, DVB-C, za kablovske prenose, i
ETS 300 744, DVB-T, za zemaljske prenose.
U sva tri sluaja prenosni kanali su podloni interferenciji s ometajuim
talasima, pa transportni strimovi treba da budu to krai, a primenjuju se i posebni
zatitni kodovi, tako da transportni strimovi stignu do MPEG-2 MPML dekodera
sa to manjim grekama. Duina transportnih strimova je fiksna i iznosi tano
4 + 184 = 188 bajtova da bi bila ceo umnoak od duine elija irokopojasne
integrisane mree ATM. Duina ATM elija je 47 bajtova, pa je 4x47 = 188
bajtova. Prva 4 bajta se koriste za kodovanje komande za startovanje transportnog
paketa, a ostala 184 bajta nose korisne TV informacije. Smatra se da e ATM
mrea biti dominantna u budunosti u odnosu na druge irokopojasne paketske
mree s mogunostima prenosa video-signala i velikog broja integrisanih usluga,
zbog mogunosti prenosa svih tipova digitalnih podataka po jednoj mrei i
kompatibilnosti i transparentnosti sa postojeim tehnikama prenosa.
Takoe, primenjuje se i zatita podataka skremblovanjem da bi se omoguila
prodaja TV programa. Skremblovanje se bazira na sekvencama od po 8 bajtova,
tako da se ukupna duina strima koji nosi TV informacije deli na 23x8 = 184 bajta.
199
13.5 Rezime
U trinaestoj glavi opisani su postupci za pripremu i distribuciju digitalnih video
i audio signala do gledalaca. Evropski standard za digitalnu televiziju usvojio
je MPEG-2 MPML standard za prenos kompresovanih podataka u digitalnim
video-signalima. U tekstu je prikazana tabela sa 6 profila i 4 nivoa, pomou kojih
mogu da se definiu najvie 24 razliite kombinacije za kompresiju digitalnih
video-podataka, kao i postupci za redukciju bita u zavisnosti od eljenog formata
i rezolucije slike. Sa ovim standardizovanim profilima i nivoima specificira se
maksimalni bitski protok koji odreuje i rezoluciju sistema i brzinu prenosa
TV programa. Takoe se specificiraju i druge informacije neophodne za
sinhronizaciju i dekodovanje video i audio signala za vreme reprodukcije na
prijemnoj strani. Radi prenosa na vee udaljenosti digitalni podaci se formiraju u
paket u posebnom modulu na ijem izlazu se dobijaju paketizovani elementarni
strimovi za video i audio signale, zatim programski strim i transportni strim.
Na otpremnoj strani se formiraju i dodatni podaci za vremensko usaglaavanje
programa, kao i za neophodnu sinhronizaciju MPEG dekodera na prijemnoj
strani. Multipleks postupkom mogu se kombinovati transportni strimovi od vie
TV provajdera u jedinstven transportni strim na izlazu.
Evropskim DVB projektom obuhvaeni su standardi za satelitske sisteme
DVB-S i kablovske sisteme DVB-C, kao i za zemaljski difuzni sistem DVB-T. Za
digitalnu satelitsku difuziju DVB-S koristi se posebna digitalna modulacija QPSK.
Za digitalnu zemaljsku radio-difuziju DVB-T sa predajnika, u RF modulatoru
primenjuje se digitaln modulacija OFDM. Po jednom UHF kanalu irine 8 MHz
moe se emitovati nekoliko digitalnih televizijskih i radio programa, koji su
komprimovani prema MPEG-2 standardu, sa bitskim protokom od 20 Mb/s.
Program se prima pomou klasine irokopojasne antene, a korisnici moraju
da instaliraju prijemni digitalni tjuner Set-top box, koji treba da obavi prijem
digitalno modulisanih DVB-T signala, selekciju i demodulaciju COFDM signala,
MPEG-2 dekodovanje, D/A konverziju i prilagoavanje ulaznih signala koji se
pomou SKART konektora prikljuuju na klasian TV prijemnik.
Primena raunara i raunarskih mrea za umreavanje TV kapaciteta,
uslovila je njihovu primenu u globalnim irokopojasnim integrisanim sistemima
za digitalni prenos ISDB, koji prenose radio i TV programe i transparentni su
da prepoznaju i prenose razne vrste drugih digitalnih programa i informacionokomunikacionih servisa. Internet dominira u svetu kao globalni irokopojasni
integrisani ICT sistem.
200
13.6 Kljuni pojmovi

TV produkcija
TV emiteri
TV provajderi
Distribucija i kontribucija TV programa
Evropski DVB standardi za digitalnu
difuziju
MPEG-2 MPML profili i nivoi
Brzina prenosa TV programa
MPEG-2 koderi i dekoderi
ITU-R BT.601
SDTV
HDTV
LDTV
EDTV
Paketizacija kompresovanih TV programa
Paketizovani elementarni strim PES
Video PES
Audio PES
Programski strim
Transportni strim
Multipleks postupak
Vremensko usaglaavanje programa, PCR
Sinhronizacija MPEG dekodera, SCR
Bitski protok 40 MB/s
DVB-T
DVB-S
DVB-C
DVB-H
Digitalna modulacija
OFDM
QPSK
Prijemni ureaj Set-Top Box

1. Koji standard se koristi u evropskom sistemu DVB za prenos kompresovanih
podataka u digitalnim video-signalima?
2. ta se specificira sa 6 profila, a ta sa 4 nivoa u MPEG-2 MPML standardu?
3. ime je odreena rezolucija digitalnog video-signala?
4. Da li MPEG-2 MPML standard omoguuje i projektantima i korisnicima
digitalnih ureaja da se opredele u pogledu tehnikih performansi i cene?
Navesti primer.
5. ta sadri video PES i kolika je njegova maksimalna duina u bajtovima?
6. ta se koduje sa 6 bajtova u fiksnom zaglavlju na poetku svakog paketizovanog
elementarnog strima?
7. ta sve sadri programski strim, PS?
8. ta sadri transportni strim, TS?
9. Koja digitalna modulacija se primenjuje za digitalnu zemaljsku radio-difuziju
prema evropskom standardu DVB-T?
10. Koliko digitalnih televizijskih i radio programa komprimovanih prema
standardu MPEG-2 MPML, moe da se emituje po jednom UHF kanalu
irine 8 MHz?
11. Koju funkciju treba da obavlja digitalni tjuner Set-Top Box u TV prijemniku
za digitalnu zemaljsku radio-difuziju prema evropskm standardu DVB-T?
12. Koja digitalna modulacija se koristi za digitalnu satelitsku difuziju prema
evropskom standardu DVB-S?
13. Koje funkcije treba da obavlja digitalni tjuner Set-Top Box za prijem
satelitskog DVB-S programa?
201
Literatura
4. Understanding MPEG-2, Hewlet Packard, www.hp.com/info/forhptv, 1997.
6. DVB Digital Video Broadcasting, The new age of television, dostupno na
Internetu.
7. Going DVB, getting started, www.broadcastengineering.com, mart 2006.
8. Prof. dr A. Marini, dr M. Topalovi, mr F. Presetnik, dr A. Kozarev i grupa
autora, Kablovska televizija, RTS, Beograd 1996.
202
14.
PRIKAZIVANJE TELEVIZIJSKE SLIKE
rikazivanje televizijske slike je poslednji korak u lancu generisanja, obrade

