UNIVERZITET U BEOGRADU

SAOBRAAJNI FAKULTET
-osnovne diplomske akademske studije-

PROJEKTNI RAD

PREDMET

SAOBRAAJNA PSIHOLOGIJA

TEMA

SANTA BARBARA

Autori:
Profesor : ievi Svetlana

Aleksandar Rekovi DT120206

Asistent : Marjana ubrani-Dobrodolac

Beograd, februar 2014.

Saobraajna psihologija
2
Santa Barbara

SADRAJ
UVOD.................................................................................3
Orijentacija pomou kompasa.........................................................3
Orijentacija pomou sunca i sata.....................................................3
Orijentacija nou.............................................................................4
Orijentacija prema oznakama na zemljitu......................................5
Orijentacija bez GPS-a...................................................................5
REZULTATI TESTA................................................................6
ZAKLJUAK.......................................................................13
LITERATURA......................................................................15
PRILOZI............................................................................16

Aleksandar Rekovi 120206

saobraaj i transport-transpot

Odsek za drumski i gradski

Saobraajna psihologija
3
Santa Barbara

UVOD
Orijentacija je
snalaenje
u prostoru
odreivanje
mesta
napovrini Zemlje (stajnetake) nakojoj se promatra nalazi.
Re orijentacija potie
iz
francuske
rei orienter,
premalatinskom oriens (izlazakSunca, vidi Orijent) u znaenju smer prema istoku.
Do kasnog srednjeg veka karte moreplovaca bile su usmerene na istok, a zgrade u
sakralnoj arhitekturi imale su poloaj istok-zapad.
Immanuel Kant svojim delom "toznai: orijentiranje u razmiljanju?" (Was
heit: sichim Denkenorientieren?) doprineo je proirenju znaenja rei, tako da se
pojam orijentacija danas ne koristi vie samo u geografskom smislu, ve i u smislu
odreivanja mesta i pravaca u razliitim podrujima ljudske delatnosti.
Geografska orijentacija predstavlja odreivanje severa, odnosno utvrivanje
glavnih strana sveta. To se moe raditi pomou instrumenata (kompas), nebeskih
tela i pojava i oznaka na zemljitu.

Orijentacija pomou kompasa

Slika 1: Kompas

Kompas je navigacijski instrument za orijentaciju.Njegov osnovni deo je

pokretna magnetna igla, iji se jedan pol (istaknutbojom i/ilioblikomstrelice) uvek
okree prema severu. Na kompasu su obeleene glavne strane sveta - sever (N),
istok (E), jug (S) i zapad (W). Kuite kompasa se okree dok se oznaka N ne
poklopi sa severnim polom magnetne igle.
esto se koristi i re busola (tal. bussola).Ovajpojam se koristi mahom u
mernoj tehnici za oznaavanje preciznog kompasa.
U nedostatku kompasa, orijentisati se moe i nekom od pomonih metoda:

Orijentacija pomou sunca i sata

Poloaj Sunca na nebu se moe koristiti za orijentaciju ako je doba dana
priblino poznato. Ujutru se Sunce nalazi priblino na istoku i kree se navie.
Zatim se sputa i zalazi priblino na zapadu (tono na istoku ili zapadu samo za
vreme ravnodnevice).

Aleksandar Rekovi 120206

saobraaj i transport-transpot

Odsek za drumski i gradski

Saobraajna psihologija
4
Santa Barbara

Slika 2: Odreivanje juga pomou Sunca i sata

U podne, za vreme ravnodnevice, za promatrae koji su na severnoj polutki,

Sunce se nalazi na jugu, odnosno, za promatrae koji su na junoj polutki nalazi se
na severu. U ostalo doba godine, promatrai izmeu obratnica moraju uzeti u
obzir godinja doba, tj.moraju znati da li se Sunce nalazi severno ili juno
od ekvatora. Tanost ove metode opada s pribliavanjem ekvatoru.
Za neto tanije odreivanje severa moe posluiti analogni sat. Sunce
prividno obilazi oko Zemlje za 24 sata, a mala kazaljka sata za isto vreme naini 2
kruga (kod uobiajenog sata s podelomn a 12 sati). Mala kazaljka usmeri se prema
Suncu, to e nam biti jedna stranica kuta. Druga stranica e biti pravac iz centra
sata kroz oznaku za 12 sati. Simetrala tog kuta pokazivate smer prema jugu ako
je promatra na severnoj polutki, odnosno prema severu ako je promatra na
junoj polutki. Ako se orijentacija vri tokom letnjeg raunanja vremena, umesto
12, uzima se 1 sat kao druga stranica kuta.
Tanost i kod ove metode opada s pribliavanjem ekvatoru.Takoe, na
tanost utie mesto promatraa u vremenskoj zoni - irina zone je 15.

