Lekcija 8a:

TIMSKO LIDERSTVO

Doc. dr Slaana abrilo

Fakultet za usluni biznis
Sremska Kamenica

SAVREMENI LIDERSKI STILOVI:

1. SITUACIONO LIDERSTVO (situacioni pristup)

2. KONTIGENTNO LIDERSTVO (kontigentna teorija)
3. TEORIJA PUT- CILJ
4. TEORIJA RAZMENE LIDER LAN
5. TRANSFORMACIONO LIDERSTVO
6. TRANSAKCIONO LIDERSTVO
7. TIMSKO LIDERSTVO

Liderstvo u organizacionim grupama (team leaderhip), postalo

je jedno od najpopularnijih podruja u teoriji liderstva.
Timovi su organizacione grupe sastavljene od
meusobno zavisnih lanova, koji imaju zajednike
ciljeve i moraju da usklauju svoje aktivnosti da bi ih
postigli (radne jedinice, timovi za kvalitet, timovi za R&D).
Istraivanje grupa poinje 20-ih i 30-ih godina XX veka kada su
meuljudski odnosi poeli da se posmatraju kao ulaganje
zajednikih napora na poslu, za razliku od stanovita koje polazi od
individualnih napora.
40-ih godina teite se pomera na istraivanja grupne dinamike, 50ih na analizu osetljivosti i timskog rada u grupama i ulogu liderstva
u tim grupama.
60-ih i 70-ih godina panja se obraala na razvoj tima i lidersku
efektivnost, 80-ih godina orijentacija na timove za kvalitet,
benmarking i inovacije, 90-ih godina fokus se menja na
organizacione strategije

Savremene organizacije su konkurentne zahvaljujui plioj

organizacionoj strukturi koja se oslanja na TIMOVE i NOVE
TEHNOLOGIJE da bi se omoguila komunikacija u vremenu i
prostoru.
Organizaciona struktura zasnovana na timovima postaje
vana za konkurentnost, jer plitka organizacija zasnovana na
timovima omoguava brz odgovor i prilagoavanje na stalne i
ubrzane promene u okruenju.
Istraivanja o efektivnosti timova ukazala su na to da
uvoenje timova dovodi do vee produktivnosti, efektivnijeg
korienja resursa, boljeg odluivanja i donoenja odluka,
veeg stepena inovacije i kreativnosti (Parker).
Ipak, timovi su doivljavali i velike neuspehe, pa su nova
istraivanja obuhvatila vei broj varijabli vezanih za tim (uloga
bihejvioristikih i kognitivnih procesa, uloga poverenja,
povezivanja, prilagoavanja, uenja u kontekstu performansi i
razvojnih sposobnosti tima)

Postizanje uspeha i izbegavanje neuspeha tima

kljuno je da se razume uloga liderstva unutar tima
Mogli bismo da argumentujemo da efektivan liderski
proces predstavlja moda i najvaniji faktor uspeha
organizacionih timova (Zaccaro, Rittman i Marks,
2001, str.452)
Funkcije liderstva moe da obavlja formalni lider tima ili one
mogu da budu podeljene meu lanovima tima
zajedniko/podeljeno liderstvo (liderski potencijal celog
tima)

Model timskog liderstva

o Liderstvo je pokreta timske efektivnosti
o Ovaj model prua mentalnu mapu koja lideru (ili onome ko
obavlja liderske funkcije u timu) pomae da otkrije probleme u
timu i pokrene akcije za reavanje tih problema.
o Sve poinje od liderove mentalne percepcije situacije. Ova
mentalna slika obuhvata ne samo komponente problema sa
kojima se tim susree, ve i neizvesnosti koje dolaze iz
organizacije i okruenja i predlae reenja uzimajui u obzir
zadate performanse, unutranja i spoljna ogranienja, resurse
o Dobar lider treba da pokae fleksibilnost u ponaanju i predvidi
irok spektar moguih akcija potrebnih za ispunjavanje
razliitih potreba tima.
o Efektivni timski lideri imaju sposobnost da konstruiu precizne
mentalne slike timskih problema tako to posmatraju kako tim
funkcionie, i mogu da pokrenu odgovarajue akcije da bi se
problemi reili

Lider se ponaa tako da stvori uslove za timsko reavanje

problema, nastoji da realizuje ciljeve tima analizirajui
unutranje i spoljanje faktore, i bira i ispoljava odgovarajua
ponaanja da bi obezbedio timsku efektivnost.

