UNIVERZITET UNION - NIKOLA TESLA

Docent dr Marjan Marinkovi

PREDMET

PROGRAMIRANJE TAKMIARSKE
FORME
(SKRIPTA)

Beograd, 2014.

SADRAJ
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7
7.1
7.2
7.3
8.
9.
10.
11
11.1
11.2
11.3
11.4
11.5
12
12.1
12.2
12.3
12.4
12.5
12.6
13
14
15
16
17
17.1
18

Uvod...............................................................................................................................
Terminologija.................................................................................................................
Sport (podela i karakteristike)........................................................................................
Savremena sportska istraivanja.....................................................................................
Faktori uspenosti u sportu.............................................................................................
Sportske povrede............................................................................................................
Dijagnostika...................................................................................................................
Testiranje antropolokog prostora..................................................................................
Metrijske karakteristike testova......................................................................................
Prognostike karakteristike testova................................................................................
Osnove treninga..............................................................................................................
Izrada trenanog programa.............................................................................................
Trening i trenane metode..............................................................................................
Sportska priprema...........................................................................................................
Tehnika priprema sportista...........................................................................................
Taktika priprema sportista............................................................................................
Fizika priprema sportista..............................................................................................
Sociopsiholoka priprema sportista................................................................................
Teorijska priprema sportista...........................................................................................
Ciklusi u sportu...............................................................................................................
Pojedinani trening.........................................................................................................
Mikrociklus.....................................................................................................................
Mezociklus......................................................................................................................
Pripremno takmiarski period........................................................................................
Makrociklus....................................................................................................................
Olimpijski ciklus............................................................................................................
Periodizacija....................................................................................................................
Superkompenzacija........................................................................................................
Tejper..............................................................................................................................
Zamor .............................................................................................................................
Oporavak.........................................................................................................................
Medicinska sredstva oporavka........................................................................................
Sportska karijera.............................................................................................................

3
5
6
7
7
8
10
10
11
11
14
16
17
20
20
22
24
34
35
36
36
38
39
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50

Literatura........................................................................................................................

53

1. UVOD
Cilj predmeta:
Edukacija studenata u pravcu savladavanja metodikog rada po odreenim principima i
metodama po kojoj se realizuje delatnost u odreenom sportu zasnovano na savremenim
naunim saznanjima.
Ishod predmeta:
Osposobljen strunjak koji e znati da programira takmiarsku formu, tj. primena znanja u
sportskoj praksi.
Sadraj predmeta:
Programiranje forme sportista pojedinca ili tima u odnosu na plan takmienja, mezociklus,
makrociklus; snimanje trenutnog stanja forme igraa u timu; razlike, prednosti i nedostaci
programiranja forme pojedinanog igraa i itavog tima; programiranje takmiarske forme u
kolektivnim sportovima i individualnim sportovima. Aspekti, principi i metode programiranje
takmiarske forme elementi koji daju smernice dobrom radu psihiko stanje, fiziko stanje,
klimatski uslovi, poznavanje protivnika, mesto dogaaja; psihiki aspekt kao preduslov za
objektivno programiranje forme. Fiziki aspekt programiranja takmiarske forme kao osnovni
uslov; klimatske prilike u kojima e se pojedine faze realizovati, aklimatizacija kao elemenat
programiranja forme; uloga i znaaj bazinih priprema za programiranje takmiarske forme;
objektivna, struna i pravovremena takmiarska forma uslov za vrhunski sportski rezultat.
Praktina nastava:
Osposobiti budue trenere za praktini posao (trening). Intenzifikacija treninga kroz primenu u
praksi. Izrada trenanih programa. Primena savremenih trenanih metoda i upotreba
sofisticiranih softverskih programa. Korienje aparature za funkcionalnu dijagnostiku. Izrada i
korienje baterije testova za procenu funkcionalnih stanja i motorike. Vebe, primena
poslovnih softvera, studije sluaja, testovi znanja, seminarski radovi.
Predispitne obaveze
Aktivnost u toku predavanja
Praktina nastava
Kolokvijum-i
Seminar-i
Vebe

Poena (50)
5
5
15
10
15

Zavrni ispit
Praktini rad
Pismeni ispit
Usmeni ispit

Poena (50)
20
15
15

PRAKTINI RAD:

1. Izrada pojedinanog trenanog programa

2. Voenje treninga
3. Izrada mikrotrenanog ciklusa
4. Izrada mezotrenanog ciklusa
5. Izrada makrotrenanog ciklusa
6. Izrada plana prema trenanom periodu pripremni
7. Izrada plana prema trenanom periodu takmiarski
8. Izrada plana prema trenanom periodu prelazni
9. Izrada i korienje kompjuterskog programa u funkciji programiranja takm. forme
10. Korienje podataka funkcionalne dijagnostike
11. Korienje podataka medicinske dijagnostike
12. Korienje podataka sociopsiholoke dijagnostike
13. Korienje podataka savremenih istraivanja

ISPITNA PITANJA (pismeni i usmeni)

1. Endogeni faktori uspenosti u sportu

2. Egzogeni faktori uspenosti u sportu
3. Sportski stil ivota
4. Trenani rizici
5. Zakonitosti sportskog treninga
6. Priprema sportista tehnika
7. Priprema sportista taktika
8. Priprema sportista fizika
9. Priprema sportista sociopsiholoka
10. Priprema sportista teorijska
11. Metode sportskog treninga (analitiki, sintetiki, kombinovani, kontinuirani, intervalni,
takmiarski)
12. Takmiarska sredstva (opta i specifina)
13. Optereenje (vrste, stepen, intenzitet, obim, trajanje)
14. Pretreniranost - zamor (dijagnostika, vrste, karakteristike, simptomatologija)
15. Oporavak (dijagnostika, vrste, karakteristike, simptomatologija)
16. Struktura i faze sportskog treninga
17. Sportska karijera (transformacija, uspenost, trajanje, prestanak i prenos znanja)

2. TERMINOLOGIJA
Podrazumeva korienje opte prihvaene terminologije iji smo svedoci pogrenog korienja.
Naime, ako pogledamo termine snage doiemo do pregrt termina koji se svi odnose na tretman
snage kod sportista ali u razliitim domenima (opte, maksimalne, eksplozivne). Ukoliko se ne
udubimo u terminoloku problematiku moemo ui u vrzino kolo iz koga je strukovno teko
pobei. Moemo da koristimo pogrene termine, a samim tim i da na trenani uinak ide
stranputicom. Napomenuo bih i dve simptomatine pojave i to u sluaju terminolokog
strukovnog prevoenja kao i nestrunog prenosa nekih sportskih dogaaja (primer: sportista nije
imao snagu, a misli se na sklop svih psihofizikih sposobnosti sportiste na uinak ili veita
dilema nekih strukovnih veliina vebe rastezanja ili istezanja). Laikim i nestrunim
korienjem terminologije pravi strunjak ne moe dozvoliti sebi taj luksuz.
Obilje pojmova u sportskoj terminologiji postoje te se svaki mora na pravi nain koristiti.
Strunjak zna...misao mi je da osoba koja stalno radi na svom permanentnom usavravanju svog
strukovnog trenerskog statusa stalno mora da iri saznajne horizonte.
Nesebinost je vezana za socijalizaciju i integraciju trenerske linosti. Moramo poi od injenice
da sami sebi nismo dovoljni i da proces razmene informacija i znanja, kao i uopte komunikacije
treba da se gaji. Lino ne podravam zatvorene trenerske autoritete.

3. SPORT
(podela i karakteristike)
Podvrste
1) Rekreativni
2) kolski
3) Amaterski
4) Sport osoba sa invaliditetom
5) Vrhunski
6) Profesionalni
Po broju uesnika (individualni, timski, kombinovani)
-

Karakteristika sporta

individualna maksimalna fizika, psihika i intelektualna naprezanja,

agonistika,

razliiti motivi (samodokazivanje, novac, libido...)

Predmet, cilj i zadaci

Predmet - sport u totalitetu

Cilj zdravlje, afirmacija, novac, ostalo...
Zadaci - zavise od cilja.

4. SAVREMENA SPORTSKA ISTRAIVANJA

Naini prikupljanja znanja:
1.
2.
3.
4.
5.

Struna literatura,
Nauni asopisi,
Internet,
Mediji,
Novinski lanci.

Obratiti panju na:

1) Ozbiljnost izvora,
2) Savremenost,
3) Rezultate.
iva re metod transmisije znanja u interakciji strunjaka.
5. FAKTORI USPENOSTI U SPORTU
Subjektivni (endogeni): trening i ivotni stil.
-

Trening (ciklusi, forma i ishrana)

ivotni stil (pozitivni i negativni)

Objektivni (egzogeni): takmienje, drutvo, priroda

-

Takmienje (protivnik, publika, sudija...)

Drutvo (politika, finansije, medicina, psihosocio, kultura...)
Priroda

Trenani rizici:
-

Sportske povrede,
Pretreniranost,
Akutna oboljenja,
Hronina oboljenja,
Letalni ishod.

6. SPORTSKE POVREDE
(karakteristike)
- Specifine za sport ili granu
- Najslabiji ili najpodloniji deo tela strada
- Udarac ili pokret (mikrotraume)

Podela: parcijalne (najee) i totalne

Parcijalne:
-

na osnovu delova tela: (glava, rame, ruka, noga, trup)

unutranji organi (mozak, jetra, slezina, bubreg, krvni sudovi...)

skelet (kosti, miii, zglobovi, ligamenti)

Klasifikacija povreda:
-

Upale (miia, zglobova, tetiva, pripoja, sluzne kese)

Uganua (zglobova)

Iaenja (zglobova)

Delimina i potpuna kidanja (miia, tetiva, pripoja)

Prelomi (otvoreni i zatvoreni)

Letalni ishod (smrt)

Podela po vremenu trajanja: akutne i hronine.

