23) PRAVILNIK

O KVALITETU ITA, MLINSKIH I PEKARSKIH PROIZVODA,

TESTENINA I BRZO SMRZNUTIH TESTA1)
I. OPTE ODREDBE
lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se minimalni uslovi koje u pogledu kvaliteta moraju da
ispunjavaju ita, mlinski i pekarski proizvodi, testenine i brzo smrznuta testa (u daljem
tekstu: proizvodi), kao i minimalni uslovi za obezbeenje i ouvanje kvaliteta tih proizvoda.
Uslovi propisani ovim pravilnikom moraju biti ispunjeni u proizvodnji i prometu
proizvoda.
lan 2.
Za proizvode za koje ovim pravilnikom nisu propisani uslovi kvaliteta, i uslovi za
obezbeenje i ouvanje kvaliteta shodno vae uslovi propisani ovim pravilnikom za grupu
srodnih proizvoda.
Za proizvode iz stava 1. ovog lana, kao i za proizvode za koje je to ovim pravilnikom
izriito predvieno, proizvoa je duan da donese proizvoaku specifikaciju pre dana
poetka proizvodnje.
Proizvoaka specifikacija, pored podataka navedenih u lanu 3. stav 3. ovog
pravilnika, mora da sadri kratak opis tehnolokog postupka proizvodnje odnosnog
proizvoda, vrstu i koliinu upotrebljenih sirovina u odnosu na neto-koliinu proizvoda i
izvetaj o izvrenom ispitivanju organoleptikih, fizikih i hemijskih karakteristika proizvoda.
U evidenciju o donesenim proizvoakim specifikacijama proizvoa unosi slede}e
podatke:
1) evidencijski broj specifikacije;
2) naziv proizvoda i njegovo trgovako ime, ako ga proizvod ima;
3) datum donoenja proizvoake specifikacije;
4) datum izvrenog ispitivanja sastava proizvoda;
5) datum poetka proizvodnje po predmetnoj specifikaciji;
6) grupu kojoj proizvod pripada prema odredbama ovog pravilnika.
lan 3.
Proizvodi koji se stavljaju u promet u originalnom pakovanju moraju, na omotu, sudu ili
nalepnici, imati deklaraciju.
Proizvodi koji se ne stavljaju u promet u originalnom pakovanju moraju imati
deklaraciju samo ako je to ovim pravilnikom odreeno.
Deklaracija iz stava 1. ovog lana sadri:
1) naziv proizvoda i njegovo trgovako ime, ako ga proizvod ima;
2) firmu, odnosno naziv i sedite proizvoaa;
3) oznaku klase kvaliteta proizvoda ako je to odreeno ovim pravilnikom;
4) datum proizvodnje, odnosno pakovanja (dan, mesec i godina) i rok trajanja ili tekst
"upotrebljivo do";
5) neto-koliinu (masu, zapreminu) proizvoda;
6) podatke o grupi upotrebljenih aditiva predvienih ovim pravilnikom;
7) podatke o osnovnim sirovinama proizvoda po redosledu procentualne
zastupljenosti;
8) druge podatke od interesa za potroae.
Deklaracija mora biti lako uoljiva, jasna i itka.
Podaci o bojenju, aromatizovanju i konzervisanju proizvoda moraju biti navedeni u
deklaraciji neposredno ispod naziva proizvoda.

1 Ovaj pravilnik je donet na osnovu lana 81. Zakona o standardizaciji ("Slubeni list SFRJ", br. 37/88 i 23/91), a objavljen je u
"Slubenom listu SRJ", broj 52/95 i istupio na snagu 23. decembra 1995. godine.

Slova kojima su odtampani naziv proizvoda i firma, odnosno naziv proizvoaa

moraju biti ve}a od slova kojima su odtampani ostali podaci u tekstu deklaracije.
lan 4.
Ako proizvode ne pakuje proizvoa, deklaracija mora da sadri sve podatke iz lana
3. stav 3. ovog pravilnika, osim podataka iz take 2. tog lana, kao i firmu onoga ko je
proizvod pakovao.
lan 5.
Deklaracija proizvoda iz uvoza, pored podataka iz lana 3. ovog pravilnika, mora da
sadri i oznaku zemlje iz koje je proizvod uvezen.
lan 6.
Ako neto-koliina proizvoda koji se stavlja u promet u originalnom pakovanju ne iznosi
vie od 200 g, deklaracija mora da sadri samo: naziv proizvoda, firmu, odnosno naziv i
sedite proizvoaa, odnosno preduze}a koje je proizvod upakovalo, neto-koliinu upakovanog proizvoda, datum proizvodnje i rok trajanja ili tekst "upotrebljivo do", kao i oznake
kvaliteta, odnosno klasu, ako je to ovim pravilnikom odreeno.
Deklaracija iz stava 1. ovog lana mora da sadri i podatke o bojenju, aromatizovanju i
konzervisanju, ako je proizvod obojen, aromatizovan, odnosno konzervisan.
lan 7.
Zabranjeno je bojenje, zaslaivanje i aromatizovanje vetakim sredstvima i
dodavanje drugih hemijskih sredstava, kao i konzervisanje hemijskim sredstvima i zraenje
jonizuju}im ili ultravioletnim zracima, ako ovim pravilnikom nije drukije odreeno.
lan 8.
Ako ovim pravilnikom nije drukije odreeno njegove odredbe primenjuju se na sva
preduze}a, druga pravna lica i subjekte koji proizvode stavljaju u promet.
Pod prometom u smislu stava 1. ovog lana, podrazumeva se i zamena ita za brano
i uurna meljava.
II. ITA
lan 9.
ita za preradu u mlinske proizvode i za neposrednu ljudsku potronju, u smislu ovog
pravilnika, jesu plodovi:
1) penice (Triticum vulgare i Triticum turgidum) za neposrednu ljudsku potronju;
2) penice za preradu prema jugoslovenskom standardu penica kao sirovina za
mlinsku industriju JUS E. B1.200;
3) rai (Secale cereale);
4) jema (Hordeum vulgare);
5) ovsa (Avena sativa);
6) kukuruza (Zea mays everta ili Zea mays microsperma) za neposrednu ljudsku
potronju;
7) kukuruza za preradu prema jugoslovenskom standardu kukuruz kao sirovina za
industrijsku preradu i stonu hranu JUS E. B3. 516;
8) pirina (Oryza sativa);
9) prosa (Panicum miliaceum);
10) heljde (Fagopyrum vulgare);
11) sirka (Sorghum vulgare);
12) hibrida rai i penice (Triticale).
lan 10.
Kvalitet ita, u smislu ovog pravilnika, jeste skup svojstava ita od kojih zavisi njihova
upotrebna vrednost kao sirovine za preradu u mlinske proizvode za ljudsku ishranu i ita za
neposrednu ljudsku potronju, a odreena su:
1) botanikom pripadno}u;

2) organoleptikim svojstvima;
3) koliinom i vrstom primesa;
4) koliinom vode;
5) odreenim fizikim svojstvima;
6) hektolitarskom masom;
7) prisutno}u tetoina;
8) prisutno}u mikroorganizama i njihovih tetnih metabolita;
9) prisutno}u ostataka pesticida i drugih otrovnih materija.
1. Organoleptika svojstva ita
lan 11.
ita namenjena za preradu u mlinske proizvode i ita za neposrednu ljudsku potronju
moraju biti zrela i zdrava. Izgled, oblik, boja i sjaj, kao i miris i ukus ita, moraju biti
svojstveni vrsti, sorti, odnosno liniji.
ita iz stava 1. ovog lana ne smeju imati nikakav strani miris i ukus, a naroito:
1) miris i ukus semenki itnih korova (urodica);
2) miris i ukus plesni i sneti;
3) miris na skladine tetoine;
4) miris i ukus pokvarenosti usled loeg uskladitenja;
5) strani miris apsorbovan tokom prevoza ili uskladitenja.
2. Vrsta i koliina primesa u itu
lan 12.
Pod primesama u itu, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se sve strane materije
koje nisu osnovno ito i ote}ena zrna.
Primese iz stava 1. ovog lana dele se na tri osnovne grupe:
1) neisto}e stranog porekla;
2) zrna drugih ita;
3) ote}ena zrna.
Neisto}e stranog porekla koje mogu biti u osnovnoj masi ita, jesu:
1) neisto}e biljnog porekla;
2) neisto}e ivotinjskog porekla;
3) neisto}e mineralnog porekla;
4) ostale neisto}e.
Neisto}e biljnog porekla jesu: ostaci slame, pleva, plevica, ljuske, delovi drveta, zrna
korova.
Neisto}e ivotinjskog porekla jesu: insekti, delovi insekata, ekskrementi glodara,
dlake glodara i sl.
Neisto}e mineralnog porekla jesu: metalni delovi, kameni}i, pesak, praina i zemlja.
Ostale neisto}e jesu: kanap, papir, konac i sl.
Zrna drugih ita su zrna koja ne pripadaju osnovnoj masi odnosne vrste ita.
U ote}ena zrna spadaju:
1) polomljena zrna, odnosno zrna ija su jezgra otvorena usled mehanikog dejstva, ili
sitni delovi zrna i zrna sa odstranjenom klicom;
2) tura zrna, odnosno zrna koja su zbog loih vegetacionih uslova zaostala u razvoju;
3) sitna, nerazvijena zrna;
4) zrna neodgovaraju}e boje: zelena, odnosno nezrela zrna, zrna u kojima je zapoeo,
ali je prekinut, proces kvarenja;
5) zrna ote}ena vetakim suenjem: jedra zrna iji je omota tamnije boje, a presek
zrna ima smeu nesvojstvenu boju;
6) zrna zaraena gljivicama (Claviceps purpurea), glavniava zrna ispunjena sporama
smrdljive sneti (Tilletia tritici) i plesniva zrna na kojima se plesan vidi golim okom po povrini
i unutranjosti zrna (pokvarena zrna);
7) zrna koja je otetila poljska stenica (Aelia acumisata; Eurigaster maura);