Liderske odluke spisak odluka

koje lider treba da donese da bi
poboljao funkcionisanje tima
Liderska odluka 1: Da li da nastavi sa
nadgledanjem ili da intervenie u pogledu
aktivnosti tima?
Liderska odluka 2: Da li timu treba pomo u
realizaciji zadataka ili u uspostavljanju
odgovarajuih meuljudskih odnosa?
Liderska odluka 3: Da li intervenisati interno (u
okviru tima) ili eksterno (u neposrednom
okruenju tima)?

Liderska odluka 1: Treba li da nadgledam

tim ili da delujem?
Kljune liderske funkcije

INTERNO

EKSTERNO

NADLEDANJE

PREDUZIMANJE
ODGOVARAJUIH
KORAKA

Utvrivanje nedostataka
grupe

Sprovoenje korektivnih
postupaka

Predvianje promena u
okruenju

Spreavanje tetnih
promena

Liderska odluka 1: Treba li da nadgledam

tim ili da delujem?
o U prvom kvadrantu lider utvruje probleme grupe, a u
drugom nastoji da ih rei
o U treem kvadrantu prati okruenje da bi utvrdio sve spoljne
promene koje bi mogle da utiu na tim, a u etvrtom deluje
da bi spreio bilo kakve negativne promene koje mogu
ugroziti tim.
o Da bi razvio preciznu mentalnu sliku funkcionisanja tima,
lider mora da prikuplja i strukturira informacije iz unutranjeg
i spoljanjeg okruenja tima
Napomena: Svi lanovi tima mogu da se ukljue u proces
nadgledanja i mogu zajedno da kreiraju podeljeno/zajedniko
liderstvo da bi pomogli timu da se prilagodi promenljivim
uslovima.

Liderska odluka 2: Treba li da

interveniem da bi se ostvarili zadaci ili da
bi se zadovoljile potrebe vezano za
o Liderske funkcije
meuljudske
odnose?
usmerene na zadatke podrazumevaju
obavljanje posla, odluivanje, reavanje problema,
prilagoavanje promenama, planiranje i realizaciju ciljeva
o Liderske funkcije odravanja meuljudskih odnosa
obuhvataju stvaranje pozitivne radne atmosfere,
reavanje interpersonalnih problema i konflikata,
zadovoljavanje potreba lanova i stvaranje jedinstva.
o Vrhunsko timsko liderstvo obuhvata neprekidnu
usmerenost na zadatke i na one vezane za odravanje
odnosa. Funkcije usmerene na zadatke utiu na radni
uinak a one usmerene na odnose na odravanje
(razvoj) odnosa.

Liderska odluka 3: Da li da interveniem

interno ili eksterno?
o Lider mora da donese strateku odluku i odredi koji nivo
timskog procesa zahteva lidersku panju
o Unutranja dinamika zadataka ili odnosa u timu, ili
spoljnja dinamika okruenja?
o Da li postoji konflikt izmeu lanova tima?
o Da li su ciljevi tima dovoljno jasni?
o Da li organizacija prua dovoljnu podrku timu da bi
posao mogao da se obavi?
Napomena: osim to uspostavlja ravnoteu izmeu potreba
usmerenih na zadatke i odnose, lider pomae timu da se
prilagodi spoljnom okruenju

LIDERSKI POSTUPCI
o Spisak postupaka nije konaan, ali je nastao
istraivanjima o visokom nivou kvaliteta i radnog uinka
tima
o Timovi koji imaju jasne ciljeve i standarde, efektivno
odluivanje postii e vee rezultate u obavljanju zadataka
o Timovi koji upravljaju unutranjim konfliktima, u kojima
lanovi sarauju i pokazuju posveenost poslu, imae
dobre meuljudske odnose.
o Timovi koji su dobro povezani i zatieni od svoje okoline,
bie produktivniji.
o Na lideru je da oceni da li treba delovati i na koji nain i da
sprovede odreeni postupak kako bi zadovoljio zahteve
odreene situacije.