Uzroci povreivanja:
Unutranji

Spoljanji

Psihofiz. stanje

Trening

Ishrana

Oprema

Zdravstveni status

Protivnik
8

Tretmani rehabilitacije:
Laka stanja (povrede)
1. Kvalitetna ishrana (+ suplementacija)
2. Odmor i oporavak
Teka stanja (povrede)
1) Imobilizacija
2) Hirurka intervencija
3) Rehabilitacija (fizikalna i kineziterapija)

7. DIJAGNOSTIKA

Dimenzionalnost tela
- visina tela
- duina delova tela
- irina tela (ramena, kukovi)
- raspon
- obimi (podlaktica, nadlaktica, grudi, trbuh, nadkolenica i podkolenica)
Kompozicija tela
- miina masa
- masa potkonog tkiva
- kotana masa
- bazalni metabolizam
- body mass index
- tenosti (%)
Dijagnostika oprema
- fotoelije
- tenzometrijska platforma
- uglomer
- dinamometri
- psihodijagnostiki testovi (stres u sportu, skala samopotovanja, sportska anksioznost,
samopouzdanje, motivacija, CRD serija psihod. testova)
- ergometri ...
- spirometrija sa tredmilom, ergometrom, biciklergometrom...

7.1 TESTIRANJE ANTROPOLOKOG PROSTORA

1. poetno merenje
2. predvianje
3. transformacija (trening)
4. tranzitno ili zavrno merenje
5. objanjenje

10

7.2 METRIJSKE KARAKTERISTIKE TESTA

1. Objektivan
2. Osetljiv
3. Pouzdan
4. Upotrebljiv
Potovane kolege, preporuio bih vam ove sajtove. Brojni su testovi u upotrebi.
1. www.topendsport.com
2. www.ppoline.co.uk
3. sport-fitness-advisor.com

7.3 PROGNOSTIKE KARAKTERISTIKE TESTOVA

Istraivanjem motorikih sposobnosti vri se prognoza razvoja sposobnosti ili prognoza razvoja
rezultata, kao i struktura procesa vebanja, struktura dostignute forme i modelnih karakteristika
(Kukolj, 2006).
- Podaci vani za istraivaki rad mogu se dobiti na sledei nain:
1. posmatranjem (ekspertnom analizom)
2. merenjem
3. eksperimentom i
4. logikim zakljuivanjem
Posmatranjem se procenjuju izgled i proporcije tela, nain reagovanja i nain izvravanja
aktivnosti u zavisnosti od toga da li su standardni ili nestandardni uslovi.
Razvojne karakteristike utvruju se sistematskim merenjima, u kojima se razlikuju merenja
morfolokih karakteristika (antropometrija), merenja funkcionalnih mogunosti i merenja opteg
i specifinog karaktera motorikih sposobnosti.
- Za utvrivanje rasta i razvoja bitne mere su:
1. longitudinalne dimenzionalnosti (visina tela, sedea visina, duina nogu, ruku...)
2. transverzalne dimenzionalnosti (irine karakteristinih segmenata tela ramena, karlice,
kukova i i dijametri lakta, ake, kolena, skonog zgloba i dr.)
3. potkonog masnog tkiva (koni nabori nadlakta, lea, trbuha, natkolena, potkolena i dr).
Znaaj israivanja strukture mofolokih karakteristika posebno je evidentan zbog suptilne
povezanosti morfolokih karakteristika (oblika tela), funkcionalnih i motorikih sposobnosti.
11

Merenje motorikih sposobnosti moe biti: analitikog i sintetikog karaktera.

- Analitiki pristup u izboru motorikih merenja zasniva se na parametrima koji omoguavaju
uvid u nivo i karakteristike nivoa pojedinih motorikih sposobnosti (sila, snaga, brzina,
izdrljivost, okretnost, gipkost...). Ovaj pristup moe sadrati i parametre sa topolokom
konfiguracijom (npr.snaga ruku, ramenog pojasa i dr).
Upotrebna vrednost ovih parametara sastoji se u tome to omoguavaju odreivanje strukture na
poetku, u toku i na kraju procesa vebanja.
Podaci dobijeni na poetku procesa vebanja mogu posluiti za proveru efekata izvrenog rada i
omoguavaju tako eventualnu korekciju i reorganizaciju daljeg rada.
Merenje na kraju procesa vebanja omoguava ukupnu ocenu promena nastalih kao posledica
sprovedenog vebanja i uslova vebanja.
- Sintetiki pristup u istraivanju zasniva se na parametrima o telesnim aktivnostima izvrenim
u celini, onako kako to zahtevaju racionalnost tehnike i konvencije o optim uslovima
ispoljavanja efikasnosti u razliitim telesnim aktivnostima (pravila, propisi, dogovori). To se
odnosi na ocenu tehnike,ocenu tehniko-taktikih reenja i rezultate izvrenog rada.
Promene motorikog statusa istrauju se u prirodnim uslovima, u kojima odreeni deo
posmatranog obeleja namerno izmenjen. Praenje unapred definisanih uslova i utvrivanje
unapred odreenih parametara naziva se eksperimentom.
U eksperimentu mogu biti utvreni i praeni uticaji odreenog vebanja na organizam oveka, na
funkcije pojedinih sistema organizma, predmet istraivanja moe biti uspenost savladavanja
predvienog gradiva kao i drugi elementi procesa vebanja (vebe, uslovi rada, reim rada,
intenzitet rada i dr.).
Procena optih motorikih sposobnosti vri se testovima ili baterijom testova koji omoguavaju
svestrano sagledavanje stanja telesnih sposobnosti.
Pod dijagnostikim karakteristikama testova podrazumevaju se mere i postupci kojima se
kvantifikuju bitne sposobnosti, kretanja ili odreene karakteristike kretanja u cilju definisanja
njihovog nivoa, strukture, dinamike promena, sloenosti i karaktera. Dijagnostike karakteristike
su znaajne kada se utvruje: stanje zdravlja, stanje motorikih sposobnosti i radna sposobnost
osoba razliitog uzrasta, pola i specifine sportske orijentacije.
Pod prognostikim karakteristikama testova podrazumevaju se mere i postupci kojima se
kvantifikuju sposobnosti ili karakteristike kretanja sa ciljem da se na osnovu visokog stepena
povezanosti sa osnovnim kriterijumom, predvia uspenost u definisanoj aktivnosti.
Prognostike karakteristike testova znaajne su u predikciji razvoja telesnih sposobnosti,
postignua i stabilnosti tehnike.
12

Prognozom su obuhvaeni i: razvoj metodike treninga, znaajnog postignua u periodu od 4-8

godina i sportska obdarenost.
Prognoza razvoja metodike treninga vri se na osnovu ekspertize dokumentacionog materijala i
obuhvata analizu primenjenih sredstava, metoda, uslova rada i postignutih rezultata.
Prognoza postignua se vri za period od 4 do 8 godina, na osnovu regresije koja obuhvata
podatke koji se odnose na vremenski trend rezultata i podatke o ueu sluajnih faktora.
Prognoza sporske obdarenosti vri se na osnovu visine (kvaliteta) rezultata, na osnovu stabilnosti
rezultata, na osnovu povezanosti juvenilnih i definitivnih rezultata, kao i na osnovu tempa
prirasta rezultata.
Kontrola u fizikom vaspitanju, rekreaciji, a naroito u sportu moe biti usmerena ka strukturi i
nivou fizike pripremljenosti jednog svojstva ili pojedine karakteristike odreenog svojstva.
Sadraj kontrole uslovljen je specifinostima adaptivnih sistema od kojih, u najveoj meri, zavisi
efikasnost kretanja (kardiovaskularni, respiratorni i metaboliki sistem, stanje neuromiinog
aparata, nervnog sistema i brzinsko-snanih svojstava: koordinacija u optem i strukturnom
smislu; elastinost miia, gipkost i dr.).

13

8. OSNOVE TRENINGA

Karakteristike vebanja
- struktura (uvodni, glavni, zavrni)
- sadraj (snaga, izdrljivost, kondicija...)
- parametri
1. obim
2. optereenje
3. intenzitet
4. brzina pokreta
5. amplituda
6. vreme izvoenja
7. ritam

Struktura
(uvodni, glavni, zavrni)
Ono to ini jedan trening po strukturi je uvodni deo treninga, glavni i zavrni. U uvodnom delu
treninga trudimo se da polako pripremimo organizam za jae napore, podignemo radnu telesnu
temperaturu, pripremimo psihofizike sisteme za vea naprezanja. U uvodnom delu treninga
koristimo zagrevanje, vebe oblikovanja, rastezanje i labavljenje. Takoe nije strano kod mnogih
strunjaka u ovoj fazi koristiti i masau.
Glavni deo treninga se odnosi na radnje koje u svakom pogledu odgovaraju stvarnoj nameri i
svrsi trenanog efekta i to fizika, psihika, taktika i sva druga priprema sa svojim parcijalnim
delovima i karakteristikama.
Zavrni deo je namenjen izvoenju organizma iz procesa vebanja i u njemu se uglavnom
primenjuju vebe rastezanja i labavljenja uz relaksaciju i oputanje.
Ovo je poetni deo mikrociklusa, a sve to se ide ka uslonjavanju trenanih programa dolazimo
do mezo i na kraju makrociklusa.
Sadraj vebanja se moe definisati pod kategorijom antropomotorikih varijabli (snaga, brzina,
izdrljivost, koordinacija, spretnost, okretnost, ravnotea i preciznost). Prema projekciji
delovanja na pokretne delove tela (zglobove, ligamente i miie) postoje vebe jaanja,
rastezanja, labavljenja i oputanja.
14