8) izgriena zrna: zrna koja su spolja ili iznutra naeli injaci ili druge tetoine
(pregljevi, glodari i dr.);
9) proklijala zrna: zrna ija je klica nabubrela ili smeurana, kao i zrna iji su primarni
koreni}i izrasli, pa su vidljivi ili ve} odstranjeni.
3. Koliina primesa u itu
lan 13.
1. Koliina ukupnih primesa u penici za neposrednu ljudsku potronju (penica za
kuvanje) u originalnom pakovanju ne moe biti ve}a od 1%, od ega:
1) zrna drugih ita najvie 0,2%;
2) polomljenih zrna najvie 0,2%;
3) zrna ote}enih vetakim suenjem, izbodenih i izgrienih zrna najvie 0,5%.
2. Koliina ukupnih primesa u osnovnoj masi rai ne moe biti ve}a od 5%, od ega:
1) neisto}e stranog porekla najvie 0,5%;
2) zrna ote}enih vetakim suenjem najvie 0,2%;
3) proklijalih zrna najvie 2%;
4) ostalih ote}enih zrna najvie 2%.
Zrna penice u osnovnoj masi rai u koliini do 2% ne smatraju se primesom.
3. Koliina ukupnih primesa u osnovnoj masi jema ne moe biti ve}a od 5%, od ega:
1) neisto}e stranog porekla i zrna drugih ita najvie 1%;
2) zrna ote}enih vetakim suenjem najvie 0,2%;
3) proklijalih zrna i zrna izmenjene boje koja su napale gljivice (pokvarenih), izgrienih
najvie 2%;
4) polomljenih zrna najvie 4%.
4. Koliina ukupnih primesa u osnovnoj masi ovsa ne moe biti ve}a od 4%, od ega:
1) neisto}e stranog porekla i zrna drugih ita najvie 2%;
2) zrna ote}enih vetakim suenjem najvie 0,1%;
3) zrna divljeg ovsa najvie 2%.
5. Koliina ukupnih primesa u kukuruzu za neposrednu ljudsku potronju (kukuruz za
kokanje), u originalnom pakovanju, ne moe biti ve}a od 3%, od ega:
1) zrna drugih ita najvie 0,2%;
2) polomljenih zrna najvie 2%;
3) zrna ote}enih vetakim suenjem, izbodenih, izgrienih najvie 0,5%.
6. Koliina ukupnih primesa u osnovnoj masi heljde ne moe biti ve}a od 5%, od ega:
1) neisto}e stranog porekla i zrna drugih ita najvie 3%, od ega neisto}e
mineralnog porekla najvie 0,2%;
2) ote}enih zrna najvie 3%.
4. Koliina vode u itu
lan 14.
Koliina vode u itu koje se stavlja u promet ne moe biti ve}a od 15%.
Sadraj vode u penici za kuvanje u originalnom pakovanju ne moe biti ve}i od 13%.
Koliina vode u zrnu kukuruza za kokanje moe biti do 14%.
5. Odreena fizika svojstva
lan 15.
Penica za kuvanje koja se stavlja u promet u originalnom pakovanju mora, pored
uslova iz lana 11. ovog pravilnika, da ispunjava i slede}e uslove: zrna moraju biti iste sorte,
ujednaena po obliku i veliini tako da prelaz preko sita iji su otvori 2,8 mm bude najmanje
85% i branaste strukture endosperma.

6. Hektolitarska masa
lan 16.
Pod hektolitarskom masom ita podrazumeva se masa hektolitra ita izraena u
jednom kg i iznosi najmanje:
1) za penicu za kuvanje 76;
2) za jeam 65;
3) za ovas 50;
4) za ra 72;
5) za heljdu 55.
7. Prisutnost tetoina
lan 17.
ito koje se stavlja u promet ne sme da sadri ive skladine tetoine ili druge
insekte u bilo kom razvojnom obliku.
ito u skladitu moe sadrati do etiri mrtva insekta ili njihovih delova na 1 kg mase,
ili tri ekskrementa ili dlake glodara na 1 kg mase.
ito za neposrednu ljudsku potronju u originalnom pakovanju ne sme sadrati ni ive
ni mrtve insekte ili njihove delove, kao ni ekskremente ni dlake glodara.
lan 18.
Proizvoa koji stavlja ito u promet duan je da proizvod snabde izvetajem o
utvrenom kvalitetu ita.
Izvetaj iz stava 1. ovog lana mora da sadri:
1) oznaku (broj) nalaza;
2) podatak o vrsti ita;
3) podatak o koliini vode;
4) podatak o hektolitarskoj masi;
5) podatak o pojedinanoj i ukupnoj koliini primesa.
III. OLJUTENO ITO
lan 19.
Oljuteno ito, u smislu ovog pravilnika, jeste ito dobijeno ljutenjem ili drugom
odgovaraju}om obradom zdravih i dobro oi}enih zrna jema, ovsa, pirina, penice, prosa
i heljde.
lan 20.
Oljuteno ito koje se stavlja u promet mora da ispunjava slede}e uslove:
1) da ima boju, miris i ukus svojstvene za odnosnu vrstu ita;
2) da ne sadri neoljutena zrna i delove ljuske, s tim to pirina moe da sadri
neoljutena zrna ako je I ili II klasa;
3) da ne sadri primese stranog porekla, zrna drugih ita i ote}ena zrna, osim ako
ovim pravilnikom nije drugaije propisano;
4) da u skladitu, pre pakovanja, ne sme da sadri ive skladine tetoine i insekte u
bilo kom razvojnom obliku, a dozvoljava se da sadri do etiri mrtva insekta ili njihove delove
na 1 kg mase.
Oljuteno ito u originalnom pakovanju za neposrednu ljudsku potronju ne sme da
sadri ni ive ni mrtve insekte ili njihove delove;
5) da u skladitu, pre pakovanja, moe sadrati tri ekskrementa ili dlake glodara na 1
kg mase.
Oljuteno ito za neposrednu ljudsku potronju ne sme u originalnom pakovanju da
sadri ekskremente ili dlake glodara;
6) da oljuteni jeam, odnosno oljutena penica ne sadri vie od 5% polomljenih
zrna;
7) da oljuteni ovas, oljuteno proso, odnosno oljutena heljda ne sadre vie od 10%
polomljenih zrna;

8) da koliina vode u oljutenom itu ne iznosi vie od 14%.

Pod lomom, za oljutena ita, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se polomljena
zrna koja su manja od 2/3 celog oljutenog zrna.
lan 21.
Pri uobiajenoj obradi oljutenog ita, koja se obavlja radi ulepavanja izgleda, mogu
se upotrebljavati samo potpuno bezopasna sredstva (prehrambeni talk, glukozni sirup i dr.),
i to u koliini koju zahteva tehnoloki postupak.
Vrsta i koliina sredstava iz stava 1. ovog lana moraju biti oznaene u proizvoakoj
specifikaciji.
Obradom iz stava 1. ovog lana masa oljutenog ita moe se pove}ati do 1%.
lan 22.
Pirina se stavlja u promet, zavisno od naina dorade, kao oljuteni pirina (poliran ili
glaziran) i kao oljuteni pirina prethodno obraen u kljualoj vodi ili pari (parboiled).
Poliran ili glaziran pirina stavlja se u promet u tri klase, i to: ekstra, I i II klasa.
Pirina prethodno obraen u kljualoj vodi ili pari (parboiled) stavlja se u promet u dve
klase, i to: ekstra klasa i I klasa.
Oljuteni pirina koji se stavlja u promet, pored uslova iz l. 19. do 21. ovog pravilnika,
mora da ispunjava i odreene uslove u pogledu kvaliteta, i to:
1) oblik i krupno}a zrna pirina moraju biti svojstveni deklarisanoj sorti;
2) u pirinu deklarisane sorte i klase ne sme biti vie od 1% drugih sorti pirina istog
kvaliteta za ekstra klasu, ni vie od 2% drugih sorti pirina istog kvaliteta za I klasu, ili vie
od 5% drugih sorti pirina istog kvaliteta za II klasu;
3) kuvanjem 20 do 30 minuta zrna pirina moraju ravnomerno da nabubre i da zadre
svoj oblik i ne smeju se slepljivati ili raspadati;
4) miris i ukus kuvanog pirina moraju biti svojstveni sorti zrelog i zdravog pirina.
Pirina ekstra klase mora da ispunjava slede}e uslove:
1) da je izrazito bele do u}kastobele boje, glazirani pirina i sjajne glazure, a pirina
prethodno obraen u kljualoj vodi ili pari (parboiled) ute do }ilibar ute boje;
2) da ne sadri vie od 0,1% neisto}e stranog porekla, odnosno zrna drugih ita;
3) da ne sadri vie od 0,5% poutelih zrna. U pirinu koji je prethodno obraen u
kljualoj vodi ili pari (parboiled) sadraj tamnoutih zrna ne sme iznositi vie od 0,5%;
4) da ne sadri vie od 1% kredastih zrna;
5) da ne sadri neoljutena zrna ili delove ljuski pirina;
6) da ne sadri vie od 0,5% zrna sa crvenom prugom. U pirinu koji je prethodno
obraen u kljualoj vodi ili pari (parboiled) sadraj zrna sa crvenom prugom moe iznositi
najvie 3%;
7) da ne sadri vie od 4% polomljenih zrna, s tim da sadraj polomljenih zrna manjih
od 1/3 veliine zrna ne bude ve}i od 1%;
8) da ne sadri zrna koja su napali ili otetili insekti, izgriena i pokvarena zrna;
9) da ne sadri vie od 14% vode, a pirina koji je prethodno obraen u kljualoj vodi
ili pari (parboiled) ne vie od 13% vode.
Pirina I klase mora da ispunjava slede}e uslove:
1) da je izrazito bele do u}kastobele boje, glazirani pirina i sjajne glazure, a pirina
koji je prethodno obraen u kljualoj vodi ili pari (parboiled) ute do }ilibar ute boje;
2) da ne sadri vie od 0,1% neisto}e stranog porekla i zrna drugih ita, od ega ne
vie od 0,05% pleve, plevice, ljuski i ne vie od 0,05% zrna drugih ita;
3) da ne sadri vie od 1% poutelih zrna, a pirina prethodno obraen u kljualoj vodi
ili pari (parboiled) ne vie od 1% tamonoutih zrna;
4) da ne sadri vie od 2% kredastih zrna;
5) da ne sadri vie od 0,1% neoljutenih zrna;
6) da ne sadri vie od 1% zrna sa crvenom prugom, a pirina prethodno obraen u
kljualoj vodi ili pari (parboiled) ne vie od 3% zrna sa crvenom prugom;

7) da ne sadri vie od 7% polomljenih zrna, s tim da sadraj polomljenih zrna manjih

od 1/3 veliine zrna ne bude ve}i od 2%;
8) da ne sadri zrna koja su napali ili otetili insekti, izgriena i pokvarena zrna;
9) da ne sadri vie od 14% vode, a pirina prethodno obraen u kljualoj vodi ili pari
(parboiled) ne vie od 13% vode.
Pirina II klase mora da ispunjava slede}e uslove:
1) da je izrazito bele ili u}kastobele boje, a glazirani pirina i sjajne glazure;
2) da ne sadri vie od 0,1% neisto}e stranog porekla i zrna drugih ita, od ega ne
vie od 0,05% pleve, plevice i ljuski i ne vie od 0,05% zrna drugih ita;
3) da ne sadri vie od 2% poutelih zrna;
4) da ne sadri vie od 3% kredastih zrna;
5) da ne sadri vie od 0,25% neoljutenih zrna pirina;
6) da ne sadri vie od 1,5% zrna sa crvenom prugom;
7) da ne sadri vie od 15% polomljenih zrna, s tim da sadraj polomljenih zrna manjih
od 1/3 veliine zrna ne bude ve}i od 3%;
8) da ne sadri zrna koja su napali ili otetili insekti, izgriena i pokvarena zrna;
9) da ne sadri vie od 14% vode.
Pirina koji ne ispunjava uslove iz ovog lana moe se staviti u promet pod nazivom
"pirina nieg kvaliteta", ali sa tano deklarisanim elementima.
lan 23.
Od oljutenog ovsa posebnim tehnolokim postupkom proizvode se ovsene pahuljice i
instant-ovsene pahuljice.
lan 24.
Oljuteno ito koje se stavlja u promet u originalnom pakovanju moe biti u ambalai
od jute, sisal-vlakna, kartona, hartije, platna, plastine mase i drugog odgovaraju}eg
materijala.
lan 25.
Ambalaa u koju se pakuje oljuteno ito zatvara se na jedan od slede}ih naina:
1) velika pakovanja, odnosno vre}e zatvaraju se:
a) povezivanjem, s tim to se istovremeno vezuje i privesnica sa deklaracijom, tako da
krajevi poveza moraju biti obezbeeni plombom ili da deklaracija bude utisnuta na vre}i;
b) proivanjem, umesto plombe, sa deklaracijom utisnutom na vre}i;
v) zatvaranjem posebnom trakom, sa deklaracijom utisnutom na vre}i;
g) punjenjem automatskim punilicama (originalno zatvorena ambalaa), sa
deklaracijom utisnutom na vre}i ili nalepnici;
2) sitna pakovanja, odnosno vre}ice ili kartonske kutije zatvaraju se lepljenjem,
varenjem ili na drugi odgovaraju}i nain, sa deklaracijom utisnutom na ambalai.
Privesnica iz stava 1. ovog lana mora biti privr}ena tako da ne postoji mogu}nost
da otpadne ili da bude zamenjena pri rukovanju i prevozu.
lan 26.
Proizvoa koji stavlja u promet oljuteno ito duan je da taj proizvod snabde
izvetajem o laboratorijskom ispitivanju, koji sadri:
1) oznaku (broj) laboratorijskog nalaza;
2) datum proizvodnje;
3) podatak o koliini primesa, pojedinano po vrstama i ukupno;
4) podatak o koliini vode.
lan 27.
Deklaracija za pirina mora da sadri podatke iz lana 3. stav 3. ovog pravilnika, osim
podatka o roku trajanja iz take 4. tog stava, oznaku kvaliteta, podatke o koliini polomljenih
zrna izraenoj u procentima i podatke o poreklu pirina.