LIDERSKI POSTUPCI 1
1) Interni liderski postupci vezani za zadatak
o

Usredsreivanje na cilj (razjanjavanje, dobijanje saglasnosti)

Strukturisanje radi postizanja rezultata (planiranje, formulisanje vizije tima,

organizacija, objanjavanje uloga, delegiranje)

Olakavanje donoenja odluka (informisanje, koordinacija,

posredovanje,sintetizovanje)

Obuavanje lanova tima (edukacija i razvoj)

Odravanje standarda visokog nivoa kvaliteta (ocenjivanje uinka tima i

pojedinaca, reavanje sluajeva gde taj nivo nije dovoljan)

Na primer, ukoliko lider nakon nadgledanja uinka tima zapazi da lanovi

tima nemaju potrebne vetine, moe da odlui da intervenie tako to
e edukovati lanove tima i obezbediti im da steknu neophodne vetine
putem treninga i edukacije. Ako primeti da nisu jasni ciljevi, onda e
intervenisati dodatnim objanjenjima i raditi sa lanovima tima na tome
da pridobije saglasnost za ciljeve. Ako neki lanovi tima kasne ili ne
dolaze na sastanke, mora da deluje i pozabavi se neprimerenim
ponaanjem (upsostavljanje standarda)

LIDERSKI POSTUPCI 2
1) Interni liderski postupci vezani za meuljudske odnose
o

Obuavanje lanova tima za sticanje interpersonalnih vetina

Saradnja (ukljuivanje, uestvovanje)

Upravljanje konfliktima i pitanja vezana za mo (izbegavanje sukoba,

preispitivanje ideja i stavova)

Izgradnja posveenosti i duha zajednitva (optimizam, inovativnost,

socijalizacija, nagraivanje, priznavanje)

Utvrivanje etike i principijalne prakse (korektnost, konzistentnost,

normativnost)

Na primer, ukoliko lider nakon nadgledanja odnosa primeti da izmeu

nekih lanova postoji konflikt, treba da intervenie tako to e
upravljati konfliktom. Ako se uini da timu nedostaje energija, lider
treba da radi na posveenosti i jedinstvu tako to e lanove
podsetiti na uspehe tima u prolosti . Ukoliko primeti da neki lan
tima ne uspeva da efektivno komunicira, lider intervenie tako to e
ga poduiti odgovarajuem ponaanju.

LIDERSKI POSTUPCI 3
1) Eksterni liderski postupci usmereni na okruenje
o

Umreavanje i formiranje saveza u okruenju (prikupljanje informacija,

poveavanje uticaja)

Zastupanje i predstavljanje tima u okruenju

Pregovaranje sa viim strukturama radi obezbeivanja neophodnih

sredstava, podrke i priznavanja za tim

Zatita lanova tima od ometanja iz okruenja

Ocena indikatora timske efektivnosti u okruenju (pregledi, ocene, indikatori

uinka)

Deljenje relevantnih informacija iz okruenja sa timom

Na primer, ukoliko lider nakon nadgledanja shvati da nadreeni u

organizaciji nisu svesnu uspeha tima, on moe da inicira samo da vas
obavestim politiku, kojom e viim strukturama plasirati informacije o
uspehu (zastupanje tima u okruenju). Lider moe da utvrdi da tim
nema dovoljnu podrku uprave, i u tom sluaju ulazi u pregovore sa top
menadmentom da bi obezbedio potrebnu podrku i izmenio ciljeve na
odgovarajui nain.

EFEKTIVNOST TIMA
PREDUSLOVI
za grupnu efektivnost

KARAKTERISTIKE
visokog nivoa kvaliteta tima

Jasni, obavezni pravci

Jasni, inspirativni ciljevi

Odgovarajua struktura

Struktura voena rezultatima

Kompetentni lanovi tima
Potpuna posveenost
Atmosfera saradnje

Odgovarajui kontekst

Standardi izvrsnosti

Adekvatni materijalni resursi

Spoljna podrka

Ekspertska obuka

Liderstvo zasnovano na principima

Izvor: Northouse (2008)

KARAKTERISTIKE visokog nivoa

kvaliteta tima
1) Jasni, inspirativni ciljevi grupe esto ne postiu uspeh jer su im dodeljeni
zadaci koji su nejasni, a od njih se oekuje da sami razrade detalje.
Takoe, neuspeh grupe moe biti posledica to im neto drugo zameni cilj,
npr. line agende ili pitanja moi
2) Struktura voena rezultatima timovi treba da pronau najbolju strukturu
za ostvarivanje svojih ciljeva. Top menadment timovi se bave pitanjima
moi i uticaja, operativni timovi idejama i planovima, timovi za usluivanje
kupaca klijentim a proizvodni timovi tehnologija. Kreativnim timovima, kao
to su timovi za reklamiranje je potrebna sloboda tako da mogu da
preuzimaju rizik i da budu osloboeni neumesne cenzure. Taktiki timovi
tim za hitnu pomo, imaju izraenu potrebu da sve bude precizno i jasno
definisano ta ko treba i kada da uradi. Odgovarajue strukture
omoguavaju grupama da zadovolje svoje potrebe dok postiu timske
ciljeve.
3) Kompetentni lanovi tima grupe treba da imaju odgovarajui broj i
strukturu lanova da bi mogle da obavljajuu svoje zadatke. Svi lanovi
treba da imaju tehnike kompetencije za realizaciju ciljeva, da budu lino
kompetentni i imaju vetine timskog rada

