OPIS PROBLEMA:

Realizacijom ovog projekta zacajno bi ojacali polozaj I mogucnosti delovanja LGBT NGO u pravcu
poboljsanja kvaliteta zivota I socijalne ukljucenosti LGBT osoba I clanova njihovih porodica.
Izgradnjom partnerskih odnosa sa lokalnim institucijama u cilju edukacije njihovih sluzbenika da na
efikasniji nacin kreiraju I pruzaju socijalne usluge LGBT osobama I clanovima njihovih porodica,
radimo I na promociji tolerancije prema ovoj posebno osetljivoj grupi stanovnistva.
Ljudska prava u Srbiji nisu potpuno zaivela jer se kose sa drutvenim normama i tradicijama koje
reproduciraju drutvene norme a ne individualna prava, slobode i mogunost izbora koji prevazilazi
te iste norme i uloge. Ove iste postojee drutvene norme onemoguavaju potpuno potovanje i
uivanje socijalnih, ekonomskih, politikih, seksualnih i reproduktivnih prava i sloboda svih
pojedinki/aca
Govor mrnje i zloini iz mrnje, su isto tako svakodnevne pojave koje potpuno diskriminiraju i
iskljuuju LGBT osobe iz drutva i vode ka daljoj marginalizaciji i samoiskljuivanju.
Ovi navodi se mogu proveriti iz istrazivanja Javno mnjenje o diskriminaciji i nejednakosti u Srbiji
koje je 2010 realizovao UNDP, a sproveo Strategic Marketing. Situaciju o polozaju LGBT osoba u
Srbiji dovoljno je sagledati i na osnovu nasilja koje se desilo prilikom organizovanja PRIDE-a
2010 godine u Beogradu.
Mnogobrojna
istrazivanja
svetskih
strucnjaka
(DiPlacido,Greene,Meyer,Ross,SavinWilliams,Gonsiorek,Rotheram-Borus,Hunter,Rosario) pokazala su da status seksualne manjine
povecava rizik od stresa povezanog sa hronicnim svakodnevnim sukobima kao i sa ozbiljnim
negativnim dogadjajima u zivotu posebno znacajnim za LGBT osobe (npr.gubitak posla,mesta
stanovanja,starateljstva nad decom,anti-gej nasilje i diskriminacija zbog seksualne orjentacije,
odbacivanje i iskljucivanje od strane porodice i drustva).
Ovi strucnjaci su dokazali da su LGBT osobe zbog svih gore navedenih dogadjaja izlozenije riziku
od problema sa mentalnim zdravljem, samoiskljucivanjem iz drustva, asocijalnom ponasanju,
emocionalnoj uznemirenosti kao i oboljenjima srca,a direktan razlog je diskriminacija i negativno
iskustvo u drustvu.Osim stresora strucnjaci su opisali proces kroz koji prolaze mnogobrojne LGBT
osobe,taj proces se zove internalizovana homofobija ona moze rezultitrati problemima u
samoprihvatanju
i
vodi
od
nedostatka
samopostovanja
do
otvorenog
samopreziranja,depresije,alkoholizma,zloupotrebe opojnih sredstava I samoubistva.
Drustveni stresori koji pogadjaju mlade LGBT osobe koje jos idu u skolu u manjim
zajednicama,kao sto su verbalno i fizicko zlostavljanje i iskljucivanje ili samoiskljucivanje iz
drustva, povezani su sa problemima u obrazovanju,bezanjem od kuce,prostitucijom,zloupotrebom
alkohola,opojnih psihoaktivnih sredstava i samoubistvom.Utvrdjeno je da od ukupnog broja
izvrsenih samoubistava u adolescenciji 35% izvrse LGBT osobe usled odbacivanja ili straha od
odbacivanja od porodice i drustva zbog seksualne orjentacije.
U sestogodisnjem terenskom iskustvu Asocijacije DUGA u radu sa LGBT osobama u Srbiji susreli
smo se svim gore navedenim problemima u ciljnoj populaciji. Vecina gore navedenih problema
direktno su povezana sa iskljucivanjem ili samoiskljucivanjem LGBT osoba iz porodice i/ili drustva.
Nasuprot svim navedenim cinjenicama, ni u jednoj Strategiji razvoja socijalne zastite (u daljem
tekstu SRSZLS) LS u Srbiji ne postoji deo koji u taj plan ukljucuje i LGBT osobe i clanove njihovih
porodica, iako spadaju u visoko marginalizovanu grupu stanovnistva. Istrazivanjem SRSZLS dosli
smo do podataka da su u njih ukljuceni: Romi, osobe sa invaliditetom, deca bez roditeljskog staranja,
mladi, stari ............ Ovo zaista i jesu grupe stanovnistva koje se moraju naci u SRSZLS, medju
1

njima ima i LGBT osoba ali nigde nisu ukljuceni specificni problemi sa kojima se LGBT osobe
svakodnevno susrecu. Ukoliko su LGBT osobe iskljucene iz SRSZLS ne moze se ocekivati da ce
institucije vlasti u nekom narednom periodu, poceti sa sistematskim resavanjem njihovih problema.
Bez sistematskog resavanja problema bilo koje populacije pa i LGBT, kvalitet zivota i socijalno
ukljucivanje marginalizovanih grupa nije moguce. LS su pre nekoliko godina pocele sa kreiranjem
SRSZLS i do sada ih ima oko 25 LS. Sada je pravi trenutak da LS koje nisu kreirale ove planove
imaju u vidu i LGBT osobe i clanove njihovih porodica, a one koje jesu da tokom prve revizije
ukljuce i ovu ciljnu populaciju.
Prilikom realizacije projekta 2010 godine koji je realizovala Asocijacije DUGA uz podrsku UNDP-a
i Ministarstva rada i socijalne politike Srbije, na teritoriji tri okruga realizovali smo 30 radionica u
kojima je ucestvovalo vise od 400 LGBT osoba. Tada smo dosli do podataka da jedan broj LGBT
osoba cija vizuelna rodna prezentacija upucuje na to da pripadaju LGBT populaciji, ne mogu da
pronadju posao, posto poslodavci ne zele da zaposle LGBT osobe. To je vise slucaj u malim i
ruralnim sredinama.
Veliki deo problema sa kojima se svakodnevno susrecu LGBT osobe ima socijalni aspekt,
ukljucivanjem CSR u resavanje problema LGBT osoba i clanova njihovih porodica, mnogi problemi
mogli bi biti reseni.
Prilikom projekta koji je 2007 godine Asocijacija DUGA u saradnji sa Ambasadom Kraljevine
Holandije realizovala na teritoriji LS Sabac, dosli smo do podataka da osoblje CSR nema apsolutno
nikakvih znanja o specificnostima LGBT populacije, da roditelji dovode decu cija je
emotivno/seksualna orijentacija usmerena ka istom polu i da bi im edukacija o specificnostima ove
populacije olaksala rad, a korisnicima usluga vise pomogla.
Veoma je cest slucaj da LGBT adolescent zbog iskljucivanja (prouzrokovanog homofobijom) ili
samoiskljucivanja (prouzrokovanog internalizovanom homofobijom/prihvatanjem negativnih poruka
iz drustva koje vode nemogucnosti da sam sebe prihvati) iz drustva, ima problema u skolovanju,
samozanemarivanju, bezanju od kuce, prostituciji, upotrebi alkohola i droga.
Veoma cesti su slucajevi nasilja i diskriminacije u samoj porodici kada clanovi porodice saznaju da
im clan porodice pripada LGBT populaciji. Tada cesto dolazi do izbacivanja iz kuce, porodicnog
nasilja, zanemarivanja, optuzivanja u krugu porodice, ko je kriv za istopolnu seksualno emotivnu
orijentaciju deteta pa i rastave brakova.
Veoma cesto clanovi porodice koji su istopolne emotivno seksualne orijentacije i pored
kontinuiranog nasilja i diskriminacije u okviru porodice, ostaju da zive u toj porodici posto nemaju
materijalnih mogucnosti za samostalni zivot.
Veoma je vazno da CSR rade na ocuvanju i unapredjenju porodicnih odnosa u porodicama ciji su
clanovi i LGBT osobe. LGBT osobama je prihvatanje i podrska porodice od najveceg znacaja za
kvalitet zivota.
Istrazivanjem o socijalnim uslugama u Srbiji nismo pronasli ni jednu uslugu, koja bi adekvatno
odgovorila na specificne probleme LGBT osoba i njihovih porodica. Novi nacrt zakona o socijalnim
uslugama, kreiranje I standardizacija socijalnih usluga, kao I pocetak akreditacije programa
edukacija za sluzbenike CSR omogucava nam da kroz ovaj projekat nacinimo veliki korak u
unapredjenju kvaliteta zivota LGBT osoba I clanova njihovih porodica.
Ovaj projekat bi mogao biti nastavak pilot projekta koji je Asocijacije DUGA 2007/2008 godine
realizovala uz podrsku Ambasade Kraljevine Holandije, kada smo na teritoriji Sapca edukovali 53
sluzbenika javnih institucija o specificnostima rada sa LGBT populacijom. Tada smo shvatili da je
2