Deklaracija za ostala oljutena ita mora da sadri podatke iz lana 3. stav 3. ovog
pravilnika, osim podatka o roku trajanja iz take 4. tog stava, kao i podatke o koliini
polomljenih zrna izraenoj u procentima.
IV. ITO PRIPREMLJENO ZA MELJAVU I MLINSKI PROIZVODI
lan 28.
ito za meljavu mora biti oi}eno i pripremljeno (suvim ili vlanim postupkom), tako
da proizvodi mlevenja u pogledu kvaliteta i higijenske ispravnosti ispunjavaju uslove
predviene ovim pravilnikom.
Proizvodi iz stava 1. ovog pravilnika ne smeju da sadre naroito:
1) ive skladine tetoine u bilo kom razvojnom obliku;
2) vie od 0,5% neisto}e biljnog porekla, odnosno semena korova, od ega 0,15%
tetnih za ljudsko zdravlje (za ra, ovas i heljdu);
3) neisto}e mineralnog porekla, osim peska.
lan 29.
Mlinski proizvodi, u smislu ovog pravilnika, jesu proizvodi dobijeni meljavom oi}enog
i pripremljenog ita, bez posebne obrade ili uz odgovaraju}u dalju obradu.
lan 30.
Mlinski proizvodi moraju imati karakteristinu boju, miris i ukus koji su svojstveni tim
proizvodima, odnosno ne smeju imati nikakav strani miris i ukus.
lan 31.
Mlinski proizvodi ne smeju da sadre:
1) ni ive ni mrtve skladine tetoine u bilo kom razvojnom obliku;
2) ekskremente i dlake glodara;
3) peska vie od 0,05%, osim heljde, koja moe da sadri do 0,1% peska.
lan 32.
Mlinski proizvodi od penice i rai koji se stavljaju u promet moraju imati oznaku
zavisno od propisanog tipa proizvoda predvienih u ovom pravilniku.
Tipovi mlinskih proizvoda odreuju se prema koliini mineralnih materija (pepeo)
izraenoj u procentima i preraunatoj na suvu materiju odnosnog mlinskog proizvoda, a
izraavaju se brojem koji se dobija mnoenjem odnosnog procenta sa 1000.
lan 33.
Koliina vode u mlinskim proizvodima koji se stavljaju u promet moe iznositi do 15%.
lan 34.
Mlinski proizvodi mogu se stavljati u promet u rasutom stanju (rinfuz), u vre}ama od
jute, platna i papira i u vre}icama od papira, plastine mase i drugog odgovaraju}eg
materijala.
Mlinski proizvodi stavljaju se u promet na malo samo u originalnom pakovanju.
lan 35.
Ambalaa u koju se pakuju mlinski proizvodi mora se zatvarati na jedan od slede}ih
naina:
1) povezivanjem, s tim to se istovremeno vezuje i privesnica sa deklaracijom, tako da
krajevi poveza budu obezbeeni plombom ili da deklaracija bude utisnuta na vre}i;
2) proivanjem otvora vre}e zajedno sa privesnicom na kojoj je utisnuta deklaracija ili
proivanjem tako da deklaracija bude utisnuta na vre}i;
3) zatvaranjem posebnom trakom, sa deklaracijom utisnutom na vre}i;
4) punjenjem automatskim punilicama (originalno zatvorena ambalaa), sa
deklaracijom utisnutom na vre}i ili nalepnici.
Vre}ice i druga ambalaa (sitna ambalaa) zatvaraju se lepljenjem, varenjem ili na
drugi odgovaraju}i nain, sa deklaracijom utisnutom na ambalai.

Privesnica iz stava 1. ovog lana mora biti privr}ena tako da ne postoji mogu}nost
da otpadne ili da bude zamenjena pri rukovanju i prevozu.
Ako se mlinski proizvodi ne prodaju u originalnom pakovanju, naziv proizvoda
oznaava se na mestu na kome se taj proizvod prodaje.
lan 36.
Proizvoa mlinskih proizvoda duan je da proizvode koje stavlja u promet snabde
izvetajem o laboratorijskom ispitivanju, koji sadri slede}e podatke:
1) oznaku (broj) laboratorijskog nalaza;
2) datum proizvodnje;
3) koliinu vode;
4) koliinu pepela;
5) stepen kiselosti;
6) tip brana;
7) pokazatelje kvaliteta prema farinografu za penino brano.
Za namensko brano i namenski griz (krupicu) laboratorijski nalaz mora da sadri sve
podatke iz stava 1. ovog lana, a najmanje dva kvalitativna pokazatelja koji odreuju
namenu brana, odnosno griza.
lan 37.
Deklaracija za mlinske proizvode mora da sadri sve podatke iz lana 3. stav 3. ovog
pravilnika, osim podatka o roku trajanja iz take 4. tog stava.
lan 38.
Deklaracija za gotovu smeu mora da sadri sve podatke iz lana 3. ovog pravilnika,
kao i podatke za koju vrstu proizvoda je namenjena i uputstvo o nainu pripremanja.
lan 39.
ita i mlinski proizvodi uvaju se u istim prostorijama koje se mogu provetravati ili u
specijalnim silosima za ita i brano.
U prostorijama u kojima se uvaju ita i mlinski proizvodi ne sme se drati roba koja bi
mogla tetno da utie na kvalitet ili higijensku ispravnost tih proizvoda.
Vre}e sa mlinskim proizvodima slau se unakrst u redove, i to zimi do 16 vre}a, a leti
do 10 vre}a u visinu, tako da ima mesta za skladino manipulisanje i ventilaciju.
Vre}e sa mlinskim proizvodima ne smeju se stavljati neposredno na pod i uz zidove.
Za vreme za koje su ito i mlinski proizvodi uskladiteni mora se vriti:
1) stalna kontrola vlage i temperature tih proizvoda, vlage i temperature vazduha u
skladitu, vlage i temperature spoljnog vazduha i pojave plesnivosti i tetoina;
2) potrebno skladino manipulisanje (prebacivanje, provetravanje, suenje i dr.).
1. Mlinski proizvodi od penice
lan 40.
Mlinski proizvodi od penice, u smislu ovog pravilnika, jesu: brano, prekrupa, griz
(krupica), klice za ljudsku ishranu, mekinje za ljudsku ishranu, sterilizovano brano,
sterilizovani griz, brano i griz za brzo pripremanje jela ("instant-proizvodi") i namensko
brano i namenski griz (krupica).
lan 41.
Penino brano je proizvod dobijen mlevenjem oi}ene i pripremljene penice.
lan 42.
Penina prekrupa je proizvod dobijen prekrupljivanjem oi}ene i pripremljene
penice bez prosejavanja, a stavlja se u promet pod nazivom "penina prekrupa".
lan 43.
Penini griz (krupica) je proizvod dobijen mlevenjem oi}ene i pripremljene penice
koja sadri vie od 80% estica iznad 250 mikrona.

lan 44.
Penine klice za ljudsku ishranu su proizvod dobijen odvajanjem klica od oi}ene i
pripremljene penice.
lan 45.
Penine mekinje za ljudsku ishranu su proizvod dobijen prosejavanjem
meuproizvoda pri mlevenju ili ljutenju oi}ene i pripremljene penice.
U mekinje se ne mogu dodavati samleveni otpaci nastali prilikom i}enja penice u
ljutilici i etkalici.
lan 46.
Sterilizovano penino brano i sterilizovan penini griz su proizvodi dobijeni od
peninog brana, odnosno peninog griza za koje je sproveden postupak sterilizacije.
lan 47.
Penino brano i penini griz za brzo pripremanje jela ("instant-proizvodi") jesu
proizvodi dobijeni posebnim postupkom od peninog brana, odnosno peninog griza.
lan 48.
Sterilizovano penino brano i sterilizovani penini griz, kao i penino brano i
penini griz za brzo pripremanje jela ("instant- proizvodi"), moraju se proizvoditi od sirovina
koje u potpunosti ispunjavaju uslove iz l. 41, 43, 50. i 51. ovog pravilnika.
lan 49.
Namensko brano i namenski griz (krupica) jesu mlinski proizvodi s posebnim
karakteristikama, koji su po kvalitetu prilagoeni specifinim zahtevima za odreene vrste
finalnih proizvoda.
lan 50.
Tipovi griza i brana od penice, u smislu ovog pravilnika, jesu:
1) griz (krupica) tipa "400";
2) brano tipa "500", tipa "850" i tipa "1100";
3) namensko brano;
4) namenski griz.
Za namensko brano i namenski griz proizvoa je duan da donese proizvoaku
specifikaciju koja, pored podataka iz lana 2. ovog pravilnika, sadri i najmanje dva
pokazatelja, kojima se blie odreuje namena brana.
Tipovi griza i brana od penice i drugi mlinski proizvodi od penice mogu sadrati
pepeo, raunato na suvu materiju, i to:
1) griz tipa "400" do 0,45%;
2) brano tipa "500" od 0,46% do 0,55%;
3) brano tipa "850" od 80% do 0,90%;
4) brano tipa "1100" od 1,05% do 1,15%;
5) namensko brano od 0,46% do 2,00%;
6) namenski griz do 0,45%;
7) penine klice do 5%;
8) penine mekinje do 7%;
9) penina prekrupa do 2%.
lan 51.
Stepen kiselosti mlinskih proizvoda od penice mora biti:
1) griza tipa "400" do 2,5:
2) brana tipa "500" do 3;
3) brana tipa "850" do 3,3;
4) brana tipa "1100" do 3,5;
5) namenskog brana od 2,2 do 5, zavisno od tipa brana;
6) namenskog griza do 2,5;

7) peninih klica do 40 u 100 g masti;

