Srbi u "Ratnom dnevniku Vrhovne komande Vermahta

Priredio: Nikola ivkovi

Dva uzaludna pokreta otpora
etnika i partizanska borba ubrzo se, meutim, pretvorila u krvavi
srpski graanski rat
Po prvi put naim itaocima postae dostupan ovaj prvorazredni
istorijski dokumenat. Na srpski su prevedene mnoge zanimljive knjige
koje se bave problematikom Drugog svetskog rata. To se, pre svega,
odnosi na amerike i britanske autore. Te knjige su doprinele da
stvorimo objektivniju sliku o nedavnoj prolosti. Ono to, meutim,
upada u oi, jeste nedostatak nemake izvorne istorijske grae, a ona
je - veoma vana.
Ovu injenicu prvi je primetio Ivan Avakumovi. U predgovoru svoje
knjige "Mihailovi prema nemakim dokumentima (London, 1969),
kae: "Nemaki dokumenti su vani i zbog toga, to dananji reim u
Jugoslaviji ve etvrt veka pokuava, da svede Mihailovia i njegove
ljude na nemake koloboratere". (Predlaem da se knjiga Avakumovia
to pre objavi u Srbiji). Sada je godina 2003.
Ko su izdajnici
Pa ipak, Avakumovieva tvrdnja iz davne 1969. godine i danas ima
svoju teinu. Tito i njegov reim pokuali su da izjednae faistiki,
zloinaki reim Ante Pavelia u NDH - sa oslobodilakim pokretom
Drae Mihailovia u srpskim zemljama, koji je do godine bio slubeno
priznat od strane Saveznika i koji su u njegovom tabu (Amerikanci ak
do godine 1944) imali svoje vojne misije.
Najzanimljivije pitanje ovde glasi: ta, stvarno, o tome kau nemaki
dokumenti? Odgovor, razume se, nalazimo u najvanijem nemakom
istorijskom dokumentu, u "Ratnom dnevniku Vrhovne komande
nemake armije" ("Krigstagebuch des oberkommandos der
Wehmacht"). Od 1945. pa do nedavno, dakle, skoro pola veka, uili
smo u Titovim kolskim udbenicima, da su ustae i etnici "narodni
neprijatelji" i "izdajnici".
Nemaki izvori, meutim govore sasvim neto drugo, da su se, naime,
ustae i Nemci borili protiv etnika, da su etnici bili priznati od
Saveznika kao antifaistiki pokret otpora, da su etnici prvi zapoeli
borbu protiv okupatora i to ve poetkom maja 1941, dok su partizani

zapoeli svoje aktivnosti tek u septembru, dakle, etiri meseca kasnije

nego Draa Mihailovi, da su glavni pokret otpora na prostoru
Jugoslavije inili etnici i partizani, i tako redom.
U etnikom pokretu otpora uestvovali su gotovo iskljuivo Srbi, a u
partizanskom ogromnu veinu boraca do 1943 inili su takoe Srbi.
Dakle, vreme je da, na osnovu nemakih izvora, doemo do jedino
pravog zakljuka: sa ponosom, pred svetom, moemo da kaemo, da
su Srbi u porobljenoj Evropi vodili jednu od najzapaenijih uloga u
antifaistikom otporu.
Strane odmazde
Na nau nesreu dva srpska pokreta otpora, etniki i partizanski,
pretvorili su se veoma brzo u srpski graanski rat, koji je odneo stotine
hiljada srpskih ivota. Jednim slovom, danas, sa ove istorijske
udaljenosti, moemo prilino jasno da sagledamo, koliko su apsurdne
bile nae podele na etnike i partizane, kada je, evo, odgovor pruen
jasno od samog neprijatelja, gde na vie mesta, na primer, stoji.
"danas smo streljali" toliko i toliko "etnika i pa rtizana", dakle, Srba. Tu
stoji i to, da je sam Hitler izjavio da se etnici moraju "bez milosti
unitavati".
Ovde ima dosta rei o "pregovorima" etnika i Italijana, ali i Nemaca.
Ali, iz toga se nikako ne moe da izvue zakljuak da je to bila
"kolaboracija", jer to i sami nemaki izvori negiraju. etnici su
razgovarali sa okupacionim snagama, pre svega, da spaavaju srpske
ivote, civile, taoce, ili su molili italijanske i nemake vojne vlasti da
interveniu kod Pavelia, da se prestane sa masovnim ubijanjem
srpskog stanovnitva u NDH.
Titovi partizani takoe su vodili pregovore sa Nemcima, a po sadraju
oni bi se pre mogli da okvalifikuju kao "kolaboracija", nego to su to
ikada uradili etnici Drae Mihailovia. Na kraju, videli smo da su i
"neutralni" vajcarci i veani "pregovarali" sa Nemcima i, recimo,
dozvolili im, da preko njihovog teritorija, prevoze vojni materijal i
nemake vojne snage, pa ipak, posle 1945, nikome nije palo na pamet
da ih proglasi za "kolaboratere".
Svi Srbi banditi!
A srpski narod, koji je imao ak dva pokreta otpora, sada treba da vodi
jalovo raspravu oko toga, da li su ovi ili oni ipak bili "kvislinzi". U isto
vreme, na terenu, Nemci, kako vidimo iz "Dnevnika VKV", svakodnevno
ubijaju "bandite", dakle, i etnike i komuniste, odnosno - Srbe.

U nemakoj istoriografiji taj izvor zove se skraeno: "Ratni dnevnik

OKV", na srpski, dakle, "Ratni dnevnik VKV". Re je, dakle, o strogo
poverljivom dokumentu, koji je sauvan i posle kapitulacije Nemake
godine 1945. U njemu je pohranjena precizna hronika, koja nam govori
o vojnoj situaciji nemake izmeu 1940. i 1945. godine. Na skoro
sedam hiljada strana "Dnevnik" nam, - preciznim i trezvenim jezikom,
bez ideolokih primesa i ulepavanja, iz dana u dan, daleko od svake
propagande i retuiranja, - govori o tome, kako je nemaki vojni vrh
video Evropu u tom razdoblju.
"Dnevnik VKV" dopunjen je mnogim vanim istorijskim prilozima, kao
to su Hitlerova uputstva. Izdava je prof. dr Persi Ernst ram, koji je
bio "ef" voenja "Dnevnika VKV" i to u vremenu od 1943. do 1945.
godine. Pored rama, i drugi saradnici u izdavanju ovog dela bili su i
sami neposrednici uesnici u Drugom svetskom ratu i zauzimali su
najvia mesta u Vrhovnoj komandi Vermahta.
Sve nam to garantuje najvei mogui stepen autentinosti, odnosno,
da ovaj "Dnevnik" predstavlja "najvaniji nemaki izvor u prouavanju
istorije Drugog svetskog rata", kako su jednoglasno naglasili recenzenti
ovog dela. "Dnevnik VKV" objavljen je godine 1982, u Minhenu, u osam
knjiga. Odgovoran za voenje "Dnevnika" do godine 1943. bio je
Helmut Grjner. On je umro 1958. Ova dvojica najvie su zasluni, da je
"Dnevnik" objavljen.

Hitler potpisuje plan "barbarosa"

ifra za napad na SSSR. Bojao se nacionalne Rusije
I Grajner i ram su vodili "Dnevnik VKV" i na koncu rata polo im je za
rukom, da taj dokumenat sauvaju. Godine 1939. "Dnevnik" se jo nije
vodio. Neto manje materijala postoji za godinu 1942. dok je
"izgubljen" samo onaj "Dnevnik VKV" u razdoblju od aprila do maja
1943. za koji se pouzdano zna, da je pao u ruke Amerikancima. neto je
izgubljeno i u vremenu od marta i aprila 1945. U "Dnevnik" ulaze i
stenografski zabeleeni razgovori kod Hitlera, poznatiji kao "FiretLagebeschprehung".
Samo za 1942. godinu te sveske imale su oko dve stotine hiljada
strana. Sauvano je svega osam stotina strana. to je izgubljeno,
nadometeno je iz drugih izvora, tako da je na takva "prazna mesta"
umetnut "Dnevnik" general-pukovnika Franc Haldera, za koga svi vojni
strunjaci tvrde, da je veoma pouzan hroniar svoga vremena. On je
bio i ef generaltaba nemake kopnene vojske.

U vezi nemake politike i vojnih operacija na Balkanu najpouzdaniji je

izvetaj Hillgrubera, te knjiga Ladislava Horz i Martina Broszat: "Der
kroatische Ustascha Staat 1941 - 1945", Stuttgart, 1964.
Preveo sam i one delove "Dnevnika" koji govore o najvanijim
dogaajima i na drugim ratitima, koji su, razume se, bili od velikog
znaaja i za srpski narod. Re je, pre svega, o istonom frontu.
Zanimljivo, da nemaki izvori ne govore toliko o "Sovjetima", nego
uglavnom o "Rusima".
Tako, 22. jun 1941. kau, da je napadnut ne Sovjetski Savez, ve
Rusija. Ili, ne govore o "sovjetskim zarobljenim vojnicima", nego o
"ruskim", i tako redom. Nije potrebno ni posebno napominjati da je
najvei deo "Dnevnika VKV" posveen Istonom frontu, odnosno borbi
sa ruskim vojnicima.
Za nau javnost ovaj "Dnevnik" jeste vaan, jer e moi da ita,
necenzurisano, ta je "najvaniji nemaki dokumenat" stvarno mislio o
Srbima, o etnicima, o partizanima, i tako redom. Kao to i naslov
feljtona sugerie iz tih skoro sedam hiljada strana "Dnevnika", ja sam
nastojao da pronaem sva ona mesta, koja se, na ovaj ili onaj nain,
odnose na Srbe i njegove interese.
Pri tome, razume se, nisam se ograniio samo na Nedievu Srbiju,
nego sam gledao na celokupan etniki srpski prostor, nastojei tako, da
se prui to potpunija slika poloaja srpskog naroda u Drugom
svetskom ratu, kako su ga, razume se, videli nemci. Ovde je, dakle,
re, o Srbima "Ratnom dnevniku Vrhovne komande Vermahta"; Minhen,
1982, 6800 strana; priredio za tampanje, predgovor napisao i preveo
sa nemakog na srpski: Nikola ivkovi.
"Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta. 1. avgust 1940 - 31.
decembar 1941. u dve knjige; priredio za tampu i objasnio: Hans-Adolf
Jacobsen ("Kriegstagebuch des oberkommandos der Wehmacht;
zusammengestellt und erlautert von Hans-Adolf Jacobsen), str. 1600.
1940.
28. oktobra 1940.
05:30 Italijanske trupe sa teritorija Albanije napale Grku.
31. oktobra
Rezultat dosadanje vazdune bitke sa Engleskom: do danas oboreno
1733 nemaka aviona i 915 britanskih. Nemaka izvrila 783 napada
na Englesku, a Britanci 601 napad na Nemaku.
3. novembar

Grka izvrila uspean protivnapad i uspela da potisne 11. italijansku

armiju na poetne pozicije.
Nemaka podmornica U-99 u Severnom Atlantiku potopila dva
britanska vojna broda "Laurentic" i "Partoclus".
14/15. novembar
Snaan nemaki vazduni napad na Kaventri, u kome je uestvovalo
437 aviona.
16/17. novembar
127 britanskih bombardera izvrilo je napad na Hamburg.
22. novembra
Uspeno zavrena protivofanziva grke armije, koja je potisnula
italijansku armiju na teritoriji Albanije.
18. decembra 1940.
Hitler potpisao "uputstvo broj 21 (plan "Barbaross"): "Nemake oruane
snage mora da su spremne, da u jednoj brzoj vojnoj akciji pobede
Sovjetsku Rusiju". Priprema treba da se zavre do 15. maja 1941.
1941.
21. januara 1941.
Britanske trupe zauzele Tobruk.
30. januara
Finska odbila da uestvuje u nemakom napadu na Lenjingrad.
6. februara
Britanska armija osvojila Bengazi.
8. februara
Prvi konvoj sa nemakim vojnicima i materijalom isplovio iz Napulja u
pravcu Tripolija (Libija).
11. februara
Stigle prve nemake trupe u Tripoli.
12. februara
General Rommel postavljen za komandanta nemakih trupa u severnoj
Africi.
14. februara
Bezuspeni pregovori Hitlera sa jugoslovenskim predsednikom vlade
Cvetkoviem i ministrom spoljnih poslova Cincar-Markoviem u vezi
pristupa Jugoslavije Trojnom paktu.

3. marta 1941.
Hitler: "Po svaku cenu moramo da izbegnemo, da na mesto
boljevistike Rusije doe nacionalna Rusija, koja e, kao to istorija
dokazuje, na kraju krajeva, opet da bude neprijateljski raspoloena
prema Nemakoj.

Pu u Beogradu
Odbaen Trojni ugovor, Hitler odluio da uniti Jugoslaviju
4. marta 1941.
Sastanak Firera sa jugoslovenskim princom-namesnikom Pavlom u
Berghofu. Pri tome je izdato saoptenje, da je Jugoslavija u principu
spremna da pristupi Trojnom paktu.
12. mart 1941.
U pregovorima sa Jugoslavijom postignut je dogovor, da se odustane
od transporta kroz Jugoslaviju. Nemaka ima 97 miliona stanovnika.
13. mart 1941.
Ambasador Riter, iz nemakog ministarstva spoljnih poslova, saoptava
da se pregovori oko pristupanja Jugoslavije Silama osovine odvijaju
povoljno. Glavnu potekou predstavlja jo uvek pitanje vojne podrke
Jugoslavije Trojnom paktu, koje se protivi jugoslovenskom narodnom
mentalitetu i zato ga Jugoslavija jo uvek ne prihvata. Ambasador Riter
izrazio je miljenje, da je Hitler spreman da izae u susret Jugoslaviji i
zbog velikog politikog znaenja pristupa Jugoslavije Trojnom paktu.
Nemaka, dakle, treba da odustane od svog zahteva da Jugoslavija
dozvoli transport nemakih trupa kroz svoju zemlju.
14. mart
Pregovori sa Jugoslavijom nikako da se privedu koncu.
22. mart
Nove tekoe u pregovorima sa Jugoslavijom i njenog pristupanja
Trojnom paktu. Tri jugoslovenska ministra dala su ostavku na svoje
poloaje.
24. mart 1941.
Sutra u podne, u Beu, potpisuje se pristup Jugoslavije Trojnom paktu.
27. mart 1941.
Pu u Beogradu. Jutros je jugoslovenska vlada podnela ostavku.
Demonstracije pred nemakom ambasadom. Antinemake

demonstracije u Beogradu i u drugim gradovima Srbije. Ugovor jo nije

ratifikovan. Novi predsednik vlade zove se Simovi. Oko 13:00 javljeno,
da je Firer odluio da uniti Jugoslaviju . Vrhovni komandanti kopnene
vojske i vazduhoplovstva ve se nalaze kod Hitlera.
Razgovor Hitlera sa feldmaralom fon Brauhiem, Kajtelom, Geringom,
Jodlom, Ribentropom i a efovima generaltabova vojske,
vazduhoplovstva i Rajhskancelarije. Hitler im kazao za svoju odluku da
"Jugoslaviju uniti i vojno i kao dravu". Zahteva se od Italije, Maarske
i Bugarske da i one uestvuju u toj akciji. Uvee, Hitler potpisao
"Uputstvo broj 25", koje predvia "blickrig" protiv Jugoslavije i Grke i
napad je pomeren sa 1. aprila na 6. april ove godine. To znai pojam
planiranog poduhvata "Barbarosa" za oko etiri nedelje. (knjiga 2., str.
981-1244).
28. mart 1941.
Vojni udar u Jugoslaviji uperen je, pre svega, protiv Nemake. Nova
vlast je neprijateljski raspoloena prema Nemakoj. Jue sastanak
ambasadora Herena sa novim jugoslovenskim ministrom spoljnih
poslova. Re je o pokuaju da se nastavi sa dosadanjom politikom
prijateljstva sa Nemakom. Ovo stoji u suprotnosti sa Pozivom armiji i
stanovnitvu. U Zagrebu nema demonstracija protiv Nemake, ali zato
ima u Beogradu. erilov govor povodom vojnog pua u Beogradu.
31. mart
Vojni atae iz Beograda javlja, da Jugoslavija ostaje verna Trojnom
paktu. Oigledno samo da dobije na vremenu.
1. april
Dve treine ratnog vazduhoplovstva premeteno prema jugoslovenskoj
granici . Nemaki ambasador iz Beograda danas u Berlinu. Idn (Eden)
prole nou u Beogradu.
2. april
Rasputen jugoslovenski parlament. Bugari nisu izrazili spremnost da
ratuju protiv Jugoslavije.
3. april
Samoubistvo maarskog predstavnika vlade grofa Telekija, kao protest
protiv nemakog pritiska na Maarsku, da uestvuje u ratu protiv
Jugoslavije.
4. april
Nemako - italijanske trupe zauzele Bengazi (Libija)
5. april

U Moskvi potpisan sovjetsko - jugoslovenski Ugovor o prijateljstvu.

Antoneku je veoma zabrinut zbog predstojeeg napada na Beograd, jer
se boji ruskog napada.
6. april
Poetak napada na Jugoslaviju i Grku. Ukupne snage upotrebljene u
napadu protiv Jugoslavije i Grke iznose oko 1.200 tenkova, 210 lovaca,
400 bombardera i 170 izviakih aviona. Protiv Jugoslavije: 7
peadijskih divizija, 4 motorizovane divizije, 4 tenkovske divizije. Protiv
Grke: 6 peadijskih divizija, dve tenkovske divizije.
Maarska uestvuje sa 10 brigada, a Italija sa 28 divizija i 320 aviona.
Vojne snage Jugoslavije: 17. peadijskih divizija, 3 konjike divizije, oko
700 aviona.
Grka armija poseduje: 20 peadijskih divizija, 80 aviona. U toku dana
pet snanih vazdunih napada na Beograd sa ukupno 484 bombardera
i tuka.
7. april
Naa 12. armija ula u jugoslovenski prostor. Snaan otpor
jugoslovenske armije. Maarska uestvuje sa etiri korpusa. U
Maarskoj postoje tri struje: 1. maarska vlada je protiv uestvovanja u
napadu protiv Jugoslavije; 2. maarska armija veruje u nemaku
pobedu; 3. Maarski krupni kapital ne eli rat, ali hoe da dobije
teritorije.
Beograd napadnut tri puta tokom dana i jednom nou. Silovit otpor
pruaju Grci na Rupelovom prevoju . Gubici: 98 neprijateljski, 14
sopstveni.
Poziv Pavelia hrvatskom narodu. Maekov uticaj izgubljen.
8. april
Naa 12. armija napreduje. Zauzeto Skoplje.
10. april
Ulazak jedinica 2. nemake armije u Zagreb. Proglaena "nezavisna
drava Hrvatska" od strane general-pukovnika Kvaternika.
U Makedoniji zarobljeno 100.000 jugoslovenskih vojnika . Zbog loeg
vremena jue nije bilo velikih napada nemakog ratnog
vazduhoplovstva ("Luftnjaffe") protiv Jugoslavije.
Jugoslovenska ratna mornarica nije isplovila.
11. aprila
Poetak ulaska maarske 3. armije u Jugoslaviju.

12. april
11. tenkovska divizija nalazi se 45 kilometra od Beograda . Paveli
proglaen za efa hrvatske drave.
13. april
Dva jugoslovenska vazduna napada na Segedin. Vie aviona pobeglo
u Rusiju.
15. april
Nemake trupe osvojile Sarajevo

Kapitulacija jugoslovenske armije

Armija Kraljevine poloila oruje pred Nemcima 17. 4. 1941.
14. april
U Jugoslaviji otpor se prua samo jo na pojedinim mestima. Pokuava
se organizovanja otpora na brdovitim terenima oko Sarajeva.
Sirovine u Jugoslaviji: najvie bakra u Evropi i to u Boru, a boksit sadri
9 odsto svetskih rezervi.
17. april 1941.
General Kalafatovi potpisao u Beogradu kapitulaciju Jugoslovenske
armije. Ukupan broj jugoslovenskih ratnih zarobljenika iznosi: 344.000.
18. april
Samoubistvo grkog predsednika vlade Korizisa.
20. april
Kapitulacija grke armije u Epirusu. Poeli pregovori izmeu Ribentropa
grofa ana u Beu oko podele Jugoslavije.
27. april...
Nemake trupe ule u Atinu.
Pad Grke
30. april
Nemaka osvojila Grku, sem ostrva. Ukupan broj ratnih zarobljenika:
223.000 grkih i 21.900 britanskih . Grki vojnici puteni kui. Nemaki
gubici u ratu protiv Jugoslavije i Grke: 2559 mrtvih, 5820 ranjenih i
3.169 nestalih vojnika.
10. maj

etniki voa pukovnik Draa Mihailovi, koji nije priznao kapitulaciju

Jugoslovenske armije, poeo sa otporom na podruju Ravne gore
(jugozapadna Srbija) protiv nemakih okupacionih snaga.
20. maj
Nemaka poela sa invazijom grkog ostrva Krit, koga brane jake
britanske snage.
15. jun
Hrvatska pristupila Trojnom paktu..
22. jun
U 03:00 poetak ofanzive protiv Rusije. Ukupne nemake vojne snage:
118 peadijskih divizija, 15 motorizovanih divizija, 19 tenkovskih
divizija, sa oko 3.050.000 vojnika. Istovremeno na Zapadu nemake
vojne snage broje 38 divizija: 8 u Norvekoj, 7 na Balkanu, u Africi 1 i u
Nemakoj 1 divizija.
Procene ruskih snaga: 118 peadijskih divizija, 20 konjikih divizija, 40
motorizovanih i tenkovskih brigada, oko 6.000 aviona.
23. jun
Slovaka je za rat protiv Sovjetskog Saveza stavila Nemakoj na
raspolaganje dve divizije.
25. jun 1941.
Dozvoljen transport nae 163. divizije preko vedske. Pregovori sa
vedskom protekli povoljno. Nemaki gubici izmeu 22. juna 1941. do
20. marta 1942: poginulo 237.807 nemakih vojnika (od toga 9729
oficira). Od toga broja samo na ruskom frontu Nemaka imala 228.059
poginulih vojnika. Istovremeno Nemaka je zarobila 3.461.338 ruskih
vojnika.
26. jun
Finska objavila rat Sovjetskom Savezu.
27. jun
Maarska objavila rat Sovjetskom Savezu.
4. jul
Jugoslovenska komunistika partija (generalni sekretar Tito) odluila je,
da povede "oruani ustanak" protiv "faistike okupacije" Jugoslavije.
5. jul
Nemako ratno vazduhoplovstvo izgubilo je na ruskom frontu u
vremenu od 22. juna do 5. jula 1941. godine: 124 lovaca, 196

bombardera i 171 izviaki avion.

8. jul
Hitler najavio da Moskvu i Lenjingrad sravna sa zemljom.
13. jul
Protivnapad 21. sovjetske armije pod generalom Jefremovim doveo je
do osvajanja Rogaova i lobina.
19. jul
Od poetka napada na Sovjetski Savez nemako ratno
vazduhoplovstvo izgubilo je 216 lovaca, 278 bombardera i 280 ostalih
aviona (izviakih, transportnih i drugo).
21. jul
Sovjetske trupe povratile su Velikije Luki.
27. jul
Ruske trupe povratile su Jarevo (istono od Smolenska).
31. jul
Gering izdao nalog Hajnrihu da izvri "sve potrebne pripreme za
celokupno reenje jevrejskog pitanja u Evropi". Ovim je zapoeto
"konano reenje" ("Endloesung"), odnosno, fiziko unitavanje
evropskih Jevreja.
5. avgusta
Kraj bitke za Smolensk. Zarobljeno 310.000 sovjetskih vojnika i
uniteno 3.205 tenkova.
29. avgust
General Milan Nedi obrazovao, pod kontrolom nemake vojne uprave,
srpsku vladu .
19. septembra
6. nemaka armija osvojila Kijev.
24. septembra 1941.
Kontraofanziva 9. i 18. sovjetske armije protiv 3. rumunske armije i
delova nemakih vojnih snaga nedaleko Melitopola.
16. oktobra
Sovjetska vlada i diplomatski predstavnici naputaju Moskvu i sele se u
Kujbiev na Volgi. 4. Rumunska armija sa delovima nemakih vojnih
jedinica ula je, bez borbe, u Odesu, koju su Sovjeti ve ranije napustili.

22. oktobar 1941.

Na ruskom frontu: pred itavim frontom nae 11. armije otporna snaga
i volja neprijatelja nije slomljena.
26. oktobar
Propali vienedeljni pregovori izmeu Mihailovia (voa etnikog
pokreta, koji su verni kralju) i Tita (voa komunistikih partizana u
Jugoslaviji) u vezi mogunosti zajednike borbe protiv okupatora i to
zato, jer su postavljeni takvi uslovi, koje Mihailovi nije mogao da
prihvati.
Sukob Tita i Drae
2. novembar
Poele ogorene borbe izmeu Titovih partizana i etnika (Mihailovi).
Nemake trupe zauzele su Uice, koje je Tito proglasio za "narodnu
republiku". Ostatak partizana povukao se u Crnu Goru, na Durmitor.
16. novembar
Velo poluostrvo Krim, sem tvrave Sevastopolj, nalazi se pod
nemakom kontrolom, 11. armija.
18. novembra
Poetak britanske protuofanzive u Severnoj Africi.
1. decembar
O poetka rata protiv Sovjetskog Saveza Nemaka je imala sledee
gubitke: 162.314 mrtvih, 571.767 ranjenih i 33.334 nestala . Vrhovni
komandant Srednje armije na ruskom frontu feldmaral Fon Bok javlja
da se od sad mogu postii jo samo manji uspesi. Nije daleko vreme, "u
kome e snaga naih trupa biti potpuno iscrpljena".

ukov krenuo u protivnapad

Nemci na ruskom frontu od 22. 6. 1941. izgubili 2.093 aviona
6. decembar
General ukov krenuo u protunapad. Nemako ratno vazduhoplovstvo
od 22. juna 1941. godine izgubilo na ruskom frontu 758 bombardera,
568 lovaca i 767 ostalih aviona.
Vreme: u Rusiji do - 38 stepeni,
7. decembar
Istok, Sovjetska Rusija
Juna armija: jaki napadi neprijateljskog ratnog vazduhoplovstva tokom

itavog dana. Srednja armija (Heres rupe Mite): Na severnom krilu

morali da se povuemo pred nadmonim neprijateljem.
Severna armija: neprijatelj nastoji da nam presee put do Tivina.
Vreme: do -35 stepeni.
Japanski napad na Perl Harbur, glavnu pomorsku bazu pacifike flote.
Balkan
Srbija: Pripreme za napad protiv etnika Drae Mihailovia na
planinskom podruju 25 km jugoistono od Valjeva. Nastavak akcije
ienja terena: ubijeno 47 ustanika. ienje terena severoistono od
Loznice. Akcija ienja srpske policije oko Gornjeg Milanovca: 28
komunista, 2 oficira i 40 lanova Mihailovieve grupe uhaeno.
8. decembar
Srbija: Na jugozapadu moravske doline i u planinama juno od nje
nastavlja se akcija ienja. Neprijateljski gubici: 73 mrtva, uhvaen 91
pripadnik Mihailovievih etnika. Ubijeno 80 komunista. iva aktivnost
bandi oko Nia.
Hrvatska: I dalje jaka aktivnost bandi na prostoru Tuzla - Banja Luka Sarajevo. Pri tome je pruga Doboj - Tuzla minirana.
9. decembar
Srbija: Na podruju juno od Uica nastavlja se akcija ienja terena
koja je uperena protiv Mihailovievih pristalica. U Beogradu uhapeno
80 komunista i sumnjivih lica.
10. decembar
Srbija: Akcija ienja i osiguranja saobraajnice uz dolinu Zapadne
Morave protiv pristalica Mihailovia je okonana. Mihailoviu je polo za
rukom da sa malobrojnim pristalicama pobegne, ali je uhvaen voa
taba Mii sa svojim ljudima. Time je razbijena najvea grupa
nacionalnih ustanika na srpskom prostoru. Upuen proglas Srbima da
je Mihailovieva glava ucenjena na 200 000 dinara.
11. decembar
Srbija: U operaciji protiv Mihailovievih pristalica gubici neprijatelja
iznose 10 mrtvih, a dva nemaka zarobljenika su osloboena. Bande na
podruju jugozapadno od aka delimino unitene. Gubici neprijatelja:
18 mrtvih. Sopstveni gubici: jedan ranjen. Jaki prepadi na 8 mesta u
okolini Nia. Jake banditske snage u okolini Leskovca.
12. decembar 1941.
Maarska, Rumunija i Bugarska objavile rat SAD-u.

13. decembar
Sovjetske vojne snage uspele su da probiju odbranu nemake
tenkovske armije (general Guderian) kod Tule.
18. decembar
Balkan: nemamo nikakvih vesti.
20. decembar
Srbija: jake bande jugozapadno od Valjeva. Bande su se pojavile i na
zapadnom Kosjeriu. Uhvaeni major Mii, kao pripadnik
Mihailovievog pokreta, streljan.
21. decembar
Srbija: Prepadi bandi kod Petrovca. Uhapeno 17 komunista.
Hrvatska: Nastavljaju se prepadi u prostoru Sarajevo - Tuzla - Banja
Luka. Pojedine borbe ustanika sa hrvatskim trupama. Od strane
ustanika zatraeno da se tri srpske optine severozapadno od Tuzle
prikljue ustanicima.
24. decembar
Srbija: Jake aktivnosti bandita na prostoru Valjeva. U Beogradu
uhapeno 54 osobe.
25. decembar
Srbija: U Beogradu 22 i 23. decembra napadnuti nemaki i hrvatski
vojnici od strane stanovnitva i pri tome je ubijen jedan hrvatski vojnik,
a dva ranjena. Pokrenut postupak, da se uzmu Srbi kao taoci i da se
streljaju.
Hrvatska: Prema hrvatskim izvetajima, pukovnik Mihajlovi, koji je
pobegao iz Srbije, preuzeo je komandu nad ustanicima na Romaniji (28
km od Sarajeva).
26. decembar
Srbija: Na prostoru jugozapadno od apca ponovo su se pojavile vee
partizanske grupe. Oko 2300 srpskih izbeglica sa hrvatskog ustanikog
podruja stiglo u Kosovsku Mitrovicu.
30. decembar 1941.
Srbija: Pojavile su se nove bande juno od Uica, kao i na prostoru
abac - Sremska Mitrovica. Velike snene padavine. Visina snenog
pokrivaa do 30 santimetara. Drumovi delimino zavejani, a delom
zaleeni.
Hrvatska: pokret bandita na planini Ozren. Muslimansko stanovnitvo iz

Bosne delimino i na teritoriji Srbije.

1942.
"Ratni dnevnik vrhovne komande Vermahta2, 1. januar 1942 - 31.
decembar 1942, knjiga 3. i 4, 1464 str; sastavio i objasnio: Andreas
Hilgruber
Kratak pregled vojne i politike situacije od 1. januara 1942. do 31.
decembra 1942. sa stajalita Nemakog najvieg vrha:
Nemaka i njeni saveznici
1. Italija: Godina 1942, to se tie saradnje nemake i italijanske
armije, bila je zadovoljavajua. Jedini izuzetak bio je prostor Jugoslavije,
gde je dolo do otvorenog sukoba izmeu nemakih i italijanskih vojnih
vlasti. Za Nemce, problem je pre svega bio u stavu italijanske 2. armije,
koja je lokalnu vlast u delovima Dalmaciji i istone Hercegovine predala
etnicima. Ovo se posredno odnosi na komandanta italijanske 2.
armije, generala Roatu (Roata), koga Hitler nije voleo.
General Roata je, sredinom 1942. godine, naoruao etnike jedinice i
to u istonoj Hercegovini, Crnoj Gori, zapadnoj Bosni i Dalmaciji. Ovaj
potez generala Roata mnogo je razbesneo hrvatske i nemake vojne
vlasti. etniki je pokret, godine 1942, bio priznat od Saveznika kao
antifaistiki pokret otpora, a general je preko te akcije pripremao
teren da Italija pree na stranu Saveznika.
etnici postaju engleski saveznici
Dana 13. 1. 1942. Draa Mihailovi postaje vojni ministar izbeglike
vlade
Italijani su imali u Hrvatskoj, poetkom 1942, oko 60 000 vojnika, a
Nemci svega 10 000. Rumunija je na poetku rata protiv Rusije
uestvovala sa jakim vojnim snagama i to sa 26 divizija. Nakon to su
pretrpeli velike gubitke na prostoru Odese, uestvovali su sa manjim
snagama. Rumunski gubici do kraja 1941. u borbi sa Rusima iznose 40
000 poginulih i 100 000 ranjenih. Rumuni su pristali da se i 1942. jae
angauju na istonom frontu, ali samo pod uslovom, da to isto urade i
Maari. I inae, Nemci su uloili mnogo truda, da izglade este
nesporazume i nepoverenje koje je tokom itavog rata vladalo izmeu
Maara i Rumuna.
2. Rumunska, Maarska, Bugarska, Slovaka i Hrvatska
Maari su u nemakom napadu na Sovjetski Savez uestvovali sa 10
divizija, a Slovaci sa tri slabe divizije.

Od svih nemakih saveznika Hrvatska je bila i ostala sa najveim

unutranjim problemima. Od samog osnivanja drave, hrvatske se
suoila sa velikim nacionalnim i religioznim problemima (pravoslavnim
stanovnitvom), koje su ustae pokuale da ree terorom.
Time su samo dali novu snagu srpskom nacionalistikom pokretu Drae
Mihailovia i komunistikoj, partizanskoj organizacija Tita. Hrvati su
godine 1942. poslali na ruski front, kao pomo Nemcima, 369
regimentu, jednu lovaku eskadrilu i jednu eskadrilu bombardera. Ova
regimenta podelila je sudbinu 6. nemake armije kod Staljingrada.
Bugarska je uivala poseban tretman kod Nemaca. Bugari su jedini
odbili da se sa Nemcima bore protiv Rusa. Bugari su to objasnili dugom
proruskom tradicijom, koja postoji u narodu. Svoje vojne snage dali su
Nemcima na podruju Jugoslavije i time rasteretili Nemce. Finska se sa
Nemcima borila na Istonom frontu u nadi, da e time moi da povrati
teritorije, koje je izgubila u ratu sa Rusima godine 1940. Finci su,
meutim, odbili, da uestvuju u borbama oko Lenjingrada. Nastojali
su , da se ne zamere Rusima i Saveznicima.
Borba protiv ustanikih pokreta na Balkanu
1. etnici generala Drae Mihailovia
Oslanjajui se na volju srpskog naroda da se bori za slobodu i na
tradiciju etnitva, koje vue svoje poreklo jo iz turskih vremena,
jugoslovenski pukovnik Draa Mihailovi osnovao je srpsku
nacionalistiku organizaciju i u maju 1941. zapoeo oruani otpor.
Drugi pokret otpora, komunistiki, pod Titom, partizanski, zapoeo je
svoje prve akcije u septembru 1941, takoe u Srbiji.
Nemake okupacione vlasti pokuale su da ustanak ugue drakonskim
merama odmazde. Mihailovi je 15. novembra 1941. jednom
nemakom obavetajnom oficiru objasnio, da on nije toliko"engleski
ovek", kako Nemci pretpostavljaju, te da je njegov osnovni cilj da
spasi od unitenja srpski narod". Jugoslovenska izbeglika vlada
imenovala je 13. januara 1942.
Mihailovia za vojnog ministra i time su etnici i slubeno bili priznati
kao britanski saveznici. Po miljenju Glize fon Horstenau, Nemaka je
propustila priliku da ovaj prostor smiri, jer Hitler nije prihvatio njegov
plan, nego je Paveliu i dalje ostavio razreene ruke u pogledu
unitavanja pravoslavnog stanovnitva u Bosni i Hercegovini.
2. Titovi partizani
Srbija je godine 1942. bila uglavnom mirna. Borbe su s vodile na
teritoriju Nezavisne drave Hrvatske. Poetkom januara Nemci su, pod
generalom Baderom, potpomognuti ustakom "Crnom legijom", vodili

protiv etnika borbe u istonoj Bosni. U zapadnoj Bosni bila je

primeena partizanska aktivnost. Komunisti su 8. jula 1942. zauzeli
Konjic, a 24. avgusta 1942. i Mrkonji Grad.
U jesen 1942. Titove snage osvojile su Jajce i Biha. U borbi protiv
etnika i partizana stajalo je na raspolaganju 44.000 hrvatskih vojnika
(34.000 domobrana i 10.000 ustaa) i oko 10.000 nemakih vojnika.
Zajednike nemako-hrvatske vojne operacije protiv etnika u leto
1942. voene su u Lici, a onda i protiv partizana oko Karlovca.
3. Grupe otpora u Grkoj
11. januar 1942.
Japanske trupe zauzele Kuala Lumpur, glavni grad Malaje
13. januar
Predsednik jugoslovenske vlade u izbeglitvu, u Londonu, Simovi
podneo je ostavku. Novi predsednik vlade jeste Jovanovi, a Draa
Mihailovi je imenovan za vojnog ministra.
18. januar
Nemako-italijanske trupe zauzele Bengazi, Libija.
1. februar
33. sovjetska armija pod generalom Jefremovim krenula u
kontraofanzivu prema Vjazmi.
8. februar
Tito izjavio da je Durmitor jedna od Republika Sovjetskog Saveza.
15. februar
Japanske trupe ule u Singapur. Britanske trupe sa oko 70.000 vojnika
kapitulirale pred japanskim generalom Jamaitom.
7. marta
Japanska armija osvojila Rangun, glavni grad Burme.
31. mart 1942.
Hitler kae da treba da pridobijemo Tursku kao saveznika. Ta zemlja
mnogo mu je draa nego to je Bugarska, jer je ona panslovenska.
19. april
General Jefremov, zbog neuspele ofanzive protiv Nemaca, izvrio
samoubistvo.
21. jun
Nemake i italijanske trupe zauzele Tobruk i pri tome zarobile 32.000

britanskih vojnika.
23. jun
Nemako-italijanski tenkovi preli su egipatsko-libijsku granicu.
1. jul
Nemci osvojili Sevastopolj.
23. jul
Nemci osvojili Rostov.
9. septembar
Kraljevsko jugoslovensko poslanstvo u Moskvi podignuto je u rang
ambasade. Tito protestuje.
15. septembar
Poetak sovjetske ofanzive kod Voronea.
23. septembar 1942.
Susret Hitlera, rumunskog predsednika vlade Mihail Antoneskua i
hrvatskog "poglavnika" Pavelia u Hitlerovom glavnom tabu "Vervolf".
Otvoreno se govorilo o hrvatskim problemima. Hitler je izrazio
zabrinutost zbog nestabilne situacije u Hrvatskoj, koja nije u stanju da
osigura bezbednost glavnih saobraajnica, a to direktno teti
nemakim vojnim naporima. Susretu je prisustvovao i "nemaki
general u Zagrebu" general Glaise von Horstenau (Glaize fon
Horstenau), koji je otvoreno kritikovao hrvatsku vlast. Skrenuo je
panju na etnike, koje su naoruali partizani, a koji bi se takoe mogli
upotrebiti da na svom podruju postanu organi reda. Hitler je na taj
predlog negativno odgovorio, jer da mu se ini veoma opasno, da se
etnicima prui podrka .

