BEOGRADSKI SVEMIR n n n

Slobodan Gi{a Bogunovi}

BEOGRAD OD UTOPIJSKOG
TRAGA DO DISTOPIJE
Kada je po~etkom dvadesetih godina pro{log veka arhitekt Jan Dubovi, slu`benik beogradske filijale pra{kog preduze}a Matija Bleh, stigao u srpsku prestonicu, ona mu nije otpozdravila velikovaro{kim i u~tivim naklonom. Dekorativne
skulpture, kojima je nalazio mesto na pro~eqima beogradskih
palata, pa i wegovi projekti belih kubisti~kih vila, nisu mogli sakriti uboge prizore razlokanih i pra{wavih ulica, vla`nih stanova i ku}a bez toaleta. No Dubovi je sa sobom doneo
utopijski vedru viziju budu}nosti a sebi postavio previsok, vazda nedohvatan ciq, da neimarskim poslanstvom zadovoqi kako
radenika, tako i ~inovnika i kapitalistu. Wegov odgovor na
svu ru`no}u i nesre|enost Beograda bio je zanos vrtarskim gradom u ~ijem je kru`nom ocrtu, sraslosti sa prirodom, nebom i
vodama, prepoznavao drevni oblik slovenskih sela.
Svoj san o velikom i ure|enom Beogradu, toj ju`noj metropoli svekolikog slovenstva, kako je pisao, uspeo je da ostvari
tek neznatnim upisom u stvarni prostor. Trag nadahnutog nastojawa, oko kojeg su bili okupqeni i arhitekti \or|e Kovaqevski, Mihailo Radovanovi}, Valerije Sta{evski, Viqem Baumgarten i drugi, samo je u izvesnoj meri otisnut u re{ewu op{tinskog naseqa ^inovni~ka kolonija na Vo`dovcu. Stanovati ne
zna~i nu`no i udomiti se, znao je Dubovi, te je volumene svojih
vila u malenim vrtovima odmeravao prema potrebi za mirom,
suncem i zelenilom, a uravnote`enost i intimnost naseqa naBeogradski kwi`evni ~asopis, br. 2021, jesenzima 2010.

139

{ao u jednostavnosti matrice ulica i parcela, granici broja

stanovnika i udobnoj udaqenosti izme|u suseda.
Ali trag je, kako tvrdi Derida, prazna simulacija prisustva, ne{to {to nema svoga pravog mesta, trag je uvek i ve} izbrisano i odsutno prisustvo. Upravo ono {to je, zapravo, vrtarski grad za dana{wu ^inovni~ku koloniju. Kakva je danas, preina~ena betonom, nasilnim interpolacijama i nadgradwama, ona
je, na svu `alost, doista izbrisani i odsutni deli} utopije vrtarskog grada jedan dekomponovani, ne{ti}eni i neuspeli urbanisti~ki brikola`. Uostalom, kao i sam veliki Beograd, ispisan tragovima ne samo ovog, ve} i brojnih urbo-arhitektonskih, utopijskih poku{aja.

Novi nasuprot starom Beogradu

Kada je, posle Drugog svetskog rata, Dubovi zauvek napu{tao Srbiju, Beograd ga je zaboravio i kao tvorca sjajne Astronomske opservatorije na Zvezdari i naklon je opet izostao. U
to vreme jedna druga ideja je ve} sna`no uznosila duhove. Utopijski far se pomerio od me|uratnih kolonija i kote`a starog grada i ostavio ih u senci krajwe ravnodu{nosti. Mogu}nost oblikovawa ozarenog grada na ~istinama nekada{wih {evara Be`anije sabirala je mnoga uzbu|ewa i bila izraz politi~kog i socijalnog programa. Po usvojenom teorijskom modelu, spremnom i
na krajwa upro{}avawa, istorijski grad poput starog Beograda
neumitno izumire jer ne mo`e po{tovati principe geometrije.
Nasumi~nost wegove urbane strukture zato vaqa zameniti industrijalizovanom gradwom koja se oslawa na geometriju i zasniva
na kreativnoj umetnosti. Ubrzo, slobodna prostranstva doju~era{wih mo~vara, {uma i `itnica bivaju ispuwena kreativno{}u koju je jo{ 1925. poletno i naivno prizivao Qubomir Mi-

