Www.Maturski.

Org

Daljine I Veliine
Nebeskih Tela
Seminarski Rad Iz Astronomije

Sadraj..............................................................
........
1. Paralaksa.............................................3,4
,5
2. Astronomske Jedinice Za Daljinu........6,7
3. Osnovne Metode Za Odreivanje Veliine
Nebeskih
Tela.....................................8,9,10
4. Literatura............................................11

Paralaksa
Udaljenost Nebeskih Tela Danas Se Zasniva Na Pojmu
Paralakse. Nju Je U Onom Smislu U Kome Je Mi Danas
Poznajemo Prvi Put Uveo Nikola Kopernik.
Pod Paralaksom Podrazumevamo Ugao Pod Kojim Se
Iz Neke Date Take a Vidi Data Duina Bc. U Sluaju Da Je
Taka a Daleka I Nepristupana Paralaksa Mi Moemo
Odrediti Uglove Kod B I C I Zatim Dopuniti Njihov Zbir Do
180 Stepeni. A Ta Dopuna Ce Biti Paralaksa A. Takoe Ako
Izmerimo Duinu Bc, Moemo Izraunavanjem Elemenata
Trougla Abc Dobiti I Duine Ab I Ac, Tj. Udaljenosti Od Nas.
Ovu Metodu Koriste Geometri Za Izraunavanje
Nepristupanih Taaka Na Zemlji.

Meutim Ako Taka a Postane Nebesko Telo, Osnovica

Bc Postaje Zanemarljivo Mala Duina U Odnosu Na Njenu
Daljinu. Postojale Su Mnoge Tekoe Dok Se Ova
Trigonometrijska Metoda Nije Primenila I to Samo Za
Nama Bliska Nebeska Tela. Prvi Put Su Je U Praksi Primenili
Francuski Astronomi Laland I Lakaj U 18.Veku. Oni Su
Raunali Udaljenost Meseca a Merenja Su Vrili U Berlinu I
Na Rtu Dobre Nade.
Zvezde Su Toliko Udaljene Da Mi Ma Koliko Daleko
Putovali Po Zemlji Jednu Zvezdu Uvek Vidimo U Istom
3

Pravcu. Jo Je Grki Astronom Aristarh Doao Na Ideju Da

Se Pri Odreivanju Daljine Zvezda Za Osnovicu Trougla
Moe Uzeti Duina Koja Je Mnogo Vea Od Prenika Zemlje
a to Je Prenik Zemljine Putanje Oko Sunca.
Godinja Paralaksa Nekog Nebeskog Tela Je Ugao Pod
Kojim Se Sa Jednog Nebeskog Tela Vidi Srednji Poluprenik
Zemljine Putanje. Moemo Je Definisati I Kao Ugao Pod
Kojim Se Sa Zemlje Vidi Velika Poluosa Paralaktike Elipse
Posmatranog Tela.
Kada Znamo Godinju Paralaksu Lako Odreujemo I
Udaljenost Tog Nebeskog Tela. Paralaksu emo Obeleiti
Sa , Traeno Rastojanje Sa R a Srednji Poluprenik
Zemljine Putanje Sa A. Iz Odgovarajueg Trougla Nalazimo
Da Je
Sin = A/r
( Je Izraeno U Radijanima).
uzmimo U Obzir Da Je Za Male Uglove Sin Priblino
Jednako =a/r I Da Je 1rad=206265 Sekundi Dobijamo
Jednainu
()/206265()=a/r
Odnosno Traeno Rastojanje Od Zvezde Je
R = 206265() / () * A

zvezdane Paralakse Su Uglovi Manji Od 1

Sekunde, Recimo Da Je 1 Sekunda Ugao Pod Kojim
Se Vidi ovek Na 350km, Pa Nam Postaje Jasno
Zato Je Udaljenost Zvezda Teko Izmeriti.
1838. Prvo Odreivanje Paralakse Neke Zvezde, Za
ta Je Zasluan Nemki Astronom Fridrih Vilhem Besel.