8) peninih mekinja do 8,0;
9) penine prekrupe do 5,0.
lan 52.
Penine klice, pored uslova iz l. 50. i 51. ovog pravilnika, moraju da ispunjavaju
slede}e uslove: da sadre najmanje 19% belanevina (N x 6,25) i najmanje 8% masti,
izraeno na suvu materiju.
lan 53.
Rok obaveznog odleavanja peninog brana pre dana stavljanja u promet mora da
iznosi najmanje osam dana od dana proizvodnje.
Odredba stava 1. ovog lana ne odnosi se na penino brano namenjeno za
proizvodnju testenina.
2. Mlinski proizvodi od rai i hibrida rai i penice
lan 54.
Mlinski proizvodi od rai i hibrida rai i penice (Triticale), u smislu ovog pravilnika,
jesu: raana prekrupa, raano brano i mekinje, kao i brano i prekrupa od hibrida rai i
penice (Triticale).
lan 55.
Tipovi prekrupe i brana od rai jesu: brano tipa "750", brano tipa "950" i brano tipa
"1250".
Prekrupa i brano od rai, zavisno od tipa, sadre slede}e koliine pepela, raunato na
suvu materiju, i to:
1) prekrupa od 1,31% do 1,90%;
2) brano tipa "750" od 0,70% do 0,80%;
3) brano tipa "950" od 0,90% do 1,0%;
4) brano tipa "1250" od 1,20% do 1,30%.
lan 56.
Stepen kiselosti prekrupe i brana od rai koji se stavljaju u promet mora biti:
1) prekrupe do 5,0;
2) brana tipa "750" do 3;
3) brana tipa "950" do 3,5;
4) brana tipa "1250" do 4,0.
lan 57.
Mlinski proizvodi od hibrida rai i penice (Triticale) moraju ispunjavati uslove
predviene u l. 55. i 56. ovog pravilnika.
3. Mlinski proizvodi od kukuruza
lan 58.
Mlinski proizvodi od kukuruza jesu: prekrupa, griz, brano, mekinje i klice, kao i
prekrupa, griz i brano za brzo pripremanje jela ("instant-proizvodi").
lan 59.
Mlinski proizvodi od kukuruza mogu se proizvoditi od celog zrna ili od zrna kome je
odstranjena klica, to u deklaraciji mora biti oznaeno.
lan 60.
Stepen kiselosti mlinskih proizvoda od kukuruza koji se stavljaju u promet mora biti:
1) prekrupe i krupice do 3;
2) brana do 4.

lan 61.
Koliina masti u mlinskim proizvodima proizvedenim od celog zrna koji se stavljaju u
promet iznosi do 4%, a u mlinskim proizvodima proizvedenim od zrna kome je odstranjena
klica do 2%.
lan 62.
Od kukuruzne prekrupe i griza mogu se posebnim postupkom proizvoditi kukuruzne
pahuljice i slini proizvodi.
Od kukuruznog griza i kukuruznog brana mogu se posebnim postupkom proizvoditi
kukuruzni griz i kukuruzno brano za brzo pripremanje jela ("instant-proizvodi").
lan 63.
Kukuruzne pahuljice i slini proizvodi, kukuruzni griz i kukuruzno brano za brzo
pripremanje jela ("instant-proizvodi") moraju se proizvoditi od sirovina koje u potpunosti
ispunjavaju uslove predviene u l. 59. do 61. ovog pravilnika, a kukuruzni griz i kukuruzno
brano za brzo pripremanje jela ("instant-proizvodi") kao gotovi proizvodi moraju ispunjavati
uslove predviene u l. 60. i 61. ovog pravilnika.
lan 64.
Privesnice koje se stavljaju na vre}e u koje se pakuju mlinski proizvodi od kukuruza
moraju biti izraene od odgovaraju}eg i dovoljno vrstog materijala (tvrdi karton, folija,
kairana folija od plastine mase i dr.).
4. Mlinski proizvodi od heljde
lan 65.
Mlinski proizvod od heljde, u smislu ovog pravilnika, jeste brano od heljde dobijeno
meljavom zdravog i istog zrna heljde.
lan 66.
U branu od heljde koje se stavlja u promet koliina pepela iznosi do 2,5%, a stepen
kiselosti do 4.
5. Mlinski proizvodi od jema i ovsa
lan 67.
Mlinski proizvodi od jema su: brano i pahuljice dobijeni preradom zdravog i istog
zrna jema.
Mlinski proizvodi od ovsa su: brano i pahuljice dobijeni preradom zdravog i istog
zrna ovsa.
lan 68.
Koliina pepela u branu od jema i branu od ovsa koji se stavljaju u promet mora
iznositi, i to:
1) u branu od jema do 2,5%;
2) u branu od ovsa do 3,5%.
lan 69.
Stepen kiselosti brana od jema i brana od ovsa koji se stavljaju u promet moe biti
do 4,5.
lan 70.
Jemene i ovsene pahuljice za brzo pripremanje jela ("instant-proizvodi") moraju se
proizvoditi od sirovina koje u potpunosti ispunjavaju uslove predviene u l. 68. i 69. ovog
pravilnika.

6. Gotove smee
lan 71.
Gotove smee su meavine izraene na bazi mlinskih proizvoda od ita, koje su
namenjene za proizvodnju odreenih gotovih proizvoda, a sadre dodatne sirovine i aditive
predviene ovim pravilnikom.
Sastav gotove smee mora da odgovara deklarisanoj vrsti gotovog proizvoda za koju
}e se koristiti, odnosno da sadri najmanju propisanu koliinu dodatnih sirovina odreenu
ovim pravilnikom.
Proizvoa je duan da za proizvode iz stava 1. ovog lana donese proizvoaku
specifikaciju.
V. PEKARSKI PROIZVODI
lan 72.
Pekarski proizvodi, u smislu ovog pravilnika, jesu: hleb, pecivo i druge vrste pekarskih
proizvoda.
lan 73.
Hleb, u smislu ovog pravilnika, jeste proizvod dobijen meenjem, fermentacijom,
oblikovanjem i peenjem testa umeenog od osnovnih sirovina, i to: brana od ita,
prekrupe, vode ili druge dozvoljene tenosti, pekarskog kvasca ili drugih sredstava za
fermentaciju i kuhinjske soli.
U proizvodnji hleba mogu se upotrebljavati dodatne sirovine predviene ovim
pravilnikom.
Radi poboljanja fizikih i senzornih osobina i trajnosti hleba, dozvoljena je upotreba
aditiva predvienih u lanu 78. ovog pravilnika.
lan 74.
Pecivo, u smislu ovog pravilnika, jeste proizvod dobijen po postupku iz lana 73. ovog
pravilnika ija masa po komadu ne prelazi 250 g.
lan 75.
Druge vrste pekarskih proizvoda, u smislu ovog pravilnika, jesu proizvodi dobijeni od
osnovnih i dodatnih sirovina, kao i aditiva predvienih u lanu 78. ovog pravilnika, koji se,
prema karakteristinom obliku ili nainu izrade, razlikuju od hleba i peciva.
lan 76.
Za proizvodnju pekarskih proizvoda, kao osnovne sirovine mogu se upotrebljavati
penino, raano, kukuruzno, jemeno, ovseno i heljdino brano, prekrupa ita, voda ili
druga dozvoljena tenost, pekarski kvasac ili druga dozvoljena sredstva za fermentaciju i
kuhinjska so.
Brano i prekrupa ita moraju da ispunjavaju uslove predviene ovim pravilnikom.
lan 77.
Kao dodatne sirovine za proizvodnju pekarskih proizvoda mogu se upotrebljavati:
ovseno brano, sojino brano i drugi proizvodi od soje, kukuruzno brano i kukuruzni griz,
raano brano, heljdino brano, brano i proizvodi od suncokreta, prekrupa ita, laneno
seme, proso, penine mekinje, ovsene pahuljice, pahuljice ostalih ita, brano od krompira,
oi}eni krompir, kaa od krompira, krompir- pahuljice, skrob, glutensko brano, sirovi
gluten, klice itarica i proizvodi izraeni od tih klica, klajsterizovani skrob i klajsterizovano
brano, mleko, obrano mleko, mleko u prahu, surutka, surutka u prahu, zgusnuto mleko,
ostali proizvodi od mleka, svea jaja, jaja u prahu, melan od jaja, saharoza, mleni e}er,
glukoza, fruktoza, med, kakao-proizvodi, skrob, sladni ekstrakt, sladno brano, enzimski
aktivno sojino brano, autolizat kvasca, osueno fermentisano testo, vo}e i proizvodi od
vo}a, sezam, jestivo ulje, masti biljnog i ivotinjskog porekla, prehrambeni inaktivirani
kvasac, zaini i druge sirovine predviene ovim pravilnikom.

Sintetika sredstva za zaslaivanje mogu se upotrebljavati samo za proizvodnju

pekarskih proizvoda namenjenih za dijetalnu ishranu.
Za proizvodnju pekarskih proizvoda ne smeju se upotrebljavati mineralna ulja i drugi
proizvodi koji se ne smatraju jestivim uljima.
lan 78.
Pri proizvodnji pekarskih proizvoda i gotovih smea mogu se upotrebljavati aditivi.
Aditivima, u smislu ovog pravilnika, smatraju se proizvodi namenjeni za poboljanje
fizikih i organoleptikih svojstava i trajnosti i za laki tehnoloki postupak pri proizvodnji
pekarskih proizvoda.
Kao aditivi, u smislu ovog pravilnika, mogu se upotrebljavati:
1) sredstva za emulgovanje: lecitin, mono i digliceridi na bazi jestivih ulja i masti biljnog
i ivotinjskog porekla, esteri mono i diglicerida sir}etne, mlene, limunske i vinske kiseline i
diacetil vinske kiseline, koji se koriste za emulgovanje meanih ulja i masti biljnog i
ivotinjskog porekla iji peroksidni broj ne prelazi 8;
2) sredstva za vezivanje i zgunjavanje: alginska kiselina i njene soli (Na, K, Ca),
karagenan pektin-neamidiran, karboksimetil- celuloza, guar-brano, agar-agar i karubaguma (brano od semenki rogaa);
3) enzimska sredstva: itne amilaze, amilaze izdvojene iz gljivica (Asp. niger var) ili
bakterijalne amilaze izdvojene iz Bacillus subtilis, meavina karbohidraza i proteaza
izdvojenih iz Bacillus subtilis, diastaze;
4) oksidoredukciona sredstva: askorbinska kiselina;
5) jestive organske kiseline: sir}etna, vinska, limunska i mlena kiselina;
6) sredstva za konzervisanje: sir}etna, propionska i sorbinska kiselina i natrijumove,
kalijumove i kalcijumove soli tih kiselina;
7) sredstva za nadolaenje testa: natrijum-bikarbonat, kalcijum-karbonat, primarni
kiseli kalcijum-ortofosfat, amonijum-karbonat i kiseli kalijum-tartarat;
8) prirodne arome i prirodne boje;
9) sintetske arome: vanilin i etil-vanilin.
lan 79.
Aditivi iz lana 78. ovog pravilnika mogu se upotrebljavati pojedinano, meusobno
pomeani ili kao preparati u meavini sa osnovnim i dodatnim sirovinama koje su
predviene u l. 76. i 77. ovog pravilnika.
lan 80.
Kao sirovine za oboga}ivanje pekarskih proizvoda mogu se upotrebljavati: surutka,
mleko u prahu i drugi proizvodi od mleka, penine klice, glutensko brano, obezma}eno
suncokretovo brano, sojino brano, sojin koncentrat, sojin izolat, inaktivirani pekarski i
pivski kvasac, autolizat kvasca, jaja u prahu i dr.
U kombinaciji sa sirovinama iz stava 1. ovog lana mogu se upotrebljavati i zatitne
materije, kao to su vitamini i mineralne materije.
lan 81.
Sirovine koje se upotrebljavaju za proizvodnju pekarskih proizvoda ne smeju da
sadre primese:
1) koje bi na bilo koji nain mogle tetno uticati na ljudsko zdravlje;
2) koje bi mogle loe uticati na izgled, miris i ukus i druga svojstva pekarskih
proizvoda, kao i na njihovo uvanje;
3) koje bi pekarskim proizvodima dale prividna svojstva u pogledu kvaliteta, tako da bi
potroaa mogle dovesti u zabunu.
lan 82.
Prema vrsti upotrebljenih sirovina, pekarski proizvodi se mogu stavljati u promet kao:
1) osnovne vrste hleba i peciva;
2) specijalne vrste hleba i peciva;
3) druge vrste pekarskih proizvoda.

