HARDWARE

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 1

Hardver računara

„ Sistem
„ Skup objekata sa relacijama između njih i njihovih atributa
„ Računarski sistem
„ Sistem za automatsku obradu podataka
„ Hardware + software
„ Računarski hardver
„ Computer engineering (računarska tehnika)
„ Mogućnosti i tehničke karakteristike
„ Nabavka novih, proširenja, izmene i dopune komponenti
„ Izrada sistemskog softvera
„ Administriranje i nadgledanje mreža
„ Hardverska zamena softverskih rešenja
„ Programiranje u asembleru ili mašinskom jeziku

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 2

Hardver računara

„ Vrste obrada podataka

„ Ručna
„ Mehanizovana ili mehanografska
„ Fakturne mašine, registar kase, poreske kase
...
„ Automatska obrada podataka (AOP)
„ Elektronski računari

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 3

Hardver računara - istorijat razvoja računara

„ 1642 Paskal mašina za sabiranje

„ 1674 lajbnic mašina za sabiranje
„ Sve četiri operacije
„ Predlog uvođenja binarnog sistema
„ 1822-1871 Bebidž –diferencijalna mašina
„ Aritmetička jedinica
„ Ulazno-izlazni uređaji
„ 1939-1942 Atanasoff prvi računar 0.4KB memorije
„ 1946 ENIAC (Electronic Numerical Intergrator and Computing)
„ 100 puta brži od mehaničkih
„ 30 tona
„ 18000 elktronskih cevi
„ 174KW
„ 1967 (IBM 7o5) prvi računski centar SZS

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 4

Hardver računara - podela

„ Prema vrsti signala koje koriste pri predstavljanju

podataka računari se dele na:
„ analogne - kontinualni signali za predstavljanje podataka

O101100

Analogni signal digitalni signal

„ digitalne - koriste prekidne ili diskretne signale koji mogu da

uzimaju samo odredjene vrednosti (ima struje-nema struje,
ima namagnetisanja-nema namagnetisanja)
„ hibridne - koriste i jedne i druge signale

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 5

Hardver računara - podela

Prema tehnički karakteristikama

„ Mikroračunari
„ Razni tehnički uređaji
„ Periferni uređaji
„ Roboti ......
„ Personalni računari (monokorisnički)
„ Stoni
„ Prenosivi
„ Radne stanice
„ Specijalizovan softver
„ Deo mreže
„ Miniračunari
„ Više korisnika
„ Više procesora
„ Račuanari opšte namene "mainframe“
„ Široki spektar primene
„ Naučno tehnički problemi
„ Poslovna obrada...
„ Superračunari

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 6

 Klase kompjuterskih sistema

Džepni
Mainframe računari
Mini
računari (PDA)
Komunikacijski Sekundarna
uređaji memorija
Personalni
računari
Centralni Primarna
procesor Sabirnica memorija

Mrežni
Ulazni uređaji Izlazni uređaji
kompjuteri
(thin client)
4/19/2006 BPŠ M.Todorović 7
Hardver računara - generacije

„ Prva, 1946 (ENIAC)

„ Vakum cevi
„ Operaciono vreme nekoliko stotina milisekundi (msec)
„ Druga, 1957
„ Tranzistori i poluprovodničke diode
„ Operaciono vreme 100 mikrosekunde
„ Treća, 1963
„ Integrisana kola na bazi bipolarnih tranzistora
„ Operaciono vreme nekoliko mikrosekundi
„ Četvrta, 1971
„ LSI (Large Scale Integration)
„ Operaciono vreme 0,01 do 0,1 mikrosekundi (10-100 nanosekundi)
„ Poluprovodniička memorija LSI i VLSI kola
„ Peta .......

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 8

Trendovi u razvoju
Trendovi u veličini računara
ENIAC Veličina kuće (oko 150 m2)
I generacija Soba
II generacija Regal
III generacija Sto
IV generacija Od “čipa” do pisaće mašine
Trendovi u brzini
I generacija 300 množenja u sec
II generacija 200 000
III generacija 2 000 000
IV generacija Iznad 20 miliona
Trendovi u ceni izračunavanja za 100 000 množenja
1952 : 1.26$ 1958: 26 c 1964: 12 c 1974: 1c
Danas zanemarljiv deo c
Trendovi u gustini (maksimalan broj Trend pouzdanosti
komponenti po elektronskom kolu) El.vakum lampe : jedna greška na nekoliko
1959 : 1 1969: 1024 1979: 1 milion sati
sredinom devedesetih preko 1000 Tranzistori:1000 puta pouzdaniji
miliona Integrisana kola: 1000 puta pouzdaniji od
tranzistora

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 9

Superračunari

„ ASCI White
(Acceleretited Strategic
Computing Iniciative)
Proizvođač IBM
Veličina – dva košarkaška terena
8192 procesoera (512 servera
RS/6000 sa po 16 procesora
Power3- III)
6,7 terabajta memorije
12,3 triliona operacija
(teraflop/s)
„ Predhodni naj:
Deep blue
Pobeda 3,5:2,5 protiv Kasparova
50 Biliona pozicija za tri minuta.
200 miliona pokreta u sekundi.