Parametri vebanja
1. Obim kao parametar izraen je u broju ponavljanja u serijama, broju serija i setu vebanja.
2.Optereenje i 3.intenzitet:
- maksimalno
100% - 1 ponavljaj
- submaksimalno
90-95% 23
- veliko
80-90% 46
- srednje
50-80% 8 12
- malo
>50% 15 - 25
4. Brzina pokreta sporo, srednje, brzo,eksplozivno
5. Amplituda ugao izraen u stepenima
6. Vreme izvoenja stotinke, sekunde, minute
7. Ritam 4/6 (brzina/vreme)
Korienje trenanih principa je mnogobrojno i to se strunjak vie slui ovom problematikom
lake e obaviti trenerski posao. Primera radi od osnovnih principa je od poznatog ka
nepoznatom i od lakeg ka teem. Ovo su dva bazina principa i upotrebavaju se u svakom
delu trenanog procesa.
Metodologija vebanja takoe je od sutinskog znaaja i osnovno je napomenuti analitiku,
sintetiku i kombinovanu.
Analitika se odlikuje parcijalnim vebanjem nekog pokreta, sintetika totalnim vebanjem
celog pokreta, a kombinovana pristupa analitikom u jednom trenutku, a zatim sintezu u
drugom, ime se na najcelishodniji nain reava problematika vebanja (pokreta).
Kljune celine u ritmu projektovanja dnevnog trenanog programa
Ovaj se deo odnosi na trening, odmor i ishranu. O treningu ne treba preterano priati. Akcenat je
na ishrani i odmoru. Naime, potrebno je da svaki sportista sagleda dnevne potrebe za energijom
(masti i ugljeni hidrati) i gradivne (proteini), kao i potrebe minerala i vitamina u celom procesu.
Suvie iroka tema koja ima smernice ka nutricionizmu i ozbiljnom pristupu ove problematike.
Jo jedno poglavlje koje je zanimljivo za nutricionizam jeste rezistentnost na hranu. Evidentno je
da svaki ovek, pa i sportista ima neku vrstu hrane na koju je blago reeno alergian, tj. hranu
koju tee podnosi i koja ne daje najbolje zahtevane efekte. to se tie odmora prevashodno se
misli na aktivan i pasivan odmor. Pasivan odmor je san i njega je potrebno imati proseno 6-8
sati. Aktivan odmor predstavljaju razne metode koje potpomau da se organizam okrepi usled
brojnih napora (promena fizikih aktivnosti, hobi, terapije...).

15

9. IZRADA TRENANOG PROGRAMA

U zavisnosti kakav trenani program izraujemo, koristiemo dostupne metode i principe koji su
u prethodnim poglavljima navedeni.
1. Pravilo je da poznajemo trenanu oblast
2. Da znamo ta program treba da sadri
3. Poznajemo sportiste
4. Koristimo savremene trenane tehnike
5. Koristimo savremene naine evidencije, kontrole i praenja
Poznavanje trenane oblasti je sutinsko pitanje. est je sluaj da se strunjak prihvati nekog
sportskog zadatka, a da uopte nije spreman da adekvatno odgovori. Za posledicu ima debakl u
sportskom rezultatu. Pored linog, doivljaj je i kolektivnog neuspeha. Ali to je najmanja loa
stvar koja moe da se desi. Najgora stvar je injenica da svojim nedostatkom znanja moe da
prouzrokuje zdravstvene probleme kod sportista, to ne tako retko ima i dugoroni efekat.
Program bi trebalo da sadri:
- osnovne trenane podatke (obim, intenzitet, trajanje, broj ponavljanja, ritam...),
- dopunske (mesto, vreme, satnica, spoljni faktori i uticaji...)
Pre svakog trenanog tretmana obavezno je testirati sportistu ili ekipu. Na osnovu rezultata testa
znamo ispitanikove sposobnosti. to je testiranje podrobnije i detaljnije odraeno (intelektualne,
fizike i psihike) sposobnosti, lake e nam biti da uradimo delotvorniji trenani program. U
sluaju da imamo vie ispitanika (sportista), najbolje je principom individualizacije odrediti
svakom ponaosob program koji pojedincu najvie odgovara, a ako za to ne postoje adekvatni
uslovi (vreme, novac, prostor...) moemo homogenizovati grupe slinih pojedinaca. Najmanje
pozitivnih efekata ima rad u celosti iz prostog razloga nemogunosti dobrog praenja pojedinca
(ovaj se metod ne sme izbegavati upravo zbog socijalizacije i timskog rada).
Kada smo doli do primene samog programa moramo da poznajemo savremene trenane
tehnike. Ne smemo zanemariti i odbaciti starije ili trenutno manje upotrebljivije. U trenani
proces se moramo u kotac uhvatiti sa dozom znalake skromnosti i strune sumnje. Nije daleko
injenica da su ve zaboravljene forme modifikovane i prilagoene sadanjem vremenu davale
izvanredne rezultate. Polazimo od injenice da je znanje univerzum te nam je opravdano
poigravati se sa veitim nagonom istraivanja nepoznatog. Ma koliko bili svesni da smo trenani
program doveli do savrenstva, injenica je da uvek moe bolje. Ne postoji idealan trenani
program, te u ovoj naoj sportskoj oblasti u irenju znanja, kroz teoriju i praksu granica ne
postoji.
Korienje savremenog praenja i kontrole efekta trenanog programa usmereno je na ve
dugogodinje korienje aparature za dijagnostifikovanje stanja sportiste.
16

Ne sme se prenebregnuti injenica da kada radimo u multidisciplinarnim uslovima, to sport na

svakom pogledu poseduje, problem jasne kontrole celog trenanog procesa je itekako bitan i
vaan. Raznim statistikim programima moemo pratiti detalje. to je trenani mozaik
kompleksniji, to je i tee pratiti.
Retki su sluajevi da improvizacija moe doneti dugotrajniji uspeh.

10. TRENING I TRENANE METODE

Sportski trening je kompleksan pedagoki proces koji se konkretizuje u organizovanom vebanju
koje se ponavlja sa takvim optereenjem da aktivira fizioloke procese superkompenzacije i
adaptacije organizma. Na taj nain se postie poboljanje fizikih (motorikih), tehnikih,
taktikih, psihikih, intelektualnih kvaliteta sportiste, koji se iskazuju u postizanju takmiarskog
rezultata.
Pojam treninga se odnosi na usavravanje znanja, vetina i kompetencija u cilju ostvarivanja to
boljih sportskih rezultata.
Tehnika, taktika, fizika, psiholoka i teoretska priprema sportista su u tesnoj sprezi i veoma
su bitne dimenzije treninga kako bi sportista postigao eljenu sportsku formu i sportski rezultat.
Sistem sportske pripreme zavisi od 3 bitne komponente i to:
1. Sportski trening
2. Sportsko takmienje
3. Vantrenane i vantakmiarske faktore pripreme
Sportska priprema deli se na: optu i specifinu.
Osnovni sadraji opte i specifine pripreme ine vebe (sredstva treninga) koje se dele na:
1. Takmiarske
2. Specifinopripremne
3. Optepripremne
Podela pripreme sportista moe biti (Koprivica, 2013):
1) Fizika, tehnika, taktika, moralna, voljna, teoretska i integralna
2) Fizika, sportsko-tehnika, taktika, intelektualna i vaspitna
3) Specifina, psihika, intelektualna, fizika, sportsko-tehnika i taktika
17

Napomena:

Svaki trening mora odgovarati, naroito u poetnim etapama, uzrasnim karakteristikama

sportiste i podravati sveukupni razvoj organizma!

Svaki trenani proces se odvija po ciklusima.

Ceo proces sportske pripreme sportiste tokom sportske karijere gradi se po ciklusima koji
omoguava da se realizuju ostali principi sportskog treninga.

Pod metodom treninga se podrazumeva nain na koji se primenjuju sredstva treninga (vebe), a
najee se po glavnom delu pojedinanog treninga prepoznaju metodi treniga (Koprivica,2013).

Veinu metoda treninga moemo svrstati u 3 grupe (Koprivica,2013):

1. metodi obuke (obuka sportista)
2. metodi optereenja (razvijanje i odravanje sposobnosti)
3. metodi informacije (informisanje sportista)

Metodi obuke u sportskom treningu su naini i postupci koji se primenjuju sa ciljem usvajanja i
usavravanja znanja, umenja i navika kretanja.
U okviru metoda obuke razlikujemo:
-

Sintetiki metod kada se neki pokret ili kretanje ui tako to se izvodi kao celina.

Analitiki metod kada se neko kretanje podeli na manje celine koje se zatim uvebavaju.

Kompleksni metod koji predstavlja kombinaciju analitikog i sintetikog metoda.

Postoje 3 faze uenja motorne vetine i to:

-

Prva faza: razvoj grube koordinacije kretanja

Druga faza: poboljanje fine koordinacije

Trea faza: dolazi do superfine koordinacije

18

Metodi optereenja primenjuju se kada je osnovni cilj u treningu da se ostvare trenani uticaji
koji su zavisni od veliine optereenja.
U okviru metoda optereenja postoje:
-

Kontinuirani metod koji je karakteristian po tome to se u glavnom delu treninga

primenjuju optereenja koja traju sve vreme bez pauza za odmor i bilo kakvih prekida.

Intervalni metod koji se primenjuje kada se vebanje na treningu prekida u vie

navrata, kako bi se sportista odmorio za sledei napor.

Takmiarski metod je metod u kome dominantno mesto u njegovom sadraju ima

takmiarska veba.

Metod informacije je bitan deo svakog treninga bez obzira emu je glavni zadatak treninga
posveen, tj.da li je vezan za tehniku, taktiku, teorijsku pripremu sportista...
Metodi informacije su: osnovni i pomoni.
Osnovni metodi informacije su:
- iva re koja se naziva i metoda usmenog izlaganja.
- Demonstracija - pokazivanje pokreta ili kretanja.
- Posmatranje
Pomoni su: zvukovi, tragovi, orijentiri, tehnika sredstva, gestovi.

