1.1.3.

KORIENJE ZALOGE I DRUGIH TRADICIONALNIH

TEHNIKA
Korienje zaloge na pokretne i nepokretne stvari kao obezbedjenja
predstavlja klasian nain smanjenja izloenosti banke kreditnom riziku. Pri tom,
banke moraju biti vrlo obazrive u nestabilnim uslovima, kada cene nekretnina ili
hartija od vrednosti koje su predmet zaloge ponu naglo da osciliraju. Pri
nepromenjenoj ceni kredita, one moraju da zahtevaju jo veu protivvrednost
zaloge u cilju obezbedjenja od mogueg neizvrenja obaveza od strane dunika i
eventualnog otpisa potraivanja po datom kreditu. Krediti koji se odobravaju
sektoru stanovnitva u obliku hipotekarnih kredita ili kredita za kupovinu
automobila su uglavnom praeni stavljanjem hipoteka na objekat ili kola do
momenta potpune otplate kredita.
Medju oblike obezbedjenja (kolaterala) u formi likvidne aktive koja se
moe zaloiti, spadaju: unapred, odjednom i za sve; u sluaju prekoraenja
dogovorenog praga, uskladjenog sa tritem, za sve transakcije; kada je nastupilo
smanjenje ocene kreditne sposobnosti suprotne strane u poslu; u realnom
vremenu, kao procenat od vrednosti transakcije uskladjene sa tritem.
Osim zaloge, kod ublaavanja kreditnog rizika mogu se koristiti i druge,
tradicionalne tehnike:
Menino jemstvo i akreditiv;
Osiguranje kod obveznica lokalnih teritorijalno-politikih celina;
Ugradjivanje put opcije kod korporativnih dunikih hartija od vrednosti;
Rano raskidanje ugovora i primena klauzule o ponovnom prenosu (cesija).
Menino jemstvo (aval)i akreditiv izdat od treeg lica sa viim stepenom
kreditne sposobnosti u odnosu na suprotnu stranu u poslu smanjuje izloenost
kreditnom riziku kod transakcije koju prate. Unapredjenje ukupne kreditne
izloenosti za stranu koja se osigurava je mogue zbog bolje diversifikacije i u
sluajevima kada tree lice ima istu kreditnu sposobnost kao i strana koja se
osigurava ili ak manju kreditnu sposobnost. Akreditivi se najvie koriste u
medjunarodnoj trgovini jer tim instrumentom lokalna banka garantuje da e
domai uvoznik izvriti svoju obavezu plaanja prema izvozniku iz druge zemlje.

Ugradjivanje put opcije kod korporativnih dunikih hartija od vrednosti

obezbedjuje investitore od rizika neizvrenja obaveze od strane emitenta jer mu
put opcija daje pravo ra nametne rani iskup tih hartija po prethodno specificiranoj
ceni tj. po nominalnoj vrednosti. Investitor ima mogunost da blagovremeno
likvidira svoju poziciju u navedenim hartijama od vrednosti bez gubitka jer mu
ugrajena put opcija obezbedjuje da to uini pre nego to bi emitent dospeo u
situaciju da ne moe da izvri svoje obaveze.
Reakciju investitora izaziva poetak pogoranja kreditne sposobnosti
emitenta praen odgovarajuim porastom razlike izmedju prinosa na hartiju od
vrednosti koju je emitovao i prinosa na bezrizinu dravnu duniku hartiju od
vrednosti odgovarajue ronosti.
Karakteristika najveeg broja obveznica sa promenljivom kamatnom
stopom je da omoguavaju ugradnju put opcije. Glavni faktor koji izaziva razliku
izmedju trine i nominalne vrednosti kod tog instrumenta je kreditni rizik vezan
za emitenta, a ne promena u kamatnim stopama. Razlog za to lei u tome to su
fluktacije u njegovoj trinoj vrednosti izazvane kamatnim stopama ograniene
jer se kuponi periodino ponovo utvrdjuju prema vaeim kamatnim stopama na
tritu.
Rano raskidanje ugovora se koristi za ublaavanje kreditnog rizika u
sluaju kada je posebnim lanom u zakljuenom ugovoru data mogunost
njegovog raskida po srednjoj ponudjenoj ceni na tritu nakon to nastupi sluaj
koji figurira u ugovoru poput smanjenja ocene kreditne sposobnosti dunika.
Drugi nain za aktiviranje raskida aranmana pre isteka roka je povezan sa
upotrebom put opcije kada nastupi sluaj smanjenja rejtinga emitenta. Investitor
moe u tom sluaju da zahteva prevremeni iskup obveznice ili vraanje kredita.
U sluaju primene klauzule o ponovnom prenosu (cesiji) re je o pravu
suprotne strane u poslu, kada se desi smanjenje njenog rejtinga, da izvri prenos
svoje pozicije na treu stranu u poslu.
Praksa kupovine osiguranja od strane emitenta u cilju ublaavanja
kreditnog rizika kod emisije obveznica lokalnih teritorijalno politikihcelina je
najzastupljenija u SAD. Zahvaljujui upravo kupovini osiguranja kod
osiguravajuih kompanija, prilikom emisije svojih obveznica optinske/lokalne
uprave su smanjile trokove finansiranja svojih projekata. Na taj nain za
investitore je smanjen rizik neizvrenja obaveza po tim obveznicama. U sluaju
korporativnih obveznica osiguranje za sluaj neizvrenja obaveza emitenta,

kupuje investitor tj. zajmodavac koji time ublaava svoju izloenost kreditnom
riziku.
Pored navedene etiri tehnike kod kredita i obveznica, u tradicionalne
tehnike za ublaavanje kreditnog rizika u zemljama sa najrazvijenijim
finansijskim tritima svrstavaju se dve tehnike koje slue za ublaavanje
kreditnog rizika kod pozicije derivata. To su:
Poravnjanje (netting) na osnovu trenutne cene zamene aktive koje
rezultira u pokazatelju koji se oznaava kao neto trenutna cena zamene aktive
(sluaj kada suprotna strana u poslu obavlja vie transakcija sa istom institucijom
od kojih su neke sa pozitivnom, a neke sa negativnom trenutnom cenom zamene);
Izraavanje pozicije prema trinoj vrednosti (marking-to-market) na
kraju svakog dana u kom se trguje, to omoguava da suprotna strana u poslu ija
pozicija je smanjena po vrednosti kompenzira drugu stranu ija pozicija belei
poveanje vrednosti.