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 10

Superračunari – kako rade

„ Konvecionalni način rad (jednoprocesorskih ili

višeprocesorskih računara)
„ SISD (Single Instruction Single Data)
„ Superračunari prema načinu obavljanja
instrukcija se dele na:
„ SIMD (Single Instruction Multiple Data) 1024 –
16384 procesora
Iste instrukcije na više podataka
„ MIMD (Multilple Instruction Multiple Data)
Više instrukcija nad više podataka
„ SM (Shared Memory)
zajednički memorijski prostor
„ DM (Distributed Memory)
svaki procesor ima memoriju koja se razmenjuje sa
drugim procesorima

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 11

 Tri stadijuma u radu računara

„ Ulaz
„ Obrada
„ Izlaz

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 12

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 13
Tri stadijuma u radu računara

„ Ulaz podrazumeva prenošenje podataka

iz spoljašnjeg sveta ka računaru
(centralnom procesoru)
„ Kompjuter obrađuje podatke
izvršavajući nad njima aritmetičke i
logičke operacije
„ Izlaz predstavlja povratnu informaciju iz
kompjutera u pogodnom obliku : slika,
zvuk, tekst.
4/19/2006 BPŠ M.Todorović 14
 Numeričke osnove digitalnih računara

„ Pozicioni brojni sistemi

„ X – broj koji se može prestaviti preko polinoma
„ N – osnova brojnog sistema
n
(X) = i n
∑ x N =x N + x N n − 1 + ... + x N 0 + x N − 1 + x N − 2 + ... + x N−m
n i n n −1 0 −1 −2 −m
i = −m

„ Dekadni brojni sistem

Xi = (0,1,2,3,4,5,6,7,8,9)
„

„ N –deset cifara

197,2510 =1 .102 + 9 .101 + 7. 100+2 . 10-1 +5.10-2

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 15

Numeričke osnove digitalnih računara

„ Binarni brojni sistem

„N=2
„Xi = (0,1)
111,1012 =1 x 22 + 1 x 21 + 1 x 20+1 x 2-1 +0 x 2-2 +1 x 2-3
=7,625

„ Oktalni brojni sistem

„N=8
„Xi = (0,1,2,3,4,5,6,7)
2658 = 2 x 82 + 6 x 81 + 5x 80= 128+48+5 = 18110

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 16

Numeričke osnove digitalnih računara

„ Heksadekadni brojni sistem

„ N = 16
„ Xi = (0,1,2,3,4,5,6,7,8,9,A,B,C,D,E,F)

114D16 =1 x 163 + 1 x 162 + 4 x 161+1 x 160

=7,625

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 17

Prevođenje brojeva

„ Dekadni (celi) u binarni

27
− =13 + 1
2
13
−=6+1
2
6
−=3+0
2
3
−=1+1
2
1
−=0+1
2
1 1 0 1 12

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 18

Prevođenje brojeva

„ Dekadni (decimalni deo) u binarni

„ Celi deo broja važe ista pavila
0 1 12
0,375 * 2= 0,750 = 0,75 + 0
0,75 *2 = 1,50 = 0,5 +1
0,5 *5 = 1,0 = 0 + 1

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 19

Prevođenje brojeva

„ Dekadni u oktalni

181: 8 = 22 ostatak 5
22 : 8 = 2 ostatak 6
2: 8 = 0 ostatak 2
2 6 58

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 20

Prevođenje brojeva

„ Dekadni u heksadekadni

1714 : 16 = 107 ostatak 2

107 : 16 = 6 ostatak 11 = B

6 : 16 = 0 ostak 6
6 B 216

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 21

Interno predstavljanje podataka u
računaru

„ Binarni elementi – dva stabilna stanja

„ Bit – osnovna jedinica (0,1)
„ Bajt 8 bitova
„ BCD (Bynari Coed Decimal Code)
„ 6 bita 26 = 64 znaka
„ EBCIDC (Extended Bynari Coded Decimal
Interchange)
„ 8 bita 28 = 256 znakova
„ ASCII (American Standard Code for Information
Interchange)
„ 7 bita 27 = 128 znakova

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 22

Interno predstavljanje podataka u
računaru

„ Bajt – osam bitova

Primer
„ XXXX XXXX
ASCII EBCIDIC

A 1000001 10000001

9 0111001 11111001

Zonski deo Numerički deo

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 23

Interno predstavljanje podataka u računaru

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 24

Sastavni delovi računara

„ Unos „ Izlaz
„ Tastatura „ Štampšač
„ Miš „ Monitor
„ Skener „ Zvučnik
„ Mikrofon „ Ploter
„ CD-ROM „ Ulaz-izlaz
„ Obrada „ Disketni uređaj
„ CPU „ Disk uređaj
„ Procesor „ Modem
„ Matična ploča „ Mrežna kartica
„ Skup čipova „ CD RW
Memorija
„
„ Uređaj za
„ Sistemski sat traku

