Uvod

Budizam je tokom svog razvoja poprimio oblik koji se toliko razlikuje od prvobitnog da se s pravom
moe istai njegova podela na dve kole, hinavana i mahavana, ili Mala kola i Velika kola osloboenja.
Mahavana sa svom svojim raznim formulama, u stvari nije nipta drugo do razvijenu oblik budizna kojem
je krajnji izvor indijski utemeljitelj, veliki Buddha Siddharta. Kad je ovaj razvijeni oblik mahavane doao
u Kinu, a potom u Japan, nastavio je da se dalje razvija i u ovim zemljama. Razvij su, bez sumnje
potsticale kineske i japanske budistike voe koje su znale da primene naleka svoje vere na nastale islove
ivota i religijske potrebe ljudi. Promena i prilagoavanje koje su sprovelijoje vie probudila ve
piostojeui jaz izmeu mahavane i njenog primitivnog oblika.moe se rei a mahavana u dananjem
obliku ne pokazuje, barem ne povrno gledano, obeleja koja se smatraju naistaknutijim osobinama
prvobitnog budizma. Neki ljudi bi iz tog rezloga izjavili da ova grana u stvari nije budizam koji se obino
podrazumeva.meutim, sve to u sebi ima ivot je organizam, a po samoj svojoj prirodi organizam se
nikad ne zadrava u istom stanju postojanja. ir je potpuno drugaiji od mladog hrasta sa nenim liem
tek izraslim koje je opet potpuno razliito od potpuno izraslog, dostojanstvenog, starog hrasta koji se die
u nebesa. Ali, kroz ovaj rast i neprekidne proemne postoji konstantan rast i jasni znaci istovetnosti, prema
kojima znamo daje to jedna t ista biljka kojaje samo prola kroz razliita stanja postojanja. Tzv.primitivni
budizamje seme, iz njegaje nastao budizma dalekog istoka sa obeanjem daljeg razvoja.
Meu brojnim sektama koje se pojavljuju, naroito u Kini i Japanu, nalazimo jedinstveni red koji tvrdi da
sutinu i duh budizma prenosi dorektno od njegovog zaetnika, bez ikakvih tajnih spisa i obreda. Ovaj
redje jedan od najznaajnijih pravaca budizma, ne samo sa gledita vanosti ve i ivotne i duhovne
snage, ve i zbog originalnog i podsticajnog naina manifestovanja. Njegovo originalno, kolsko imeje
Buddhahridava, tj. doktrina Budinog srca", alije iroko poznat kao Zen. Iakoje ime izvedeno iz kineske
transliteracije (japanski: zen, kineski: 'an, sanskrit: dhjana - meditacija) zen nije isto to I dhjana. Ova
kolaje po mnogo emujedinstvena u istoriji religija. Teoretski, njene se doktrine mogu nazvati
spekulativnim misticizmom, no one predstavljaju i prikazuju na takav nain da samo oni upuenici koji su
nakon duge obuke uistinu spoznali sastav mogu razumeti njegovo konano znaenje. Za one koji nisu
postigli ovu prodornost u znanju, tj. Za one koji nisu iskusili zen u svom svakodnevnom ivotu, njegova
uenja ili bolje reeno izraavanja, poprimaju dosta udan, sirov, pa ak i zagonetan izgled. Takvi ljudi,
posmatrajui zen vie ili manje konceptualno smatraju ga krajnje apsurdnim i smenim, ili namerno
nerazumljivim kako bi na taj nain ouvao svoju prividnu snagu od spoljanje kritike. Ali, prema
sledbenicima, prividno paradoksalne tvrdnje zena nisu tvorevine koje bi trebalo da sakriju nejasnoe.
Budui da ljduski jezik nije primeren izraavanju najdubljih istina zena, one ne mogu biti predmet
logikog izlaganja; njih treba iskusiti u dubini due, kada po prvi put i postaju razumljive. Nijedna druga
grana ljudskog iskustva nije se izrazlajednostavnije od zena.
Dakle, u zenuje sve lino iskustvo. Same ideje nerazumljive su onome ko je bez linog iskustva. Toje
plitkost duha. Malo dete nema idejajer nije mentalno dovoljno razvijeno da bi moglo doiveti ita kroz
ideje, a ako ih i imaju, one su mutne i nejasne i ne podudaraju se sa stvarnou. Da bi se neka stvar
najjasnije i najuspenije razumela, trebaje, dakle, doiveti lino. Lino iskustvo ovde je nuno, naroito
ako je stvar vezana za sam ivot. Temelj svih pojavaje isto iskustvo. Zen stavlja najvei naglasak na to
temeljno iskustvo te oko njega gradi sve one
verbalne i konceptualne skele poznate u zen knjievnosti kao Poslovice" (jap.goroku, kin.vu-lu). Kad
ovo shvatimo kao konanu stvarnost, gubimo njen celoviti smisao. Mistifikacija nije cilj zena, ali onima
koji nisu dotakli sredinju injenicu ivota zen se neizbeno ini zbunjujuim. Ako prodremo kroz
konceptualnu nadgradnju i ono to nam se inilo kao mistifikacija smesta e nestati i istovremeno doi
emo do prosvetljenja poznaog kao satori. Zen, s toga, vrlo snano zahteva lino iskustvo. On ne pridaje
apsolutno nikakvu vanost svetim sutrama niti njihovim tumaenjima od strane uenih ljudi. Lino

iskustvo odluno je suprodstavljeno autoritetu a kao najpraktiniju metodu postizanja duhovnog

prosvetljenja sledbenici zena predlau upranjavanje dhvane, znane jo i kao zazen.

ta je, u stvari, Zen?

Prvo to moramo da uradimo kada govorimo o zenujeste da odgovorimo na pitanje Staje u stvari zen?"
Da li je to visoko intelektualni i duboko metafizini sastav filozofije, kao toje to veina budistikih
uenja?
Iako u zenu nalazimo izkristalisanu svu filozofiju istoka, to ne znai daje zen filozofija u uobijenom
smislu te rei. Zen nije stav temeljen na logici i analizi. U zenu moda ima intelektualnih elemenata, jer
zenje itav um i u njemu nalazimo mnoge stvari. Zen nas ne moe nauiti nita o intelektualnoj analizi,
niti ima bilo kakve odreene doktrine koje namee svojim sledbenicima. U ovom smislu zenje dosta
haotian.sledbenici zena mogu imati skup doktrina ali na svoj vlastiti raun i za svoju dobrobit, oni tu
injenicu ne duguju zenu. Zato u zenu nema svetih knjiga niti dogmatskih naela, kao ni simbolikih
formula pomou kojih se moe spoznati znaenje zena. Tako sva uenja zena koja postoje dolaze u stvari
iz ovekovog vlastog uma. Mi sami sebe poduavamo, zenje tu samo da nam pokae put.
u povesti zena, Yeno, koji se smatra Jtestim patrijarhom zen sekte u Kini odigrao je najznacajniju ulogu. u
stavari onje utemeljitelj zena koji se razlikovao od ostalih budistickih sekti u tadajtnjoj Kini. istinaje da
ima mnogo odlomaka iz knjievnosti Jtto se tice zena za koje se mohe reci da prenosti nihilisticku
doktrinu (DEFINIJM NIHILIZAM), na primer, teorija sunvate (praznine). cak i neki od ucenjaka koji su
dobro upoznati sa opjttim ucenjem mahavana budizmajoib uvek se drne teorije daje zen prakticna
primena sanron filozofije znane kao Madhavamika Jtkola. Sanron znaci "tri rasprave" a to su:
Madhavamika Sastra i
Razgovor od dvanaest odlomaka od Nagarjune i
Razgovor o stotinu strofa od Deve.
ove tri rasprave sadrne sve bitne doktrine ove Jtkole. Nagarjune se smatra njenim utemeljiteljem, a buduci
da mahavana sutre objanjavaju manje-viite ista gledita filozofija ove Jtkole se ponekad oznacava i kao
prajna doktrina. oni misle da ven dakle, praktino priapda ovoj vlasti i da drugim recima konacan znacaj
zenajeste podravanje sunvata stava. do doredene mere, makar povritno, ovo je miljenje opravdano.
pitanje kako covek mohe uvek biti s Budom podstaklo je jednog ucitelja na ovakav odgovor: "neka u
tvojem umu ne bude nemira;budi savreno ravnoduan premma objektivnom svetu. ostani tako celo
vreme u praznini i spokojuje nacin da se stalno bude sa Budom." ponekad naidemo i na sledece: "Srednji
put jke onaj gde nema ni sredine ni sve strane. kad si sputan objektivnim svetom, imaJt jednu stranu, kad
ti je um uznemiren imaJt drugu stranu. kad nema nijedne od ovih, onda nema ni srednie i to je srednji
put."
zen nije potpuna negacija koja ostavlja um praznim kao daje niJbta. to bi bilo intelektualno samoubistvo.
u zenu postoji neJtto samo-dokazujuce Jtto buduci daje slobodno i apsolutno, nema nikakva ogrannicenja
i odbija da se njime postupa apstraktno. zenje hiva cinejnica, nije kao neorganska stena ili ako prazan
prostor. doci u dodir sa ovom cinjenicom nameraje svih zen disciplina.
In Japan onlv the Rinzai and Soto schools took firm roots, the former thanks to Eisai and the latter thanks
to Dogen and Keizan. The Rinzai tradition is based on a strict discipline designed to disarticulate mental
creations. The Koan or enigmatic question that is difficult to answer is of
great importance and its resolution, bevond the realms of the intellect, leads directlv to the experience of
Satori and awakening.
The Soto tradition aims above all to concentrate on the life of Buddha, that is to sav, follow Buddha's
dailv life, advancing continuallv in achievement thanks to dailv practice, without expecting anvthing
extraordinarv. The essence of Soto is Shikatanza, sitting, only sitting. With the Master Dogen (1200-1254)