i ekonominog prenosa slike do TV prijemnika. Sva poboljanja tehnikih
mogunosti televizijskih ureaja, od TV kamere do TV prijemnika, usmerena su
na konano poboljanje kvaliteta reprodukovane slike. Uslovi gledanja pokretnih
slika na realnoj sceni, na bioskopskom platnu pri optikoj projekciji i na TV
prijemniku, naravno, nisu isti. Meutim, zahvaljujui mogunostima adaptacije
oka, mogue je ostvariti utisak realnosti reprodukovane slike i na ekranu TV
prijemnika. Vernost reprodukovanih TV slika povezana je sa vizuelnim mogunostima oka da raspoznaje sitne detalje u strukturi reprodukovanih slika koje se
menjaju u prostoru i vremenu i mogunou adaptacije oka da na reprodukovanoj
slici bude zadovoljen relativni oseaj sjajnosti susednih povrina i odnos prema
sjajnosti okoline, kao i da prati uestalost promena sjajnosti u pokretnim
slikama. Dovoljno je da kontrast uvek bude kao na originalnoj sceni i da se slike
podudaraju u kolorimetrijskom smislu.
Videli smo da je vizuelni sistem oka veoma sloen za percepciju boja, zbog
ogranienih optikih mogunosti oka i konane gustine receptorskih elija.
Oko zapaa promene u boji znatno slabije od promena nivoa sjajnosti. Dve
boje razlikujemo samo ako je kontrast izmeu njih vei od 3:1, to je, sreom,
u prirodi najei sluaj. Zapaanje boja zavisi od osvetljenosti objekata, ali i od
vidnog ugla pod kojim se boje gledaju. Na vid je trihromatian samo pri vidnim
uglovima veim od 20 minuta. Pri vidnom uglu manjem od 10 minuta oko ne vidi
boje, ve samo nijanse sivoga. Pri posmatranju slika na ekranu TV prijemnika sa
rastojanja od est visina ekrana, ugao pod kojim se vidi ceo ekran po irini iznosi
oko 13 stepeni. Osetljivost oka zavisi i od pravca pod kojim se menja sjajnost
i smanjuje se za 10% do 20% u pravcu dijagonale ekrana. Oko je osetljivo i na
treperenje u slici, na duple slike (duhove), koje nastaju zbog reflektovanih talasa,
kao i na um i druge smetnje u slici.
14.1 Razliiti formati filmske i televizijske slike

Sve okolnosti u vezi sa vizuelnim mogunostima oka uzimaju se u obzir pri
formiranju i prenosu televizijskih slika. Jedan od bitnih uslova za poboljanje
televizijske slike jeste odreivanje oblika i veliine, ili formata televizijske slike, a
time i oblika i veliine ekrana TV prijemnika. Osnovni preduslov za to jeste da
slika odgovara najpogodnijem vidnom uglu ovejeg oka, tako da se gledaocu
omogui da to potpunije apsorbuje televizijsku sliku. U poetku razvoja
televizije usvojeno je da televizijska slika bude pravougaonog oblika sa odnosom
203
stranica 4:3 ili 1,33:1. Ovakav odnos stranica (aspect ratio) TV slike preuzet je iz
kinematografije. Na taj nain bilo je omogueno direktno korienje postojeeg
filmskog materijala za emitovanje preko TV sistema, u tom vremenu kada jo
nisu postojale ni filmske ni elektronske TV kamere, niti bilo koji drugi medij za
memorisanje televizijske slike.
Poboljanje kvaliteta analogne TV slike veoma je ogranieno, a s prenoenjem
kroz komunikacione sisteme i viestrukim uzastopnim presnimavanjem degradacija analogne TV slike sve je progresivnija. S druge strane, TV prijemnici s
odnosom stranica 4:3 dovode do odreenih gubitaka povrine slike koja se
prikazuje. Klasini TV prijemnici s tekim katodnim cevima, visokim naponom,
rendgenskim zraenjem, geometrijskim izoblienjima i drugim nedostacima,
postali su najloija karika u celom TV lancu.
Digitalizovana TV slika, digitalizovani TV prijemnici i nove tehnologije ploastih ekrana doneli su niz kvantitativnih i kvalitativnih novina u pogledu ukupnog
poboljanja kvaliteta televizijske slike. Poveani broj linija i novi format TV slike
u sistemima sa visokom rezolucijom, kao to i sam naziv kae, omoguuje otriju
sliku finije strukture s prikazivanjem sitnijih detalja u slici. Naravno, ljudsko oko
ne moe da razlikuje dve susedne boje kodovane sa dva susedna binarna broja,
jer to premauje osetljivost naeg oka.
Slika 14.1 Ilustracija razliitih formata filmske i televizijske slike
Digitalizovani video-signal i digitalizovani TV prijemnik omoguuju itav

niz novih tehnolokih postupaka za poboljanje kvaliteta reprodukovane TV
slike. Digitalizovani video-signal moe se lokalno memorisati u TV prijemniku.
204
Time se omoguuje da se oitavanje memorisanog sadraja susednih linija obavi