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 25

Struktura digitalnih računara (3 čas)
Ulazni uređaji centralna jedinica Izlazni uređaji

čitač štampač
dokumenta centralni
procesor

jedinica
govornog
operativna izlaza
memorija
tastatura
Specijalni
izlazni
uređaj

kanali
jedinica Kontroleri Kontroleri
za govorni
ulaz
Ploter

Kontroleri
Specijalni ulazni
uređaj
Mikro filmer

jedinica
teleprinter magnetne trake

disk
ekranski jedinica
video
terminal
disketna jed.

kasetna jedinica

Ulazno izlazni uređaji

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 26

Blok šema računarskog sistema

„ Ulaz podrazumeva prenošenje podataka

iz spoljašnjeg sveta ka računaru
(centralnom procesoru)
„ Obrada - računar obrađuje podatke
izvršavajući nad njima aritmetičke i
logičke operacije
„ Izlaz predstavlja povratnu informaciju iz
kompjutera u pogodnom obliku : slika,
zvuk, tekst.
4/19/2006 BPŠ M.Todorović 27
Pojam softvera i hardvera

„ Hardver (Hardware) – skup fizičkih

komponenti računara (tastatura, miš,
monitor,...)
„ Softver – skup programa za obavljanje
određenih poslova
„ Operativni sistem – omogućuje
komunikaciju softvera i hardvera tj.
Omogućuje funkcionisanje računara

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 28

BAZNA ARHITEKTURA RAČUNARSKOG HARDVERA
(Von Neuman)

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 29

 CPU -Central processing unit
Funkcionalna blok šema centralnog
„ Centralni procesor procesora
vrši automatsku
obradu podataka, UNUTRA[NJA KOMANDNI
vrši sva potrebna MEMORIJA PULT
izračunavanja i
sredjivanja
Funkcionalna blok
ema centralnog
procesora OP[TI
REGISTRI

ARITMETIČKO UPRAVLJAČKA
LOGIČKA JEDINICA
JEDINICA

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 30

Upravljačka jedinica

„ Deo procesora čija je funkcija da koordinira i

upravlja radom ostalih delova računara pri
izvršavanju odredjenih instrukcija
(programa).
„ Generiše niz upravljačkih signala koji
omogućavaju funkcionisanje aritmetičko-
logičke jedinice, operativne memorije, ulazno
izlaznih jedinica, kanala veza kao i signale za
komunikaciju sa operatorom sistema.

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 31

Blok Šema veza komandno-upravljačke
jedinice sa ostalim jedinicama računara

ARITMETIČKO-LOGIČKA
JEDINICA

OSNOVNA
GLAVNA KONTROLNO-UPRAVLJAČKA
MEMORIJA JEDINIC

ULAZNO-IZLAZNE
JEDINICE

PROTOK INFORMACIJA KOJE SE OBRADJUJUE

PROTOK ELEKTRONSKIH KONTROLNIH SIGNALA

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 32

Mašinska i simboličkainstrukcija

„ Mašinska instrukcija se u raunaru

predstavlja u binarn-kodiranom obliku i
sastoji se iz dva dela:
KOD ADRESNI DEO
OPERACIJE ADR1 ADR2

Jednoadresna instrukcija
KO OP 1

Adresa lokacije polja podataka

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 33

Formati instrukcija

„ Dvoadresna instrukcija
KO OP 1 OP 2

Adresa lokacije polja drugog podataka

Adresa lokacije polja prvog podataka

„ Troadresna instrukcija
KO OP 1 OP 2 OP3

Adresa lokacije rezultatata

Adresa lokacije drugog podataka

Adresa lokacije prvog podataka

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 34

Simbolička instrukcija i naredba

Predstavljena je u simboličkom obliku.

Kod operacije predstavljen je
mnemoničkom skraćenicom naziva
operacije (na pr. MoVe Character MVC) a
adrese lokacija polja podataka
proizvoljnim alfa ili alfanumeričkim nizom
(na pr. KOL, SSS)

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 35

Naredba

je iskaz kojim se iskazuje operacija ili niz

operacija koji program treba da izvršava i
one čine osnovu višh programskih jezika.
Naredba uvek počinje glagolom (MOVE,
MULTIPLY itd.) koji predstavlja operaciju i
kome slede odgovarajući operandi.