Nemci masovno streljaju etnike

Hitler se bojao etnikog patriotizma i govorio da "ne smemo hraniti
zmiju koja e jednoga dana da poraste"
etnici su pre svega srpske patriote, koji zastupaju velikosrpsku misao
("den gross-serbischen Gedanken"). Time hranimo zmiju, koja e
jednoga dana da poraste. Istina, danas je ona jo mala, ali jednog dana
mogla bi da bude opasna.
Razgovoru je prisustvovao i nemaki poslanik u Zagrebu Kasche
(Kae). On je upozorio da pobunjenici ugroavaju transport boksita do
jadranske obale. Ribentrop je predloio da se od italijana zahteva da se

angauju u vezi zatite hrvatskog prostora od strane etnika.

20. novembra
Rusi su razbili rumunsku 3. armiju.
26. novembra 1942.
Srbija: uhvaeno 7 pristalica Drae Mihailovia. Nakon sasluanja svi su
streljani. Hrvatska: zapadna Bosna: komunisti uli u juni deo Jajca.
2. decembar
Srbija: streljano od strane Nemaca 12 pripadnika pokreta Drae
Mihailovia.
4. decembra
Srbija: u Beogradu streljano 8 Mihailovievih pristalica.
5. decembra
Srbija: Delovi jedne bande Drae Mihailovia uniteni: Ubijeno 20
ustanika. Sopstveni gubici: 6 poginulih.
7. decembar
Srbija: Uhapeno 11 pristalica Drae Mihailovia i 9 komunista. Svi su
streljani. Nemake specijalne jedinice uhvatile poznatog vou
pripadnika pokreta Drae Mihailovia, kao i tri njegova pratioca. Nakon
to su presluani, svi su streljani.
Hrvatska: nae snage povratile Jajce. Neprijatelj pruio estoki otpor.
Nai gubici: 14 poginulih. Pojava bandi u neposrednoj blizini Zagreba.
Opet sabotaa na eleznikoj saobraajnici Zagreb-Beograd, kod Broda.
10. decembar
Srbija: Nemci streljali 9 Mihailovievih pristalica
Hrvatska: borbe izmeu etnika i komunista na prostoru 25 km.
jugoistono od Tuzle. Sabotaa na glavnoj eleznikoj pruzi ZagrebBeograd, nedaleko od Siska.
11. decembar 1942.
Srbija: streljano 12 pristalica pokreta Drae Mihailovia.
Hrvatska: Zapadna Bosna. Napad jakih neprijateljskih snaga na Sanski
Most.
12. decembar
Srbija: Uhapeno 26 pripadnika obavetajnog taba Drae Mihailovia,
koji su nakon sasluanja - streljani.
16. decembar

Srbija: streljano 60 pristalica Drae Mihailovia. Zajednika akcija

ienje nemakih i bugarskih vojnih jedinica 30 km. nedaleko od
Kraljeva.
Hrvatska; odbijen novi napad neprijatelja kod Sanskog Mosta. Kod
Bjelovara minirana pruga.
18. decembar 1942.
Hitler je italijanskom ministru spoljnih poslova izjavio da "svi etnici
treba da se unite i da se protiv njih treba boriti najbrutalnijim
sredstvima".
25. decembar
Srbija: U Mladenovcu na ulici teko ranjena dva nemaka oficira od
strane jedne pripadnice komunistike partije, koja je u begu izvrila
samoubistvo. Kao taoci streljano je 50 osumnjienih komunista. Pruga
Beograd - Solun, kod Mladenovca oteena i zatvorena za saobraaj
verovatno 24 asa.
29. decembar 1942.
Srbija: ef obavetajne slube Drae Mihailovia sa etiri ustanika
uhvaen i nakon sasluanja - svi su streljani.
1943.
"Ratni dnevnik vrhovne komande Vermahta", knjiga 5. i 6., od januara
1943. do 31. decembra 1943; sastavio i objasnio: Valter Huba, str.
1661.
27. januar
Nemaki poslanik u Zagrebu, Kasche (Kae) izrazio je svoju zabrinutost
zbog stanja na podruju rudnika boksita, kod Mostara i upozorio je na
etniku opasnost. Na oficir za vezu, meutim, tvrdi da je stanje kod
Mostara sasvim mirno i da tamo ne preti opasnost od komunista, poto
to podruje pripada interesnoj sferi etnika. Naa komanda za Jugoistok
predlae, da se u pogledu etnika, malo saeka, jer je general Roata
emocionalno jako vezan za etnike i tek kada doe na njegovo mesto
neki drugi general, moe da se oekuje odlunija akcija Italijana protiv
etnika.
28. januar
Vrhovni komandant Jugoistok ("OB Sudost") javlja, da e operacija "Vajs
1", to se nemake strane tie, biti okonana izmeu 10. i 15. februara
1943. S obzirom na snagu neprijateljskih napada bie potrebno odmah,
bez dugog predaha, zapoeti sa operacijom "Vajs 2" i "Vajs 3", tako da i
one budu zavrene krajem marta. Operaciju "Vajs 2" vodie Nemci, a
operacijom "Vajs 3" komandovae Italijani, koji istovremeno
nameravaju da sprovedu akciju razoruavanja etnika, na emu je

posebna insistirala nemaka strana.

31. januar 1943.
Istoni front: i pored herojske odbrane na junom delu Staljingradskog
obrua nastupio kolaps, prestao svaki otpor. Na severnom delu
odbrana se jo dri. Komanda javlja, da su u skladu sa naredbom,
vojnici spremni do poslednjeg oveka.
2. februar 1943.
Istoni front: u Staljingradu u 08:14 prestao i poslednji nemaki otpor.
4. februar
Sastanak nemakih i italijanskih komandanata u vezi operacije "Vajs
1". Obe strane slau se, da Hrvati nisu sposobni da sami odravaju red
u svojoj dravi. Italijanski general Roata usprotivio se nemakom
predlogu da Italijani razoruaju etnike, koji imaju oko 19.000 boraca.
Mobilisanje folksdojera
Oni su Nemcima u poetku bili potrebni kao prevodioci
13. februar 1943.
Vrhovna nemaka komanda za Jugoistok prenosi obavetenje srpskog
majora Ostojia, koji je ef u Mihailovievom tabu, a sve to dokazuje
Draino neprijateljsko oseanje prema Nemcima i Italijanima, ali jasno
govori i o njegovim antikomunistikim namerama.
Hrvatska: Kod Mostara, u predelu gde su nalazita boksita, stanje se
pogoralo, jer su komunisti zauzeli - 9. februara 1943. - Imotski i
Posuje. Italijanska divizija "Murge" odbila je da Hrvatima prui
podrku. Nalazite boksita, zapadno od Mostara, pokrivaju 10 odsto
nemakih potreba i etvrtinu hrvatskih.
13. februar
Vermaht napravio jedan koncept, koji je trebalo da poslui Hitleru pri
sastavljanju pisama Musoliniju. U njemu se govori o opasnosti i Titove
organizacije i Mihailovievog otpora.
14. februar
Na osnovu informacija i albi, da su nemake trupe na ruskom frontu
sa prezirom postupale prema pripadnicima italijanske, rumunske i
maarske vojske, Hitler je izdao naredbu, da mora da se neguje
drugarstvo prema nemakim saveznicima: "Prema njima mora da
postupamo korektno".
Hitler je izdao nareenje, da se krene u ofanzivu protiv Mihailovievih
snaga, nakon to je unitena Titova organizacija.

15. februar
Nemaki general u Hrvatskoj javlja, da mu je predstavnik Esesa
saoptio, da je dobio zadatak da Folksdojere mobilie za nemaku
vojsku, a posebno za sve utvrdi, koliko ih je potrbno za prevoenje. Na
osnovu saoptenja nemakog poslanstva u Zagrebu takoe treba da se
raspie konkurs za hrvatske dobrovoljce koji bi sluili u esesovskim
jedinicama, ali za to jo nisu zatraili dozvolu od hrvatske vlade.
Nemaki general u Zagrebu, Horst fon Glajzenau odbio je predlog da se
Hrvati primaju u esesovske jedinice, jer to smeta izgradnji hrvatske
armije. Umesto toga on predlae da se ustake jedinice koluju od
strane esesovaca.
18. februar
Okonan je prvi deo operacije "Vajs". Jedinice su dobile odmor. Nai
ukupni gubici: 13 oficira i 322 vojnika, dok se 101 vodi kao nestali.
Neprijateljski gubici: 6521 ubijena i 2010 zarobljeno.
23. februara
Nemaki general, koji se nalazi u glavnom tabu italijanske armije,
javio je da su uspeli da uhvate 12 radio poruka, koje je poslao
Mihailovi. Poruke su uspeno deifrovane.
25. februara
Uputili smo izvetaj Musoliniju, koji sadri brojne ifrovane radio poruke
Mihailovia i njegovih komandanata i koje dokazuju da etnici iz Crne
Gore i Hercegovine usko sarauju sa Mihailoviem.
26. februar
U Rimu nemaka delegacija, na elu sa ministrom spoljnih poslova
Treeg Rajha, vodila razgovore sa Italijanima. Primio ih je i Due.
Prisutan je bio i general-pukovnik Ambrozio. Nemaka strana je
naglasila, nakon to se zavri operacija protiv komunista ("Vajs 2" i
"Vajs 3"), da se krene protiv etnikog pokreta i da se zajednikim
nemako-italijanskim snagama itav Mihailoviev pokret uniti. U vezi
ovog predloga, Due je dao svoju punu podrku.
27. februar
U Rimu nastavljeni nemako-italijanski razgovori i to sa italijanskim
generalom Ambrozijom i Kostelanom. Iz razgovora je postalo jasno da
Italijani nisu spremni da u potpunosti podre akciju protiv etnika,
premda su jue, u prisutnosti Musolinija, obeali. General Ambrozio je
kazao, da za sada nemaju dovoljno snage da razoruaju etnike.
28. februara 1943.
Unitenje etnika jednako je tako vano kao i unitenje komunista.
etniko pitanje postalo je, u meuvremenu, naroito hitno, jer su se

nemake vojne jedinice u okolini Mostara po prvi put sukobile sa

etnikim jedinicama koje su dole iz Crne Gore. etnici Crne Gore i
Hercegovine vode kod Italijana snanu propagandu protiv Nemaca i
Hrvata.
U Mostaru stanovnitvo je uznemireno zbog neaktivnosti lokalnih vojnih
lasti prema etnicima i komunistima.
Vermaht je obavestio italijansku vrhovnu komandu o strogoj naredbi
Hitlera, koja kae i ovo: 1. Nemake trupe treba da ostanu kod Mostara,
u blizini nalazita boksita, i to tako dugo, dok rudnik boksita ne
zapone sa nesmetanim radom; 2. Da se konano napadne centar
Mihailovievog pokreta i uniti. Ako za tu akciju italijanske snage ne
stoje na raspolaganju, da se ona sprovede smo od nemakih trupa, a
moda i u saradnji s bugarskim i hrvatskim pojaanjima.
1. mart
Vrhovna komanda Jugoistok javlja da je u Srbiji dolo do formiranja
jednog muslimanskog bataljona.
4. mart
etnici osvojili Drenicu, blizu Mostara.
9. mart
Due poslao pismo Hitleru, u kome zastupa miljenje da su etnici i
partizani neprijatelji Osovine. O tome je razgovarao i sa nemakim
ministrom spoljnih poslova. Priznaje da su Italijani do sada naoruali
nekoliko hiljada etnika za gerilski rat protiv komunista i oni su se do
sada energino borili protiv partizana. Ali, sada je Due izdao energinu
naredbu, da se etnicima vie ne daje oruje i da njih, nakon to se
partizani poraze, treba razoruati. Na osnovu poslednjih vesti, na
prostoru gornje Neretve Nemci su takoe stupili u kontakt sa etnicima
i ostavili im patrone i rune granate.
14. mart
Vrhovna komanda za Jugoistok javlja o svojim namerama da zapone
sa operacijom "varc", ali koja ne moe da zapone pre poetka maja.
U toj operaciji treba da uestvuju: Eses-divizija "Princ Eugen", 718.
lovaka divizija, 369. hrvatska divizija, 2. i 3. hrvatska brdska divizija,
prva brdska divizija, delovi 704 lovake divizije i delovi bugarskog
okupacionog korpusa.
Plan predvia, da u toj operaciji uestvuje to je mogue manje
italijanskih vojnih jedinica. Razmatra se da se 24 asa pre poetka
operacije "varc" zatrai od etnika da predaju oruje i, poto se
oekuje, da etnici odbiju ovaj predlog, da se odmah zapone

koncentrisani napad protiv Mihailovia i njegovih pristalica. Pre poetka

operacije planira s vazduni napad protiv glavnog taba Drae
Mihailovia.
Sukob etnika i komunista u Kninu
Na obe strane bilo je 140 ubijenih i 40 zarobljenih
19. mart 1943.
Vrhovna komanda Jugoistok saoptava Berlinu, opirnije, u vezi
formiranja muslimanskog bataljona u Srbiji i kae, da je re o
dobrovoljcima, koji su podeljeni u 4 odreda, svaki ima snagu od oko
170 boraca i smeteni su u Novom Pazaru i Kosovskoj Mitrovici.
26. mart
Vrhovna komanda Vermahta javlja, da odbija predlog komande
Jugoistoka u vezi formiranja muslimanskog bataljona u Novom Pazaru i
Mitrovici, jer svi muslimanski dobrovoljci treba da budu obuhvaeni u
eses-Bonjaku diviziju.
Vrhovna komanda javlja komandi za Jugoistok, da je Hitler odobrio
operaciju "varc". Vano je da se, nakon unitenja Tita, uniti i
Mihailoviev pokret. Poto se zna za bliske veze Mihailovia s
italijanskim vojnim snagama, Hitler posebno naglaava da se najotrije
pazi na to da se nemake prave namere prema etnicima skrivaju.
1. april
Hrvatska: Na prostoru severno od Knina dolo je do borbe izmeu
etnika i komunista. Na obe strane bilo je 140 ubijenih i 40 zarobljenih.
Sukobi izmeu komunista i etnika nastavljaju se i kod Foe. Na obe
strane ima velikih gubitaka. Spreeno je povlaenje komunista preko
Drine, na istok.
Srbija: 20 km jugozapadno od Uica napadnuta Nedieva Srpska straa
od strane bandi Drae Mihailovia.
6. april
Hrvatska: Moslavaka gora (60 km istono od Zagreba) primeena je
banda od 600 ljudi, kako je prela glavnu prugu i povukla se na zapad,
u umu utica.
Banda u jaini od 200 ljudi nedaleko Sremske Mitrovice krenula je na
jug. U potragu za njima krenule su nae specijalne jedinice.
Pojavila se komunistika grupa 10 km severno od Ogulina.
10 km od Bosanskog Novog razbijen neprijatelj u jaini od 2 bataljona.
Ubijeno je 33 neprijateljska vojnika, a 16 ih je zarobljeno.
Severozapadno od Otoca pojavile su se dve neprijateljske brigade i

borba se nastavlja.
Dejstvovalo je i italijansko ratno vazduhoplovstvo.
Borbe su voene 10 km zapadno od Knina. Neprijatelj je imao 10
mrtvih.
Srbija: U Beogradu ubijeno 40 komunista i pripadnika Drae Mihailovia
u znak odmazde. Na prostoru Ivanjice i Uvca pristalice Mihailovia
zapoele su akciju prisilne regrutacije.
14. april
Hrvatska: na prostoru severno od Rume u borbama sa banditima
predalo se 5 Hrvata, a neprijatelju je palo u ruke 15 puaka, jedan
mitraljez i oko 1000 metaka.
Pojaane sabotae na lokalnim prugama kod Virovitice, Podravske
Slatine, Daruvara i Bjelovara.
Prepadi na vozove, u kojima je nestalo vie putnika, a meu njima i dva
nemaka vojnika.
Uhapeno 21 osoba kao taoci. Jedinice tragaju za banditima. Kod
Novske zarobljeno 29 hrvatskih vojnika. Na podruju Papuka
neprijatelju palo u ruke 273 puke, 6 pitolja, 17 771 puanih metaka,
110 runih granata, 158 granata, 48 kg eksploziva, 19 poljskih kuhinja,
vei broj stoke, nekoliko magacina hrane.
114 divizija u borbama sa neprijateljem kod Bosanskog Petrovca ubila
27 neprijateljskih pobunjenika.
369 divizija vodi operaciju protiv etnika na planini Ozren (15 km
severno od Sarajeva).
Neprijateljski gubici: 27 ubijenih i 14 ranjenih. Sopstveni gubici: 8
mrtvih i 14 ranjenih. Komunisti su ponovo osvojili Nevesinje.
etnici su razbijeni kod Gackog i pobegli u pravcu Nikia.
17. april
Hrvatska: u okviru akcije ienja terena na planini Papuk hrvatske
jedinice naile su na jakog neprijatelja. Nakon to im je stiglo
pojaanje, uspeli su da oslobode 200 zarobljenih Hrvata. Borbe jo
traju.
Hrvatske jedinice takoe su vodile borbe na Petrovoj gori i neprijatelj je
imao 13 mrtvih. 369 divizija zavrila operaciju na planini Ozren. Poto
je teren veoma nepovoljan za vojne operacije, manjim etnikim
grupama polo je za rukom, da se povuku prema jugoistoku. etnika
sela i uporita na Ozrenu su potpuno unitena.
Srbija: u okviru akcije odmazde streljano 80 komunista.

18. april
Hrvatska: jo jednom se potvrdilo da hrvatske trupe, u ponovljenim
sukobima sa ustanicima, poseduju slab moral i nisku borbenu vrednost.
Prilikom borbi oko podruja Papuka hrvatski gubici iznose: 10 mrtvih,
223 nestala.
Komanda nemakih trupa u Hrvatskoj javlja: prilikom prepada na jednu
hrvatsku jedinicu, koja je osiguravala prugu kod Bosanskog Novog,
predalo se 42 Hrvata sa orujem.
Juo od Bjeljine jedna hrvatska vojna jedinica napadnuta je od strane
komunista. Zarobljeno je 180 Hrvata.
Potvrena je vest, da se etnika kolona, iz pravca jugoistoka, kree ka
Foi. Komunisti su zapalili ajnie.
19. april
Hrvatska: komunisti sprovode oko Podravske Slatine nasilnu regrutaciju
i pljakaju okolna sela. 114 divizija zavrila ienje terena na Petrovoj
gori. Neprijatelj imao 14 mrtvih.
Italijanska okupaciona zona: 10 km od Foe vode se borbe izmeu
etnika i komunista.
20. april
Hrvatska: voz na pruzi Sarajevo - Brod (65 km daleko od Sarajeva)
napadnut od etnika.
Ital okup. zona: borbe izmeu etnika i komunista ne prestaju (25 km
juno od Gackog). Kod Trnova (juno od Sarajeva) komunisti pljakaju
seljake.
21. april
Hrvatska: primeene neprijateljske grupe na prostoru Veina (21 km
jugoistono od Virovitice). Ovo se isto odnosi i na prostor Bjelovara i
Koprivnice.
Borba za Fou
Nemake trupe kod Foe razoruale sto etnika
Italalijanska okupaciona zona: nastavljaju se borbe etnika protiv
komunista na prostoru Nevesinja. Komunisti imaju vee gubitke. Kod
Gacka komunisti potukli etnike i zauzeli avnik. Voa etnikih
jedinica kod Foe namerava da svoje jedinice povue, kako bi branio
Kolain.
22. april 1943.
Hrvatska: 369 divizija javlja da su primeene jae etnike grupe

istono od Zenice.
Italijanska okupaciona zona: prema informacijama italijanskog
obavetajnog centra, Tito je u Otocu. Borbe izmeu etnika i
komunista kod Nevesinja se nastavljaju. etnici se povlae sa poloaja
kod Foe i kreu se u pravcu Kolaina.
23. april
Hrvatska: na prostoru Broda, Naica, i Virovitice registrovane jae
komunistike grupe.
Ital. okupaciona zona: i dalje su u toku borbe izmeu komunista i
etnika na podruju jugoistone Hercegovine.
24. april
Hrvatska: komunisti pljakaju i nasilno sprovode regrutaciju na prostoru
zapadno od Osijeka i Moslavake gore.
Srbija: Nije registrovana aktivnost bandi. Trojica vodeih ljudi Drae
Mihailovia streljana.
25. april
Hrvatska: u Sremu zabeleene pojedinane komunistike pljake. 369
divizija javlja, da su etnici izvrili prepad na kolonu hrvatskih radnika;
sto hrvatskih vojnika, koji su trebali da se brinu za bezbednost, zatajili
su.
Srbija: kod Poarevca ubijena 4 nemaka vojnika i 12 policajaca Milana
Nedia.
26. april
369 divizija javlja, da sprovodi operaciju na Ozrenu, ali da su etnici
uspeli da umaknu i da se ponovo sakupe na prostoru 40 km
severozapadno od Sarajeva.
Ital. okupaciona zona: italijanske trupe kod Pljevalja potisnule
komuniste prema jugozapadu.
27. april
Hrvatska: SS-divizija oistila Glamo. Kod Gospia nono hrvatski
napad na neprijateljske poloaje bio je odbijen.
Crna Gora: primeena skupina naoruanih komunista delimino i u
italijanskim uniformama. Kod Nikia u toku je italijanska operacija
protiv komunista.
28. april
Hrvatska: etnici sa prostora Knina zauzeli u borbama Bosansko
Grahovo
29. april
Hrvatska: na prostoru oko Poege i Daruvara nastavlja se komunistika

pljaka.
Srbija: vie uspenih borbi sa manjim lokalnim komunistikim i
etnikim grupama.
30. april
Hrvatska: neprijateljske snage pojaale obru oko hrvatskog garnizona
u Gospiu. Italijanske trupe, koje se nalaze 18 km zapadno od Gospia,
ne nameravaju da priteknu u pomo.
Srbija: Nemake jedinice zauzele Sjenicu i Prijepolje. Nemake trupe
bez orbe razoruale etnike grupe u Novoj Varoi. Naeno pismo
italijanskog oficira iz Sjenice, koje je upueno jednom etnikom voi.
Sadraj pisma: "Nije sigurno, da li e Nemci doi. U svakom sluaju
spremajte kofere."
1. maj
Hrvatska: na osnovu poslednjih izvetaja Hrvati su izgubili bitku sa
nadmonijim neprijateljskim snagama na planini Papuk Italijanska
okupaciona zona: Hrvatska i italijanske jedinice zapadno od Gospia
povukle su se u Karlobag pred udarima neprijatelja. Hrvatskoj molbi,
koja je upuena italijanskim snagama, da im prepusti teko naoruanje,
nije udovoljeno. Hrvatska vojna misija hitno moli nemaku pomo. Za
sada im se ne moe pomoi. Postoji namera, da se Foa to je pre
mogue zauzme uz pomo nemakih snaga.
Srbija: nemaki puk 724 i delovi puka "Brandenburg" upotrebljeni su
pri zauzimanju Nove Varoi, Bistrice, Prijepolja, Brodareva i Sjenice.
Podrali su muslimansko stanovnitvo. Stanovnitvo Sjenice (takoe u
veini muslimani) doekalo nas je neoekivano hladno.
2. maj
Jugoistok: Hrvatska: napadnuta jedna hrvatska policijska stanica,
severno od Rume. Zarobljeno 11 policajaca sa orujem.
Srbija: nema posebnih dogaaja.
3. maj
Italijansko-etnike jedinice, nakon to je slomljen otpor neprijatelja,
ule su u Gacko.
4. maj
Hrvatska: na prostoru Samarica (Banija) napadnuta jedna nemaka
jedinica i u toj akciji ubijeno je 6 nemakih vojnika i 20 ranjeno.
Italijanska okupaciona zona: borbe na potezu Gacko-Nevesinje izmeu
etnika i komunista i dalje traju.
Crna Gora: borbe izmeu etnika i komunista. Italijanska artiljerija daje
podrku etnicima.

5. maj
Nemake trupe kod Foe, - uprkos protivljenju Italijana, - razoruale sto
etnika.
6. maj
Afrika: Nemaka 5. tenkovska armija, Bizerta, Tunis: jaki napadi
neprijatelja i dalje traju... nae rezerve goriva i municije su pri kraju.
Vazduna nadmonost neprijatelja jeste apsolutna.
7. maj
Afrika: neprijatelju je polo za rukom, da probije nau odranu zapadno
od Bizerte, Tunis i da ue u grad.
Srbija: U Beogradu streljano 50 taoca.
8. maj
Srbija: kod agubice zarobljena grupa naoruanih etnika.
Hrvatska: Jedna hrvatska jedinica kod Voina (Podravska Slatina) nala
se u snanom neprijateljskom obruu.
9. maj
Afrika: 5. tenkovska armija, nakon hrabre borbe i herojskog otpora,
prestala je da postoji. Njen poslednji pozdrav glasio je: "U vernom
ispunjavanju dunosti poslednji borci 5. tenkovske armije pozdravljaju
otadbinu i naeg Firera. Da ivi Velika Nemaka".
Hrvatska: Hrvatske vojne snage (telesna garda Poglavnika), koje su
krenule iz Slatine ka Voinu, odbijene.
Srbija: jugozapadno od Trestenika naeno skrovite pristalica Drae
Mihailovia. Ubijena 2 etnika i 4 zarobljena. Pronaene vee koliine
oruja, municije, radiostanica i dokumenti.
Operacija "varc" u crnoj gori
Italijani pomau etnike i odbijaju saradnju s Nemcima
10. maj 1943.
Afrika: ostali smo bez goriva, a municije i rezerve sa ivotnim
namirnicama skoro su pri kraju.
Hrvatska: Posada u Voinu (600 Hrvata) uspela je da probije obru i da
stigne do Podravske Slatine.
369 divizija nastavlja sa ienjem terena oko Foe.
Italijanska okupaciona zona: etnici su - 30 km jugozapadno od Nikia
- od komunista zaplenili 8 mitraljeza, 30 puaka i 600 runih granata.
etnici su iz Kalinovika proterali komuniste, koji su se povukli na istok.
Srbija: registrovana aktivnost etnikih i komunistikih bandi. Nemake
policijske snage kod Mladenovca zarobile 25 pristalica Drae
Mihailovia, meu njima ima i viih funkcionera njegovog pokreta, a
zaplenjene male koliine oruja.

11. maj
Hrvatska: dosadanji ukupni gubici u borbama oko Voina:
Nemci: 1 ubijen, 6 ranjeno
Hrvat: 35 ubijena, 53 ranjena.
Crna Gora: odbijen komunistiki napad na Bijelo Polje.
12. maj
Hrvatska: neprijatelj proteran iz Voina i njihovi gubici iznose 140
mrtvih.
Kod Bosanske Krupe nesrenim sluajem utopilo se 6 nemakih vojnika
u reci Uni.
SS- divizija: Na prostoru mostara etnici sprovode od 5. maja prisilnu
mobilizaciju srpskog stanovnitva. etnici su 9/10. maja organizovali i
slavlje povodom pobede nad Nemcima u Africi. Govornici su govorili sa
prezirom o Fireru i Poglavniku.
Srbija: Kod agubice uspena bugarska operacija protiv etnika.
etniki gubici: 1 ubijen, 17 zarobljeno, mali plen oruja.
13. maj
Nedaleko od Mostara, napadnuta runim granatama jedna mala SS
(eses)-jedinica. etnici su, van svake sumnje, identifikovani kao
napadai.
Pored Berana, u vie navrata etnici napali nemake poloaje.
Primeeni jai pokreti etnika iz Bijelog Polja ka Sjenici.
Srbija: U Beogradu uhapeno 12 komunista.
14. maj
Hrvatska: Jake komunistike snage prekinule saobraaj na drumu Glina
- Velika Kladua. SS- divizija: etnici dele letke, gde se govori o
etnikoj odluci, da se pozove srpski narod u veliku oslobodilaku
borbu protiv Nemaca, Italijana i Hrvata. Istina, Italijani su mnogo uradili
za srpski narod, stoji u proglasu, ali sada e ih izdati i predati ih
Nemcima.
etnici su spremali plan da zapadno od Andrijevice napadnu Nemce, ali
su Nemci taj plan osujetili.
Nemci zarobili etnikog vou Pavla uriia. Italijani zatraili da im se
on mora izruiti. Italijanske snage prete da e ga osloboditi silom.
Srbija: Nedaleko od apca zarobljeno 49 etnika.
15. maj
Jugoistok:
U Crnoj Gori zapoela operacija "varc". etnici oevidno iznenaeni
posle kratkih borbi brzo su predali oruje. Italijani odbijaju da sarauju
u ovoj operaciji.
118. divizija: Kod Kalinovika, posle slabog otpora, razoruan vei broj

etnika.
369. divizija osvojila ajnie. Prethodno su komunisti grad unitili i
zapalili.
Nemci zauzeli Kolain.
"Titov tab" smeten 20 km od abljaka, a a tab Drae Mihailovia,
kako je potvreno, nalazi se jugoistono od Bijelog Polja.
Hrvatska: Banda u jaini od 500 ljudi krade stoku zapadno od
Slavonske Poege. Nastavlja se ienje terena oko Voina.
Crna Gora: Napadi komunista na etnike poloaje severno i istono od
Nikia odbijeni su uz pomo italijanske artiljerije.
16. maj 1943.
Jugoistok: Jue u Crnoj Gori zapoela operacija "varc". Odnos prema
Italijanima i dalje napet. Italijanske vojne jedinice iz Bilea odbile su
ponudu za razgovor komandanta SS-divizije. Pre nego to je stigla SSdivizija, etnici su se povukli uz podrku Italijana. Italijani su im dali
svoje uniforme i kamione, a za to imamo nepobitne dokaze.
118 divizija: Na prostoru Kalinovika zarobljeno 530 etnika.
369. divizija: Nedaleko ajnia vodile su lake borbe sa etnicima, koji
upravo ratuju sa komunistima.
Vie sela izmeu Prijepolja i Brodareva zauzeli su komunisti.
1. brdska divizija: Zarobljeno 2000 etnika.
17. maj
Jugoistok:
Operacija "varc": 1. brdska divizija nailazi na ilav otpor komunista. Po
miljenju Italijana, Draa Mihailovi nije vie u Crnoj Gori, nego je
pobegao u Srbiju. Zapoeli smo akciju hvatanja Mihailovia.
Oko ajnia i dalje su u toku borbe izmeu etnika i komunista.
Srbija: 300 Bandita Drae Mihailovia privremeno osvojile Guu.
18. maj
Jugoistok:
Operacija "varc": vreme oblano, kiovito. Jake komunistike snage
pruaju ilav otpor pred 1. brdskoj diviziji.
Hrvatska: Sabotae na pruzi kod Voina i Jajca. Luftvafe aktivna na
podruju Brinja.
19. maj
Sabotaa na pruzi Zemun - Novi Sad
Oko Mladenovca poslate jedinice za borbu protiv bandita. Uhapeno 12
osoba osumnjiene da su vodile komunistiku propagandu.
20. maj

Kod Berana, zbog nepovoljnog vojnog poloaja Italijana, poboljana

nemako-italijanska saradnja.
Napad zapaljivim bombama na abljak. Pogoeno neprijateljsko
skladite municije. Mesto je uniteno.
114. divizija: Uspena akcija ienja prostora izmeu Kladue - Gline Kostajnice. Neprijatelj ima 70 mrtvih i 4 zarobljena. Nedaleko od
Prijedora sabotaa na lokalnoj pruzi. Tom prilikom 15 nemakih vojnika
ubijeno, a 20 je nestalo.
Crnogorski zelenai
lojalni nemcima
Zelena general Popovi najavio borbu protiv komunista i etnika
Operacija "varc": Jae komunistike i etnike snage povukle se pred
pritiskom SS-divizije i umakle ka Pivi i avniku.
Gubici i plen u poslednjih tri dana: ubijena 41 pripadnika etnika i
komunista, zaplenjeno 250 puaka, a minimalno 49 poginulo.
Hrvatska: napad na voz kod Prijedora: poginula dva naa vojnika i 7
neprijateljskih. Potera za banditima je u toku.
Severozapadno od Knina: etnici uspeno odbili komunistiki napad.
22. maj
Operacija "varc": Jake komunistike snage (14 km jugoistono od
Foe) prisilile 4. hrvatsku brigadu da se povue.
Borbe izmeu 1.000 komunista i slabijih etnikih snaga na pruzi Doboj
- Derventa. etnici se povukli ka Tesliu.
Prilikom borbe izmeu etnika i komunista kod Knina, komunisti imali
13 mrtvih.
Srbija: Jugozapadno od Uica primeena koncentracija bandita Drae
Mihailovia.
23 maj
Hrvatska: Vie sela u okolini Travnika osvojeno od strane jakih
komunistikih snaga (250 ljudi), a stanovnici.
Italijanska okupaciona zona: italijansko vazduhoplovstvo tuklo po
neprijateljskim ciljevima na prostoru izmeu Gospia i Otoca. Gospi
ostao bez vode, jer su komunisti izvrili sabotau. Prilikom borbi
izmeu etnika i komunista ubijeno 8 komunista.
Srbija: Na prostoru izmeu Poege i Kraljeva potvreno, da Draa
Mihailovi vri mobilizaciju. Kod Poarevca primeeno od strane nae
obavetajne slube ("Ast.=Abnjehr=stelle"), da etnici oko Poarevca
poseduju nove engleske puke (karabine).
24 maj
Jaki neprijateljski napadi nedaleko od Foe (verovatno 4 komunistike
brigade), oevidno, kako bi probili odbranu 118. divizije. Iz Sarajeva

nam stiglo pojaanje.

Voa zelenaa (koji se zalau za samostalnu Crnu Goru) general
Popovi dao je izjavu, da e zelenai biti lojalni saradnici sa Nemcima i
protiv komunista i etnika. ef taba Drae Mihailovia, major Ostoji
nalazi se, na osnovu pouzdanih izvora 30 km severozapadno od
Nikia.
Hrvatska: sprovedena uspena akcija ienja na prostoru Daruvar Virovitica i pri tome uvijeno 22 neprijatelja i 6 zarobljeno. Na planini
Moslavina primeena vea grupa komunistike bande (350 ljudi) i ona
se povukla ka istoku.
Borbe na prostoru Glina - Petrovac - Bosanska Krupa i neprijatelja imao
5 mrtvih.
Italijanska okupaciona zona: dejstvovalo italijansko vazduhoplovstvo
protiv neprijateljski ciljeva na prostoru Gospi - Karlobag - Otoac i
bacalo pomo Hrvatima, koji se nalazi u Gospiu u neprijateljskom
obruu.
Srbija: Nedaleko Knjaevca razoruana srpska straa Milana Nedia od
strane etnika.
25. maj
I dalje traje neprijateljski pritisak na Fou i to verovatno sa 6 brigada i
sa ukupno 6000. 25 km jugozapadno od Sjenice 104 divizija
potpomognuta sa lokalnom muslimanskom milicijom vode borbe sa
etnicima.
Srbija: Kod Grdelice borbe izmeu bugarskih snaga i bandita
26. maj
Jedan poverljiv ovek nam javlja, da se Tito sa svojim tabom nalazi 14
km istono od abljaka, u dolini Tare.
Hrvatska: Severno od Slavonske Poege primeene neprijateljske
snage sa oko 1.500 ljudi. Na prostoru Bjelovara komunisti sa oko 150
ljudi napali jednu hrvatsku jedinicu. Hrvati imali dva ubijena, a 7 ih je
nestalo.
114 divizija: U borbama sa banditima severozapadno od Kostajnice
ubijeno 9 neprijatelja.
Italijanska okupaciona zona: na prostoru Knina borbe izmeu etnika i
komunista, u kojima je ubijeno 10 komunista.
Srbija: Ubijeno 250 ljudi Drae Mihailovia u znak odmazde zbog
njihovog napada o pre est dana na jednu nau jedinicu.

Na prostoru Valjeva i aka potvreno, da postoji banda Drae

Mihailovia sa oko 500 ljudi.
Hrvatska: Borbe izmeu Hrvata i komunista kod Koprivnice, u kojima
ubijeno 8 komunista i 4 zarobljeno. Nedaleko Gline komunisti upali
jedno hrvatsko uporite, ali je napad odbijen.
Italijanska okupaciona zona: u borbama izmeu etnika i komunista na
prostoru Knina - Grahova komunisti su imali ponovo 40 mrtvih i 10
zarobljenih.
Srbija: U znak odmazde zbog sabotae u Poarevcu i na elezniku
prugu streljano 125 komunista.
28. maj
Hrvatska: Nedaleko od Siska napadnuto jedno hrvatsko utvrenje i pri
tome zarobljeno 100 Hrvata.
29. maj
Hrvatska: Jake komunistike snage kod Slavonske Poege ugroavaju
vie naselja. Borbe ustaa sa banditima kod Okuana. 7 neprijatelja
ubijeno.
114. divizija: Pri ienju prostora zapadno od Gline ubijeno 14
neprijatelja. Severoistono od Tuzle primeeno oko 1000 komunista.
373. divizija: Prilikom ienja terena kod Gornjeg Vakufa zarobljeno 62
komunista, a meu njima jedan komesar.
Italijanska okupaciona zona: 6. i 14. hrvatska brigada vre ienje
terana oko Brinja i neprijatelj imao 17 mrtvih.
30. maj
Jugoistok:
Sopstveni gubici u poslednjih 15 dana: 131 ubijen, 506 ranjenih i 744
nestala komunisti: 897 ubijena, 620 ranjenih i 701 zarobljen.
etnici: 15 mrtvih, 3049 zarobljenih.
Hrvatska: Slavonska Poega navodno u rukama komunista. Ustae su u
borbama imale znatne gubitke.
114. divizija: Borbe sa komunistikim bandama kod Bosanskog Novog.
31. maj 1943.
Hrvatska: Sve su ei sluajevi, da se hrvatske jedinice, prilikom
neprijateljskih napada, bez otpora daju razoruati ili zarobiti.

Kalabi se nudi Nemcima

"Njegov pokuaj da se priblii nama (Nemcima), je odluno odbijen"
Ustaki bataljon u akciji ienja terena severozapadno od Poege i
naiao na jaki otpor neprijatelja. Hrvatski gubici su, navodno, visoki.
Komunisti gaali Poegu sa lakim naoruanjem. Neprijatelj napao kod
Gline jednu hrvatsku jedinicu i uspeo da zarobi pukovnika Lania sa jo
21 vojnikom.
Srbija: Primeen jaki etniki pokret na prostoru Ivanjice.
1. jun 1943.
Hrvatska: Jake komunistike snage nedaleko Slavonske Poege, ima ih
nekoliko hiljada, oigledno dobro naoruani i opremljeni, kreu se ka
jugu. Protiv njih je delovalo i vazduhoplovstvo. Zbog situacije oko
Poege, iz Zagreba krenuo jedan nemaki bataljon u pomo. Borbe
izmeu nemaca i komunista severoistono od Banja Luke.
Srbija: Zbog pljake, etnici obesili seljake kod Uba. Pokuaj Kalabia,
jednog od voa pokreta Drae Mihailovia, da nam se priblii, odbijen,
a njegovi ljudi uhapeni. LJudi Drae Mihailovia na prostoru Topole
streljali komunistike simpatizere i zahtevaju od seljaka da uestvuju u
progonu komunista.
2. jun
Hrvatska: Juno od Velike Kladue voene borbe izmeu Hrvata i
komunista.
Srbija: U akciji ienja sela oko Mladenovca, koja su komunistiki
zaraena, uhapeno 18 osoba, a 5 je, prilikom pokuaja da pobegnu,
ubijeno. Kod aka uhapeno 12 osoba, za koje se sumnja da su
simpatizeri Drae Mihailovia.
3. juna
Pritisak na poloaje potpukovnika Gerltlera na prostoru Tjentita ne
prestaje
Hrvatska: kod Kladue razbijena jedna neprijateljska grupa, 14
komunista ubijeno. Kod Kostajnice neprijatelj ima 6 mrtvih, a nedaleko
Bihaa ubijeno 17 neprijatelja.
Italijanska okupaciona zona: italijansko vazduhoplovstvo delovalo po
neprijateljskim ciljevima na prostoru Plaki - Drenice.
4. juna
Jugoistok: Most na Drini kod Foe, zbog visokog vodostaja reke,
uniten.
Hrvatska: Situacija u dolini Slavonske Poege i dalje je napeta. Po
neprijateljskim poloajima delovalo nemako i hrvatsko
vazduhoplovstvo i imali dobre rezultate.