Astronomske Jedinice Za Daljinu

5

astronomske Jedinice Za Daljinu Su:

1. Astronomska Jedinica
2. Svetlosna Godina
3. Parsek
astronomska Jedinica (Aj) Je Jednaka Prosenoj
Udaljenosti Zemlje Od Sunca. Jedna Astronomska
Jedinica Iynosi Priblino 149,6 Miliona Kilometara.
Koristimo Je Za Meuplanetarna Rastojanja U
Okviru Naeg Sunevog Sistema Ili Istalih
Planetarnih Sistema.
svetlosna Godina (Sg) Je Udaljenost Koju Svetlost U
Vakuumu Pree Za Jednu Godinu. Ovo Je Dakle Jedinica Za
Rastojanje a Ne Za Vreme. Moemo Je Odrediti Na Sledei
Nain: Poto Je Brzina Svetlosti 3x108 , A U Jednoj Godini
Imamo 606024365 = 31.536.000 Sekundi Iz Formule
Dobijamo Da Je Jedna Svetlosna Godina 9,46x1012 Km.

parsek (Ps) Je Udaljenost Sa Koje Se Jedna

Astronosmska Jedinica Vidi Pod Uglom Od
Jedne Lune Sekunde. Naziv Parsek Je
Skraenica Od Jedna Paralaktika Sekunda. To
Znai Da Bi Posmatra Sa Neke Udaljene
Zvezde Video Rastojanje Izmeu Zemlje I
Sunca Pod Uglom Od Jedne Lune Sekunde
Kada Bi Da Zvezda Sa Koje Posmatra Bila
Udaljena Jedan Parsek Od Sunca.
Jedan Parsek Jednak Je 3,26 Svetlosnih Godina Ili 206 265
Astronomskih Jedinica.
6

Parsek Je Dakle Zgodna Jedinica Za Izraavanje Rastojanja

U Vasioni. Odnosno, Proseno Rastojanje Izmeu Zvezda U
Galaksiji Je Jedan Parsek. Naprimer Rastojanje Od Zemlje
Do Nama Najblie Zvezde Proksima Kentauri Je 1,3
Parseka. Takodje, Rastojanja Unutar Galaksije Raunaju Se
U Kilparsecima, A Meugalaktika U Megaparsecima. Tako
Je Naprimer Zemlja Udaljena Od Sredita Mlenog Puta
8,6 Kiloparseka a Od Udaljene Galaksije M100 17
Megaparseka.

Osnovne Metode Za Odreivanje Veliina

Nebeskih Tela
jo Su Stari Grci Pokuavali Da Odrede Prave
Dimenzije Nebeskih Tela. U III Veku P.N.E. Aristarh Sa
Samosa Pokuao Je Da Da Neke Odgovore. On Je Bio
Starogrki Astronom I Matematiar. Aristarh Je Bio Prvi
ovek Koji Je U Centar Svemira Stavio Sunce Umesto
Zemlje, Meutim Njegove Ideje Su U to Vreme Bile
Odbaene U Korist Geocentrinih Teorija Aristotela I
Ptolomeja. Nakon Skoro 18 Vekova Njegovu Ideju Oiveli
Su Nikola Kopernik, A Kasnije Usavrili Kepler I Njutn. U
Njegovu ast Je Nazvan Meseev Krater Aristarh.
on Je Posmatrao Zemlju(Z), Mesec(M) I Sunce(S) U Tri
Razliita Poloaja, I to Za Vreme Potpunog Pomraenja
Sunca, Pomraenja Meseca I U Trenutku Kada Je Mesec
Gledano Sa Zemlje Osvetljen Do Pola.
1. Uoio Je Da U Trenutku Potpunog Pomraenja
Sunca , Mesec I Sunce Imaju Isti Prividni Prenik
Koji Obeleavamo Sa Delta . Obeleiemo Prave
Prenike Sunca I Meseca Sa S I'm a Njihove
Udaljenosti Sa Ds I Dm I Zakljuiti Da Se Njihovi
Pravi Prenici Odnose Kao Njihove Udaljenosti Od
Zemlje.
S : M= Ds: Dm
2. U Drugom Poloaju Koda Je Mesec Osvetljen Do
Polovine, Prave Zemlja-Mesec I Sunce-Mesec Su
Pod Pravim Uglom. Kae Se Da Je Mesec U
Kvadraturi Sa Suncem. U Pravouglom Trouglu Koji
ine Zemlja, Mesec I Sunce Dobijamo Udaljenost
8