Orijentacija nou

Slika 3: PronalaenjeSevernjae

Aleksandar Rekovi 120206

saobraaj i transport-transpot

Odsek za drumski i gradski

Saobraajna psihologija
5
Santa Barbara

Astronomija nudi taniju metodu za orijentaciju nou. Osa Zemlje usmerena

je prema sjajnoj zvezdi Severnjai (Polaris). Ova zvezda vidljiva je sa severne
polutke kad su vedre noi.
Severnjaa se nalazi u zveu Mala kola (Ursaminor). Za pronalaenje
Severnjae najlake je locirati zvee Velikakola(Ursa major) - zvee je
blizu horizonta. U oiti dve zvezde na kutovima na suprotnoj strani od "ruda"
(naslici: -Dubhe i -Merak). Peterostruku duinu izmeu tih zvezda nadovezati u
smeru Malih kola (vie na nebu, prema zenitu). Zvezda na kraju ruda Malih kola je
Severnjaa.

Orijentacija prema oznakama na zemljitu

Oznake na zemljitu obuhvataju itav niz raznih objekata koji se mogu
koristiti u cilju orijentacije:
Strane sveta u umi se mogu odrediti prema kori drvea. Kora je
tamnija sa severne strane. Obino se prua tamna pruga od zemlje do vrha i
uoljivija je na pozadini svetlije kore. Osim toga, kora je hrapavija sa severne
strane.
etinjae s june strane lue vie smole nego sa severne.
Severne strane drvea, krovova i zidova zgrada sa severne strane su
hladniji i s te strane su obrasli gljivama, mahovinom i liajevima.
Krajem zime mogua je orijentacija prema snegu na padinama,
uvalama i usamljenom drveu sneg se due zadrava sa severne strane.

Orijentacija bez GPS-a

U vreme kada veina pametnih telefona ima GPS ljudi orijentaciju uzimaju
zdravo zagotovo. Ali kako se pronai pravi smer u milionskom gradu bez GPSa?! Snalaenje u velikom gradu bez GPS-a ne mora uvek biti tako
komplikovano.Npr:
Satelitske antene sve su usmerene u smeru stacioniranog satelita koji
ostaje ne istoj toki na povrini Zemlje. U skladu s tim npr. U Velikoj Britaniji sve
satelitske antene su usmerene prema jugoistoku.
Verske graevine hranske crkve obino gledaju na zapad-istok s
glavnim oltarom usmerenim prema istoku, odnosno izlasku sunca. Nadgrobni
spomenici su takoe okrenuti u smeru zapad-istok. Ako traite smer polazei od
damije morate pronai niu u jednom zidu koja ukazuje na smer za molitvu. Nia
je poznata i pod imenom Al Kibla i uvek e biti u smeru Meke, gde god se nalazili
na svetu. U sinagogama je Tora okrenuta prema istoku pa su vernici uvek okrenuti
prema Jerusalimu.
Protok ljudi - Nikada u potrazi za orijentacijom nemojte slediti pojedinca
neg guvu ili skupinu ljudi. Guva i smer kretanja puno ljudi uvek e vas dovesti
do prepoznatljive take.
Aleksandar Rekovi 120206
saobraaj i transport-transpot

Odsek za drumski i gradski

Saobraajna psihologija
6
Santa Barbara

Usklaivanje cesta ceste su uvek usklaene i imaju logian smer

kretanja. Na severu ili jugu grada usmerene su u smeru sever-jug. Na
severozapadu ili jugoistoku ceste e biti u suprotnom pravcu od onih na
severozapadu ili jugoistoku.
Oblaci Vetar uglavnom gura oblake u jednom smeru, na ravno uz uslov da
ne doe do drastine promene vremena. Pogledajte oblake pre nego se spustite u
podzemnu i biti e vam lake orijentisati se kada izaete na drugom kraju grada.