1. Osnovne vrste hleba i peciva

lan 83.
Pod nazivom "osnovne vrste hleba i peciva" mogu se stavljati u promet hleb i pecivo
koji su izraeni od osnovnih sirovina predvienih u lanu 76. ovog pravilnika.
Prema vrsti upotrebljenih osnovnih sirovina, osnovne vrste hleba i peciva stavljaju se u
promet kao:
1) penini hleb i penino pecivo;
2) raani hleb i raano pecivo;
3) hleb i pecivo od brana hibrida rai i penice;
4) kukuruzni hleb;
5) heljdin hleb;
6) meani hleb i meano pecivo.
lan 84.
Prema tipu upotrebljenog peninog brana, penini heb i penino pecivo mogu se
proizvoditi i stavljati u promet kao:
1) beli hleb i belo pecivo, umeeni od brana tipa "500%";
2) polubeli hleb i polubelo pecivo, umeeni od brana tipa "850";
3) crni hleb i crno pecivo, umeeni od brana tipa "1100";
4) graham-hleb i graham-pecivo, umeeni od prekrupe.
Pri proizvodnji peninog hleba, u deklaraciju nije obavezno unositi podatke o koliini i
vrsti slede}ih dodatnih sirovina: do 3% brana od krompira ili do 10% kuvanog oi}enog
krompira ili kae od krompira, do 5% raanog brana, do 2% skroba ili do 5% kukuruznog
brana ili kukuruznog griza.
lan 85.
Raani heb i raano pecivo mogu se proizvoditi i stavljati u promet umeeni od
raanog brana tipa"750", tipa "950" ili tipa "1250".
Pri proizvodnji raanog hleba i raanog peciva, u deklaraciju nije obavezno unositi
podatke o koliini i vrsti slede}ih dodatnih sirovina: do 20% peninog brana i do 3%
brana od krompira ili do 10% kuvanog oi}enog krompira, odnosno kae od krompira.
lan 86.
Hleb i pecivo od brana hibrida rai i penice mogu se proizvoditi i stavljati u promet
umeeni od brana hibrida rai i penice tipa "750", tipa "950" ili tipa "1250".
Pri proizvodnji hleba i peciva od brana hibrida rai i penice, u deklaraciju nije
obavezno unositi podatke o koliini i vrsti slede}ih dodatnih sirovina: do 20% peninog
brana ili do 3% brana od krompira ili do 10% kuvanog oi}enog krompira, odnosno kae
od krompira.
lan 87.
Kukuruzni hleb moe se proizvoditi i stavljati u promet umeen od kukuruznog brana.
Pri proizvodnji kukuruznog hleba, u deklaraciju nije obavezno unositi podatke o koliini
i vrsti slede}ih dodatnih sirovina: do 20% peninog brana, ili do 20% raanog brana, ili do
3% brana od krompira, ili do 10% kuvanog oi}enog krompira, odnosno kae od krompira.
lan 88.
Heljdin hleb moe se proizvoditi i stavljati u promet umeen od najmanje 50%
heljdinog brana.
lan 89.
Meani hleb i meano pecivo mogu se proizvoditi i stavljati u promet kao hleb i pecivo
umeeni od meavine peninog, raanog, jemenog, ovsenog, heljdinog, sojinog i
kukuruznog brana i brana od prosa.
Meani hleb moe se stavljati u promet pod nazivima: "raani meani hleb", "heljdin
meani hleb", odnosno "kukuruzni meani hleb" ako je za proizvodnju takvog hleba
upotrebljeno najmanje 30% odnosne vrste brana; "jemeni meani hleb" i "ovseni meani
hleb" ako je za proizvodnju takvog hleba upotrebljeno najmanje 20% odnosne vrste
brana; "sojin meani hleb" ako je za proizvodnju takvog hleba upotrebljeno najmanje

10% sojinog brana, i "meani hleb sa prosom" ako je za proizvodnju takvog hleba
upotrebljeno najmanje 20% brana od prosa.
Odredbe stava 2. ovog lana odnose se i na meano pecivo.
lan 90.
Osnovne vrste peninog hleba koje se stavljaju u promet moraju da ispunjavaju
slede}e uslove:
1) da su dobro nadole i da volumen hleba, zavisno od mase i vrste, ima najmanje
slede}e vrednosti:
crni hleb mase 2 kg ....................................................................................
polubeli hleb mase 2 kg .....................................................
beli hleb mase 2 kg ............................................................
crni hleb mase 1 kg ............................................................
polubeli hleb mase 1 kg .....................................................
beli hleb mase 1 kg ............................................................
crni hleb mase 0,8 kg .........................................................
polubeli helb mase 0,8 kg ..................................................
beli hleb mase 0,8 kg .........................................................
crni hleb mase 0,750 kg .....................................................
polubeli hleb mase 0,750 kg ..............................................
beli hleb mase 0,750 kg .....................................................
crni hleb mase 0,5 kg .........................................................
polubeli hleb mase 0,5 kg ..................................................
beli hleb mase 0,5 kg .........................................................

395
1
425
1
440
1
260
1
280
1
290
1
105
1
220
1
230
1
109
1
205
1
215
1
170
1
185
1
191
1

Za hleb ija se masa razlikuje od navedenih vrednosti uzima se ona vrednost koja ima
bliu masu, odnosno ako je masa na sredini navedenih vrednosti, uzima se srednja vrednost
navedenih masa.
Volumen hleba utvruje se merenjem obima po duini i irini proizvoda;
2) da je oblik hleba pravilan, odnosno svojstven datoj vrsti hleba, da su boja i sjaj
svojstveni tipu hleba, odnosno peciva, da je ravnomerno i dovoljno peen, svetlije i tamnije
rumene do mrke boje, zavisno od tipa brana i upotrebljenih dodatnih sirovina i aditiva, da
kora postepeno prelazi u sredinu, da kora nije nagorela, ugljenisana, neista, ote}ena ili
oljutena, neujednaene boje; da kora nema pukotine ili izrazite mehurove;
3) da je boja sredine hleba ujednaena, svojstvena vrsti hleba, da je sredina povezana
sa korom, bez vodenastih i slaninastih slojeva, bez grudvica brana i soli, dovoljno elastina,

dobro ispeena, razvijena i porozna, sa odgovaraju}im upljinama, da nema odvojenu koru

od sredine na duini ve}oj od 30 mm;
4) da je miris kore i sredine hleba prijatan, svojstven upotrebljenom tipu brana,
odnosno hleba i da nema strani miris;
5) da je ukus prijatan, svojstven upotrebljenom tipu brana, odnosno hleba, i da nema
strani ukus;
6) da ne sadre bilo kakva strana tela;
7) da nisu umeene sa majom od hmelja;
8) da je stepen kiselosti peninog hleba i peciva od brana tipa "500" do 3,3,
peninog hleba i peciva od brana tipa "850" do 4,0, peninog hleba od brana tipa
"1100" i peninog hleba od prekrupe do 5,3 a raanog i meanog hleba do 6;
9) da u sredini ne sadre: penini hleb tipa "500" i tipa "850" vie od 46% vode;
penini hleb tipa "1100" i hleb od prekrupe vie od 47% vode; meane vrste hleba koje u
sastavu imaju raano, kukuruzno, sojino i heljdino brano i brano od prosa vie od 50%
vode;
10) da sadraj vode u pecivu mase manje od 50 g mora iznositi do 40%, mase od 50
do 150 g do 43%, a mase od 50 g do 250 g do 45% osim za proizvode proizvedene po
proizvoakoj specifikaciji.
lan 91.
Kvalitet peninog hleba i peninog peciva ocenjuje se po sistemu ponderisanih
bodova. Za svako svojstvo kvaliteta daje se pojedinana ocena u pet gradacija od 1 do 5.
Mnoenjem pojedinane ocene koeficientom vanosti za svako svojstvo kvaliteta dobija se
zbirna ocena kvaliteta proizvoda.
Svojstva kvaliteta hleba i peciva jesu: volumen koeficijent vanosti 4, spoljni izgled
koeficijent vanosti 3, izgled sredine koeficijent vanosti 5, miris kore i sredine koeficijent
vanosti 3, ukus kore i sredine koeficijent vanosti 5.
Zbir koeficijenata vanosti iznosi 20.
Osnovne vrste peninog hleba mogu se stavljati u promet ako je njihov kvalitet, s
obzirom na svojstva navedena u lanu 90. ovog pravilnika, ocenjen najmanje srednjom
ocenom 40 ponderisanih bodova.
Specijalne vrste hleba i peciva mogu se stavljati u promet ako ispunjavaju uslove iz
lana 90. ovog pravilnika, osim uslova iz take 1. tog lana.
2. Specijalne vrste hleba i peciva
lan 92.
Specijalni hleb i specijalno pecivo mogu se proizvoditi i stavljati u promet kao hleb i
pecivo za koje se, pored osnovnih sirovina, upotrebljavaju i dodatne sirovine propisane u
lanu 77. ovog pravilnika. Upotrebom odreenih koliina, dodatnih sirovina ili primenom
posebnog tehnolokog postupka koji se razlikuje od tehnologije osnovnih vrsta hleba i
peciva dobijaju se karakteristina organoleptika svojstva za odnosne vrste specijalnog
hleba i specijalnog peciva.
Proizvodi iz stava 1. ovog lana moraju da sadre najmanju propisanu koliinu
dodatnih sirovina odreenih ovim pravilnikom, ili se za njihovu proizvodnju primenjuje
poseban nain izrade koji daje karakteristina svojstva odreenoj vrsti hleba i peciva.
Za specijalne vrste hleba i peciva proizvoa je duan da donese proizvoaku
specifikaciju.
Sve vrste specijalnog hleba i specijalnog peciva stavljaju se u promet pod
odgovaraju}im posebnim nazivima, i to:
1) hleb sa ovsenim pahuljicama;
2) mleni hleb i mleno pecivo;
3) hleb sa masno}ama i pecivo sa masno}ama;
4) hleb sa jajima i pecivo sa jajima;
5) hleb sa zainima, hleb sa suvim groem, hleb sa vo}em ili proizvodima od vo}a i
pecivo sa zainima, pecivo sa suvim groem i pecivo sa vo}em ili proizvodima od vo}a;

6) hleb produene sveine;