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 36

ZADACI UPRAVLJAČKE JEDINICE

„ upravljanje i koordinacija U/I

jedinica,
„ upravljanje sledom instrukcija
(naloga),
„ upravljanje sledom podataka
(čitanje, obrada, memorisanje i
drugo),
„ modifikacija adresa (podataka ili
instrukcija)
4/19/2006 BPŠ M.Todorović 37
„ kontrola izvršenja aritmetičko-
 INSTRUKCIJA

„ Ciklus instrukcije (ili Svaka interna

instrukcioni ciklus) je instrukcija sastoji
proces njene obrade koji se iz dva dela :
se u suštini sastoji iz dva
dela: „ Operacioni kod
„ I CIKLUSA, u kome se (govori šta treba
instrukcija prenosi iz uraditi sa
memorije i dekodera u podacima),
upravljačku jedinicu „ Operand, sadrži
„ E CIKLUSA, u kome se adresu podatka u
izvršavaju
4/19/2006
operacije date
BPŠ glavnoj
M.Todorović memoriji 38
instrukcije i memorišu
CIKLUS INSTRUKCIJE

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 39

Registri

Brza registarska memorija koja služi za

privremeni smeštaj informacija koje se
prenose izmedju glavne memorije i drugih
delova centralne jedinice.
„ opšti registri - adresni dr.
„ akumulatori (A - registri) trenutno
kumulisan rezultat
„ pomerački registri
Veličina registra je 8,16, 32 bita

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 40

MEMORIJE RAČUNARA

Memorijom računara se nazivaju svi

uredjaji koji služe za pamćenje
(memorisanje) i izdavanje (ponovno
korišćenje) podataka
„ unutrašnja (interna) memorija
„ spoljna (eksterna), sekundarna memorija
ili memorijski uredjaji kome pripada
memorija

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 41

Važne karakteristike memorije:

„ kapacitet memorije
„ gustina memorisanja

„ brzina

„ cena memorisanja po bitu

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 42

Karakteristike memorije

Kapacietet memorije
„ 1 bajt - 8 bitova
„ 1KB - 1000 bajtova (1024 - 210)
„ 1MB - 1000 KB
„ 1GB - 1000 MB
„ 1TB - 1000 MB
Gustina memorisanja
„ Broj jedinica podataka po jedinici povr{ine

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 43

Karakteristike memorije

Brzina
„ Vreme pristupa memoriji od dovodjenja
upravljačkog signala za definisanje
pristupa pa do završetka upisa odnosno
dobijanje pro~itanog pdataka na izlazu.
Najkraće vreme izmedju dva memorijska
pristupa naziva se memorijskim ciklusom.
Cena memorisanja po bitu
„ Odnos cene i kapacieta

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 44

Podela memorije

„ Unutrašnja - interna memrorija

„ glavna (operativna) memorija
„ memorijski registri i
„ dopunska memorija (memorija samo za čitanje,
skrivena memorija i magacinska memorija)
„ Prema načinu organizacije pristupa memorije
delimo:
„ neposredni pristup (proizvoljni) - RAM (Random
Acces Memory) - glavna memorija
„ direktni pristup (ciklkični) -diskovi doboši i sl.
„ sekevencijalni pristup ako se pristupi i-toj želiji,
sledeći pristup je ćeliji koja neposredno sledi (i+1)

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 45

Podela uređaja

„ U odnosu na konstruktivne
karakteristike i način rada memorijski
uredjaji se dele:
„ elektronske (poluprovodničke) memorije
„ magnetne sa fiksnim magnetni materijalom
(memroije sa magnetnim jezgrima)
„ magnetnomehaničke sa pokretnim
magnetnim nosiocima (diskovi, bubnjevi,
tarke)
4/19/2006 BPŠ M.Todorović 46
 Hijerarhijska struktura mem.uređaja
Ka uredjajima
procesora
Unut
rašnj
Ultra brza e
Postojana memorija mem
memorija
orije

Centralna jedinica Operativna memorija Memorijakanala

Memorije Jed. magnetnih bubnjeva

sa Spolj
direktnim ašnje
pristupom mem
orije
Jed. magnetnih diskova

Jed. magnetnih traka

Memorija sa sekvencijalnim
pristupom

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 47

 PC arhitektura

„ Struktura i
principi rada
do nivoa
asemblerskog
jezika

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 48

Ulazne komponente računara

„ Tastatura
„ Miš
„ Skener
„ Mikrofon

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 49

 Ulazni uređaji

Tastatura

Pokazivački uređaji

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 50

Komponente za obradu podataka

„ Procesor(mozak računara)
„ Matična ploča (motherboard)
„ Magistrale (za adrese podatke i
upravljačke signale)
„ Takt (Clock)
„ Memorija

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 51

Izlazne komponente

„ Monitor
„ Štampač
„ Zvučnik
„ Crtač
„ ...

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 52

Ulazno-izlazne komponente

„ Čvrsti disk (hard disk drive)

„ Disketna jedinica (floppy disk drive)
„ CD čitač/pisač (ili kombo uređaj + DVD)
„ Mrežna kartica
„ Modem
„ Itd.