19

11. SPORTSKA PRIPREMA

Sportska priprema je planski trenani proces pojedinaca i ekipe.
11.1 TEHNIKA PRIPREMA SPORTISTA
Motoriko uenje uenje pokreta
Motorike sposobnosti:
- uroene
- steene
Faze motorikog uenja :
1) generalizacija opte uenje
2) koncentracija definisanje pokreta
3) automatizacija - ponavljanje
4) stabilizacija savrenstvo
Nain tehnikog uenja:
1. demonstracija i objanjenje,
2. identifikacija (uoavanje),
3. korekcija ili ispravka,
4. ponavljanje (uvebavanje).
Metod uenja:
- analitiki (po delovima)
- sintetiki (ceo pokret)
- kombinovano
Tehnika u zavisnosti od sporta zavisi od:
Parametara pokreta:
1. brzina
2. obim
3. amplituda
4. vreme izvoenja
5. ritam

20

Principi u obuavanju:
1) svest o pokretu i neposredna aktivnost
2) oiglednost
3) sistematinost i postupnost
4) dostupnost i individualizacija
5) trajnost i progresija
Greke u uenju tehnike:
- unutranje (funkcionalno, motoriki, morfoloki i psiholoki razlozi)
- spoljanje (sredina, metode obuke, klima, protivnik)
Odlika greaka:
- nesvesno se javljaju,
- tee koriguju u naprednijim fazama uenja
Tehniki Stil:
- individualna karakteristika
- odstupa od kliea
- mala granica sa grekom

11.2 TAKTIKA PRIPREMA SPORTISTA

Nain taktikog uenja:
1. demonstracija i objanjenje,
2. identifikacija (uoavanje),
3. korekcija ili ispravka,
4. ponavljanje (uvebavanje).
Metod uenja:
- analitiki (po delovima)
- sintetiki (ceo pokret)
- kombinovani
Vebe u taktici: olakano, oteano, situaciono.
Sportska taktika zavisi od:
1. Individualnih i timskih sposobnosti nas i protivnika
2. Spoljanjih faktora
21

Principi u obuavanju:
1) svest o pokretu i neposredna aktivnost
2) oiglednost
3) sistematinost i postupnost
4) dostupnost i individualizacija
5) trajnost i progresija
Podela na osnovu broja uesnika:
1. pojedinac (potez),
2. grupa (kombinacija i varijanta),
3. tim (kombinacija i varijanta)
Taktiki parametri:
1. broj i karakteristika tima
2. postavka na terenu
3. dimenzija terena
4. klimatski uslovi
5. satnica
1. Broj i karakteristika tima:
- tehnika priprema
- taktika priprema
- fizika priprema
- psiholoka priprema
- teorijska priprema
2. Postavka na terenu:
3-2-1, 6-0, 4-2...
4-4-2, 4-3-3, 4-5-2...
3. Dimenzija terena - u zavisnosti od karakteristika tima (bri tim vei teren, proseno vii
tim favorizuje skok igru...)
4. Klimatski uslovi (vreme, nadmorska visina, temperatura, padavine)
5. Satnica (bioritam)

22

11.3 FIZIKA PRIPREMA SPORTISTA

Fizika priprema sportista odnosi se na funkcionalne i motorike sposobnosti.

Funkcionalne: kardiovaskularni i kardiorespiratorni sistem.

Motorike sposobnosti:
1. Snaga
2. Brzina
3. Izdrljivost
4. Koordinacija
5. Spretnost
6. Okretnost
7. Ravnotea
8. Preciznost

Vrste fizike pripreme sportista

bazina

specifina

situaciona

23

Snaga

Ispoljavanje sile u vremenu (koeficijent uroenosti .70)

Vrste miinih kontrakcija:
- Statika tonus prisutan i menja se, ali se ne menja duina miia
- Dinamika:
1) koncentrina (mii skrauje)
2) ekscentrina (mii izduuje)
Tip snage:
1. dinamika (repetitivna i eksplozivna)
2. statika

Vrste snage:

- Maksimalna (1RM)
- Eksplozivna (1/2 RM)
- Brzinska (1/3 RM)
- Amortizaciona (pliometrija-doskok)
Parametri snage:
1. obim
2. optereenje
3. intenzitet
4. brzina pokreta
5. amplituda
6. vreme izvoenja
7. ritam

24

1. Obim kao parametar izraen u broju ponavljanja u serijama, broju serija i setu
vebanja.

4.
5.
6.
7.

2.Optereenje i 3.intenzitet:
- maksimalno
100% - 1 ponavljaj
- submaksimalno
90-95% 2-3
- veliko
80-90% 46
- srednje
50-80% 8 12
- malo
>50% 15 25
Brzina pokreta sporo, srednje, brzo,eksplozivno
Amplituda ugao izraen u stepenima
Vreme izvoenja stotinke, sekunde, minute
Ritam 4/6 (brzina/vreme)

Metode treninga snage:

- ponavljanje istog optereenja
- menjanje optereenja
1.
2.
3.
4.

uzlazno od minimalnog ka maksimalnom,

silazno od maksimalnog ka minimalnom,
piramidalno minimum - maksimum minimum,
zupasto vie piramida

25

Brzina

Pokret u jedinici vremena (koeficijent uroenosti .90).

Podela:
- brzina reakcije - startna (senzo-motorna)
- promenljiva (prirast, agilnost - promena pravca, opadanje)
- maksimalna (konstatna)

Metode treninga brzine:

- analitika
- sintetika
- senzorna motorna

Razvoj maksimalne brzine pokreta - zavisi od sposobnosti, znanja i osobina

Razvoj brzine (Dintiman, 1997):

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

Testiranje i procena
Bazina snaga
Balistika i pliometrija
Trening brzinske izdrljivosti
Tehnika tranja
Trening rada nogu
Trening preko maksimalne brzine
Planiranje i periodizacija

26

Izdrljivost
(Nikoli, 2011)

aerobna

anaerobna

aerobno-anaerobna

Parametri izdrljivosti:
- puls
- kiseonik
- ugljendioksid
- sastav krvi
Intenzitet izdrljivosti:
1) maksimalno (do 30 sek.)
2) submaksimalno optereenje (30 sek-5min)
3) veliko (5-30 min)
4) optimalno (>30 min)
Svi ivi organizmi poseduju sposobnost prilagoavanja. Efekti adaptacije mogu se akumulirati
ime se stvaraju bazini uslovi za bolji rezultat u datim uslovima.

Fenomen adaptacije po zonama:

-

anatomska (morfoloko prilagoavanje),

funkcionalna (promene miinog, nervnog, srano-sudovnog i disajnog sistema),
biohemijska (biohemijske modifikacije),
kognitivna (motivaciona struktura, procesi uenja vezani za trening ili mentalni procesi
koji lee u njihovoj osnovi itd),
konativna (brojne varijacije socijalnih ponaanja).

Dobro programiran trening dovodi do itavog niza specifinih reakcija adaptabilnog tipa, zavisno
od konstitucije, faze treninga, uzrasta, opte i specifine pripremljenosti organizma.

27

Mogunosti prilagoavanja nisu neograniene. One se kreu unutar granica utvrenih genetskim
potencijalom svakog sportiste.
Pod izdrljivou se, najee, podrazumeva sposobnost oveka da due vreme obavlja rad
odreenog intenziteta, bez smanjenja radnog uinka, odolevajui znacima zamora koji se
javljaju.
Aerobna izdrljivost je dugotrajnog karaktera gde se kao energent koriste eeri i masti uz
prisustvo kiseonika. Odlikuje se stabilnim pulsom od 120 do 170 otkucaja u minuti.
Anaerobna izdrljivost funkcionie razgradnjom adenozin - trifosfata (ATP) na adenozin-difosfat
i fosfat (ADP+P). Meutim, zbog veoma male koliine ATP-a (dovoljne samo za nekoliko
miinih kontrakcija), rad dueg trajanja nije mogu bez obnavljanja ATP-a. Obnavljanje ATP
odvija se sloenim biohemijskim sistemom poznatim kao resinteza. Resinteza se, shodno
intenzitetu i trajanju rada, odvija u anaerobnim i aerobnim uslovima. Resinteza ATP u
anaerobnim uslovima odvija se pomou energije stvorene cepanjem energetskog jedinjenja
kreatinfosfata (koje se, takoe, nalazi u miiu) na kreatin i fosfat. Ponovnom razgradnjom ATP
na adenozindifosfat i fosfat stvara se energija za miinu kontrakciju
Poznato je da se do izdrljivosti ne stie samo putem kontrolisanog istrajnog tranja.
Za razvoj aerobne izdrljivosti vrlo uspeno moe se primeniti kontinuirano tranje u trajanju od
15-30 minuta, "fartlek" (igra tranjem u prirodi naizmeninim intenzitetom) pri emu treba
obezbediti frekvenciju pulsa na nivou 120-150 otkucaja u minutu, ili tranja u kontinuitetu od
6-10 m intenzitetom koji varira od 20-80% od maksimuma i pulsnim vrednostima koje ih prate
130-140 do 170-175 otk/min. Tu su igre loptom na prostoru 15 x 15 m (3:1 uz jedan dodir),
35 x 20 m (4:4 sa dokerom i dva dodira) ili elementi tehnike ugraeni u reim aerobne
izdrljivosti. Primeri u sportskim igrama sa razliitim dimenzijama terena i veliini lopte.
Stimulacija anaerobnog, glikolitikog reima vodi kroz intervalno-serijska tranja na deonicama
od 200 600 m sa 90-95% optereenjem uz trajanje pauze od 20"-2' i seriju od 4 ponavljanja sa
pauzom od 4 minuta. Broj serija se kree od 2 - 4, uz odmor oko 15 minuta koji je ispunjen
radom malog intenziteta.
Koeficijent uroenosti kod izdrljivosti se kree izmeu .70 i .80, mogunost razvoja postoji, ali
ne u velikoj meri. Ona se ustvari temelji na efikasnosti funkcionisanja regulacionih mehanizama
koji se manifestuju u:

energetskim rezervama (adenozintrifosfat, kreatinfosfat, glikogen i kiseonik), i

funkcionalnom kvalitetu energetskog potencijala (energetskih procesa).