ovo za sve njih nova tema I da prihvataju ove edukacije, posto im olaksavaju rad sa ovom
populacijom. Tada smo utvrdili koje informacije I na koji nacin su najprihvatljivije za ciljnu grupu
sluzbenika javnih institucija.
Ciljne grupe:
1. sluzbenici LS 200 sluzbenika iz odeljenja za drustvene delatnosti, ovi sluzbenici su vazni za
projekat posto njihovo odeljenje upravlja izradom SRSZLS. Njihova potreba je edukacija o
svim mogucim korisnicima socijalnih usluga, a ogranicenje nepostojanje edukacija o
karakteristikama LGBT populacije. Edukacijom ove ciljne grupe zadovoljili bi njihove potrebe
I eliminisali ogranicenja. Ova ciljna grupa ce kroz interaktivan radionicarski rad na treninzima,
direktno moci da ucestvuje u kreiranju novih programa edukcije I usluga za LGBT osobe I
clanove njihovih porodica.
2. sluzbenici CSR 100 supervizora I 200 voditelja slucaja CSR, ovi sluzbenici su vazni za
projekat posto voditelji slucaja rade direktno sa krajnjim korisnicima, a supervizori uticu na
kvalitet rada. Njihova potreba je edukacija o svim mogucim korisnicima socijalnih usluga, a
ogranicenje nepostojanje edukacija o karakteristikama LGBT populacije. Edukacijom ove
ciljne grupe zadovoljili bi njihove potrebe I eliminisali ogranicenja. Ova ciljna grupa ce kroz
interaktivan radionicarski rad na treninzima, direktno moci da ucestvuje u kreiranju novih
programa edukcije I usluga za LGBT osobe I clanove njihovih porodica.
Krajnji korisnici:
1. LGBT osobe sve LGBT osobe kojima je potrebna socijalna usluga I koje se osecaju
iskljuceno iz drustva. Osecaj iskljucenosti I odbacenosti od porodice I drustva prouzrokuje
asocijalno ponasanje I mnoge gore navedene probleme. Njihova potreba su adekvatno
kreirane socijalne usluge I osobe koje su edukovane o karakteristikama LGBT osoba, a koje
ce te usluge pruzati. Ogranicenje je nepostojanje socijalnih usluga za LGBT osobe I
nepostojanje kontinuiranih edukacija o karakteristikama LGBT populacije. Edukacijom
sluzbenika CSR I LS I kreiranjem socijalnih usluga za LGBT osobe, zadovoljili bi njihove
potrebe I eliminisali ogranicenja.
2. clanovi porodica LGBT osoba svi clanovi porodica LGBT osoba, koji znaju ya istopolnu
seksualno/emotivnu orijentaciju clana svoje porodice. Clanovi porodica LGBT osoba
uglavnom ne mogu da prihvate istopolnu seksualno/emotivnu orijentaciju clana svoje
porodice, a to dalje dovodi do velikih problema u funkcionisanju porodice. Njihove potrebe
su adekvatno kreirane socijalne usluge I osobe koje su edukovane o karakteristikama LGBT
osoba, a koje ce te usluge pruzati. Ogranicenje je nepostojanje socijalnih usluga za clanove
porodica LGBT osoba I nepostojanje kontinuiranih edukacija o karakteristikama LGBT
populacije. Edukacijom sluzbenika CSR I LS I kreiranjem socijalnih usluga za clanove
porodica LGBT osoba, zadovoljili bi njihove potrebe I eliminisali ogranicenja.
3. LGBT NGO sve LGBT NGO koje rade u Srbiji. Veoma je tesko pomoci korisnicima usluga
organizacije ako te usluge nisu prepoznate I u drzavnom sistemu. Potrebe LGBT NGO su
usluge za njihove korisnike prepoznate u drzavnim institucijama I finansiranje tih usluga, a
ogranicenja sa needukovani sluzbenici javnih institucija I nepostojanje socijalnih usluga za
LGBT osobe I clanove njihovih porodica. Edukacijom sluzbenika LS I CSR I kreiranjem
socijalnih usluga, eliminisali bi ogranicenja I u nekom narednom periodu omogucili
finansiranje LGBT NGO koje pruzaju usluge korisnicima, finansiranje iz budzeta Srbije.

 -
Sve aktivnosti i osmisljeni programi projekta posebno ce obratiti paznju na rodne aspekte i
visestruku marginalizaciju, odnosno potrebe LGBT osoba koje su: Romi, osobe sa invaliditetom,
HIV+ osobe, osobe obolele od AIDS/a, siromasne osobe, LGBT osobe koje zive na selu.
OPIS AKTIVNOSTI
Opsti cilj:
Podici stepen tolerancije i znanja najvaznijih lokalnih aktera u oblasti socijalne zastite o
karakteristikama i potrebama LGBT osoba i clanova njihovih porodica, kako bi se stvorili uslovi za
adekvatne socijalne usluge, koje ce unaprediti kvalitet zivota ove populacije.
Specificni cilj A:
U periodu od 10 meseci, kroz 14 jednodnevih treninga, povecati znanje 200 sluzbenika odeljenja za
drustvene delatnosti 100 LS u Srbiji na temu karakteristika LGBT osoba I clanova njihovih
porodica, kako bi se prema ovoj populaciji povecao stepen tolerancije i stvorili uslovi za
prepoznavanje potreba ove populacije u Strategijama razvoja socijalne zastite LS
Izlazni rezultati:
A.1. sluzbenici odeljenja za drustvene delatnosti LS, znaju koje su posebne karakteristike i potrebe
LGBT osoba i clanova njihovih porodica.
A.2. sluzbenici odeljenja za drustvene delatnosti LS, prepoznaju da je vazno da u Strategiji razvoja
socijalne zastite, budu prepoznate LGBT osobe i clanovi njihovih porodica.
Activnosti:
a.1. Pripremne activnosti:
Obrazuje se radni tim za treninge LS (u daljem tekstu RTLS), tim ce ciniti pet osoba I to:
koordinator tima, saradnika za logistiku, strucni konsultant i dva trenera.
RTLS ce u ovom periodu pripremiti nacrt teksta koji bi se mogao dodati u SSRLS, a tekst ce biti
dostavljen ucesnicima treninga iz LS.
U periodu od dva meseca saradnik za logistiku RTLS kontaktirace sve LS i pripremiti sve materijale
za ucesnike i kancelarijski materijal za tim.
Oficir operativen podrske projekta (partnerska organizacija) obezbedice opremu, prostor, hranu,
osvezenje i sve sto je neophodno za realizaciju treninga na terenu.
Osnovni material bice: sazetak projekta, stampana na fascikli i smernice o potrebama i problemima
LGBT osoba i clanova njihovih porodica.