the Soto tradition and the verv essence of Buddhism attained a level of maturitv and precision difficult to
encounter at other times. His masterpiece, the SHOBOGENZO is a work that is indispensable for
understanding Buddhism and the essence of a whole Eastern civilization.
Zen has exercised a profound influence on the dailv lives of the Japanese people. This influence can be
appreciated in anv aspect of Japanese life: eating, clothing, painting, calligraphv, architecture, theatre,
music, gardening, decoration etc.
Even todav, although manv Japanese do not know what Zen is, their behaviour and expressions reveal the
extent of the influence of this teaching on the Japanese soul.

Praktian zen
Do sada smo o zenu raspravljali s obzirom na intelektualno gledite da bismo uvideli kako je nemogue
razumeti zen kroz taj kanal. U stari nije pravedno prema zenu imati takav foilozofski pristup. Zen prezire
medije, ak i intelektualni medij. Onje prvenstveno i konano disciplina koja ne zavisi od objanjenjajer
objanjenja zahtevaju vreme i energiju i nikad nisu ba sasvim jasna. Zato se i izbegavaju. Sve to se od
toga dobije je pogreno razumevanje i iskrivljen pogled na stvar. Kad zen eli da okusi slast eera,
stavie ti eer u usta bez da ti ita i uini. Samo neznanje nas esto uva da bismo bili uznemireni u
sopstvenoj samodopadnosti. Kad se zenu pristupa na metafiziki nain italac se lako moe obeshrabriti
smatrajui ga prvenstveno nerazumljeivim jer veina ljudi ivi po principu razmiljanja i
samoposmatranja. Dopustiti da mu se pribliimo sa drugaijeg gledita ko je moda i jeste blie pravom
duhu zena. Nae vlastito mirno, samosvesno postojanje puno poverenja, toje istina zena. On se obraa
ivotu bez upuivanja na duu, Boga ili boli ta drugo to se uplie u svkodnevni miran duh ivl jenja. U
zenu nema niega toje zagonetno i mistino. Nije potrebna nikakva reita rasprava niti ikakvo
objanjenje. Nema potrebe za objanjenjem, sunvce svane i itav svet plee od radosti i svima su srca
ispunena blaenstvom. Ako je zen uopte mogue pjmiti onda ga treba uhvatiti upravo ovde.
Tako kad su Bodhidharmu (Darumu) pitali ko je, on im odgovori da ne zna. To nije rekao jer nije mogao
da objasni see niti jer je hteo da izbegne verbalni kontakt ve jednostavno nije znao koje ni taje osnim
daje ono toje i da ne moe biti nita drugo. Razlogje bio veomajednostavan. Kad se Nangaku
pribiliavao estom patrijarhu i kada gaje ovaj pitao taje to pto ide prema meni?" nije znao da
odgovori. Osam dugih godina onje razmiljao o pitanju i kada mi jednog dana sine odgovori: ak i rei
to to jeste netoje promaaj!" ovo je isto kao i rei ne znam". Kako je teko a ipak kako lako objasniti
sutinu i istinu zena. Teko je razumeti jer znaio ne razumeti je lako jer ne razumeti znai razumeti je.
Toje istina, paradoks. Uitelj izjavljuje kako je ak ni Bude ne razumeju a daje prostodune varalice
razumeju. Sad moe da se vidi zato zen izbegava apstrakcije, manifestaccije i jezike figure. Nikakva
stvarna vrednost ne pridaje se reima kao to su Bog, Buda, dua, Beskonanost, Jedno... one su us tvari
samo rei i ideje 81. strana
Postoje etiri osnovna naela zena, u kojimaje saet pristup kole. To su:
Prenos s uitelja na uenika mimo svetih tekstova.
Nezavisnost od rei i slova.
Direktno ukazivanje na um.
Uvianje vlastite prirode i postizanje budastva.
Nezavisnost od rei i slova kao i poseban prenos mimo svetih tekstova kazuju da je zen, u svom znaenju
prvobitne istine, izvorne ili budinske prirode, s one strane rei, jezika, ideja i koncepata. U zen tradiciji se
iskustvo izvorne prirode esto usporeuje s mesecom, a rei, jezik, ideje i koncepti koji ga opisuju se
uporeuju s prstom koji pokazuje na mesec. Reima i konceptima to iskustvo nikada se ne moe do kra ja
iskazati niti opisati, jer to je neto to svako mora iskusiti za sebe.
Meutim, pogreno bi bilo na temelju ova dva naela zakljuiti da zen odbacuje uobiajen nain prenosa i
nastavljanja budistike tradicije raznim oblicima zareenja, preuzimanjem moralnih naela, pa i
izuavanjem tekstova i poznavanjem uenja. Potreba za n jimaje nesumnjiva, no zen s pravom upozorava
da ne smeju postati sami sebi svrha, ime se gubi duh uenja u korist njegovoga slova.