5. jun
Jugoistok:
Neprijatelj pokuava da sa brojano nadmonijim snagama probije
poloaje potpukovnika Gertlera, kako bi preko Popova Mosta stigao do
Kalinovika.
Borbena grupa general-majora Ludvigera: vei delovi jedinice preli
Taru. Bugarske jedinice stigle do Suvodola (7 km od abljaka).
Hrvatska: Glavne borbe sada su se prenele sa prostora Slavonske
Poege na prostor Naica. Borbena jedinica, koja krenula da probije
neprijateljski obru oko Naica, naila na snaan otpor 8 km
severoistono od Naica.
369 divizija: Jugozapadno od Bijeljine komunisti osvojili jedno hrvatsko
uporite i zarobili 900 Hrvata.
6. jun
Hrvatska: Severozapadno od Bjelovara izvren napad na jedno
hrvatsko uporite. 28. Hrvata je zarobljeno.
7. jun
Operacija "varc": sve govori, da je neprijatelj pojaao svoje poloaje
na planini Durmitor. U borbama kod Gackog neprijatelj ima velike
gubitke (200 mrtvih). Sopstveni gubici: 10 mrtvih, 50 ranjenih. Uspeno
delovanje vazduhoplova po neprijateljskim ciljevima na prostoru
Mratinja, Tjentita i Suha.
Hrvatska: Gubici meu hrvatskom posadom Naica i urenovac iznos
117 mrtvih, a neprijateljski 51.
Na prostoru Rume ubijeno 3 nemaka vojnika.
Na osnovu hrvatskih izvetaja, Slunj zauzele 2 komunistike brigade.
Ne zna se nita za sudbinu 130 hrvatskih vojnika.
Srbija: Iz Sandaka na prostor Uica stiglo 200 etnika. Zbog sabotae
privremeno zatvorena pruga Viegrad - Uice - Valjevo.
8. jun
Hrvatska: Konani hrvatski gubici u borbama za Naice: 71 ubijen, 26
ranjenih, 97 nestalih, 80 civila mrtvih, a neprijatelj imao 280 mrtvih.
Ustaka jedinica, koja je krenula ka Slavonskoj Poegi, najveim delom
dezertirala. Svega 100 ustaa stiglo u Pleternicu.
Srbija: Kod Lazarevca borba izmeu komunista i etnika. Ubijeno 5
etnika. Prilikom bugarskog ienja terena na prostoru Prokuplja Kurumlije ubijen 1 komunista i 19 etnika, a meu njima i dvojica
oficira i 12 mukaraca u engleskim uniformama. Zaplenjena dva
kamiona, jedan engleski kratkotalasni radio predajnik, padobran i dolari
i zlato.
9. jun
Hrvatska: Hrvati ponovo osvojili Slunj. Neprijatelj imao 7 mrtvih.

Srbija: velike borbe izmeu bandi Drae Mihailovia i komunistikih

bandi na prostoru apca. Pojaana bezbednost Lazarevca od jaih
komunistikih bandi. Na prostoru Aranelovca primeene 2 vee
banditske grupe Drae Mihailovia. Na prostoru Ivanjice etnika banda
broji 400 ljudi, a meu njima i 15 Engleza.
10. juna
Operacija "varc": neprijatelj dovlai pojaanje sa istoka preko Pive.
Nakon tekih borbi sa promenljivom sreom neprijatelju je polo za
rukom, da na jednom mestu probije front kod 369 divizije. Most na
Sutjesci je sruen. Neprijatelj ima velike ljudske i materijalne gubitke.
Hrvatska: jugoistono od Virovitice komunisti izvrili napad i 13 Hrvata
je razoruano.
11. jun
369. divizija: Istono od Vlasenice primeena jedna komunistika grupa
(300 ljudi). Na prostoru Zenice unitena jedna etnika grupa, 9
neprijatelja ubijeno.
373. divizija: Napadnuto nemako obezbeenje druma Donji Vakuf Travnik. Dva Nemca ubijena.
12. jun
Operacija "varc": Nae snage steu obru zapadno od Pive. Nae
jedinice, posle jakog otpora neprijatelja, osvojile Tjentite. 118. divizija
izbrojala 214 mrtvih neprijatelja i 34 zarobljena. U pojedinim mestima
registrovane brojne rtve tifusa. I ta smo naselja zapalili.
Englezi doturaju oruje Srbima
Na prostoru agubice engleski avioni bacaju "pakete" etnicima
Hrvatska: Sabotaa na pruzi kod Virovitice. Srbija: porasla aktivnost
bandi Drae Mihailovia u jugozapadnoj Srbiji. Kod Poarevca, prilikom
potere za etnicima, zaplenjeno oruje, koje su Englezi bacili iz aviona
na teritoriju Srbije. Sabotaa na pruzi Kraljevo - Kruevac. Prilikom
dizanja u vazduh pruge upotrebljen engleski eksploziv.
13. jun 1943.
Operacija "varc": vreme oblano. Neprijatelj pokuao da se probije iz
obrua, ali bez uspeha. Ukupni nai gubici od 15. maja do 12. jun 1943.
u operaciji "varc" iznose: 323 poginula, 1696 ranjena i 217 nestali.
Hrvatski gubici: 43 ubijeno, 184 ranjeno, 208 nestalo. Neprijateljski
gubici: 3252 izbrojena ubijena, 4209 zarobljeno, 17 nam je prebeglo,
59 zarobljeno.
Hrvatska: na putu od Brkog ka Bijeljini 2. hrvatski bataljon (1000
ljudi), posle vieasovne borbe sa komunistima, gotovo potpuno
uniten. Vratilo se samo 600 vojnika i to bez odee. Hrvatski oficiri su

zarobljeni.
14. jun
Operacija "varc": najvei deo neprijateljskih snaga, koji su se nali u
obruu, uniteni. Neprijatelj pretrpio velike gubitke kod Tjentita
izbrojeno 406 ubijenih neprijatelja.
brdska divizija: pronali velike masovne grobnice i naselja punih
leeva, a uzrok smrti: tifus.
Hrvatska: 369. divizija: kod Kladnja ubijeno 75 neprijatelja i 10 Hrvata.
15. jun
Operacija "varc" okonana. Vreme: vedro. Broj izbrojenih mrtvih
neprijatelja povisio se na 5 697.
SS-divizija i 118-divizija: prilikom ienja obraun na prostoru zapadno
od Sutjeske do sada naeno 1 193 neprijatelja. pored toga naeno oko
200 leeva, koji su umrli od gladi. Osloboeno 150 Italijana.
Hrvatska: kod Sokoca jedna ustaka jedinica napadnuta od strane
komunista.
Srbija: etnici mobiliu seljake sa ciljem da izvre desetodnevni
manevar.
16. jun
Prilikom ienja terena Kotor Varo - Prijavor - Tesli ubijeno 78
komunista, a 8 zarobljeno.
Srbija: bugarske trupe kod Lebana ubile 9 etnika, a 50 sumnjivih lica
zarobljeno.
17. jun
Hrvatska: Kod Rume napadnut jedan putniki voz. Tri radnika sa
hrvatske eleznice su nestala.
Borbe jugozapadno od Daruvara: ubijeno 195 komunista i 14
zarobljeno. Poginula i 57 Hrvata, a 39 nestalo.
eleznika pruga Sarajevo - Mostar pojaana sa tri bataljona.
Srbija: U Uicama streljano 20 jataka bandi Drae Mihailovia.
Operacija "varc" je zavrena. etnici su se ve pre operacije
zahvaljujui italijanskoj pomoi spasli nemakog obrua. Glavnina
komunistikih bandi pod Titom unitena je na prostoru Piva - Sutjeska.
neprijatelj je imao najmanje 12 000 mrtvih. Od toga broja 10 000
poginulo u borbama, a 2 000 od tifusa i gladi. Tito je uspeo da pobegne
sa oko 4 000 ljudi. Teke bolesnike us sami ubili.
Sopstveni gubici iznose: 465 ubijena, 1554 ranjena, 281 nestali:
Hrvatske jedinice imaju 47 ubijenih i 399 nestalih boraca.
Saveznike trupe borile su se preko mesec dana, pod tekim uslovima,
po pljusku i snegu, na teko pristupanom terenu, gde planinski visovi
doseu do 2 500 metara. nae trupe postigle su maksimum, a posebno
se istakla 1. brdska divizija, kao i SS-divizija. Veoma je bilo teko

snabdevanje trupa. Rezultat borbi jeste sledei: Titove snae na

hercegovsko-crnogorskom prostoru su razbijene. Titov ugled je time
veoma oslabljen.
18. jun
Hrvatska: hrvatske specijalne jedinice razbile komunistike grupe
severno od Bjelovara i severozapadno od Gline. Neprijatelj je imao 14
mrtvih. Napad na nemaki teretni voz kod Novske. U borbama poginulo
jedan nemaki vojnik, a 5 ranjeno. Pruga je bila zatvorena oko 7
asova.
Kladua u okruenju od strane komunistikih snaga. Protiv neprijatelja
dejstvovalo nae vazduhoplovstvo.
Fojnicu i Busovau zauzeli komunisti.
Italijanska okupaciona zona: odbijen komunistiki napad na Knin.
komunisti imali 10 mrtvih.
Srbija: u znak odmazde zbog sabotaa, koje su se u poslednje reme
dogodile protiv nas, streljano 350 komunista i 50 etnika.
Kod Prokuplja pojaana komunistika aktivnost, sukobi sa srpskom
straom Milana Nedia.
19. jun
Hrvatska; kod Kotor Varoi unitena jedna komunistika grupa, ubijeno
39 neprijatelja. Kod Knina ubijeno 79 neprijatelja.
20. jun
Srbija: U Beogradu uhapeno 12 komunista. Zbog sabotae pruga
Lajkovac - Mladenovac 9 asova bila zatvorena.
21. jun
Pojaana aktivnost Drae Mihailovia. Javljeno, da se na prostoru
jugozapadno od Donjeg Milanovca nalazi jedan tab Drae Mihailovia
sa vie tabskih oficira, a meu njima i jedan Englez. na prostoru
agubice navodno pojaana aktivnost engleskog vazduhoplovstva, koja
baca pomo ustanicima.
Na prostoru Rudnika etnici nastavljaju da sprovode prisilnu
mobilizaciju. U borbi sa etnicima severozapadno od kraljeva bugarske
trupe ubile 2 etnika, a dvojicu zarobile.
Teak poraz partizana na Sutjesci
Od 16.000 ljudi spasilo se samo 3.000 boraca pod vostvom Tita
22. jun 1943.
Hrvatska: Prilikom napada na jednu hrvatsku patrolu nedaleko Petrinje
zarobljeno 19 Hrvata
Srbija: borbe izmeu etnika i komunista na prostoru Valjeva i
Kruevca.

23. jun
Crna Gora: italijanska divizija "Venecija" i "Perua" vodile borbe sa
ustanicima: 18 komunsita ubijeno, 17 zarobljeno.
Srbija: U znak odmazde streljano 20 etnika i 10 komunista. Nastavlja
se aktivnost etnika Drae Mihailovia na prostoru Arilja.
Posebni izvetaj:
Od 15. juna do 17. jun na visoravni Crne Gore nemake snage vodile su
- zajedno a pojedinim bugarskim i hrvatskim jedinicama, koje su stajale
pod nemakom komandom - vojnu operaciju sa ciljem da unite: prvo,
jake komunistike bande, koje su iz Hrvatske ovde nale utoite, i
drugo, naoruanu nacionalistiko-srpsku organizaciju, koju vodi etniki
voa Draa Mihailovi. etnici su mogli da se na vreme, pre nego to je
zapoela nemaka operacija, sklone. Zarobljeno je 4000 etnika, ali pre
poetka operacije. Draa Mihailovi uspeo je da pobegne.
Komunistike bande, koje su imale oko 16 000 ljudi, i pored ilavog
otpora, bile su stegnute u obru i posle tekih borbi na prostoru DrinaSutjeska sabijene i unitene. Spasilo s e samo oko 3000 ljudi pod
vostvom Tita. Nae trupe uz pomo saveznika uspele su na taj nain
da unite najjau, dobro organizovanu komunistiku grupu na Balkanu.
24 jun
Hrvatska: Na prostoru Viegrada primeene jae etnike snage.
Severozapadno od Tuzle registrovane jae komunistike grupe sa
tekim naoruanjem.
Borbe kod Kladue okonane. Gubici neprijatelja: 682 mrtva. Ubijena tri
Nemca i 60 Hrvata.
Srbija: Kod Boljevca nastavljaju se borbe izmeu etnika i komunista.
Kod Paraina se pojavila komunistika grupa koja terorie stanovnitvo.
Na prostoru Sjenice muslimanska milicija, pod vostvom nemakih
oficira, ubila 50 etnika.
25. jun
Srbija: Povean pokret bandi na prostoru Kruevca i registrovano
intenzivnije vazduno snabdevanje bandi od strane engleskih aviona.
Dva engleska transportna aviona na prostoru Bajine Bate bacila
pomo bandi Drae Mihailovia. U Poarevcu i Beogradu uhapeno 16
komunista.
26. jun
Hrvatsko uporite 10 km. od Vlasenice palo u ruk neprijatelja. Zarobljen
komunista izjavio, da su komunisti u nedavnim borbama u Crnoj Gori
izgubili 70% svojih snaga i da je Tito navodno ranjen. Preostali deo

komunista namerava da se dokopa Srbije i Slavonije.

Crna Gora: Na severu Crne Gore jaa etnika propaganda i
registrovano sakupljanje jaih etnikih snaga (2000?).
Srbija: Jugoistono od Kruevca nastavljaju se borbe izmeu etnika i
komunista. Zbog sabotaa na eleznikoj pruzi, streljano 30 komunista.
27. jun
Hrvatska: Vlasenica i Srebrenica pale u neprijateljske ruke. Komunisti
nastavili da progone ustae, koji su pobegli prema Zvorniku. Hrvati
imaju znatne gubitke. Navodno da je dolo kod Srebrenice do
ujedinjenja etnika i komunista.
Crna Gora: U znak odmazde za ubijene italijanske oficire na prostoru
Berane - Podgorica - Niki streljano 150 zarobljenih komunista.
28. jun
Hrvatska: Kladanj pao u ruke neprijatelja.
Srbija: U Zvornik stiglo nekoliko hiljada izbeglica sa hrvatskog podruja.
Srbija: Streljano 7 komunista.
29. jun
Hrvatska: Stupari (12 km severno od Kladnja) pali u ruke neprijatelja.
Nedaleko Zvornika vode se borbe izmeu Hrvata i komunista.
Srbija: Zbog sabotaa i prepada, koje su u poslednje vreme izvrene u
Srbiji, u znak odmazde streljano 605 etnika Drae Mihailovia i
osumnjienih da su komunisti.
Kod Bora ubijeno 9 etnika, a 116 osumnjienih da su pristalice Drae
Mihailovia uhapeno. U Nemako - srpskoj policijskoj akciji na prostoru
apca uhapeno 43 komunista.
30. jun
Hrvatska: Titove bande nalaze se u istonoj Bosni u bednom stanju i
najveim delom su demoralisane. Kladanj su navodno nou 28. juna
nadletali engleski avioni i bacili pomo ustanicima.
Srbija: Kod Knjaevca uestale demonstracije gladnih. Na prostoru
Aranelovca 9 civila ubili komunisti.
1. jul 1943.
Neprijateljsko vazduhoplovstvo napalo aerodrome na Siciliji. Jasno je,
da nemake jedinice predstavljaju najvaniju komponentu odbrane
italijanskog prostora.
2. jul
Posle promene u dravnom i u partijskom vrhu Italije, volja za otporom

postala je delom jaa, ali, sa druge strane, jaaju antifaistike i

defetistike snage, koje su takoe zahvatile i armiju. Italija ne poseduje
dovoljno tenkovskih divizija, kao ni antitenkovsko naoruanje. Odbrana
italijanske obale je slaba, a vrednost italijanske ratne mornarice je jo
veoma mala. Italijansko vazduhoplovstvo moe da efikasno deluje
samo kada se osloni na nemako vazduhoplovstvo . Samopouzdanje
italijanskog vojnika jeste gotovo uniteno. Odnos izmeu nemakih i
italijanskih vojnika jeste, sve u svemu, korektan.

Kako se plai stanovnitvo

to vie govoriti o unitavanju grkih i srpskih bandi
Kod italijanskog stanovnitva, meutim, primeuje se hladno, pa ak i
neprijateljsko dranje prema nemakim vojnicima.
Jugoistok
U odnosu na hrvatske jedinice - 4. brigadu, te 369. i 373 peadijske
divizije , koje su uestvovale u operaciji "varc", - primeeno jeste
sledee: treba da se povea broj nemakih vojnih instruktora, jer je
obuka hrvatskih vojnika slaba. to se tie istih hrvatskih vojnih
formacija, one su u borbama potpuno zatajile. Jedna od direktnih
posledica tog zatajivanja hrvatskih jedinica sastoji se u tome, da moral
i borbena snaga bandita stalno jaa.
Svoju ocenu hrvatske vojske dao je i nemaki general u Hrvatskoj, Glez
fon Horstenau. On je naglasio, da su se hrvatske jedinice u veini
sluajeva, kad su se nale u ozbiljnoj borbenoj situaciji i veem
iskuenju, pokazale kao nepouzdane ("unzuverlassig", str. 740). One
imaju uspeh samo onda, kad se oslanjaju ili, kada stoje pod nemakom
kontrolom. Zbog svih tih razloga, treba da se ispita mogunost, da se u
potpunosti odustane od formiranja isto hrvatskih jedinica.
3. jul 1943.
Istok: na itavom ruskom frontu nije bilo znaajnih okraja.
Neprijateljsko vazduhoplovstvo nastavilo je sa napadima na gradove i
aerodrome Sicilije.
4. jul
Neprijateljsko vazduhoplovstvo izvrilo nou snaan napad na Keln, i to
na sam grad i na industrijsko podruje.
Bugarska 25. divizija treba da obezbeuje delove SS-brdske divizije i
delove hrvatske 373. divizije.

5. jul
Poseban naglasak treba staviti na propagandu, kako bi se stanovnitvo
Balkana zaplailo - koje je jednostrano informisano od strane
neprijateljskih radio stanica u vezi uspeha ustanika - u izvetajima
Vermahta mora da se daleko vie govori, nego to je do sada bio sluaj,
o unitavanju grkih, srpskih i komunistikih bandi.
Ukupni nemaki tenkovski gubici na ruskom frontu od 22. juna 1941.
do 30. juna 1943: 8.105 tenkova.
Da bi se unitile neprijateljske snage kod Tuzle, upotrebie se 369.
(hrvatska) divizija i SS-divizija "Princ Eugen".
6. jula
Istok: Naa operacija "Citadela" na ruskom frontu nije uspela, jer je
neprijatelj tano znao za poetak naeg napada, pa time nije
postignuto operativno iznenaenje.
Na Balkanu, a posebno na ostrvu Krit, registrovana aktivnost bandi i
sabotaa.
7. jul
Ukazana je vanost koju za nau privredu ima rudnik boksita kod
Drnia i da ga zato treba vojno obezbediti, kako bi mogao nesmetano
da funkcionie. Javljeno je da je kod Drnia nedavno uniten drumski i
elezniki most. Poduzete mere da se mostovi to pre poprave.
8. jul
Na prostoru Kurska vode se teke tenkovske borbe.
Balkan: U Grkoj i Hrvatskoj u toku su borbe sa jakim banditskim
grupama.
9. jul
Naa 9. armija nije uspela na prostoru Kurska da probije neprijateljsku
liniju odbrane.
Nou teak vazduni napad na Keln.
Opte informacije: ukupni gubici Britanskog ratnog vazduhoplovstva u
vremenu od 1. septembra 1939. do 30. juna 1943. procenjuju se na
24.900 aviona. Nemaki gubici ratnog vazduhoplovstva - bez da se
uzima u obzir operacija protiv Poljske i Rusije - iznose 14.757 aviona.
Ukupni nemaki gubici ratnog vazduhoplovstva od 1. maja 1942. do 8.
juna 1943. na Istonom frontu iznose 3.712 aviona, a sovjetski iznose
oko 21.000.
10. jul
Na prostoru Tuzle traju borbe sa jakim banditskim grupama. Od
Italijana se trai garancija, pre nego to zaponu sa vojnim
operacijama u Lici, da se obezbedi razoruanje etnika. im Italijani
prue tu garanciju, onda odmah moe da se zapone sa operacijom na

tom podruju.
11. jul
Sicilija: kod Likata i ela ameriko-britanske snage izvrile invaziju.
Njima u susret treba da krenu divizija "Herman Gering", te italijanske
divizije "Livorno" i "Napoli". Neprijateljske padobranske jedinice
najveim delom su unitene.
12. jul
Sicilija: neprijatelj je uspeo da na svim linijama proiri svoju teritoriju,
poto je italijanska odbrana potpuno zatajila. Divizija "Herman Gering"
na Siciliji broji 17.601 vojnika.
Na prostoru Tuzla-Sarajevo neprijatelj prua ilav otpor 369. diviziji i
SS-diviziji "Princ Eugen".
13. jul
Na prostoru Kurska jak neprijateljski tenkovski protivnapad, i to po
itavoj duini fronta. Na vie mesta Rusi su uspeli da probiju nau
odbranu.
Sicilija: sav teret borbe nose gotovo iskljuivo nemake vojne snage.
Tenkovska jedinica "Herman Gering" ima znatne gubitke.
Naa obavetajna sluba primila je informaciju, po kojoj je general
Mihailovi 7. jula 1943. uputio poziv svim svojim potinjenim
komandantima, u vezi neprijateljskog iskrcavanja na Siciliju, da spreme
ustaniki pokret, ali da krenu u akciju tek kada on to odobri.
14. jul
Zbog upada bugarskih trupa u istonu Grku, u Atini je izbio trajk.
Borbe protiv ustanika u istonoj Bosni i planini Papuk su u toku.
15. jul
Sicilija: glavne borbe vode se kod Katanije. Po svemu sudei. Siciliju
vie ne moemo da odbranimo.
Ponovo ivnula aktivnost bandi na ostrvu Krit, a oni uivaju podrku
neprijateljskih podmornica.
Panika u Hrvatskoj
Razlog: Iskrcavanje saveznika na Siciliju
16. jul 1943.
Nemaki komesar za Norveku javlja Fireru da je beanje bivih
norvekih oficira - koji su spremni da se bore protiv Nemake - iz
Norveke u vedsku, u poslednje vreme poprimilo vee razmere. Ovim
je narueno poverenje prema Norveanima, koje su, nakon vae
pobede godine 1940. svi zarobljeni vojnici i oficiri bili puteni kuama.
Zbog toga je Hitler sada naredio da svi bivi norveki oficiri treba da se

tretiraju kao ratni zarobljenici i da se kao takvi transportuju u Nemaku.

17. jul
Nakon neprijateljskog iskrcavanja na Siciliji, u Hrvatskoj je nastalo
panino raspoloenje. Oekuje se promena u vladi, koja bi trebalo da se
jasno distancira od dosadanjeg ustakog kursa.
18. jul
Stanje na Siciliji se stabilizovalo i izgleda mnogo bolje, ali se ne zna
koliko e to dugo da traje.
U istonoj Bosni neprijatelju je polo za rukom da probije obru 369.
(hrvatske) divizije i da krene u pravcu juga.
19. jul
Severozapadno od Orela Rusi uspeli, sa daleko nadmonijim snagama,
da probiju nemaku odbranu.
Nae vazduhoplovstvo uspeno delovalo protiv neprijateljskih brodova
u pomorskoj luci Sirakuza, na Siciliji.
20. jul
Komanda za Jugoistok uhvatila je pre etiri dana, 16. jula 1943, jednu
radio poruku Drae Mihailovia, u kojoj on, - s obzirom na najnoviji
razvoj situacije na evropskim ratitima, - poziva na pojaano vrenje
sabotaa u Hrvatskoj, te da njegove jedinice treba da krenu prema
Jadranu, kako bi Saveznici, ako doe do njihovog iskrcavanja, tamo
srele etnike, a ne komuniste. Kako bi Titu izbila adute iz ruke, etnika
propaganda treba da je jugoslovenska, a ne velikosrpska.
21. jul
Na prostoru Kurs-Orel neprijatelj uspeo da probije nau odbranu i to 10
km u pravcu Orela.
4. nemake divizije prebaene ka jugu Italije. Nedaleko Sirakuze
nemaki brodovi nou potopili 2 neprijateljska razaraa i jedan teretni
brod od 3 000 tona nosivosti.
22. jul
Hitler naredio da se kompletna 29. tenkovska divizija iz Kalabrije
prebaci na Siciliju.
23. jul
U vezi transporta izdana je sledea naredba: izmeu Skoplja i Soluna
umesto dosadanja dnevno 22 voza, treba da povisiti na 28. Do sada
su izmeu Zagreba i Skoplja saobraala dnevno 22 voza i taj kapacitet
treba povisiti na 30. Da bi se rasteretila eleznica, deo transporta treba
da ide Dunavom i zbog toga potrebno je izgraditi most na Dunavu,
izmeu Rumunije i Bugarske, kod urua.

U vezi stanja na srpsko-crnogorskoj granici, gde su Nemci naoruali

lokalno muslimansko stanovnitvo, naa komanda javlja da su Italijani
razoruali muslimanske civile, ai u svakom drugom pogledu idu na ruku
Srbima, a na tetu muslimana. 118. divizija primila je nareenje, da
stanu na put takvim stvarima. U krajnjem sluaju, muslimani treba da
preu na nemaku okupacionu zovu, dakle, u Srbiju.
24. jul
80 neprijateljskih aviona napalo ostrvo Krit i nije nanelo neke vee
tete, a mi smo oborili 17 neprijateljskih aviona.
Bilo je govora o tome kako najbolje zatititi glavne eleznike pruge u
Grkoj, Srbiji i Hrvatskoj.
25. jul
Pu u Italiji: jue u 15.50 sastao se u Rimu, po prvi put od poetka rata,
Veliki savet faistike stranke. Sednica je okonana jutros u 03.00. Na
njoj je izraeno nepoverenje Musoloniju: 19 lanova Saveta glasala je
protiv njega, a 7 za njega. Dok je jedan glas bio uzdran. Posle toga je
kralj zamolio marala Badolja da formira novu vladu.
Prva izjava Badoljija bila je jasna. "Italija nastavlja da ratuje i ostaje
nemaki saveznik. Uvee je dolo do antifaistikih ispada, a poprimili
su delimino i antinemaki karakter. Na severu Italije poinju da se
bude socijalistike i komunistike snage. Najnoviji dogaaji u Italiji
posledica su zamora ratom i naroda i armije, kao i ratni neuspesi.
Italijanski generali Ambrozio i Roata ne uivaju nikakav ugled kod
Nemaca. Napetost u Italiji raste i zato jer neprestano raste nadmonost
neprijateljskih snaga na prostoru Sredozemnog mora.
26. jul
Teki neprijateljski napad na Hamburg i Kil, a nou na Esen. Oborena
48 neprijateljskih aviona.
Razmatra se mogunost da Nemaka preuzme potpuno kontrolu nad
Italijom, kako u vojnom pogledu, tako i u odnosu na njen elezniki i
drumski saobraaj. Takoe postoji namera da se uhapse sve vodee
linosti Italije, za koje se veruju da su izdale Nemaku, te d se pripremi
akcija "oslobaanja Duea".
27. jul
Jaki vazduni napadi na Hamburg, Hanover i Vezerminde. Sa 9 aviona
napali smo London.
Nemaki general u Zagrebu javlja da je pozicija Poglavnika, posle
nedavnih dogaaja u Italiji, znatno oslabljena.
28. jul

Nae snage na Balkanu primile su zapovest da preuzmu komandu nad

11. italijanskom armijom.
Prema jo neproverenim izvetajima, Italijani u Karlovcu i Ogulinu
prodavali su stanovnitvu oruje.
29. jul
Razmatra se mogunost, da nemake snage evakuiu svoje snage sa
Sicilije i smatra se da je to mogue uraditi u roku od tri noi. Takoe je
u razgovoru sa Firerom bilo govora o eventualno evakuaciji nemakih
trupa sa Sardinije i da se one onda prebace na Korziku.
30. jul
Sastanak nemakog generala u Hrvatskoj fon Horstenau sa
Poglavnikom. Paveli mu je kazao da se italijanski general Roata sastao
pre pet dana u Veneciji sa komandantom italijanske 2. armije,
generalom Robotijem i izjavio da izjava lojalnosti marala Bagolja
prema Nemakoj ne znai drugo ve da Italija dobije bitku sa
vremenom. Italija uskoro namerava da proglasi neutralnost. To isto
ponovio je Roata i pred hrvatskim predstavnicima, pa je tako do te
informacije stigao i Poglavnik.
31. jul
Oekuje se da e Sicilija uskoro potpuno da padne u ruke neprijatelja.
1. avgust 1943.
Neposredni nemaki zadaci: da se preuzme komanda nad svim
italijanskim ratnim i trgovakim brodovima, kako bi se spreila njihova
predaja neprijatelju. Da se preuzme kontrola na svim italijanskim
aerodromima i avionima, kako bi se spreila zloupotreba od strane
italijanskih pilota i protuvazdune odbrane.

Italijani napuaju Nemce

Italijanski oficiri zapoeli razgovore s etnicima i Titom
2. avgust 1943.
Sino je 100 neprijateljskih aviona napalo rafineriju nafte u Ploetima
(Rumunija).
Na Zapadni front treba da se poalje bonjaka SS- divizija i "Hitlerova
omladina".
3. avgust
Nemaki general u Hrvatskoj fon Horstenau javlja da je jue imao
razgovor sa Poglavnikom. Paveli je generalu Glezu prepriao razgovor,
koga je vodio uvee 31. jula 1943. sa italijanskim poslanikom u
Zagrebu i koji mu je tom prilikom kazao da Italija ne samo da e istupiti

iz pakta Osovine, nego da e nastaviti da ratuju u saveznitvu sa

drugom, neprijateljskom stranom.
Nemaki general iz Zagreba ,takoe, javlja da je stanje na dalmatinskoj
obali zabrinjavajue. Italijanski oficiri 2. armije navodno su ve zapoeli
razgovore sa etnicima i Titovim ljudima. Prednost daju Titu, kome su
spremni predati Split i ostale znaajnije gradove, kako bi njegova
revolucionarna armija bila spremna da doeka Britance.
4. avgust
Nastavljaju se teke borbe na Siciliji.
Na zahtev Bugarske, nemake jedinice na prostoru Demotika pojaane
su jednom SS-jedinicom.
5. avgust
Istok: neprijatelj izgubio 126 aviona, a mi 20.
Komanda za Jugoistok javlja da je Hitler odobrio predlog da se 297.
divizija prebaci na prostor Raka-Kosovka Mitrovica.
6. avgust
Istok: nakon ogorenih borbi izgubili smo Belgorod.
7. avgust
Posle najnovijih dogaaja postalo je jasno da je vanost Balkana
porasla i zbog toga je Firer reio da formira novu armijsku grupu, koja
ima komandu nad Grkom (a to ukljuuje i ostrvo Krit i egejska ostrva) i
to pod zapovednitvom generala Romela. Glavna komanda za ceo
Balkan, po naredbi Hitlera, nalazi se u Beogradu (general Felber Felber): njemu su podreeni vojni zapovednik Grke u Atini (general
pajdel - Speidel) i general u Hrvatskoj (Glez fon Horstenau - Glaise
von Horstenau).
8. avgust
Istok: Neprijatelj je uspeo da sa jakim tenkovskim snagama probije
front i sada se nalazi 40 km severozapadno od Harkova.
U Grkoj, Srbiji i Hrvatskoj registrovana lokalna aktivnost bandita.
9. avgust
Primeena pojaana aktivnost francuskog porketa otpora, koji vre
sabotae i to na prostoru Savojskih Alpa. Taj pokret stoji pdo jakim
komunistikim uticajem. Italijani su do sada veoma malo poduzeli kako
bi stali naput tim sabotaama Francuza.
10. avgust
Neprijatelj se primakao na 15 km od Harkova.
Oko 300 neprijateljskih aviona izvrilo napad na Manhajm.
11. avgust

Do 300 neprijateljskih aviona izvrilo teak napad na Nirnberg.

Oboreno 13 neprijateljskih aviona.
Jaka lokalna aktivnost bandi i vrenja sabotae prilikom etve u Srbiji i
Hrvatskoj. Na sarajevskom aerodromu ustanici unitili 17 nemakih i
hrvatskih aviona.
12. avgust
Na prostoru Harkova neprijatelj zabeleio nove uspehe.
13. avgust
Jaki neprijateljski vazduni napadi na Bon, Bohum, Gelzenkirhen-Horst,
Duizburg i jo 6 drugih mesta u rajnsko-vestfalijskoj industrijskoj
oblasti. Oboreno 37 neprijateljskih aviona.
14. avgust
Kod Harkova protivnik je zabeleio nove uspehe.
Evakuacija naih trupa sa Sicilije odvija se prema planu.
15. avgust
Sve su jasniji znaci da neprijatelj sprema invaziju prema jugu Italije.
16. avgust
Sabotae pri etvenim radovima u Srbiji. Kod Sarajeva iva aktivnost
Titovih bandi.
17. avgust
Predvia se da e Italijani uskoro da evakuiu celu dalmatinsku obalu i
nemake trupe nameravaju da je veu za Hrvatsku, a time e Hrvatsku
jae vezati za Nemaku. Kao protivuslugu Nemaka trai od Hrvatske
da se odrekne Srema, koji see do vrata Beograda, a tim bi se malo
ublaili zatrovani hrvatsko-srpski odnosi. Time bi vlada Milana Nedia
bila stabilnija.
18. avgust
Jue, po planu, u 06:30 poslednji nemaki vojnik evakuisan je sa
Sicilije. Time je, i pored neprijateljske nadmoi u vazduhu, na moru i
broju vojnika, uspeno prebaeno sa Sicilije oko 60.000 nemakih
vojnika sa celokupnim naoruanjem.
19. avgust
Istok: neprijatelju je polo za rukom da sa nadmonim snagama probije
odbranu 6. armije.
20. avgust
Prema naim informacijama u Madridu s pojavio jedan italijanski
general, koji je vodio razgovor sa britanskim ambasadorom.

Pet novih divizija u Srbiji

Bugarska odbila zahtev Nemake da poalje dodatne trupe u Srbiju
21. avgust
Kao posledica povlaenja naih trupa, nae vazduhoplovstvo vie nije u
stanju da ugroava rusku industriju na prostoru Urala, pa ni gradove
kao to su Grozni, Saratov i Gorki. Sa druge strane, sada rusko
vazduhoplovstvo moe da leti do Berlina i Gornje lezije.
22. avgust
U Hratskoj sve su ei sluajevi koji govore o nepouzdanosti hrvatskih
divizija. Na prostoru Like upravo je u toku okupljanje jaih
komunistikih snaga.
23. avgust
Istok: opala borbena snaga nemake 6. armije.
24. avgust
Nemaka 8. armija uspeno je izvrila evakuaciju i napustila Harkov, te
zauzela nove odbrambene poloaje.
Na prostoru Like situacija postaje sve napetija.
25. avgust 1943.
Voeni razgovori izmeu nemakog generala Vestfala i italijanskog
generala Roate. Nemaki general izrazio je svoje uenje zbog
nepoverenja Italijana prema Nemcima, jer Nemci su na najbolji mogui
nain dokazali na delu svoju vernost prema svome savezniku Italiji,
poto su poneli glavni teret tekih bobi na Siciliji, gde je poginulo
mnogo Nemaca. General Roata je upozorio na injenicu da se neke
nemake jedinice na severu Italije ponaaju tako kao da Italija nije
nemaki saveznik, nego jedna okupirana zemlja.
114. divizija prebaena je na prostor Drni - Knin - Graac i njen glavni
zadatak jeste da se brine o bezbednosti rudnika uglja kod Tuzle i
boksita kod Mostara.
26. avgust
150 neprijateljskih aviona napalo 8 italijanskih gradova. Samo na
aerodromu Foa uniten je 31 nemaki avion, a 41 je oteen.
Veliki nemaki gubici severno od Save.
27. avgust
Nemaka podmornica severno od Tunisa potopila dva neprijateljska
trgovaka broda. Na ostrvo Korziku uspeno prebaena jedna SSbrigada.

Registrovan veliki broj dezertera kod 369. hrvatske divizije (175

dezertera od 6. avgusta 1943).
28. avgust
Do 400 neprijateljskih aviona napalo nou Nirnberg
U Srbiji se vre sabotae pri etvenim radovima. I dalje traje trajk u
Atini. Napravljena studija o mogunostima odbrane celokupnog
Balkana. Predvieno je da se dovedu 8 dodatnih divizija (3 za Grku i 5
za Srbiju). Bugarska odbila zahtev Nemake da poalje dodatne trupe
van svoje teritorije i to je opravdala stavom Turske. U 16.20 u Sofiji je
potpuno neoekivano umro bugarski kralj Boris.
29. avgust
Opti pregled situacije: posle pada Sicilije neprijatelj je dovukao nova,
svea pojaanja, tako da sada neprijatelj na prostoru Sredozemnog
mora raspolae sa 37 peadijskih divizija, 12 tenkovskih, te ima velike
vojnopomorske snage: 7 bojnih brodova, 7 nosaa aviona. Neprijatelj
takoe raspolae sa tri puta vie vojnih aviona (4000 lovaca i
bombardera, te 500 transportnih aviona).
Istok: na celokupnom frontu besne ogorene borbe. Rusi su na nekoliko
mesta uspeli da probiju nau odbranu, a posebno kod nae 2,4. i 9.
armije.
30. avgust
Poloaj u Hrvatskoj: uvee je bio kod Hitlera nemaki poslovnih u
Zagrebu, Kae (Kasche). Za razliku od estih nemakih vojnih izvora,
koji govore o pojavama potpunog rasula u hrvatskoj vojsci, nemaki
poslanik zastupa miljenje, da je hrvatska drava u potpunosti
sposobna da funkcionie, te da nemaka strana treba da pokae vie
strpljenja prema hrvatskim tenjama i frustracijama. Hitler je na kraju
zakljuio da Nemaka nema drugog izbora, ve da podri Poglavnika.
Da bi Hrvatska ostala stabilna, neophodno je prisustvo nemakih vojnih
snaga. Nemaka mora da podri ustaki pokret, jer je on jedini
dravotvorni pokret u Hrvatskoj.
31. avgust
Sredozemlje: jedna nemaka podmornica potopila je jedan
neprijateljski trgovaki brod i jedan tanker.
1. septembar 1943.
Istok: neprijatelj uspeo da na vie mesta probije nau odbranu: kod
Mokrij-Jelanik i Ljubotina.
2. septembar
Posle uspene neprijateljske ofanzive, naa 6. armija formira novu liniju
odbrane.