Svi materijali i osmisljeni programi posebno ce obratiti paznju na rodne aspekte i visestruku
marginalizaciju, odnosno potrebe LGBT osoba koje su Romi, osobe sa invaliditetom, HIV+ osobe,
osobe obolele od AIDS/a, siromasne osobe, LGBT osobe koje zive na selu.
U periodu od dva meseca, koordinator RTLS, konsultant I dva trenera, psiholog i parnjacki edukator
(gej muskarac) sertifikovan za ovu vrstu rada od Ministarstva zdravlja Republike Srbije, pripremice
kurikulum, agendu I plan jednodnevnog treninga.
Nakon izrade kurikuluma, agende i plana rada treninga isti ce biti poslati na konsultacije LGBT
NGO SPY, LABRIS I GAYTEN. Ove tri LGBT NVO imaju potpisane principe o saradnji sa
Asocijacijom DUGA. Konsultacije ce moderirati koordinator RTLS.
Koordinator RTLS ce u toku prvog meseca kontaktirati Ministarstvo za drzavnu upravu i lokalnu
samoupravu, najaviti projektne actionisti I dostaviti materijale koji ce se deliti sluzbenicima LS, na
uvid i saglasnost. Ukoliko bude moguce organizovace I sastanak sa predstavnicima Ministarstva I
zamoliti da se LS posalje dopis u kom se najavljuju actionist I pruza podrska projektu. Takodje sa
istim ciljem kontaktirace i tim Vlade Republike Srbije za socijalno ukljucivanje i smanjenje
siromastva.
U ovom periodu bice formiran I tim u sastavu: info I on line savetnik, koji ce u toku I po zavrsetku
treninga za osoblje LS putem telefonske info linije i na posebnoj internet prezentaciji, istima pruzati
potrebne informacije I savete u cilju sto efikasnijeg razumevanja specificnosti LGBT problematike.
Ove osobe su sertifikovane za ovaj rad od strane Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Info i
internet linije radice pet dana u sedmici po pet casova.
a.2. Realizacija treninga:
U periodu od osam meseci, tim od dva trenera odrzace 14 jednodnevnih treninga. Na treninge ce biti
pozvane po dve osobe iz svake od 100 LS ukupno 200 osoba i to sluzbenici odeljenja za drustvene
delatnosti. Treninzi ce biti organizovani u 14 okruznih centara, tako da ucesnici ne moraju daleko da
putuju.
Trening ce moderirati koordinator RTLS, a vodice ga psiholog i parnjacki edukator (gej muskarac).
Na treninge ce biti pozvano osoblje sledecih LS:
1.CSR Ada, 2.CSR leksandrovac, 3.CSR leksinac, 4.CSR libunar, 5.CSR patin, 6.CSR
randjelovac, 7.CSR rilje, 8.CSR Bajina Basta, 9.CSR Batocina, 10.CSR Bac, 11.CSR Backa
Palanka, 12.CSR Babusnica, 13.CSR Backi Petrovac, 14.CSR Backa Topola, 15.CSR Bela Palanka,
16.CSR Bela Crkva, 17.CSR Grad Beograd, 18.CSR Becej, 19.CSR Bogatic, 20.CSR Bor, 21.CSR
Bosilegrad, 22.CSR Brus, 23.CSR Valjevo, 24.CSR Velika Plana, 25.CSR Vladimirci, 26.CSR
Vladicin Han, 27.CSR Vlasotnice, 28.CSR Vranje, 29.CSR Vrbas, 30.CSR Vrnjacka Banja,31.CSR
Vrsac, 32.CSR Vucitrn, 33.CSR Gornji Milanovac, 34.CSR Despotovac, 35.CSR Dimitrovgrad,
36.CSR Doljevac, 37.CSR Zabalj, 38.CSR Zabari, 39.CSR Zitiste, 40.CSR Zitoradja, 41.CSR
Zajecar, 42.CSR Zrenjanin, 43.CSR Zubin Potok, 44.CSR Ivanjica, 45.CSR Indjija, 46.CSR
Jagodina, 47.CSR anjiza, 48.CSR ikinda, 49.CSR ladovo, 50.CSR nic, 51.CSR njazevac,
52.CSR vacica, 53.CSR ovin, 54.CSR osjeric, 55.CSR celjeva, 56.CSR ragujevac,
57.CSR raljevo, 58.CSR rupanj, 59.CSR Krusevac, 60.CSR ula, 61.CSR ursumlija, 62.CSR
Kucevo, 63.CSR Leposavic, 64.CSR Leskovac, 65.CSR Loznica, 66.CSR Ljig, 67.CSR Ljubovija,
5

68.CSR ajdanpek, 69.CSR Mali Zvornik, 70.CSR Negotin, 71.CSR Nis, 72.CSR Nova Varos,
73.CSR Novi Becej, 74.CSR Novi Knezevac, 75.CSR Novi Sad, 76.CSR secina, 77.CSR dzaci,
78.CSR Pancevo, 79.CSR Paracin, 80.CSR Petrovac, 81.CSR Pecinci, 82.CSR Pirot, 83.CSR
Pozarevac, 84.CSR Plandiste, 85.CSR Pozega, 86.CSR Ruma, 87.CSR Senta, 88.CSR Smederevo,
89.CSR Smederevska Palanka, 90.CSR Sokobanja, 91.CSR Sombor, 92.CSR Sremska Mitrovica,
93.CSR Subotica, 94.CSR rstenik, 95.CSR Cuprija, 96.CSR Ub, 97.CSR Uzice, 98.CSR Cacak,
99.CSR Sabac, 100.CSR Sid.
Trening se sprovodi u formi interaktivnog radionicarskog rada (bice opisano u odeljku za
metodologiju). Na svaki trening bice pozvano od 10 do 15 osoba. Trajanje treninga bice od 10:00 do
17:00 casova, sa jednom pauzom za rucak u trajanju od 60 minuta i dve pauze za osvezenje u
trajanju od po 15 minuta.
Teme radionica sadrzane u kurikulumu treninga bice: LGBT terminologija, LGBT identitet, LGBT
potrebe, LGBT nasilje I diskriminacija, LGBT - MARA, LGBT I porodica, kreiranje socijalnih
usluga za LGBT osobe i clanove njihovih porodica, posebna osetljivost u odnosu na rodne aspekte i
visestruku marginalizaciju, radionica ZIVA KNJIGA
Na stampanim materijalima ucesnici ce dobiti broj info linije i on line savetovalista, na koje ce moci
da se obrate ukoliko su im potrebne dodatne informacije ili su im potrebne konsultacije na temu
LGBT osoba i clanova njihovih porodica.
a.3. Monitoring I evaluacija: (partnerska organizacija)
Pre izvoenja treninga, RTLS i konsultant za monitoring i evaluaciju treba da kreiraju kurikulum i
agendu treninga.
Po odranom treningu, trener dostavlja izvetaj o odranom treningu, listu uesnika treninga,
pre/post upitnike za procenu znanja i upitnike za procenu uspenosti treninga.
Lista uesnika treninga treba da sadri naziv treninga i datum i mesto njegovog odravanja, ime i
prezime uesnika, mesto iz koga dolazi, naziv organizacije kojoj pripada, svojeruni potpis, kontakt
telefon i i-mejl.
Nakon obrade upitnika konsultant za monotoring i evaluaciju o rezultatima izvetava RTLS.
Izvetaj o znanju pre i posle treninga (uporedna analiza), izvetaj o evaluaciji treninga i originalni
upitnici se arhiviraju i uvaju.
Upitnicima pre I posle treninga, mericemo usvojeno znanje I stavove i ponasanje prema LGBT
osobama (upitnici pre I posle treninga bice isti, radi poredjenja).
Upitnicima za procenu uspenosti treninga mericemo zadovoljstvo uesnika treninga organizacijom
treninga i radom trenera.
Indikatori/Sredstva verifikacije:
Indikator direktni/indirektni
A.1.1. Broj sluzbenika LS koji su ucestvovali na treningu
6

Sredstvo verifikacije
Lista ucesnika treninga

(minimum 80% od predvidjenih)

A.1.2. Povecano znanje o specificnostima LGBT problematike
kod sluzbenika LS nakon treninga

Pre i post upitnik

A.2.1. Broj sluzbenika LS koji su ucestvovali na treningu

Minimum 80% od predvidjenih

Lista ucesnika treninga

A.2.2. Sluzbenici odeljenja za drustvene delatnosti LS prepoznaju

da je vazno da u Strategiji razvoja socijalne zastite, budu
prepoznate LGBT osobe i clanovi njihovih porodica kao posebno
osetljiva grupa stanovnistva