Dva preostala naela kazuju daje na um izvorno um Bude i da Budu ne trebamo traiti nigde drugde do li
u vlastitom umu. Smirivanje i motrenje uma u procesu meditacije kroz sve njegove stadije - od rasprenog
i usredotoenog pa do ujedinjenog - naposljetku vodi ka uvianju njegove izvorne prirode.
Neto to bi na neki nain mogli smatrati naelom Zena je verovanje da zen praktikant ne mora da
napreduje po nekoj odreenoj proceduri, odnosno pravilima ili zahvaljujui iskustvu i provedenom
vremenu. Naprotiv, nema pravila koliko dugo traje kolovanje do realizacije. Nema ni nekih striktnih
pravila za uenje uenika. Majstor prilagoava praksu uenja svakom ueniku, pokuava jui da od njega
izvue najbolje, i da mu prokri najkrai put do samorealizacije. Istorija Zena je puna biografskih pria o
realizovanim uenicima koji sujako malo vremena proveli u manastiru. Jednostavno, njihovi umovi su
bili spremni da postanu Bude a Zenje bio samo okida. 129 strana
Zazen je zen meditacija u odreenom sedeem poloaju, koji je proglaen svetim u budistikoj tradiciji.
Telo se dri uspravno, prekrtenih nogu, suspregnutog daha, dokje um osloboen bilo kakvih prijanjanja,
elja, pojmova i sudova. Cilj zazenaje satori, ulazak kroz "dharma kapiju velikog poinka i radosti" Koan
Koan je tema meditacije. On zahteva punu koncentraciju I ne trpi lenjo sanjarenje. Evo I nekoliko
primera:
Pokai mi svoje izvorno lice koje si imao pre nego to si roen.
Ako sretne na ulici nekoga koje doao do istine, mora proi pored njega niti utke niti govorei. Kako
bi ga onda susreo?
Svetenik usan drao je svoju palicu pred oima okupljenih monaha: "Ako ga ne nazovete tapom, to je
odvratno. Ako ga nazovete tapom, toje pogreno. Kako ete ga onda nazvati?" Hakuinje drao svoju
ruku visoko u vazduhu I rekao uenicima da sluaju zvuk kojije proizvodila. Kakavje zvukjedne ake?
Satima, danima I nedeljama uenik meditira o svom zadatku. On razmil ja o problem u svim moguim
pravcima te o svim moguim reenjima.
SATORI
U ovakvom stanju uma uenik odlazi do uitelja ne vie ponosan I oduevljen ve zbunjen I nesiguran.
Ostaje utljiv znajui da ne moe iskazati ono to je njemu samome beskrajno jasno ali ipak muca neto
nepovezano nevoljan da to ponudi kao reenj. Uitelj n amah pronie krozz njega mogue je daje ve
znao imje uenik otvorio vrata daje ovoga puta re o pravoj stvari satori spoznaji. On ga umiruje I
osnauje. ta se u stvari dogodilo? Uenik niej pronaao nikakvo novo tumaenje, ni jendu nivu misao.
Preje u blesku spoznaje stigao do reenja kao daje kakvo novo duhovno oko umetnuto u njegovu glavu.
Stvari koje vidi ne razlikuju se od prethodnih, samo ih on rugaije sagledava. N jegova vizija se
verovatnojdnako kao I on sam proemnila. Otuda nema neposrednog puta koji void od uobiajenog naina
vienja I poimanja stvari do ove nove predstave uslovljene satorijem. On vie nalikuje skoku u novu
dimenziju. Shodno tome ova nova vizija ne moe se ni sa im uporediti I ona je strogo reeno neopisiva.
Ali da li s toga nema nade ak ni u ngagovetavanju njenog oblika? Ako je zaista tako, onda ne bi bilo
niega do vakuuma a sve to logino sledi iz ove vizije bilo bi neshvatl jivije no ikadajer kasniji I vii
stadijumi zena imaju korene u ovoj fundamentalnoj intuiciji u ovom uvianju na prvi pogled I tako za one
koji ne mogu sami ii putem zena I o njemu znaju samo po uvenju mora biti uinejn pokuaj da se
nekako ma koliko neadekvano opie ova vizija. Ali, kao to zen uitel ji ispravno primeuju "prst uperen
ka mesecu nije samo mesec". Satori je "vrsta unutranje percepcije, zapreavo nepercepcija po jedinanog
predmeta ve tako rei percepcija stvarne stvarnosti". "Percepcija na jvieg reda". "Ako elimo da
dospemo do prave sitine o stvarima moramo ih sagledati iz take gledita gde ova j svet jo nije stvoren I
gde svesnost o ovome ili onome jo nije probuena." Ove napomene su nesumnjivo ispravne ali
sujednako zagonetne kao I sam satori. Postoji opasnost u njihovom pobuivanju itaoeve uobrazilje I
refleksivne moi kojima e on uobliiti mentalnu sliku koja e ma kakvom se ispostavila uvek biti loe
izvedena. zbog toga valja pokuati sa drugaijim pristupom. Kako se ini prva karakteristika prvog naina
vienja u tome da u njegovom pogledu sve stvari imajujedannaku vanost, one najeznaajnikje kao I
najznanaajnije prema uobiajenim ljduskim merilima. Sve stavri izgldaju tako da stiujendu apsolutnu

vrdnost kao da postaju prozirne otkrivajui tako vezu koja se ne postie u uobiajenom polju bienja.
Ova povezanost nije horizontalna ve vertikalna, ona proima svaku pojendinu stvar do njenih krajnjih
dubina, do take porekla. Takvo vienje stvari su u isto vreme shvatane iz izvora izvan "bia" ko je
manifestuje sebe u njima. Do tog stupnja one su sve jednog ranga budui da svaka poseduje sjajne
povlaenosti svog vlastitog porekla. One nisu objekti izolovani u sebi samima. One ukazuju iza sebe u u
zajedniki osnov svog bia a ipak ovaj osnov moe biti pojmljen samo kroz njih, kroz ono to postoji
iako je on poreklom svekolikog bivstva. Neka nam bude jasnajedna stvar: ne postoji ni najmanji trag
razmiljanja u ovom nainu vienja niti se ono zbiva uz njegovu tajnu saradnju. Vizija nije oekivana,
eljena, pretpostavljena da postoji kao ishod produene meditacije na temu koana tako da na kra ju
verujemo da vidimo vlastitu pretpostavku koja se ini kao da predstava izbija pred nas poput bleska
munje ujednom jedinom potezu. Ova vizijaje tako fiziki jasna da sa sobom donosi apsolutnu izvesnost
zbog koje odmah "vidimo" I shvatamo da stvari jesu na osnivu onoga to nisu I da one duguju svoje bie
tom ne-biu koje je njihov temelj I poreklo. Modaje jedna anegdota esto koriena kao koan objasniti
ta se pod ovim misli.
jednoga dana kada su Hjakudo I njegov uitelj Baso izali iz kue videli su let divljih gusaka. Basoje
pitao kuda one lete? One su ve odletele uitelju. Iznenada je Baso epao Hjakudoa za nos I zavrnuo ga.
Van sebe od bola hjakudo je zajauko "Oj! Oj!" ti kae das u one odletelorekao je basu-ali one u od
samog poetka bile ovde! Utom trenutku je Hjakudoa leda oblio znoj I doiveoje satori.
razlika izmeu ove dve tvrdnjetoliko je velika da one ne mogu biti pomirene. "One su odletele" je samo
oevidna tvrdnja uobiajenog oevidnog smisla. One vie nisu vidljive, nekuda su vidljive, I touda vie
nisu ovde I za nas vie nisu pristutne. Nikakvo oosvetl jenje nije potrebno da bi se uspostavila ova
inejnica. Baso vidi sasvim drugaije. Vienje naim prirodnim oima ko je svko poseduje od roenja
moe samo sluiti beleenju onoga to dolazi u svakom odreenom tenu izvan svega to posto ji. Kako bi
neto prilo pred nae oi ono mora potojati. Sa "trim" okom sreenim tek kadaje neko ponovo roen
vidimo upravo ovo bitisanje neega tojeste, odnosno temelj njegovog bia. Otuda tvrdnja mora biti "One
su oduvek ovde." Prirodno, ne u vooj prostornoj taki budui da proctor I vreme nema ju udel u ovoj
viziji. Ono toje odreeno da izgleda besmisleno, perverzno, jena ala, zapravo je sasvim jednostavna
tvrdnja o oinjenici koju Baso vidi ako jansu I jednako opipljivu kao to Hjakuo vidi injenicu das u
guske odletele. Ni jena od ovih injenica ne pobija drugu budui da one pripadaju potpuno razliitim
dimenzijama a Hjakuo nikada ne bi bio u stanju da pronae reenejn putem roduenog razmiljanja.
Samo u asu trenutnog bola kojim je u njemu ukinuto razmiljanje onje pronaao reenje kroz satori. I
sada, iako moemo imati oseaj das mo izvukli neto iz ove Basoove izjave, da ste je na izvestan nain
razumeli I tako je opravdali, ne smemo misliti da moemo usvojiti Basoovu taku gledita I projektovati
neto znaajno, ak duboko u nejgovu tvrdnjujer to uopte nje sutina. Sve zavisi od naeg vienja kao
to je Baso uinio ve na prvi pogled sajendom neposrednom vizijom koja je takva I nikako drugaij.
Baso je sa svoje strane prirodno razumeo hjakuoovu izjavujer I onje jednom delio ovo gledite I smatrao
ga normalnima lije I on takoe razumeo daje ovo neduhovno I ekscentrino. Bilo bi pogreno mislti da
spoznajua vizija iako moe doneti fundamentalni cilj ipak donsoi sa sobom I ozbiljan gubitak, da ono
ovde ili onde prelazi preko telesne punoe postojanja koja je tako pokradena u svojem znaenjujer vano
kakov ve jeste videti stvari u svetlu njihovog uzvienog poreklajednako je bitno kao I prihvatiti
ihjendoatavne kakve one jesu, pojmiti ne samo da se neto dublje isopoljava u njima ve I oblik u
kojemje to ispoljeno. Ovaj prigovor ne pogaa sutinu. Upravo s toga to spozanajua vizija ne istrauuje
kakvo znaenje "vieno" moe imati u odnosu na onoga koje video, ona doputa svakom postojanju d
bude sitinito us kladu sa svojim poreklom, poima stvari onakve kakve bi "trebalo" da budujer u onoj mei
u kojij je njihovoo poreklo nedostino I nepojmljivo stvari nam u svojem konkretnom obliju postaju
dostinije. Kupane u svetlosti svog porekla one same bivaju osvetljene toje misteriozniji njihv temelj to
raskrivenije one stoje pred nama. + 98. Strana + Za razliku od ostalih kola budizma, zen nema svo je
svete knjige i svete tekstove jer se ne oslanja na pisanu re ve na ivu usmenu tradiciju. Postoji mnogo
zen pria koje se prepriavaju i belee od onih koji izuavaju zen, ali one nemaju nikakav zvanian
status. Mnogi ljudi ih sakupljaju i do sadaje objavljen veliki broj zbirki zen pria i na naem jeziku.