3. septembar
Neprijatelj se u 7.30 iskrcao na jugu Italije, kod Reo Kalabrije i to
jedna engleska i jedna kanadska divizija, koje imaju snanu podrku sa
mora i iz vazduha.
4. septembar
Nou teki napadi na Berlin. Nemake podmornice dobile nove ureaje,
a to izaziva nervozu kod neprijatelja.
Nemako vazduhoplovstvo bombardovalo Knin.
5. septembar
Nastavlja se sa ienjem terena oko Gospia; takoe veliki gubici
neprijatelja u borbama zapadno od Banja Luke.
6. septembar
Istok: neprijatelj na vie mesta probio odbranu 6. armije. Da bi spreili
poraz, upotrebili smo nae poslednje rezerve.
Nou teki vazduni napadi na Manhajm i Ludvigshafen.
7. septembar
Zbog tekog poloaja na ruskom frontu, neke nae vojne jedinice, koje
su ve bile odreene da krenu i to jedna na Zapad, a druga na Balkan,
sada su transportovane ka Istoku i to na prostor Kubana.
Raste napetost izmeu Nemake i Italije, jer su sumnje sve konkretnije,
da Italija planira da poloi oruje. Naa strana za takav mogui razvoj
blagovremeno priprema protivmere. Ako Italija istupi iz rata, onda za
nas Hrvatska postaje veoma vaan partner i nama je mnogo stalo da
saradnja sa Poglavnikom bude dobra. Zato je vano da Nemaka ima
pozitivan stav prema hrvatskoj dravi. Da bi poveali samopouzdanje
hrvatske armije, preporuljivo je da nemaki vojni instruktori pokau
makar malo volje i da naue nekoliko hrvatskih rei. Kako bi naglasili,
da je naa borba zajednika, potrebno je da hrvatskim oficirima
dodeljujemo, daleko vie nego to je to bio sluaj do sada, nemaka
odlikovanja.
Dvajt Ajzenhauer i kapitulacija Italije
U Srbiji i Hrvatskoj razoruavanje italijanskih trupa tee po planu a na
Rodosu su Nemci upotrebili silu
8. septembar 1943.
Prve vesti o kapitulaciji italijanske armije saznali smo preko
neprijateljskih radio stanica. General Ajzenhauer je preko radija, u
17.00, potvrdio vest, da je Italija bezuslovno kapitulirala. Uhvatili smo
jednu ameriku radio vezu, iz koje se jasno vidi da su Italijani izdali
neprijatelju kako moe da sa brodovima ue u zaliv Salerna, a da ne

naleti na nemake mine. Time je neprijatelju uinjena velika usluga i

zato je njihovo iskrcavanje kod Salerna bilo uspeno.
9. septembar
Na ostrvu Krit italijanske trupe su, bez otpora, razoruane, a na ostrvu
Rodosu nemake trupe morale su da upotrebe silu da bi razoruale
Italijane. U Srbiji i Hrvatskoj akcija razoruavanja italijanskih trupa tee
po planu.
10. septembar
Na Rodosu jo uvek traju borbe naih vojnih jedinica sa Italijanima. Jak
otpor pruile su nam i italijanska 211. obalna divizija, koja je
stacionirana u blizini Rima. Na kraju su morali da nam predaju oruje.
Na ostrvu Sardinija vie italijanskih jedinica odbilo je da prizna
kapitulaciju svog vojnog vrha i reilo je da nastavi borbu sa nemakim
saveznicima. Na vojnopomorske baze La Specija krenuo je veliki konvoj
italijanskih vojnih brodova sa namerom da se preda neprijatelju (3
bojna broda, 6 krstarica, 6 razaraa). Nemaki borbeni avioni uspeli su
da iz tog konvoja potope 1 bojni brod, jednu krstaricu i jedan razara.
Bugarska ostaje bezuslovno verna nama.
11. septembar
Istok: neprijatelj uao u grad Novorosijsk. Naa 6. armija povukla se na
nove poloaje.
Sredozemlje: neprijatelj uao u Taranto i Salerno. Nae jedinice
nastavljaju sa akcijom razoruavanja italijanske armije. Na prostoru
Rima kapitulirao italijanski motorizovani korpus. Nae jedinice se
evakuiu sa Sardinije i prelaze na Korziku. Drimo pod kontrolom skoro
sve italijanske gradove.
Balkan: U toku su borbe na ostrvu Rodos, gde su se iskrcale britanske
snage. Zabrinjavajua situacija u Hrvatskoj: zbog ive aktivnosti
ustanika verovatno e opstati eksploatacija boksita, gvoa i nafte.
12. septembar
Blagodarei efikasnoj akciji naih snaga, polo nam je za rukom da u
kratkom roku razoruanom italijansku armiju i da spreimo da
neprijatelj iskoristi ovaj slab momenat. U ruke neprijatelja pao je samo
mali deo oruja. Sve vanije vojne i privredne instalacije unitili smo,
pre naeg povlaenja sa juga Italije. To je i glavni razlog da je
zaustavljeno neprijateljsko napredovanje ka severu Italije. Moraemo
da evakuiemo i Korziku.
Balkan: na Rodosu pred Nemcima kapitulirale italijanske trupe (40.000
vojnika). Na ostrvu Krit italijanske trupe, koje su prijateljski raspoloene
prema Nemcima, prikljuile se nemakim trupama. Split i Zadar
zauzele su nemake trupe.

13. septembar 1943.

Specijalne nemake jedinice oslobodile sino Duea, koje je bio uvan
od jakih italijanskih policijskih snaga, i prebacile ga u Be.
Balkan: U Dubrovniku nae jedinice razoruale 28.000 Italijana. Sve u
svemu, kad se zna da smo na Balkanu imali veoma slabe vojne snage,
moemo da sa zadovoljstvom utvrdimo da je razoruanje italijanske
vojske teklo povoljno po nas. Ponaanje Italijana bilo je razliito. Neki
su ostali lojalni Nemakoj, a neki su nam pruili otvoreni otpor. Hitler je
reio da se brane grka ostrva Krit i Rodos, kao i poluostrvo Peloponez.
Pitanje jedne crnogorsko-albanske drave i dalje ostaje otvoreno.
14. septembar
Nemake tenkovske jedinice kod Salerna krenule u protunapad i u
tome su bile uspene, te su pod svoju kontrolu stavile deo izgubljenog
teritorija.
Poto je stanje u Hrvatskoj kritino, Hitler je izdao zapovest da se za
borbu protiv bandita upotrebi 1. kozaka divizija, a naoruanje za tu
diviziju da se upotpuni iz zaplenjenog italijanskog oruja.
15. septembar
Italijanske vojnike treba deliti u tri grupe:
1. koji su nam ostali verni i njih treba da potujemo kao verne
saveznike i da im ostavimo oruje, da nastave zajedniku borbu sa
nama.
2. koji vie ne ele da ratuju i prema njima treba da se odnosimo kao
prema ratnim zarobljenicima.
3. koji nam pruaju otpor i otvoreno sarauju sa neprijateljem: oficire
treba odmah streljati, a vojnike da upotrebimo kao radnu snagu na
Istoku.
16. septembar
Nae trupe odlino napreduju, i u protivofanzivi su stigle do severne
obale Salerna. Transport 90. tenkovske jedinice sa Sardinije na Korziku
uraen prema planu.
Balkan: na dalmatinskoj obali (kod Splita i Zadra) u toku su borbe sa
pobunjenicima, ali i sa nekim italijanskim jedinicama, koje su se
ponovo prihvatile oruja.

Borbe s pobunjenicima u Dalmaciji

U velikim gradovima ljudi se neprijateljski ponaaju
17. septembar
Balkan: u Crnoj Gori i Splitu u toku su borbe sa komunistikim
snagama. Severno od Save registrovani su poveani napadi i sabotae

na eleznici.
Sve u svemu stanje u Grkoj i Albaniji je zadovoljavajue. Sem Splita,
sve su dalmatinske pomorske luke u naim rukama, ali u manjim
dalmatinskim mestima bande kontroliu situaciju i to zahvaljujui
naoruanju koje su dobili od Italijana, a prikljuile su im se i neke
italijanske jedinice.
Najopasnije podruje za nas jeste Istra. Ne znamo nita o sudbini
italijanskih snaga na tom prostoru. Primetili smo da je Titu ovo
podruje najvanije.
18. septembar
Italijanske snage u Grkoj, na ostrvu Kefalonija, uspeno odbile
nemaki napad. Italijanske posade sa tog ostrva stoje u radio vezi sa
Britancima. Komanda za Jugoistok izdala je zapovest, po kojoj - zbog
podlog i izdajnikog ponaanja Italijana na Kefaloniji - da se ne dozvoli
predaja i zarobljavanje italijanskih vojnika.
19. septembar
Nae snage zavrile sa evakuacijom Sardinije. Ostrvo Elba je potpuno u
naim rukama. U Istri i dalje iva aktivnost bandita. Nai se uspeno
iskrcali na ostrvu Kefalonija i pored jakog italijanskog otpora.
20. septembar
Istok: Rusi probili odbranu kod erinigova koju je drala jedna
maarska divizija. Neprijatelj postigao takoe uspeh i protiv nae 9.
armije.
Borba sa italijanskim snagama na Kefaloniji i dalje traju
21. septembar
Naa brza i odluna akcija u Italiji donela je dobre rezultate. Razoruali
smo: 82 italijanska generala, 13.000 oficira i 402.600 italijanska
podoficira i vojnika. Ta akcija je pokazala da je italijanska borbena
snaga i moral njihovih trupa slab. Na uspeh je prouzrokovao
potovanje i strah kod Italijana. Odnos stanovnitva prema nama na
selu i u manjim gradovima jeste lojalan i prijateljski, a u velikim
gradovima nas ne prihvataju, pa se ak ponaaju i neprijateljski prema
Nemcima.
SS-divizija "Princ Ojgen" spremna je da napadne Split.
22. septembar
Hitler izdao zapovest da se pod svaku cenu uniti slovenaki
komunistiki ustaniki pokret u Istri. Svaki ustanik, bez obzira koje
nacionalnosti, ima da se na licu mesta strelja.
Napad na Kefaloniju protiv italijanskih snaga napreduje. Draa
Mihailovi je izdao naredbu da se u Srbiji zapone sa sabotaama.

23. septembar
Na ostrvu Kefalonija nae snage slomile su italijanki otpor i unitile
neprijatelja. Zarobljene italijanske vojnika, sa generalom Gandijem
(4000) smo streljali, a 5000 vojnika, koji su se ranije predali, Hitler je
pomilovao. Snaan italijanski otpor nemakim jedinicama na Kefaloniji
ima svoj uzrok u britanskom obeanju da e im pruiti pomo, ako
doe do borbe sa nemakim vojnicima.
Nije jasno sa koliko snaga raspolae pokret Drae Mihailovia.
24. septembar
Nou je 400 neprijateljskih aviona napalo Manhajm-Ludvigshafen.
Oboreno je 30 neprijateljskih aviona.
Na prostoru Rima okonano razoruavanje italijanskih jedinica. Nae
snage zapoele su sa iskrcavanjem na ostrvo Krf.
25. septembar
Istok: Neprijatelj zabeleio uspeh na prostoru Smolenska.
Jug: Due posetio Hitlera u njegovom glavnom tabu.
Jugoistok: U Beogradu uspeno otkriven jedan Mihailoviev tab.
26. septembar
Na Krfu se nastavlja naa akcija ienja. Severno od Save aktivnost
bandi i dalje je u toku. Nae jedinice vodile uspene borbe sa banditima
na prostoru Splita.
27. septembar
Istok: Poela velika, oekivana ofanziva neprijatelja protiv nae 6.
armije. Na Korzici, kod Bastije, odbijen italijansko-francuski ("golisti")
napad na nae poloaje.
28. septembar
Sa oko 400 aviona neprijatelj napao Hanover i Braunvajg. Oboreno 25
neprijateljskih aviona.
Balkan: U Crnoj Gori zapoela jedna vea akcija ienja
29. septembar
Balkan: nastavlja se akcija ienja protiv bandita u Crnoj Gori i na
prostoru Splita. Prema izjavi hrvatske vlade, na prostoru severno od
Save nije mogue izvesti etvene radove. To e imati ozbiljne posledice
u pogledu ishrane gradskog stanovnitva, a posebno se to odnosi na
Zagreb.
30. septembar
Jue smo evakuisali nae snage iz Napulja, nakon to smo unitili sve
najvanije instalacije, koje bi mogle da slue neprijatelju. Kako bismo
mogli da izvrimo zapovest, da unitimo sve objekte pre nego to

padne u ruke neprijatelju, iz Nemake smo naruili 1700 tona

eksploziva.
Nepovoljan razvoj dogaaja
Neprijatelj sa 400 aviona napao vie gradova Nemake. Naa avijacija
oborila 28 neprijateljskih aviona
1. oktobar 1943.
Nae trupe napustile su Napulj. Da bi Grku uspeno mogli da branimo,
trebalo bi imati 31 peadijski bataljon, a mi na raspolaganju imamo
samo 13.
Bugarskoj policiji poslali smo oruje koje smo zaplenili od Italijana.
2.oktobar
Istok: neprijatelj kod Zaporoja i Pripjeta postigao uspeh.
Nemako ministarstvo spoljnih poslova ve due vremena razmatra
mogunost da ojaa poloaj srpskog predsednika vlade Milana Nedia.
Kao najefikasnije sredstvo da se prui podrka srpskom predsedniku
vlade Ministarstvo spoljnih poslova smatra da se izae u susret
poznatim eljama Nedia, da se Srbiji da administrativna autonomija i
da pod njegovom komandom budu Srpska dravna straa i
dobrovoljake jedinice Dimitrija Ljotia, da se smanje trokovi
odravanja okupacionih snaga, te da se srpski ratni zarobljenici vrate u
Srbiju. Nemaki vojni vrh, meutim, nije izaao skoro nijednoj elji
Nedia.
Sa kapitulacijom Italije, srpsko pitanje i budui poloaj Srbije dobili su
na znaenju. Sve je to dovelo do odluke da se Nediu omogui da ode
direktno do Hitlera, kako bi on mogao da odlui, da li da ispuni elje
Nedia i da li bi to onda doprinelo da doe do pacifikacije srpskog
prostora. Nedi je ostavio pozitivan utisak na Hitlera. Nedi je kazao da
ima puno razumevanje za nemaki stav i izjavio da e se odluno boriti
kako protiv Tita, tako i protiv Mihailovia. Meutim, elje koje je Nedi
imao, Hitler nije prihvatio.
3. oktobar
vedska je do sada praktikovala takvu vrstu neutralnosti koja je bila
prema nama dobronamerna, a sada se sve vie okree ka apsolutnoj
neutralnosti. vedska je ve due vremena prekinula za nas tranzitni
saobraaj; u poslednje vreme ne dozvoljava nam da kroz njenu
teritoriju prevozimo naftu i gvoanu rudu, a to opravdavaju time, da
prugu, navodno, treba popraviti.
Nae ministarstvo spoljnih poslova upravo vodi pregovore sa vedskom
da taj popravak pruge odgode do poetka idue godine. Za sada nam
to nije nanelo nikakve vee tete, jer smo to nadoknadili poveanim

brodskim saobraajem.
250 neprijateljskih aviona po danu bombardovalo Emden. 300
neprijateljskih aviona napalo grad Minhen. Naa protuvazduna
odbrana, zbog loeg vremena, nije mogla da efikasno dejstvuje.
iva aktivnost bandi na prostoru Split-Knin-Zadar.
4. oktobar
Poto su nae snage ograniene, nemamo drugog izbora, ve da
evakuiemo Korziku, a na Rodos ne moemo da poaljemo pojaanja.
Balkan: Nae vojne snage osvojile ostrvo Kos i pri tome zarobile 600
engleskih i 2 500 italijanskih vojnika. Tuzla pala u ruke bandita.
Nemaki general u Hrvatskoj, Glaize fon Horstenau, podneo je 30.
septembra 1943. izvetaj o tekoama prilikom stvaranja hrvatske
vojske, kao i o injenici, da njena borbena vrednost iz dana u dan slabi
("deren Kampfnjert von Tag zu Tag sinkt", knjiga 6, str. 1172).
5.oktobar
Neprijatelj sa 400 aviona napao vie gradova Nemake. Oboreno 28
neprijateljskih aviona.
Snaga neprijatelja na dalmatinskoj obali iznosi do 12 000 ljudi i oruje
su dobili u takvim koliinama, da to odgovara najmanje dvema
italijanskim divizijama. Ve danima napadaju nae poloaje.
6. oktobar
Naa 10. armija na jugu Italije izdrala sve napade neprijatelja.
Izdali smo zapovest da se iz zaplenjenog italijanskog oruja imaju
naoruati 4 hrvatske brigade.
7. oktobar
Nedaleko od ostrva Kosa britanske ratna mornarica (2 krstarice i 4
razaraa) napala na konvoj i potopila nam 1 lau, 4 broda otetila.
8. oktobar
Istok: U skladitima na prostoru Nikolajeva imamo 60 000 tona ita i za
to su nam potrebni brodovi, koji bi to mogli da transportuju.
Nae vazduhoplovstvo napalo je nou sa 28 aviona London. Nemake
podmornice potopile su 1 razara, 1 tanker i jedan trgovaki brod.
Sada se pokazuje da je Titov pokret jai i spremniji za borbu od
Mihailovievog, iji poziv na vrenje sabotaa nije imao iroki odjek.
Sve je to, oevidno, rezultat britanske podrke, koja Titu dolazi sa
Jadranskog mora.
Nai spremaju napad na ostrva Leros i Samos. Predvien dan napada
jeste 10. oktobar 1943.

Italija objavila rat Hitleru

To je uinila Vlada premijera Badolja 13. 10. 1943. godine
9. oktobar 1943.
400 neprijateljskih aviona bombardovalo je po danu Bremen. Uniteno
je 56 neprijateljskih aviona.
Najvei deo italijanske divizije "Taurinenze" uniten je ili zarobljen od
strane nemake 118. divizije, i to na prostoru jugozapadno od Nikia
10. oktobar
Istok: posle jakih priprema neprijatelj krenuo u napad na irokom frontu
protiv 6. armije. Na mnogim mestima neprijatelj je uspeo da probije
nau odbranu.
Napali jake banditske snage na prostoru Gospi-Ogulin-Otarije.
11. oktobar
Istok: teke borbe kod Gomelja, Zaporoja i Melitopolja i neprijatelju
polo za rukom da na mnogim mestima probije nau odbranu.
U Hrvatskoj nae jedinice sa uspehom se bore protiv jakih banditskih
snaga.
12. oktobar
U Istri smo zarobili 6.900 italijanskih vojnika, kao i 37 topova i 242
mitraljeza. Jugozapadno od Tepelenija zarobili 3.500 italijanskih vojnika.
13. oktobar
Italijanska vlada Badolja objavila rat Nemakoj.
U napadu na Leros uestvovala 21 naa aviona.
14. oktobar
Istok: neprijatelj kod Zaporoja uspeo da kod nae 1. tenkovske armije
probije nau odbranu
15. oktobar
350 neprijateljskih aviona napalo vajnfurt, a nama polo za rukom da
oborimo 121 avion; 50 naih aviona je takoe izgubljeno.
16. oktobar
Neprijateljski avioni izvrili vie napada na aerodrome u Grkoj i to
kako danju, tako i nou.
Nae snage uestvuju u akciji ienja terena na prostoru Tuzle,
Sarajeva, Travnika, Livna, Splita, dalmatinskih ostrva i Rijeke.
17. oktobar
Italija: naa 10. armija izdrala snane napade od strane neprijatelja,
koji je viestruko nadmoniji.

Balkan: I dalje je naa komanda vrsto reila da zauzme ostrvo Leros.

18. oktobar
Istok: u Moskvi je Molotov razgovarao sa britanskim ministrom spoljnih
poslova Idenom i amerikim dravnim sekretarom Halom.
Aktivnost bandi skoncentrisana je na prugu Sarajevo-Brod.
19. oktobar
U vedsku luku Geteborg uplovila dva nemaka broda, koja su
transportovala engleske ranjenike, te dve engleske lae, koje su vozile
nemake ranjenike i potom je dolo do razmene bolesnika.
Nae trupe zauzele grka ostrva Levita i Kalhos.
20. oktobar
Istok: neprijatelj uao u grad Melitopol. Sa jakim snagama neprijatelj je
probio levo krilo 1. tenkovske armije.
Naa komanda je predloila da se sa drugih frontova prebace na ruski
front dodatne vojne snage, jer sa postojeim snagama front nismo u
stanju da drimo. U tom smislu Hitler je izdao zapovest, da se na Istok
prebace 1. i 25. tenkovska divizija, 384. peadijska divizija, te -divizija
"Adolf Hitler".
21. oktobar
Neprijateljski avioni nou napadali nae gradove: Emden, Bremen,
Magdeburg, Lajpcig, Torgau i Berlin.
Glavna aktivnost bandi jeste na prostoru istone Bosne.
22. oktobar
Istok: jaki napadi neprijatelja protiv nae 6. armije.
Jaka koncentracija bandi na prostoru Tuzla-Zvornik.
23. oktobar
Istok: neprijatelj i dalje postie uspehe, a posebno na prostoru
Melitopola.
Izmeu Orana i Marselja dolo je do razmene ranjenika i to je izvedeno
sa etiri sanitetska broda.
24. oktobar
Nae podmornice potopile zapadno od Kube i nedaleko od Rio de
aneira dva trgovaka broda.
Zavrena akcija ienja na grkim ostrvima Stampalia, Naksos i Paros.
25. oktobar
Balkan: deo tree-divizije "Princ Eugen" stigla je do severnog dela
poluostrva Peljeca. Poto vlada loe vreme, nismo mogli da krenemo u
akciju protiv grkog ostrva Lerosa, ali je naa komanda vrsto reila da

to ostrvo zauzme, a pre toga treba osvojiti ostrvo Samos, koga brani
samo jedna italijanska divizija, koja poseduje slabu borbenu mo i gaji
prijateljske oseaje prema Nemcima. Ako napadnemo Samos, tada
moemo da raunamo na pomo od 1.000 faista, koji su razoruani,
ali je grko stanovnitvo naoruano i neprijateljski je raspoloeno
prema Nemcima.
26. oktobar
Istok: neprijatelj je danas postigao jo znaajniji uspeh, i to pre svega
juno i severno od Melitopola.
27. oktobar
Italija: naa 10. armija vodi teke borbe sa nadmonijim neprijateljem.
Balkan: na prostoru Viegrad-Sarajevo vode se borbe izmeu etnika i
komunista.
Sa 68 aviona napali Leros.
Italijanske snage sa ostrva Krfa, koje su neprijateljski raspoloene
prama nama, otela su 7 naa oficira, 84 podoficira i 350 vojnika i
prebacili ih u Italiju, u Bindizi.
28. oktobar
Balkan: ostrva ispred ibenika oiena su, ali smo ih morali evakuisati,
jer nemamo dovoljno vojnika da tamo drimo stalnu vojniku posadu.
29. oktobar
Hitler reio da se poluostrvo Krim brani sa svim raspoloivim
sredstvima. Na Krim treba da se dovedu nove snage, kako bi se
pojaala nemaka odbrana.
Specijalni nemaki izaslanik za Balkan, Nojbaher, referisao je Hitleru u
vezi politikih i privrednih pitanja jugoistone Evrope. Poseban
naglasak stavio je na sve vei uticaj Tita.
30. oktobar
Nojbaher vodio razgovor sa Ministarstvom spoljnih poslova. Nojbaher je
primio sledee smernice: u okviru svog zadatka na Balkanu, da sa
politikim voama vodi akciju protiv komunista. U tu svrhu on treba da
ujedini nacionalne, antikomunistike snage na jugoistoku Evrope.
Nojbaher je dobio posebnu punomo, da, recimo, sme da vodi
pregovore sa nacionalnim banditima, ako se za to prui mogunost, a
to se pre svega odnosi na bande Drae Mihailovia, koje je Tito
potisnuo u Srbiju.
Saveznici hoe na Normandiju
Balkansko ratite sve vie dobija na znaaju
26. novembar 1943.

Istok: Rusi uli u erkasi.

Nou je izvren snaan vazduni napad na podruje Frankfurta na
Majni. Oboreno 10 neprijateljskih aviona.
Balkan: javljeno nam je, da je bugarska 24. divizija u nedavnim
borbama zatajila.
27. novembra
Teak neprijateljski napad na Bremen, koji je prouzrokovao znatne tete
u privredi i gubitke u ljudstvu. Oboreno 20 neprijateljskih aviona, a mi
smo izgubili 23 aviona. Iznad severne Francuske neprijatelj izgubio 13
aviona. Nou neprijateljsko vazduhoplovstvo napalo Berlin i tom
prilikom oboreno je 33 neprijateljska aviona.
28. novembar
Balkan: neprijateljski avioni bombardovali Zadar i ibenik i
prouzrokovali znatnu tetu. Neprijateljske podmornice su veoma
aktivne u Egejskom moru. To ozbiljno ugroava snabdevanje naih
trupa na grkim ostrvima. Posebno je pogoeno ostrvo Krit.
29. novembar
Istok: jaki ruski napadi po celoj duini fronta.
Naa podmornica U 262 u Atlantiku, zapadno od panske obale,
potopila tri neprijateljske trgovake lae.
30. novembar
Opte stanje na ratitima. Vre se intenzivne anglo-amerike pripreme
u vezi iskrcavanja u zapadnoj Evropi, verovatno u Normandiji. U Italiji
neprijatelj pokuava da sa juga prodre do Rima.
Turska i dalje naglaava, da je neutralna zemlja.
1944. godina
Dogaaji na Balkanu od 1. januara do 31. marta 1944.
Brza kapitulacija Jugoslavije bila je iznenaujua za nas, ali vreme za
oputanje nije dugo potrajalo. Ve nekoliko nedelja posle nae pobede,
pojavile su se naoruane bande koje su nam poele pruati oruani
otpor. Prvi koji se digao protiv nas bio je Draa Mihailovi ("pokret
D.M.", kako esto stoji skraeno u nemakom izvoru:
"D.M.=Benjegung", primedba N. .).
Borba protiv njega bila je za nas oteana injenicom da su italijanske
okupacione snage podravale njega i njegove ljude - i to vie ili manje
sasvim otvoreno, a sve je to oteavalo proces stabilizacije mlade
hrvatske drave. Polako, ali nezadrivo prvenstvo u ustanikom pokretu
od strane etnika prelo je iz ruku etnika na stranu komunistikog
pokreta, koga je vodio "Tito" (pravo ime mu je Josip Broz).
U prvo vreme Tita su podravali Sovjeti, a Mihailovia Angloamerikanci,

tako da smo imali po tom pitanju veoma komplikovanu situaciju:

etnike su odravali nai saveznici Italijani, a i nai neprijatelji Englezi.
Italijani su neprestano nastojali da etnike upotrebe u borbi protiv
komunista, premda smo mi Italijanima dali nepobitne dokaze da
Mihailovi najue sarauje sa saveznicima i da mu je jedini cilj da
iskoristi Italijane, kako bi i njih u pogodnom trenutku izbacio iz zemlje
("obnjohl ihnen eindeutige Benjeise vorgelegt njurden, dab Mihailovic
auf das engste mit den Alliierten zusammenarbeite und nur darauf
bedach sei, die Italiener auszuntzen, um sie zu gegebener Zeit aus
dem Land zu njerfen", 7. knjiga, str. 602).
Kada smo maja 1943. izgubili Tunis, Balkan je dobio na znaenju; bivi
jugoslovenski prostor nije bio pacificiran u toj meri, koji bi odgovarao
naim interesima. Od sva tri mogua fronta na Balkanu, - jadranski,
jonski i egejski, - jadranski se inio kao najpogodniji za moguu
neprijateljsku invaziju, jer su se Angloamerikanci ve nalazili u junoj
Italiji i zato to je ustaniki pokret bio najjai na prostoru nekadanje
Jugoslavije.
Da bi ih spremno doekali, i da bi dalmatinska obala bila bezbedna,
poetkom 1944. godine angaovali smo sledee snage: 264. peadijsku
diviziju (sa seditem u Drniu), 114. diviziju (sa seditem u Kninu, ali
smo je uskoro prebacili na jugozapad), 773. (hrvatsku) diviziju (Biha),
te 392. (hrvatska) peadijska divizija, koja je bila predviena za prostor
Karlovca. Istono od Zagreba stacionirali smo 367. peadijsku diviziju.
Porazi partizana
Na prostoru Petrinje stajala je 1. kozaka divizija; 1. brdska divizija
nalazila se na starom banditskom prostoru Travnik - Banja Luka Glamo - Livno, gde su bile smetene komunistike snage. U Livnu je
bio 4. puk "Brandenburg". Na bosansko-crnogorskom prostoru nalazila
se 118. divizija (jugozapadno od Mostara) i 181. peadijska divizija (sa
seditem u Kotoru). Jedna naa regimenta bila je u Pljevljima, a 369.
(hrvatska) divizija nalazila se blizu Sarajeva.
Za bezbednost prostora Srbije vodile su rauna pre svega etiri
bugarske divizije. Znaajno pojaanje za balkanski prostor znailo je
tansportovanje SS (bosanske) brdske divizije, koje je sredinom 1944.
prebaena iz Nojhamera (Neuhammer) u Slavonski Brod. Posebno
znaenje za diviziju ima linost velikog muftije jerusalimskog
Mohameda el Huseinija. Time to smo tu diviziju prebacili u njenu
otadbinu, ispunili smo nae obeanje, da emo im sinove vratiti u
rodni kraj. Na taj nain zadobiemo poverenje bosanskog,
muslimanskog stanovnitva.

Njen prvi zadatak treba da se sastoji u pacifikaciji prostora oko reke

Drine (7. knjiga, str. 623). Ovo isto vai i za SS-diviziju "Skenderbeg",
koja se sastoji, kako je saopteno 12. marta 1944. od albanskih
jedinica.
Oivljavanje aktivnosti banditskog pokreta koncem marta 1944.
Aktivnosti voe komunistikog pokreta Tita tokom zimskih meseci bile
su neznatne. Tokom januara 1944. Nemci su izveli operaciju ienja
terena i Titove snage imale su osetne gubitke. Nakon te operacije
nemake snage krenule su na sever Hrvatske. On je iskoristio injenicu,
da je pritisak protiv njegovih snaga popustio, te je februar 1944.
iskoristio da osvei i popuni svoje snage. Postalo nam je jasno, da Tito
po svaku cenu eli da se dokopa Srbije. NJegovim snagama polo je za
rukom da 22. i 23. marta 1944. probiju bugarski bezbedonosni pojas i
krenuli su prema jugu Srbije.
Nesigurni Bugari
Primili smo 30/31. marta 1944. izvetaj da su komunistike bande
stigle do doline Ibra. Nemaka komanda izraava bojazan da bi
komunistike jedinice mogle da stignu i do Kosovske Mitrovice, jer su
snage na tom prostoru, koje bi mogle da se suprotstave, veoma male.
S druge strane, vrednosti bugarskih trupa, kao to su nedavne borbe
sa Titovim komunistima pokazale, nisu ba velike.
Nemaka komanda je zato reila da hitno poalje vojno pojaanje, koje
treba da je sastavljeno od nemakih jedinica. Da su se bugarske
jedinice tako loe pokazale u borbi sa Titovim snagama, ima svoj uzrok
u injenici da je snabdevenost Bugara bila veoma loa, kao i psiholoki
momenat: bugarsko stanovnitvo bilo je veoma pogoeno
neprijateljskim vazdunim udarima protiv Sofije, koju su
Angloamerikanci od marta 1944. poeli ponovo da bombarduju.
Englezi odbacuju
Drau Mihailovia
Njegov pokret ostao ogranien samo na odreenu regiju i jedan narod
Verovatno je cilj protivnika da stanovnitvo u toj meri deprimira da
Bugarska izae iz saveza sa Nemakom.
Balkan od 1. aprila do 31. decembra 1944.
Dva najvea ustanika pokreta bila su na tlu bive Jugoslavije i u
Grkoj. U Grkoj su pobune protiv nemake okupacije zapoele kasnije
nego u Jugoslaviji. Prvi pokret otpora zapoeo je Drae Mihailovia. Taj
pokret je bio monarhistiki, velikosrpski, nacionalistiki. Draa
Mihailovi bio je postavljen za vojnog ministra Jugoslovenske izbeglike

vlade u Londonu.
U prvo vreme on je bio apsolutni ljubimac britanske vlade i britanske
vojne snage su ga maksimalno podravale. Nemako nastojanje da se
krene u temeljno i sistematsko unitavanje etnikog pokreta bilo je od
samog poetka teko, poto su one etnike jedinice, koje su se
nalazile na terenu italijanske okupacione zone, imale odline veze sa
najviim italijanskim vojnim vlastima.
ienje Jadrana
Drugi pokret, koga ne treba manje ozbiljno uzimati kao faktor, a koji je
od jeseni 1942. u veoj meri skrenuo na sebe panju (seit dem Herbst
1942 strker hervortretende kommunistishe-Benjegung", 7. knjiga, str.
633), - bio je komunistiki, odnosno "Titov pokret". Nemako vostvo
uskoro je zakljuilo da je Titov pokret opasniji protivnik: on je od samog
poetka imao optu, jugoslovensku orijentaciju, koju je spretno
pokuao da spoji sa komunistikim uenjem. Pokret Drae Mihailovia,
sa druge strane, ostao je ogranien samo na odreenu regiju i jedan
etnicitet.
Posle saveznikog iskrcavanja u severnu Afriku, a onda i Siciliju,
Nemaka je daleko vie obratila panju dalmatinskoj obali, za koju su
se borila dva protivnika ustanika pokreta: Titov i Drain, kako bi
spremno doekali, eventualno, anglo-amerike invazione trupe. U tu
smo svrhu vodili nekoliko operacija protiv komunistikih i etnikih
bandi. Na je zadatak bio jasan: oistiti obalu - od Istre do Jonskog
mora - od ustanikih snaga. Ovo nam je u jesen 1943. i upelo.
Podela interesa
Za razliku od Drae Mihailovia, Tito je veoma spretno uklopio svoj
pokret kao njegov ratni doprinos protiv Sila osovine i predstavio ga kao
deo opteg ratnog napora saveznika i time je od njih primio priznanje,
kao samostalna ratujua sila ("es brahte ihre Einordnung in die
Gesamtkriegsfhrung der Alliierten und damit ihre Anerkennung als
shlbstndige kriegsfhrende Maht", 7. knjiga, str. 635).
Izgleda, da je je Tito bio jedna od najvanijih tema prilikom Moskovske
(18-30. oktobra 1943) i Teheranske konferencije (28. novembra - 1.
decembra 1943). Na tim konferencijama, gde je dolo do podele
interesnih sfera od strane velikih sila, Titu je dodeljena jedna vana
uloga. ini se da je pre svega Engleska preuzela na sebe obavezu da
vojno podri Tita, i to preko svojih snaga iz Italije i sa Srednjeg istoka.
To je, prirodno, imalo za posledicu da je pomo za Mihailovia postala
veoma ograniena. Englezi su prvo podrali Mihailovia, da bi u jednom

trenutku kazali da su Tito i Mihailovi ravnopravni, te da obojica imaju

jednako pravo na englesku pomo, a na koncu su poptuno stali na
stranu Tita.
Srbija i Mihailovi zimi 1943/44.
U razliitim ustanikim mestima bive Jugoslavije Srbija je od samog
poetka zauzimala posebno mesto. Zbog svoje seljake, patrijarhalne
tradicije i homogene sredine, ovde je postojao jak nacionalistiki,
monarhistiki pokret sa veoma izraenim antikomunistikim crtama. U
takvoj sredini nastao je i pokret generala Drae Mihailovia. Pokret je
uivao anglo-ameriku podrku, a njen voa bio je vojni ministar
Jugoslovenske izbeglike vlade u Londonu. etnike jedinice su se
prihvatile vojnog otpora protiv nemake okupacione sile ("die CetnikVerbnde hatten den militrishen Widerstand gegen die deutshe
Besatzungsmaht aufgenommen", 7 knjiga, str. 636).
Saradnju sa Nemcima prihvatio je, meutim, nekadanji srpski general
Nedi. On je stajao na elu vlade, koja je formirala Srpsku dravnu
strau, koja je bila kontrolisana od strane nemake policije. Uz dozvolu
nemakih vojnih vlasti, stvoren je i Srpski dobrovoljaki korpus, a
njihov broj bio je zanemarljivo malen.
I kao trei faktor, u Srbiji je postojao poluvojni Ljotiev pokret. Odnosi
izmeu etnika, Nedieve strae i Ljotievih ljudi bili su veoma
komplikovani. Ta tri pokreta nisu imali zajedniki stav u odnosu prema
okupacionoj sili, a jedino zajedniko bila im je borba protiv
komunistikog pokreta.
U jesen 1943. Titov pokret sve je vie uzimao maha, a Mihailoviev
pokret bio je potisnut na teritoriju Srbije. Komunisti nisu primali samo
pomo od sovjetske Rusije, nego sve vie i od Engleza. Italijanska
armija je kapitulirala.
U ovakvoj novonastaloj situaciji etniki pokret bio je prisiljen da
preispita svoj stav prema nemakoj okupacionoj sili. Nemaka je,
istovremeno, bila zainteresovana da ujedini sve antikomunistike
snage Balkana, a Hitlerov diplomata za Balkan, Nojbaher, dobio je
zadatak, ako je mogue, da vodi pregovore sa pojedinim
Mihailovievim voama i da, po mogunosti, sa njima sklopi primirje.
Sam Mihailovi se u vezi sa tim pitanjem drao rezervisano, a razlog je
taj, kako ne bi prestalo vojno snabdevanje njegovog pokreta od strane
Angloamerikanaca, premda je ono u to vreme ve bilo znatno
smanjeno. Bilo kako, od tog vremena prestali su svi napadi
Mihailovievih ljudi protiv nemake okupacione sile. Sve je to doprinelo