Pre i post upitnik

Realizacijom ovih aktivnosti osoblje LS imace vise znanja o potrebama LGBT osoba I clanova
njihovih porodica, a prilikom izrade buducih Strategija razvoja socijalne zastite stecena znanja
mogu i primeniti u cilju kreiranja usluga za ovu populaciju.
Krajnji korisnici projekta, LGBT osobe I clanovi njihovih porodica, mogu ocekivati da ce sledece
Strategije razvoja socijalne zastite, prepoznati I njihove potrebe I u skladu sa njima planirati
actionist koje ce unaprediti kvalitet njihovog zivota.
Za LGBT NVO moze biti postavljena osnova za finansiranje aktivnosti iz lokalnih budzeta u skladu
sa Strategijom razvoja socijalne zastite, sto ce u buducnosti znaciti odrzivost LGBT NVO i
njihovih aktivnosti.
Specificni cilj B:
U periodu od 10 meseci, kroz 20 jednodnevih treninga, povecati znanje 100 supervizora I 200
voditelja slucaja iz 100 CSR u Srbiji na temu karakteristika LGBT osoba I clanova njihovih porodica
kako bi se prema ovoj populaciji povecao stepen tolerancije i stvorili uslovi za primenu kreirane
socijalne usluge za ovu populaciju.
Izlazni rezultati:
B.1. supervizori i voditelji slucaja CSR, znaju koje su posebne karakteristike I potrebe LGBT osoba i
clanova njihovih porodica.
Activnosti:
b.1. Pripremne aktivnosti:
Obrazuje se radni tim za treninge CSR (u daljem tekstu RTCSR), tim ce ciniti pet osoba I to:
koordinator tima, saradnika za logistiku, konsultant, dva trenera.
U periodu od dva meseca saradnik za logistiku RTCSR kontaktirace sve CSR i pripremiti sve
materijale za ucesnike i kancelarijski materijal za tim.

Oficir operativen podrske projekta (partnerska organizacija) obezbedice opremu, prostor, hranu,
osvezenje i sve sto je neophodno za realizaciju treninga na terenu.
Osnovni material bice: sazetak projekta stampan na fascikli i smernice o potrebama i problemima
LGBT osoba i clanova njihovih porodica.
Svi materijali i osmisljeni programi posebno ce obratiti paznju na rodne aspekte i visestruku
marginalizaciju, odnosno potrebe LGBT osoba koje su Romi, osobe sa invaliditetom, HIV+ osobe,
osobe obolele od AIDS/a, siromasne osobe, LGBT osobe koje zive na selu.
U periodu od dva meseca, koordinator RTCSR, konsultant I dva trenera, psiholog i parnjacki
edukator (gej muskarac) sertifikovan za ovu vrstu rada od Ministarstva zdravlja Republike Srbije,
pripremice kurikulum, agendu I plan jednodnevnog treninga.
Nakon izrade kurikuluma, agende i plana rada treninga isti ce biti poslat na konsultacije LGBT NGO
SPY, LABRIS I GAYTEN. Ove tri LGBT NVO imaju potpisane principe o saradnji sa Asocijacijom
DUGA. Konsultacije ce moderirati koordinator RTLS.
Koordinator RTCSR ce u toku prvog meseca kontaktirati Ministarstvo za rad i socijalnu politiku,
najaviti projektne actionisti I dostaviti materijale koji ce se deliti sluzbenicima CSR, na uvid i
saglasnost. Ukoliko bude moguce organizovace I sastanak sa predstavnicima Ministarstva I zamoliti
da se CSR posalje dopis u kom se najavljuju actionist I pruza podrska projektu.
U ovom periodu bice formiran I tim u sastavu: info I on line savetnik, koji ce u toku I po zavrsetku
treninga za osoblje CSR putem telefonske info linije i na posebnoj internet prezentaciji, istima
pruzati potrebne informacije I savete u cilju sto efikasnijeg razumevanja specificnosti LGBT
problematike. Ove osobe su sertifikovane za ovaj rad od strane Ministarstva zdravlja Republike
Srbije. Info i internet linije radice pet dana u sedmici po pet casova.
b.2. Realizacija actionist:
U periodu od osam meseci, tim od dva trenera odrzace 20 jednodnevnih treninga. Na treninge ce biti
pozvani po jedan supervizor i po dva voditelja slucaja iz 100 CSR, ukupno 300 osoba. Treninzi ce
biti organizovani u 20 okruznih centara, tako da ucesnici ne moraju daleko da putuju.
Trening ce moderirati koordinator RTCSR, a vodice ga psiholog i parnjacki
muskarac).

edukator (gej

Na treninge ce biti pozvano osoblje sledecih CSR:

1.CSR Ada, 2.CSR leksandrovac, 3.CSR leksinac, 4.CSR libunar, 5.CSR patin, 6.CSR
randjelovac, 7.CSR rilje, 8.CSR Bajina Basta, 9.CSR Batocina, 10.CSR Bac, 11.CSR Backa
Palanka, 12.CSR Babusnica, 13.CSR Backi Petrovac, 14.CSR Backa Topola, 15.CSR Bela Palanka,
16.CSR Bela Crkva, 17.CSR Grad Beograd, 18.CSR Becej, 19.CSR Bogatic, 20.CSR Bor, 21.CSR
Bosilegrad, 22.CSR Brus, 23.CSR Valjevo, 24.CSR Velika Plana, 25.CSR Vladimirci, 26.CSR
Vladicin Han, 27.CSR Vlasotnice, 28.CSR Vranje, 29.CSR Vrbas, 30.CSR Vrnjacka Banja,31.CSR
Vrsac, 32.CSR Vucitrn, 33.CSR Gornji Milanovac, 34.CSR Despotovac, 35.CSR Dimitrovgrad,
36.CSR Doljevac, 37.CSR Zabalj, 38.CSR Zabari, 39.CSR Zitiste, 40.CSR Zitoradja, 41.CSR
Zajecar, 42.CSR Zrenjanin, 43.CSR Zubin Potok, 44.CSR Ivanjica, 45.CSR Indjija, 46.CSR
Jagodina, 47.CSR anjiza, 48.CSR ikinda, 49.CSR ladovo, 50.CSR nic, 51.CSR njazevac,
8

52.CSR vacica, 53.CSR ovin, 54.CSR osjeric, 55.CSR celjeva, 56.CSR ragujevac,
57.CSR raljevo, 58.CSR rupanj, 59.CSR Krusevac, 60.CSR ula, 61.CSR ursumlija, 62.CSR
Kucevo, 63.CSR Leposavic, 64.CSR Leskovac, 65.CSR Loznica, 66.CSR Ljig, 67.CSR Ljubovija,
68.CSR ajdanpek, 69.CSR Mali Zvornik, 70.CSR Negotin, 71.CSR Nis, 72.CSR Nova Varos,
73.CSR Novi Becej, 74.CSR Novi Knezevac, 75.CSR Novi Sad, 76.CSR secina, 77.CSR dzaci,
78.CSR Pancevo, 79.CSR Paracin, 80.CSR Petrovac, 81.CSR Pecinci, 82.CSR Pirot, 83.CSR
Pozarevac, 84.CSR Plandiste, 85.CSR Pozega, 86.CSR Ruma, 87.CSR Senta, 88.CSR Smederevo,
89.CSR Smederevska Palanka, 90.CSR Sokobanja, 91.CSR Sombor, 92.CSR Sremska Mitrovica,
93.CSR Subotica, 94.CSR rstenik, 95.CSR Cuprija, 96.CSR Ub, 97.CSR Uzice, 98.CSR Cacak,
99.CSR Sabac, 100.CSR Sid.
Trening se sprovodi u formi interaktivnog radionicarskog rada (bice opisano u odeljku za
metodologiju). Na svaki trening bice pozvano od 12 do 18 osoba. Trajanje treninga bice od 10:00 do
17:00 casova, sa jednom pauzom za rucak u trajanju od 60 minuta i dve pauze za osvezenje u
trajanju od po 15 minuta.
Teme radionica sadrzane u kurikulumu treninga bice: LGBT terminologija, LGBT identitet, LGBT
potrebe, LGBT nasilje I diskriminacija, LGBT - MARA, LGBT I porodica, kreiranje socijalnih
usluga za LGBT osobe i clanove njihovih porodica, posebna osetljivost u odnosu na rodne aspekte i
visestruku marginalizaciju, radionica ZIVA KNJIGA
Na stampanim materijalima ucesnici ce dobiti broj info linije i on line savetovalista, na koje ce moci
da se obrate ukoliko su im potrebne dodatne informacije ili su im potrebne konsultacije na temu
LGBT osoba i clanova njihovih porodica.
U toku radionica, od osoblja CSR zatrazicemo da iznesu svoje vienje koje bi to usluge za LGBT
osobe i clanove njihovih porodica u sistemu socijalne zatite mogle da postoje.
Po zavrsetku treninga, a sa obzirom na nedostatk programa obuke u socijalnoj zatiti na temu LGBT
populacije, na osnovu realizovanih treninga napravicemo paket jednodnevne obuke I podneti ga na
akreditaciju Republikom zavodu za socijalnu zatitu.
b.3. Monitoring I evaluacija: (partnerska organizacija)
Pre izvoenja treninga, RTCSR i konsultant za monitoring i evaluaciju treba da kreiraju kurikulum i
agendu treninga.
Po odranom treningu, trener dostavlja izvetaj o odranom treningu, listu uesnika treninga,
pre/post upitnike za procenu znanja i upitnike za procenu uspenosti treninga.
Lista uesnika treninga treba da sadri naziv treninga i datum i mesto njegovog odravanja, ime i
prezime uesnika, mesto iz koga dolazi, naziv organizacije kojoj pripada, svojeruni potpis, kontakt
telefon i i-mejl.
Nakon obrade upitnika konsultant za monotoring i evaluaciju o rezultatima izvetava RTCSR.
Izvetaj o znanju pre i posle treninga (uporedna analiza), izvetaj o evaluaciji treninga i originalni
upitnici se arhiviraju i uvaju.