7) hleb za dijetalnu ishranu i pecivo za dijetalnu ishranu;
8) oboga}eni hleb i oboga}eno pecivo;
9) hleb sa peninim klicama i pecivo sa peninim klicama;
10) hleb sa peninim mekinjama i pecivo sa peninim mekinjama;
11) dvopek, mleni dvopek i ajni dvopek;
12) druge vrste specijalnog hleba i peciva.
lan 93.
Pod nazivom "hleb sa ovsenim pahuljicama" moe se stavljati u promet hleb koji
sadri najmanje 15% ovsenih pahuljica u odnosu na koliinu upotrebljenog brana, raunato
na bazi 14% vode u branu.
lan 94.
Pod nazivima "mleni hleb" i "mleno pecivo" moe se stavljati u promet hleb,
odnosno pecivo za ije je meenje najmanje 50% potrebne koliine vode zamenjeno
mlekom ili odgovaraju}om koliinom mleka u prahu. Umesto mleka moe se upotrebiti
obrano mleko ili obrano mleko u prahu, s tim da to mleko, sa dodatkom odgovaraju}e
koliine maslaca ili pavlake, sadri 3,2% masti.
Gotovi proizvodi iz stava 1. ovog lana moraju da sadre najmanje 0,7% mlene
masti.
Pod nazivima "hleb sa obranim mlekom" i "pecivo sa obranim mlekom" mogu se
stavljati u promet proizvodi za ije je meenje umesto vode upotrebljeno samo obrano
mleko ili odgovaraju}a koliina obranog mleka u prahu, s tim da obrano mleko sadri 8,5%
suve materije.
Za proizvodnju mlenog hleba i mlenog peciva zabranjeno je umesto mlene masti
upotrebljavati margarin ili druge vrste masti i ulja.
lan 95.
Pod nazivima "hleb sa masno}ama" ("masni hleb") i "pecivo sa masno}ama" ("masno
pecivo") mogu se stavljati u promet pekarski proizvodi koji sadre najmanje 5% masti u
odnosu na koliinu upotrebljenog brana, obraunato na bazi 14% vode u branu, odnosno
na bazi 4% masti u gotovom proizvodu.
lan 96.
Pod nazivima "hleb sa jajima" i "pecivo sa jajima" mogu se stavljati u promet pekarski
proizvodi kojima je na jedan kilogram brana dodato 124 g melana od jaja sa 75% vode ili
31 g suve materije jaja u prahu, obraunato na bazi 14% vode u branu.
lan 97.
Pod nazivima "hleb i pecivo sa zainima", "hleb i pecivo sa suvim groem", "hleb i
pecivo sa vo}em i proizvodima od vo}a" mogu se stavljati u promet pekarski proizvodi koji
sadre najmanje 10% suvog groa, vo}a ili proizvoda od vo}a, raunato na gotov proizvod
sa 35% vode, osim za hleb i pecivo sa zainima.
lan 98.
Pod nazivom "hleb produene sveine" moe se stavljati u promet pekarski proizvod
koji zadrava sveinu i koji je pogodan za ljudsku ishranu najmanje pet dana.
lan 99.
Pod nazivom "oboga}eni hleb" i "oboga}eno pecivo" mogu se stavljati u promet
pekarski proizvodi oboga}eni belanevinama ivotinjskog ili biljnog porekla kao samostalne
komponente ili u kombinaciji sa vitaminima ili mineralnim materijama radi pove}anja njihove
hranljive i bioloke vrednosti.
U grupu proizvoda "oboga}eni hleb" i "oboga}eno pecivo" svrstavaju se slede}e vrste:
"hleb pove}ane bioloke vrednosti" i "pecivo pove}ane bioloke vrednosti", "hleb oboga}en

proteinima" i "pecivo oboga}eno proteinima", kao i "visokoproteinski hleb" i "visokoproteinsko pecivo".

lan 100.
Pod nazivima "hleb pove}ane bioloke vrednosti" i "pecivo pove}ane bioloke
vrednosti" mogu se stavljati u promet pekarski proizvodi u kojima je pove}an sadraj bioloki
aktivnih materija. Proizvodi iz ovog lana moraju sadrati najmanje 10% proteina, najmanje
0,5 mg tiamina, najmanje 0,2 mg riboflavina, najmanje 2 mg niacina i najmanje 6 mg
gvoa, raunato na 100 g gotovog proizvoda.
lan 101.
Pod nazivima "hleb oboga}en proteinima" i "pecivo oboga}eno proteinima" mogu se
stavljati u promet pekarski proizvodi koji sadre najmanje 14% proteina u odnosu na suvu
materiju.
lan 102.
Pod nazivima "visokoproteinski hleb" i "visokoproteinsko pecivo" mogu se stavljati u
promet pekarski proizvodi koji sadre najmanje 22% proteina u odnosu na suvu materiju.
lan 103.
Pod nazivima "hleb sa peninim klicama" i "pecivo sa peninim klicama" mogu se
stavljati u promet hleb i pecivo koji sadre najmanje 10% penine klice u odnosu na
koliinu upotrebljenog brana na bazi 14% vode u branu.
lan 104.
Pod nazivima "hleb sa peninim mekinjama" i "pecivo sa peninim mekinjama"
mogu se stavljati u promet hleb i pecivo koji sadre najmanje 7% peninih mekinja u
odnosu na koliinu upotrebljenog brana na bazi 14% vode u branu.
lan 105.
Pod nazivom "dvopek" moe se stavljati u promet pekarski proizvod dobijen od testa
umeenog od brana, masti, kvasca i vode.
Za proizvodnju dvopeka mogu se upotrebiti i e}er, jaja, mleko, masno}a, sladni
ekstrakt, so, suvo vo}e, penini gluten i drugi sastojci predvieni ovim pravilnikom.
Dvopek mora da sadri najmanje 3,5% masno}e u odnosu na gotov proizvod sa 7%
vode.
lan 106.
Pod nazivom "mleni dvopek" moe se stavljati u promet pekarski proizvod za ije je
meenje najmanje 50% potrebne koliine vode zamenjeno mlekom ili odgovaraju}om
koliinom mleka u prahu. Umesto mleka moe se upotrebiti obrano mleko ili obrano mleko u
prahu, s tim da to mleko, sa dodatkom odgovaraju}e koliine maslaca ili pavlake, sadri
3,2% masti.
lan 107.
Pod nazivom "ajni dvopek" moe se stavljati u promet pekarski proizvod izraen od
mekog testa koji sadri brano, masno}u, e}er, suvo vo}e i druge sastojke predviene ovim
pravilnikom.
lan 108.
Hleb i pecivo u prodaji na malo moraju se zavijati.
Kao materijal za zavijanje hleba i peciva mogu se upotrebljavati papir i druge vrste
omotnog materijala.
Transport hleba i peciva, kao i njihovo uskladitenje, mora se obavljati tako da se u
potpunosti obezbede uslovi za ouvanje njihovog kvaliteta.
lan 109.
Hleb i pecivo u originalnom pakovanju moraju da ispunjavaju uslove iz lana 3. ovog
pravilnika.

Ako se hleb i pecivo ne prodaju u originalnom pakovanju, na prodajnim policama

moraju biti oznaene odnosne vrste hleba ili peciva, neto-masa pojedinih komada, kao i
firma proizvoaa.
U pogledu neto-mase dozvoljeno je odstupanje pojedinih komada hleba i peciva do
5%, s tim da prosena masa 10 hlebova ili 50 komada peciva ne sme biti manja od
deklarisane mase.
Smanjenje neto-mase hleba i peciva posle 10 asova ne sme biti ve}e od
procentualnog smanjenja izgubljene vlage.
Smetaj i uvanje hleba u skladitima i prodavnicama mora se obavljati na nain kojim
se obezbeuje da se hleb i pecivo ne deformiu kao i da se pravilno provetravaju i hlade.
3. Druge vrste pekarskih proizvoda
lan 110.
Prema vrsti upotrebljenih sirovina, kao i nainu izrade, druge vrste pekarskih
proizvoda jesu:
1) punjeno pecivo;
2) burek-pita;
3) simit;
4) pogaice;
5) krofne i slini proizvodi;
6) mekike i slini proizvodi;
7) pereci i evreci;
8) grisini;
9) penjerlije;
10) hlebne mrvice;
11) smesa za oblaganje;
12) ostali pekarski proizvodi.
Pekarski proizvodi iz stava 1. ovog lana proizvode se prema proizvoakoj
specifikaciji.
lan 111.
Pod nazivom "punjeno pecivo" moe se stavljati u promet pekarski proizvod koji je
punjen slanom ili slatkom masom za punjenje.
Punjeno pecivo mora da sadri najmanje 15% mase za punjenje, obraunato na gotov
proizvod sa 35% vode.
lan 112.
Pod nazivom "burek-pita" moe se stavljati u promet pekarski proizvod dobijen od
peninog brana tipa "500", masno}e i vode, uz dodatak mlevenog mesa, sira, vo}a ili
povr}a.
Burek-pita mora da sadri najmanje 8% masno}e, raunato na gotov proizvod sa 45%
vode.
Burek-pita sa mesom mora da sadri najmanje 20% mlevenog mesa, burek-pita sa
sirom najmanje 20% sira, a burek-pita sa vo}em ili povr}em najmanje 10% vo}a ili povr}a
u odnosu na koliinu upotrebljenog brana, obraunato na bazi 14% vode u branu.
lan 113.
Pod nazivom "simit" moe se stavljati u promet pekarski proizvod dobijen od
peninog brana tipa "500", vode i kuhinjske soli i drugih dozvoljenih dodatnih sirovina,
zameen majom od zrna nauta.
Za proizvodnju maje od nauta moe se upotrebljavati samo zdravo zrno nauta i voda
za pi}e.

lan 114.
Pod nazivom "pogaice" mogu se stavljati u promet pekarski proizvodi izraeni od
lisnatog testa dobijeni od peninog brana tipa "500", uz dodatak biljne ili svinjske masti,
margarina, varaka ili sira.
Pogaice moraju da sadre najmanje 30% masti, raunato na upotrebljenu koliinu
brana, obraunato na bazi 14% vode u branu.
lan 115.
Pod nazivom "krofne i slini proizvodi" mogu se stavljati u promet pekarski proizvodi
izraeni od fermentisanog testa dobijenog meanjem peninog brana tipa "500", mleka,
jaja, masno}e, e}era i drugih dodatnih sirovina predvienih ovim pravilnikom, preni na
jestivom ulju, svinjskoj ili biljnoj masti.
Krofne i slini proizvodi mogu biti punjeni marmeladom, pekmezom ili drugim
odgovaraju}im proizvodima.
lan 116.
Pod nazivom "mekike i slini proizvodi" mogu se stavljati u promet pekarski proizvodi
izraeni od fermentisanog testa dobijenog meanjem peninog brana tipa "500", vode i
soli.
Pri proizvodnji proizvoda iz stava 1. ovog lana mogu se koristiti i druge dodatne
sirovine predviene u lanu 77. ovog pravilnika i aditivi predvieni u lanu 78. ovog
pravilnika.
lan 117.
Pod nazivom "pereci" i "evreci" mogu se stavljati u promet pekarski proizvodi izraeni
od fermentisanog testa, koji se pre peenja mogu stavljati u alkalni rastvor.
Proizvodi iz stava 1. ovog lana ne smeju sadrati vie od 0,5% natrijum-hidroksida
(NaOH) u odnosu na gotov proizvod sa 15% vode.
lan 118.
Pod nazivom "grisini" mogu se stavljati u promet pekarski proizvodi dobijeni od
peninog brana tipa "500", vode, sa dodatkom ili bez dodatka kvasca, soli, e}era i drugih
sastojaka predvienih ovim pravilnikom. Grisini se mogu proizvoditi u obliku tapi}a, pereca,
veni}a i u drugim oblicima. Ti proizvodi mogu se ukraavati i krupnom soli, kimom, kristale}erom ili drugim dodatnim sirovinama predvienim u lanu 77. ovog pravilnika.
lan 119.
Pod nazivom "penjerlije" mogu se stavljati u promet pekarski proizvodi izraeni od
fermentisanog testa dobijenog meanjem peninog brana tipa "500", vode, soli i jaja,
preni na jestivom ulju, svinjskoj ili biljnoj masti.
Koliina nadeva (kao punila) za proizvode iz stava 1. ovog lana mora da iznosi
najmanje 5% sira u odnosu na koliinu upotrebljenog brana, obraunato na bazi 14% vode
u branu.
lan 120.
Pod nazivom "hlebne mrvice" mogu se stavljati u promet pekarski proizvodi dobijeni
mlevenjem osuenog peninog hleba ili peciva koji su higijenski ispravni i ne sadre estice
zagorelog hleba.
Stepen kiselosti hlebnih mrvica mora biti:
1) za mrvice proizvedene od hleba i peciva tipa "500" do 3;
2) za mrvice proizvedene od hleba i peciva tipa "850" do 3,5;
3) za mrvice proizvedene od hleba i peciva tipa "1100" do 5,5.
lan 121.
Hlebne mrvice stavljaju se u promet samo u originalnom pakovanju, a deklaracija
mora da sadri podatke iz lana 3. ovog pravilnika.