u vremenskom nizu koji odgovara progresivnoj analizi TV slike u kameri (Deinterlace), s jednakom ili veom uestanou. Na taj nain eliminie se uoljivo
treptanje u slici.
Digitalizovani signal omoguuje da se interpolacijom dve susedne prenete
slike dobiju dodatne slike, tako da se reprodukcija moe obaviti sa duplo veom
vertikalnom uestanou poluslika od 100 Hz. Time se znatno poboljava kvalitet
reprodukovanih slika s pokretnim objektima u slici.
Digitalni TV prijemnici imaju mogunost poboljanja i odnosa signal/
smetnje, kao i mogunost eliminacije duplih slika u slici nastalih zbog refleksije.
Zbog filmskog materijala snimljenog u sinemaskop tehnici, ali i zbog
povoljnijeg vidnog ugla i iz psiholokih razloga, gledalac ima snaniji utisak
realnosti ako je slika izduenija u horizontalnom pravcu. Odnos irine i visine
slike detaljno je ispitivan godinama i u uslovima optike projekcije filma i u
uslovima prikazivanja elektronske slike na TV prijemnicima. U filmskoj projekciji
su uvedeni sinemaskop sa optikim tonom i formatom ili odnosom irine i visine
slike 2,35:1, iroki ekran (Wide screen) sa formatom 1,85:1.
U televiziji je bilo nekoliko prelaznih formata od 4:3 ka 16:9, slika 14.1 a). Na
primer, letterbox, kod koga se od formata 4:3 zatamnjuju po 72 linije na vrhu
i na dnu slike, slika 14.2 b). Velike tamne povrine iznad i ispod slike mnogo
umanjuju sliku, uoljive su i jasno je da sinemaskop nije podesan za televiziju.
to se tie formata televizijske slike, utvreno je da je za gledaoce najpovoljnije
da odnos irine i visine slike bude 16:9, to je priblino jednako odnosu 1,85:1
irokog ekrana kod filmske projekcije. Format TV slike sa odnosom stranica
16:9, sa uestanou odmeravanja od 74,25 MHz i sa rezolucijom od 1920x1080
piksela, sa uestanou slika od 50 Hz i analizom sa proredom 2:1, usvojen
je za HDTV sistem u Evropi prema internacionalnim preporukama ITU-R
BT.709-4. To se skraeno oznaava sa HDTV 1920x1080 50 2:1 16:9. Poveanjem
broja linija i broja piksela kod HDTV sistema, dobija se slika koja ima 5,5 puta
vie elemenata slike nego digitalna slika u stndardnoj digitalnoj televiziji SDTV,
koja se odmerava uestanou 13,5 MHz., prema internacionalnim preporukama
ITU-R BT.601. Odnos uestanosti 74,25 MHz i uestanosti 13,5 MHz je tano
5,5, pa zato HDTV ima 5,5 puta vie elemenata slike i za toliko veu rezoluciju,
odnosno otrinu slike. Time je omogueno dobijanje slike visokog kvaliteta i
na velikim ekranima. Kvalitet slike je primetno bolji i na malim ekranima, ali
se prednost ispoljava tek kod ekrana veih dimenzija i kod televizijskih HDTV
projektora. Razvijene su HDTV katodne cevi dijagonale do jednog metra i
HDTV projektori sa irinom slike od 1,6 m, 3,5 m i 10 m. Ovako veliki elektronski
projektori otvaraju mogunost da filmska kinematografija preraste u elektronsku
HDTV kinematografiju. Rezolucija elektronske HDTV slike odgovara priblino
rezoluciji filmske 35 mm slike. Ve godinama, dugometrani igrani filmovi se
snimaju i elektronskim kamerama. Distribucija HDTV filmova se obavlja pomou
magnetoskopskih traka, a prikazivanje pomou HDTV monitora i velikih HDTV
projektora u filmskim dvoranama. Otvara se i mogunost distribucije HDTV
filmova elektronskim putem, pomou gradskih irokopojasnih mrea MAN
205
(Metropolitan Area Network), iz jednog distributivnog centra u udaljene filmske

dvorane buduih elektronskih TV bioskopa.
14.2 Ploasti televizori

Kao ideal kome se tei, proizvoai TV opreme ve dugi niz godina razvijaju
nove ploaste ili ravne ekrane (Flat screen) za prikazivanje televizijske slike, koji
bi bili veih dimenzija i omoguili gledaocima to snaniji utisak realnosti. Takvi
ploasti TV prijemnici, ili televizori sa ravnim ekranima mogli bi da se okae na
zid kao slika ili kao bioskopsko platno, tako da ih posmatra vei broj gledalaca,
kao to je prikazano na slici 14.2. Na taj nain postigao bi se kompromis izmeu
velikih bioskopskih projekcija i malih klasinih kunih televizora,. Taj cilj je i
ostvaren. Danas se proizvode ploasti televizori sa ravnim ekranima u kojima
preovlauju dva tehnoloka reenja.
Slika 14.2 Veliki TV prijemnik sa ploastim ekranom

206
14.2.1 LCD televizori

LCD (Liquid Crystal Displays) ekrani su ravni u obliku ploe i projektovani su
na bazi tenih kristala. Teni kristali u ekranu ne proizvode sami osvetljaj nego
koriste svetlost iz posebnog izvora, koji je ugraen na zadnjoj strani. Slika na
ekranu se formira odgovarajuom polarizacijom tenog kristala. Ekrani na bazi
tenih kristala pogodni su zbog male potronje, ali se ovom tehnologijom ne moe
postii zadovoljavajui osvetljaj kod velikih TV ekrana. Nove verzije LCD ekrana
znatno su tehnoloki unapreeni dodavanjem snanog pozadinskog osvetljenja
pomou LED dioda. Oni su poznati kao LED LCD ploasti ili ravni TV ekrani.
LED LCD ekrani ostvaruju visoku osvetljenost i prenos svetla sa brzim i
ravnomernim odgovorom koji obezbeuje veliki kontrast i otrinu pokretnih
slika. LED modeli imaju i irok ugao vidljivosti, tako da slika nije bleda kada se
gleda pod otrim uglom. Pozadinsko LED osvetljenje omoguuje ovim ekranima
i dui vek trajanja.
LED LCD ekrani se izrauju sa formatom skeniranja 1 920x1 080 piksela, to
predstavlja punu rezoluciju visoke definicije (full-HD). LED LCD TV prijemnici
imaju i integrisan digitalni tjuner (Set-Top Box) koji omoguuje prijem svih
analognih formata slike, kao to su PAL-B/G/H, SECAM-B/G, digitalnih
formata sa punom HD rezolucijom 1 920x1 080 piksela DVB-T (MPEG4-AVC,
H.264), DVB-C (MPEG4-AVC, H.264), kao i PC signala XGA, WXGA, SXGA i
s mogunou teleteksta.
14.2.2 PDP televizori

PDP (Plazma Display Panel) su, takoe ravni ili ploasti ekrani i projektovani
su na principu pranjenja jonizovanog gasa Tehnologija plazma ploastih ekrana
omoguuje izradu velikih TV ekrana s dijagonalama veim i od 50 ina. PDP
ekran sastoji se od dve staklene ploe izmeu kojih se nalazi plemeniti gas neon
ili ksenon. Na zadnjoj staklenoj ploi formirane su grupe po tri elije od kojih
je jedna premazana crvenim, druga zelenim i trea plavim fosforom. Ove grupe
elija su poreane u obliku redova koji odgovaraju linijama klasinog ekrana.
Kada se ove elije pobude odgovarajuim naponima koji u sebi nose modulaciju
RGB video-signala, astaje jonizacija gasa koji proizvodi ultravioletno zraenje.
Ovi zraci osvetljavaju fosfore, koji tada emituju vidljivu svetlost crvene, zelene i
plave boje, koja se vidi kroz prednju staklenu plou. Aditivnim meanjem svetlosti
velikog broja RGB elija nastaje slika u boji, kao i na klasinim TV ekranima.
Prednosti PDP TV prijemnika s plazma ploastim ekranima, u odnosu na
klasine TV prijemnike s katodnom cevi, jeste mogunost izrade velikih ekrana
s dijagonalama veim i od 50 ina. Pored toga, oni su manje teine, mogu se
postavljati na zid, nemaju visoki napon pa nemaju ni geometrijskih izoblienja i,
to je veoma vano, nemaju ni rendgenskog zraenja.
207
14.3 Televizijski projektori