Primer zen prie: "Vojnik po imenu Nobuige dode kod Hakuina i zapita ga: postoje li zaista raj i pakao?
Ko si ti?, upita Hakuin. Ja sam samuraj, odgovori ratnik. Ti, vojnik!, uzviknu Hakuin. Koji bi to vladar
tebe hteo za uvara? Lice ti je kao u prosjaka. Nobuige se toliko razbesne da poe da vadi svoj ma,
Hakuin nastavi: pa ti ima ma! Oruje ti je verovatno previe tupo da bi mi odseklo glavu. Kada
Nobuige izvue ma, Hakuin primeti: ovde se otvaraju vratnice pakla! Na ove rei samuraj, shvativi
uiteljevu pouku, vrati svoj ma u korice i pokloni se. Ovde se otvaraju vratnice raja, ree Hakuin'"
NAGAANJA O SATORIJU
Za one koji nisu kadri da se izraze kao slikari ili pesnici ma koliko to pokuavali, preostaje spasonosni put
refleksije, zapravo nagaanja. Pravac koji ono moe uzeti a takoe I njen cilj islustrovani su u ovim
izviduma Pet koraka Tosan Rjokain-a. PRVI KORAK
Pri prvoj ili treoj nonoj strai
Pre no to mesec izae
Ko moe iznenaen biti ako ljudi
Jedni kraj drugih bez prepoznavanja prolaze?
A ipak tamo ostaje skriveni trag odlazeeg dana.
KORAK DRUGI
Jedna starica, ogluena o jutro
Stoji naspram drevnog ogledala
U savrenoj jasnosti oni odraavajujendo drugo
I vie nema niega stvarnog
Zaustavi ponovno izlazak tvog uma
I davanje sadraja senkama!
Ono to Tosan Rjokai pokuava da kae je daje prossvetljujua vizija takva da posebne razlike doba dana
iezavaju u noi neodreene Isotsti, bezoblinog TEmelja, I matrice svih bia "To" koje je bilo tako
nepobitno doivljeno. Razlike enstaju ali se one ipak ne ukidaju sasvim u smislu bivanja ponitenimpreobraenim nazad u Nitavilo. One su samo negirane u miljenju, kako bii uinile neodreenu istost
mislivom. Svako ko ignorie jutro, stoji sam nasuprot istini kao naspram ogledala. On ne moe pobei od
miljenja daje "To" bezoblino Nita. On sam postaje stariji, stoji nasuprot Niemu, jo uvek ako
"pojedinac" nasuprot "drugima". Ali uvke postoje dvoje: um, koji pomilja Nita I Nita kao misao kojaje
pomiljena.
Otuda svako ko pretpostavlja daje dostigao najviu istinu o miljenju o Niemu, u kojem su sve razlike
ponitene I veruje daje nadrreen onim umetnicima koji nisu u svakodnevnim stvarima u svim
pojavnostima uzvienog poretka I u svim oblicima bezoblinog Temelja prodrli s one strane vienja do
neodreene istosti- ko jedonm reju, ne misli dovoljnon apstraktno, tkvajue osoba, prema Rjokaiu u
opasnosti da sie s uma. On ne uvia daje Nita za koje misli da gaje postigao amo senka Istine a ne Istina
sama. Jer ovo Nitaje uvek I uvek mora biti predskazano umom, onoje nasuprot "Ovome" I "Onome",
Jednome kao suprotnosti Mnotvu, onoje proizvod intelektualnog napora, otudjedni prazno nita
izmiljotina mozga.
ULOGA MILJENJA U ZENU
Nemogue je za intelekt dad a zamisli ak I sa najsmelijim msaonim konstrukcijama neto toje darovano
I trenutno naslueno samo posredstvom izvornog misltinog doivljaja. Samo e naknadno u razbuenosti
iskustva zen budista priznati da miistiki sadraj postaje pristupaan intelektu. Ali iskazi koji tada izlaze na
videlo upotrebljivi su samo onome ko je do tada ve imao odgovarajue iskustvo I ko moe delati ii bez
njih. Izostavljajui ovo svako ko pokua da I prisvoji bie baen u konfuziju I utuenost I na njega e one
delovati poput otrova. Tako suprodstavljene mnotvosti neslomljenom jedinstvu, razlike istovetnosti,
suprotnosti nesuprotnosti, takoe mogu imati glas I legitimno konceptualno znaenje za zen budistu. Ali u