da je na teritoriju Srbije krajem 1943. godine i poetkom 1944. vladao

relativan mir.
Ostaje, razume se, pitanje da li je Mihailovi koristio ratno primirje kako
bi se mogao, neometan, pripremati za opti ustanak u godini 1944. Sa
nae strane, trebalo je da mi sada reimo pitanje: da li da legalizujemo
etnike, ili da se prema njima odnosimo kao do sada i da ih tretiramo
kao ilegalne naoruane jedinice.
Povratak kralja
Postojao i plan da kralja Petra dovedemo u Srbiju - Jugoslovenska
izbeglika vlada ve je bila u Egiptu - to bi imalo veliki propagandni
efekat i za nas. Ali, sa nae strane postojale su i mnoge rezerve, kako
je i naa komanda za Jugoistok 19. januara 1944. i saoptila. Razgovori
sa etnicima po tom pitanju nisu doneli zadovoljavajue rezultate. Sem
toga i Herman Nojbaher, iji glas je u svim takvim pitanjima bio
odluujui, nije odobrio taj plan.
Da ojaamo poloaj Nedia, bilo je u planu da Crnu Goru prikljuimo
Srbiji (7. knjiga, str. 638). Crna Gora, koja je na poetku i bila etniko
leglo, izgledala je kao najpogodnije tlo, odakle bi mogao da zapone
sakupljanje antikomunistikih snaga.
Tito hoe da zavlada Srbima
Partizanski pokret, nastao u hrvatskom podruju, u poetku bio
antisrpski
Na zahtev Nojbahera, mi smo oslobodili jednog od etnikih voa iz
Crnog Gore i ponudili smo mu da organizuje antikomunistike snage u
njegovom kraju. On je za protivuslugu zamolio da Nemci puste iz
zatvora 2.000 njegovih etnika. Nemaka komanda za Jugoistok
podrala je 6. januara 1944. taj predlog i, uz saglasnost Herman
Nojbahera, odobrila, da se prvo oslobode 500 pristalica Pavla uriia.
Hitler je, meutim, 10. januara 1944. odbacio taj plan.
Krajem januara 1944, meutim, pokret Drae Mihailovia opet je
krenuo drugim smerom, 26. januara 1944. odran je na Ravnoj gori
etniki kongres, na kome je Mihailovi prisutne delegate pozvao na
borbu protiv okupatora. Ono to nam je posebno izgledalo opasno, da
je sve ee dolazilo do saradnje izmeu legalnih srpskih snaga Nedia
i etnika, koji su ponovo ojaali. Time je kod Nemaca ugled Nedia pao.
Lov na Drau
Postojala je opasnost da etnici Drae Mihailovia opet postanu faktor

moi ("Die D. Mihailovic=Benjegung droht damit njieder zu einem

Machtfaktor zu njerden", 7. knjiga, str. 640). U februaru primeeni su
etniki pokreti upereni, verovatno, protiv komunista, a istovremeno,
pojedine etnike voe opozvali su ugovore koje su imali sa Nemcima.
Istovremeno, ti isti etnici, tako smo informisani, uspostavili su kontakt
sa Englezima, koji su stacionirani u Egiptu.
Nemako vostvo reilo je da odmah reaguje, da zapone operaciju
protiv Mihailovia i to pre svega policijskim merama, da se uhapse
voe etnikog pokreta, a to treba da bude dopunjeno vojnim
akcijama, i to operacijom "Ferat" ("Verrat", "izdaja"). Akcija je zapoeta
racijama i hapenjima u Beogradu i njom su bili takoe pogoeni i bliski
saradnici Milana Nedia, koji je posle izjavio (28. februara 1944) da je
spreman da podnese ostavku. Ni Hitleru se ta akcija nije dopala.
Pod uticajem tih mera, Mihailovi je, krajem marta 1944, ovaj put i
lino pokuao da stupi u kontakt sa nemakim vlastima. Prema
Nojbaheru, Mihailoviu su Sovjeti i Jugoslovenska vlada postavili
ultimatum, kojim su zahtevali da se Mihailovi i etnici stave pod Titovu
komandu. Hitlerov diplomata za Balkan Nojbaher oekuje da taj zahtev
Mihailovi ne moe da prihvati i zato e biti primoran da se opet priblii
Milanu Nediu, a time i nemakoj okupacionoj sili, kako je. 7 aprila
1944. saoptio general fon Butlar (von Buttlar). U dogovoru sa
Nojbaherom Nemaka vrhovna komanda za Jugoistok je izjavila da nije
zainteresovana za tu novu spremnost Mihailovia za pregovore.
Mihailovieva spremnost za pregovore dolazi od injenica da vie nije
siguran u saveznike, jasno mu je da su Titove snage jae, a i prema
Nediu nema neki jasan stav. Da Srbija igra centralnu ulogu, to se
videlo i po tome da je Tito svakako nastojao da se dokopa Srbije. Titov
pokret nastao je u hrvatskom podruju i u svojim poecima posedovao
je jaku antisrpsku notu ("Titos Benjegung njar im kroatisshen Gebiet
entsanden und hatte urspringlish eine stark anti-serbishe Fhrbung
beseshen", 7. knjiga, str. 641).
Pa ipak, Tito je verovao da svoj program i pobedu moe da ostvari
samo ako zavlada Beogradom. U decembru 1943. Titu taj pokuaj nije
uspeo. Krajem marta 1944. ponovo je Tito pokuao da ue u Srbiju
Titov i Mihailoviev odnos prema Engleskoj bio je od odluujueg
znaaja i reeni su krajem 1943. i poetkom 1944, i to u korist Tita.
Britanci su pre toga bezuspeno pokuavali, da doe do dogovora
izmeu Jugoslovenske vlade u Londonu i Tita. U svom govoru pred
parlamentom, 22. februara 1944, eril je sa mnogo topline govorio o
Titu i njegovom partizanskom pokretu, koji je daleko jai od
Mihailovievog i poseduje iroku nacionalnu bazu, premda komunisti

imaju glavnu re. eril je poslao Titu svog linog posmatraa Dikina
(Deakin). U jesen 1943. eril je u Titov tab poslao veu britansku
vojnu misiju, koju je vodio Meklin (MacLean). U istom govoru eril je o
Mihailovievoj borbi govorio sa potcenjivanjem. Formalni prekid
Britanaca sa Mihailoviem nastao je 24. maja 1944.
Prilikom nastojanja Engleza da doe do jedinstva izmeu Tita i
Jugoslovenske izbeglike vlade, britanskoj vladi bio je pre svega pred
oima vojni cilj: prirodna posledica takvog jedinstva bio bi porast
pokreta otpora na jugoslovenskom prostoru, a time bi nemake vojne
snage u daleko veem broju bile vezane za taj deo ratita.
Mladom kralju i njegovoj izbeglikoj vladi oni su jasno dali do znanja, da
e kod britanske vlade imati slabu podrku, te su im preporuili, da im
je najbolja garancija da zadre svoj dosadanji poloaj, ako u najveoj
moguoj meri izau u susret Titovim zahtevima. eril je u svom
govoru od 22. februara 1944. to jasno i kazao: "Mi sada ne moemo da
odbacimo kralja Petra".
Engleska, meutim, nema namere da erilov sopstveni ideal ustavne
monarhije nametne jednoj drugoj zemlji. Prvi kontakt sa Titom, gde su
mu Englezi postavili pitanje, ako je on spreman da sarauje sa
Izbeglikom vladom, Tito je odbacio, prema naim informacijama od 9.
februara 1944.
Kralj Petar stigao je marta 1944. u London. Devetog marta 1944. kralj
Petar se oenio grkom princezom Aleksandrom. Prilikom prijema kod
erila, koji je kraljevu svadbu iskoristio pre svega za to, kako bi
mladom kralju i njegovim savetnicima sugerisao da ispune Titove
zahteve, eril u svojim prvim nastojanjima nije imao uspeha.
Uloga ubaia
Tito, meutim, nije bio spreman za kompromis, a eril je vrio sve
vei pritisak na kralja Petra, pa je ovaj poetkom maja morao da
raspusti kabinet Puria i Mihailovi nije vie bio vojni ministar. Kralj
Petar predloio je advokata dr Ivana ubaia kao mandatora nove
izbeglike vlade. On je pre rata bio i jedan od arhitekata, da Hrvatska
dobije teritorijalnu autonomiju. ubai je tada igrao veoma vanu
ulogu kao posrednik izmeu Krune i hrvatskih stranaka. Na osnovu tih
zasluga, on je i postao ban Hrvatske. Posle dravnog udara 27. marta
1941.
ubai je nagovarao Hrvatsku seljaku stranku da ue u novu vladu
generala Simovia. Po poetku rata otiao je u emigraciju. U Londonu u
prvo vreme nije imao velikih izgleda da se profilie, jer je Izbeglika

vlada zastupala velikosrpsku liniju. ubai se je ve tada javno izjasnio

da podrava Titov pokret. On je, dakle, bio najpovoljnija linost, koja bi
mogla da ispuni britanska oekivanja.
Drugi Brozov upad u Srbiju
Rusi mu poslali oficire, a Englezi vojni materijal poetkom 1944.
Jo 14. marta 1944. primili smo informaciju da se Tito ali kako je
britanska pomo veoma mala. Ovo se stanje uskoro promenilo i njegovi
partizani uskoro poeli su da primaju znatnu englesku pomo.
Pored toga, Tito je od sada imao i vazdunu podrku od strane
britanskih i amerikih borbenih aviona. Od Britanaca je Tito dobio
podrku, kada su u pitanju teritorijalni zahtevi Italije. Vlada Badolja,
izgleda, odrekla se zahteva na najvei deo istone jadranske obale, kao
to su grad Rijeka i dalmatinska obala. Vojnu misiju kod Tita poslali su i
Amerikanci, ali je amerika vojna misija i dalje bila prisutna i u tabu
Drae Mihailovia.
Protiv ustanika
Jaku vojnu misiju kod Tita imali su i Rusi. Koliko je ruska vojna misija
bila jaka vidi se i po tome da su oni aktivno uestvovali u Titovoj
odbrani prilikom operacije "Reselprung" ("Reshelsprung", "konjiki
skok"). Od februara 1944. poeli su ruski avioni da doturaju pomo
Titu. Prema naim informacijama od 21. marta 1944, ti ruski avioni
poleu sa Kubana.
Kada je Puri morao da podnese ostavku, on je reagovao kao i Bene, i
Moskvi je ponudio "savez". Moskva ga je odbila, sa obrazloenjem da je
toj vladi pripadao i "faistiki general Mihailovi" (7. knjiga, str. 644).
Posle "Kugelblica" sledila je operacija "neturm" ("Shneesturm",
"Snena oluja"), koju smo zapoeli 18. decembra 1943, i to na prostoru
severozapadne Bosne. U decembru smo pripremili i akciju ienja
terena na prostoru Zagreb-Sisak-Bjelovar. To podruje jeste veoma
vano za hrvatsku vojsku. Akcija, meutim, nije ostvarena, zbog
nedovoljne spremnosti Hrvata da uestvuju u toj akciji ("njegen
mangelhaften Teilnahmebereitshaft der Kroaten", 7 knjiga, str. 646)
Posle toga vodili smo na prostoru Doboj - Banja Luka operaciju
"Napfkuhen" (vrsta suvog, okruglog nemakog kolaa) i ona je
okonana 8. januara 1944. Posle toga sledila je na prostoru TravnikaKupresa-Glamoa operacija "Valdrau". Pored naih jedinica, u toj akciji
uestvovala je i 369. (hrvatska) peadijska divizija. Ova operacija
zavrena je 20. januara 1944. Neprijatelj je imao 1.162 mrtva i 295

zarobljena vojnika.
Ovde treba jo spomenuti akciju ienja u Hrvatskoj, koju je sprovodila
1. kozaka divizija, te borbe 13. -brdske dobrovoljake divizije, koja je
kasnije dobila ime "Handar", - na prostoru zapadne Bosne.
Mesec februar protekao je uglavnom bez veih borbi. Ovo primirje
dobro je dolo i Titu i Mihailoviu, koji je opet zapoeo borbu protiv
nemake okupacione sile. I jedan i drugi upotrebili su to vreme kako bi
reorganizovali svoje snage, o kome govore i izvetaji generala fon
Buttlera (od 25. februara i 9. marta 1944). Vojna snaga Titovih jedinica
procenjena je na oko 110.000 ljudi, a od toga u Hrvatskoj je bilo oko
80.000. Ukupan broj nemakih vojnika u Hrvatskoj iznosio je 105.000
vojnika. Tito je na svom teritoriju vodio vetu politiku, tako da se
stekao utisak da on nije komunista, nego demokrata.
Drugi Titov upad u Srbiju (mart/april 1944)
Ovaj put Tito se dobro pripremio. Uz njega su bili ruski oficiri, a Tita su
sa vojnim materijalom snabdeli Englezi. To je za nemaki vojni vrh bio
veoma nezgodan trenutak, jer su se glavne jedinice nalazile u
Maarskoj. Nemakom vojnom komandantu u Beogradu na
raspolaganju su praktino stajale samo bugarske okupacione snage,
male policijske snage Milana Nedia, te deo divizije "Brandenburg". Tito
je raspolagao sa oko 17.000 boraca, prema naem izvetaju od 22.
marta 1944. Titove snage krenule su 21. marta 1944. u Srbiju, i to
junije od Viegrada, preko reke Lim.
Poraz partizana
Dolo je do prvih arki sa bugarskim snagama, koje su odmah pozvale
pojaanje i ono im je 26. marta 1944. i stiglo nedaleko od Ivanjice.
Titove snage izbegle su bugarske jedinice i 28. marta nale su se u
Studenici. Vojni zapovednik za Jugoistok izdao je naredbu da mu se iz
Maarske hitno poalju kao pomo nemake vojne snage. Titove snage
31. marta 1944. stigle su blizu Uica.
Uskoro se pokazalo da Titove snage organizaciono jo nisu u stanju da
vode ozbiljnije vojne operacije. Komunistike jedinice uskoro nisu imale
dovoljno hrane i municije, a u borbama su imale velike gubitke.
Komunistike snage poele su da se povlae i 7. aprila 1944. bile su na
prostoru Ivanjice.
Titovo nastojanje da se po svaku cenu dokopa Srbije verovatno ima
veze sa dogovorom, koji je imao sa Britancima i koji su mu jasno dali
do znanja da e ga tek onda u potpunosti priznati kada mu uspe da
zavlada Srbijom (kako smo dobili informaciju 1. maja 1944, 7. knjiga,

str. 650).
Povlaenje komunistikih jedinica iz Srbije poelo je 23. aprila 1944.
Njihovo brojno stanje bilo je sada znatno manje nego kada su pre
nekoliko nedelja krenule prema Srbiji. U borbu protiv komunista
umeale su se i etnike grupe Drae Mihailovia, prema naim
informacijama od 29. aprila 1944, i to na prostoru Srbije, Sandaka i
Bosne.

Konjiki skok" na Drvar

Operacija hvatanja partizanskog voe planirana za period maj-juni
1944.
Nama su u toj akciji velike potekoe predstavljali Bugari, koji su u
velikoj meri zatajili. Tako, recimo, bugarske trupe koje je predvodio
Grozdenov, koje su dobile od nas naredbu da sredinom aprila krenu u
akciju, i tu smo zapovest ponovili nekoliko puta, jednostavno nisu
izvrile nareenje. Naa komanda je razmatrala mogunost da napie
pismo bugarskom vojnom ministru, te da se sa tom jedinicom pozabavi
i vojni sud, ali se na kraju od te namere odustalo, jer smo procenili da
ne bi postigli neki uspeh (na izvetaj od 19. aprila 1944).
Tako je krajem aprila 1944. propao i drugi pokuaj Tita, da se domogne
Srbije (7 knjiga, str. 652). Nama je polo za rukom da sa relativno
malim snagama unitimo Titove elitne jedinice, koje su izgubile 1.500
svojih boraca. Ovom je akcijom Titova mo bila znatno oslabljena.
Partizanske jedinice rasprile su se u manje grupe i krenule su ponovo
u Bosnu.
Jadranski front
Nakon kapitulacije Italije, naim je snagama veoma brzo uspelo da
zavladamo istonom obalom Jadrana. Jedini izuzetak bilo je ostrvo Vis.
U toku nekoliko meseci to ostrvo bilo je poprite saradnje izmeu
engleskih vojnika i Titovih ljudi. Preko Visa stizala je i glavnina
britanske pomoi u vojnom materijalu i hrani, koje su prevozile mali,
pokretni brodovi.
Vodeu ulogu u toj saradnji sa komunistima igrao je britanski general
Meklin (MacLean), koji je pre toga pod imenom Stafor Krips (Safford
Cripps), radio u britanskoj ambasadi u Moskvi. On je ve poetkom
januara 1944. po prvi put boravio na ostrvu Visu. Prema naim
informacijama od 10. januara 1944, tada jo nije mogao da prui vrsto
obeanje u vezi slanja pomoi partizanskim jedinicama.

On je, ini se, igrao odluujuu ulogu da se eril i britanska vlada

odlue za Tita, a protiv Mihailovia. Na osnovu Titovih radio poruka,
koje smo prislukivali, te na osnovu avionskih snimaka naih izviakih
maina, krajem januara 1944. ustanovili smo znatan porast brodova i
robe na Visu (7. knjiga, str. 655). Poto smo Titove poruke uspeno
deifrovali, tano smo znali koliki je obim te pomoi.
Tako od 1. do 15. februara 1944. na Vis je stiglo 49.000 vojnikih
ruksaka, 140 lakih pukomitraljeza, 21.000 puaka, a posle se ta
pomo jo poveala. Engleski vojni instruktori uili su Titove ljude kako
se rukuje sa orujem, a posebno topovima. U jednom trenutku, kada su
oekivali nemaki napad na ostrvo, Vis je pojaan sa engleskim
specijalnim trupama od 500 komandosa (naa informacija od 3. marta
1944).
Ovome treba dodati i nekoliko stotina britanskih instruktora, koji su ve
u februaru 1944. stigli na ostrvo Vis kao vojni instruktori. Na ostrvu se
nalo i nekoliko Amerikanaca.
Poetkom marta komandu nad ostrvom Visom preuzeo je brigadni
general Tom eril (Tom Churchill), sestri predsednika britanske vlade
Vinstona erila. Krajem marta na ostrvu se nalazilo oko 10.000 Titovih
boraca i do 800 engleskih vojnika (te nekoliko Amerikanaca). Prema
nekim drugim procenama, njihov broj bio je znatno nii. Nemaka vojna
komanda reila je ve krajem 1943. godine da osvoji ostrvo Vis.
Meutim, odlueno je da se okupiraju dva ostrva, Bra i olta, koja su
bila vanija za odbranu obale, to je sredinom januara 1944. i uinjeno.
O moguem osvajanju ostrva Visa bilo je govora 28. januara 1944, u
Hitlerovom glavnom tabu. Poto nismo imali dovoljno brodova
potrebnih za invaziju, reeno je da se ta operacija odloi. Polo se od
toga da e otpor na Visu biti snaniji nego to je bio kada smo osvojili
grko ostrvo Leros. Poetak akcije bio je predvien izmeu 15. i 20.
marta 1944.
Mesec mart 1944. bio je sav u znaku okupacije Maarske, kao i kriza na
ruskom junom frontu. Zbog toga se akcija protiv Visa ponovo morala
da odgodi. Napravljena je studija u vezi planiranog desanta na ostrvo
Vis i ona je 9. aprila 1944. predoena Fireru. Hitler je traio dodatne
informacije pre nego to donese konanu odluku. Meutim, nemako
ratno vazduhoplovstvo dobilo je zadatak da uniti aerodrom na Visu,
koji je poeo da se gradi. Uskoro posle toga usledio je teak napad
Luftvafe protiv ostrva Visa.

Meutim, izvetaj od 19. aprila 1944. bio je skeptian u pogledu

uspenog nemakog osvajanja Visa i zakljuio da ne raspolaemo sa
dovoljno snaga za taj poduhvat. Posle tog izvetaja Hitler je 24. aprila
1944. reio da se za sada odustane od invazije na Vis, ali da nemako
ratno vazduhoplovstvo nastavi sa bombardovanjem ciljeva na ostrvu
(7. knjiga, str. 658).
Nae snage iskrcale su se na ostrvo Bra 13. januara 1944, i to u
sklopu operacije "Morgenvind" ("Morgennjind", "jutarnji vetar"). Dan
ranije osvojili smo susedno ostrvo oltu. Ostrvo Hvar okupirali smo 19.
januara 1944. Velikih borbi nije bilo. Poto nismo imali dovoljno vojnika,
nae trupe ostale su samo na Brau, Koruli i poluostrvu Peljecu, dok
smo na drugim dalmatinskim ostrvima imali samo skromne vojne
snage ili redovne patrole.
"Reselprung"
Na ostrvo Hvar, 22. marta 1944, iskrcale su se neprijateljske trupe, koje su stigle sa Visa, u snazi bataljona. Dan ranije iskrcali su se na
oltu, ali smo ih sa Hvara i olte brzo proterali. Krajem aprila neprijatelj
je ponovo preduzeo operaciju protiv Mljeta i Korule. Naim snagama
brzo je polo za rukom da ih proteramo sa Mljeta, ali smo na Koruli
imali velike gubitke.
Operacija "Reselprung" maj-jun 1944. ("Konjiki skok") - Ovom vojnom
operacijom inicijativa je posle dueg vremena ponovo prela na
nemaku stranu.
Lov na Tita
Njegova garda u Drvaru desetkovana, poginulo dvadeset engleskih i
amerikih oficira posmatraa
Vreme akcije bilo je veoma pogodno, jer su Titove snage bile znatno
oslabljene posle njegovog propalog pokuaja da prodre u Srbiju i time
je njegova vojna snaga bila znatno oslabljena, a i njegov ugled je
takoe pao, kako nas informie general fon Butlar. Naa namera bila je
da unitimo njegov tab, pa moda i da uhvatimo i samog Tita. U
sluaju da nam poe za rukom da uhvatimo Tita, Firer je naredio, da se
to dri u tajnosti, kako se Englezi onda ne bi okrenuli Mihailoviu (7
knjiga, str. 661).
Operacija "Reselprung" ("Konjiki skok") zapoela je, kako je i
planirano, u ranu zoru 25. maja 1944. sa snanom podrkom iz
vazduha. Bilo nam je jasno, a to se pokazalo kao tano, da se Tito sa
svojim tabom nalazi u Drvaru. Ve sledei dan mesto su zauzele nae
-padobranske jedinice, a 27. maja i zatvorile obru oko Drvara.

Na oblinjim brdima neprijatelj je pruao ilav otpor i to sa oiglednom

namerom da se Tito sa svojim ljudima izvue iz klopke. Jedna
specijalna jedinica od 7. -brdske divizije prodrla je 28. maja ka
brdovitom, teko prohodnom umovitom terenu, a 30. maja stigla je u
mesto Potoci. Neprijatelj je pobegao prema jugu, ka Grahovu; 4. juna
1944. operacija "Konjiki skok" bila je okonana. Sa rezultatom
operacije komanda Vermahta za Jugoistok je izjavila da nije u
potpunosti ispunila oekivanja, ali ipak da je zadovoljila. Neprijatelju
smo zaplenili radio i obavetajnu tehniku.
Njegova radio veza, kako smo posle registrovali, bila je upola slabija
nego to je to bio sluaj pre operacije "Konjiki skok". Meu ubijenim
ljudima iz Titovog taba nalazi se i njegov ef za radio vezu. Titova
garda je takoe gotovo desetkovana. lanovi stranih vojnih misija, koje
su bile pri Titovom tabu aktivno su uestvovali u borbi. Utvrdili smo da
je poginulo 20 engleskih i amerikih vojnih savetnika. Sem toga,
uhvatili smo i tri engleska obavetajca, kod kojih su pronaena pisma
erilovog sina, koji je sa Titom izbegao, upueno britanskom
vrhovnom komandantu u Italiji.
U nae ruke pao je i deo Titove arhive, koji je prilino vaan, ali ipak
nema odluujuu vanost. Titove snage imale su velike gubitke: 6.000
ubijenih ili zarobljenih, prema zavrnom izvetaju nae komande od 5.
juna 1944. Firer je stekao utisak da su ga hrvatski krugovi u Zagrebu
na vreme obavestili o predstojeoj nemakoj vojnoj operaciji ("Der
Fhrer hatte den Eindruck, da Tito durch kroatische Kreise in Agram
vorgewarnt worden war", 7. knjiga, str. 664).
Hitler je stoga postavio zahtev, da u budunosti hrvatske trupe vie ne
uestvuju u takvim operacijama. Komanda Vermahta za Jugoistok
veruje da ovde ne moe da izie u susret Firerovim zahtevima, jer
Nemaka nema drugog izbora, ve se mora osloniti i na saveznike
snage, poto je broj nemakih vojnika na ovom prostoru nedovoljan.
I nai gubici nisu bili mali, jer je anglo-ameriko vazduhoplovstvo
veoma masivno dalo podrku Titu i ono je potpuno gospodarilo
vazdunim prostorom iznad Drvara, pa i ire, tako da je nae
vazduhoplovstvo, a i uopte vei pokreti naih trupa mogui su od sada
samo nou (7. knjiga, str. 664).
Sukobi u Grkoj
Grki pokret otpora protiv okupatora razvijao se mnogo polaganije
nego to je to sluaj sa Titovim i Mihailovievim. Kada se govori o
Grkoj, mora da se kae o gladi, koja je vladala 1941/42. godine, kada

je umro veliki broj ljudi.

Kao to je u bivoj Jugoslaviji postojao Titov i Mihailoviev pokret, tako
su i Grkoj postojala dva pokreta, koji su bili neprijateljski raspoloeni
jedan prema drugome. Prvi grki pokret otpora zvao se EAM, a njegova
vojna organizacija bila je ELAS i ona je bila pod komunistikim
uticajem. Drugi grki pokret zvao se EDES i u njemu su dominirali
nacionalistiko-rojalistiki elementi. Od samog poetka ELAS je bio
brojniji i jai pokret. Kao u Jugoslaviji, i ovde je esto meusobna borba
bila daleko vanija, nego borba protiv okupacionih snaga. EDES je
posedovao bolje naoruanje i uivao je podrku Engleske. Krajem 1943.
godine, meutim, Engleska je poela, slino kao i u sluaju Tita,
verovatno na osnovu odluka Teheranske konferencije (od 28. novembra
do 1. decembra 1943), da sa velikim koliinama oruja snabdeva i
komunistiki ELAS. Za razliku od bive Jugoslavije, slubeno englesko
miljenje o komunistikom ELAS-u bilo je od samog poetka
nepovoljno. London je njih optuio da su krivi za borbe unutar grkog
pokreta otpora.
EDES i ELAS
Englezi su sa Grcima imali daleko veih problema, nego to je to bio
sluaj sa Jugoslovenskom izbeglikom vladom. U Aleksandriji, u Egiptu
dolo je do pobune grkih mornara, koja je krvavo uguena od strane
britanskih snaga. Pokazalo se, da su i grke trupe u dijaspori pokazale
vie simpatije za komunistiki pokret. Antimonarhistiki narodni front
uivao je ogromnu podrku i grke emigracije i celokupnog grkog
stanovnitva u otadbini. Englezi su konani nali linost koja bi mogla
da ujedini sve Grke: Papandreu, koji je vaio kao "leviar".
Partizanski pokret ELAS imao je oko 22.000 boraca. "Njima su bili
suprotstavljeni ljudi EDES-a, koji su brojali oko 8.000 boraca, ali zato
dobro naoruani i organizovani. eril je u svom govoru od 24. maja
1944. izjavio da je izbor Papandreua veliki uspeh za Grku. Taj govor
toliko je razbesneo Grke da su se onda deo njih, kao izraz besa i inata,
poeli da prijavljuju kao dobrovoljci u bataljone, koji su stajali pod
nemakom komandom, kako bi se borili protiv ELAS-partizana.
Grke trupe, koje su bile u sastavu britanske armije, pokazale su se u
borbama u Italiji, kod Riminija, kao dobre i pouzdane. Britanci su jo
jednom pokuali da pomire dva zaraena pokreta otpora: EDES-pokret,
na ijem elu je stajao Zervas, sa ELAS-ovim komandantom generalom
Sarafisom.

Grka u kandama Engleza

Engleze je mnogo vie brinuo partizanski pokret u Grkoj nego u
Jugoslaviji
Petog septembra 1944. potpisan je "Kazerta ugovor", gde su se
zavaeni Grci obavezali da priznaju nacionalnu vladu i vojno da su
potinjeni britanskom generalu Skobiju (Scobie). U prvo vreme,
neposredno nakon povlaenja nemakih vojnih snaga iz Grke i dolaska
Britanaca, Grci su se drali tog dogovora.
A onda je dolo do preokreta, kako govori studija pukovnika fon
Harlinga od 21. januara 1945, koji je pripadao Vrhovnoj komandi
Vermahta za Jugoistok:
"Britanci su sa Grkom imali daleko manje sree nego sa Jugoslavijom.
Ra razliku od Jugoslavije, gde su podrali leviarski pokret, u sluaju
Grke dali su podrku desnim snagama. Za razliku od Tita, koji je u
oima erila bio "hrabri stanovnik brda", grki komunisti su za njega
od samog poetka bili "banditi", koji ne smeju da imaju nikakvu ulogu u
posleratnoj Grkoj.
Staljin odluio
Britanci nisu pokazivali interes za sudbinu Jugoslavije kada se okonaju
vojne operacije, ali jesu za Grku. To su opravdavali injenicom da je
prilikom nemakog napada na Grku, aprila 1941, poginuo prilian broj
Britanaca. Sve to opravdava Engleze da imaju upravo da se meaju u
unutranju politiku Grke. Tokom Moskovske konferencije, oktobra
1944, izgleda da je Staljin dao erilu signal da Moskva preputa Grku
potpuno u ruke Britanaca.
Nemake vojne vlasti odravale su kontakt sa jednim i drugim
pokretom otpora i polo im je za rukom da ih jo vie zavade i tako
spree da povedu zajedniku borbu protiv nemakih okupacionih vlasti
(7. knjiga, str. 670).
Istok: 2. juna 1944. poela je ruska velika ofanziva na severnom ratitu
prema Finskoj.
2. jun 1944. oko 4.000 partizansko-britanskih vojnika izvrilo je invaziju
na ostrvo Bra i pri tome imali su snanu vazdunu podrku, kao i
podrku ratne mornarice. Ostrvo je branilo 1.116 nemakih vojnika.
Nae jedinice uspele su da odbrane Nereie, gde su bile nae glavne
snage, te dva ribarska mesta: Supetar i Sumartin. Onda nam je stiglo
pojaanje.
5. juna 1944, bez oklevanja, preli smo u napad. Neprijatelj je ve no
ranije napustio ostrvo i vratio se na Vis. Neprijatelj je imao 1.500

ubijenih boraca, a meu zarobljenim engleskim vojnicima naao se i

Tom eril, sestri britanskog predsednik vlade Vinstona erila. Nai
sopstveni gubici, i pored neprijateljske brojane nadmoi, bili su veoma
mali.
Zapad: 6. juna 1944. anglo-amerike vojne snage izvrile su invaziju na
Normandiju.
16. juna 1944. na ostrvu Visu dolo je, verovatno pod pritiskom
Engleza, do sporazuma izmeu Tita i Jugoslovenske izbeglike vlade,
koju vodi ubai. Pitanje je, ustupke koje je Tito uinio, da li ga oni
uopte obavezuju da ih se i dri, kao to je pitanje referenduma u vezi
budunosti Jugoslavije, njenog dravnog ureenja i slino. Titov ovek,
general Velebit otiao je u London i bio njegov predstavnik kod
britanske vlade i ujedno je bio i veza sa Jugoslovenskom izbeglikom
vladom.
Balkan: prvi vaan dogaaj juna/jula 1944. na tom prostoru bio je
promena stava generala Zervasa, koji je 5. jula, iznenada, zapoeo sa
napadima na nemake jedinice. Sa Zervasom smo od novembra 1943.
sklopili ugovor o primirju, koji je sa nemake strane sklopio Herman
Nojbaher. Grci su se strogo drali tog dogovora. Naa komanda za to
podruje veruje da je do promene dolo pod pritiskom jake britanske
vojne misije, koja se nalazila u tabu Zervasa.
I komunistiki ELAS na prostoru Epira takoe je 12/13. jula 1944.
zapoeo sa akcijama protiv nemakih trupa. Da su oba grka pokreta
skoro istovremeno aktivirala svoju borbu protiv nemake okupacione
sile, govori da je ovde oevidno re o engleskom uticaju (7. knjiga, str.
675).
Zervas je uskoro prestao sa akcijama protiv nemakih vojnih jedinica,
ali je zato komunistiki ELAS udvostruio svoju borbu na podruju
Epira. Operacija protiv grkih komunistikih snaga, kako stoji u
izvetaju od 14. avgusta 1944, nisu mogle da postignu eljeni cilj, jer
su snage, koje su stajale na raspolaganju bile nedovoljne.
25 jul Komunistiki pokret u Albaniji reio je, izgelda, na osnovu
sopstvene odlike, da postane deo Titove organizacije. ini se, da je
postojao i plan, da Albanije postane samostalni lan budee
jugoslovenske federacije (7. knjiga, str. 704).
Pu u Rumuniji
23 avgusta 1944 dolo je do dravnog udara u Rumuniji i time je
Nemaka izgubila jo jednog saveznika

26 avgusta 1944 komanda Vermahta za Jugoistok, pod uticajem

najnovijih dogaaja, izdala je zapovest o evakuaciji svih grkih ostrva
na egejskom moru i da se nemake trupe povuku na liniju Krf-JaninaOlimp. Ovime su zapoeli veliki pokreti nemakih trupa sa prostora
Grke ka severu.
7 septembra 1944 Promene u Bugarskoj i time je za Nemaku ta zemlja
bila izgubljena kao saveznik. Ova promena znaila je, da treba mnogo
bre, nego to je bilo planirano eakuisati nae snage sa prostora Grke.
Samo na ostrvu Krit bilio je blizu 70 000 nemakih vojnika. Najvei deo
trupa prebacili smo vazdunim putem.
Trei pokuaj upada Tita u Srbiju (juli/avgust 1944)
29 jula 1944 naa komanda Vermahta u Beogradu spremila je plan
Ribecal ("Rbezahl"), kako da sprei upad Titovih bandi u Srbiju.
Zadatak nae armije bio je jasan: da pruga Solun-Beograd nesmetano
funkcionie.
Susret Tita sa erilom u Rimu
Prvi susret odran u Rimu 12. ili 13. avgusta 1944. godine
2 avgust 1944. Komanda Vermahta za Jugoistok dala je sledeu sliku:
"Draa Mihailovi kao i drugi voe banditskih grupa veruju, na osnovu
opteg stanja na ratitu, da u nemakom okupatoru treba da se gleda
samo jo kao nepriajtelj broj dva. Njihov neprijatelj broj 1 jeste
komunizam. Slino se dogodilo i u Grkoj, kada je dolo do borbe
izmeu "belih" i "crvenih" Grka i to odmah nakon povlaenja Nemaca
(7. knjiga, str. 709).
4 avgusta 1944 Titove snage prele su reku Lim, a sledei dan neke
njihove jedinice stigle su do doline Ibra.
9 avgusta 1944 delovi komunistikih jedinica pribliili su se na 40 km
mestu Kraljevu.
12 avgusta 1944 zapoeli sa vojnom operacijom "Ribecal", iji je glavni
cilj bio, da se sprei upad komunistikih snaga u Srbiju. Odmah smo
zauzeli Berane i bacili smo protivnika preko Lima.
12. ili 13 avgust 1944 dolo je u Rimu do prvog susreta erila sa
Titom. Crveni partizanski voa, o kome jo do poetka ove godine se
malo znalo, jer sve do skoro Mihailovi je uivao ugled kao jedini voa
jugoslovenske oslobodilake borbe ("Der rote Partisanenfhrer, von
dem noch vor Jahresfrist die Weltffentlickeit fast nichts wuchte damals galt Mihailovic noch als alleiniger Fhrer des jugoslawischen

Freiheitskampfes", 7. knjiga, str 694). Uskoro posle tog sastanka, Titov

pokret i Jugoslovenska izbeglika vlada izdale su proglas, u kome se
pozivaju sve patriotske snage u zemlji, da prekinu saradnju sa svim
domaim kvislinkim snagama i "izdajicom Mihailoviem".
17 avgust. Nemaka komanda javlja, da je Nedi ponudio, nakon upada
komunista u Srbiju, u ime veoma ozbiljno ugoenog Srpstva, vojnu
saradnju svih srpskih snaga. Nedi je naglasio, da on takoe slubeno
govori i u ime Mihailovia, koga je nedavno posetio. Od nemakih
vojnih vlasti zatraio je dozvolu, da odmah formira srpsku vojsku u
snazi od 50 000 boraca, koja bi se regrutovala iz etnikih jedinica.
Komanda Vermahtaza Jugoistok, posle razgoora sa Herman
Nojbaherom (Neubacher), reila je da se izae u susret Nedievoj
molbi.
22 avgust. Nojbaher i general fon Vajks (von Weichs) predoili su Fireru
stanje u Srbiji: oekivani upad Tita u Srbiju i skoro povlaenje
bugarskog okupacione vojske iz Srbije bie veoma nepovoljno po
Vermaht, jer nae snage u Srbiji danas nisu dovoljne, da se efikasno
suoe sa novonastalom situacijom. etnici su u Srbiji od marta do
avgusta 1944 izgubili u borbama sa komunistima oko 5 000 boraca, a
prema nemakoj okupacionoj sili u poslednje vreme nisu vie
neprijateljski raspoloeni. Oko 10 000 etnika bore se zajedno sa
nemakim trupama u junoj Srbiji i to pod komandom nemakog
majora Vajela (Wayel).
Da je dolo do jedinstva izmeu Nedia i Mihailovia znai, da je dolo
do ujedinjenja svih Srba i obojici to obezbeuje podrku 90% naroda
("Die Einigung Nedic-Mihailovic bedeutete den Zusammenschlus aller
Serben und sichere den beiden die Anhngerschaft von 90% des
Volkes", 7. knjiga, str. 710).
Hitler se sloio, da se delimino ispune srpske elje. Da se odobri
formiranja srpske nacioanlne armije od 50 000 boraca, to je Hitler
kategoriki odbio. Da je dolo do pribliavanja izmeu Nedia i
Mihailovia, na to se treba gledati kao neto to je krajnje nepoeljno.
Nemaka mora da pokua, da njih dvojicu to je mogue pre opet
razdvoji.
Povezano sa ovime, Firer je upozorio na opasnost Velikosrpstva., koji je
jedini dravotvorni elemenat, koji postoji na prostoru Jugoistoka Evrope
(na prostoru Balkana, primedba N. ..) i kao takvog ga treba vrednovati
("Die Annhrung zwischen Nedic und Mihailovic mse als userst
unerwnscht angesehen und versucht werden, die beiden mglichst
bald wieder voneinander zu trennen. In diesem Zusammenhang wies
der Fhrer auf die Gefhrlichleit des Grosserbentums hin, das als

einziges staatsbildendes Element des Sdostraums gewertet werden

mse", 7 knjiga, str. 710).
Nemaka je 1941 godine Jugoslaviji ponudila Solun i time mogla da
prui svoj doprinos stvaranju Velikejugoslavije. Posle dravnog udara
od 27 marta 1941 treba se najotrije boriti protiv svih velikosrpskih
projekata, kazao je Hitler prilikom tog susreta. Srbi su posle ove
Hitlerove odluke bili veoma razoarani, jer je nemaka pomoch u
naoruanju bila veoma skromna.
Avgust 1944 miljenje generala Butlara glasi, da je Titov mar u Srbiju
odgoen, ali ne i spreen. Delovi 7. -brdske divizije sukobili su se sa
komunistikim snagama na granici Crne Gore i Bosne. Partizani su
uspeli sa manjim snagama da pobegnu preko Drine.
26 avgust 1944 Jugoslovenska izbeglika vlada priznala je Tita za svog
legitimnog predstavnika i vou, a ubaich je zadrao mesto
predsednika Jugoslovenske izbeglike vlade.
30 avgusta zavrena je naa operacija "Ribecal". Razlog neuspeha
treba traiti u malom broju naih raspoloivih trupa. Kako je Rumunija
izala iz rata i nova vlada vech je imala prve kontakte sa Sovjetima,
otvorio se novi front protiv nas. Uskoro se oekivalo, da to isto uradi i
Bugarska.
Nau 1 brdsku diviziju morali smo da prebacimo na novi front, tako da
uspeh ove operacije nije bio mogu. Nae jedinice dobile su zapovest,
da napuste sledea mesta: Drvar, Jajce, Donji Vakuf, Bugojno, Niki i
Debar. Od vanijih mesta na tom prostoru naa vojska ostala je samo u
Banja Luci. Istovremeno raspad hrvatske vojske irio se ubrazanim
tempom .
4 septembar. Promena u bugarskoj vladi. Pre dva dana predsednik
vlade Bagrianov podneo je ostavku, a Muraviev je postao novi
predsednik vlade, koji je izjavio, da je Bugarska od dans neutralna
zemlja i da nije vie lanica pakta Osovine, te da se vie ne nalazi u
ratu sa Savezicima..