Televizijski projektori se koriste za prikazivanje televizijske slike i multimedijalnih sadraja s raunara na velikim ekranima (Large screen) u prostorijama s
veim brojem gledalaca, slino filmskim projekcijama. Za ove primene potrebno
je obezbediti veliki osvetljaj, kontrast, otrinu slike i vernu reprodukciju boja
u salama sa prisustvom dnevne svetlosti. Klasini ureaji, kao to su ajdafor
i bim ureaj sa tri katodne cevi, zamenjeni su novim tehnolokim reenjima.
Najpoznatiji su LCD projektori, zatim D-ILA (Direct Drive Image Light Amplifier)
projektori firme JVC i projektori poznati kao DLP, koje je razvila firma Texas
Instruments, kod kojih se osvetljaj ekrana modulie vibracijama mikro-ogledala.
Televizijski projektori se izrauju u raznim modelima, od malih za prenosne
primene u manjim prostorijama, do velikih za stacionarne primene u velikim
salama. Jaina sjajnosti kree se od 500 do 3 000 lumena. Sjajnost od 1 500 lumena
dovoljna je da se u prostoriji srednje veliine pri dnevnoj svetlosti dobije kvalitetna
reprodukcija televizijske slike ili prezentacija multimedijalnog sadraja. Kontrast
se kree od 150:1 do 2.000:1. Rezolucija slike je razliita: 640x480 piksela (VGA),
800x600 piksela (SVGA), 1 024x768 piksela (XGA), 1 280x1 024 piksela (SXGA),
1 600x1 200 piksela (UXGA), 2 048x1 536 piksela (QXGA). To znai da bolji
modeli televizijskih projektora ispunjavaju zahtev za reprodukciju slike HDTV
formata sa rezolucijom od 1920x1080 piksela, uestanou slike od 50Hz i
veliinom slike 16:9, ili skraeno HDTV 1920x1 080 50 2:1 16:9.
Savremeni televizijski projektori omoguuju da se na njih mogu prikljuiti svi
izvori TV signala koji su u primeni, kao to su kasetni i profesionalni magnetoskopi
s analognim ili digitalnim signalima u komponentnom ili kompozitnom obliku,
s analizom s proredom ili sa progresivnom analizom, kao i satelitski prijemnici,
raunari i DVD ureaji. Neki televizijski projektori imaju ugraen i tonski deo za
reprodukciju mono ili stereo zvuka.
14.4 Rezime
Uporedo sa razvojem digitalne obrade i digitalnih prenosa TV programa razvijani su i novi TV prijemnici za poboljanje kvaliteta reprodukovane slike u skladu
sa vizuelnim mogunostima ovejeg oka. U tekstu je dat kratak prikaz razvoja
razliitih formata filmske i televizijske slike, kao i tehnoloke prednosti prikazivanja
digitalizovane slike na digitalnom TV prijemniku. Kao ideal kome se teilo,
proizvoai TV opreme razvili su nove ekrane za prikazivanje televizijske slike u
obliku ploe, koji mogu biti mnogo veih dimenzija i omoguiti gledaocima snaniji
utisak realnosti od kladinih TV prijemnika. Pored toga, novi ekrani su manje
teine, mogu se postaviti i na zid i, to je veoma znaajno, ne koriste visoki napon
i nemaju rendgensko zraenje. S velikim ploastim TV ekranima postavljenim na
zid, koji moe da posmatra vei broj gledalaca, postignut je kompromis izmeu
velikih bioskopskih projekcija i malih klasinih kunih TV ekrana.
208
Na kraju poglavlja ukazano je i na razvoj i veoma iroku i znaajnu primenu

televizijskih projektora za prikazivanje televizijske slike i multimedijalnih
sadraja s raunara, na velikim ekranima u prostorijama sa velikim brojem
gledalaca, slino optikim filmskim projekcijama. Na ulaz TV projektora mogu
se prikljuiti svi raspoloivi izvori video-signala koji su u primeni, kao to su
kasetni i profesionalni analogni i digitalni magnetoskopi u komponentnom i
kompozitnom obliku, satelitski prijemnici, raunari i DVD ureaji.
14.5 Kljuni pojmovi

Vernost reprodukcije TV slike
Optika projekcija
Vizuelne mogunosti oka
Vidni ugao
Kontrast 3:1
Kolorimetrijska podudarnost
Oblik i veliina TV prijemnika
Digitalni TV prijemnici
Ploasti TV ekrani
Formati TV slike
Veliki ekran
HDTV 16:9
Rezolucija 1920x1080 piksela
Elektronska HDTV kinematografija
HDTV monitori
LCD ploasti ekrani
PDP ploasti ekrani
HDTV projektori
Multimedijalni sadraji
Elektronska projekcija

1. Da li ljudsko oko bolje zapaa promene u boji ili promene nivoa sjajnosti?
2. Od ega sve zavisi vernost reprodukovanih TV slika?
3. Koja poboljanja reprodukovanih TV slika omoguuju digitalni video-signal i
digitalni TV prijemnik?
4. Koji format TV slike je usvojen za HDTV sistem u Evropi?
5. ta se oznaava skraenicom HDTV 1920x1080 50 2:1 16:9?
6. ime je omoguena elektronska HDTV kinematografija?
7. Objasniti princip rada LCD ploastih ekrana.
8. Objasniti princip rada PDP ploastih ekrana.
9. Koji izvori TV signala se mogu prikljuiti na ulaz televizijskih projektora?
Literatura
3. Light and the eye color vision, dostupno na Internetu.
Beograd 2002.
6. U. Reimers, From 4:3 to 16:9 Aspect Ratio-a Big Change in TV Production
and Broadcasting, Norddeutscher Rundfunk, Hamburg, Germany.
209
15.
KUNI MULTIMEDIJALNI CENTAR
ajstariji i jo uvek najpoznatiji informaciono-komunikacioni medij jeste