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 53

Matična ploča

Matična ploča sadrži :

„ Procesor sa hladnjakom

„ Memoriju

„ Chipset:

„ kontroler magistrale
„ kontroler memorije
„ bafer za adrese i podatke
„ kontroler perifernih uređaja
4/19/2006 BPŠ M.Todorović 54
 Matična ploča

10 1b 9 8 13
7
„ 1a. čip set, 1b. integrisani I/O kontroler
6
„ 2. primarni i sekundarni EIDE konektori
„ 3. konektor za paralelni port
„ 4. konektor za disketne jedinice 5
„ 5. 72-pinski konektori za memorijske module
„ 6. konektor za napajanje 11
„ 7. konektor za tastaturu
„ 8. konektori za serijske portove, 4
„ 9. PCI konektori,
3
„ 10. strujni kontroler magistrale 12
„ 11. AT ISA konektori
„ 12. backup baterija 2
13
„ 13. ROM BIOS,
„ 14. konektor za proširenje sekundarnog keša
„ 15. podnožje za Pentium PRO procesor 14
„ 16. naponski stabilizator.
13 16 1a
4/19/2006 BPŠ M.Todorović 55
Matična ploča

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 56

Matična ploča

„ ROM – BIOS (Basic Input/Output

System ) :
„ Sadrži podatke koji specificiraju
karakteristike hardverskih uređaja kao što
su HD, memorija itd. Tako da sistem može
korektno da im pristupi
„ U biosu se čuva bios softver neophodan pri
podizanju sistema(boot process)
„ Neki uređaji imaju svoje ROM čipove

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 57

Matična ploča - CMOS

„ Poseban čip za uređaje koji se menjaju

„ Disk
„ Video kartice

„ CMOS (complementar metal-oxide semiconductor)

„ Vrsta disketnog uređaja
„ Cpu
„ Veličina Ram-a
„ Datum i vreme
„ Informacije o serijskom i pralelnom portu
„ Informacije o plug and play uređajima
„ Informacije o uštedi energije
„ Pokretanje zavisi od BIOS-a (enetr, delete, F2 i sl)

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 58

Matična ploča – proširene magistrale

„ Sistemska magistarla CPU,RAM i ostale

komponente matične ploče brzina kao i CPU
„ Ekspanzione magistrale- koriste se za
povezivanje uređaja na matičnu ploču:
„ ISA slotovi (Industry Standard Architecture)4,77
mhz
„ PCI slotovi (Peripheral Component
Interconnect)-10 Mhz
„ (AGP) Accelerated Graphics Port 528 MB/sec ne
koristi (posebanb slot)

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 59

Konfigurisanje kartica za proširenje

„ I/O adrese – jedinstveno ime za svaki uređaj

Standardne adrese
„ 020h-021h COM2
„ 060h-063h Kontroler tastature
„ 000h-00fh DMA čip
„ Podešavanja za neke uređaje
„ Uputstvo uz uređaj
„ Komunikacija-dve žice magistrale
„ IOR (Input/Output Read)
„ IOW (Input/Output Write)

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 60

Zahtev za prekidom

„ Sprečavanje komunikacije više uređaja u

isto vreme
„ Kontrola toka komunikacije se naziva
prekidom (interupt)
„ IRQ žica (intertupt request)
1. Uređaj dodaje napon u čip (8259) kroz svoju žicu
2. Čip obaveštava CPU pomoću INT žive
3. CPU koristi žicu (interrupt acknowedge) da pošalje
obrazac 0 i 1 na spoljašnju magistralu identifikacija
uređaja koji je izazvao prekid
4. CPU pokreće odgovarajući bios

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 61

 COM i LPT portovi

Port I/O adresa IRQ

COM1: 3F8h 4 Paralelni konektor

COM2: 2F8h 3
COM3: 3E8h 4
COM4: 2E8h 3
LPT1: 378h 7 Serijski konektor

LPT2: 278h 5

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 62

Procesor

„ Performanse procesora određuju:

„ Matematički koprocesor( operacije u
pokretnom zarezu)
„ Brzina takta procesora (izražava se u
milionima operacija u sekundi ili MHz)
„ Veličina internog keša
„ Struktura internih magistrala
„ Struktura spoljašnjih magistrala

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 63

Procesor (4 čas)

„ Centralni procesor upravlja svim aktivnostima

računar koristeći interne i eksterne magistrale
„ Najveći proizvođači procesora su:
‰ Intel
‰ Advanced Micro Devices (AMD)
‰ Motorola
‰ Cyrix
‰ IBM

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 64

Centralna procesorska jedinica

Procesor se nalazi na matičnoj ploči

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 65

Centralna procesorska jedinica

Izgled procesosora odozgo

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 66

Centralna procesorska jedinica

Hladnjak Ventilator
„ Interni takt
„ Efikasnost
„ Dužina procesorske reči
„ Matematički koprocesor Procesor

„ Stepen paralelizma
„ Interni keš Podnožje
„ Širina magistrale
„ Maksimalni kapacitet
dostupne memorije

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 67

Centralna procesorska jedinica

„ Procesor komunicira sa
ostalim komponentama na
matičnoj ploči preko
eksternih magistrala
podataka
„ Brzina takta je frekvencija
kojom procesor izvršava
instrukcije
„ Izvršavanje instrukcija
unutar procesora vrši se
preko internih magistrala
podataka