Srbiju smo izgubili

Desetog oktobra 1944. Nemaka komanda povlai jedinice zapadno od
Morave
8. septembar. Bugarska objavila rat Nemakoj. Pala vlada Muravieva.
Ruske trupe ule u Bugarsku.

16. septembar. Ruske trupe umarirale u Sofiju. Iznenadilo nas je, kako
je brzo Sovjetima polo za rukom, da ubede Bugare, da u Makediniji
ratuju protiv svojih dojueranjih saveznika Nemaca. U Prilepo je dolo
do estokih borbi. Na nau sreu, glavnina ruske armije nije krenula ka
Makedoniji i Egeju, - to bi nae trupe dovelo u veoma teak poloaj,
jer bi im presekli glavni drum, kojim su se povlaile prema severu, nego ka Turnu Severinu i Aradu
18. septembar 1944. Poglavnik posetio Hitlera u njegovom glavnom
tabu. Paveli mu je tada saoptio, da namerava da se potpuno vrati
na ustaki kurs svoje vladavine i da ponovo krene u pohod protiv
pravoslavnog stanovnitva. Firer je odobrio taj plan. Posledica toga je
bila sledea: da se progonjeno pravoslavno stanovnitvo u Hrvatskoj,
koje je do tada u svojoj ogromnoj veini nije bilo komunistiko, da su se
masovno, zajedno sa delovima etnikih jedinica, prikljuili Titovoj
"narodnoj oslbodilakoj armiji".
21. septembar 1944. Izvetaj o stanju na ratitu nemake komande
Vermahta za Jugoistok: klasifikacija neprijatelja kao "banditi" od sada je
pogrena. Partizanske jedinice operativno i taktiki dobro su voene,
naoruani sa zavidno dobrim tekim naoruanjem, a broj partizansih
vojnih snaga jeste u stalnom porastu.
Nemake jedinice evakuisane sa Peloponesa.
25. septembar 1944. Izvetaj generala Butlara (Buttlar):
"Posle toga veih borbi i nije bilo. Nae vojne snage jednostavno su se
povukle iz veeg dela Srbije i ograniile su se iskljuivo na zatitu
pruga, tako da je Titu, bez da je bio primoran da krene u vee borbene
akcije, palo kao neki neoekivani poklon najvei deo Srbije ("Wir
muten sich auf den Schutz der Bahnen beschrnken, whrend Tito ohne dach er zu grcheren Angriffshandlungen htte schreiten mchen
- die Mache des Landes Serbien zufiel", 7. knjiga, str. 685).
27. septembar. Komanda ua Jugoistok dala je sledeu sliku, nakon to
su ustae ponovo poele da teroriu pravoslavno stanovnitvo:
konaan rezultat jeste negativan, jer Paveli nije vie imao snage za
ozbiljnije akcije, a na kraju se itava akcija okrenule protiv hrvatske
drave i jo vie ubrzala raspad hrvatske vojske.
3. oktobra izdana je zapovest da nae snage napuste Grku, junu
Albaniju i junu Makedoniju i da se Vermaht povue na liniju SkadarSkoplje-Klisura.
6. oktobra posle estokih borbi sa partizanima napustili smo Trebinje.

8. oktobra 1944 Radio Sofija javlja, da je dolo do susreta Tita sa

lanovima bugarske vlade, gde je reeno, da se svi sporni teritorijalni
probelmi ree na prijateljski nain.
10. oktobar. Postalo nam je jasno, da je Srbija za nas izgubljena, pa
smo izdali zapovest da se nae jedinice povuku iza Morave.
14 oktobar. Bugarske trupe su ule u Ni i time je Vermahtu (Heeresgr.
E) bio odseen put kojim su se nae trupe povlaile iz Grke, jer smo
izgubili kontrolu nad prugom Solun-Skoplje-Beograd. Nije nam
preostalo drugo, nego da nae trupe krenu peice preko Bosne i da
stignu na prostor Sarajeva-Mostara.
Prvi ruski tenkovi pojavili su se u beogradskom predgrau.
15. oktobar. Britanske snage ule u Atinu. Na nau sreu, Englezi su
veoma oprezno napredovali, tako da su nae jedinice imale dovoljno
vreme da se evakuiu iz Grke. Stakao se utisak, da su Britansci imali
plan, da zadre nemake trupe na ostrvima, kako bi one spreile, da
padnu u ruke grkih komunista, Bugara ili Sovjeta. (7. knjiga, str. 722).
16. oktobra 1944 poeli smo da evakuiemo nae snage iz Dalamcije.
Neprijatelj nam nije ometao povlaenje.
18. oktobar. Ruske trupe zavladale su Beogradom, a nam je polo za
rukom da sve jedinice prebacimo preko Save. Tako je Titu,
"oslobodiocu", tek uz pomo Rusa uspelo da zavlada Srbijom i
Beogradom. Pre toga pokuao je, sam, bezuspeno, tri puta da ue u
Srbiju: jesen 1943, mart/april 1944 i jul/avgust 1944 ("in drei grochen
Anlufen vegeblich versuchte Einbruch in Serbien", 7. knjiga, str. 700).
22. oktobar. Posle borbe sa Rusima, morali smo da napustimo
Kraguejvac. Istovremeno su poele borbe sa bugarskim trupama za
Kraljevo, koji je bilo kljuno mesto zbog povlaenja naih jedinica iz
Grke. Kraljevo smo, na sreu, uspeli da odbranimo, tako da su nae
trupe ipak mogle da se neometano da se povlae tim drumom.
25. oktobar. Naa komanda, kako pokazuje izvetaj generala Butlara, e
verovala, da e glavnina ruskih trupa, posle pada Beograda, krenuti
prema Zagrebu. To se, meutim, nije dogodilo. Za Ruse je, oevidno,
Budimpeta bila mnogo znaajnija. Ovo je naravno olakalo poloaj
nemakih trupa u Hrvatskoj, Crnoj Gori i severnoj Albaniji.
Neprijatelj je osvoji Uice i time nam odsekao glavni put, kojim su se
povlaile nae trupe.
26. oktobar. Napustili smo, bez borbe, Dubrovnik i Split.

etnici dobri i pouzdani borci

Posebno bili uspeni u borbama protiv komunista
injenica, da su sovjetske trupe, - koje su, naravno, bile uz Tita, a
protiv Mihailovia, - brzo napredovale preko Banata (Rumunija i
Bugarska nisu vie bile nemaki saveznik), odluilo je sudbinu Srbije.
etniki pokret u Srbiji, koji se oslanjao na iroke narodne slojeve i koji
su na osnovu svoje tradicije prirodno bili antikomunistiki, naao se u
bezizlaznoj situaciji.
Partizani su krenuli ka osvajanju srpskih grdova i iznad svega
Beograda, a Mihailovievi ljudi prema planinama jugozapadne Srbije i
istone Bosne. Kako su nemake jedinice ve ranije evakuisane sa
podruja centralne Srbije, Titu je pao u ruke bez borbe veliki prostor
("groche Gebiete kampflos zufielen", 7. knjiga, str. 699).
28. oktobra dolo je na prostoru Valjeva do borbe izmeu naih trupa,
koje su se povlaile prema Drini, i Titovih snaga, u ijem sastavio se
nalazio i ruski bataljon, koji je posedovao teko naoruanje ("mit
schweren Waffen", 7. knjiga, str. 701). To isto smo primetili u borbama
istono od Zvornika, prema izvetaju nae komande od 30 oktobra
1944.
Englezi u Solunu
31. oktobar. Nemake trupe napustile su Solun, a pre toga potpile u u
solunskom zalivu sopstvenu ratnu flotu.
1. novembar. Engleske trupe umarirale u Solun.
2. novembar 1944. Nemaka je u potpunosti evakuisala svoje trupe sa
grkog teritorija i krenulu su, uglavnom peice, prema severu. Do
Viegrada ima 1000 km. Proseno su denvno peaili oko 25 km. Ni u
jednom trenutku nije bilo panike. Povlaenje se odvijalo po planu, kao
najprecizniji asovnik.
5. novembra registrovali smo prisustvo ruskih jedinica kod Titovih
partizana i na Sremskom frontu.
6. novembra nae jedinice napustile su Strumicu.
11. novembar. Nemake trupe evakuisane su iz Velesa.
13/14. novembra poslednji nemake jedinice napustile su Skoplje
17. novembra nemake tupe napustile su Tiranu.

21. novembra evakuisali smo nae trupe iz Kotora.

28/29. novembra nae jedinice napustile su Kraljevo.
Sada su nam je konano jasno, koje su namere Sovjeta na ovom
prostoru: ruska armija kree u Maarsku, dok su hrvatsko-crnogorskisevernoalbanski prostor prepustili bugarskoj armiji i Titovim
jedinicama, da unite nemake snage. Sve u svemu, Titove vojne
operacije imale su malo uspeha ("im grochen gesehen wenig
erfolgreichen Operationen Titos", 7. knjiga, str. 701), kome nije uspelo
da nemake trupe, prilikom povlaenjenja iz Grke, u ozbiljnijoj meri
ugrozi. Moskva ga je zato, verovatno, kritikovala. Ovo se jasno vidi i iz
razgovora ubaia, koje je imao u Moskvi, kako stoji u naem izvetaju
od 7 novembra.
U novembru 1944. nasupilo je na Sremskom frontu i prema frontu na
Drini jedno zatije. Poslednje ruske jedinice krenule su u Maarsku.
Najiri slojevi stanovnitva bive Jugoslavije sada u Titu nisu vie
gledali crvenog efa bandi, nego kao borca za nacionalno osloboenje,
koji uiva poverenje kralja Petra. Ovo poslednje bilo je veoma vano za
prostor Srbije. Dogovor Tita sa Jugoslovenskom izbeglikom vladom
znaio je teak udar , ako ne i smrtonosni, za etnike i vladu Milana
Nedia ("Die Einigung Titos mit der Londoner Exilregierung bedeutete
einen schweren, wenn nicht tdlichen Schlag fr die Regierung Nedic
und die Cetnics", 7 knjiga, str. 703).
Srpski doborvoljaki korpus i etnici pokazali su se kao dobri i pouzdani
borci u borba sa komunistima marta, aprila i maja, kada je Tito
pokuao, bezuspeno, da prodre u Srbiju. Specijalni Hitlerov izaslanik
za Balkan, Herman Nojbaher, boravio je aprila 1944 due vremena u
Hitlerovom glavnom tabu i, s obzirom na novonastale promene,
predloio je sledee: a) da se podri i ojaa vlada Milana Nedia i
brojno osnai njegov Srpski dobrovoljaki korpus, to bi imalo za
posledicu, da se na slobodu pusti odreeni broj srpskih oficira i da im
se da oruje; b) da se ispune srpsko-crnogorske nade, te da se dozvoli
ujedinjenje Srbije, Crne Gore i Sandaka; v) da nemaka vojna uprava
deo svojih prava prenese na vladu Milana Nedia; g) da Nemaka stavi
vladi Milana Nedia 120 kamiona, koji bi transportovali hranu u Crnu
Goru i Albaniju, gde preti glad, a ona onda tera ljude, da idu u bandite.
Nojbaher je, prema izjavi generala Butlara, kazao, da su neke njegove
elje od strane Hitlera ipak usvojene, kao, dozvoljeno je, da se povea
brojno stanje Srpskog dobrovoljakog korpusa. Hitler, meutim, nije
pristao, da se Srbiji da vei stepen autonomije, jer, kako je 12 juna
izjavio, u sluaju anglo-amerikog iskrcavanja svaki e Srbin biti
spreman, kao to je to uvek bilo, da puca na Nemce.

Nojbaher svedok
Nemci su naoruali 5. 649 crnogorskih doborvoljaca, ali je Firer
zabranio, da se oni stave pod zajedniku komandu Srpskog
dobrovoljakog korpusa (7. knjiga, str. 708).
Nakon povlaenja nemakih vojnih jedinica iz Srbije, sa njima su krenuli
i zborai na elu sa njihovim komandantom Ljotiem, a Draa
Mihailovi ke ostao u Srbiji
Kada je zapoeo proces protiv Mihailovia, dr Herman Nojbaher, - koji
je tada bio u amerikom zarobljenitvu, - doborvoljno se javio da
svedoi u korist etnikog voe. Titov sud, premda je dao garancije,
nije ga vie pustio da se vrati u ameriko zarobljenitvo, nego ga je
osudio prvo na smrt, a onda na dugogodinju robiju. Pomilovan je bio je
novembra 1952 pomilovan. Umro u Beu 1 jula 1960.
Nojbaher: Hitler se divio Srbima
Nemaki firer bio je ubeen da e Srbi ponovo biti vodea balkanska
sila
Nojbaher je u svojim seanjima napisao i ovo: "Hitler je bio ubeen, da
e Srbi, im im se opet prui prilika, ponovo biti vodea balkanska sila.
Hitler je potovao Srbe i ja pretpostavljam, da on potie iz vremena
balkanskih ratova 1912 i 1913 godine, a taj respekt prema Srbima jo
je vie porastao, kada je srpska armija postigla u 1.
Svetskom ratu vojnike uspehe protiv austrougarske vojne sile. Iza
Hitlerovog nepoverenja prema Srbima krije se zapravo njegovo potajno
priznanje i divljenje prema Srbima." (7. knjiga, str. 712-13)
Srpska dravna straa Milana Nedia nije bila dobro naoruana. Na
osnovu ugovora sa Vermahtom, nije smela da pree brojku od 12 000
ljudi. Taj broj, meutim, ova naoruana formacija nije nikada ni
dosegla. Bila je veoma bliska duhu pokreta Drae Mihailovia, a njena
borbena vrednost nije bila visoka. U odnosu na etniki pokret, Straa
je bila beznaajna, a isto to vredi i kada se uporede sa komunistima.
Ono to moe da opravda Strau jeste injenica, da nikada i nisu bili
uli u akciju sa veim snagama.
Ljoti za Ruse
Druga naoruana, legalna formacija u Srbiji bio je Dobrovoljaki korpus
Dimitrija Ljotia. Ljoti je bio daljni roak Milana Nedia. Dimitrije Ljoti,
po svom kunom vaspitanju, bio je sklon panslavizmu i zbog toga je

zastupao miljenje da Srbija treba da bude uz Rusiju. Poto ta ideja,

nakon boljevizacije Rusije, nije vie bila mogua, onda je smatrao, da
se njegove ideje mogu ostvariti samo ako se Srbija prikljui Nemakoj.
Ljoti je bio protiv Slobodnih zidara, protiv Jevreja, strogo nacionalni i
pravoslavni. On i njegove pristalice i dalje su bili uz monarhiju
Karaorevia i kralja Petra, ali nisu potovali njegove zapovesti. Ovo
su opravdali time, da se kralj Petar nije nalazio u Srbiji, nego je bio u
vlasti jedne strane sile, dakle, nije bio slobodan. Napetost i neslaganje
sa pokretom Drae Mihailovia tek je popustila godine 1944.
Do tada su etnici ak vrili represalije nad porodicama Dobrovoljakog
korpusa ("von seiten der Cetnics waren sogar Vergeltungsaktionen
gegen die Familienangehrigen unternommen worden", 7. knjiga, str.
728). Njihov broj je bio odreen na 15 000, ali ta cifra nije nikada
dostignuta. Njihovo naoruanje bilo je bolje od Strae. Vojno vostvo
Dobrovoljaca na kraju je preuzeo pukovnik Muicki, koji je unapreen u
generala. Muicki je bio nekadanji austrougarski oficir, a kasnije je bio
i autant kraljice Marije. On je gajio prijateljske oseaje prema
Nemakoj. Posedovao je besprekoran karakter: poten, miran,
pouzdan.
Njegov glavni pomonik bio je potpukovnik Tatalovi, koji je, takoe bio
austrougarski oficir i za pokazanu hrabrost primio je orden Marije
Terezije. Tatalovi je bio veoma obrazovan ovek, temperamentan,
bogat idejama i u razgovoru sa nemakim oficirima ostavljao je snaan
utisak. Najvaniji deo Dobrovoljakog korpusa bio je dobar i on se
sastojao od studenata i aka, ali tu je bilo i seljakih sinova, a nalazilo
se i dosta Srba, koji su bili proterani iz Hrvatske. Za razliku od Strae,
Dobrovoljcima su nemake vojne vlasti dozvoljavale da u akciju kreu u
punom sastavu.
"Draa protiv nas"
Njihova borbena vrednost se pokazala u toku borbe sa partizanima,
prilikom Titovog drugog pokuaja da upadne u Srbiju i istakli su se u
borbama sa komunistima kod Uica i Rake. Prilikom posete
generalmajora Gajtnera Dobrovoljcima, oni su ostavili dobar utisak na
njega.
etnici su nastavak stare srpske tradicije iz doba borbe sa Turcima.
Leta 1944. oni su brojali oko 9 000 naoruanih boraca. Njihov odnos
prema Nediu bio je veoma kompleksan. Delimino, etnici su bili verni
Nediu, ili su mu bili, navodno verni, a delom su neki bili blii Drai
Mihailoviu. Ali, sve u svemu, naa oekivanja i procene bila su
sledea: u sluaju anglo-amerike invazije na Balkan, oni bi nam svi

okrenuli lea i prikljuili su nepriajtelju, odnosno, podrali bi britanskoamerike vojnike.

Zbog toga smo i naredili, da etnike treba razoruati ("Deshalb wurde
ihre Entwaffnung angeordnet", 7. knjiga, str. 729), ali ta akcija je samo
delom uspela. Razoruali smo oko jednu treinu etnika, a najvie
polovinu. Ostatak je otiao "u umu", kako to Srbi kau, da bi se tu
stavili pod komandu Drainih ljudi. Od brojnih etnikih grupa, samo su
dve ostale verne Nediu, ali su i one tokom vremena prele Drai.
U svojoj spoljnoj politici Draa je bio protiv Nemake. On je, sa druge
strane, zastupao strogu antikomunistiku liniju, a oslonac je video u
pravoslavlju i monarhiji. U tom smislu stvorio je i tab, iji je osnovni
zadatak bio da pripremi pokret za osloboenje i borbu protiv
"okupatora", a glavni oslonac su videli u Anglo-Amerikancima. Ponovo
se potvrdilo staro iskustvo, da radikalni pokreti imaju najvei broj
pristalica, pa su se tako pristalice Mihailovia mogle nai i u najbliem
okruenju Milana Nedia i njegove Strae.
ivot u umi
Samo vodei ljudi pokreta bili su profesionalni i sposobni ljudi, ali u tom
pokretu je bilo i sumnjivih tipova, jer je pokret primao sve, bez neke
kadrovske politike. Ono to je sve njih vezivalo, to je bio ivot "u umi",
te iz doba Turaka, da su svi nosili duge brade, a samo mali broj voa
etnika nije bio bradat.
Poto im je stanovnitvo pomagalo, ili im je moralo da pomae, za nas
je bilo veoma teko da ih pohapsimo. Godine 1942. i 1943. poveli smo
nekoliko vojnih operacija protiv etnika, ali blagodarei dobroj
obavetajnoj mrei Drae Mihailovia, pri emu su pravoslavni
svetenici igrali nimalo nevanu ulogu, opkoljenim etnicima redovno
je polazilo za rukom da se izvuku iz naeg obrua: sakrili bi svoje oruje
i onda bi produili da idu kao neduni seljaci. Na vojnom polju, dakle,
protiv etnika nismo postigli odluujue uspehe.
Za razliku od vojnih akcija, daleko uspenije su bile nae policijske
mere, jer nam je polazilo za rukom da uhapsimo ljude Drae
Mihailovia u gradovima Srbije, a posebno u Beogradu. Na taj nain
pohvatali smo njegove vane ljude. Deo uhapenih etnika, nakon to
ih je na vojni sud osudio na smrt, ili su bili prebaeni u Nemaku.
Jedan od veih uspeha predstavljao je za nas hvatanje glavnog
finansijera i obavetajca Drainog pokreta.
S druge strane, i pored tih naih uspeha, Mihailoviu je polo za rukom
da iskoristi Nedievu vlast, pa da stvori u Beogradu i Srbiji neku vrstu

paralelne vlade, to nam je oteavalo da hapsimo etnike. Pa ipak,

njihova snaga nije bila tolika, da bi mogla da predstavlja ozbiljniju
opasnost po nas. Mi smo se, razume se, borili protiv te pojave.
Nae represalije protiv stanovnitva pokazale su se kao uspene, jer je
Draa ubrzo najstroe zabranio, jer se bojao, da mu ugled i simpatije u
narodu ne opadnu ("Mihailovic befrchtete eine Abnahme seines
Ansehens und der ihm entgegenbrachten Sympathien", 7. knjiga, str.
730), - da se vode akcije protiv "okupatora", a to je obrazloio time, da
jo nije vreme, da je za akciju jo prerano.
Titov pokret, meutim, bio je potpuno neosetljiv na nae represalije ("
Die Tito-Bewegung dagegen war gegen solche Suehnemachnahmen
unempfindlich", 7. knjiga, str. 730), koje smo vrili prema srpskom
civilnom stanovitvu.
Mihailovi je dugo razmiljao, da li na prvom mestu stoji nemaka
opasnost ili komunistika. Postepno je doao do zakljuka, da su mu
komunisti, ipak neprijatelj broj jedan.
Koncem maja 1944. dolo je do drugog pokuaja Tita, da upadne u
Srbiji, ali je njegov pokuaj ponovo propao, pa nije ni preao reku Ibar.
Zasluge za to imaju Dobrovoljci Dimitrija Ljotia, koji su zaustavili
komuniste.
Sa porastom komunistike opasnosti, od godine 1944, dolo je do
neslubenog pribliavanja izmeu Nedia i Mihailovia, ali nemaka
strana nije mogla da dozna sve pojedinosti tog razvoja ("ohne dach von
deutscher Seite aus die Einzelheiten dieser Entwicklung durchschaubar
waren", 7. knjiga, str. 731).
Zloini ustaa u Hrvatskoj
im su dobili vlast, ustae su poele sa fizikim unitavanjem
pravoslavnog stanovnitva
Mlada hrvatska drava zauzimala je od samog poetka posebno mesto
u naim razmatranjima. Nemako vojno i politiko vostvo bilo je ovde
suoeno sa itavim nizom novih zadataka i potekoa, koje su imale
svoj uzrok u specifinom karakteru te drave.
Hrvatska je bila daleko nestabilnije podruje od ostalih delova Balkana,
u kojoj je bio veoma snaan ustaniki pokret. Kako je dolo do angloamerike invazije u Italiji, taj je problem postao jo ozbiljniji. Neprijatelj
je sada direktno ugroavao jadransku obalu. Zato je za nas bilo van
svake sumnje, da ovo podruje, premda pripada Hrvatskoj, mora da
stoji u potpunosti pod nemakom komandom i to, ak i onda, kada

tamo deluju iskljuivo hrvatske vojne jedinice. Jadran je jednostavno,

vaan za odbranu celokupnog Balkana, pa i Evrope.
Nemci komanduju
Na osnovu firerove volje i elje, Hrvatska je trebalo da postane, sa
jasnom razlikom prema drugim, okupiranim delovima Balakana, istinski
samostalna drava i punopravni lan nove evropske zajednice.
Dok su ostale vlade na Balkanu u svim vanijim pitanjima bile vezane
na nemake odluke i smernice, kada je bila u pitanju hrvatska vlada,
Nemaka se ograniila na savetodavnu i istovremeno, vaspitnu ulogu
("Deutschland hatte sich gegenber der kroatischen Regierung auf
eine beratende und gleichsam erziehende Rolle zu beshrnken", 7
knjiga, str. 732).
Ali, kako je vojni razvoj tekao, a Hrvatska nije bila u stanju da rei sama
svoje unutranje probleme, Nemaka je bila prisiljena da povea svoj
uticaj u Hratskoj. Na osnovu injenice da je Hrvatska imala manje
stanovnika od ostalih naih saveznika, a istovremeno je procentualno
dala, s obzirom na broj stanovnika i ulogu koju smo za ovu dravu
predvideli u budunosti, daleko vie vojnika za nau zajedniku borbu.
Ovde mislimo na nemako-hrvatsku diviziju "legionara", koja je
formirana u Nemakoj, a njen vodei kadar bio je sastavljen, otprilike
od jedne treine Nemaca. I u ostalim hrvatskim vojnim formacijama
Nemci su inili komandno osoblje.
Kada je u pitanju Hrvatska, postojao je jaz izmeu naih vojnih zahteva
i politikih namera. Ljudi oko poglavnika pripadali su ustakom pokretu
i oni su dugo iveli u emigraciji i predstavljali su jedno kompaktno,
zatvoreno telo.
im su dobili vlast, ustae su poele sa fizikim unitavanjem
pravoslavnog stanovnitva i time su u velikoj meri doprinele nastanku
ustanikog pokreta u Hrvatskoj. Ve od leta 1942. godine postalo je
jasno da hrvatska vlast nije bila sposobna da obezbedi mir i red u
sopstvenoj dravi. Sa nemake strane dolo je neizbeno pitanje: da li
je hrvatska drava u svojoj sadanjoj formi uopte, sposobna da
postoji? I drugo: treba li reimu poglavnika da Nemaka i dalje prua
punu podrku?
Nemaki odgovor na to pitanje nije bio jedinstven. Nemako
ministarstvo spoljnih poslova, koje je stajalo pod uticajem nemakog
poslanika u Zagrebu, Kaea (Kasche), bilo je ubeeno da je hrvatska
drava sposobna da postoji. Kae je jo 11. februara 1944. u svom

izvetaju, izmeu ostalog, napisao i ovo: "Hrvatska nam nudi onu

snagu, koja predstalja jedinu snanu protuteu junoslovenskoj
integraciji" ("Kroatien bietet uns diejenigen Krfte, die das einzig starke
Gegenwicht gegen eine sdslawische Zusammenballung darstellen", 7.
knjiga, str. 733).
Nasuprot Kaeu, nemaki opunomoeni general u Hrvatskoj, Glajze fon
Horstenau (Glaise von Horstenau), neprestano je preporuivao da
Nemaka odbaci ustae. Nemaki Vermaht, u potpunosti je podrao
procene fon Horstenaua i esto spominjao primere koji govore o
nesposobnosti hrvatske vojske. 30. oktobra 1943. godine, s obzirom na
injenicu da je raspad hratske drave i vojske poprimio takve razmere,
Vermaht je razmatrao mogunost da proglasi vanredno stanje i tako
potpuno preuzme kontrolu u Hrvatskoj.
Hitler je dugo vremena pre delio miljenje Nemakog ministarstva
spoljnih poslova ("Der Fhrer neigte mehr der Auffachung des Ausw.
Amtes zu", 7. knjiga, str. 734), nego Vermahta.
Prilikom putovanja po Balaknu, od 16. - 22. janaura 1944, zamenika
glavnog taba generala Varlimonta, koji se jedan dan zadrao i u
Zagrebu i tu imao razgovore sa najviim hrvatskim vrhom:
poglavnikom, ministrom spoljnih poslova Lorkoviem, te hrvatskim
ministrom odbrane Navratilom, Hrvati su pokazali naroitu
uznemirenost: Nemaka je, navodno, promenila svoj stav prema
Srbima, deo Srba sada ak, smatra za svoje saveznike.
Kao primer, hrvatski sagovornici su govorili o tome, i protestovali, jer
su nemake vie vojne vlasti formirale etnike jedinice na
dalmatinskom obalnom podruju i, navodno, njihova ukupna snaga
iznosi do 35 000 ljudi ("Die Kroaten erhoben Einspruch gegen die
Aufstellung von Cetnic-Verbnden im Dalmatisnischen Kstengebiet
durch deutsche Kommandobehrden - Gesamtstrke angeblich bis 35
000 Mann", 7. knjiga, str. 736). Nemaka strana je odgovorila da su
hrvatski podaci o broju etnika, koje Nemci podravaju, veoma
preterani.
Voki ministar
U Hrvatskoj je uskoro dolo do promene kursa. General Horstenau
javlja, da e Paveli morati da smeni svog ministra odbrane Navratila,
koga su Nemci veoma cenili, jer se Hrvati ale, da je Navratil
zapostavio ustae, a da je njegov stav prema Srbima prijateljski i
ujedno je obavestio, da e Navratila verovatno naslediti Voki. Glaize i
Kae podsetili su poglavnika, da je Naratil prijatelj Nemake, te da
Hitler ima veoma povoljno miljenje o Navratilu, kod koga je bio pre

nekoliko nedelja. Bilo bi veoma neprijatno kada bi ga sada poglavnik

smenio. Voki pripada ustakom pokretu, nije vojnik, a i ne poznaje
nemaki jezik. Nemakim vlastima je uskoro postalo jasno da se iza
ove afere oko Navratila krije, zapravo, dublja kriza u Hrvatskoj (7
knjiga, str. 738).
Kozaci seju strah po Hrvatskoj
Nemci uvali kozaku diviziju za borbu protiv Engleza
Prvoga marta 1944. grupa hrvatskih ministara posetila je Hitlera. Oni
su pokuali da ubede firera (ali bez uspeha) - kako bi im on ispunio
njihove elje, - da je sada stanje u Hrvatskoj mnogo povoljnije. Hrvatski
ministri govorili su, recimo, o tome, da je opala aktivnost Tita. Sa
nemake strane su im odgovorili, da to nije rezultat konsolidacije i
jaanja hrvatske drave, ve da zasluge za to iskljuivo, pripadaju
nemakim vojnim snagama, koje su poetkom godine nanele
komunistima ozbiljne gubitke.
albe Nemcima
Na hrvatske albe da Nemaka podrava etnike u Dalmaciji, firer je
odgovorio, da se ovde radi samo o nenaoruanim Srbima, koji slue
bez oruja kod nemakih jedinica, te da za hrvatsku dravu oni ne
mogu da predstavljaju opasnost. Nemakom vostvu je jasno, u sluaju
engleskog iskrcavanja, ili u nekoj drugoj kriznoj situaciji, da bi se etnici
okrenuli protiv nemakih okupacionih trupa. ("Die deutsche Fhrung ist
sich darber im klaren, dach die Cetnics bei einer englischen Landung,
oder in anderen Krisenlagen sich gegen die deutschen
Besatzungstruppen wenden wrden", 7. knjiga, str. 739).
Hitler, takoe, nije izaao u susret hrvatskim eljama u vezi isporuke
oruja, jer, kako je Firer podvukao, to oruje uglavnom zavri u rukama
partizana ("da, - wie der Fuhrer hervorhob, - diese Waffen meist in die
Hande der Partisanen fiel", 7. knjiga, str. 740). Nije ni udovoljeno
hrvatskom zahtevu, da se 1. kozaka divizija premesti van Hrvatske, jer
su Kozaci postali strah i trepet za hrvatsko stnovnitvo.
Hitler je podvukao, da je kozaka divizija veoma pouzdana, koja bi se u
svakom sluaju borila protiv Engleza. Kozaku diviziju moemo da
povuemo tek onda, kada prestanu aktivnosti bandi. Ono to su
hrvatski ministri, prilikom svoje posete, izneli, nije bilo mnogo
ubedljivo. Posle odlaska hrvatske delegacije Firer je reio da potpuno
preispita svoju politiku prema Hrvatskoj.
9. marta 1944. dolo je do sastanka Hitlera sa najviim nemakim
vojnim i politikim predstavnicima u Hrvatskoj. Za razliku od Kiea, koji

je govorio o stabilizaciji u Hrvatskoj, njemu su se otro suprotstavili

predstavnici Vermahta, koji su dali veoma sumornu sliku stanja u
Hrvatskoj: 30% pruga ne funkcionie, a ostalih 70% neprestano su u
prekidu zbog sabotaa bandita.
Hrvatska poljoprivreda potpuno je unitena, tako da poljoprivredno
bogata Hrvatska mora iz Nemake da uvozi hranu. Predstavnik
Vermahta izloio je pred Hitlerom stanje u hrvatskoj armiji i kazao da je
njena borbena vrednost mala. Na podruju dalmatinske obale, hrvatske
vojne jedinice uopte nisu za upotrebu, a jedini izuzetak predstavlja
sluaj kada njima komanduju nemaki oficiri. Ukratko, sve hrvatske
zahteve u vezi davanja vee samostalnosti njenim vojnim i policijskim
snagama, treba odbiti.
Ceo razgovor bio je olakan injenicom da je Hitler, koji je ranije bio
skloniji da prihvati miljenje Nemakog ministarstva spoljnih poslova,
sada gledao na stanje u Hrvatskoj oima Vermahta. Tako je u vezi
nemake politike prema hrvatskom pitanju dolo do principijelne
promene ("Hiermit njar in der Behandlung der kroatischen Frage eine
grundsatzliche Wendung eingetreten", 7. knjiga, str. 741). Kie je na
kraju susreta jo jednom heo da kae neto u korist hrvatskog reima,
ali ga je u tome spreio sam Firer.
Jedan od malobrojnih ustupaka hrvatskim zahtevima bio je u pogledu
etnikog pitanja: reeno je da se rasformiraju etniki odredi koji su
bili pod nemakom komandom. Oni pravoslavni, koji nisu iz Hrvatske,
da se proteraju, a pravoslavni iz Hrvatske da se prikljue nemakim
vojnim snagama kao pomono osoblje. 25. aprila 1944. komanda
Vermahta javlja da etnika roenih van Hrvatske i nema, pa se prema
tome ne mogu ni proterati. Kao konano reenje predlae se da sve
lojalne etnike treba integrisati u hrvatsku vojsku (str. 742).
Hrvatski ministar je, ipak, postao Voki i on je 16. aprila 1944. posetio
Hitlera u njegovom glavnom tabu. Sasluane su ve poznate hrvatske
elje, ali je reeno da se zbog napete situacije na hrvatskom prostoru,
ne moe vie imati obzira prema hrvatskim eljama. Govorilo se i o
hrvatskoj armiji. Najbitnija slabost "domobrana" jesu njeni oficiri. Kao
dobri oficiri mogu da se nazovu samo bivi pripadnici jugoslovenske
armije ("Als gute Offiziere njurden lediglich die ehemaligen
Angehorigen der jugoslawischen Armee bezeichnet", 7 knjiga, str. 743).
Ti oficiri su, meutim, odbili da slue novoosnovanoj hrvatskoj dravi.
Pored "domobrana", Hrvatska je imala i ustake jedinice, koje su bile
potpuno samostalne u odnosu na hrvatsku armiju. Divizija
poglavnikove telesne garde brojala je oko 7 000 vojnika. Pored te
formacije postojalo je jo 7 ustakih brigada sa oko 25 000 ljudi. Sve su

one imale nemake vojne instruktore.

SS-divizija "Kama"
Pored Vermahta i nemake SS-vojne formacije nastojale su da stvore
sopstvene jedinice u Hrvatskoj. 13. SS-brdska dobrovoljaka divizija
bilo je sastavljena od bosanskih muslimana i istakla se u borbama sa
Titovim snagama. Ova divizija posedovala je posebnu kasarnu u
Zagrebu i hrvatska vlast ju je posmatrala sa odreenim nepoverenjem.
Njen komandant je bio Zaubercvajg (Sauberzweig).
13. SS-diviziji i njenom komandantu Zaubercvajgu Hrvati su zamerili da
favorizuju pravoslavni elemenat i etnike (Es wurden ihnen
Bevorzugung des pravoslawischen Elementes und der Cetnics
vorgeworfen", 7 knjiga, str. 744). 1. juna 1944. poelo se sa
formiranjem jo dve SS-divizije u Hrvatskoj: 14. SS-muslimanske
divizija i SS-brdske, hrvatske divizije "Kama".