28

Poto se izdrljivost manifestuje na razliitim nivoima eksploatacije energetskih struktura,

postoji tzv:

anaerobna izdrljivost na nivou laktatne komponente (u trajanju od 3-5 minuta), koja je

odgovorna za izvravanje kretnih struktura submaksimalnim intenzitetom, a u njenoj se osnovi
nalaze mehanizmi za regulaciju veliine kiseonikog duga i koncentracije laktata u krvi,

anaerobna izdrljivost na nivou alaktatne komponente (u trajanju 15-20 sekundi), koja je

odgovorna za izvravanje kretnih struktura maksimalnog intenziteta, u ijoj se fiziolokoj osnovi
nalaze mehanizmi za regulaciju velike koliine kiseonikog duga i minimalne koliine laktata u
krvi, i

aerobna izdrljivost (u trajanju od 5 minuta do nekoliko sati), koja je odgovorna za izvravanje

kretnih struktura umerenog intenziteta u duem vremenskom periodu, u ijoj se osnovi nalaze
mehanizmi za regulaciju i stvaranje energije iz glukoze i slobodnih masnih kiselina.
Anaerobna ponavljanja, kojima se postie razvijanje anaerobne izdrljivosti, moe se
klasifikovati u tri glavne kategorije, koje odgovaraju:
a. kratkotrajnoj anaerobnoj izdrljivosti, koja traje od 0-25 sekundi (deonice do 200m),
b. srednjoj anaerobnoj izdrljivosti, koja traje od 25-60 sekundi (200-400m),
c. anaerobnoj izdrljivosti, koja traje od 60-120 sekundi (400-800m).
Aerobna ponavljanja se takoe svrstavaju u kategorije kratkotrajne, srednje i dugotrajne
izdrljivosti:
1. kratkotrajne aerobne izdrljivosti, koja traje od 2-8 minuta (deonice od 800 3000m),
2. srednje aerobne izdrljivosti, koja traje od 8-30 minuta (3000-10.000m), i
3. dugotrajne aerobne izdrljivosti, koja traje vie od 30 minuta (10.000m+).
Izdrljivost zavisi od:

kretanja krive minutnog volumena disanja

porasta vrednosti pulsa
porasta relativne potronje kiseonika (V02 ml/kg/min);
porasta respiratornog koeficijenta (RQ);
porasta maksimalne potronje kiseonika;
porasta ugljendioksida (C02 ml/kg/min);
porasta relativne potronje kiseonikog pulsa (V02/kg/HR).

29

Koordinacija
Genetski koeficijent iznosi 0.80
Motorika sposobnost iz domena vetina koja se sastoji od spretnosti, okretnosti i preciznosti
pokreta i samim tim je najzahtevnija, kompleksnija i komplikovanija.
oordinacija predstavlja svrsishodno, kontrolisano,energetsko, vremensko i prostorno
organizovanje pokreta u celine, tj.kretne strukture (. Niin, 2000).
Koordinacijom se naziva sposobnost organizma da adekvatnom motorikom zadatku usklauje
pojedine pokrete i radnje u odnosu na prostor, vreme i naprezanje (eljaskov, 2004).
Zaciorskij (1975) je odredio tri manifestacije koordinacije:
kao sposobnost tanog izvoenja brzih motorikih radnji
kao sposobnost brzog uenja pokreta
kao sposobnost motornog transfera u srodnim i nesrodnim pokretima
Razvoj brzine, snage i izdrljivosti utie na razvoj koordinacije....
Predpubertet predstavlja najvaniju fazu (zovu je fazom brzog sticanja) u razvoju ove motorike
sposobnosti.
Sadraji primenjljivi u ovom periodu su: vebe za usvajanje motorikih vetina (kotrljanje u
svim ravnima, bacanje, udaranje, hvatanje).
Vebe jednostavne ravnotee (hodanje po uskim predmetima, skakanje sa i na niske predmete).
Vebe jednostavnog ritma i reakcije (hvatanje, pljeskanje, poskoci).
Vebe za razvoj prostorne orijentacije i oseaja za poziciju tela ili ekstremiteta (puzanje,
kotrljanje, kolut napred-nazad), vebe za razvijanje spretnosti (manipulacije rekvizitima).
Sloenije vebe ravnotee (okreti, poskoci, skokovi na uskim predmetima...).
Znaaj koordinacije za svestrani razvoj:
uestvuje u svakom pokretu,
daje kvalitet pokretu,
poveava motoriko bogatstvo,
stvara iroku bazu za uenje i razvoj svih ostalih pokreta (koji nadolaze iz budunosti),
osnova je za uenje i izvoenje sloenih dinamikih motornih stereotipa vieg reda,
omoguava lake i bre uenje novog.
Faktori: koordinacija ruku, koordinacija nogu, spretnost, okretnost, agilnost, brzina promene
pravca kretanja, opta statika koordinacija, opta dinamika koordinacija, fina koordinacija tela,
gruba koordinacija tela, tajming, tempo, koordinacija u ritmu, balansiranje predmetima,
reorganizacija stereotipnih kretanja, brzina izvoenja kompleksnih motorikih zadataka,
koordinacija izboenja silovitih pokreta, motorika edukatibilnost, motorika inteligencija.
30

Spretnost
Motorika sposobnost koja se odlikuje preciznim pokretima i radnjama. U direktnoj je vezi CNS
i miini sistem koji utiu u sinergiji. Spretnost se odraava jasnim detaljima u pokretu i deo je
vetine. U zavisnosti od sporta ili sportske grane, spretnost je u veoj ili manjoj meri izraena
parcijalno (delovi dela i njihovi segmenti).
Na razvoj spretnosti utiu brojni endogeni i egzogeni faktori, kao i genetiki prenosni kod
roditelja. Nasledni faktor igra veliku ulogu u selekciji sportista u sportovima kod kojih je itekako
potrebna i izraena spretnost. Jedan deo spretnosti do majstorstva sportista postie se treningom,
ali uspeh je garatovan od natalnog doba, genetskog koda, selekcije za sportsku granu i na kraju
dugogodinjeg trenanog rada. Baterijama testova za procenu spretnosti dolazimo do saznanja o
baznim parametrima kako bi mogli da delujemo prognostiki.
Spretnost je komponetna fizike sposobnosti koja oznaava dobru i sloenu koordinaciju
ekstremiteta.

Spretnost kao motorika sposobnost vrlo je bitna u ostvarivanju vrhunskih rezultata,

naroito u sportskim granama gde se tokom nadmetanja koristi neki rekvizit (lopta, unj,
vijaa....).
Spretnost predstavlja sposobnost manipulisanja odreenim predmetom. Moe se podeliti
prema tome koji deo tela uestvuje u baratanju rekvizitom (manipulisanje ekstremitetima,
trupom, glavom...).
Spretnost kao opta motorika radnja moe se u velikoj meri poboljati i to najvie na
raun uvebavanja pokreta i pribliavanjem to je vie mogue motorikom stereotipu.

Okretnost
Motorika sposobnost koja spada u domen vetina, a definisana je velikom amplitudom pokreta
u optimalnom vremenskom intervalu. Kada je re o maksimalno brzom vremenskom intervalu
onda govorimo o agilnosti. I jedna i druga sposobnost su itekako vane za uspeh u sportu.
Direktno su u zavisnosti od veliine i obima treninga kao i od vebi rastezanja, labavljenja i
oputanja. Okretnost je kompleksna sposobnost koja se manifestuje brzim, tanim, ekonominim
i svrsishodnim aktivnostima, koje zavise od kretnog iskustva i karaktera aktivnosti.
Koordinaciono svojstvo pojedinca da organizuje kretanje pravilno, brzo, racionalno i snalaljivo
u novonastalim uslovima i to najadekvatnijim amplitudama. Zasniva se na motornom iskustvu,
to znai da e biti okretniji oni koji su ovladali veim brojem razliitih aktivnosti i oni koji su
primenjivali aktivnosti u razliitim uslovima.

31

Prema nekim autorima komponente okretnosti su: kinestetiki oseaj, oseaj za prostor, oseaj za
vreme, usklaenost nervno- miinih odnosa, odgovarajui stepen intelektualnog potencijala,
kao i ostale komponente fizike sposobnosti oveka. Okretnost u sutini predstavlja saradnju na
najviem nivou izmeu motornog i psiholokog potencijala.
Ceo lokomotorni aparat utie na pozitivan rezultat poboljanja okretnosti (miini,
kotanozglobni i nervno centralni sistem).
Determinante okretnosti:
- Pravilnost
- Brzina
- Racionalnost
- Snalaljivost
Okretnost se moe podeliti na dva oblika: optu i specifinu okretnost.
Za ispoljavanje opte okretnosti potrebno je da postoje uslovi koji se odnose na sloenost,
pravilnost, razliite poloaje, svrsishodnost i brzinu delovanja u neoekivanim situacijama.
Ispoljavanje specifine okretnosti zahteva uslove koji su vezani za tano odreeno vreme. Za
bioloki razvoj okretnosti je karakteristino da se dobro razvija do puberteta, kada se obino
zapaa izvesno opadanje uslovljeno burnim porastom tela, naroito ekstremiteta. Krajem
puberteta ona se ponovo poboljava. Aktivnou i vebanjem okretnost se moe izrazito
poboljati. Primeeno je da devojice bre napreduju u usvajanju ove komponente fizike
sposobnosti, te da se ta razlika zadrava i u starijim uzrastima. Ona kao i gipkost posredno utie
na ispoljavanje ostalih antropomotorikih dimenzija.
Sredstva za razvoj opte okretnosti su vebe opte pripreme, specijalne asimetrine vebe,
aktivnosti razliiti po strukturi kretanja (razliiti sportovi), vebe sa rekvizitima (palice, lopte,
vijae, unjevi...)
Sredstva za razvoj specifine okretnosti mogu biti taktiko-tehniki elementi i kombinacije
elemenata u odreenim aktivnostima, kao i takmienja, u uslovima karakteristinim za sportske
discipline.
Metodska uputstva, usmerena na podsticanje okretnosti, zasnivaju se na primeni neubiajenih
poloaja, zatim na izvoenju vebi u suprotnom smeru u odnosu na demonstratora (princip
ogledala), na promeni brzine izvoenja kretanja, promeni tempa kretanja, promeni prostora,
promeni naina izvoenja vebe, na dodatnom uslonjavanju, na izvoenju poznate vebe u
promenjenim uslovima.