Tipske ku}e

140

Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 2021, jesenzima 2010.

ci}. Izrastaju ~itavi blokovi kolektivnih gra|evina ~istoga

poqa i betonskog karaktera ogoqeni, funkcionalni i jasni,
ba{ kako je pesnik hteo, poput zenitisti~kih strofa i vojni~kih kasarni... Optimizam dru{tvenog napretka u industrijalizaciji zemqe ispraznio je i opusteo selo, a solidarnost stambene izgradwe uselila u stanove novu, radni~ku klasu.
Pred podvi`ni~kim izazovom stvarawa Novog Beograda,
i nasuprot wemu, gasnuo je Stari Beograd. Zarobqen u staroj matrici, sve vi{e je ocrtavan prete}im naznakama nevesele budu}nosti. Uprkos brojnim urbanisti~kim planovima, zaobilazile su ga velike ideje i velike vizije, otuda i dela, prepu{taju}i ga neobuzdanom unutra{wem bujawu, sitnom interesu i najprostijoj grabe`i. U decenijama koje slede do`ive}e nasilne
udare bespravne gradwe, dogradwe i nadgradwe, ispuwavawe i
najmawih praznina svoga tkiva, otimawe javnih u korist privatnih prostora, migracije i promenu strukture stanovni{tva,
eksploziju motorizacije, veliko zaga|ewe vazduha i reka, opasno urastawe industrijskih postrojewa i vojnih gra|evina u jezgro grada, {irewe deponija i slamova, beskrajno usitwavawe
parcela, zaplitawe vlasni~kih odnosa do ta~ke obustavqawa
~ak i najosnovnije higijene, a kamoli modernizacije i humanog
obnavqawa gradskih prostora, neshvatqivo uni{tavawe gradske flore i ~itavih stoletnih drvoreda... A niz ovim izdaleka
nije zatvoren.
Nemo}an da emulira i u sebe primi nasilnu brojnost negativnih procesa, stari Beograd je postajao nalik kakvom ne`eqenom proizvodu takvih pojava, koji nastane kada se u vremenu postoji bez jasnog vo|stva i ciqa. Ostavqen od utopijske i delotvorne prakti~ne misli, odvojen od reka, haoti~an u svojoj ~e`wi za vazduhom i poqima otvorenog neba, odgu{enim saobra}ajnicama, istinskim trgovima i bulevarima, mostovima, pod-

^inovni~ka kolonija
Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 2021, jesenzima 2010.

141

zemnom `eleznicom, parkovima i zelenilom, sve neuspe{nije je

skrivao pretwu da postaje grad pervertirane, obrnute utopije.

Beograd spasava Srbiju?

Da kojim slu~ajem postoji kakav otpusni, za{titni ventil Beograda, takav bi ve} odavno pi{tao od stra{nog unutra{weg pritiska. Za distopijsku pretwu koja se nadvija nad gradom mo`da bi onda ~uli oni koji je podsti~u da postane realnost: ideatori i inicijatori gradwe na desetine i stotine hiqada novih kvadrata u Beogradu. Masovna industrija tobo`e
jevtinih stanova na mestu najve}e isplativosti, koja zdru`uje i
pokre}e zamrle privredne grane, danas je odgovor dr`ave na
ukupnu ekonomsku krizu. Sasvim ispravno, ali samo kada bi takva industrija mogla stvoriti i odr`ati grad, umesto da grad, sa
svojim dragocenim zemqi{tem, ve} krajwe iscrpqenom infrastrukturom, a posredno i svojim istorijskim nasle|em i kulturnim diverzitetom, bude sredstvo odr`awa industrije i wena pala `rtva. U Srbiji praznih seoskih ku}a i bele kuge kratkovido
i nezasito investirawe u prestonicu, stoga i podsticawe wenog
daqeg naseqavawa mahom neurbanim, nezaposlenim i neproduktivnim stanovni{tvom, ima sve osobine bezumnog distopijskog
projekta.
Namesto zastra{uju}e slike prenaseqenog i toksi~nog
grada senki, smoga, siroma{tva i nasiqa, neophodno je hitno ponuditi novu utopiju. A woj se ve} unapred mo`e odrediti pravac
i dati ime.
Recimo, Srbija spasava Beograd.

142

Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 2021, jesenzima 2010.