knjiga. Ostali informacioni i komunikacioni mediji javljali su se s razvojem
tehnologija, kao to su telefon, radio, televizija, kablovske mree, sateliti, raunari
i raunarske mree, od kojih je, svakako najpoznatija i najznaajnija Internet.
Danas je dolo do kombinovanja i objedinjavanja svih pomenutih informacionokomunikacionih tehnologija u jedan kompleksan medij, koji je dobio naziv
multimedij. Da bi se distribuirale informacije do korisnika, multimedijalne
komunikacije koriste kombinaciju raunarskih podataka, teksta, slike i tona. Ovi
informacioni servisi mogu biti prenoeni pomou antenskih difuznih predajnika,
lokalnih i globalnih raunarskih mrea, kablovskih i satelitskih distribucionih
sistema, kao i integrisanim telefonskim mreama. Korisnici mogu sami da biraju i
kreiraju svoj informacioni sadraj koji ele da prate ili koriste na neki od dostupnih
naina. Zasad, televizija se u tim sistemima koristi za proizvodnju i emitovanje
audio i video sadraja, a digitalna televizija je omoguila obradu ovih signala u
realnom vremenu, zahvaljujui razvoju sve sloenijih video i audio kartica. Raunari
su postali jedan od generatora izvora teksta i slike, a poto raunari mogu i da
se umreavaju, na taj nain se ostvarila vrsta sprega raunara i televizije. Novi i
sve sloeniji zahtevi u ovoj oblasti naglo i dramatino se uveavaju, uslovljavajui
razvoj sve kompleksnijih hardverskih arhitektura i raunarskih programa za
primene u obradi video-signala, u multimedijalnim sistemima i komunikacijama.
Digitalizacijom video i audio signala i tehnikom njihove kompresije omoguen je
protok ogromne koliine podataka. Pokrenut je i nagli razvoj monih raunara,
raunarskih mrea i softvera, memorijskih sistema velikog kapaciteta i baza
podataka, ureaja za elektronsku montau i video-efekte, elektronske grafike,
mobilne televizije, masovne upotrebe Interneta i raznih interaktivnih informacionih
i video servisa. Panja je usmerena ka individualnim krajnjim korisnicima ovih
usluga, kojima je tehnoloki omogueno da u svojim domovima formiraju kuni
multimedijalni centar sa viestrukim mogunostima korienja.
15.1 Konfiguracija i mogunosti korienja kunog

multimedijalnog centra
Jedna od najvanijih primena multimedijalnog informacionog sistema jeste
televizija ili video na zahtev (video on demand). Osnovni interaktivni servisi koje
video na zahtev moe da omogui korisnicima jesu:
- filmovi na zahtev,
- interaktivne video-igre
210
- interaktivne TV novine,
- kataloka prodaja,
- obrazovni programi,
- oglaavanje.
Oigledno je da ovakvi informacioni sistemi imaju izuzetan i neprocenjiv
drutveni znaaj, naroito u oblasti informisanja, obrazovanja, trgovinske razmene
i zabave. Moe se rei da sve to predstavlja revolucionarni pomak u odnosu na
dosadanji nain korienja televizijskih i video i audio sadraja uopte.
Slika 15.1 Kuni multimedijalni centar
Mada je kuni multimedijalni centar, prikazan na slici 15.1, u ovom trenutku

jo uvek nedostupan veem broju korisnika, on je u potpunosti tehniki ostvarljiv
i uskoro moe postati svakodnevna realnost. Na nivou grada i regiona, potrebno
je izgraditi dispeerske informacione centre koji se pomou brzih gradskih
raunarskih mrea povezuju s multimedijalnim arhivskim centrom, iz koga se
po potrebi preuzimaju odabrani multimedijalni sadraji. Pojedinani korisnici
treba da instaliraju kod sebe digitalni tjuner Set-Top Box, koji treba povezati
s lokalnim dispeerskim informacionim centrom pomou komunikacionog
sistema, kao to je instalacija kablovske televizije ili integrisana telefonska mrea.
Set-Top Box ima zadatak da obavi prijem, konverziju i prilagoenje spoljanjih
signala na kuni multimedijalni sistem. Korisnik sistema komunicira na slian
nain kao s televizorom/monitorom koji je prikljuen na kuni video-ureaj.
Na primer, nakon izbora eljenog filma, korisniku su na raspolaganju komande
211
NAPRED, NAZAD i STOP KADAR. Kuna video-magistrala (Home Video Bus)

omoguuje transfer i povezivanje spoljanjih i lokalnih informacionih sadraja
do TV prijemnika/monitora, ili izmeu pojedinih ureaja koji su meusobno
povezani kratkim kablovima. Ovi ureaji mogu biti personalni raunari, harddisk jedinice, kamere, kasetni magnetoskopi, tampai, skeneri, CD i DVD
diskovi, digitalni TV prijemnici i drugi ureaji. Kao kuna video-magistrala
moe se koristiti brza serijska magistrala FIRE WIRE, koja je standardizovana
kao interfejs-format IEEE 1394. Ovaj interfejs je i namenjen za meusobno
povezivanje ureaja unutar multimedijalnog centra, kao to je na slici 15.1 i
prikazano. Jednom takvom magistralm moe biti povezano do 63 ureaja sa
maksimalnom duinom kabla izmeu njih do 4,5 metara i maksimalnim bitskim
protokom do 400 Mb/s.
Ovakav multimedijalni centar omoguuje korisniku praktino neogranien
pristup svim vrstama informacija, ne samo iz jednog grada ili drave nego iz celog
sveta. Interaktivna multimedijalna tehnologija omoguuje da se istim sistemom
mogu i dobijati i slati informacije u svet sa mogunou kontrole informacionih
ili video servisa koji se koriste. To predstavlja novi nain komuniciranja meu
pojedincima i preduzeima i ima neprocenjiv znaaj za njihove korisnike. Na ovaj
nain korisnik moe u svom stanu, pomou svog multimedijalnog centra, sebi da
omogui informisanost, edukaciju, zabavu, kao i poslovne aktivnosti, i u smislu
kupovine i u smislu prodaje, pa i da bi obavio administrativne i finansijske poslove.
15.2 Rezime
Poslednjih godina proizvodnja televizijske i raunarske opreme i informacionokomunikacionih tehnologija usmerena je ka individualnim krajnjim korisnicima
ovih usluga, kojima je tehnoloki omogueno da u svojim domovima formiraju
kuni multimedijalni centar s mogunostima informisanja, edukacije, zabave,
ali i obavljanja poslovnih aktivnosti, u smislu kupovine i prodaje, kao i administrativnih i finansijskih poslova. Na ulazu u kuni multimedijalni centar
korisnici moraju da instaliraju digitalni tjuner Set-top box, koji treba da obavi
prijem, konverziju i prilagoavanje spoljanjih signala na kuni multimedijalni
sistem. Kuna video-magistrala omoguuje transfer i povezivanje spoljanjih
i lokalnih informacionih sadraja izmeu pojedinih ureaja i TV prijemnika/
monitora. Na taj nain kuni multimedijalni centar omoguuje korisniku
praktino neogranien pristup svim vrstama informacija iz drave i celog sveta.
Istim sistemom se mogu i dobijati i slati informacije sa mogunou kontrole
informaciono-komunikacionih servisa koji se koriste.
212
15.3 Kljuni pojmovi

Multimediji
Informaciono-komunikacioni mediji
Multimedijalne komunikacije
Informacioni servisi
Kompjuterski sadraji
Lokalne mree
Globalne mree
Internet
Umreavanje televizijskih kapaciteta
Satelitski distribucioni sistemi
Kablovski distribucioni sistemi
Integrisane telefonske mree, odnosno
ISDN
Interaktivni informacioni i video servisi

Kuni multimedijalni centar
Kuna video-magistrala
Internet
TV prijemnik/monitor
Video na zahtev
Oglaavanje
Kataloka prodaja
Edukacija
Zabava
Poslovne aktivnosti
Interaktivna multimedijalna tehnologija