pogledu njegovih iskustava on nije soreman da smatra ne-suprotno, neuobiajeno I istovetno Jedino kao
izvornije nego suprotnost, diferenciranost I mnotvenost, I na tom osnovu ga optereuje mistinim
poastima. Zanjegaje, takoe, ne-suprotnost diferencirnost I mnotvost I na tom osnovu ga optereuju
mistiniim poastima. Ako bi izvoleo da izrazi neko miljenje o ne-suprotnosti uopte on bi verovatno
rekao:sredite biaje izvan svih suprotnosti zato to ono biva u njima I unutar svih suprotnosti zato to
ono jeste izvan njih. Na drugi nain postavljeno, to bi znailo da: Jedno I Mnotvo, neodreenost I
odreenost, ne-suprotnost I suprotnostjesu ravnopravno blizu I udaljeni od bia I u istom duha to I
nisu.ovakve formulacije beznaajne su svakome ko spasenje trai iskljuivo u miljenju. Ali svako koje
doiveo sredite bia svojom vlastitom telesnjou bie u stanju da izmeni njegove najdublje dubine u
prostorujednog dugog izdaha I prestae da se pita zato ma ta takojednostavno I oigledno ne moe biti
iskazano nikako drugaije negoli do mutnim formulama. On e tada razumeti zato zen uitelji ne samo
da zabranjuju svaki razgovor ve ga I smatraju opasnim I umesto toga gone uenike prema onim
odsutnim doivljajima koji razreavaju sve zagonetke jednim potezom.
ZEN SVETENICI
Maldom svetenikuje najtee. Onje svestan koliki se put prostire pred njim, teak I naporan, I eli da
napreduje do krajnjih granica, tj do granica svojih mogunosti. Sve njegove snage su usredsreene na
ostvarenje tog cilja. A sada umesto da radi na ispunejnju vlastitog ivota, on se mora brinuti o izbavljenju
drugih! On bi drage volje radio tako neto kada bi I sam mogao da crpi snagu iz ispunjenja obaveze. Ali,
izgleda daje za tako neto ipak prerano. Onje samo poetnik.
Izgleda mu veoma teko da biude posveen na svoj zavet I da spaava druge. Pozvanje da napusti dom
plodne samoe I da se umea u nemire ivota kojeg se odrekao. Jer, neslian drugima, koji nalaze ivot
nakon doivljavanja satorija maldi svetenik ne moe biti zadovoljan vebanjem mirnog I nenametljivog
uticaja na poloaju na koji je pozvan. On mora da prodre u strane oblasti I mea se sa ljudima ije bi
prisustvo svakako eleo da izbegne. Jedina stvar koju on moe da uradi, kojaje nezavisna od pruanja
pomoi u svakom pogledu, kao dobar prijatelj ili sused, jested a pokae kakojaram elje, univerzalni
zakon uzroka I poseldica, moe da bude slomljen. Moe pokazati - samo ako su drugi u stanju da vide daje on raskinuo okove.
SREDITE BIA
Egoizam pripada pravoj prirodi svakog oveka, kao krila ptici ili lie stablu. U njemu samom nema
niega sumnjivog, nita od ega bi mogla biti izvedena nastranost ljudskog postojanja. Pa ipak, u ovom
egoizmu su sadrani otuenje I naputanje sredita. Uenjem sve veeg izdvajanja sebe iz svega ti nije
on sam, to mu ne pripada, ovek doivljava napetost izmeu ega I ne-ega kao suprotnosti. to svesnije
suprodstavlja sve to je ne-ja kao objekat, tim vie ego sebe smeta spolja, u ono "spolja" kojeje njemu
samomse suprotno. Rezultatje neprekidno cepanje na subjektivno I objektivno, I to toliko da to vie
umenost razlikovanja napreduje, to zagonetnije izgleda kako je Jedno Bie sebe ikada moglo podeliti na
dva tako razliita elementa. Sada, ma koliko kao postulat ispravno moe biti kontrastirana istovetnost sa
razlikovanjem, jedinstvo sa mnotvom, nesuprotnost sa suprotnou, ne postoji mistika uzvienost u
ovim parovima suprotnosti.
SPOZNAJA, PONOVNO ROENJE, BUDINA PRIRODA
Spoznaja dolazi naglo I ima dejstvo duhovne katastrofe, u emu su se saglasili svi koji suje doiveli. Vae
poverenje u sebe, vae rasudne moi, uverenja, standardi I vrednosti kojima ste ueni, veline I vaa
svesnost, iznenada vie nisu upotrebljivi. Oni nisu privremeno odloeni u stranu, ve su potpuno I
nepovratno ugaeni, kao da nikada nisu ni postojali. Toliko je neodoljiva preobraajna snaga daje va
ivot izgleda kao prenesen u novu dimenziju, otvoren prema novim, neoekivanim mogunostima.
Sa ovim ponovnim roenjem probueni odmah postaju svesni ta su u temelju svoga bia-oni opaaju
svoju Buda-prirodu. Ipak bi ovu prirodu protivno injenicama iskustva trebalo nazvati "bolje sopstvo",

"stvarni ego" a moda ak I "super-ego". U ovoj sferi nema vie nieg takvog kao to je ego ili sopstvo.
Ova izvorna prirodaje nesebini I ega-lieni Temelj, bezimeni koren sopstva.
OPTENJE SA CELINOM BIA
Ljudi su esto u iskuenju d posmatraju zen budistu kao daje lien oseanja, oni ga ak mogu nazvati I
neosetljivim ne zato to je najdublji deo njega nepokretan, ve je zen budista oprezan u prvljenju
predstave od svojih oseanja I nesklonje da Ih deli. Iza ove nesklonosti reima skriveno je nekoliko
motiva. Prvo, njegovo svesno odgajano I na posletku istitnktivno postal je gnuanje prema neasnosti
preterivanja. Zbog svoje obuke zen budistaje svestan opasnosti sadrine u izraavanju oseanja:govorenja
vie no to se osea I umanjenog znaenja izgovorenog. Onje odvie osetljiv prema drugima da ne bi
uvideo kojilko je lako otarasiti se pritiskajuih oseanja dajui im izraz. Jenom kada ste rekli osobi kojaje
doivela veliku tugu koliko duboko vi optite sa njenom sudbinom tako da se ona oseti shvaenom I
uteenom svim osaoseajnim reima previe je lako pomisliti da ste se pravino poneli prema njoj I
njenim oseanjima ovim pukim iskazom. Vi tada gubite pogled na nju mislei o njoj samo sa dristance I
oseate za nju samo u seanju potom se ponovo neuznemireni okreete svojim vlasititm poslovima. Na
ovaj nain vi razarate istinski smisao (sa)oseanja I postaje sve povrniji. Ali vrhunski razlog-I presudnije taj daje zen budista daleko od ograniavanja svojih oseanja radosti I saoseanja prema ljudskom biu I
prema svakom aspektu ljduskog postojanja. On grli u svojim oseanjima sve to ivi I die ukljuujui
ivotuinje I biljke I ne odbacuje nikog meu njima. Rei su ovde nemone. injenica da rei slue kao
mostovi izmeu ljduskih bia ne bi otuda trebalo da nas zavodi u zanemarivanje I preziranje onih carstava
postojanja u kojima rei ne sjedinjuju, ne uspostavljaju nikakav dodir, ve naprotiv otvaraju bezdan- kao
da sve to nije doseglo ljudisi nivo ne poseduje nita do privremeno postojanje I lieno je vanosti. Tako
oseanja ne gube nita ako nisu izraena. Moda ona ak I dobijaju na iskrenosti I inteznitetu kada su
manje verbalizovana. Zen budista se neprestano potvruje u onom svem iskustvu prema kome postoji
fundamentalna komunikacija koja grli sve oblike postojanja I koja zbog svoje nepostrednosti mora da
napusti medijum rei jer za zen budistuje jednostavno injenivca iskustva da iskrena oseanja prelaze sve
prepreke koje postavlja um za njega podeljena radost I podeljena patnja nisu oseanja ograniena na
privatnu sferu, oseanja koja ga mogu uiniti zaslunim I svedoiti o njegovom duhovnom nivou, ali ipak
ostaju bez efekta I iezavaju kao da ih nikada nije ni bilo. Pre e biti da neprestano ponavljana I
nepobitna oiglednost pokazuje da njihovo puko postojanje menja lice sveta. Zen budistaje otuda
zadovoljan time da ima oseanja I da ih neguje. On ih ne okree prema unutranjosti za svoje vlastito
zadovoljenje ve potpuno nezabrinut za njihovu sudbinu I bez vlastitih moiva doputa im da se oslobode
u njegovom
spoljnom ponaanju. On ne prolazi kraj radosti I patnje drugih bez preuzimanja ovih na sebe I bez
njihovog pojaavanja svojim vlastitim oseanjima koja ipak nisu njegova vlastita tako da se njihovi puni
potencijali mogu razotkriti. Kroz ovo nesebino susretanje zen budista postaje svestan da ivot za njega
tee dobro samo ako on uspeva u uspostavljanju ispravnog odnosa sa samim sobom. On otkriva da biti
srean nije stvar sluaja ve jednda umetnost koja se moe nauiti I ak rasti do jo viih nivoa
intenziteta. Otudaje neophodno voditi svoj ivot ispravno kako bi ovek mogao imati otkrovenje onoga
to "on sam" uistinujeste; kako bi mogao da naui da nesebino susree ne samo svet oko sebe ve I sebe
samog, da vidi bez iskrivljenja ne samo prirodu postalosssti koja nije on sam ve takoe I prirodu
postalosti koju on predstavlja. U meri u kojoj ovo razume on e istraivati u sutini postalosti
sveobuhvatnoj istini ijim darom sve to je postalo jeste, jeste I on sam. Ne moemo ovde razmotriti na
koji nain on trai da dobije odgovor. Moemo rei samo ovo:da sa odgovorom akoje uopte ikakav
odgovor I udeljen, dolazi do iskustva koje nikakav napor niti tumaenje ma kako neprekidno I svesno
gonjeni ne vode do prepoznavanja istine do krajnjeg znanja. Poimanje istine ne znai nita drugo do biti
zahvaen njome na ravni izvan vlastitoga miljenja. Za ovu empirijsku injenicu zen budistaje skovao
termin satori pod kojim podrazumeva fundamentalno iskustvo iznenadne I silovite obuzetosti
istinom.neopisiva u poreklu, neizvediva u sadraju ona neodoljivo dela I ne moguje ma koliko prodorni