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 68

Aritmetičko logička jedinica

„ Binarna aritmetika
„ Aritmetika pokretnog zareza
„ 0.00065 0,65 .10-3
„ Logičke operacije
„ Upoređivanje brojeva
„ Testiranje bita
„ Pakovanje/raspakivanje
„ Editovanje
„ Punjenje memorije
„ Ispitivanje znaka

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 69

Upravljačka jedinica

„ Upravlja čitanjem i upisom u operativnu

memoriju
„ Razmena podataka između memorije i
AL jedinice
„ Upravlja radom AL jedinice

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 70

 Procesor – formati instrukcija

„ Format instrukcija

Kod Način Adresni deo

Operacije adrsiranja Operand 1 Operand 2

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 71

Procesori - Pentium

„ Pentium 1993
„ 60-66 MHz, 3.100.000 tranzistora
„ Dva pipeline voda za celobrojne instrukcije (superskalarnost) –
nezavisnost instrukcija
„ U linija celobrojne i operacije pokretnog zareza
„ V linija jednostavne FXCH (Floating point Exchange) instrukcije
„ Celobrojne u pet faza
„ FP instrukcije u 8 faza
„ Adresna magistrala 32 bit
„ Magistrala podataka 64 bita
„ Keš 16 KB (8 za podatke i 8 za instrukcije) dvostruko set asocijativni
„ Hardver za predviđanje grananja (BTB- Branch Target Bafer)
„ Ako je pretpostavka o skoku ispravna nema gubitaka inače ponavlja se
određeni broj ciklusa u pipeline-u
„ Pentium MMX (1996)
„ Duplo više keš memorije
„ MMX set – 57 novih instrukcija za multimedijalne podatke

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 72

Procesori - Pentium

„ Pentium PRO 1995

„ 150 MHz, 15.5 miliona o 31 milion tranzistora
„ 0.6 mikronska tehnologija
„ Pipeline ima 14 faza
„ Izvršavaju se mikrooperacije umesto instrukcija
„ Tri dekoderske jedinice paralelno rade, prve dve po jednu operaciju a treća generiše
četiri operacije po ciklusu
„ Za složene operacije zadužen je sekvencer mikrokoda
„ U 7 i 8 ciklusu dekodirane instrukcije se šalju u registar alias table (RAT) gde se
zahtevani registar povezuje (jedan od osam opštih) u jedan o 40 fizičkih registra gde
se ispituju razne zavisnosti
„ Generisane mikrooperacije se upućuju u reorder bafer (ROB) i rezervation station (RS)
„ RS bafer za 20 mikrooperacija koji se nalazi između delova pipeline-a za dekodiranje i
izvršenje, povezan je preko pet portova sa 11 izvršnih jedinica procesora - mogućnost
paralelnog izvršenja 5 mikrooperacija (u praksi je to manje jer sve jedinice ne rade iste
operacije)
„ Pentium procesor ne može spolja da se programira
„ Dublji pipeline ima veću mogućnost paralelnog procesiranja
„ Problem kod pogrešno predviđenih skokova, veće vreme oporavka kod promašaja
„ Intel je ugradio napredniju jedinicu za predviđanje grananja.
„ Integradcija L2 keša četvorostruko set-asocijativni

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 73

 Procesori - Pentium
„ Pentium II 1997, Celeron
(1998)
„ Pentium III (1999)
„ 233 – 266 Mhz
„ 32 KB L1 i 512 KB L2
„ 242 pinska kartica
„ Kasnije iteracije
„ 350-450 Mhz
„ 370 pina
4/19/2006 BPŠ
„ Pentium III (1999)
„ 450 – 500 Mhz, 0.18
mikronska tehnologija
„ 256 KB osmostruko
asocijativni L2 keš, magistala
na 133 Mhz
„ 70 novih SSE set instrukcija
(Streaming SIMD execution)
za rad sa 3-D grafikom
„ ID čip – odustalo se zbog
privatnosti
„ Procesor i interni L1 keš 28
miliona tranzistora
M.Todorović 74
Procesori - Pentium

„ Pentium IV (2000)
„ 1.3. 14 1.5 Gz
„ 423 pinski socket, 42 miliona tranzistora
„ Pipeline ima 20 faza
„ Spekulativno izvršenje instrukcija preko reda
„ Veći broj instrukcija koje čekaju u red
„ Bolje predviđanje grananja, 4 KB branch target bufer
„ Dve aritmetičko-logičke jedinice
„ L1 keš (8 KB za podatke, 12 K za mikrooperacije)
„ Dodat je SSE2 set 144 nove instrukcije kao proširenje MMX I Sse
„ Spoljna magistrala je ubrzana na 400 MHz

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 75

 Struktura upravljačke jedinice (5 čas)