1. Koje sve ureaje i prikljuke treba da ima kuni multimedijalni centar?
2. Koje interaktivne servise moe korisnicima da omogui video na zahtev?
3. Koju ulogu ima kuna video-magistrala u kunom multimedijalnom centru?
4. ta sve korisnicima omoguuje interaktivna multimedijalna tehnologija?
Literatura
1. S. Zdravkovi, Primena raunara u televiziji, Godinjak RTS, 1998.
3. asopis Raunari, Beograd, oktobar 1996.
4. asopis PC MAGAZINE, Beograd, decembar 1997.
5. asopis PC PRESS, Beograd, septembar 1998.
213
16.
Indeks pojmova
A
Aditivno meanje svetlosti 51-52
A/D 111-117
ADSL 191
AES 111
AES/EBU 148, 168
Aktivni deo slike 20, 26, 174
AM 120-121
Analiza slike 17-18, 21, 24, 29, 32-33,
72
-progresivna analiza 19
-analiza sa proredom 21
Analizatorske linije 24
- parne 21-22
- neparne 21-22
Ap-link 124, 189
Apeer korekcija 134, 149
ATA/IDE 167
ATM 191, 200
ATSC 195
Audioskop 107
Audio-mikseta 98, 104, 107-108
B
Balansirana audio-linija 104
Bas 166
Berst 74, 76-81
BETACAM SX 152
Binarna re 114-115, 131-132
Bitska brzina 133, 138-139, 149
Bitski protok 138, 142-143, 148, 157,
166, 184, 194, 196, 198, 201
Bitska brzina od 270 Mb/s 149
Bitska brzina od 200 Mb/s 152
Bitmapirani format slike 159-165
Blok dijagram TV kamere 65
Blu-rej DVD 189
214
Boja 43
Boja zvuka 101, 108
Bruhov blenking 81
Broj odmeraka u slici 135, 140-143
C
CAD 170
Cb, Cr 95, 135, 137-138, 140, 155
CCD 32-39, 169, 187
CCIR 73, 122-123, 126, 168, 174
CCIR Report 624 22-23, 76
CGA 165
CIE 45, 51, 54-55, 57, 59, 65, 67
CMYK 160
CRT 48, 64-65, 94
CVS 28, 72
istoa boje 46, 50

D
Daun-link 124
D/A 111-112, 115, 117, 128, 134, 152,
165-168, 198-199, 201
DBS 123, 199
Decibel 90, 102, 103, 108
Demultipleksovanje 152
DESK informativnog programa 187
Dider signal 115-119, 133-134
Digitalna linija 150
Digitalni formati slike 159, 164, 171
Digitalni odmerak 129
Digitalni koder 128
Digitalni TV centar 183, 185, 190,
206, 213
Dihroidna prizma 55, 64, 69
Dominantna talasna duina 57
Dpi 164
DSL 191
Dubina boje 160
DVB 194-197, 200
DVCAM 140, 152, 189
DVC PRO 152, 183-184, 189
DVB-C 197, 200, 208
DVB-H 178-198
DVB-S 196-198, 200
DVB-T 108, 168, 186, 190, 195
DVD 209, 213
DVCPRO 25/50 140, 184
E
EAV 141, 148, 150, 174
EBU 55, 89, 111
EBU Tech 148
EBU 709 59
EBU 3246E 134
EDTV 196
Element slike 159
Elektronski primari 65
Elektronsko-optiki pretvara 17
ENG 187, 190
Eu, Ev 138
F
Faza bersta 80-81
Faktori redukcije boja k i h 87
FCC 57, 59, 65, 67
FEC 153
FIT CCD 34
FLO 198
FM 118, 120-122
Font 163-164
Fotoreceptori 43-44
Fotopigmenti 44-45
Format slike 16:9 140
Frejm-greber 168
FT CCD 37
FTP 187
G
Gama faktor 36, 48-49, 94
Grasmanovi zakoni 50, 53-55, 61, 64-65, 69
Gama korigovani elektronski primari

65, 87
Geostacionarni satelit 123, 199
GOPs 178
H
HAD CCD 35
HD-CAM 152
HDTV 17, 42, 49, 94, 140-141, 144
HDTV 1 920x1 080 25 1:1 16:9
140-141
HDTV 1 920x1 080 50 2:1 16:9
140-141
Horizontalna referentna taka 77
Hrominentni signali 81-95
HSI 160
HSL 160
I
IAM 111
IEEE 1394 213
IP 153-154, 191
ISA 166
ISDB 200-201
ISDN 191
ITU-R BT.601 94, 134-137, 141, 144, 184
ITU-R BT.470 22, 73
IT CCD 33, 34
ITU-R BT.709 48, 94, 140, 195
ITU-R BT.709-4 73, 140-141, 148
ITU-R BT.656 148, 150, 155
ITU-R BT.500 179
Izjednaavajui impulsi 31, 77
J
Jaina zvuka 102
Jednaina smee svetlosti 53
JPEG 153, 164-165, 168, 176, 180,
K
Kamkorder 152, 184, 187-189, 191
Kamera za digitalizaciju RGB signala
135
Karakteristina impendansa Z 108
Karakteristike senzora slike 36
215
- prenosna 36
- spektralna 36
- inercija 36
- vreme ekspozicije 36
- rezolucija 37
- osetljivost 38
- opseg kontrasta 38
- um 38
- defekt 38
Kelov faktor 24, 26
Ki-mapa 163
Kolizija paketa 152-153
Kompatibilni prenos slike 28, 122
Kontrast 47-49, 67, 157, 169, 204, 208
Kolorimetar 42, 44, 50, 53-55
Komplementarne boje 52, 85
Koordinate boja 54, 57
Kolor-kupa 60
Kolorimetrijski primari 45,52
Kompozitni video-signal 28, 31, 72,
91, 141
Kodovanje 114
Krive za meanje boja 54-55
Krug boja 59-60
Kolor-bar 85-89, 137, 144
Kompjuterska animacija 171
Kriva osetljivosti oka 45
Kuna video-magistrala 213
Kvant amplitude 114, 131
Kvadraturna modulacija 73
Kvantizer 114, 131
Kvantovanje 114, 117, 129, 132-144, 177
L
LAN 191
LCD 207-208
LDTV 178, 195-196
Linijski nivo 104
Linearna matrica 65-67, 135, 152
Luminentni signal 64-69, 72-74, 85-95
LNC 124
LSB 115, 149
M
Magistrala 158
Mikrofonski nivo 104
Mikser tona 105
MPEG 141, 176-178, 181, 184
MPEG-2 125, 152, 168, 178, 184
MPEG-2 MPML 194-198
MOS 32
Mo razlaganja oka 47
MPEG IMX 189
MSB 115, 149
Multimediji 157
Multipleksovanje 148, 150, 152, 155, 200
N
Neper 103, 108
Negativna modulacija 121
Nelinearna montaa 154, 158, 168, 170
Nivo belog 77
Nivo zamraenja 29
Nivo crnog 87
Nijanse sivoga 42, 46-47, 56, 61, 161, 204
Nikvistov uslov 37, 75, 113, 118, 131,
135, 144
NLE 190
Normalizovane vrednosti TV
primara 57
NRZ 149, 151
NRZI 149, 151
NTSC 59, 73-73, 76, 81-84, 91-95
O
Odmeravanje 111-115, 118, 129-144
Odnos irine i visine slike 25, 206
OFDM 198
Ofset 25Hz 75
Osciloskop 60, 76, 81, 89-90
Optiko-elektronski pretvara 17, 2021, 32, 48, 64
Osvetljaj povrine 47
Osnovna jednaina u televiziji 61, 65, 69
P
PAL 59, 67, 72-74
PAL/B,G 73
216
PAL koder 74, 76