lan 122.
Pod nazivom "smesa za oblaganje" (paniranje) moe se stavljati u promet pekarski
proizvod dobijen posebnim postupkom od mlinskih ili pekarskih proizvoda, kuhinjske soli i
sredstva za stabilizovanje predvienih ovim pravilnikom.
Smesa za oblaganje mora biti originalno upakovana.
Deklaracija za proizvod iz stava 1. ovog lana mora sadrati sve podatke iz lana 3.
ovog pravilnika.
lan 123.
Pekarski proizvodi, radi postizanja lepeg izgleda, mogu se povrinski obraditi, pre ili
posle peenja, nekodljivim i u proizvodnji tih proizvoda dozvoljenim sredstvima.
VI. TESTENINE I SRODNI PROIZVODI
lan 124.
Testenine, u smislu ovog pravilnika, jesu proizvodi dobijeni meanjem i oblikovanjem
peninog griza ili namenskog brana sa vodom (obina testenina) ili meanjem i
oblikovanjem osnovnih sirovina uz kori}enje dodatnih sirovina (testenina sa dodacima i
srodni proizvodi).
lan 125.
Za proizvodnju testenina, kao osnovna sirovina moe se upotrebljavati penini griz ili
penino namensko brano.
Brano i griz iz stava 1. ovog lana moraju biti prosejani, a u pogledu kvaliteta i
higijenske ispravnosti moraju ispunjavati uslove predviene ovim pravilnikom.
Voda koja se upotrebljava u proizvodnji testenina mora u pogledu kvaliteta ispunjavati
uslove propisane za vodu za pi}e.
Kao dodatne sirovine u proizvodnji testenina mogu se upotrebljavati: svea jaja ili jaja
u prahu, melan od jaja, smrznuta jaja, mleko ili obrano mleko, mleko u prahu ili obrano
mleko u prahu, zgusnuto mleko, ostali proizvodi od mleka, inaktivisani kvasac, proizvodi od
vo}a i povr}a, meso ili proizvodi od mesa, brano leguminoza, sojin izolat, sojin koncentrat,
glutensko brano, sirovi gluten, penine klice i proizvodi na bazi tih klica, brano i griz
ostalih ita.
Pri proizvodnji testenina moe se dodavati testenina polomljena u tehnolokom
postupku, koja je u higijenskom pogledu ispravna, u koliinama koje ne utiu na pogoranje
kvaliteta proizvoda, pod uslovom da se pre upotrebe ispita higijenska ispravnost
upotrebljene koliine polomljene testenine.
lan 126.
Testenine i srodni proizvodi mogu se stavljati u promet u sveem, polusuenom,
osuenom i peenom stanju.
lan 127.
Testenine i srodni proizvodi, u smislu ovog pravilnika, jesu:
1) obina testenina (testenina bez dodataka);
2) testenina sa dodacima, i to:
testenina sa jajima;
testenina sa sojinim branom;
testenina sa kukuruznim branom;
testenina sa mlekom;
testenina sa obranim mlekom;
testenina sa proizvodima od mleka;
testenina sa proizvodima od povr}a i vo}a;
testenina sa mesnim ekstraktom;
punjena testenina;
testenina sa smeom belanevina;
testenina sa drugim dodacima predvienim ovim pravilnikom;

3) srodni proizvodi, i to:

listovi za pite i savijae;
mlinci bez jaja;
mlinci sa jajima.
lan 128.
Pod nazivom "testenina sa jajima" moe se stavljati u promet proizvod u koji je na
jedan kilogram brana ili griza, obraunato na bazi 14% vode, dodato najmanje 124 g
melana od jaja, raunato sa 75% vode, ili najmanje 31 g suve materije jaja u prahu.
lan 129.
Pod nazivom "testenina sa sojinim branom" moe se stavljati u promet proizvod u koji
je na jedan kilogram brana ili griza, obraunato na bazi 14% vode, dodato najmanje 10%
sojinog brana.
lan 130.
Pod nazivom "testenina sa kukuruznim branom" moe se staviti u promet proizvod u
koji je na jedan kilogram brana ili griza, obraunato na 14% vode, dodato najmanje 10%
kukuruznog brana.
lan 131.
Pod nazivom "testenina sa mlekom" moe se stavljati u promet proizvod u koji je na
jedan kilogram brana ili griza, obraunato na bazi 14% vode, dodato najmanje 25 g suve
materije mleka.
lan 132.
Pod nazivom "testenina sa obranim mlekom" moe se stavljati u promet proizvod u
koji je na jedan kilogram brana ili griza, obraunato na bazi 14% vode, dodato najmanje 25
g bezmasne suve materije mleka.
lan 133.
Pod nazivom "testenina sa proizvodima od mleka" moe se stavljati u promet proizvod
u koji je na jedan kilogram brana ili griza, obraunato na bazi 14% vode, dodato najmanje
25 g suve materije proizvoda od mleka, uz oznaku vrste dodate sirovine.
lan 134.
Pod nazivom "testenina sa proizvodima od povr}a i vo}a" moe se stavljati u promet
proizvod u koji je na jedan kilogram brana ili griza, obraunato na bazi 14% vode, dodato
najmanje 25 g suve materije povr}a ili vo}a, uz oznaku vrste dodate sirovine.
lan 135.
Pod nazivom "testenina sa mesnim ekstraktom" moe se stavljati u promet proizvod u
koji je na jedan kilogram brana ili griza, obraunato na bazi 14% vode, dodato najmanje 25
g suve materije mesnog ekstrakta.
lan 136.
Pod nazivom "punjena testenina" moe se stavljati u promet proizvod sa dodatkom
proizvoda od mleka, mesa, povr}a, vo}a ili drugih sirovina.
Punjena testenina moe se proizvoditi i stavljati u promet samo prema proizvoakoj
specifikaciji.
lan 137.
Pod nazivom "testenina sa smeom belanevina" moe se stavljati u promet proizvod
sa dodatkom smee belanevina: jaja, mleka, inaktivisanog kvasca i drugih belanevina
previenih ovim pravilnikom.
Proizvodi iz stava 1. ovog lana moraju sadrati najmanje 31 g suve materije
belanevina na jedan kilogram brana ili griza, obraunato na bazi 14% vode.

lan 138.
Pod nazivom "listovi za pite i savijae" mogu se stavljati u promet proizvodi dobijeni
prema posebnom postupku od peninog brana tipa "500", vode, kuhinjske soli i drugih
dodatnih sirovina predvienih ovim pravilnikom.
lan 139.
Pod nazivom "mlinci bez jaja" mogu se stavljati u promet proizvodi dobijeni posebnim
tehnolokim postupkom od peninog brana tipa "500", vode i kuhinjske soli.
lan 140.
Pod nazivom "mlinci sa jajima" mogu se stavljati u promet proizvodi dobijeni posebnim
postupkom od peninog brana tipa "500", vode i kuhinjske soli, uz dodatak 20 g suve
materije jaja u prahu na jedan kilogram brana, raunato na 14% vode, ili do 80 g melana
od jaja, raunato na 75% vode.
lan 141.
Testenine i srodni proizvodi koji se stavljaju u promet moraju da ispunjavaju slede}e
uslove:
1) da imaju ujednaenu boju svojstvenu vrsti tih proizvoda;
2) da nisu obojeni vetakom bojom;
3) da imaju miris i ukus svojstven vrsti tih proizvoda;
4) da suva testenina ne sadri vie od 13,5% vode, svea testenina najvie 28%, a
listovi za pite i savijae najvie 25% vode;
5) da ne sadre vie od 1% kuhinjske soli, osim ako je u pitanju punjena testenina;
6) da stepen kiselosti testenina i srodnih proizvoda proizvedenih bez dodataka
proizvoda od vo}a ili povr}a i glutena brana nije ve}i od 3,5;
7) da testenine i srodni proizvodi nisu toliko polomljeni da to utie na estetski izgled;
8) da ne sadre insekte u bilo kom razvojnom obliku, kao i njihove delove, a ni
ekskremente i dlake glodara i druge neisto}e stranog porekla;
9) da prilikom kuvanja testenine, do nestanka farinosnog sloja, koliina koja prelazi u
talog nije ve}a od 12%, raunato na suvu materiju testenina.
lan 142.
Testenine i srodni proizvodi, osim listova za pite i savijae, stavljaju se u promet samo
u originalnom pakovanju.
lan 143.
Deklaracija za testenine i srodne proizvode mora da sadri sve podatke iz lana 3.
ovog pravilnika.
lan 144.
Listovi za pite i savijae, pod nazivom "kore za pite" ili "kore za gibanice", koji nisu u
originalnom pakovanju, moraju biti deklarisani tako da naziv proizvoda i naziv proizvoaa
moraju biti vidno istaknuti na mestu na kome se proizvodi prodaju.
lan 145.
U pogledu neto-mase dozvoljeno je odstupanje pojedinih originalnih pakovanja
testenina, i to: od
1 kg do 2%; od 0,5 kg do 3%, a ispod 0,5 kg do 4%.
Prosek 10 nasumice izabranih pojedinanih pakovanja proizvoda mora odgovarati
deklarisanoj neto-koliini.
VII. BRZO SMRZNUTA TESTA
lan 146.
Brzo smrznuta testa su proizvodi dobijeni meanjem i oblikovanjem peninog brana,
namenskog peninog brana, peninog griza ili namenskog peninog griza sa vodom, uz
kori}enje dodatnih sirovina i pojedinih aditiva.
Proizvodi iz stava 1. ovog lana su brzo smrznuti primenom niskih temperatura (ispod
-35 C) i uvani u uslovima niskih temperatura ispod -18 C.