pobediti nikakav dobro uspostavljeni obiaj niti bilo kakva refleksija. Oseajni ego najedan neobjanjiv
ali neodoljiv nain postaje proziran za ova stanja bia koja su sloena satorijem I sijaju njihovom
vlastitom svetlou. Teko se moe proceniti proctor unutarnjeg preobraaja koji proizvodi ovu
prozirnost. Budui daje stara izopaena svesnost sopstva otpala iz preobraene linosti datog oveka on
vie ne podlee obmani da mora najpre traiti dodir sa drugim ljudskim biima izvan svog vlastitog kruga
kao da raspon nejgovih ljudskih odnosa zavisi od njega, od njegove dobre volje, od njegovog vlastitog
izbora.spoznaja gaje uinila svesnim daje na misteriozan nain I bez vlastitog delanja on izvorno spojen
sa svim ljudima na svetu I sa svim ivim biima tako daje svaki traeni ili trpljeni odnos samo otkrivanje
onog primarnog.
PREOBRAAJ UENIKA SATORIJEM
Satori je unutranji preobraaj revolucionarnog karaktera. Uenik ga najpre ne primeuje, samoga njegov
uitelj zapaa, I ne razmatra ga ve ga puta da sazri I doe do savrenstva. Postepeno I uenik primeuje
preomenu u sebi I svojim odnosima sa drugima. Nema vie iste spontane komunikacije. Ali to ne potresa
njegovu sigurnost. Vizija kojuje postigao prilino je ubedljiva. On se upravo povlai od drugih. Sve vie
se predaje svojoj viziji I trai samou. Ono toje isprva izgledalo kao gubitak sada se pretvara u dobit. Jer,
uenik ssamou ne trai po skrovitim mestima, po zabitima, ve je nalazi u sebi samom I iri je oko sebe
zato to je voli. I on polako poinje da sazreva u ovoj svojoj mirnoi. Za unutranji process koji je
otpoeo, mirnoa je izuzeno znaajna, jer tada nema opasnosti od rasprava sa drugima. Ne odrie e on
lenjog uivanja, ve samo eli da razjasni ta mu se dogodilo. To je put u umetnost, I konano postaje put
umetnosti. U ovome poiva razlika izmeu zena u zasebnim umetnostima I puta zena. I u umetnosti je cilj
fizika I mentalna oputenost do koje void unutranji preobraaj. Ali ovde nije tako radikalan kao u
samom zenu.
OBUKA U ZEN BUDISTIKIM MANASTIRIMA
Kao to je I uobiajeno na dalekom istoku mladi manastirksi uenici koji su namenjeni za sveteniku
slubu retko dobrovoljno odlaze u manastire. Mahim su to elje njihovih roditelja. Ali maldi uenici ovu
odluku toliko snano prihvataju daje gtoovo ine sopstvenom, jer u suprotnom ne bi pronali
zadovoljenje. Jer karijera svetenika I nije ba privlana, strog ivot prepun oskudevanja iako je njegovo
siromatvo materijalnim stvarima nadoknaeno takvim unutranjim bigatstvima ko ja se nikada ne bi
mogla meriti. Nezavisno od ovih, postoje I oni drugi, koji dolaze da vebaju u meditativnim dvoranama.
To su uenici svih stupnjeva koji se pripremaju za slubu ili su ve oknali svoju obuku. Meu njima ima
svih vrsta umetnika. Oni dolaze na privremeni dobrovol jni boravak katkad privueni duhom zena I
verovanjem da e im blii dodir sa njime podariti neto to nikad vie nee moi da zanemare, ne samo
zarad profesije ve I zarad linosti.
Ovi uenici su ve oblikovani, bilo ivotnim iskustvom bilo prethodnim dokazivanjem sopstvene
spremnosti, toje od znaaja za njihov izbor dolaska I dozvolu ostanka, jer ih bira uitelj. Oni ve imaju
poprilian raspon obaveza I takoe su ve proli kroz strogi kurs obuke vol je I intelekta. Ono to japanci
ine a to je za evropljane krajnje neshvatljivo jeste savladavanje impulsivnosti snagom volje. Ovom
treningu volje I intelekta potpomae oskudna, jednostavna ishrana, fiziki rad kao rekreacija I spavanje na
grubom leaju. Disciplinaje izuzetno stroga. Zahtevaju se tanost, savesnost I samokontrola kao I
sposbnost da se odoli vruini I hladnoi nezavisn od vremena.
Sa ove take gledita razumljivje uticaj zen budizma na samuraje. Zapravo, samurajski duhje umnogome
njimeoblikovan. ak I danas se poduavanje u streliarstvu I maevalatvu odlikuje krutom disciplinom.
Veba se u ranimjutarnjim asovima kadaje veba bistre glave.