PAL preklopnik 74
PAL sekvenca 81
Parametri za analizu slike u PAL i
NTSC sistemu 76
Parametri za odmeravanje PAL i
NTSC video-signala 135-136
Parabolini reflektor 124
Pb, Pr 95
PCI-bus 166
PCR 196
PCM 117-118, 176
PDP 208
Pel 128
PES 196
Piksel 32-34, 159-165
Pikmetar 107
Pozitivna modulacija 121
Povratni intervali 23, 26
Popreni presek oka 43
Pratei digitalni podaci 141
Prednji prag 30
Primarne boje RGB 52
Programski strim 196, 201
Prenosni kanal od 270 MHz/s 179
Potkoviasta spektralna kriva 57, 59
P2 kartica 189-191
Princip konstantne sjajnosti 64, 69, 87
PS 196-197
PWM 117
Q
QPSK 198-199, 201
R
Radijanca 46-47, 50
RAM memorija 165
RAID 167, 183-185
Raster TV slike 20
Redundansa 174, 178
Referentna vrednost snage P0 103
Referentna vrednost napona U0 103
Rezolucija digitalne slike 164
Rezultantna sjajnost smee 64, 69
Rezolucija 24
- horizontalna 24-26, 37
- vertikalna 24-26, 72
- statika, dinamika, vremenska
24, 37
RGB monitor 66, 91, 151-153
R-R veza 120
Rutiranje 153, 155
S
SAV 141, 148, 150, 174, 183
SCR 196
SCSI 167, 185
SDI 148, 152-155
SDI deserijalajzer 151
SDI/SDTI infrastruktura 154
SDI/SDTI ruterska matrica 154
SDI serijalajzer 155
SDTI 152
SDTV 17, 164, 166
SDTV 720x576x25 195
SECAM 59, 72, 85, 93-94, 124
Set-Top Box 198, 201, 208, 212
Signali razlike boja 67, 81, 95, 140
Sinhronizacioni impulsi 17,29
- horizontalni 29-31
- vertikalni 29-31
Sjajnost izvora svetlosti 46
Skretni signali 19, 28
Skremblovanje 148-149, 153, 199-200
SMPTE 259M 148
SMPTE 305M 152, 155
SMPTE 125M 134
SNG 187, 189, 191
Spektrometar 107
Spektar video-signala 27-28, 121
Spektar elektromagnetskih talasa 42
Standardni izvori bele svetlosti A, B,
C, D6500, W 51
Suptraktivno meanje boja 52
Struktura odmeravanja 136, 140, 142
Strim 135
Standardizovane Frekvencije za
odmeravanje audio-signala 118
SVS 28
217

irina zvunog opsega 98, 121
iroki impuls 30
iroki ekran, 1,85:1 206
um kvantizacije 115-117
T
Talasovod 124
Talasni oblik horizontalne videolinije 77
Talasni oblici vertikalnih
sinhronizacionih signala 79
Tanjug 187
Televizijski primari 58
Televizijski svetlosni primari 64
Televizijski projektor 208-209
Ton-majstor 105
Transponder 123-126, 189, 199
Transportni strim 196-197, 200-201
Trikolor cev 159, 161
TV Poluslika 22
TV Standard
- 625/50 25-26
- 525/60 25-26
TV Slika 204
U
Uestanost osveavanja 161, 167
Uestanost 27 MHz 148, 151
Ueljavanje poluslika 28, 72, 76, 167
Uestanost video-signala 21, 26
Uestanosti u PAL sistemu 75, 95
Uestanost odmeravanja 112
Uniformno kvantovanje 117, 133
UHF 73, 123, 198, 201
UKT 122, 125
V
Vektori boja 84
Vektorski format slike 159, 162-163
Veliki ekran 207
Vektorskop 60, 76, 83
Vektorski dijagram u PAL i NTSC
sistemu 81
VGA 163, 166-168, 209
218
VHF 73, 122-123

Vidni ugao oka 47, 171
Video-server 154-157, 168, 183
Video na zahtev 211
Visina zvuka 101
Virtuelna scenografija 170
Virtuelni studio 170-171
VRAM 161, 166
Vrednosti koeficijenata sjajnosti TV
primara 65, 67
Vumetar 107
W
WeberFehnerov zakon 103
Y
YCbCr 155
YCbCr 136-137
YUV 69
Z
Zadnji prag 30
Zasienje boje 46, 86
Brojne oznake
2D 158, 169, 171, 178
3D 158, 169, 171, 178
3G 198
4fsc PAL 75, 142
4:0:0, 4:1:1, 4:2:0, 4:2:2, 4:2:2:4,
4:4:4:4, 8:8:8:8 140, 174, 179
1135x625 = 709379 143
4x177344,5 = 709379 76
16:9 140, 141, 189, 206, 209
75 dpi 164, 186
VISOKA KOLA ELEKTROTEHNIKE I RAUNARSTVA STRUKOVNIH STUDIJA

Beograd, Vojvode Stepe 283; www.viser.edu.rs; tel: 2471099, 2471365
Prema oceni i rangiranju Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta Republike
Srbije Visoka kola elektrotehnike i raunarstva zauzela je prvo mesto u kategoriji
dravnih visokih kola.
kola na osnovnim studijama ima osam
akreditovanih studijskih programa i to su:
o Automatika i sistemi upravljanja
vozilima
o Nove energetske tehnologije
o Elektronsko poslovanje
o Raunarska tehnika
o Nove raunarske tehnologije
o Nove raunarske tehnologije za
daljinsko uenje
o Audio i video tehnologije
o Elektronika i telekomunikacije.
Na specijalistikim studijama akreditovani su studijski programi:
o
o
o
o
Nove raunarske tehnologije