Glavna memorija Dekoder 1 MAR P-Brojač

MDR O.T.S

RI
ADRESNI Vremenska
OP KOD DEO kola
AL jedinica

Dekoder 2
Generator

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 76

Struktura upravljačke jedinice

„ Registar instrukcija
„ Prima instrukcije iz memorije po redu izvršavanja
„ Operacioni deo se šalje u dekoder instrukcija
„ Operandi se šalju u adresne registre
„ Programski projač ili p-brojac (PC)
„ Sadrži adresu naredne instrukcije, priraštaj zavisi od dužine
instrukcije (kod IBM računara je u okviru PSW registra)
„ Indeks registar
„ A) promena adresnog dela da bi se dobila efektivna adresa
„ B) za ciklične strukture (petlje)
„ Dva opšta registra u kpobinaciji
„ Oscilator taktnog signala
„ Stabilna ušestanost 2 Ghz
„ Generator upravljčkog signala
„ Specifični signal koji se šalje u Al jedinicu

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 77

Memorija

„ Memorija se koristi za čuvanje binarnih

podataka
„ Može biti privrena i trajna
„ Kod privremene memorije podaci se
brišu nestankom električnog napajanja
„ Kod trajne memorije podaci ostaju i
posle isključivanja napajanja

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 78

Memorija

„ ROM memorija – Read Only Memory

predstavlja trajnu memoriju koju
ugrađuje proizvođač kompjuterske
opreme
„ RAM memorija (Random Access
Memory ) predstavlja privremenu
memoriju i sadrži privremene podatke i
instrukcije neophodne za rad CPU

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 79

Memorija

„ Keš memorija
„ Keširati znači skladištiti nešto za očekivanu
upotrebu
„ L1 level 1 interni keš
„ L2 level 2 spoljašni keš
„ Asocijativna memorija
„ Traženje podataka preko sadržaja
„ Magacinska ili stek memorija
„ LIFO (Last input first out)

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 80

Hijerarhija memorijskih uređaja

Ka uređajima
procesora
Un
Procesor
Ultra brza memorija
utra
(keš) šnje
Postojana memorija me
mor
ihje
Centralna Operativna memorija
jedinica memorija kanala

Memorij
e sa
Jed. magnetnih
Spo
direktni
m
bubnjeva ljaš
pristupo nje
m
Jedin. optičkih Jedin. magnetnih
me
diskova diskova mor
ije
Memorija sa Jed. magnetnih
sekvencijalnim traka
pristupom

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 81

Memorija

Izgled memorijskog modula

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 82

Memorijska mapa

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 83

Spoljna memorija

„ To je trajna memorija potrebna za

čuvanje velikih količina podataka
„ Hard disk
„ Disketna jedinica
„ Optički diskovi
„ Magnetne trake

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 84

Floppy disk

Disketna jedinica

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 85

Floppy disk

„ Isključivo u upotrebi diskete od 3 ½ “

„ Kapacitet 1.44 MB
„ Floppy disk drive se povezuje na
matičnu ploču preko 34 pinskog kabla
za podatke
„ Na njemu se nalazi i deo gde se
priključuje napajanje

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 86

Floppy disk

Floppy disk drive

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 87

Hard disk

Povezivanje hard diska

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 88

Džamperisanje hard diska

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 89

Formatiranje diskova

„ Operativni sitem u procesu formatiranja

diska pridružuje disku tzv. fajl
sistem(FAT 32, NTFS i sl.)
„ Fajl sistem predstavlja interfejs između
operativnog sistema i uređaja
„ Na osnovu tzv. FAT tabele fajl sistem
zna gde se tačno nalazi određeni zapis
„ Formatiranjem se disk deli na staze i
sektore

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 90

Formatiranje diskova

staza

Podela diska na trake i sektore

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 91

Formatiranje diskova

Kako operativni sistem pronalazi podatke

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 92

 Hard disk struktura

„ Sastoji se od cilindara
sa magnetnim
materijalom koji brzo
rotiraju unutar metalnog
omotača
„ Svakom cilindru se
pridružuju po dve
upisno/čitajuće glave

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 93

CD R/W uređaji

„ Koriste se za čuvanje velikih količina

podataka( 700 MB)
„ Prenosni uređaji
„ CD ROM samo za čitanje podataka
„ Rewritable disk i upis i čitanje
„ Optičko zapisivanje podataka

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 94

 Glavni delovi CD uređaja

magnetna glava
optički
disk "0" "1"

osovina
sočiva za
usmeravanje
fotoreceptor

prizma za laserski
sočiva za razdvajanje izvor
spajanje snopa

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 95

CD R/W uređaji

Povezivanje CDR/W uređaja

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 96

CD R/W uređaji

„ Koriste energiju lasera za čitanje i upis

„ Nema fizičkog kontakta između površine CD
medijuma i uređaja za čitanje
„ Pošto je prečnik laserskog snopa izuzetno mali
trake za čitanje mogu biti vrlo blizu jedna drugoj
„ Podaci se upisuju kreiranjem udubljenja i polja
na površini CD-a (spralno ili kružno)
„ Prelazak sa polja na udubljenje ili obrnuto
predstavlja logičku jedinicu. Polje i udubljenja je
0.