Meseca I Sunca Kao Kosinus Ugla Izmeu Pravca Ka

Suncu I Ka Mesecu.
Dm : Ds = Cos
3. Kada Je Posmataro Potpuno Centralno
Pomraenje Meseca, Merenjem Prolaska Meseca
Kroz Zemljinu Senku Naao Je Da Je Zbir Vremena
Od Ulaska Meseca U Senku Do Izlaska Iz Nje Jednak
Duini Boravka Meseca U Njoj. Odnosno Da Je
Prenik Konusa Zemljine Senke Na Daljini Meseca
Dva Puta Vei Od Meseevog Prenika. Iz Slinosti
Posmatranih Trouglova Adc I Cde Naao Je I Treu
Relaciju Prema Kojoj Se Prenik Zemlje Umanjen Za
Dva Meseeva Prenika Odnosi Prema Preniku
Sunca Umenjenom Za Prenik Zemlje Kao to Se
Odnose Udaljenost Meseca I Sunca.
(Z- 2m) : (S- Z)= Dm : Ds
poto Je Izmerio Prividni Prenik Sunca Delta
, Koji Se Pravim Prenikom Sunca Povezan
Jednainom
=s / Ds
Nije Mu Bilo Teko Da Iz etiri Jednaine Nae etiri
Nepoznate S, M, Dm I Ds Izraene Kroz Prenik Zemlje Z.
Zbog Nesavrenosti Instrumenata Ne Moemo Govoriti O
Preciznosti Tih Merenja, Meutim Ustanovio Je Neke
injenice. On Je Shvatio Da Je Sunce Veliko Nebesko Telo,
Bar 312 Puta Vee Od Zemlje. Da Je Sunce Od Zemlje
Udaljeno 770 Zemljinih Prenika.
tada Se Zemlja Po Prvi Put Nala U Rangu Niih
Nebeskih Tela, Pa Je Aristarh Mogao Da Uoi Koliko Je
9

Sunce Vee I Znaajnije Od Zemlje. Stavio Je Sunce U

Centar Vasione I Rekao Da Zemlja Sa Svim Drugim
Planetama Obilazio Oko Njega.
Poto Se Danas Rastojanje Ds Moe Pouzdano Odrediti,
Na Primer Iz Treeg Keplerovog Zakona, Merenjem
Prividnog Poluprenika Lako Se Nalazi Pravi Poluprenik
R Posmatranog Tela Iz Sunevog Sistema Iz Jednaine
R= D Sin , to Je Priblino Jednako ()/ 206
265()*d.
R Se Dobija U Jedinicama U Kojima Je Dato I D.
zakljuujemo Da Je Pouzdano Odreivanje Daljina I
Pravih Veliina Nebeskih Tela Od Velike Vanosti Za Razvoj
ovekove Predstave O Stvarnim Odnosima Zveyda I
Planeta U Sunevom Sistemu I Vasioni Uopte.

10

Literatura
Astronomija Za IV Razred Gimnazije PrirodnoMatematikog Smera, Zavod Za Udbenike I Nastavna
Sredstva Beograd, 1994.
Enciklopedija Britanika, Narodna Knjiga 2005.
Velika Tematska Enciklopedija, Mono & Manana, 2003.
Www.Wikipedia.Rs

www.Maturski.Org

11