lan 147.
Za proizvodnju brzo smrznutih testa kao osnovna sirovina moe se upotrebljavati
penini griz ili penino brano tipa "500". Brano i griz moraju biti prosejani, a u pogledu
kvaliteta i higijenske ispravnosti moraju ispunjavati uslove predviene ovim pravilnikom.
lan 148.
Za proizvodnju brzo smrznutih testa, kao dodatne sirovine mogu se koristiti: brano od
krompira, oi}eni krompir, kaa od krompira, krompir-pahuljice, skrob i skrobni derivati,
brano od leguminoza, glutensko brano, penine klice i proizvodi na bazi tih klica, griz i
brano ostalih ita, hlebne mrvice, svea jaja, jaja u prahu, melan od jaja ili smrznuta jaja,
mleko i proizvodi od mleka, vo}e i proizvodi od vo}a, povr}e i proizvodi od povr}a, meso i
proizvodi od mesa, zaslauju}a sredstva (saharoza, glukozo-fruktozni sirup), kakaoproizvodi, jestivo ulje, masti biljnog i ivotinjskog porekla, brano ili griz soje i drugi proizvodi
od soje, kuhinjska so, pekarski kvasac (sve ili suv) i zaini.
lan 149.
Pri pripremanju smrznutih testa mogu se upotrebljavati slede}i aditivi:
1) sredstva za vezivanje i zgunjavanje: pektin, agar-agar, alginska kiselina i njene soli
(Na, K, Ca), karuba guma (brano od rogaa), karagenan, guar brano i karboksimetilceluloza;
2) jestive organske kiseline: sir}etna, vinska i limunska;
3) sredstva za nadolaenje testa: natrijum-bikarbonat, primarni kiseli kalcijumortofosfat, amonijum-karbonat i kiseli kalijum- tartarat;
4) sredstva za emulgovanje: lecitin;
5) prirodne arome i prirodne boje;
6) sintetske arome: vanilin i etil-vanilin.
lan 150.
Aditivi iz lana 149. ovog pravilnika mogu se upotrebljavati pojedinano, meusobno
pomeani ili kao preparati u meavini sa osnovnim i dodatnim sirovinama koje su
predviene ovim pravilnikom.
lan 151.
Brzo smrznuta testa mogu se stavljati u promet samo u originalnom pakovanju.
Ambalaa u koju se pakuju brzo smrznuta testa mora odgovarati tehnolokim
zahtevima za brzo smrznute prehrambene proizvode.
lan 152.
Od deklarisanih neto-koliina proizvoda dozvoljeno je odstupanje za pojedinana
originalna pakovanja do 5%, s tim da prosena masa 20 pakovanja ne sme biti manja od
deklarisane mase.
lan 153.
Za brzo smrznuta testa proizvoa je duan da donese proizvoaku specifikaciju.
lan 154.
Brzo smrznuta testa, prema sastavu i tehnologiji izrade, mogu se stavljati u promet
kao testa sa nadevom ili testa bez nadeva.
lan 155.
Brzo smrznuta testa jesu:
1) lisnato testo;
2) testo za savijae;
3) testo sa kvascem;
4) sipkavo (trono) testo;
5) kvasno lisnato testo;
6) testo od krompira;
7) testo za hleb i pecivo;

8) ostala testa.
Proizvodi od brzo smrznutog testa mogu biti:
1) na bazi lisnatog testa, sa nadevom od mesa, sira, vo}a, proizvoda od vo}a ili drugim
nadevom;
2) na bazi testa za savijae, sa nadevom od vo}a, proizvoda od vo}a, mesa, sira ili
drugim nadevom;
3) na bazi testa sa kvascem, sa nadevom od vo}a, proizvoda od vo}a, mesa, sira ili
drugim nadevom;
4) na bazi sipkavog testa, sa nadevom od vo}a, proizvoda od vo}a, mesa, sira ili
drugim nadevom;
5) na bazi kvasnog lisnatog testa, sa nadevom od vo}a, proizvoda od vo}a, mesa, sira
ili drugim nadevom;
6) na bazi testa od krompira, sa nadevom od vo}a, proizvoda od vo}a ili drugim
nadevom;
7) na bazi ostalih testa.
Proizvodi iz stava 2. ovog lana mogu biti i bez nadeva.
lan 156.
Pod nazivom "brzo smrznuto lisnato testo" podrazumeva se proizvod dobijen
posebnim tehnolokim postupkom od peninog brana tipa "500", uz dodatak masno}e
(biljnog ili ivotinjskog porekla), soli, vode i ostalih dodatnih sirovina i aditiva predvienih
ovim pravilnikom.
Proizvod iz stava 1. ovog lana mora se odlikovati lisnatom strukturom i sadrati
najmanje 30% masno}e, obraunato na bazi 15% vode u branu.
lan 157.
Pod nazivom "brzo smrznuto testo za savijae" podrazumeva se proizvod dobijen
posebnim tehnolokim postupkom od namenskog peninog brana, uz dodatak vode i
ostalih dodatnih sirovina i aditiva predvienih ovim pravilnikom.
Proizvodi iz stava 1. ovog lana mogu sadrati najvie 25% vode.
lan 158.
Pod nazivom "brzo smrznuto testo sa kvascem" podrazumeva se proizvod dobijen
posebnim tehnolokim postupkom od peninog brana tipa "500", kvasca, jaja, masno}e i
e}era, kao i drugih dodatnih sirovina i aditiva predvienih ovim pravilnikom.
lan 159.
Pod nazivom "brzo smrznuto sipkavo (trono) testo" podrazumeva se proizvod dobijen
posebnim tehnolokim postupkom od peninog brana tipa "500", e}era, jaja i masno}e,
zaina i drugih dodatnih sirovina i aditiva predvienih ovim pravilnikom.
Proizvod iz stava 1. ovog lana mora se odlikovati tronom sipkavom strukturom i
sadrati najmanje 40% masno}e, obraunato na bazi 15% vode u branu.
lan 160.
Pod nazivom "brzo smrznuto kvasno lisnato testo" podrazumeva se proizvod dobijen
posebnim tehnolokim postupkom od peninog brana, e}era, masno}e i kvasca, kao i
drugih dodatnih sirovina i aditiva predvienih ovim pravilnikom.
Proizvod iz stava 1. ovog lana odlikuje se lisnatom strukturom karakteristinom za
lisnato testo sa kvascem.
lan 161.
Pod nazivom "brzo smrznuto testo od krompira" podrazumeva se proizvod dobijen
posebnim tehnolokim postupkom od peninog brana, krompira ili proizvoda od krompira,
jaja, masno}e, vode i drugih dodatnih sirovina i aditiva predvienih ovim pravilnikom.
Testo od krompira mora da sadri u gotovom proizvodu najmanje 40% sveeg
krompira ili odgovaraju}i procenat proizvoda od krompira.

lan 162.
Pod nazivom "brzo smrznuto testo za hleb i pecivo" podrazumeva se proizvod dobijen
tehnolokim postupkom od peninog brana tipa "500", kvasca i soli.
lan 163.
Pod nazivom "proizvodi od brzo smrznutih testa sa nadevima" mogu se stavljati u
promet proizvodi dobijeni tehnolokom obradom koja daje karakteristian oblik proizvoda, uz
nadev od sirovina predvienih ovim pravilnikom.
lan 164.
Pod nazivom "proizvodi od brzo smrznutog testa bez nadeva" mogu se staviti u
promet proizvodi dobijeni tehnolokom obradom koja daje karakteristian oblik proizvodu.
Proizvodi iz stava 1. ovog lana po sastavu moraju odgovarati odnosnoj vrsti testa od
koje su dobijeni.
lan 165.
Koliina nadeva (kao punila) za proizvode na bazi lisnatog testa, testa za savijae,
testa sa kvascem, kvasnog lisnatog testa i testa od krompira, zavisno od vrste, mora da
iznosi:
1) za proizvode sa nadevom od mesa najmanje 20% mesa ili proizvoda od mesa u
odnosu na koliinu brana sa 15% vode;
2) za proizvode sa nadevom od sira najmanje 20% sira u odnosu na koliinu brana
sa 15% vode;
3) za proizvode sa nadevom od vo}a ili proizvoda od vo}a najmanje 10% vo}a ili
proizvoda od vo}a u odnosu na koliinu brana sa 15% vode.
lan 166.
Koliina nadeva (kao punila) od vo}a za proizvode na bazi sipkavog slatkog testa mora
da iznosi najmanje 40% u odnosu na brano sa 15% vode.
lan 167.
Deklaracija za brzo smrznuta testa i proizvode od brzo smrznutih testa mora da sadri
podatke iz lana 3. ovog pravilnika, kao i uputstvo o nainu kori}enja i nainu uvanja tih
proizvoda.
VIII. ZAVRNE ODREDBE
lan 168.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o kvalitetu ita,
mlinskih i pekarskih proizvoda, testenina i brzo smrznutih testa ("Slubeni list SFRJ", br.
53/83 i 57/88).
lan 169.
Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku trideset dana od dana objavljivanja u
"Slubenom listu SRJ".
Dodatak
POZITIVNA LISTA ADITIVA
Tabela 1 pozitivna lista aditiva.doc
BOJE
Tabela 1. Namirnice koje ne smeju da sadre dodate boje izuzev ukoliko je to posebno
navedeno u tabelama 2., 3. ili 5. 3-1.doc

Tabela 2. Namirnice kojima je dozvoljeno dodavanje samo odreenih dozvoljenih boja

3-2.doc
Tabela 3. Boje dozvoljene za upotrebu samo u odreenim namirnicama 3-3.doc
Tabela 4. Boje dozvoljene za upotrebu u svim namirnicama izuzev namirnica
navedenih u tabelama 1. i 2. 3-4.doc
Tabela 5. Boje dozvoljene za upotrebu pojedinano ili u kombinaciji u odreenim
namirnicama 3-5.doc
ZASLA\IVAI
Tabela 1. Zaslaivai koji se mogu koristiti u proizvodnji odreenih namirnica i uslovi
njihove upotrebe 4-2.doc
ADITIVI
Tabela 1. Namirnice koje ne smeju da sadre dodate aditive iz lana 32. ovog
pravilnika osim ukoliko to nije posebno navedeno u tabelama 2, 3., 4 ili 5. 5-1.doc
Tabela 2. Aditivi iz lana 32. ovog pravilnika dozvoljeni za upotrebu u svim
namirnicama po principu quantum satis, izuzev u naminicama navedenim u tabelama
1. i 3. i dijetetskim namirnicama za odojad i malu decu. 5-2.doc
Tabela 3. Namirnice u kojima je dozvoljena upotreba samo odreenih aditiva iz tabele
2. i uslovi njihove upotrebe 5-3.doc
Tabela 5. Uslovi upotrebe ostalih aditiva iz lana 32. ovog pravilnika koji nisu
navedeni u tabelama 2. i 4 (tabelama koje obuhvataju konzervanse i antioksidanse)
5-5.doc
KONZERVANSI I ANTIOKSIDANSI
Tabela 4-A. Sorbati, benzoati i r-hidroksibenzoati
Tabela 4-B. Sumpor-dioksid i sulfiti 4-b.doc
Tabela 4-C. Ostali konzervansi 4-c.doc
Tabela 4-D. Ostali antioksidansi 4-d.doc

4-a.doc

NOSAI I NOSAI RASTVARAA

Tabela 6. Lista dozvoljenih nosaa i nosaa rastvaraa 6-1.doc