KAKO UITELJ VIDI DA LI JE UENIK DOIVEO SATORI

Odakle uitelj dobija autoritet koji on niti trai niti zahteva ali koji izrasta nad njim uprkos njemu
samome? Kako je njemu moguno da motri u samu uenikovu duu kad u nejgovom prisustvu stoji
onemeo ili beznadno mrmljajui? Kako on zna I vidi da lije uenik postigao satori? Ovo je jednako teko
objasniti kao I samprocess satorija. Ponovo moram naglasiti daje prosvetljujua vizija takve prirode da
uenik ne moe dati artikulisan odgovor na pitanje sadrano u koanu budui da je odgovor nemogue
izraziti u verbalnim konceptima. Ali ak I predpostavl jajui da bi uenik mogao opisati viziju uz pomo
analoguija to bi moglo biti mogue sa rastuim iskustvom tokom nekoliko godina to ne bi ostavilo utisak
na uiteljajer bi uenik mogao samo ponoviti ono toje uo od drugih da bi tako simulirao lino iskustvo.
Sa veoma ivom matom I nekoliko raspoloivih injenica on bi mogao sakupiti sutinske oblike vizije I
samo zahvaljujui tome to ih moe izraziti reima pretvarati se da je onaj kojije doiveo satori. Da bi
nadmudrio ove oportuniste koji se I ovde mogu pronai kao I svuda drugde uitel j zahteva da "vidi"
svojim vlastitim oima uenikovo dostignue satorija. I on, uitel j satorija, odista I vidi svojim
nepogreivim pogledom. To mu omoguava njegova vlastita iskustva kao uenika ali I godine iskustva
rada kao nastavnika, napokon I kao uitelja. Ali ta to uitelj vidi? Modajednom analogijom moe
izokola da se prie ovom pitanju. Onje nalik slikaru kojije pogledavi dela svojih studenata kadar da kae
ko je od njih roeni umetnik a ko ne. on naprosto "vidi" ovo ali kako to ini ne moe se nikad ob jasniti ili
preneti nekom ko nije slikar. Slino tome zen uitelj
vidi kadaje satori istinit a ne samo zamiljen. Prirodno, on ga vidi pomou neega I premda se ne moe
objasniti kao on to ini, evo nekoliko nagovetaja koji bi mogli da budu od pomoi: Stanje mentalne
oputenosti koje nastaje kao ishod satorija I koje uzrokuje duboki unutranji preobraaj odraava se u
telesnoj oputenosti. Karakteristino satori ne izaziva nikakvu potresnu gipkost bia, oseaj pobuenosti
ili neko opte ushienje. Fenomen koji moe imati sasvim druge uzroke jer je spoznaja vedra I ni na koji
nain upadljiva. Elementi satorija se pokazuju u najneupadljivijim pokretima koji su najmanje predmet
kontrole. Ovi pokreti se ne mogu oponaat jer u zenu nema tiinih dranja koja se mogu nauiti napamet
kao toje stav poniznisto, pobonosti, ekstaze itd. Jedini izuzetakje stav meditativne obuzetosti. Ovaj se
donekle moe imitirati, ali ne beskrajno dugo s toga to njegova uzaludnost samu sebe razotkriva jer ona
ne void do satorija.
ZEN I KLASINI METIODI MEDITACIJE
Budistikimisticizam razlikuje se od ostalih po naglasku koji daje metidooj pripremi za mistiki ivot.
Onje od meditacije nainio umetnost u kojoj tehnika ne sme da kao u svakoj umetnosti igra svoju
punovanu ulogu ve I zauzima nesvakodanje znaajno mesto. Tehnika otuda obavlja slubu sasvim
nepreocenljive vrednosti. Oslobaa praksu mistiizma od inioca sluajnosti. Ona takoe opisuje napore,
usredsreivanja koji vode do samoudubljivanja kao "puta" ali nigde drugged sam taj put odnosno
postupak meditacije ne stie tako sutinsku vanost. Daleki istok beskrajno duguje Budinom putu koji je
proizveo jedinstven tip svetog oveka. Nije na nama da ovde istraujemo da lije jednom dostignuti visoki
nivo ouvan u budizmu sve do dana dananjeg niti da li se strogi metod izvrgao u rutinu a buenje u
ezoterijsko znanje. Nae zanimanje je zen budizam I neemo ovde razmatrati kada se, kako I kroz ta on
uzdigao ve samo zato se dogodilo daje zen iako sutinski deo budizma u pogledu svojih metoda preuzeo
drugaijitok u odnosu na klasinu budistiku misltiku meditaciju. Uoivaje injenica da u budizmu
buenje sadri istu viziju istih onih istina sa kojima delo meditacije zapoinje. Uvidi koji podstiu
povlaenje iz sveta vraaju se ponovo u apstaktnoj formi lieni svake primese emocije potvrujui time
izvorni Budin doivljaj koji gaje pokrenuo na put buenja. Nije li ovaj ishod ovjanjen time da tema
meditacije postaje tako rei fiks-ideja? Budizam polazi od pretpostavke daje ivot patnja. Ali ta daje
izvorni doivljaj bio drugaiji? Da se ivot doivljavao kao uitak a svet kao prekrasna harmonija? Ne bi
li buenje bilo shodno tme obojeno? Tada bi bilo veoma teko razumeti zato bi bilo ko mogao poeleti
da odvoji sebe od tako divnog I skladnog sveta. Oigledno je da niko meditirajui na slian nain nikada
ne stie izvan sebe. On ne ostavlja ono izvan miljenja I ne-miljenja uitka I patnje I slino ve smao

dosee zonu ravnodunosti koju objavljuje kao neto izvan ime se onda unio mystica izvodi. Sve to je
meditant uinio jested a je odvojio samog sebe od onog to ne pripada njegovoj istinkoj prirodi
pronalazei kao doslednu posledicu ak I u najdubljem sloju svoga bia tek sebe samog. Otudaje logino
da mora biti mogue rpraktikovati meditaciju I koncentraciju bez utvrivanja teme odnosno sleenje puta
bez pridravanja za bilo ta objektivno, bez ijedne filozofske pretpostavke ma koje vrste ne doivljavajui
svet bilo kao prepun tuge bilo ispunjen radou, nezasluan ni mrnje ni ljubavvi ve samo kao privremen
kakav onjedino moe biti. Filozofija bi otuda pre mogla biti proizvod buenja a da buenje postoji sam
Budaje obeao. Moda e se ono ispostaviti savim razliito od onog budistikog ako nita u njemu ne
bude sugerisano. Budin put ukazuje da ovako neto mora biti mogue. Zato u budizmu postoji stupanbj
ravnodunosti kada se stoji na neutralnoj taki izmeu znanja I neznanja, kada se vlastiti svet vie ne
upuuje nikuda I niemu. Ali u budistikoj
meditaciji ovekje optereen svim prethidnim stupnjevima. ta b se dogodilo ako biste od samog poetka
meditirali najedan, unapred nepromiljen nain, jednostavno praktikujui utonue u ebe samog postajui
potpuno prazan, putajui da doe ono to mora doi. Ovo je put zena. Ne moem rei otakada se "Nita"
sagledavalo na ovaj nain ali postojanje zena u Kini I Japanu pokazuje daje traganje bilo uspeno I daje
ono dista brilijantno nastavljeno dokazuje vitalnost zena do danas I samo je jenda stvar postal teka za
razumevanje:koji bi razlog sledbenik zena imao da se okrene od sebe ako je njegovo dranje prema svetu
sa filozofske take gledita u celosti neutralno? Ovome se moe dati jendo istorijsko objanjenje:onje
znao da postoji buenje kao I put do njega. Kasnije je on mogao rei daje iskustvo kroz koje je on proao
bilo "veliko oslobaanje" ali od ega I u kom smislu?
ZEN U OIMA ZAPADNJAKA
Ne moe postojati put koji bi vodio do mistinog iskustva-misteioznog, nedokuivog I neizrecivog kako
ono samo po sebi jeste. Ono je dostino svakome sa dobrom voljom samo kad se napregne onoliko koliko
muje udljeno sudbinom. Otuda postoji I izvesna praktinost u zenu koja uliva poverenje. Zbog toga ne
iznenauje da iz istog razloga zbog koga put mora biti amatski I tematski podeljen u pojedinane korake
uenje svih koraka treba da bude dovedeno u rutinu izvesne redovnosti. U zenu postoji strogi trening koji
pojedinca pogaa kao krajnja bezdunost. Sve mora da se odvija sa preciznou saatnog mehanizma.
Uznemirujue je za evropljanina ali ne I za istonjaka da mu e uini da uitelj ne obraa panju na line
osobine svojih uenika. Oni ne doputaju posebne oblike razvoja niti individualizam kao poseldice ovog
razvoja. Oni ih ppotiskuju, osuuju kao sramootne I izrezuju sve prema istom uzorku. Da bi se ovo moglo
razumeti od male je pomoi naprosto kazati daje istok bezlianjer upravo suprotno uitelji veoma dobro
znaju da postoje duboko usaene razlike u pojedincima lai I oni takoe I precizno znaju, gde se ponovo
uoava razlika izmeu evropljana gde se u carstvu misticizma ovim razlikama moe dopustiti iskazivanje,
gde one mogu biti ne samo doputene ve I opravdane. Na putu koji void do misltinog iskustva od
sutinskog je znaaja negirati sve individualno, obesnaiti ga do krajnjih granica tako daje pojedinac
potpuno "ispranjen" ak I od najlinijih svojstava. Zbog ovogaje krajnje diskutabilno da li osobenosti
kojima smo po prirodi obdareni uopte I poseduju ikakvu "linu" vrednost. Uitelji ovo poriu, verovatno
s punim pravom. Sve nastranosti I darovi karaktera na koje smo toliko ponosni moda su nakon svega
zapravo bezlini. Uitelji uspevaju da vode svoje uenike kroz ovu, naizgled bezdunu discipline
zahvaljujui svom zapanjujuem psiholokom iskustvu budui das u I oni sami ili istom stazom, ak, oni
na raspolaganju imaju vekovima sticano iskustvo. Tako ovi uitelji mogu da uine najudesnije stvari, one
oje se ponekad granie sa neverovatnim. Uenik koji sumnja u uiteljevu sposobnost pronicanja u svaki
kutak njegove due urbzo naui daje stav njegov otpor bilo svestan ili instiktivan,, uzaludan. Istonjak se
retko nalazi u ovakvom poloaju. U krvi muje neogranieno potovanje prema uitelju. Ono je do njegove
tradicije jer mu uitelj od sebe daruje ono najbolje to e I za uenika biti najbolje. Njegovo najbolje u
duhovnom smilsu. Ovo davanje se pre svega sastoji u intelektualnim stvarima koje mogu biti odvojene od
njihovog izvornog davaoca ostavljjui ga zaobravljenog ali u takvom bogatstvu duhovne moi koju samo
onaj koji juje lilno iskusio moe posedovati I koja nije njegova vlastita. Ako uenik ikada dosegne