REZULTATI TESTA

Uzorak se sastoji od 30 ispitanika, 20 ( 67 %) mukarca i 10 ( 33% ) devojaka.

Aleksandar Rekovi 120206

saobraaj i transport-transpot

Odsek za drumski i gradski

Saobraajna psihologija
7
Santa Barbara

Veina ispitanika (40%) je preteno sa Saobraajnog fakulteta i to sa smera za

drumski transport, 37% ine studenti sa saobraajnog smera i ostalo su ispitanici
sa drugih smerova i fakulteta.

Veinu ispitanika ine studenti treeg semestra odnosno druge godine studija
(60%).

Naredna pitanja su raena po principu skale od 1-7 i to je

vei broj to je odgovor ispitanika i njegovo oseanje u vezi sa
tim pozitivnije.

Ispitanici su odgovorili vrlo raznoliko, najvie ispitanika je zakruilo 1 i 2 (po

20%) to znai da se vrlo loe snalaze u odreivanju pravca.
Aleksandar Rekovi 120206
saobraaj i transport-transpot

Odsek za drumski i gradski

Saobraajna psihologija
8
Santa Barbara

Najvei broj ispitanika je odgovorilo pod 4, odnosno 23% procenta, to bi znailo

da ispitanici imaju prosenu procenu udaljenosti.

Najvei broj ispitanika je odgovorio sa 4, to pokazuje procenat od 20% to

znai da imaju prosean oseaj za pravac, dok je sa brojem 7 odgovorilo samo
7%.

Aleksandar Rekovi 120206

saobraaj i transport-transpot

Odsek za drumski i gradski

Saobraajna psihologija
9
Santa Barbara

Veliki procenat ispitanika je odgovorio sa proseno tj. zaokruio broj 4 ak 23%,

najmanji procenat ispitanika je zaokruilo broj 2 (slabo vode rauna o stranama
sveta - svega 7%).

Najvei broj ispitanika je zaokruio broj 7 (21%), to znai da se ne snalaze u

novom gradu.

Aleksandar Rekovi 120206

saobraaj i transport-transpot

Odsek za drumski i gradski

Saobraajna psihologija
10
Santa Barbara

Najvei procenat ispitanika odgovorilo je pod broj 4 (21%), proseno uivaju u

itanju mapa, takoe i pod broj 3 odgovorilo je 21%.

Na ovo pitanje, 24% ispitanika je odgovorilo brojem 3, to znai da nisu najbolji u

odreivanju pravca, ispod proseka. Samo 17% ispitanika je odgovorilo brojem 7,
to znai da vrlo dobro odreuju pravac. Ovi odgovori se poklapaju i sa
odgovorima iz pitanja koliko se dobro snalazite sa odreivanjem pravca, to znai
da su ispitanici iskreni po pitanju odgovora.

Aleksandar Rekovi 120206

saobraaj i transport-transpot

Odsek za drumski i gradski

Saobraajna psihologija
11
Santa Barbara

Samo 7% procenata ispitanika je odgovorilo brojem 7 to znai da su veoma

dobri u itanju mapa, dok je najvei broj ispitanika odgovorio brojem 3 (24%) to
znai da su loi u itnju mapa, to takoe i potvruje tanost odgovora na pitanje
koliko ispitanici uivaju u itanju mapa.

Najvei broj ispitanika odgovorio je brojem 6, ak 35% ispitanika, to znai

da su poprilino dobri u pamenju putanje, veoma mali procenat ispitanika je
odgovorilo najniim brojem 1, samo 3%.
Aleksandar Rekovi 120206
saobraaj i transport-transpot

Odsek za drumski i gradski

Saobraajna psihologija
12
Santa Barbara

Na ovo pitanje, 27% ispitanika je odgovorilo proseno brojem 4. Najniim

brojem 1 je odgovorilo samo 3% ispitanika, to su ispitanici koji vole da daju
uputstva o pravcima.

Aleksandar Rekovi 120206

saobraaj i transport-transpot

Odsek za drumski i gradski

Saobraajna psihologija
13
Santa Barbara

Na broj 7 odgovorilo je 30% ispitanika, to znai da im nije vano da znaju

gde se nalaze. Samo 10% ispitanika je negiralo taj odgovor.

Kada putuju, 17% ispitanika preputa drugima da planiraju rute, dok neto
vie njih 20%, sami vole da planiraju svoje rute.