"Princ Eugen" i etnici zajedno

Kod Knina u julu 1944. godine ubijeno oko 400 hrvatskih civila
Nedaleko od Knina dolo je do incidenta, u kome je, navodno, ubijeno
400 hrvatskih civila i to od strane SS-brdske, dobrovoljake divizije
"Princ Eugen"i etnika. Hrvatske vlasti su se, zbog tog incidenta,
poalile nemakom ministarstvu spoljnih poslova.
Koncem jula 1994. borbena vrednost hrvatskih vojnih jedinica pala je
toliko nisko, da su nemake vojne vlasti reile da potpuno reorganizuju
hrvatsku vojsku. Nemaki general fon Vajks (von Weichs) dao je sledei
predlog: s obzirom na ozbiljnost situacije, da hrvatsku armiju mora od
sada iskljuivo upotrebiti tako, da slui nemakim ciljevima, kako bi se
potedela nemaka krv ("... dass die kroatische Wehrmacht nunmehr
allein fur deutsche Zwecke eingesetzt werden musse, um deutsches
Blut zu sparen", 7 knjiga, str. 745). Ovo se moe postii samo tako da
se sve hrvatske vojne jedinice odmah stave pod nemaku komandu i
da se popune nemakim vojnicima.
To je jedina mogunost da se sprei, ako doe do anglo-amerike
invazije, da se hrvatsko oruje upotrebi protiv nemakih vojnika.
Nadalje, treba odmah da se odustane od planova da se formiraju isto
hrvatske vojne jedinice. O tim predlozima general fon Vajks jo nije
obavestio hrvatsku vladu, jer smatra da je situacija toliko ozbiljna da
treba prekinuti praksu politikih obzira prema Hrvatima. Takva politika
bi u ovom trenutku bila neodgovorna, ve treba pre svega dati

prednost isto vojnikim aspektima. Firer je 4. avgusta 1944. u

potpunosti podrao ove predloge.
23. avgusta 1944. Rumunija je prestala da se bori na strani Nemake, a
nekoliko dana kasnije, 7. septembra 1944, Bugarska je objavila rat
Nemakoj. Sredinom oktobra pokuala je da kapitulira i Maarska. Za
sve to vreme Hrvatska je ostala potpuno mirna. Stanje se odjednom
potpuno promenilo.
Hrvatska je jedina zemlja na jugoistoku, koja je ostala verni saveznik
Nemakoj ("Kroatien war es zum einzigen, dem Reiche im Sudosten
treu gebliebenen Bundesgenossen geworden", 7. knjiga, str. 750).
Hrvatska je odjednom postala na veoma vaan saveznik i mi smo
sada bili prisiljeni, da sa mnogo vie obzira, vodimo rauna o
hrvatskom suverenitetu.
Veliki udar za hrvatsku vojsku dogodio se u jesen 1944, kada je Tito
uputio apel hrvatskim vojnicima, koji glasi: svi hrvatski vojnici, koji se
prikljue partizanskoj vojsci od 15. septembra 1944, bie amnestirani.
Tada je iz "domobrana" pobeglo mnogo hrvatskih vojnika, a posebno
veliki procenat dezertera ine oficiri hrvatske vojske (7. knjiga, str.
755).
Kratak pregled vojnih operacija u 1944. godini
6. jun 1944: Invazija anglo-amerikih trupa u Normandiji. Prvi dan
iskrcalo se sedam divizija i to uz pratnju 6 400 brodova, a meu njima
6 bojnih brodova, 23 krstarice, 104 razaraa
12. jun 1944: Do danas Anglo-Amerikanci transportovali u Normandiju
326 000 vojnika, 104 000 tona materijala, 54 000 vozila
2. jul 1944: Od poetka invazije do danas Anglo-Amerikanci
transportovali na obalu Normandije 929 000 vojnika, 586 000 tona
materijala i 177 000 vozila.
Ruski front:
11. april 1944: Nemake trupe povukle su se iz Odese.
5. maj 1944: Zapoeo veliki sovjetski napad na Sevastopolj. Nemaka
uspela da morskim putem evakuie 130 000 nemakih vojnika, 21 450
vojnika da transportuje vazdunim putem.
12. maj 1944: Sevastopolj pao u ruske ruke.
5. septembar 1944: Nemake vojne jedinice napustile Finsku.
(kraj 7. knjige "Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta2, str. 971)

1. januar 1945.
200 britanskih bombardera napalo Diseldorf-Zolingen. Komanda
vazduhoplovstva "Luftvafe" javlja, da i pored visokih gibitaka koje
imaju, moral je i dalje visok i piloti su nepokolbljivi u svojoj nameri da
vre svoju dunost.
2. janaur
Na belgijsko-holandskom prostoru uspean iznenadan napad naeg
azduhoplovstva sa 1035 aviona. Neprijatelj izgubio ukupno 507 aviona,
a mi 300.
3. januar
Budimpeta napadnuta od strane Rusa iz svih pravaca, ali su napadi
odbijeni.
Angloameriki napad na podruje Rajne sa 1000 bombardera i 1 400
lovaca.
4. januar
Ameriki avioni napali Keln-Fulda-Aafenburg; 480 britanskih aviona
napalo Dortmund.
Ukupni gubici u BRT angloamerikih brodova, koje su im nanele
nemake podmornice:
godina:
1942: 6 250 000 BRT
1943: 2 580 000 BRT
1944: 770 000 BRT
1945. 260 000 BRT

Tito otvara Sremski front

"Neprijatelj nam nije vie bugarska armija. Ne znamo zato"
5. januar 1945.
Nae jedinice, koje se povlae iz Grke, stigle su u Viegrad.
1100 angloamerikih aviona i 400 bombardera napalo je planinski
prelaz Brener i Veronu; 700 aviona nou je napalo Udine.
6. januar
1000 amerikih bombardera i 550 lovaca uestvovalo u napadu na
Frankfurt-Hanau. Njima se suprostavilo 200 naih lovaca. Neprijatelj
izgubio 40 aviona.
7. janaur

Istono od Budimpete Rusi su uspeli a probiu nau odbranu. Stanje je

veoma napeto. Snabdevanje Budimpete je veoma teko. Rusima je
takoe polo za rukom da tenkovima pobiju poloaje koje je drala
maarska divizija "Sveti Laslo".
Balkan: borbe vodimo na prostoru Save-Drine. ekamo da nam stigne
pojaanje.
Italija: zbog kie voene su borbe slabijeg intenziteta.
Ponovo napad 1000 amerikih bombardera na podruje DiseldorfManhajm i gaali su uglavnom saobraajnice.
8. januar
Pojaalo smo odbranu Bratislave (Presburg) sa dodatnim trupama.
Italija: borbe nedaleko Bolonje sa anglo-amerikim snagama.
1000 amerikih bombardera napalo saobraajne ciljeve na prostoru
Padeborn-Koblenc-Manhajm. teta je osrednja.
9. januar
U neprijateljskoj tampi govori se o Budimpeti kao o ratitu, gde se
vode najtee borbe, koje skoro mogu da se uporede sa Staljingradom.
Sovjetski Savez je, oigledno, usporili svoju ofenzivu na frontu prema
Poljskoj i istonoj Pruskoj. Iza toga, verovatno, stoje politiki razlozi.
Moskva trenutno vodi intenzivne pregovore sa Amerikancima i
Englezima i postoje neslaganja oko Poljske, Grke, Irana, i tako redom.
Kako bi postigli svoje politike ciljeve, Rusi oklevaju sa ofenzivom
prema nemakoj armiji
Balkan: odbijen napad neprijatelje na nae poloaje kod Prijepolja.
Najvei deo naih snaga uspeli smo da prebacimo preko mosta na reci
Lim. Borbe vodimo i kod mosta u Viegradu.
Na Sremskom frontu odbili smo slab napad neprijatelja. Na ovom frontu
neprijatelj nam nije vie bugarska armija, ve Titove snage. Razlog za
ove promene nije nam poznat.
Na Dravi kozake jedinice u borbi sa partizanima uspele da odbrane
svoje poloaje.
10. janaur
Rusi su naredili bugarskim jedinicama da se povuku sa Sremskog fronta
i odredili im novi poloaj, koji e, veorvatno, da bude na podruju
jugozapadne Maarske.
Budimpeta se snabdeva sa 39 transportna aviona. U Budimpeti
nemamo dovoljno muncije. Prema saoptenju neprijatelja, francuski
generaltab, zbog poznavanja terena, treba jae da bude ukljuen u
ameriko-britanske vojne planove. Balkan: 247. peadijska divizija

stigla u Viegrad. GRpa "tajrer nalazi se na putu u Sarajevo.

11. januar
U Budimpeti vlada dobro raspoloenje, premda je neprijatelju ponovo
polo za rukom, da na vie mesta probije nau odbranu. Raspolaemo
sa 41 avionom u svrhu snabdevanja Budimpete.
Nae jedinice prema planu povukle se iz Prijepolja.
12. januar
Zapad: ameriko-britanske trupe su pasivne.
Balkan: 22. peadijska divizija stigla blizi Viegrada. Izmeu Save i
Drae pojaana aktivnost banditskih grupa.
Neprijatelj raspravljao o grkom ostrvu Krit, gde se jo uvek nalaze
nemake trupe.
13. januar
Budimpetu snabdeva 46 aviona. Na nekoliko mesta jugoistono od
Budimpete nai uspeli da potisnu napredovanje nepriajtelja, ali
severno od Budimpete protivnik ponovo polo za rukom da osovji deo
naeg fronta.
Doneta odluka, da se jo ne povuemo iz Viegrada. Definitivno smo
utvrdili, da se bugarske trupe povuene sa Sremskog fronta. One e
verotatno biti upotrebljene u borbi sa naom 2. tenkovskom armijom..
14. januar
Balkan: i poslednje nae vojne jedinice koje su se povlaile iz Grke,
stigle su u Viegrad. Komanda za Jugoistok dala je kratki pregled ove
vojne operacije povlaenja naih trupa iz Grke i ostra Egejskog mora.
Ukupno trajanje povlaenja: 4 meseca. Duina puta i do 1 500 km,
preli preko 20 planinski prevoja, ija nadmorska visina dostie do 1
400 m. Operaciju povlaenja zapoeli leti, pri tropskim vruinama, a
zavrili po mrazevima i najhladnijim zimskim danima. Najtee okraje
vodili smo na Kosovu, kod aka i Kraljeva, gde smo vodili borbe sa 3
bugarske armije, tri ruske divizije i banditima (partizanima).
Klanica u Sremskom blatu
"Na Sremskom frontu ostalo 12.000 mrtvih partizana"
Nita od vrednog vojnog materijala nije palo u ruke neprijatelja. Unitili
smo 223 drumska mosta, 281 eleznika mosta, 95 tunela, 9 776
vagona i lokomotiva. Uspeli smo da spasimo glavninu naih snaga, koje
su stigle do Kraljeva, zatim Viegrada i konano do Virovitice.
U tabu Mihailovia, pretpostavljamo, jo se uvek nalazi amerika
vojna misija, ali ne vie i britanska.
Ktalj Petar opozvao svoju raniju izjavu i sada se izjasnio protiv Tita, te

zahteva da doe do referenduma.

1 100 amerikih bombardera i 600 lovaca gaalo saobraajnice na
prostoru srednje Rajne.
15. januar 1945.
U Budimpeti stanje je nepromenjeno. Rusi napadaju u smeru Krakova.
Nad Berlinom oboreno 40 neprijateljskih aviona, a nai gubici iznose 78
aviona.
Oistili saobraajnicu Sarajevo-Brod, tako da je ona sada ponovo
slobodna za nesmetano povlaenje naih trupa. Na Sremski front
dovukli smo pojaanja.
16. januar
Rusi probili nau odbranu i sada se nalaze severno od Krakova. Na
istonopruskom frontu uspeno smo odbili sve napade protivnika.
Balkan: pokret naih trupa iz Viegrada ka Sarajevu tee bez zastoja.
Neprijatelj, ini se, ima plan, da deo svojih jedinca prebaci sa prostora
Drine u Slavoniju, sa namerom, da rastereti Sremski front..
17. januar
Severno od Budimpete uspeli smo da povratimo 8 km fronta.
600 amerikih bombardera izvrilo napad na Magdeburg-DesauDrezden-Biterfeld.
Jugoistok: na Sremskom frontu krenuli smo u ofenzivu sa 7. -brdskom
divizijom i 117. divizijom i to napredujui uz june obale Dunava
18. januar
U Krakovu vode se uline borbe sa ruskim vojnim snagama. Kod
Blatnog jezera u pet ujutro zapoeli ofenzivu protiv ruskih snaga.
Zabeleili su prve uspehe.
iva aktinvost bandita na prostoru Drina-Sava, ali i oko Mostara.. Nae
jedinice postigli daljne uspehe u borbi sa Titovim snagama na
Sremskom frontu
19. januar
Rusi u Krakovu. Polo im je za rukom da sa tenkovima prodru u
industrijski deo grada.
132 aviona u akciji snabdevanja Budimpete.
Balkan: deo 22. peadijske divizije stigao u Vlasenicu; 297 peadijska
divizija krenula iz Sarajeva ka Dravi. Na Sremskom frontu nai osvojili
daljnih 8 km nepriajteljskog fronta. Titove snage pruaju slab otpor.
Nai oficiri na svoju ruku hteli su da krenu i dalje, ali ih je zadrala naa
komanda za to podruje.
Politika: u britanskom parlamentu eril se izjasio za Tita, a protiv
kralja Petra.

20. januar
Izgubili smo Krakov. Rusi stigli blizu enstohova.
Balkan: na Sremskom frontu izbrojali smo 12 000 mrtvih neprijateljskih
vojnika (in Syrmien wurden 12.000 feindliche Tote gezhlt", 8. knjiga,
str. 1026).
21. januar
Maarska: uspesi 3. tenkovske divizije, kao i divizije "Viking" ("Wiking")
i "Totenkopf" ("Totenkopf"). 150 aviona transportovalo danas u
Budimpetu 100 tona municije, sanitatskog materijala i goriva.
Izgubili smo Tilzit i Lauterbah (istona Pruska). Naa podmornica
potpoila jednu veliku neprijateljsku trgovaku lau od 25 000 BRT.
Balkan: usepna operacija kod Travnika. Kod Broda na reci Savi uniten
most.
22. januar
200 bombardera i 200 lovaca napalo Be i oni su prouzrokovali velike
tete na saobraajnicama.
Balkan: borbe sa nepriajteljem kod Vlasenice. Kod Travnika nai vode
uspenu operaciju.
23. januar
Rusi se pribliili Poznanju (Pozen), koga brani 10 000 naih vojnika. U
istonoj Pruskoj izgubili smo Alentajn. Osterode i Hoentajn.
Neprijatelj uao u trazburg.
Sa 10 malih podmornica napali smo ue reke Temze. Nismo potigli
uspeh. Samo su se tri podmornice vratile u bazu. Jedna naa
podmornica pred kanadskom obalom potopila tri neprijateljka tankera.
Balkan: osvojili smo Travnik. Na prostoru Sava-Drina stanje je jo uvek
napeto.
24. januar
U leskoj odnos snaga jeste 5:1 u korist neprijatelja.
U Maarskoj divizija "Viking" javlja, da je stanovnitvo nedaleko
Hercegvalve pozdravilo ponovni dolazak nemakih trupa, koje su
oslobodile to podruje i da se stanovnivo spontano diglo traei od
Nemaca oruje, kako bi se moglo da bori protiv Rusa
Tito mobilie nove banditske snage; 22. peadijska divizija uspeno je
probila neprijateljski obru kod Vlasenice. Sitacija na prostoru DrinaSava sada je povoljnija. Na Sremskom frontu neprijatelj nas napao sa
jakim snagama, ali je napad uspeno odbijen.
25. januar
Kod Poznanja (Pozena) pojavili su se ruski oficiri u nemakim
uniformama, koji govore nemaki i tako prearili nae straare.
Balkan: poboljao se na poloaj na prostoru Sava-Drina. U Sremu

odbili napad nepriajtelja.

26. januar
Rusi se se pribliili Breslau (Vroclavu) i Pozenu (Poznaw).
Balkan: iz Uica neprijatelj doveo jednu diviziju i doveo je na Sremski
front. 22. peadijska divizija napreduje veoma polako, jer je otpor
neprijatelja jak.
27. janaur
Rusi su stigli blizu Kenigsberga (istona Pruska). Rusi su se pribliili
Letenu (Ltzen) i Volfsance (Wolfsschanze), koji je bio Hitlerov glavni
tab od 1941 do 1944. To smo mi ve ranije unitili.
Balkan: u borbama kod Travnika neprijatelj imao 307 mrtvih, a mi 33.
Kod Broda na reci Savi napravili smo novi most
28. januar
Dramatina situacija u vezi transporta ranjenika i civila sa prostora
istone Pruske. Samo iz Kenigsbegra treba da evakuiemo 24 000
ranjenika, a Rusi su ve uli u gradsku tvravu.
Borbe kod Bijeljine
"Neprijatelj na Drini prua jak otpor"
29. januar 1945.
Kritina situacija u Pozenu (Poznanj). Evakuisali smo nae trupe iz
Memela.
Ruska tampa se ali, da Englezi i Amerikanci imaju veoma povoljnu
priliku da krenu u ofenzivu, ali da do sada nisu nita poduzeli.
Kratak pregled dogaaja sa Zapadnog fronta: nai poetni uspesi u
vezi ofenzive na Ardenima, zavrena je jue i mi smo primorani, da
osvojen teren, zbog nedostatka municje, goriva i ljudstva, ponovo
prepustimo nepriajtelju.
Balkan: nae trupe probile su se do Mostara. Borbe se vode kod
Bijeljine. Na Sremskom frontu je mirno, a to moe da se objasni, u to ne
moe da se sumnja, injenicom, da smo Titovim snagama zadali velike
gubitke.
30. januara
Situacija u vezi odbrane Budimpete je dramatina. Snabdevanje grada
je kritino. Stanje je kritino i u Pozenu. Nae trupe su jo u junom
delu grada Kenigsberga.
1100 amerikih bombardera gaalo ciljeve na prostoru Bilefeld-KaselHam
Balkan: na Sremskom frontu neprijatelj utruje svoje poloaje, to je
znak, da nema namere da poduzima ofenzivu.

31. januar
Divizija "Velika Nemaka" konano stigla kod (Knigsberg) Kenigsberga
(istona Pruska). Neprijateljska podmornica potopila ispred obale
istone Pruske na trgovaki brod "Vilhelm Gustlof", koji je prevozio 3
300 izbeglica iz istone Pruske. Uspeli smo da spasimo 800 ljudi.
1. februar
Uspeli smo da odbranimo Pozen. U Maarskoj, zbog velike hladnoe,
nije bilo znaajnijih okraja.
etnike jedinice nalaze se juno od Tuzle.
2. februar 1945.
600 neprijateljskih bombardera izvrilo napad protiv Ludvigshafena i
Manhajma. Tokom noi teroristiki napad 900 britanskih aviona protiv
civilnih ciljeva na prostoru Majnc-Ludvigsgafen.
Balkan: oko 25 000 naoruanih bandita prodrlo u Slavoniju.
3. februar
Rusi se ve nalaze istono od Frankfurta na Odri. Kod Pozena
(Poznanja) kritino.
Balkan: 22. peadijska divizija prodrla je do prostora Zvornika, gde je
naila na neprijateljski otpor. Ostatak 104. divizije napustio Zenicu.
4. februar
800 britansko-amerikih aviona izvrilo teroristiki napad protiv
strogog centra Berlina. Poginuo veliki broj civila.
Balkan: borbe sa neprijateljem oko Bijeljine.
5. februar
Danas 200 transportnih aviona snabdevalo Budimpetu. U Pozenu od
12 000 vojnika ostalo je svega jo 3000, da brani grad.
6. februar
Balkan: severno od Mostara neprijatelj pobegao pred naim trupama.
22. peadijska divizija sada je u Zvorniku. Borbe sa neprijateljem kod
Virovitice.
7. februar
U Pozenu (Poznanju) naa trupe imaju municije za svega dva dana.
Balkan: borbe kod Mostara. Neprijateljski napad na nae jedinice kod
Viegrada, koji nameravamo da napustimo kroz est dana.
8. februar
U Pozenu (Poznanj) nae trupe odbile ruski poziv na kapitulaciju. Veliki
neprijateljski vazduni napad na Be.
Za razliku od Amerikanaca, ije radio veze i ifrirane poruke nije teko

otkriti, Britanci su veoma disciplinovani, pa nam nije lako doi do

njihovih informacija.
Balkan: kod Mostara se i dalje vode borbe.
9. februar
Na otpor u Pozenu izgleda da posustaje.
Balkan: oistili smo teren oko Virovitice.
10. februar
Balkan: odbijen neprijateljski napad kod Mostara; 22. peadijska divizija
nastavlja napada na neprijateljske poloaje sa leve i desne obale Drine.
Vrhovna komanda za Jugoistok: stanje kod Mostara je teko. Hrvatske
jedinice su bez borbene vrednosti ("Die kroat. Verbchnde sind ohne
Kampfwert", 8. knjiga, str. 1414). Nevesinje moemo da evakuiemo,
ali kada je u pitanju Mostar, za to treba da dobijemo odobrenje Firera.
Poljska izbeglika vlada u Londonu zahteva da se povede rat protiv
Rusa.
11. februar
Rusi se pribliili na 15 km od Breslau (Wroclav).
Balkan: 22. peadijska divizija uspela da izae svega 7 km van
Zvornika; 7. -brdska divizija krenula iz Bijeljine kao pomo 22. diviziji.
Zauzeli smo Viroviticu.
12. februar
Vest iz Budimpete: posle 50 dana borbe otpor se blii kraju. Pre dva
dana Rusi su uli u predgrae grada. Vie nije mogue snabdevanje
grada vazdunim putem.
U Pozenu nae trupe ponovo odbile poziv neprijatelja da kapituliraju.
Svega 32 naa vojnika dezertirala Rusima. Naim trupama nedostaje
municija i one su premorene.
Balkan: borbe oko Mostara su i dalje u toku. U Viegradu vrimo
pripreme za evakuaciju naih trupa. Oko Bihaa zapoeli sa akcijom
ienja.
13. februar
Rusi osvojili Budim (Peta je pala u ruke neprijatelja 18. januara 1945).
Poslednje nemake jedinice uspeno su se probile iz opkoljenog
Budima.
Iz istone i zapadne Pruske uspeli smo da evakuiemo 374 700
izbeglica i da ih, uglavnom brodovima, prebacimo na zapad, do tetina
(eina) ili Kila.
Balkan: borbe oko Mostara jenjavaju. Na Drini 22. peadijska divizija
napredovala svega 1 km, jer neprijatelj prua ilav otpor. Iz Bijeljine
nam je stiglo pojaanje. Kod Bihaa akcija ienja i dalje traje.
14. februar

Balkan: stanje kod Mostara se pogoralo. Neprijatelj je stigao do

zapadnog predgraa Mostara; kao posledica jakog neprijateljskog
napada, hrvatske vojne jedinice su se raspale. Neprijatelj je zauzeo
glavna strateka mesta zapadno i severno od grada. Samo malobrojne
nemake jedinice, koje se sastoje od pomonog osoblja i vojnih
instruktora, spremne su da brane grad. Nae trupe povukle se iz
Nevesinja. Upuen je zahtev komandi, da se nae slabe vojne snage
povuku iz Mostara.
Borbe se vode i juno od Sarajeva. Na Drini 22. peadijska divizija
napredovala je 2 km. Neprijateljsko vazduhoplovstvo ometa nae
napredovanje.
Jugoistoni front poputa
Vermaht za to okrivljuje 369. hrvatsku peadijsku diviziju
Nou ponovo, kao i jue, napadnut Drezden, koji je do sada bio
poteen. Britanska tampa opravdava ovaj teroristiki vazduni napad
na grad, da se time htelo pomoi Rusima.
15. februar 1945.
Dve nae podmornice nedaleko Murmanska uspele su da potope tri
amerika trgovaka broda tipa "Liberti", a dva su oteena.
Po danu ameriki bombarderi napali Drezden, gde jo plamte poari,
koje je prouzrokovalo noanje britansko bombardovanje. Grad je imao
650 000 stanovnika, ali zbog priliva izbeglica, nalazi se daleko vie
ljudi. Kao posledica angloamerikog bombardovanja sada grad ima 500
000 beskunika. Za odbranu Drezdena imali smo 146 lovaca, koji nisu
mogli mnogo da urade, jer je neprijatelj nad Drezdenom imao 700
lovaca. Oboreno je 20 naih lovaca, a mi 2 neprijateljska.
Balkan: 35 neprijateljskih aviona napalo grad Zagreb i aerodrom.
Stanje kod Mostara kritino: na protivnapad nije uspeo. Firer je
odobrio da se nae snage povuku iz Mostara. Nae snage, kako je i bilo
planirano, evakuisane iz Viegrada; 22. peadijska divizija nalazi se 19
km severno od Zvornika, dakle, dobro je napredovala, premda su Rusi
ponovo stupili u akciju i pokuavaju da nam ometu povlaenje.
16. februar
Iz ruskog obrua u Budimpeti uspelo je da se spasi jo 621 nemaki
vojnik.
Ameriki bombarderi ponovo napali Drezden. Poznan se jo dri.
Izvetaj Vrhovne komande Vermahta za Jugoistok: naa odbrana je
razbijena. Ovo se odnosi i na Nevesinje. Glavni krivac za takvo
neplanirano stanje jeste 369. hrvatska peadijska divizija, koja se
prosto raspala, te je izgubila gotovo celokupno teko naoruanje. Time
je 369. hrvatska divizija po drugi put potpuno zatajila. Ponaanje 373.
hrvatske divizije decembra 1944. daje nam istu sliku ("Die 369. kroat.

Div. hat zum zum zweiten Mal vllig versagt", 8. knjiga, str. 1411). Sa
juga neprijatelj je stigao 9 km od Sarajeva.
17. februar
Samo malom broju vojnika danas je uspelo da se probije iz, od Rusa
osvojene, Budimpete.
Kod Breslau (Vroclava) oborili 35 ruskih aviona, a mi izgubili 16 aviona.
18. februar
Komandant Pozena izdao je zapovest da se pokuaju probiti iz grada do
prvih nemakih poloaja, poto im je ponestalo municije i hrane.
Balkan: odbili neprijateljske napade kod Mostara i Viegrada.. Kod
Bihaa izbrojano 210 ubijenih neprijateljskih vojnika, a naih 88. Nakon
to je naa komanda za Jugoistok poslala izvetaj, Komanda Vermahta
izdala je sledee uputstvo: Sve su ee pojave da domobrani i ustae
iznevere ("Das Versagen der Domobranen und der Ustascha nehme
zu", 8 knjiga, str. 1416)., ali, kako nemamo sami dovoljno vojnih snaga,
nemamo drugog izbora, nego da i dalje saraujemo sa Hrvatima.
19. februar
Istok: oborili 45 ruskih aviona, izgubili 25 sopstvenih.
Zapad: u toku su borbe juno od Zarbrikena.
Jugoistok: kod Mostara odbijen napad neprijatelja. Postoji plan da nae
snage prikupimo kod Sarajeva. Kod Travnika napad neprijatelja iz
pravca zapada. Zvornik smo prepustili neprijatelju, ali smo zauzeli
Janju. Nastavljamo ienje terena u Slavoniji, na planini Papuk.
20. februar
Uspeli smo da sa ostrva Krita snabdemo ostrvo Milos, premda su
Britanci sproveli pomorsku blokadu.
Pritisak neprijatelja na drumu Mostar-Sarajevo, ali prema Viegradu je
manji. Situacija se kod Travnika pogorala, jer je neprijatelj stigao do
zapadnih delova grada, a re je o najboljim Titovim jedinicama.
21. februar 1945.
Komandant Pozena javlja da njegovi vojnici nameravaju i dalje da se
bore, premda su stenjeni na prostor od 2 sa 2 km.
Balkan: nae snage prebacujemo sa prostora Mostara preko Sarajeva u
Travnik, gde su nemake jedinice doivele neuspeh i to zbog toga jer
su hrvatske vojne snage zatajile.
22. februar
Jugoistok: nae snage povlae se sa prostora Mostara. Stanje za nas se
kod Travnika pogoralo, gde napadi neprijatelja ne poputaju. I na
prostoru Viegrada situacija veoma ozbiljna.
1000 amerikih bombardera izvrilo teak teroristiki napad na grad

Nirnberg.
23. februar
Jutarnja vest iz Pozena: na otpor blii se koncu. U 14.40 prestala je
veza sa naom komandom u Pozenu (Poznanj).
Turska nije vie neutralna i danas je objavila rat Nemakoj.
Jugoistok: pritisak na nae poloaje kod Sarajeva. Situacija u Travniku
postaje za nas kritina. Iz Zenice krenula pomo. Titove snage, po prvi
put primeujemo, poseduju tenkove i artiljeriju.
24. februar
Na otpor je u Pozenu ugaen. Pozen je pao u ruke neprijatelja, koji
tvrdi da je zarobio 20 000 naih vojnika. To je sigurno preterana cifra,
poto je daleko manji broj naih ljudi branilo grad. Rusi uli i u juni deo
grada Breslau (Vroclav).
Jugoistok: na ostrvo Rodos, - koje se, pored Krita, jo nalazi u naim
rukama, - stigla laa Crvenog krsta, koja je donela humanitarnu pomo
za civilno stanovnitvo.
I dalje traje pritisak neprijatelja na nae poloaje kod Sarajeva. Stanje
je i dalje kritino kod Travnika.
25. februar
Jugoistok: Neprijatelj i dalje vri pritisak na nae snage kod Sarajeva.
Borbe kod Gorada su u toku. Zaotrila se situacija kod Zenice. Izgubili
smo Graanicu, jer su ustae zatajile. Dolazi nam u pomo 7. -brdska
divizija.
Borbe za Sarajevo
Partizani upornim napadima pokuavaju da osvoje ovaj grad
... Nadamo se, da e to poboljati na poloaj na tom prostoru. Kozaka
brigada zatvorila obru oko planine Papuk u Slavoniji
26. februar 1945.
Jugoistok: neprijateljski pritisak na Sarajevo popustio. Uspena odbrana
kod Gorada. Kod Zenice smo odbili napade neprijatelja. Kod Graanice
Hrvati panino pobegli ("Bei Gracanica sind die Kroaten fluchtartig
davongelaufen", 8 knjiga, str. 1128).
27. februar
750 amerikih lovaca izvrilo teroristiki napad na grad Berlin, a
posebno gaali centar grada.
Jugoistok: drum Sarajevo-Brod opet slobodan. Nae policijske snage i
Hrvati iste prostor Papuka. Nestao pukovnik Riter fon Eberlajn.
28. februar
Borbe sa Rusima u junom predgrau Breslaua (Vroclava).

vajcarska jo nije zabranila transport naih vozova, koji prevoze ugljen

iz Nemake u Italiju preko vajcarskog teritorija.
Jugoistok: Stanje kod Sarajeva i dalje opasno. Razbili neprijateljski
napad kod Gorada. Kod Zenice stiglo nam pojaanje. Na ostrvu Pag
nai preli u akciju hvatanja 500 bandita, koji su se iskrcali na to ostrvo
i, prema vestima, opet su ga napustili.
1. mart
Jugoistok: kod Zenice i Sarajeva nije dolo do pogoranja situacije.
Saobraaj na pruzi Sarajevo-Zenica ponovo je uspostavljen. Vodostaje
reke Save i Drave je u porastu, a Dunava u padu.
Verona je 16 puta napadnuta od strane angloamerikog
vazduhoplovstva. Glavne borbe vode se na prostoru Kelna. Neprijatelj
probio nau odbranu kod Trira.
2. mart
Zapad: uspeno smo zaustavili ofanzivu, ali su nae trupe izmorene i
desetkovane. Neprijatelj uao u Trir.
3. mart
Zapad: oborili 15 neprijateljskih aviona, a izgubili 43; besni bitka velikih
razmera. Izgleda da je neprijatelj uao u Menhen-Gladbah. Izgubili smo
i Trir.
Jugoistok: juno o Sarajeva ponovo osvojili jedno uzvienje koje smo
izubili pre dva dana. Kod Zenice 7. -brdska divizija nastavlja da
napada. Na Dravskom frontu, verovatno, stoje tri bugarske i tri Titove
divizije.
4. mart
Istona Pruska: neprijatelj po prvi put napao Kenigsber (Kaljingrad) sa
severa.
Balkan: kod Viegrada odbili napad neprijatelja. Kod Zenice 7. .brdska
divizija i dalje u napadu. Kod Doboja neprijateljski napad popustio.
5. mart
U "Kurlandskoj bitki", koja je zavrena pre pet dana, Rusi su izgubili 19
000 vojnika, a mi 15 000. Pred engleskom obalom naa nova
podmornica potopila dva trgovaka broda. Te podmornice su veoma
brze, ali poseduju samo dva torpeda.
Jugoistok: Situacija se kod Sarajeva zaotrila; kod Doboja napadi
etnika sa jugoistoka.
6. mart
Istok: ukupan broj izbeglica iznosi 10 miliona. Napadi protiv
Kenigsberga sa juga i severa.
Vazduni teroristiki napad Amerikanaca protiv Hamburga i Hemnica.

Nou Britanci nastavili sa vazdunim napadima na grad Hemnic. Prvi

pokuaj britansko-amerikih snaga da preu reku Rajnu uspeno je
odbijen. Stanje municije i goriva u naim jedinicama kritino.
7. mart
Izvetaj vojne privrede Sovjetskog Saveza:
Posle kratkog prekida Rusi su za kratko vreme osposobili za rad rudnike
i eljezare u Oberlezien (Gornja leska) i sada vade godinje 85
miliona tona kamenog ugljena, a to odgovara 80% nae produkcije
godine 1943. Sovjetski Savez je godine 1943. eksploatisao 100 tona
kamenog ugljena. Deo ugljena odmah se transportuje u Sovjetski
Savez, a deo, oevidno, ostaje u Poljskoj.
Ovo vredi i za naftu iz Rumunije, koja ponovo proizvodi 3,5 mil tona
nafte godinje i deo se transportuje u Sovjetski Savez. Sovjetski Savez
proizvodi godinje 2 300 tenkova T 34 i oklopna kola, te 250 tekih
tenkova. Ovome treba dodati i do 200 amerikih tenkova koje Rusi
primaju meseno. Do konca februara Sovjetski Savez je izgubio 8500
tenkova. Procenjuje se da Rusi sada poseduju 8 500 tenkova.
Oko 50% vozila u ruskoj armiji jesu amerikog porekla. Sa otvaranjem
nove fabrike u Moskvi i na Uralu Sovjetski Savez je poveao sopstvenu
proizvodnju vojnih vozila. Amerikanci, Britanci i Kanaani poslali su
Sovjetskom Savezu 1944. godine 4 400 aviona, a 1943. 5 200.
Sovjetski Savez je od tih zemalja godine 1943. primio 105 000 vozila, a
1944. godine 100 000.
8. mart
Neprijatelj uao u juni deo Breslaua (Vroclava). U Kelnu na otpor
ugaen. Samo u junom delu grada jo se prua otpor. Neprijatelj se
nalazi 5 km zapadno od Koblenca.
Jugoistok: Neprijatelj pokuava da ometa nae povlaenje prema
severu. Kod Sarajeva smo izvrili uspean protivnapad. Kod Zenice
borbe sa neprijateljem su u toku.
9. mart
Titovi napadi na nae poloaje kod Valpova su odbijeni. Zapadno od
Valpova na Dravi situacija je, meutim, kritina, gde imamo za
protivnika: dve ruske i dve bugarske divizije. Kod Doboja aktivnost
etnika. Kod Bijeljine vodimo akciju ienja.
10. mart
Borbe za Breslau jo su u toku. Na Rajni danas nije bilo borbi.
Kod Doboja naim jedinicama dolo pojaanje: stigla jedna nemaka
jedinica i delovi "Skenderbeg" divizije. Sada je stanje mnogo povoljnije.

11. mart
Na reci Mozel unitili smo nekoliko mostova, jer bi mogle da poslue
neprijatelju.
Poloaj kod Valpova, gde su nam suprostavljene Titove snage, sada je
mnogo bolji, jer su nam stigli Kozaci kao pojaanje. A kod Miholjca,
meutim, gde su nam suprostavljene ruske i bigarske jedinice, stanje
se je pogoralo.
12. mart
Odbili smo neprijateljski napad kod Valpova. Stanje kod Miholjca je
kritino. Veliki problem nam predstavlja aktivnost neprijateljskog
vazduhoplovstva.
Zaotrila se situacija kod Sarajeva. Badniti su se pribliili na 4 km
istono od grada.
Kod tetina (eina) uspeno smo odbili neprijateljski napad. Primetili
smo, da Rusi lete i sa naim avionima, kao "Me 109", koje su dobili kao
ratni plen.

Hrvatski vojnici dezertiraju

Kod Sarajeva 120 vojnika iz 9. hrvatske divizije bacilo oruje i pobeglo
13. mart 1945.
Borbe oko Sarajeva se nastavljaju. Od 6 - 10 marta 1945 na Dravskom
frontu nepriajtelj imao 1 300 mrtvih i preko 400 zarobljenih, a nai
gubisi iznose 419 mrtvih.
Vazduni teroristiki napad na Be.
14. mart
Istok: u Dancigu je alarmantno stanje, jer se u gradu nalazi 1 000 0000
izbeglica i 30 000 ranjenika. U luku su stigla tri trgovake lae, ali
svaka od njih moe da transportuje svega 10 000 ljudi.
Jugoistok: stanje kod Sarajeva jo uvek je napeto. Titova 38. divizija
nastavlja sa napasima iz pravca severoistoka. 7. -brdska divizija
napreduje bez rekoa. Izvrilo smo napad na neprijateljske poloaje
juno od Doboja. Na tom prostoru u toku su borbe etnika sa
partizanskim bandama. Kod Bihaa neprijatelj imao 500 ubijenih, a mi
34 mrtva.
15. mart
Kod Valpova pritisak neprijatelja popustio, ali kod Miholjca protivnik ne
sustaje u ofenzivi. Kod Doboja uspostavili smo vezu sa etnicima.
Odbili smo partizanske napade kod Bihaa i Bjelovara.

16. mart
Istok: u Kolbergu nai jo pruaju otpor.
Zapad: 350 britanskih aviona napalo Bohum
Balkan: jaki napadi neprijatelja na nae poloaje kod Miholjca. Juno od
Sarajeva izgubili smo dva uzvienja. Kod Zenice smo odbili napad
neprijatelja.
17. mart
Balkan: brod Crvenog krsta stigao je na Rodos i doneo humanitarnu
pomo stanovnitvu ostrva. Firer je odobrio, da nae jedinice mogu da
evakuiu svoje snage kod Miholjca. Odbili napade neprijatelja kod
Sarajeva. Izgleda, da su svee banditske snage iz pravca Drine stigle u
Vlasenicu. Dva naa bataljona jo se nalaze na podruju Doboja.
18. mart
Stanje kod tetina se zaotrilo. Inae je mirno na Istonom frontu.
Stanje se nije pogoralo.
Zapad: loe vreme spreilo je nepriajtelja da vazdunim udarima
nanese nama ozbiljnije tete, pa su mnoge njihove avionske bombe
pale na njive.
Balkan: pokuaj da se probijemo sa podruja Miholjca nije uspeo. Na
protivnik je jedna ruska divizija. Nastavljamo sa operacijom povlaenja
sa tog prostora. Nastavljaju se borbe kod Sarajeva. Nakon to je 120
vojnika iz 9. hrvatske divizije dezertiralo, preostale hrvatske vojnike
smo razoruali ("Nachdem von der 9. kroat. Div. 120 Mann berliefen,
ist der Rest entwafffnet worden", 8 knjiga, str. 1181). Kod Doboja
pojaana aktivnost neprijatelja Kod Bihaa ponovo je oivela delatnsot
bandita.
Nekoliko laa Crvenog krsta i danas krenulu ka ostrvu Rodos.
19. mart
200 amerikih aviona, praeni sa 700 lovaca izvrili vazduni
teroristiki napad na Berlin. Oborili smo 13 bombardera; 150 britanskih
aviona napalo grad Dortmund. Koblenc, koga je branilo samo 2000
nemakih vojnika, pao je u ruke naprijatelja. Unitili most u Majncu.
Balkan: odbranili napad neprijatelja kod Sarajeva. Snaan napad na
nae poloaje kod Valpova. Deo naih trupa ve smo izvukli iz Miholjca.
20. mart
Istok: Najvei deo Istone Pruske okupiran je od strane neprijatelja.
Pojaali smo odbranu tetina.
Zapad: Na itavoj liniji fronta na podruju reke Mozel neprijatelj je
potisnuo nae snage. Neprijateljske snage primeene nedaleko Majnca.
Nae snage kod Valpova bie evakuisane do 22 marta 1945, a nae
poloaje kod Miholjca napustili smo jue, a povlaenje nam je bilo

olakano injenicom, jer nepriajteljsko vazduhoplovstvo nije bilo

aktivno. Nastavak borbi kod Sarajeva i Doboja; 117. divizija imae
zadatak da titi Brod.
21. mart
Sever: dve nae podmornice uspeno napale jedan neprijateljski konvoj
i nedaleko luke Murmansk potopile 1 razara, 1 trgovaku lau tipa
"liberti", a osteena su jo 4 trgoaka broda.
Zapad: u Koblencu ugaen i poslednji na otpor. Neprijatelj se
pribliava Majncu.
Jugoistok: naa pozicija kod Sarajeva je sada mnogo bolja. Odbili
napade neprijatelja kod Doboja. Neprijateljski vazduni napadi otetili
mostove kod Broda. Poveana prisutnost neprijatelja kod Bihaa
22. mart
Jugoistok: Nae jedinice delovale ofenzivno zapadno od Zenice. Kod
Doboja napad nepriajtelja. Spremamo se da poaljemo pojaanje u
Tuzlu; 104. divizija treba da krene ka Bihau, jer su se Hrvati povukli sa
svojih linija, pa je stanje pogorano.
23. mart
Zapad: 600 bombardera napalo Be i varchajde; 300 britanskih
aviona napalo Hildeshajm, a 200 rursku oblast. Izgubili Majnc. Poto
smo izgubili podruje Zara, snabdevanje sa ugljenom veoma se
pogoralo.
24. mart
Zapad: nepriajtelj zapoeo sa velikom ofenzivom na Rajni i to kod
Vezela. Na protunapad nije uspeo. U Ludvigshafenu se vode uline
borbe..
Saobraajnice Doboj-Brod opet je u prekidu zbog pojave bandita.
Situacija kod Bihaa teka, jer neprijatelj dovukao pojaanje: 7. i 8.
Titovu diviziju.
25. mart
Jugoistok: poto su Hrvati izneverili (zatajili) ("Wegen Versagens der
Kroaten", 8. knjiga, str. 1197), nemake jedinice bile su prisiljene da se
povuku sa svojih poloaja kod Bihaa ka istonoj obali reke Une.
26. mart
Maarska: na frontu ko Blatnog jezera Rusi su uspeli da na dva mesta
probiu nau obranu.
Zapad: oborili 7 neprijateljskih aviona, a mi izgubili 5 borbenih aviona.
Izgubili smo Darmtat, koga je branilo svega 200 vojnika.
Naa ratna mornarica zadala je ozbiljan udarac partizanskim brodiima
na prostoru dalmatinskih ostrva.