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 97

 Izlazne komponente - monitor

„ Princip rada sličan principu rada TV aparata

„ Signal u monitor dolazi iz video podsistema
računara
„ Glavna komponenta tradicionalnog monitora
je katodna cev
„ Postoje LCD (liquid crystal display ) monitori
koji se koriste kod laptop računara

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 98

Video tehnologije

„ Monohromatska (crno-bela)
„ EGA/CGA (Enhanced Graphics Adapter
/ Color Graphics Adapter )
„ Video Graphics Array (VGA)
„ SuperVGA

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 99

Video tehnologije

Name Resolutions Colors

Monochrome Display Adapter (MDA) 720 × 350 mono (text only)

Hercules Graphics Card (HGC) 720 × 350

mono (text and graphics)

Color Graphics Adapter (CGA) 320 × 200 4

640 × 200 2

Enhanced Graphics Adapter (EGA) 640 × 350 16

Video Graphics Array (VGA) 640 × 480 16

320 × 200 256

Super VGA (SVGA) 800 × 600 256
1024 × 768 16

Extended Graphics Array (XGA) 800 × 600 65,536

1024 × 768 256

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 100

AGP (Accelerated Graphics Port) port za
ubrzanu grafiku

„ 528 MB /sec

Sistemska memorija

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 101

Monitori

Horizontalno skeniranje „ Katodna cev (CRT)

„ Serija rastera
Horizontalni (pravougaonika) se crta
Povratni hod
po ekranu
Vertikalni
Povratni hod
„ Vertikalna učestanost
„ Horizontalna učestanost
CRT čisšćenje „ 640 x 480 min 6o hz
„ 1600 x 1200 min 85 hz
„ LCD - tečni kristal

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 102

Monitor – RGB sistem

Magnetni
Elektronski Otklonski
top Horizontalni i vertikalni sistem
Namotaji za savijanje Kolor
tačka
Elektronski snop
znakova

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 103

Rezolucija i rastojanje između tačaka

„ 640 x 480 broj piksela (horizontalno i vertikalno)

„ Rastojanje između tačaka (tod pitch) dijagonalno
rastojanje između dve tačke iste boje u mm
„ Širina opsega – koliko puta se top uključi i isključi u
sekundi

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 104

Štampači

Bitne karakteristike štampača su :

„ Rezolucija štampanja (broj tačaka po

inču)
„ Brzina štampanja

„ Memorija štampača

„ Način povezivanja

„ Cena

„ ...

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 105

Štampači

„ Matrični štampači
„ Ink-jet štampači
„ Laserski štampači

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 106

Matrični štampač

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 107

Ink-Jet štampači

cartridge za ink –jet štampač

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 108

Laserski štampač

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 109

Pricip rada lasreskog štampača

3. Upis slike
2. Naelektrisanje valjka

Čišćenje
4 Prenos tonera

Papir
Fiksiranje slike
5. Prenos slike na papir

Statički eliminator

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 110

Ulazni uređaji

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 111

Modemi

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 112

Modem

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 113

 Modem

„ Uredjaj koji pretvara digitalne signale sa

kompjutera u analogne koji se mogu prenositi
putem telefonskih linija, i obrnuto. On
omogućava komunikaciju izmedju dva
kompjutera putem telefona.

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 114

Mrežna kartica

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 115

Mrežna kartica

„ Omogućava povezivanje više računara u

mrežu.

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 116

Miš / Track Ball

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 117

 Miš / Track Ball

„ Uredjaj za pomeranje kursora ili drugih objekata po

ekranu. Pomera se rukom po ravnoj podlozi, na
površini ima jedan ili više tastera, a sa donje strane
kontrolnu kuglicu (optički miševi nemaju kuglicu).
„ Kod track balla ne pomera se ceo uredjaj već samo
kuglica koja se nalazi sa gornje strane.

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 118

Skener

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 119

Skener

„ Uredjaj koji omogućuje prebacivanje

podataka sa papira u memoriju
kompjutera.

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 120

Kamere

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 121

 Kamere

„ Koriste se za izradu fotografija i filmova ili

prenos slike prilikom video komunikacije
(WEB kamere)

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 122

Jedinica za napajanje

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 123

Jedinica za napajanje

Prikaz konektora za napajanje

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 124

Jedinica za napajanje

„ Naizmenični napon gradske mreže

pretvara u jednosmerni napon od 3.3 V
i 5 V koji su potrebni za napajanje
elektronike i 12V koji je potreban za
motore HD i FD

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 125

Kablovi i konektori

„ Paralelni kabl za štampač

„ Serijski kabl
„ Kabl za USB port(na jedan port do 127
periferija)

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 126

Kablovi i konektori

Paralelni konektor

Serijski kabl

4/19/2006 BPŠ M.Todorović 127