32

Ravnotea
Motorika sposobnost iz domena vetina koja se odlikuje spremnou i mogunou
lokomotornog sistema da se suprostavi raznim silama (zemljina tea, cetrifugalna, centripetalna,
sile koje su uzrokovane drugim sportistom). Sposobnost odravanja aparata za kretanje u
odreenom poloaju u uslovima mirovanja (statika ravnotea) i kretanja (dinamika
ravnotea). Predstavlja brzinu reagovanja i prestruktuiranja aktivacije suprotnih miinih grupa.
Mogunost zadravanja ravnotenog poloaja u miru i u kretanju sloen je sistemski sklop u koji
uestvuju CNS, miini i kotanozglobni. Ravnotea zavisi od funkcije ulnog organa koji se
nalazi u slunom lavirintu, od centara ravnotee u CNS-u, kinestetikog oseaja, koji je uslovljen
ulnim organima u miiima, tetivama i zglobnim aurama, a i od opaanja vida, jer znamo da je
lake odravati ravnoteu kada su oi otvorene, nego zatvorene.
Senzitivni periodi za razvoj ravnotee su 9-10, 14-15 i 16-17 godina.
Za odravanje ravnotenog poloaja, veoma je znaajno da se razvije oseaj ravnotee, iji su
nosioci dobro razvijeni, ne samo vestibularni, ve i kinestetiki, taktilni i optiki analizatori.
Sloenost ravnotenog poloaja zavisi od veliine povrine oslonca, visine teita tela, kao i
poloaja slobodnih delova tela. Teinu ravnotenog poloaja takoe uslovljava i vreme njenog
trajanja.
Preciznost
Motorika sposobnost oveka da pogodi cilj voenim, baenim, udarenim ili lansiranim
predmetom. Pod preciznou se podrazumeva i sposobnost izvoenja tano usmerenih i
doziranih pokreta i kao takva je povezana za tanost ocene prostornih i vremenskih parametara
datog sistema kretanja i odgovarajueg kretnog reagovanja u njemu. Preciznost je sloena i
osetljiva psihofizika sposobnost koja zavisi i od momentalnog raspoloenja, emocija,
sposobnosti koncentracije, ali i od drugih motorikih sposobnosti.
Bioloki razvoj preciznosti uslovljen je razvojem koordinacionih mogunosti CNS-a
pa praktino zavisi od toga, ali se na njenom razvoju moe raditi do kraja ivota.
Istiu se, najee dva aspekta preciznosti:
1. Preciznost voenja sposobnost izvoenja tano usmerenih i optimalno mehanikih i
fiziolokih doziranih pokreta kojima domauje cilj (u boksu, maevanju, ili sportskim
igrama) - da se neposredno voeni predmet ili deo tela plasira na odreeno mesto i
2. Preciznost bacanja (lansiranja predmeta) sposobnost pogaanja izbaenim
predmetima (lopte, koplje, bomba, loptica, strelica pikada) odreene take ili povrine u
prostoru domaaja (cilj).
33

11.4 SOCIOPSIHOLOKA PRIPREMA SPORTISTA

Podela prema broju sportista:

1) individualna
2) kolektivna (timska)
Podela prema kalendaru takmienja:
1) opta
2) takmiarska (pred, u toku i posle)
Sociopsiholoke osobine i svojstva linosti sportiste (Kosti, 2002):
- visoko kristalizovana inteligencija
- snaan ego
- snaan superego
- straljivost
- otra narav
- orijentacija na stvarnost
- spokojstvo
- orijentacija na druge ljude
- visoko samopotovanje

Praksa na osnovu linog iskustva

1) Indeks socijalnog statusa
2) Zvezda tima
3) Motivacija
4) Ljubav
5) Upornost
6) Samokontrola
7) Saradljivost
8) Srea
9) Moralnost
10) Reprodukcija

34

11.5 TEORIJSKA PRIPREMA SPORTISTA

Nije samo taktika priprema. Uspeh trenera je pored trenanog tretmana stalna edukacija svojih
pulena.
Teorijska priprema je nesebino prenoenje ivotnih i sportskih stavova, principa, metoda i
uticanje na sticanje pravih navika i vrednosti.
Trening traje nekoliko sati, a ta posle toga? Odgovor upuuje na injenicu da je dan sainjen od
24 sata unutar kojih 8 do 10 sati koristimo za odmor (pasivan i aktivan), nekoliko sati za trening,
a ostalo vreme sportista je preputen samom sebi. Treba konstantno uticati na pozitivni stil
ivota kod sportiste, na zdrave navike, odbijanje i restrikciju poroka. Uopteno, rad bazirati na
celovitosti linosti sportista (intelektualnoj, fizikoj i psihikoj sferi).
ta se deava u slobodno vreme? Ovo pitanje je nastavak i upuuje na negativne ivotne
trendove sportista koji svoje slobodno vreme dangube. esto se moe uti ili videti da
sportista ima defektno ponaanje (konflikt i poroci) i sve se to pripisuje emocionalnom
nezrelou. Odgovor je da se o sportisti mora ire voditi rauna. Stalna edukacija sportiste o
sportu ue gledano i ivotu u najirem smislu gledano. Ako trener postigne taj odnos poverenja i
izgradnje ne samo sportske linosti kod sportiste ve celokupne linosti, velike su anse da
sportski uspeh dugo traje i da transformacione promene u toku karijere usmerava na put
dobrobiti sportiste.
Kakav trener odgovara timu: autokrata, demokrata ili zlatna sredina.
Trener autokrata ne dozvoljava miljenja, stavove i slobodu sportistima.
Trener demokrata uvaava miljenja, stavove i slobodu sportistima.
Kombinovani lik trenera = ?
Teorijska priprema (po broju):
1) individualna
2) timska
Teorijska priprema (u totalitetu linosti):
1) psihofizika
2) socijalna
3) zdravstvena

35

12. CIKLUSI U SPORTU

1. Pojedinani trening
2. Mikrociklus (7 dana)
3. Mezociklus (1 mesec)
4. Pripremno - takmiarski period (vie mezociklusa)
5. Makrociklus (1 godina)
6. Olimpijski ciklus (4 godina)
12.1 POJEDINANI TRENING
Faze:
uvodna (organizam se uvodi u trenani proces, podie se radna temperatura, vebe u
laganom ritmu, rastezanje, labavljenje, masae) vreme 25% od treninga
glavna (zavisi od cilja treninga) vreme 50%
zavrna (vebe rastezanja, labavljenja, relaksacije, masaa) - vreme 25%.

Na grafikonu 1. proizvoljno je dat za primer intenziteta treninga kroz strukturu (uvod, glavni i
zavrni deo treninga). Uzmimo da u uvodnom delu u prvoj etvrtini treninga (10-12 minuta)
dovodimo telo iz potpunog stanja mirovanja u neku radnu trenanu zonu. Naredne dve etvrtine
treninga tj. glavna faza treninga optereenje je u submaksimumu i maksimumu, da bi u zavrnoj
(fazi) etvrtini treninga polako poputali sa intenzitetom i privodili kraj treninga.
100
90
80
70
60
50
40
30
20
10
0
1

11 13 15 17 19 21 23 25 27 29 31 33 35 37 39 41 43 45

Grafikon 1. Intezitetna struktura treninga izraena u jedinici vremena (primer)

36

Ovde je dat prikaz piramidalne slike treninga (uspon, vrh i pad). Ako se prisetimo trening moe
da ide stalno uzlaznom linijom (od slabijeg ka jaem intenzitetu) ili stalno silaznom (od jaeg ka
slabijem intenzitetu) i deo piramidalnog zupasti to podrazumeva da u jednom treningu
imamo vie piramida.
Napomena:
1) sve faze treninga imaju svoju opravdanost i jednako su vane za uspeh
2) vremenski % po fazama je klizni i u zavisnosti je od endogenih i egzogenih faktora
3) planiranje, voenje evidencije i praenje postignutog je od sutinskog znaaja
Efekat treninga (pozitivni ili negativni):
1) Trenani (tokom vebanja)
- Parcijalni
- Totalni
2) Posttrenani (neposredno posle vebanja)
3) Gomilajui (efekat sume treninga)
4) Stabilna sportska forma
5) Odloeni sportski efekat

37

12.2 MIKROCIKLUS
Dan
Poned.

R.b
T
1

Vrsta
treninga
Fizika
Tehnika
Taktika
Psihol.
Teorijska

Obim

Optereenje

Broj ponav

100%
90-95%
80-90%
50-80%
>50%

2.
Utorak
Sreda
etvr.
Petak
Subota
Ned

1
2
1
2
1
2
1
2
1
2
1
2
Tabela 1. Primer trenane nedelje

Intenzitet

Brzina
izvoenja

1,2,3 x
sporo
15km/
srednje
4km/
brzo
1m/s
eksploz.
5m/s
PAUZA

Amplituda

Vreme

Ritam

ugao

Stot.
Sek.
Min.
Sati

PAUZA

ME, UTAKMICA, TRKA...