Kozaka konjica
"isti Slavoniju"
Petnaesti puk obezbedio povlaenje Nemaca preko Drave
27. mart 1945.
Maarska: neprijatelj i danas zabeleio uspeh kod Blatnog jezera.
Zapad: Anglo-Amerikanci se slue dezinformacijama preko radija, kako
bi uznemirili nemako stanovnitvo. Minirali smo most u Hajdelbergu.
Protivnik se pribliio Vormsu.
Balkan: napadi neprijatelja juno i istono od Sarajeva odbijeni.
Severno od Sarajeva primetili smo pokret neprijateljskih snaga, koje
nam govori, da protivnik sprema novi napad na grad. Situacija se kod
Bihaa popravila.
28. mart
Istok: u Dancigu (Gdanjsk) vode se uline borbe. Centar grada je jou
naim rukama. Na protivnapad kod Kistrina nije uspeo.
Balkan: primili smo vest, da je neprijatelj uao u Biha. Izvren je
napad na Gospi.
Zapad: zbog loeg vremena nije zabeleeno mnogo borbenih
aktivnosti. Na Zapadni front poslali smo 72 000 novih boraca, a na
Istoni 96 000; 12. tenkovska divizija poseduje jo veoma male zalihe
goriva. Izgubili smo Limburg. Vode se borbe za Frankfurt i Hanau.
Neprijatelj zauzeo i Aafenburg, ali smo ga danas uspeli da ponovo
zaposednemo.
29. mart
Maarska: Rusi i dalje napreduju kod Blatnog jezera, ali protivnik je
potisnuo nae snage i na severu Maarske. Izgubili smo Raab.
Zapad: 500 amerikih aviona napalo Berlin, a 400 Hanover.
Jugoistok: odbili napade neprijatelja kod Sarajeva. Kod Tuzle postigli
dobre rezultate.. Severno od Bihaa zauzeli smo nove poloaje. Kod
Gospia stanje se je poboljalo.
30. mart
Zapad: nestao na poslednji otpor u Frankfurtu (na Majni).
Jugoistok: severno od Sarajeva odbili smo napad neprijatelja. Odbranili
napad neprijatelja kod Zenice i Ivan Sedla. Kod Tuzle nastavili sa
vojnom operacijom protiv neprijatelja, koje se ilavo brani. Za ienje
terena u Slavoniji bie upotrebljen 15. kozaki konjiki korpus. Protiv
Papuka kreu Hrvati. Kod Bihaa neprijatelj ima 20 tenkova. Imamo 100
mrtvih, a izbrojali smo 130 ubijenih neprijateljskih vojnika.
31. mart

Istok: najvei deo grada Danciga (Gdanjska) nalazi se u rukama

neprijatelja.
Zapad: neprijateljsko vazduhoplovstvo unitilo u luci Bremen 7 naih
podmornica, od kojih su neke bile nove. Popopljena je i krstarica "Keln",
kao i tri minolovca. U Hamburgu unitenp nae skladite torpeda, a 5
podmornica je osteeno.
Jugoistok: borbe kod Sarajeva izgubile su na estini. Reili smo, da
napustimo Sarajevo. Prvo treba da sakupimo nae snage kod Zenice, a
posle toga kod Doboja. Evakuisaemo nae vojne jedinice i iz Bijeljine.
Kozaak konjica sada je preuzela bezbednost prelaska preko Drave.
Kod Gospia poduzeli uspean protunapad na neprijateljske poloaje.
1. april 1945.
Maarska: Izgubili smo prostor oko Blatnog jezera. Maarske jedinice
prele su na stranu neprijatelja i nastavile odmah da se bore protiv
nas.
Zapad: u odbrani nemakih gradova sve vie uestvuje i stanovnitvo.
Tako, kod vajnhajma ene su uzele oruje i takoe uestvovale u
odbrani grada.
Jugoistok: protiv neprijateljskih poloaja istono od Sarajeva krenuli su
delovi 7. -brdske divizije. Drugi deo te divizije krenuo je prema Zenici.
Takoe su zabeleene borbe kod Tuzle. U Hrvatskoj su stacionirane 5
nemakih divizija, a 3 su u Istri.
2. april
500 aviona napalo Grac, Zankt Pelten i Maribor. Zbog loeg vremena
na Zapadnom frontu nije bilo veih aktivnosti.
Jugoistok: neprijatelj prua ilav otpor jugoistono od Zenice.
3. april
Zapad: neprijatelj je uao u Kasel. Izgleda, da je neprijatelj uao i u
Fuldu. Izgubili smo i Aafeburg. Ni u jednom sluaju stanovnitvo nije
pozdravilo okupatore kao oslobodioce, sem u sluaju, da se radi o
strancima, koji su radili u nemakoj vojnoj industriji
Balkan: poeli smo sa evakuacijom naih snaga sa prostora Sarajeva.
Prvo smo prebacili ranjenike: od njih 1 500, ve smo transportovali 1
050. Planiramo da nou 7/8 april i na poslednji vojnik napusti
Sarajevo, a 12 aprila predvieno je da napustimo i Zenicu.
4. april
Zapad: sa 700 aviona Amerikanci napali Kil. Francuske trupe napreduju
u pravcu Manhajm-Karsrue. Izgubili smo Oznabrik. Na Rajni vlada mir.
Jugoistok: na prostoru Tuzle 7. -brdska divizija naila na otpor
nepriajtelja. Evakuacija Sarajeva tee po planu. Uspeli smo da iz grada
prebacimo sve nae ranjenike. Napustili smo Bijeljinu.

5. april
Rusi su ve uli u delove Bratislave. Borbe sa neprijateljem izmeu
Drave i Mure.
Zapad: i danas protiv Kila uestvovalo 450 neprijateljskih aviona.
Naneta velika teta. Izgubili smo Karsrue.
6. april
U Istonoj Pruskoj i Kurlandu nije bilo mnogo borbenih aktivnosti.
Zapad: povratili smo Lingen.
7. april
Borbe kod Kengsberga. Borbe sa Rusima juno od Bea; 950 amerikih
bombardera napadalo Hale, Lajpcig, Gera i tako dalje.
Balkan: u ranim jutarnjim asovima nae poslednje jedinice napustile
Sarajevo. Borbe oko Tuzle. Otoac je izgubljen.
8. april
Nedaleko Bea neprijatelj je i danas napredoao. Odbranu grada
Hanovera preuzeo je general-pukovnik tudent. Neprijatelj je uao u
Pforajm.
Balkan: Kod Tuzle smo izgubili Graanicu, jer Hrvati nisu izdrali napad
neprijatelja. Neprijatelja smo zadrali kod Brkog. 392. hrvatska divizija
moe da se pie kao unitena
9. april
Rusi uli u severozapadni i juni deo Bea. Najtei ruski artiljerijski
napad na Kenigsberg (Kaljingrad).
Rusi konano osvojili Be
Prestonica Austrije pala u saveznike ruke 14. aprila 1945.
Balkan: napustili smo Brko. U Dalmaciji bili smo svedoci potpunog
fijaska nesposobnih za borbu (hrvatskih, prim. prev). legionara. Grupa
Hamermid je opkoljena u Slunju. 104. divizija u borbi severno i
severozapadno od Bihaa.
10. april 1945.
Istok: borbe sa Rusima u Beu se i dalje nastavljaju. Takoe i u Breslau
(Vroclav). Prestao je svaki na otpor u Kenigsbergu (Kaljingrad). Rusi
govore o kapitulaciji. Tvravu je branilo 27 000 nemakih vojnika pod
komandom generala Laa (Lasch).
Zapad: neprijatelj gaao centar hanovera. U Vircburgu ugaen na
poskednji otpor.
Jugoistok: nai komanda u Bosni primila zapovest u pogledu Hrvata:
ako se nemakom komandantu uini, da dotina hrvatska jedinica nije

pouzdana, treba je odmah razoruati. Kod Doboja neprijatelj primio

pojaanje. U Sremu formirali novu liniju fronta. Do 1000 srpskih etnika
prelo je Savu kod Broda. Pozadina te akcije jo nam nije poznata.
Izgubili smo Senj. U Bihau za sada nema neprijatelja.
11 april
Neprijatelj se probio blizu centra Bea. Rusi javljaju da su osvojili
zgradu Parlamenta i gradsku venicu. Jo uvek nae jedinice brane
strogi centar grada. Nastavljaju se borbe kod Breslau (Vroclava). Borbe
juno od Bremena. Borbe u Rurskoj oblasti. U Bohumu se vode uline
borbe. 120 britanskoh aviona napalo Lajpcig i to prouzrokovalo zantnu
tetu.
12 april
Istok. Najnovija vest: na otpor u Kenigsbergu jo nije sasvim ugaen.
Potvreno je, da je komandant Kenigsberga kapitulirao i to bez
odobrenja Vrhovne komande i zato ga je vojni sud osudio na smrt
veanjem.
Zapad: 1 200 amerikih aviona protiv Minhena, Regensburga i
Lufthorste; 200 britanskih aviona protiv Bajrojta. Od februara ove
godine neprijateljsko vazduhoplovstvo unitilo 29 naih podmornica.
Jugoistok: rano jtros svakuisali smo nae snage iz Zenice. Odbili smo
napade na Doboj. 104. divizija uspela je da probije ilav neprijateljski
obru. Delovi naih jedinica uspeli su da se probiju iz Senja. Hrvatska
vojska razoruala 5 500 etnika Pavla uriia. etnici Drae
Mihailovia nalaze se juno od Broda. Stanovnitvo u Hrvatskoj je
pesimitiki raspoloeno.
13 april
Be pao u ruke nepriajtelja. U gradu se samo jo na pojedinim mestima
vode uline borbe. Jutros Erfurt i Vajmar pali u ruke neprijatelja.
Neprijatelj se pribliio Bremenu.
14 april
U Beu ugaen na otpor. 350 amerikih bombardera protiv
Nojminstera, Oldenburga i aerodrome u severnoj Nemakoj. 150
britanskih aviona pogaalo ciljeve na prostoru tetina.
Balkan: nae povlaenje sa prostora Zenice ometaju banditi i
neprijateljski avioni.
15 april
U veernjim asovima 200 britanskih bombardera izvrilo teroristiki
napad na grad Potsdam i pri tome unitene neke stare istorijske
zgrade. Nepriajtelj uao u grad Griningen, Holandija. U ruke neprijatelja
pali Bajrojt, Biterfeld i sada je na udaru Desau.
Jugoistok: Na prostoru Slavonskog Broda dolo do borbe izmeu

etnika i ustaa. Stiglo je nareenje, da nemake trupe treba da

pomognu ustaama; 1. kozaka divizija istakla se u borbama sa
partizanima na podruju Papuka.
16. april
Istok: poetak sovjetske ofanzive, koja ima za cilj osvajanja Berlina.
Zapad: neprijatelj se pribliio Nirnbergu i nalazi se blizu Halea.
Jugoistok: kod Slavonske Poege formirali smo novi front ka istoku.
Delovi naih trupa nalaze se severno od Maglaja.
17. april
Jo drimo manji deo Diseldorfa. Poziv da kapituliramo odbijen. Nae
snage odbile da predaju Magdeburg. Jedna manja jedinica takoe jo
hrabro prua otpor u Haleu. Protivnik se nalazi zapadno od Nirnberga.
Na Sremskom frontu sada je angaovano 12 Titovih divizija.
18. april
Neprijatelj se pribliio Brnu, koga brani 6 000 nemakih vojnika. Jo se
vode borbe u Magdeburgu, gde su Amerikanci u podne krenuli u
ofanzivu. Hrabar otpor naih trupa u Haleu. Odbranili smo Lajpcig.
Izgubili smo Plauen i Cvikau. Izmeu Gerlica i Kotbusa razvili
boljevistiki napad i to blagodarei ilavom otporu nae peadije,
premda je nepriajtelj bio brojano i po naoruanju daleko nadmoniji.
Borbe se vode u Nirnbergu sa amerikim trupama.
Na prostoru varcvalda napreduju francuske (golistike) vojne jedinice.
Nae trupe, koje su se nale u obruu na podruju Rura, kapitulirale su.
Italijanski torpedni amci, koji su nam ostali verni, potopili su jedan
britanski razara.
19. april
I dalje su u toku estoke borbe za grad Breslau (Vroclav). Rezerve
municije su pri kraju. Rusi stigli blizu Brna. Trei dan kako besni
odbrana Berlina, koji je napadnut sa do sada najveim snagama. Nae
hrabre trupe uspele su da odbrane svoje poloaje. Ovo se takoe
odnosi i na odbranu Frankfurta na Odri.
Na prostoru Rura i Rajne prestao je na otpor i to posle vienedeljnih
borbi sa daleko nadmonijim neprijateljem. General Model i njegove
jedinice ispunile su na najbolji nain svoju dunost i pruali otpor
neprijatelju do poslednjeg daha.
Ogorene borbe oko Berlina
"I pored naeg ilavog otpora, Sovjeti su prodrli u grad"
Neprijatelj je imao velikih gibitaka u ljudstvu i materijalu. Nae trupe
jo pruaju hrabar otpor u zapadnom delu grada Magdeburga. ilav

otpor pruamo u junom delu Halea i u junom delu grada Lajpciga, a

najvei deo grada ve se nalazi u amerikim rukama. Uline borbe
vode se i u Nirnbergu, gde hrabra posada prua protivniku ilav otpor.
Borbe sa Amerikancima vodimo i u srednjoj Italiji, juno od Bololje.
20. april 1945.
Izmeu Sudetske oblasti i Oderbruha Rusi izvili masovni napad na
nae poloaje. Odbacili smo uspeno njihov napad. Jue, kod Berlina,
smo ponovo unitili 226 ruskih tenkova. Nae trupe kod Pilaua i jue su
izdale ruski napad. Na otpor u Haleu je ugaen, ali se nae jedinice u
Lajpcigu u dalje bore protiv nadmonijeg protivnika.
Na Zapadnom frontu unitili smo u poslednjih 18 dana 1 079
neprijateljskoh tenkova. Na italijanskom frontu glavne borbe vode se
juno od Bololje.
21. april
U Sudetskoj oblasti i kod tetina nae trupe pruaju nadmonim ruskim
snagama ogoren otpor. Samo na prostoru Gerlic-Kotbus unitili smo
tokom poslednja dva dana 211 sovjetska tenka. Vodimo ogorene
borbe istono od Berlina. Kod Desaua razbili smo ameriku tenkovsku
ofanzivu i naneli nepriajtelju velike gubitke. Nou angloameriki avioni
izvrili teroristike napade na stambena naselja u Berlinu.
Amerike trupe osvojile Bolonju i time je bio oslabljen nemaki otpor u
Italiji.
22. april
Posle ogorene borbe izgubili smo Biterfeld. Ameriki bombarderi
izvrili danju teroristiki napad na Minhen. Rusi se pribliili poslednjoj
liniji odbrane Berlina severno i istono od grada, gde se vode ogorene
borbe. Hitler reio, da ne ide u Bavarsku, nego da lino vodi bitku za
Berlin. Saveznici stigli do reke Po.
23. april
Prema saoptenju Dr. Gebelsa, komandu nad odbranom Berlina
preuzeo je Firer, koji se nalazi u glavnom gradu. Svi branici grada
proeti su nesalomljivim duhom i voljom da grad odbrane od prodora
boljevika. U toj herojskoj odbrani uestvuje i civilno stanovnitvo:
mukarci, ene i omladina. Borbe se vodu u Brnu. Kotbus su osvojili
Rusi. Borbe se vode kod Bolonje i Modene.
23/24. april Himler dao punomo vedskom grofu Folke Bernadotu, da
Saveznici ponudi nemaku kapitulaciju, koja bi se odnosila na Zapadni
front i to bez znanja Hitlera. Ovu ponudu amerika i britansaka vlada
su odbile.

24. april
U bici za Berlin, i pored ogorenog otpora naih trupa, Rusi su uspeli da
stignu juno od Potsdama, te da prodro do periferije grada u istonom i
zapadnom delu Berlina.. Ogorene borbe vode se i u Bavarskoj i Italiji.
Musolini ubijen od strane italijanskih partizana.
25. april
Rusi zatvorili obru oko Berlina. U borbi za Berlin vodi se borba za svaki
pedalj zemlje. I pored naeg ilavog otpora Sovjeti su prodrli u ove
delove grada: Nojbabelsberg-Celendorf-Nojkeln. U istonim i severnim
delovima grada vode se estoke uline borbe.
Amerikanci imaju velike gubitke na prostoru Saksonije. Sovjeti stigli do
Elbe. Amerike i ruske vojne snage susrele se na reci Elbi, u mestu
Torgau. Anglo-Amerikanci u niskom letu nastavljaju da bombarduju
civilne objekte i da teroriu stanovnitvo.
U Italiji glavne borbe se vode kod Rea i Ferare na reci Po. Na prostoru
enove uspeli smo da zaustavimo ameriko napredovanje.
Vode se borbe sa Sovjetima i kod Brna, gde je na poloaj neto bolji.
Hrabra odbrana Breslaua (Vroclava) uspeno je odbila sve sovjetske
napade. Pripadnici Vermahta i civili zajedno uspeno brane grad, koga
Sovjeti napadaju od 17. februara 1945. i to sa daleko nadmonijim
snagama. Izveli smo uspan napad na prostoru Gerlic-Baucen-Kamenc i
Sovjeti imaju velike gubitke. Uspeno branimo Pilau.
Jake snage komunistikih bandi stigle su blizu Rijeke i vode borbu sa
naim trupama.
Samoubistvo Hitlera
On se ubio 30. aprila 1945. u 15.30 asova iz pitolja
26. april 1945.
Posle vieasovnih artiljerijskih priprema Englezi krenuli sa napadom
na Bremen. Protivnik je uspeo da prodre u june i jugoistone delove
grada, gde besne ogorene uline borbe, a do uvee Englezi zavladali
gradom.
U bici za Berlin, besne teke uline borbe u Celendorfu, teglicu i u
delovima Tempelhofa. Na istoku i severu grada Vermaht, Hitlerova
omladina, pripadnici nacistike stranke i civilna zatita pruaju hrabar
otpor u ovim delovima grada: eleznike stanice Gerlin i lezija, Tegel i
Zimenstad. Borbe se vode u arlotenburgu. Borbe se vode i za tetin
(ein), Brno, Breslau i Pilau.
U Italiji vode se teke borbe na podrju reke Po.
Nae podmornice pred engleskom obalom potpopile pet trgovkih laa,
koje su bile nosile teret. Sem toga nae podmornice teko su otetile

jedan nosa aviona.

27. april
U Bremenu se vode teke uline borbe sa Englezima. Posle tekih
ulinih borbi izgubili smo Pilau.
I danas u centru borbi nalazio se Berlin. Rame uz rame sa svim
mukarcima, koji su sposobni da nose oruje, Vermaht vodi herojsku
borbu sa boljevistikim jedinicama. Borbe se vode za svaku kuu, za
svaku ulicu.
Branioci Rijeke uspeli su da odbiju sve napade banditskih snaga.
28. april
Herojska odbrana Berlina pred oima celog sveta se nastavlja.
Sudbinska borba nemakog naroda protiv boljevika dolazi do punog
izraaja i ona u istoriji nema premca. Nae trupe, koje vode borbe sa
Amerikancima na Elbi, napustile su svoje poloaje i krenule ka Berlinu,
da bi priskoile u pomo hrabrim braniocima glavnog grada. Vode se
uline borbe u samom strogom centru grada. Hrabri komandant
Bremena sa svojim vojnicima jo prua otpor Englezima u
severoistonom delu grada. Amerikanci uli u Regensburg, Augsburg i
Ingoltad.
Naa odbrana u Italiji povukla je liniju odbrane iza reke Po. Rusi uspeli,
pored ilavog otpora naih trupa, da prodru u delove grada Brna.
28/29. april
Hitler se oenio sa Evom Braun i ujedno napisao testament u kome
stoji, da je Himler izdajica, te da ga iskljuuje sa svih dravnih i
partijskih funkcija, a admirala Denica je odredio za svog naslednika.
29. april
Dan i no besne fanatine uline borbe u strogom centru Berlina. I
pored naeg hrabrog otpora, nije nam polo za rukom da spreimo
napredovanje Rusa. Borbe se vode u Brnu i Breslau.
U Italiji vode se borbe kod Pijaence i Verone.
Nae podmornice potopile su osam trgovakih brodova, tri razaraa i
dve korvete.
30. april
u 15.30, nakon to je primio od svojih generala, Kajtela i Jodla vest da
nemaki poslednji, oajniki pokuaj, da razbiju rusku blokadu oko
Berlina, nije uspeo, ubio se iz pitolja. I Eva Braun se ubila, poto je
uzela otrov. U bati Hitlerove kancelarije njegova telesna garda, polila
je njegov le benzinom i zapalila. Samoubistvo su takoe izvrili u
Hitlerovoj kancelariji: Gebels sa svojom porodicom, generali Krebs i
Burgdorf.

18.35 vest iz Hitlerovog glavnog taba: Firer nije postavio za svog

naslednika Hermana Geringa, nego velikog admirala Denica.
Nastavlja se herojska bitka za centar Berlina. Borba se vodi za svaku
kuu, za saku ulicu. Poto je neprijatelj imao velike gubitke u borbi za
Brno, on je prekinuo sa ofanzivom.
Nai hrabri branioci Rijeke i dalje uspeno odbijaju napade neprijatelja.
Titovi partizani stigli su do predgraa Trsta.
1. maj 1945.
U Samom centru Berlina, sabijeni na mali prostor oko naeg Firera,
hrabri vojnici i dalje pruaju otpor nadmonijem boljevistikom
neprijatelju.
15.18 ifrirana vest iz Hitlerovog glavnog taba upuena velikom
admiralu Denicu: Firer od jue u 15.30 nije vie iv. Testamentom od
29. aprila 1945. Firer je postavio velikog admirala Denica za svog
naslednika.
Amerikanci su uli u Minhen i estoke borbe vode se u centru grada.
Titovi partizani i saveznici susreli se kod Monfalkonea.
2. maj
Berlin kapitulirao pred ruskim vojnim snagama. Na elu junakih
branioca Berlina pao je Firer. (Opaska prireivaa u fusnosti: Radio je
preutao sledeu injenicu: ovde se radilo o samoubistvu Hitlera, i on
se ubio 30. aprila 1945, u 15.30 asova. Ovo je potvrdio i njegov blizak
saradnik Karl Denic).
Nae trupe bore se u Milanu, Novari i Veroni sa nadmonim
neprijateljem.
Formirana nova nemaka vlada na elu sa admiralom Denicom.
3. maj
U centru glavnog grada hrabri branioci nastavljaju da pruaju otpor.
Sovjeti dovukli svee jedinice i vojnog materijala, ne bi li slomili
poslednji otpor fanatinih branioca Berlina.
Englezi osvojili Libek, a Amerikanci Minhen.
Nemaka konano kapitulirala
Tog dana, 9. maja, partizani uli u Zagreb
4. maj 1945.
Konac bitke za glavni grad. Nae trupe u nevienoj herojskoj odbrani
pruale su otpor do polednjeg daha.
Nemaka potpisala kapitualciju koja vai za severozapadnu teritoriju

Nemake.
Neprijatelj je prodro u delove grada Rijeke. Borbe se vode i u Istri, oko
Pule.
5. maj
Dolo je do primirja sa Englezima, sa maralom Montgomerijem, a u
ime Nemake, dogovor je sklopio admiral Denic, jer je rat protiv
Zapadnih sila izgubio smisao i nepotrebno vodi do gubitka dragocene
nemake krvi. Ovaj dogovor o primirju vai za podruje severne
Nemake. Otpor prema Sovjetima, meutim, nastavlja se i dalje.
Amerikanci osvojili Linc. Poetak ekog ustanka protiv Nemaca u
Pragu.
Nae jedinice vode borbu sa neprijateljem oko Rijeke, Opatije i Trsta.
Nae vojne snage u Italiji, posle herojske borbe, stupile su u kontakt sa
generalom Aleksandrom.
6. maj
U dogovoru sa Nemcima, Englezi osvojili Kopenhagen. I na celom
podruju britanske operacione ratne zone, na severozapadu Nemake,
vlada primirje.
U Italiji, prema dogovoru, vlada primirje. Nae povlaenje iz Hrvatske
odvija se po planu.
Vodimo estoke borbe sa Rusima na prostoru eke i Kurlanda.
7. maj
U 02.41 Nemaka potpisala bezuslovnu kapitulaciju u francuskom
gradu Remu (Reims).
Nastavljamo sa povlaenjem naih trupa iz Hratske. Sa zapada
amerike trupe kreu iz Plzenja ka Pragu.
8. maj
Zapovest Vrhovne komande Vermahta komandantu ostrva Krit u 02.15:
od ovog trenutka sve zapovesti primae se od saveznike vrhovne
komande iz Italije.
Nastavlja se sa povlaenjem naih trupa iz Hrvatske i to na liniji
Koprivnica-Slunj. Borbe sa Rusima jugoistono od Brna. Rusi zauzeli
Breslau (Vroclav) posle herojske odbrane
U 20.00 Vrhovna komanda preko radija izdala je sledee saoptenje:
Od sutra, 9. maja 1945, u 00.01 prestaju sve vojne operacije Vermahta.
Titovi partizani uli su u Zagreb.
9. maj
Od danas u 00.01 Nemaka objavila kapitulaciju: treba obustaviti svako
neprijateljstvo protiv svih naih dosadanjih protivnika, i to na svim
ratitima. Ako doe do bilo kog napada ili upotrebe oruja od strane

bilo kog pripadnika nemake vojske, takav deluje u suprotnosti sa

odlukom Vrhovne komande Vermahta i samim time teti interesima
nemakog naroda.
Zapovest je potpisao general-pukovnik Jodl.
U 00.16 u berlinskom delu grada Karlshorst uslove kapitulacije u ime
Nemake potpisali su Vrhovni komandant Vermahta maral Kajtel,
admiral Frideburg i general-pukovnik tumpf. Od pobednikih armija
nemaku kapitulaciju potpisali su: vrhovni komandant Crvene armije,
maral ukov i ameriki maral saveznikih snaga Teder. Kao svedoci
potpisali su: vrhovni komandant 1. francuske armije general Latr de
Tasinji i ameriki general Spac.
Brno i neke delove Istone Pruske Sovjeti nisu uspeli da osvoje do 9.
maja. Neporaene su ostale i trupe u Norvekoj, pojedina vojna
uporita na atlantskoj obali, kao i ostrva Krit i Rodos. Svi ti vojnici su do
poslednjeg dana ispunili svoju vojniku dunost, sauvali poslunost i
disciplinu do 9. maja, kada je admiral Denic izdao zapovest da je svaka
dalja borba beznadena i besmislena. Nemaki vojnik ostao je veran
svojoj zakletvi do poslednjeg dana rata i njegova herojska borba za
nemaki narod sa nadmonijim neprijateljem ostaje nezaboravna. I
pobednik ne moe, a da ne prizna vojnike odlike nemakog vojnika,
koji sada ponosno moe da odloi svoje oruje i da u ovom najteem
trenutku nae istorije krene hrabro na svoj posao, kako bi veno mogao
da ivi na narod.
10. maj 1945.
00.50 Nemaka komanda iz Istone Pruske javlja da ruski oficiri i vojnici
ne potuju odredbe kapitulacije.
04.30 komandat nemakih trupa u Norvekoj javlja da su dodatni
engleski uslovi u vezi sa kapitulacijom neprihvatljivi. Takoe, i nemaka
komanda iz Dankse javlja, da Englezi samovoljno postupaju sa
nemakim vojnicima i da ne potuju odredbe kapitulacije.
11. maj
Nemaki komandanti na Kanalskim ostrvima kao poslednji primili su
zapovest u vezi sa kapitulacijom
u 16.34 general Vinter javlja, da je tab general-pukovnika Lera
(Loehhr), izgleda, pao u ruke Tita.
12. maj
Komandant Vermahta u Norvekoj, general Beme, protestovao je kod
saveznike komande u vezi postupanja prema nemakim vojnicima.
Govor generala-pukovnika Jodla pred nemakim generalima:
Pobedniku treba da stalno govorimo, da mi Nemci volimo ivot, ali da

se ne bojim smrti. I pored naeg totalnog poraza, jedno je ve sada

jasno: Nemaka je opet postala evropski faktor. Saveznici, dodue,
uslovno priznaju nemaku vladu admirala Denica, ali ipak je to jasan
spoljni znak priznanja. I pored kapitulacije sauvali smo jedinstvo nae
drave. Doe vreme, kada emo mi moi da profitiramo na marikoruskoj svai. Saveznicima treba stalno da ponavljamo, da su oni vodili
rat, kako bi ponovo uspostavili pravo i pravdu. Zato i mi sada, da se sa
nama postupa na osnovu prava i zakona.
Saveznike treba neprestano udarati njihovim sopstvenim orujem,
dakle, sa meunarodnim pravom. Meunarodno pravo je naa Biblija.
Prvi in izgradnje i vaskrsa Nemake sastoji se u lojalnom ispunjavanju
svih zadataka, koje od nas zahtevaju Saveznici.
Jugoslavija okupirala Trst
Posle je nastupila poznata "Transka kriza"
13. maj 1945.
Jugoslavija okupirala Trst. Jo nemamo veze sa tabom marala
ukova.
in kapitulacije nemakih trupa na engleskim kanalskim ostrvima
protekao je dostojanstveno.
U podne, razgovor na amerikom ratnom brodu "Patrija" izmeu
amerikog general-majora Ruksa (Rooks) i velikog admirala Denica
(Denitz). General Ruks je izjavio, da on pregovara u ime generala
Ajzenhauera. General Ruks je saoptio admiralu Denicu, da general
Kajtel od ovog trenutka nije vie komandant Vermahta, nego je ratni
zarobljenik.
Engleska ratna flota uplovila u Oslo.
Govor general-pukovnika Jodla pred nemakim generalima:
Saveznici, a posebno Amerikanci nemaju pojma o naim nemakim
problemima. Pred saveznicima treba da natupamo tako, kako nam
diktira realnost: mi smo bezuslovno kapitulirali. Sada treba da teite
naih napora usmerimo ka politici. Treba da stalno govorimo o buduoj
ulozi Nemake, koja se nalazi u sredini Evrope. Bez nas problemi ne
mogu da se ree. Ovaj daleki cilj treba da nam je stalno pred oima.
Treba da je svaki Nemac sada aktivan, da neprestano protestujemo kod
saveznika, posebno u stvarima koje se odnose na nae dostojanstvo.
Ve od poetka 1942. godine znao sam, da mi ne moemo pobediti u
ovom ratu.
14. maj
U podne, Rusima se predala nemaka armija Istona Pruska, koja
ukupno broji 150 000 boraca. U Kurlandu, kako javlja Moskva, Rusi

zarobili 180 000 nemakih vojnika.

15. maj
U ehoslovakoj nemake jedinice pokuavaju da izbegnu sovjetsko
zarobljenitvo, te nastoje da se predaju Amerikancima.
Govor general-pukovnika Jodla pred nemakim generalima:
Ubeen sam, da nismo poveli rat protiv Rusije, mi bi danas bili
pobednici. Ali, mi nismo imali drugi izbor, nego smo morali da
napadnemo Ruse, jer bi oni nas, pre ili kasnije, napali. Danas nemamo
vie ao da skrivamo. Sluili smo naoj otadbini verno i posluno i mi i
danas drimo svakog onog, ko god nije izvravao nareenja, da je
izdajnik (8 knjiga, str. 1503).
16. maj
Saveznicima se do sada predalo 20 nemakih podmornica.
Najvaniji problemi Nemake jesu: prehrana stanovntva, saobraaj i
finansije.
Govor general-pukovnik Jodla pred nemakim generalima:
Saveznike stalno treba da upozoravamo, da je najvei problem
Nemake u ovom trenutku: prehrana nemakog stanovnitva. Posle
Prvog svetskog rata glad i neimatina donele su nacizam. Danas to
moe da doprinese procvatu komunizma. Pazite, to piete: neprijatelj
sve ita.
17. maj
Govor general-pukovnika Jodla pred nemakim generalima:
Uvek treba da mislimo na to, da Jevreji samo ekaju na to da nas
ikaniraju i ponize. Stoji tek na poetku jednog munog vremena. (8.
knjiga, str. 1504).
18. maj
Govor general-pukovnika Jodla pred nemakim generalima:
Najvanije je da sauvamo jedinstvo u armiji. Glavna naa parola glasi:
saekati i videti, kako se stvari odvijaju
19. maj
Govor general-pukovnika Jodla pred nemakim generalima:
Treba da se ponaamo neutralno i prema Amerikancima i prema
Rusima. Na kraju treba da se odluimo za onu stranu, koja je jaa.
Potpuno je pogreno, da se prodamo, a da za to nita ne dobijemo.
Svim oficirima neprestano treba da govorimo, da trebaju politiki da
misle.
23. maj
Saveznici su saoptili velikom admiralu Denicu, da nemaka vlada, na
ijem je on elu bio od 1. maja 1945. vie ne postoji. Time je prestala

da postoji i Vrhovna komanda Vermahta.

Kraj 8., poslednje knjige "Ratnog dnevnika Vrhovne komande
Vermahta" ("Kriegstagebuch des Oberkommandos der Wehrmacht"),
izdava: Bernard & Grefe, Minhen, 1982.
Pogovor
S obzirom na interesovanja koje je vladalo za ovaj feljton, reio sam, da
pored predgovora, napiem, eto, i ovaj pogovor, kako bih odgovorio na
neka pitanja, kritike i sugestije, koja su itaoci "Ratnog dnevnika"
poslali redakciji tokom njegovog jednoipomesenog izlaenja.
"Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta" objavljen je u osam knjiga
i sadri ukupno 6 800 strana. Naslov feljtona glasi: Srbi u "Ratnom
dnevniku Vrhovne komande Vermahta".

Kako su Srbi zamenjeni Hrvatima

Tano je da je u Hrvatskoj postojao jak antifaistiki pokret, ali samo u
krajevima gde su preteno iveli Srbi
Ja, dakle, nisam moj zadatak video u tome, da prevedem svih 6.800
strane knjige. Prvo, onaj ko se samo amaterski bavio prevoenjem zna
veoam dobro, da takve ogromne poslove rade timovi prevodioca.
Drugo. I da sam stvarno i preveo 6 800 strana, time ne bi mnogo dobila
naa istoriografija, jer mnogi drugi prevodi na srpskom ve postoje, koji
se, recimo, odnose na Istoni ili Zapadni front, a upravo "ruski" front
zauzima lavovski deo "Dnevnika".
Ukratko, ja sam se ograniio "na Srbe", a to znai, da sam posle 6.800
proitanih strana, traio ona mesta u "Ratnom dnevniku Vrhovne
komande Vermahta" koja se na posredni ili neposredni nain odnose na
Srbe. Razume se, da nisam mogao da izostavim i ona mesta u
"Dnevniku", koja govore o najvanijim deavanjima na ostalim
evropskim ratitima tokom Drugog svetskog rata.
Nekoliko napomena u vezi prevoda. Nemake gradove, koji su posle
1945 pripali Poljskoj prevodio sam nemakim imenima, - jer oni su u to
vreme to i bili i teritorijalno i po svom etnikom sastavu, - a u zagradi
sam stavio njihova dananja poljska imena, kao Breslau (Vroclav),
tetin (ein), Dancig (Gdanjsk), Pozen (Poznanj) ili Kenigsberg (kako
se danas zove ruski grad Kaljingrad).
U nemakom "Dnevniku" esto se govori o "banditskoj aktivnosti u
Hrvatskoj", ili, da najvei broj Titovih partizana "dolazi iz Hrvatske".

Tako je neupuena svetska javnost i na osnovu ovog prvorazrednog

nemakog dokumenta mogla da stekne sasvim pogrenu sliku o stanju
u Hrvatskoj (a to su onda, kako nam je poznato, veto iskoristili
hrvatski istoriari u doba Tita, pa i do danas): da je, naime, najjai
antifaistiki pokret na tlu bive Jugoslavije tokom Drugug svetskog
rata bio u Hrvatskoj.
Re je, razume se, o krajevima, - kao to su Lika, Kordun, Banija, Knin,
Bukovica, deo Podravine, zapadna Slavonija, Kozara, Grme, banjaluki
kraj, Semberija, Romanija, Ozren, istona Hercegovina i tako redom gde su Srbi u to vreme, dakle, pre hrvatskog genocida, inili ogromnu
veinu stanovnitva. Jednim slovom, "iva banditska aktivnost u
Hrvatskoj" odvijala se samo na onim podrujima, gde su Srbi inili
veinsko stanovnitvo.
esto se zaboravlja, da su pre 1941. godine Srbi u Bosni i Hercgovini
bili najbrojniji narod, a u Hrvatskoj su inili 25 odsto stanovnitva (A
koliko danas ima Srba, na primer, u Hrvatskoj?). Istina, i sam "Dnevnik
Vrhovne komande Vermahta" na onim mestima, gde podrobnije govori
stanju u Hrvatskoj - a ona se tada sastojala od dananje Hrvatske, te
Bosne i Hercegovine, - precizno kau da su u pokretu otpora protiv
nemake okupacije od balkanskih naroda jedini ustali Srbi, a da su im
se, neto kasnije i sa mnogo slabijim snagama, pridruili i Grci.
Slian nesporazum doiveli smo i tokom 17. i 18. veka, kada se govori
o autrijskoj odnosno hrvatskoj vojnoj granici. Ti Krajinici, poto dolaze
"iz Hrvatske" od evropskih istoriara i pisaca bili su esto prozvani
"Hrvatima". Nesporazum se sastoji u sledeem: da se trenutna
teritorijalna pripadnost nekog podruja jednoj dravi zamenjuje za
etniku.
Na kraju, verujem, da e ovaj moj prevod biti koristan ne samo za
studente istorije, nego i za najiru italaku publiku.