Upitnicima pre i posle treninga, mericemo usvojeno znanje, stavove i ponaanje prema LGBT
osobama (upitnici pre i posle treninga bice isti radi poreenja).
Upitnicima za procenu uspenosti treninga mericemo zadovoljstvo uesnika treninga organizacijom
treninga i radom trenera.
Indikatori/Sredstva verifikacije:
Indikator direktni/indirektni
B.1.1. Broj sluzbenika CSR koji su ucestvovali
na treningu (minimum 80% od predvidjenih)

Sredstvo verifikacije
Lista ucesnika treninga

B.1.2. povecano znanje o specificnostima LGBT

problematike kod sluzbenika CSR.

Pre i post upitnik.

Realizacijom ovih aktivnosti osoblje CSR imace vise znanja o potrebama LGBT osoba I clanova
njihovih porodica, a to im moze koristiti u svakodnevnom radu, kada im se obrate osobe iz ove
populacije.
Krajnji korisnici projekta, LGBT osobe I clanovi njihovih porodica, mogu ocekivati kvalitetnije
usluge pruzene od strane sluzbenika CSR koji su prosli ovaj trening.
Za LGBT NVO bice postavljena osnova za bolju saradnju sa CSR na koje mogu upucivati svoje
korisnike, a u buducnosti mogu postati I pruzaoci socijalnih usluga.
Specificni cilj C:
U periodu od 10 meseci, kreirati jednu socijalnu uslugu namenjenu LGBT osobama i clanovima
njihovih porodica, kako bi se stvorili uslovi za standardizaciju socijalne usluge za ovu populaciju od
strane MRSP i njenu implementaciju kroz drzavni sistem.
Izlazni rezultati:
C.1. Kreirana socijalna usluga za LGBT osobe I njihove porodice dostavljena MRSP
Activnosti:
c.1. Priprema actionist:
Obrazuje se radni tim za kreiranje socijalne usluge (u daljem tekstu RTSU), tim ce ciniti sedam
osoba I to: koordinator tima, saradnik za logistiku, konsultant, I po jedan clan iz LGBT NGO
Asocijacije DUGA, SPY, LABRIS I GAYTEN
U periodu od dva meseca RTSU, prikuplja svu dokumentaciju potrebnu za kreiranje socijalne
usluge. U istom periodu obradjuje I sve informacije o potrebama LGBT osoba I njihovih porodica.
c.2. Realizacija actionist:

10

U periodu od sedam meseci RTSU, na osnovu prikupljenih podataka radi na kreiranju nove socijalne
usluge za LGBT osobe I clanove njihovih porodica.
Prilikom kreiranja ove usluge uradice se predlog minimalnih standarda kvaliteta koji e biti
dostavljeni MRSP u poslednjem mesecu realizacije ove aktivnosti.
RTSU ce prilikom kreiranja socijalne usluge posebnu paznju obratiti na rodne aspekte i visestruku
marginalizaciju, odnosno potrebe LGBT osoba koje su Romi, osobe sa invaliditetom, HIV+ osobe,
osobe obolele od AIDS/a, siromasne osobe, LGBT osobe koje zive na selu.
Posebna paznja prilikom kreiranja socijalne usluge bice posvecena mogunostima njenog uvoenja,
kao i odnosu na dobrobit same socijalne usluge za LGBT osobe i ekonominosti usluge.
Tim ce se sastajati dva puta mesecno, na sastancima clanovi tima dobijace zadatke koje ce
realizovati do sledeceg sastanka.
Prilikom kreiranja nove socijalne usluge za LGBT osobe i clanove njihovih porodica, za tu uslugu
kreiracemo i paket obuka za pruzaoce usluga koji e biti poslate na akreditaciju u Republicki zavod
za socijalnu zastitu. Ovo e obezbediti da kada kreirana usluga udje u sistem i bude standardizovana
od strane MRSP, pruaoci usluga budu adekvatno edukovani.
c.3. Monitoring I evaluacija: (partnerska organizacija)
Na svakom sastanku RTSU vodice se zapisnik. Konsultant za MiE e osmisliti nain utvrivanja
adekvatnosti i efektivnosti kreirane socijalne usluge, kako bi ustanovio da li zadovoljavaju potrebe
LGBT osoba i njihovih porodica.
Indikatori/Sredstva verifikacije:
Indikatori direktni/indirektni
Sredstvo verifikacije
C.1.1. Kreirana socijalna usluga dostavljena Potvrda nadleznog drzavnog organa
MRSP
C.1.2. Kreirana socijalna usluga zadovoljava Izvestaj oficira za M&E u skladu sa utvrivanja
potrebe LGBT osoba i njihovih porodica
adekvatnosti i efektivnosti predloene socijalne
usluge za potrebe LGBT i njihovih porodica
Realizacijom ovih aktivnosti osoblje CSR imace smernice za rad sa LGBT osoba I njihovih
porodica, a to ce im znacajno unaprediti rad sa ovom populacijom.
Krajnji korisnici projekta, LGBT osobe I njihove porodice, dobijace adekvatne usluge koje su u
skladu sa stvarnim potrebama.
Za LGBT NVO bice postavljena osnova za bolju saradnju sa CSR na koje mogu upucivati svoje
korisnike, a u buducnosti mogu postati I saradnici u pruzanju ovih socijalnih usluga u zajednici.
Vidljivost projekta:

11

U cilju obezbedjivanja vidljivosti projekta, pored stampanih materijala, navedenih u opisu aktivnosti,
bice realizovane i dve konferencije za stampu u Medija Centru.
Prva konferencija bice realizovana u sestom mesecu realizacije projekta i na njoj ce se predstaviti
sam projekat, njegovi ciljevi i do tada realizovane aktivnosti.
Druga konferencija bice organizovana u 12 mesecu realizacije projekta, tada ce se sumirati sve
realizovane aktivnosti i postignuti rezulatati projekta.
Konferencije ce organizovati Oficir za koordinaciju projekta, Oficir operativne podrske i PR
projekta.
Tokom celog perioda realizacije projekta, PR projekta ce jednom kvartalno obavestavati lokalne i
nacionalne medije o toku projekta.
NAPOMENA:
Celokupnu operativnu podrsku na terenu, kao i monitoring i evaluaciju, vodice partnerska
organizacija.
RADNI PLAN
Year 1
Activity