Osvrnimo se ukratko na jednu primerom datu trenanu nedelju sa po dva trenana termina na dan
(Tabela 1). Naime, tabela je podeljena po zonama. Svaki trening je obeleen u neku od tri boja.
Crvena bi oznaavala jak i naporan trening, zelena na srednji i umeren trening, a uta na
oporavljajui trening slabijeg intenziteta. U jednom danu smo uzeli da imamo po dva treninga
(jedan pre, a drugi poslepodne), znajui da je najvei trenani uinak od 10 do 12 asova i od 17
do19 asova. Vrsta treninga se moe odnositi na sve elemente sportske pripreme (tehnika,
taktika, fizika...) u svom njenom totalitetu. Obim je definisan brojem ponavljanja, optereenje
procentom, intenzitet jedinicama mere u sportu, brzina izvoenja, amplituda, vreme i ritam su
takoe definisani. Imajui u vidu da jedna slika govori hiljadu rei, dobili smo mozaik kojim se
moe predstaviti trenana nedelja, na relativno prost i pregledan nain, a koja bi obuhvatala sve
ono to je potrebno za realizaciju u mikrociklusu.
Napomena: mora se voditi rauna i nemogue je da svaki trening bude praen crvenom zonom
optereenja, treba adekvatno definisati trenanu nedelju u zavisnosti da li je re o bazinom,
pripremno, takmiarskom ili posttakmiarskom (oporavljajuem) periodu.

38

12.3 MEZOCIKLUS

Grafikon 3. Mezociklus

Na grafikonu 3. Moemo videti u prostim crtama kako bi izgledao jedan mezociklus. Trajanje je
jedan mesec. Unutar meseca imamo etiri nedelje. Ako se vratimo na mikrociklus moemo
definisati svako nedelju ponaosob. U zavisnosti od makroplana mezociklus u trajanju od mesec
dana moemo projektovati na razliite vrste sportske pripreme (tehnika, taktika, fizika,
psiholoka i teorijska). Ako pogledamo da unutar svakog dela sportske pripreme imamo vie
podeljenih i izdvojenih segmenata kojima trebamo posvetiti panju (npr. fizika - snaga, brzina,
izdrljivost...) moemo uvideti veliki broj kombinacija.
Kratak osvrt na delove sportske pripreme:
-

Tehnika valovito se kree u svakoj trenanoj nedelji sa usponima i padovima koji

mogu da zavise od svih drugih delova pripreme
Taktika oscilovanje je slabije, to upuuje na to da taktike radnje i kombinacije tee i
sporije pokazuju napredovanje, ali usvojena taktika varijanta se kumulativno moe
stalno dopunjavati i usavravati.
Fizika moemo videti da stepen oscilovanja unutar svake nedelje je izraeniji.
Opravdanost ovakvog kretanja krive moglo bi se opravdati fiziologijom trenanih napora,
odmorom i oporavkom kao i ishranom. Kada se narui fiziki integritet sportiste
definitivno svi drugi delovi sportske pripreme daju katastrofalne rezultate i primetan je
pad forme. Fizika priprema je bitan segmenat, ali se nikako ne sme izdvojiti i forsirati.

39

Psiholoka u psiho sferi takoe postoje oscilovanja koja su dugotrajnijeg karaktera i u

zavisnosti su od endogenih i egzogenih faktora uspenosti u sportu. U pozitivnom smislu
motivacija, ljubav i srea mogu dati izvanredne rezultate, a u negativnom depresija i
anksioznost mogu delovati pogubno.
Teorijska nikako se ne treba zanemariti, ve se treba negovati. injenica je u stalnom
uenju pravila sportske igre, usavravanju trenanih procedura, rad na intelektualnom
delu linosti sportiste koji bi osim sporta mogao da nae primenu i u svakodnevnom
ivotu. Nedopustivo je da zbog banalnosti igra dobije uti ili crveni karton i time oteti
svoju ekipu, takoe da zbog svog negativnog stila ivota (kocka, alkohol, cigare, droga...)
trpi tim, reprezentacija i nacija.

Sve navedene delove koji ine sportsku pripremu ne moemo izolovati i posmatrati zasebno, ve
naprotiv jedino je mogue problematiku posmatrati u celini.Ovo nas upuuje upravo na dobro
isplaniran trenani program koga emo se drati kako bi svaka vrsta sportske pripreme imala
adekvatan tretman i dala najbolji rezultat. Uteno je to nema idealnog trenanog programa, te
nam se stoga otvara mogunost da kroz plan u celini damo svoj lini peat i doprinos u kreiranju
i projektovanju sportsko - takmiarske forme sportista.

40

12.4 PRIPREMNO - TAKMIARSKI PERIOD

Grafikon 4. Pripremno - takmiarski period

Pripremno takmiarski period (grafikon 4.) je vreme koje se sastoji od vie mezociklusa, a deo je
makrociklusa. Primer bi bila polu sezona u fudbalu gde imamo jesenji i proleni deo takmienja.
Jesenji i proleni deo takmienja bi se mogli u planiranju takmiarske forme definisati kao
makrociklus u vremenskom trajanju od godinu dana. Posebno, jesenji ima svoj pripremno
takmiarski, a proleni takoe svoj pripremno takmiarski period. Na osnovu ovog primera u
fudbalu moemo odvojiti makrociklus takmienja u sportu na vie pripremno takmiarskih
perioda.
Kao to moemo videti pripremno takmiarski period se sastoji od:
1.
2.
3.
4.

Bazinog (osnova, uopteni treninzi, optereenje 50-80% od maksimuma)

Pripremnog (specijalizacija treninga, poveanje optereenja, rad na detaljima)
Takmiarskog (zavisi od kalendara takmienja)
Prelaznog perioda (odravanje forme, oporavak i rehabilitacija)

41

12.5 MAKROCIKLUS
Makrociklus (grafikon 5.) u sportskoj terminologiji predstavlja jednu takmiarsku sezonu.
Unutar sezone imamo nekoliko pripremno takmiarskih perioda.

Grafikon 5. Makrociklus
Napomena:
U kreiranju i projektovanju makrociklusa predlog je da se ide sledeim redosledom :
1.
2.
3.
4.
5.
-

Definisanje makrociklusa (kalendar priprema, takmienja i prelaznog perioda)

Podela makrociklusa na vie pripremno takmiarskih perioda
Podela i definisanje svakog pripremno takmiarskog perioda kroz vie mezociklusa
Svaki mezociklus do detalja razraditi na mikro planu do svakog pojedinanog treninga
Merenje svih parametara (neizostavno, neizbeno i neophodno)
Inicijalno uvodno u poetku (posle toga ide predvianje)
Tranzitno predlog na svakih mesec dana (korekcija postojeeg i predvianje)
Zavrno na kraju makrociklusa (sezone)

Izvlaenje zakljuaka
Uoavanje greaka i rad na ispravci istih u sledeoj sezoni
42

12.6 OLIMPIJSKI CIKLUS

Trajanje 4 godine

est termin megaciklus

Vrhunac strukovnog planiranja

Sadri vie makrociklusa

43

13. PERIODIZACIJA
Termin periodizacija u sportskom planiranju takmiarske forme nije nita drugo nego tano i
precizno podeliti jedan dui vremenski period na podperiode. Unutar samih perioda napraviti i
definisati to preciznije njegove delove. Ako je re o makrociklusu u trajanju od godinu dana
podelu bi izvrili na vie pripremno takmiarskih perioda. Svaki pripremno takmiarski period bi
podrobnije definisali mezociklusima (na mesenom nivou), a mezocikluse na mikrocikluse gde
bi svaku nedelju definisali, a unutar svake nedelje pojedinano svaki njen dan. Svaki trenani
dan definiemo sa nekoliko treninga, a trening sa trenanim parametrima.
Nedostaci periodizacije (Issurin, 2009)

Ogranienja koja su nastala istovremenim razvojem motorikih i tehnikih sposobnosti

Nemogunost sportske pripreme za vie glavnih takmienja

Predug bazni i pripremni period

Prednosti periodizacije u odnosu na tradicionalni model (Issurin, 2009)

Smanjenje trenanog obima

Svrsishodniji trenani plan

Efikasno praenje forme i kontrola (na nivou mezociklusa)

Oporavak i ishrana u zavisnosti od tipa treninga

Bolje ostvarenje uslova za maksimalni sportski uinak (glavno takmienje)

44

14. SUPERKOMPENZACIJA

Grafikon 2.Superkompenzacija (Wikipedia)

Nadkompenzacija ili superkompenzacija (grafikon 2.) je pojam koji moemo objasniti kroz
navedeni prikaz. Treningom uslovljavamo troenje energetskih depoa. U procesu oporavka
razliiti energetski depoi se vremenski bre ili sporije dopunjuju (ATP, eeri, masti...). U
zavisnosti od toga koliko smo ega na treningu potroili i vremena potrebnog da se potroeno
nadoknadi, vreme posle nadoknade i vraanja na prvobitni pretrenani nivo je vreme poetka
superkompenzacije. Naravno, taj period ima svoj uspon i pad i ako se pravovremeno ne odredi
kumulativni trenani efekat e izostati. Ukoliko se krene u sledei trening na nivou najvieg
stepena superkompenzacije stie se preduslov vee energetske sadrine, to automatski povlai
za sobom i bolji trenani uinak.
Greke su:
-

Loa procena potroenih depoa i vremenska nadoknada istih (stagnacija, pad forme ili
pretreniranost)
Loa procena vremena sledeeg treninga u zavisnosti krive superkompenzacije
(nedovoljni trenani efekat korienja superkompenzacije)

45

15. TEJPER (TAPER)

(Malacko, Rao, 2004).