KARAKTERISTIKE visokog nivoa

kvaliteta tima
4) Potpuna posveenost uobiajena je greka nazivati grupu timom.
Timovi ne nastaju sami od sebe, oni se paljivo razvijaju i stvaraju.
Odlini timovi imaju oseaj jedinstva i poistoveivanje lanova sa
grupom.
5) Atmosfera saradnje sposobnost tima za saradnju je kljuna za
efektivnost. To je atmosfera u kojoj lanovi uspeju da ostanu
usredsreeni na problem, da sluaju i razumeju jedni druge, slobodno
komuniciraju i preuzimaju rizik i voljni su da jedni drugima pomau i da
se odue.
6) Standardi izvrsnosti efektivne grupne norme su vane za
funkcionisanje grupe. Performanse lanova tima bi trebalo regulisati
tako da akcije mogu da se usklade i da zadaci mogu da se obave.
Jako je vano formulisati standarde izvrsnosti tako da lanovi osete
pritisak da njihov uinak treba da je najviem moguem nivou. Lider
treba da predstavi oekivanja, zahteva rezultate, oceni rezultate,
reava pitanja vezano za uinak, nagrauje rezultate i odaje priznanje
za vrhunske uinke

KARAKTERISTIKE visokog nivoa

kvaliteta tima
7) Liderstvo zasnovano na principima
Kognitivno, lider pomae lanovima tima da razumeju probleme sa
kojima se tim susree.
Motivaciono, lider pomae timu da postane jedinstven i sposoban da
uspostavlja standarde visokog uinka i da te standarde ispunjava.
Afektivno, lider pomae timu u stresnim situacijama tako to utvruje
jasne ciljeve, zadatke i strategije.
Koordinativno lider pomae u integrisanju aktivnosti tima tako to
vetine lanova usaglaava sa postojeim ulogama, obezbeuje
jasne strategije za postizanje rezultata, prati povratne informacije i
prilagoava ih promenama u okruenju.

Kako funkcionie model timskog

liderstva

Lideri mogu da koriste ovaj model da donesu odluke o tome kakvo je

trenutno stanje tima i koje specifine postupke da preduzmu, ukoliko za
to ima potrebe, da bi poboljali funkcionalnost tima.

Lideru se pomae da razjasni sloenost grupe i nude se praktine

sugestije zasnovane na teoriji i istraivanjima

Lider koristei ovaj model odluuje ta je u najboljem interesu za tim

nadgledanje ili pokretanje akcije. Ukoliko se nadgledanjem utvrdi da tim
funksionie dobro u svim aspektima, lider ne treba da preduzima
nikakve akcije, ali treba da nastavi sa nadgledanje unutranjeg i
spoljanjeg okruenja u kontekstu rezultata i razvoja tima.

Nije lako utvrditi kada i gde intervenisati, ali to odslikava vetine

neophodne za timko liderstvo

Na primer, lider moe da uoi da u timu postoji borba za mo i kontrolu.

On to moe da posmatra kao unutranji problem odnosa izazvan
autoritarnim ponaanjem lanova grupe. Meutim, lider to moe
posmatrati i kao unutranji problem vezan za zadatke, jer struktura tima
nije odgovarajua i uloge i odgovornosti lanova grupe nisu jasne.

Kako funkcionie model timskog

liderstva

o Organizacioni timski lideri mogu mnogo da naue od

trenera sportskim ekipa koji rade sa timovima. U sportu,
trener ne prestaje da radi zato to tim pobeuje. Trener
konstantno radi na izgradnji posveenosti i jedinstva,
razvoju mladih igraa, stvaranju novih strategija,
unapreenju performansi lanova tima i unapreenju
funkcionisanja tima uopte.
o Model timskog liderstva ukazuje na put za postizanje
konstantne analize i unapreenja.
o Lider moe da koristi anketiranje kako bi utvrdio stanje tima
i odredio korake neophodne za pokretanje akcije. Na
osnovu rezultate, tim i lider dobijaju uvid u najvee snage i
slabosti.