Semester 1
4
5 6

1
Formiranje
projektnog tima
Prikupljanje svih
potrebnih
dokumenata I
kontakata
Pripremna faza
projekta, izrada
dokumentacije
Izrada M&E
dokumentacije.
a.1.Pripremne
actionist za
realizaciju treninga
za LS.
Obrazuje se radni
tim za treninge LS.
Izrada agende,
kurikuluma I M&E
obrazaca

Semester 2
9 1 11
0

1
2

Implementin
g body
Asocijacija
DUGA
I
CDIKR
Asocijacija
DUGA
I
CDIKR
Asocijacija
DUGA
I
CDIKR
CDIKR
Asocijacija
DUGA I
CDIKR
Asocijacija
DUGA
Asocijacija
DUGA I
CDIKR

12

Dopis Ministarstvu
za drzavnu upravu I
lokalnu
samoupravu
Izrada meterijala za
treninge
Prikupljanje
kontakata ucesnika
treninga.
Stampanje
materijala za
treninge
Slanje poziva
ucesnicima
treninga.
Zakazivanje sala I
opreme za treninge
a.2.Realizacija
treninga za LS

Asocijacija
DUGA
Asocijacija
DUGA
Asocijacija
DUGA
Asocijacija
DUGA
Asocijacija
DUGA
CDIKR
Asocijacija
DUGA I
CDIKR
Asocijacija
DUGA I
CDIKR
Asocijacija
DUGA I
CDIKR

a.3. M&E treninga

za LS.
b.1.Pripremne
actionist za
realizaciju treninga
za CSR.
Obrazuje se radni
tim za treninge
CSR.
Izrada agende,
kurikuluma I M&E
obrazaca
Dopis Ministarstvu
rada I socijalne
politike
Izrada meterijala za
treninge
Prikupljanje
kontakata ucesnika
treninga.
Stampanje
materijala za
treninge
Slanje poziva
ucesnicima
treninga.

Asocijacija
DUGA
Asocijacija
DUGA I
CDIKR
Asocijacija
DUGA
Asocijacija
DUGA
Asocijacija
DUGA
Asocijacija
DUGA
Asocijacija
DUGA

13

Zakazivanje sala I
opreme za treninge
b.2.Realizacija
treninga za CSR.

CDIKR
Asocijacija
DUGA I
CDIKR
Asocijacija
DUGA I
CDIKR
Asocijacija
DUGA I
CDIKR

b.3. M&E treninga

za CSR.
b.1.Pripremne
actionist za
kreiranje socijalne
usluge.
Obrazuje se radni
tim za kreiranje
socijalne usluge
Izrada M&E
obrazaca
Prikupljanej
neophodne
dokumentacije.
b.2.Kreiranje
socijalne usluge.

Asocijacija
DUGA
CDIKR
Asocijacija
DUGA
Asocijacija
DUGA I
CDIKR
Asocijacija
DUGA I
CDIKR
Asocijacija
DUGA I
CDIKR
Asocijacija
DUGA

Sastanci tima.
Kreiranje paketa
obuka za osoblje
CSR
Dostavljanje
kreirane usluge
MRSP
Slanje paketa obuka
na akreditaciju.
b.3. M&E kreirane
socijane usluge.

Asocijacija
DUGA
Asocijacija
DUGA
I
CDIKR
Asocijacija
DUGA
I
CDIKR
Asocijacija
DUGA

Konferencije za
stampu u medija
centru
Obavestavanje
medija o toku
aktivnosti
Finalana
obrada
obrazaca za M&E
Priprema
finansijskih
I
narativnih izvestaja

CDIKR
Asocijacija
DUGA
I
CDIKR
14

METODOLOGIJA
Interaktivne radionice
Interaktivne metode radionica su igranje uloga,grupne diskusije i interaktivan rad u malim grupama,
gde svi ucesnici aktivno doprinse radu I imaju utisak da je sve sto je receno na radionicama u toku
treninga njihovo, tako da im je lakse da usvoje I primene nova znanja I vestine.Ucesnici ce se
otvoreno suociti sa problemima sa kojima se susrece ciljna populacija I bice usmereni da govore i
razmatraju polozaj ciljne populacije u drustvu.Ucesnici mogu uciti jedni od drugih i povezati se sa
buducim saradnicima. Ovim nacinom obuke hocemo da ucinimo razumljivim probleme ciljne
populacije u drustvu,diskriminaciju,internalizovanu homofobiju,nasilje i kriminalna akta prema
njima kao i strah od odlaska u drzavne institucije koje su predvidjene za pruzanje pomoci I zastite.
Na radionicama ucestvuje od 7 do 20 osoba I jedna sesija traje maksimalno 45 minuta.
Grupu vodi moderator ili vise njih I njegova primarna uloga je da vodi I oblikuje radionicu. Za
vreme trajanja radionice postoji kontinuirana interakcija izmedju moderatora I clanova grupe, kao I
medju clanovima grupe, sto stvara mogucnost i samokorekcije moderatora.
Radionice ZIVA BIBLIOTEKA
Vreme je da se izazovu svoja uverenje I stavovi u obliku drugog ljudskog bica. Gradnja
mostova kroz dijalog je jedan od nacina stvaranja sigurnosti u zajednici
Koncept ive biblioteke predstavlja metod dobro poznat u Evropi kojim se promovie potovanje
kulture ljudskih prava i ljudskog dostojanstva, sa ciljem da se podigne svest o predrasudama i
stereotipima i omogui konstruktivan dijalog o predrasudama koje esto vode do diskriminacija
protiv pojedinaca ili grupa ljudi.
S tim to postoji jedna razlika: Knjige u ivoj biblioteci su ljudska bia (koja pripadaju odredjenim
marginalizovanim grupama), a knjige i itaoci ulaze u dijalog.
Zive knjige su ljudi koji zastupaju odreene grupe koje su esto izloene predrasudama i
stereotipima, i esto su rtve diskriminacije ili socijalne iskljuenosti. italac biblioteke moe biti
bilo ko, ko je spreman razgovarati o predrasudama koje postoje u drutvu ili vlastitim predrasudama
i stereotipima. Ali pre svega, oni su ljudi koji stoje hrabro i odvano u svojim uverenjima i spremni
su da razgovaraju o svojim vrednostima sa drugima. Kao to su knjige, oni treba najpre da budu
mudri.
itaoci imaju pravo itati bilo koje poglavlje posudjene knjige uz ophodjenje sa postovanjem u
svakom momentu.
Kreiranje socijalnih usluga:
Usluga socijalne zatite

15

Usluge socijalne zatite su aktivnosti pruanja podrke i pomoi gradjanima i njihovim porodicama
radi poboljanja, odnosno ouvanja kvaliteta ivota, otklanjanja ili ublaavanja rizika, nepovoljnih
ivotnih okolnosti kao i razvoja potencijala korisnika za samostalan ivot u zajednici
Kvalitet usluge
Sposobnost usluge da zadovolji interese i potrebe korisnika, ali i interese ire drutvene zajednice,
odnosno drave ili lokalne samouprave, mesne zajednice
Kvalitetna usluga

U skladu sa potrebama korisnika

Uvremenjena
Dostupna
Obezbedjena na nain koji korisnik moe da razume i prihvati
Proizvodi pozitivnu promenu u ivotu korisnika

Vrednosti / principi usluge

Potovanje ljudskih prava

Orijentacija na korisnika holistiki pristup i obezbedjivanje usluga u skladu sa potrebama i
mogunostima korisnika
Uvremenjenost
Korisnik usluge to je mogue due ostaje u svom priordnom okruenju
Dostupnost
Inkluzivnost
Nediskriminacija

Obezbedjivanje kvaliteta usluge

Definisanje standarda proces odredjivanja, usaglaavanja standarda i statutarne regulacije

Kontrola kvaliteta supervizija, inspekcija, licenca, mere i indikatori delatnosti,
samoprocena i sistem albi
Unapredjenje kvaliteta i implementacija primena i razvoj standarda kroz strunu obuku,
rukovodjenje, jasnu filozofiju, profesionalni i etiki kodeks i sredstva obezbedjivanja
kvaliteta

ta je standard usluge?