Elektronika i telekomunikacije
Nove energetske tehnologije
Multimediji i digitalna televizija.
Programi su uraeni po najviim evropskim i svetskim standardima, a po uzoru na

najpoznatije svetcke univerzitete. Koncepcijski su prilagoeni strukovnim studijama sa velikim
udelom laboratorijskih vebi.
Visoka kola elektrotehnike i raunarstva strukovnih studija evidentno je
najopremljenija obrazovna ustanova u Srbiji. kolska estospratna zgrada sadri impozantne
nastavne resurse u kojima se studenti praktino osposobljavaju za rad. kolski Intranet centar
objedinjuje raunarsku mreu sa 650 prikljuaka i 20 umreenih laboratorija za: automatiku,
ispitivanje vozila, elektroniku, specijalna merenja, elektrometrologiju, telekomunikacije,
mikroraunare, montau i servisiranje raunara, informacione tehnologije, elektrine maine i
pogone, raunarske mree, Internet tehnologije, programiranje, multimedijalne tehnologije i
CISCO akademiju. Za studijski program Audio i video tehnologije na osnovnim studijama i za
Multimedije i digitalnu televiziju na specijalistikim studijama opremljen je studio za animaciju,
studio zvuka sa 5.1 sistemom, tonski studio, tonsku reiju, televizijski studio, video reiju, video
montau i studio za video produkciju.
Visoka kola elektrotehnike i raunarstva strukovnih studija upisuje 200 studenata
koje finansira Budet Republike Srbije i 400 studenata koji se sami finansiraju.
Posle zavrnog ispita izdaju se diplome i dodaci diploma na srpskom i engleskom jeziku
sa zvanjima ininjera ili specijaliste za oblast elektrotehniko i raunarsko ininjerstvo, odnosno
beelor ili specijalista za uu oblast pojedinog studijskog programa. Ininjeri Visoke kole
elektrotehnike i raunarstva lako nalaze posao, a specijalisti su po pravilu ve zaposleni i
studiraju iz radnog odnosa.

,
31; www.teslabg.edu.rs
011/268-8598, 011/268-6394

, .
. ,
.
:
, , ,
, , .

,
, , ,
,
.
,
, ,
, , .

.
: , ,
, ...
? 3G, , 4G.
ADSL, , .

.
.

.

,
.
( , , ...)
.
,
:
, , .

, ,
, ,
. ,

() 9. 2009,
16. 2010. .
250 ,
, ,
.

. -
.

,
,
.
, ,
.
17.
2015,
.

.
222
DVB-T2 MPEG4.10 (H264/AVC).

, (21. 2012.
.) 13
(Gap- filler).

.

, (
). (simulcast)
,

. :
- DVB-2 ,
-
(Set top box) STB,
- - PC .
40
,
,
.

11030 , 88
011/3693251, :011/3693260
e-mail: office@etv.rs; www.etv.rs
223
CIP -
,
37.016:621.397(075.3)
, , 1943Osnovi video-tehnike / Slobodan Zdravkovi ; [crtei Miloje Lazarevi]. - Beograd : MST
Gaji, 2012 (Beograd : MST Gaji). - 224 str. : ilustr. ; 24 cm
Tira 1.000. - Bibliografija uz svako poglavlje. - Registar.
ISBN 978-86-82021-52-0
COBISS.SR-ID 190723084

Osnovi Videotehnike

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Osnovi Videotehnike

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Slobodan Zdravkovi

Digitalizacija televizijske tehnike, kao trenutno jedne od najaktuelnijih oblasti

Osnovni zadatak televizije, u tehnikom smislu, jeste da to vernije prenese i

Pomonik direktora za tehniku,

Gradivo izloeno u ovom tekstu odgovara usvojenom planu i programu strunog

Biljana Nii, dipl. in., predmetni profesor

Tekst u ovoj knjizi obuhvata 95% do 97% gradiva usvojenog programom

Radmila Hajder, dipl. in.,

Stevan Lazarev, dipl. in.,

radivo u ovoj knjizi obraeno je prema usvojenom udbenikom Planu i

2. PERCEPCIJA BOJE U TELEVIZIJI

Osobine svetlosti i ula vida znaajne za televiziju

3. KOMPONENTNI OBLICI VIDEO-SIGNALA

RGB komponente video-signala

4. KOMPOZITNI OBLICI VIDEO-SIGNALA

7. RADIO-DIFUZNI PRENOS TV SIGNALA

Amplitudno-frekvencijska karakteristika radio-difuznog predajnika

Odmeravanje, kvantovanje i kodovanje

8.8 Digitalizacija kompozitnog PAL video-signala

9. SPREZANJE DIGITALNIH UREAJA PREMA STANDARDU

Serijski digitalni interfejs SDI

10. PRIMENA RAUNARA U TELEVIZIJI

11. KOMPRESIJA VIDEO-SIGNALA

12. DIGITALNI TV CENTAR

13. DIGITALNI SISTEMI ZA DISTRIBUCIJU TV PROGRAMA

14. PRIKAZIVANJE TELEVIZIJSKE SLIKE

15. KUNI MULTIMEDIJALNI CENTAR

16. INDEKS POJMOVA

ideo i audio signali iz prirode najee se menjaju kontinualno u vremenu, a

a svakoj crno-beloj slici, kao reprodukciji neke realne scene, mogu se

1.1 Analiza slike

Slika 1.1 Princip televizijskog prenosa

Optika slika je funkcija dve prostorne i jedne vremenske promenljive, pa je

Slika 1.2 Talasni oblici horizontalnog i vertikalnog mlaza za analizu slike

Analiza slike direktno zavisi od oblika slike. U poetku razvoja televizije

1.2 Progresivna analiza

Slika 1.3 Progresivna analiza

Slika 1.4 Povrina rastera TV slike umanjena horizontalnim i

Za vreme horizontalnog i vertikalnog povratnog intervala, zamrauje se mlaz i

Slika 1.5 Raspodela osvetljaja po linijama i talasni oblici strujnog signala na

1.3 Analiza sa proredom

Slika 1. 6 Analiza sa proredom

kojim e se redom reprodukovati linije. Da bi se analiza sa proredom korektno

Slika 1.7 Ueljavanje poluslika pri analizi sa proredom

1.4 Izbor vertikalne i horizontalne uestanosti

Hz. Meutim, za vertikalni povratni interval po jednoj poluslici potrebno je

Slika 1.8 Ilustracija analize slike u 625/50 standardu sa intervalima

1.5 Rezolucija televizijskog sistema

1.6 Vertikalna rezolucija

1.7 Horizontalna rezolucija

Slika 1.9 Odnos izmeu horizontalnih piksela i odgovarajuih elektrinih signala

Slika 1.10. Rezolucioni klin

Horizontalna rezolucija se odreuje brojem belih i crnih linija koje se u

1.8 Odreivanje maksimalne uestanosti video-signala

1.9 Spektar video-signala

Slika 1.11 Izgled spektra video-signala: a) pri analizi bez proreda,

Karakteristine komponente igliastog oblika ponavljaju se sa multiplima

Ako bi se menjao sadraj statine slike, ne bi se menjale pozicije spektralnih

1.10 Sloeni video-signal za crno-belu sliku

1.11 Signal zamraenja

TV slike. Na slici 1.12 prikazano je generisanje signala slike meanjem, odnosno

Slika 1.12 Signal horizontalnog zamraenja i generisanje video-signala crno-bele slike

Signali koji se koriste za zamraenje sastoje se od impulsa za horizontalno