Tejper faza obaranja optereenja u trenaom ciklusu.

-

Period tejpera rauna unazad od dana vanog takmienja.

Obaranje ekstenziteta - poveanje intenziteta.

2 - 3 puta godinje (vrhunska forma)

Naini obaranja trenanih optereenja:

1) klizajui,
2) stepenasti,
3) ubrzani.
Faze:
1. Poslednji trenani ciklus do 14 dana pre glavnog takmienja optereenje manje za 50%
2. Od 14 do 7 dana pre glavnog takmienja - optereenje manje jo za oko 25%
3. Od 7 do 3 dana pre glavnog takmienja (individualno, specijalizacija takmiarskog
programa,glad takmiarski intenzitet sa naglim pre prekidom aktivnosti).

46

16. ZAMOR

Zamor je stanje organizma koje se odlikuje smanjenjem funkcionalne i radne sposobnosti.

Vrste zamora:
Po trajanju:
- akutni (1 trening do 7 dana),
- hronini (> od 7 dana).
Po lokalitetu:
- lokalni,
- opti.
Fizioloki:
- kardiovaskularni (srce, krvotok, krv)
- kardiorespiratoni (nivo kiseonika, ugljendioksida, )
- miini (mlena kiselina, upale...)
- skeletni (kosti, ligametni, zglobovi)
Subjektivno objektivni simptomi zamora
- pad forme,
- bledilo na licu,
- hladan znoj,
- tremor,
- pospanost,
- umor.
Medicinski simptomi zamora
- poviena temperatura,
- pad imuniteta,
- povien ili snien krvni pritisak
- poviena srana frekvencija
- bol u zglobovima i miiima
Psiholoki simptomi zamora
- anksioznost,
- nervoza,
- letargija.

47

Teorije zamora (Koprivica, 2013)

- Teorija trovanja
- Teorija uguenja
- Teorija iscrpljenja
Faktori zamora (Koprivica, 2013)
1. hipertermija,
2. dehidratacija,
3. demineralizacija,
4. iscrpljenost energetskih depoa,
5. porast (pH),
6. dislokacija kalijuma iz elije,

7. dislokacija jona kalcijuma,

8. iscrpljenje depoa neurotransmitera,
9. poremeaj u transportu triptofana,
10. efekat slobodnih radikala,
11. insuficijencija krvotoka - hipoksija
12. psiholoki faktor.

17. OPORAVAK
(Koprivica, 2013)

Vrste:
- delimini
- potpuni

Faze:
- funkcionalna promena
- strukturna promena

Sredstva:
- trenana (programiran trenani proces, smenjivanje optereenja u treningu i takmienjima i
odmor)
- psiholoka (autogeni trening, psihoregulacija, relaksacija, hipnoza, stvaranje pozitivne mikro
klime u grupi, stvaranje i negovanje dobrih odnosa u svim sportskim relacijama i u porodici..)
- medicinska

48

17.1 MEDICINSKA SREDSTVA OPORAVKA

(Koprivica, 2013)
1. higijenska raspored rada i odmora, san, sportska odea, obua, sprave, rekviziti i sp. objekti,
2. fizika masae, sauna, hidroprocedure, elektroprocedure, hiperbarina komora, ultrazvuk...,
3. farmakoloka - preparati za oporavak
4. ishrana.
Vane napomene:
1. Uoiti na vreme pojavu zamora,
2. Pristupiti adekvatnim merama za oporavak, esto i kombinacijom vie mera istovremeno,
3. Potovati predvieno vreme oporavka,
4. Poeljno je imati u timu strunjake iz oblasti medicine, farmakologije, psihologije, sociologije,
kako bi svako u svojoj oblasti dao puni doprinos.

49

18. SPORTSKA KARIJERA

Karijerne faze
1. Poetna
2. Razvojna
3. Stabilna
4. Zavrna
5. Karijerna transformacija

1. Poetna karijerna faza

Odlikuje se entuzijazmom, eljom za pronalaenjem sebe.

Motivi su ljubav prema sportu, fizikoj aktivnosti, drugarstvo, emocionalna zaljubljenost.

Otkrivanje sebe i svojih sposobnosti

Velike oscilacije u sportskoj formi

Istraivanje esta promena sportova

Rana specijalizacija - negativna pojava u svim sportovima da se mladi u poetku

bavljenja sportom specijalizuju, pritom zanemarujui baznu osnovu svih sposobnosti.

2. Razvojna karijerna faza

Odlikuje se diferencijacijom vanih segmenata u sportskoj pripremi.

Motivi su ljubav prema sportu, dominira egocentrizam, svesnost napredovanja.

Najvei stepen napredovanja

Velike oscilacije u sportskoj formi (emocionalna nezrelost, pogrean cilj - novac, sportski
uspeh, sportska slava)

Istraivanje unutar sopstvenih sposobnosti poredei sa rezultatom

50

3. Stabilna karijerna faza

Odlikuje se diferencijacijom ivotnih segmenata u sportskoj pripremi (egzistencija)

Motivi su maksimalni individualni sportski rezultati.

Stepen napredovanja zavisi od endogenih i egzogenih faktora uspenosti u sportu.

Sve manje oscilovanja u sportskoj formi kao rezultat nedovoljne zrelosti, a sve vie kao
greka u Programiranju takmiarske forme.

Istraivanje mikro, npr. menjanje delova treninga, blaga korekcija tehnike, sportskih i
ivotnih navika.

4. Zavrna karijerna faza

Odlikuje se padom sposobnosti,

Iskustvom se nadoknauje pad sposobnosti,

Motivi: samodokazivanje i samopotvrivanje,

Najmanje oscilovanje u sportskoj formi,

Istraivanje kao oblik linog viegodinjeg sportskog iskustva, sublimacija i prenos

znanja na mlae sportiste (kapiten, pomoni trener, savetnik)

5. Karijerna transformacija
Sportista u svom evolutivnom pomaku prolazi kroz transformacione promene. To se stanje
mora injenino prihvatiti iako je teko da iz radnog popularistikog stanja vrhunskih
sportskih rezultata mora imati tranzitnu sferu i poprimiti druge angamane sportskog radnika
(trener, menader, profesor...). est je sluaj da se jedan strukovni deo sporta uopte
zanemari (teorija i znanje), tako da je nova interakcija i angaman u svojstvu sportskog
strunjaka nedovoljna za izazove koji prate ovo zanimanje. Vano je napomenuti da svako
moe i treba da se usavrava. Entuzijazmom i eljom kroz ogromno odricanje svim
sredstvima saznajnog procesa treba da napreduje dok se bavi ovim poslom.

51

Transformacija sportiste
- poetak
- profesionalni i vrhunski rang
- zavretak sportske karijere
- poetak trenerske (menaderske, nastavne...) karijere

Poetak trenerske (menaderske, nastavne...) karijere

- Najbolji rezultati su sublimacija prakse i teorije
- Predlog: dok traje sva uspenost u sportu kontinuirano raditi da sportista po zavretku sportske
transformie sebe na drugi tip i oblik karijere u sportu (stalna edukacija, usavravanje, ira
saznanja o sportu uopte...)
Primeri stvarnosti:
- uspean sportista - uspean trener
- uspean sportista - neuspean trener
- neuspean sportista uspean trener
- neuspean sportista neuspean trener

Predlozi za transformaciju

Konstatna edukacija rad na sebi (intelektualno i fiziki)

Saradnja sa sportskim klubovima i nastavak struno - trenerskog ili menaderskog posla

Neke od greaka nepravilne transformacije sportista

Nagli prestanak bez ikakvih sportskih aktivnosti (zdravstveni problemi),

Asocijalizacija sa defektnim ponaanjem (esto se primeuje i u prethodnim fazama

sportske karijere),

Nedostatak ambicije za daljim strukovnim radom i edukacijom.

52

LITERATURA
1. Bjelica, D., Fratri, F. (2011). Sportski trening teorija, metodika, dijagnostika. Niki:
Fakultet za sport i fiziko vaspitanje.
2. Bompa, T. (2006). Teorija i metodologija treninga. Zagreb: Gopal.
3. Dintiman, G., Tellez, T. Ward, B. (1997). Sports Speed: #1 Program for Athletes. Second
edition. ISBN: 9780880116077.
4. Issurin,V. (2009). Blok periodizacija prekretnica u sportskom treningu. Beograd:
Datastatus.
5. Kolektiv autora (1973). Prirunik za trenere uvod u optu metodiku treninga. Beograd:
sportska knjiga.
6. Koprivica, V. (2002). Osnove sportskog treninga, prvi deo. Beograd: SIA.
7. Kosti, P. (2002). Sociopsiholoke osobine i svojstva linosti sportiste. Psihologija danas,
Ni, br.17/02
8. Kukolj, M. (2006). Antropomotorika. Fakultet za fiziku kulturu. Univerzitet u Beogradu.
Beograd.
9. Malacko, J. (2000). Osnovi sportskog treninga. Novi sad: SIA.
10. Malacko, J., Rao, I. (2004). Tehnologija sporta i sportskog treninga. Sarajevo, Fakultet
sporta i telesnog odgoja, str. 302-303
11. Niin, . (2000). Antropomotorika-teorija. FFK. Univerzitet u Novom Sadu. Novi Sad.
12. Nikoli, M. (2011). Fudbal i motorike sposobnosti. Seminarski rad. Fakultet za sport i
fiziko vaspitanje. Univerzitet u Pritini.
13. Petkovi, D. (2008). Sportski trening. Ni: Univerzitet u Niu.
14. Zaciorskij, V.M. (1975). Fizika svojstva sportiste, NIP, Partizan, Beograd.
15. eljaskov, C. (2004). Kondicioni trening vrhunskih sportista. Sportska akademija.
Beograd.
Internet
-

Wikipedia

53