3% ispitanika zapamti novu rutu nakon jednog prolaska tom rutom, 22% se
poprilino slae sa predhodnim odgovorom, dok 12% ispitanika se nimalo ne
slae.

Aleksandar Rekovi 120206

saobraaj i transport-transpot

Odsek za drumski i gradski

Saobraajna psihologija
14
Santa Barbara

24% ispitanika uopte nema dobru mentalnu mapu svoje okoline, dok je 10%
ispitanika negiralo taj odgovor, a samo 4% se skoro slae sa njim.

ZAKLJUAK
Da se podsetimo ta znai orijentacija u prostoru :
Orijentacija u prostoru znai odreivanje pravca sa trenutnog stajalita.
Orijentisati se, znai snalaziti se u prostoru. Stajalite, mesto na kome stojimo i
posmatramo okolinu, pokuavamo da se orijentiemo. Prostor koji vidimo sa
stajalita naziva se VIDIK. Vidikova linija mesto na kome nam se ini da se
spajaju nebo i zemlja. Dotle dopire na pogled. Drugaije se naziva HORIZONT.
N (SEVER)

W (ZAPAD)

E (ISTOK)
S (JUG)

Problemi s orijentacijom relativno su esto prisutni, a dodatnu prepreku

predstavlja i postojanje tehnologije poput GPS-a.
Neka ranija istraivanja pokazuju da ak 50% ena misli da se loe snalaze u
prostoru i da nemaju smisao za smer. No, ak 85% mukaraca zadovoljno je
svojom sposobnou snalaenja u prostoru.

Aleksandar Rekovi 120206

saobraaj i transport-transpot

Odsek za drumski i gradski

Saobraajna psihologija
15
Santa Barbara

U ovom ispitivanju smo dobili da se mukarci dobro snalaze to se tie

pravca i sveukupnom snalaenju u prostoru za razliku od ena, to se vidi i na
sledea dva grafika.

Mada pokazalo se da se radi prvenstveno o razlikama u percepciji, odnosno

nainu kako ene i mukarci sebe doivljavaju te da nema stvarne razlike meu
polovima s obzirom na mogunost snalaenja u prostoru. Neki ljudi se vie koriste
desnom mozgovnom hemisferom nego levom te im je ona razvijenija, bolje se
snalaze u prostoru jer je ona povezana s pojmovima prostora i kreativnou. No,
to nije direktno povezano sa polom.
Osobe koje esto idu zaobilaznim putevima da bi negde stigle, iako postoje
bri naini, esto oseaju frustraciju i sram kad im se po ko zna koji put objanjava
kako da negde stignu. Nedostatak vetine snalaenja u prostoru moe se povezati
sa snalaenjem u ivotu i postaje vrlo frustrirajue ako imamo tekoa u tom
podruju. Vano je pitati se pouzdamo li se stalno u druge ljude kada nekuda
idemo, stavljamo li se u tue ruke, treba li nam stalno vostvo? esto kad se
naemo u situaciji da moramo mi preuzeti vostvo, to i uspemo i nemamo
problema sa snalaenjem. Mogue je da je nae slabo snalaenje u prostoru
povezano s injenicom da ne preuzimamo odgovornost kad bismo trebali.
Koncentrisano pratei put kojim idemo i pamtei mesta koja smo proli po nazivu
ulica, zgradama, parkovima ili kako nam ve odgovara, razvija na pojam o
prostoru i snalaenju u istom. To znai da orijentaciju moemo vebati i vebom
poboljati do eljenog nivoa. Visoko samopouzdanje omoguuje nam da verujemo
u sebe i ne polazimo od samog poetka s milju izgubiu se, u tome nisam dobar i
slino.

Aleksandar Rekovi 120206

saobraaj i transport-transpot

Odsek za drumski i gradski

Saobraajna psihologija
16
Santa Barbara

LITERATURA

http://hr.wikipedia.org/wiki/Orijentacija
http://www.insideout.hr/o-meni/vrlo-osobno/izgubljeni-u-prostoru.php
http://www.scoutfp.org/strane/2012/orjentacija/orjentacija.pdf

Aleksandar Rekovi 120206

saobraaj i transport-transpot

Odsek za drumski i gradski

Saobraajna psihologija
17
Santa Barbara

PRILOZI
Anketni uptnik

Aleksandar Rekovi 120206

saobraaj i transport-transpot

Odsek za drumski i gradski