Standard je merljiv zahtev u pogledu aktivnosti i stukture usluge

Standard je kriterijum osnovna mera prema kojoj se razvijaju i uspostavljaju druge mere u
samoj usluzi
Izraava se u formi kratke reenice koja iskazuje merljiv zahtev u pogledu aktivnosti i
strukture

Specifikacija usluge
16

Opis usluge koja se prua identifikovanoj grupi korisnika (ta tano radimo, za koga i na koji nain
aktivnosti)
Specifikacija usluge ukljuuje strukturne i funkcionalne standarde
Svrha standarda

Mehanizam za kontrolu kvaliteta upravljanje procesom obezbedjivanja usluge

Standard mora biti realan u odnosu na trenutno postojee stanje

Nivoi standarda

Minimalni minimalni zahtevi za dovoljno kvalitetnu uslugu

Optimalni dobra praksa u okviru postojeih ogranienja
Idealni vrhunski nivo dobre prakse bez ogranienja

Vrste standarda
1. Funkcionalni standardi stavovi koji definiu kriterijume za merenje procesa usluge i
aktivnosti koje se sprovode u cilju ostvarenja cilja usluge
Odredjuju prijem, nain i metode procene, planiranje, ponovni pregled usluge, prestanak
korienja usluge i aktivnosti pri pruanju usluge
2. Strukturni standardi usaglaeni stavovi koji identifikuju strukturne zahteve u vezi sa
uslugom. Obuhvataju:
-materijalne (lokacija, oprema, prostor)
-ljudske resurse (zahtevi u pogledu broja i obuenosti zaposlenog osoblja, razvoj osoblja) i
-procese upravljanja u slubama / organizacijama koje pruaju usluge
Monitoring i evaluacija
Svrha uspostavljanja procedura planiranja, praenja i izvetavanja je kontinuirano praenje i procena
koordinacije, efikasnosti, efektivnosti i adekvatnosti upravljanja projektom sa dugoronim ciljem da
se prati i procenjuje efikasnost, efektivnost i adekvatnost aktivnosti definisanih predlogom projekta.
Monitoring i evaluaciju trebalo shvatiti kao neprekidan proces uenja gde se dobijeno iskustvo
ispituje i prua se povratna informacija procesu planiranja koje je u toku.
Monitoring
Monitoring je stalni, sistematski proces prikupljanja, analize i korienja podataka i informacija na
osnovu kojih se donose zakljuci o uspenosti sprovoenja projekta u odnosu na oekivane / zadate
rezultate. Na ovaj nain, mogue je pravovremeno i adekvatno reagovati na sva odstupanja od
planiranog koja utiu na tok sprovoenja projekta (predviena / oekivana ili ona koja to nisu 17

menadment rizikom). Takoe, proces monitoringa pomae pri donoenju svrsishodnih odluka koje
vode to efikasnijem i efektivnijem sprovoenju projektnih aktivnosti.
Jasno su definisane aktivnosti i pokazatelji kojima se prati uspenost realizacije istih. Definisani su i
naini prikupljanja, obrade i analize podataka, kao i interpretacija dobijenih informacija u sklopu
sistema monitoringa i evaluacije. Svi podaci bie prikupljani tokom aktivnosti i upisivani u posebne
formulare. Na kraju svakog meseca formulari e biti dostavljani u sediste Asocijacije nezavisnom,
eksternom evaluatoru koji e vriti logiku kontrolu i analizu podataka i pisati izvetaj o toku i
uspenosti do tada realizovanih aktivnosti.
Naini provere podataka
-

Procena sumarnih periodinih izvetaja;

Procena podataka iz originalnih evidencija same interaktivne radionice;
Prisustvo interaktivnim radionicama, razgovor za uesnicima;
Procena podataka i informacija nakon sprovedenih akcija iva biblioteka

7. Evaluacija
Evaluacija je proces procene relevantnosti postavljenih ciljeva u odnosu na trenutnu situaciju,
procenu efektivnosti i odrivosti projekta, kao i proces verifikacije efikasnosti projekta
identifikovane monitoringom. Na osnovu procene se utvruju ishodi, uticaji i vrednost projekta.
Procena obezbeuje objektivnu proveru rezultata i daje dodatne smernice za budue projektne
aktivnosti.
Projektna evaluacija moe biti unutranja i spoljanja, redovna i vanredna. Unutranju
(internu) evaluaciju sprovodie lanovi/ce projektnog tima, dok e spoljanju (eksterna) sprovesti
struna konsultantkinja partnerske organizacije (dr. Farida Basioni Stamenic / Centar drustvene
inicijative i kreativnog razvoja). Koordinatorprojekta i eksterna evaluatorka, koji prate uspenost
realizacije projekta, su u poziciji da signaliziraju da je potrebna vanredna unutranja i / ili
spoljanja procena. Ekterni evaluator procenjuje sve relevantne podatke i informacije koji se odnose
na odreenu aktivnost, daje osvrt na tok projekta, daje smernice o sadraju izvetaja o napretku i
aktivnostima koje treba preduzeti.
Dva puta meseno, nezavisni eksterni evaluator e usmeno predstaviti rezultate analize realizatorima
projekta kako bi mogli da reaguju i donose pravovremene i adekvatne odluke o daljem radu.
Zavrna evaluacija
Nakon sprovedenih aktivnosti, predstavnici/ce Asocijacije i spoljanja evaluatorka e, na osnovu
popunjenih evaluacija radionica i izvetaja nakon akcija iva knjiga, sprovesti zavrnu procenu
projekta, odnosno da li je projkat ispunio oekivanja realizatora/ki, ucesnika/ca i korisnika/ica, da li
je ispunjen program rada, nivo kvalitea rad realizatora/ki projekta, uspenost grupnih procesa, uslova
rada i logistike. Evaluacija e nam dati smernice za procenu stepena uspenosti realizovanog
projekta da li su zadaci i ciljevi u projektu realizovani i ostvareni. Evaluacijom emo dobiti i
smernice za nastavak aktivnosti i posle realizacije aktivnosti planiranih ovim projektom
Podela evaluacije ce biti I na kvalitativnu I kvantitativnu
18

Kvalitativna metoda evaluacije ce se odnositi na sva saznanja koja nije moguce pretvoriti u brojcane
pokazatelje. Osnovni kvalitativni istrazivacki postupci bice OPIS ( narativna deskripcija ) I
TUMACENJE (interpretacija).
Kvantitativna metoda evaluacije odnosice se na brojcana merenja uspeha aktivnosti na projektu .
Osnovni kvantitativni istrazivacki postupci bice PREBROJAVANJE , RACUNANJE (kalkulacija) I
TUMACENJE (interpretacija), pri cemu nam statistika obrada omogucuje jasnije prikazivanje
brojcanih podataka I utvrdjivanje znaajnosti povezanosti I razlika medju razlicitim pojavama.
Partner Asocijaciji DUGA na ovom projektu bice Centar drustvene inicijative i kreativnog razvoja iz
Beograda. Partner ce raditi na operativnoj podrsci na trenu, odnosno sve aktivnosti van teritorije
Sapca organizovace partnerska organizacija. Razlog za dodeljivanje ove uloge partnerskoj
organizaciji je, pored iskustva koje imaju u organizaciji razliitih obuka, radionica i istraivanja,
potreba da se svi kapaciteti Asocijacije DUGA skoncentrisu na dosezanje postavljenih ciljeva
projekta I strucni rad. Takodje M&E projekta obavljace partnerska organizacija, kako bi se aktivnosti
sto neutralnije I realnije ocenile.
Asocijacija DUGA ce saradjivati I sa LGBT NGO SPY, LABRIS I GAYTEN, posto sa ovim
organizacijama ima potpisane sporazume o saradnji. Ovo su organizacije koje dele iste vrednosti
kao i Asocijacija DUGA i koje ce u buducnosti biti korisnice ovog projekta.
Organizaciona struktura projekta:
Projektom ce upravljati tim u sastavu: Koordinator projekta, oficir za finansije, Oficir za monitoring
i evaluaciju, PR i Oficir operativne podrske.
Svaki specificni cilj, imace svoj tim za realizaciju aktivnosti:
Radni tim za treninge LS, bice sastavljen od: koordinatora tima, saradnika za logistiku, konsultanta i
dva trenera.
Radni tim za treninge CSR, bice sastavljen od: koordinatora tima, saradnika za logistiku, konsultanta
i dva trenera.
Radni tim za kreiranje socijalne usluge, bice sastavljen od: koordinatora tima, saradnika za logistiku,
konsultanta i po jednog clana iz 4 LGBT NGO.
Sva oprema (kompletno opremljeno 7 radnih mesta), prostor (65 kvadrata sedista upravnog odbora,
92 kvadrata korisnickog prostora i 25 kvadrata magacinskog prostora) i vozilo (specijalizovano
kombi vozilo za 9 osoba), Asocijacije DUGA bice stavljeni na raspolaganje za realizaciju ovog
projekta
Sadasnja Vlada Republike Srbije I njena Ministarstva vise zbog procesa pridruzivanja EU nego zato
sto to zaista zele, pruzaju podrsku u realizaciji projekata koji se ticu marginalizovanih grupa, pa I
LGBT populacije. Njihovu spremnost da pomognu u oblasti rada i LGBT NGO videli smo i prilikom
organizacije Beogrda PRIDE/a 2010 godine. Smatramo da je ovo pravi trenutak da realizujemo ovaj
projekat, koji ce postaviti neke osnove za nas dalji rad.