mistika iskustva, on e na tome dugovati isljuivo svom uiteljujer je za ovoga sudbina njegvog uenika
vanajednako kao I njegova vlastita. Onje spreman da rtvuje sebe u izvoenju vlastite dunosti I nadasve
ovo mora biti posebno naglaeno on uvek ima vremena za svoje
uenike. Kao ishod odnos uenika prema uenikuje onaj apsloutnog poverenja I bespogovornog
potovanja. Uitelj sa svoje strane prihvata ovu zahvalnost potovanje I ljubav kao neto to nije dug
prema njemu lino budui danjegova mo ne ishodi iz njega samog I onog to je kroz njegove vlastite
napore on od sebe uinio ve iz istinskogjedinstva. Dosledno tome on u zahvalnosti ne vidi razlog ni za
kakvo samozadovoljstvo. Ali on ne zabranjuje ueniku privrenost, ve je rpihvata kao neizbenu sve
dokje uenik zavistan od njegovog duhovnog vostva ili dokjo nije sebe samog usreditio ajednomkad
ovo sredite bude pronaeno odnos vie nee biti onaj vere I poverenja ve poznanja. Sve to uitalj
zatai uenik e uiniti I to ne sa razmetljivom priljenou religioznog karijeriste 8svi takvi bibaju brzo
izbaeni iz kole) ve iz unutranjeg poriva posveivanja. Ovo se moe videti iz naina na koji uenici
meu sobom govore o uitelju, s nekom vrstom sakralnog potovanja. Za njih onje uzor I prototip I ak ni
njihove prekomerno izotrene I opet razlikujue I opet razlikujue oi ne mogu u njemu otkriti nikakvu
greku iako su stalno u njegovom prisustvu. U suprotnom doolo bi do krahajer bi se njihov itav svet
sruio a uitelj kada bi bio svestan maker I najmanje nesavrenosti u sebi samom dobrovoljno bi napustio
svoju visoku slubu I pepustio vostvo drugimajer na dugom I samoodriuem putu zena ima tako mnogo
nezgoda, razoarenja I neuspeha da ako uenici ne bi mogli poloiti slepo poverenje u uitelja I nai ovo
poverenje opravdanim za sva vremena oni ne bi bili u stanju da ostanu na ispravnom putu. Tek ih I
iskljuivo ova vera drava ne u ubeenju da e dostii cilj ve da ih uitelj void u pravom smeru onoliko
daleko koliko I m je sudbina dala da idu. Iako bi trebalo da odustanu pre postizanja cilja oni znaju daje ne
manje od celog ivota vredelo to to su maker I toliko koraali ispravnim putem. Ono to ih drava u
kretanju nije vera u krajnje postizanje ciljajerje on dalek I jo uvek bez uenika ve pronalaenje dejstva
kroz uitelja paje otuda vera u uitelja I indirektna vera u sam cilj. ematizovanog puta mehanizovane
nastave odnos uenika I uitelja, sve nam ovo pomae da razumemo zato od samog poetka postoje
"kole" misticizma na dalekom istoku I zatp ni put ni doivljaj istine niti doivljaj istine niti ivot
posveenika nisu ostavljeni sluaju ve su predmet sistematinog vebanja I primanja uticaja. Nikada nisu
postojale kole mislticizma u ovom slimlu na zapadu pa ak ni probni eksperimenti. Oekivalo se da
uitelj mistik snano provali iz neba bljetei neko vreme poput meteora I da zatim ponovo iezne. Svaki
zapis koji bi on ostavio iza sebe bio bi neko vreme mnogo itan I potovan utiui na malu I posveenu
zajednicu. Ali, na duge staze sve na ta se on mora oslanjati bilo je izvorno nadahnue, svako je od njega
uzimao ono to mu je odgovaralo I napokon bi se zajednica podelila u frakcije oko tumaenja njegovih
rei. Zapadnjaka mistika moe da zapali ljduskta srca ali ona ne nastavljaju da gore jer nisu poslata na
put iz linog iskustva to obezbeuje dovoljno goriva za plamen koji se nikada nee ugasiti. Sledi pokaj
opisa I kolovanja preobraaja onih koji su kroili na ovaj put u zen budistikim manastirima, meutim,
prvo bi trebalo ineti izvesno optije zapaanje: svako koje onmao tu sreu da provede vie godina u
bliskoj vezi samjapanskim zen budistima ne moe se odrei ni posmatranja ak I najsitnijih pojedinosti
njihovog svakondevnog ivota kao da ib na taj nain bilo moguno reiti zagonetku koju predstavljaju.
On postaje svestan gotovo sa zaprepaenjem da opti sa ljudim apotpuno drugaijeg kalupa od
uobiajenog. Oni izgledaju kao upravljani nekom posebnom zvezdom ne samo u onome to ine u svojem
govoru, utanju, ve I jo izrazitije u svom obinom ponaanju:nainu na koji stoje ili hoddaju, piju aj ili
teraju komarca. Toje kao daje svet u kome ive utisnuo svoj ni sa im uporedivi peat na njihovo bie tao
da se nita ne dogaa u njima niti oko njih a da nije suptilno ili je na poetku stupnja u opipljivu vezu s
njima sa nevidljivim sreditem koje predodreuje njihovu sudbinu I vrsnost njihovog postojanja. Oni
sami nikada ne govore o tome taje to to ih iznutra pokree -ili ih ne pokree- niti oseaju
ikakvu neodlionost dok se ispovedaju. Sajednim neprobojnim osmehom oni se povlae od ispitivanja I u
potpunosti zanemaruju svako pitanje postavljeno iz puke radoznalosti. Njihovoj tajni moe prii samo
onaj ko je na putu daje I sam iskusi.

SATORI
cilj zen discipline jeste zauzimanje novog gledijtta za postmatranje iste stvari. ako si imao navikjku
misliti u skaldu sa pravilima dvojnosti rejti ih se i doci ceo blizu gledijtta zena. mi navodno nivimo u
istom svetu ali ko mone da kane da stvar koju popularno nazivamo kamen a koja leni ispod mog
prozorajeste ista za nas obojicu? ti i ja sipamo caj u jtoljicu,. toje prividno ista radnja za oboje. ali ko zna
koliko je dubokjaz izmedu tvojeg i mojeg ispijanja?! u tvom monda nema zena dokje u mom monda
ispunjen do vrha. razlog za to je pto se ti krecejt u logickom krugu al ja sam izvan njega. iako u sudjbtini
nema niceg novog uposmatranju zena ipak se izraz "novo" mone sasvim opravdano upotrbiti u
posmatranju sveta.
ovo novo zauzimanje stava zove se satori. bez njega nema zenajer nivot zena pocinje otvaranjem satorija,
individualnii pogled. satori je u stvari razotkrivanje novog sveta dosad neopahhenog u konfuziji
dualcistickog uma.
Kaizen

http://www.maturski.org