19

Kako bi se obezbedila vidljivost delovanja I finansiranja od strane EU, na svim stampanim

materijalima bice vidno istaknut logo donatora, a u pojavljivanjima u medijima svaki clan
projektnog tima bice u obavezi da naglasi ko podrzava aktivnosti ovog projekta.
U cilju obezbedjivanja vece vidljivosti projekta, pored stampanih materijala, navedenih u opisu
aktivnosti, bice realizovane i dve konferencije za stampu u Medija Centru u Beogradu.
Na svim dokumentima I stampanim materijalima za aktivnosti na projektu bice istaknut logo
donatora.
Tokom celog perioda realizacije projekta, PR projekta ce jednom kvartalno obavestavati nacionalne
medije o toku projekta.
ODRZIVOST
U ekonomskom smislu uticaj ove akcije moze biti pozitivan za LGBT NVO, posto LS mogu biti
narucioci socijalnih usluga i iste finansirati iz budzeta. Ukoliko se standardizuje jedna socijalna
usluga za LGBT osobe i clanove njihovih porodica, LGBT NVO bi mogle biti pruzaoci usluga i za
iste biti finansirane iz budzeta.
Realizacijom ovog projekta mogli bi uspostaviti kodekse ponasanja osoblja LS i CSR prema LGBT
osobama i clanovima njihovih porodica.
Ovaj projekat bi unapredio kvalitet rada osoblja centara za socijalni rad sa LGBT osobama i
clanovima njihovih porodica. Takodje po prvi put bi postojala adekvatna socijalna usluga koja prati
stvarne potrebe ove populacije.
Kreiranjem socijalne usluge za LGBT osobe i clanove njihovih porodica i akreditacijom programa
edukacija za pruzanje te usluge, stvorili bi realne osnove za standardizaciju te usluge, a samim tim i
odrzivost projekta i prosirenja njegovih rezultata. Takodje stvorili bi uslove za kreiranje novih usluga
i paketa treninga za osoblje CSR.
Lista rizika za sve specifice ciljeve:
Fizicki rizik: Nemogucnost planiranog clana projektnog tima da ucestvuje u realizaciji projekta.
Mera za ublazavanje: Za svaku funkciju u projektu predvideli smo pored planirane osobe i rezervnu
osobu koja bi popunila upraznjeno mesto.
Politicki rizik: Nepostojanje politicke volje u LS i CSR da ucestvuju u realizaciji ovog projekta.
Mera za ublazavanje: Lobiranje u nadleznim Ministarstvima, koja mogu da uticu na rukovodioce u
lokalnim institucijama pod njihovom upravom.
Ekonomski rizik: Nestabilan kurs eura i inflacija.
Mera za ublazavanje: Clanovi projektnog tima, koji su iz Asocijacije DUGA, odrecice se svojih
honorara kako bi omogucili nesmetanu realizaciju projekta, ukoliko kurs eura, a sa njim i cene budu
rasle.
Socijalni rizik: i dalje iskljucenost zbog nepoverenje LGBT osoba i clanova njihovih porodica u
drzavne institucije.
Mera za ublazavanje: Povecanje aktivnosti na terenu u cilju senzibilisanja LGBT osoba i clanova
njihovih porodica da su sluzbenici CSR adekvatno edukovani za pruzanje usluga.

20

1) Preduslovi:
a) postojanje zakona o socijalnoj zastiti.
b) postojanje akreditacije programa edukacija za osoblje CSR
c) postojanje Strategije reforme sistema socijalne zastite.
d) postojanje Strategija razvoja socijalne zastite LS
2) Predpostavke:
a) akreditovani programi obuke za osoblje CSR, za rad sa LGBT osobama i clanovima njihovih
porodica.
b) standardizovana jedna socijalna usluga za LGBT osobe i clanove njihovih porodica.
c) LS u svojim Strategijama razvoja socijalne zastite prepoznale LGBT osobe i clanove njihovih
porodica.
- Finansijka odzivost: Asocijacija DUGA kao podimplementator Ministarstva zdravlja na projektu
Global fonda imace stabilna finansijska primanja za sve organizacijske i operativne troskove do
31.05.2014 godine. Do tog perioda planiramo da pilotiramo i razvijemo socijalne usluge, kreirane
realizacijom ovog projekta i postanemo pruzaoci socijalnih usluga za LGBT osobe i clanove
njihovih porodica, a koje ce se po zakonu finanisirati iz budzeta.
- Institucionalna odrzivost: po zavrsetku kreiranja socijalne usluge, zapocecemo proces javnog
zagovaranja kako bi se socijalna usluga za LGBT osobe i clanove njihovih porodica, standardizovala
od strane nadleznog Ministarstva. Takodje u sklopu projekta kreiracemo i pakete obuka za osoblje
CSR koji bi bili pruzaoci ovih usluga, a zatim bi obuke akreditovali i nakon projekta poceli proces
stalnih edukacija. Akreditovanjem ovih paketa obuka i zapocetim edukacijama, obezbedili bi da
socijalna usluga koju smo kreirali udje u sistem i tako obezbedi i institucionalnu i finansijsku
odrzivost celog projekta.
Po standardizaciji kreirane socijalne usluge, zapocecemo i proces javnog zagovaranja u LS koje su
narucioci socijalnih usluga, ispod je opisan taj proces.
Naruivanje usluga
Lokalna samouprava donosi godinji plan unapredjenja i razvoja socijalnih usluga i definie zahteve
koje potencijalni prualac odredjene usluge treba da ispunjava (ovi zahtevi moraju biti u skladu sa
propisanim minimalnim standardima usluge). Za obezbeivanje najkvalitetnijeg pruaoca odreene
usluge lokalna samouprava, po principu javnih nabavki, oglaava potrebu za obezbeivanjem
odreene usluge. Nakon odabira pruaoca usluge lokalna samouprava sklapa ugovor o
obezbeivanju usluge sa odabranim pruaocem. Ovo je proces naruivanja i ugovaranja socijalnih
usluga.

, o socijalnoj zastiti.
(1) , ,
, , , ,
( :
).
21

(1) ,
, ,
, .
(2)
, , .
(3)
, , ,
.
(1) , : ,
, - - ,

, .
(2)
, ,

(
: ) (
: ), .
65.
(1) ,
.
(2)

, .
(3) ,
.
(4)
, , , ,
.
(5)
,
.
- Politicka odrzivost: kreiranjem i standardizacijom jedne socijalne usluge za LGBT osobe i clanove
njihovih porodica, stvorili bi mogucnost za standardizaciju jos nekih socijalnih i medicinskih usluga
ali i poboljsanje metoda, legistlative i kodeksa ponasanja kada su u pitanju LGBT osobe i clanovi
njihovih porodica. Maksimalno bi umanjili mogucnost da se promenom vladajuce politicke strukture
ili politike, politickih stranaka ovaj proces zaustavi, kada je jednom zapocet.

22