Departman za poljoprivrednu tehniku

Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu

Seminarski rad iz predmeta:

Mehanizacija ekoloke proizvodnje voa i groa

Tema rada:

Maine za obradu savremenih vonjaka povrine 1 5 ha

Student

Predmetni nastavnik

Aleksandar Sabo, dipl. ing.

Prof. dr Rajko Bugarin

Uvod
U poslednjih desetak godina voarska proizvodnja u Srbiji doivljava renesansu. Primetno je podizanje novih
intenzivnih zasada svih vonih vrsta. Naroito je primetno podizanje novih intenzivnih zasada kod poslovino
intenzivnih vonih vrsta kao to su jabuke i kruke, meutim ne zaostaje se ni sa podizanjem modernih zasada i
drugih vonih vrsta ovde pre svega se misli na kotiave vone vrste.
Porastom interesovanja za zasnivanje intenzivnih zasada dolazi neminovno do pitanja odravanja i nege zasada i
primene adekvatnih agrotehnikih mera. U intenzivnim zasadima uspeh proizvodnje i kvalitet proizvedenog voa
veliki, ako ne i odluujui uticaj ima adekvatna i pravovremena primena agrotehnikih mera. Svakako da u ovakvoj
proizvodnji najznaajnija od svih agrotehnikih mera je zatita od bolesti i tetoina. Meutim, nikako ne bi bilo
dobro da se prilikom proizvodnje zanemare ili stave u drugi plan ostale agrotehnike mere za odravanje zemljita u
vonjaku.
Treba dobro uoiti da najvei deo povrina koje odgovaraju za masovniju voarsku proizvodnju su zemljita teih
tipova sa manjom plodnou. Na takvim zemljitima s loim fizikim, hemijskim i biolokim svojstvima, potrebno je
radikalno poboljati loe osobine prije podizanja zasada i kasnije kvalitetno odravati plodnost tla. Ti postupci u
mnogome su se razlikuju od preanjih sistemima voarenja.
Sistematski su se rasipale odreene koliine P i K mineralnog ubriva i stajnjaka uz rigolovanje na dubinu 70 do 80 cm
vodei rauna da u ovim teim zemljitima koren nee ii na tu dubinu. Meutim, ti su se postupci obrade i ubrenja
ubrzo poboljali i racionalizovali. Obrada tla sastojala se je od redovnog jesenjeg oranja i tanjiranja u vie navrata,
ime se unitavala i tako loa struktura tla, fizika i bioloka svojstva zemljita. Takvim sistemom odravanja zemljita
permanentno se pogoravao kvalitet tla. 1970 tih godina uvodi se prirodno zatravljivanje i formiranje nisko koenog
pojasa u meuredovima i odravanje tog pojasa maliranjem odgovarajuim mainama. Zatitni pojas tretirao se
herbicidima. Ovakav vid negovanja vonjaka odrao se i do danas.
Za primenu svih potrebnih agrotehnikih mera neophodno je na parcelama ih obavljati razliitim mainama
(mehanizacijom). U daljem tekstu bie razmotrene maine za izvoenje razliitih agrotehnikih mera u zavisnosti
naina odravanja zemljita. S obzirom da su u Srbiji najbrojniji zasadi na povrinama od 1 - 5 ha, kao i da je i
najbrojnija grupa domainstava koja u svom posedu ima parcele pod vonjacima ove veliine.
Tipovi odravanje zemljita u vonjacima
U upotrebi danas se nalazi nekoliko tipova odravanja zemljita u vonjaku. Poevi od potpuno obraene parcele,
dakle obraen meuredni prostor, a takoe, i prostor u redu voaka.
a) Potpuno obraena parcela
Ovakav nain odravanja, kao to je ve pomenutu, imao je iroku primenu ranijih godina. Pozitivne karakteristike
ovakve obrade su se ogledale prevashodno u tome to se bolje ouvavala vlaga u zemljitu, ova karakteristika je bila
posebno znaajna u sunim godinama i iz ovog razloga se izrodila poslovica: ko u ljiviku travu kosi taj rakiju prosi.
Meutim, ova pozitivna strana ovakvog naina odravanja tla u vonjaku ne moe nikako da opravda sve ostale
negativne osobine koje nosi. Ove negativne osobine se ogledaju u obaveznoj jesenjoj obradi oranjem ili tanjiranjem
koja za rezultat ima veliku potronju energije po jedinici povrine, devastiranje fizikih osobina i strukture zemljita.
Kod ovakvog naina odravanja zemljita je potrebno i kultiviranje cele povrine vonjaka koje takoe ima za rezultat
poveanu potronju energije, a takoe ima pozitivan efekat na ouvanje vlage estim presecanjem kapilara u
zemljitu. Na slici 1 prikazan je primer intezivnog zasada sa potpuno obraenom parcelom.

Slika 1. Tip odravanja zemljita u vonjaku potpuno obraenom parcelom (jalovi ugar)
b) Zatravljen meuredni prostor parcele
Ovakav nain odravanja zemljita u vonjaku je danas u najiroj upotrebi. Dobre osobine ovakvog naina odravanja
zemljita se ogledaju pre svega u optimalnoj potronji energije za odravanje zemljita, obezbeenog prohoda za
prolaz maina za zatitu i u sluajevima kie (meuredni prostor je zatravljen i na taj nain je mogue proi mainama
za zatitu i neposredno posle padavina bez velike opasnosti od zaglavljivanja u blatu). U isto vreme ovakav nain
odravanja tla omoguava zadravanja vlage u zoni gde se nalazi najvei deo korenovog sistema voaka (oko 80 cm s
jedne i s druge strane stabla. Takoe, se ova zona odrava bez prisustva korova i povremeno je poeljno da se u ovoj
zoni vri kultiviranje kako bi se presekle kapilare u zemljitu i na taj nain spreila evaporacija i to bolje ouvala
vlanost u zemljitu. Ukoliko u vonjaku postoji navodnjavanje ono se obavlja upravo u ovoj zoni. Meuredni prostor
je potrebno u toku vegetacije kositi ili obaviti muliranje. Ovaj nain odravanja zemljita je posebno povoljan zbog
spreavanja spiranja (erozije) na nagnutim terenima.
Na slici 2 prikazana je parcela sa zatravljenim meurednim prostorom i meuusevom

(a)
Slika 2. Parcela sa zatravljenim meurednim prostorom (a) i meuusevom (b)

(b)

c) Potpuno zatravljena parcela

Ovakvo odravanje zemljta u vonjacima se ne preporuuje za podneblje u kome se nalazi Srbija, osnovni razlog za
ovo je preveliko troenje vlage iz zemljita, kao i neracionalno korienje mineralnih materija iz zemljita. Ovakav
nain odravanja zemljita u vonjaku je koristan jedino u klimatskim oblastima u kojima u toku letnjih meseci nikada
ne dolazi do manjka padavina. S druge strane ovakav nain odravanja zemljita ne iziskuje velike trokove kako
energije tako i trokove nabavke razliitih maina za vrenje agrotehnikih operacija.
Na slici 3 prikazana je potpuno zatravljena parcela

Slika 3. Potpuno zatravljena parcela

Pregled maina za zadovoljenje agrotehnike u vonjacima od 1 5 ha
a) Maine za odravanje zemljita
Tipovi maine za odravanje zemljita u vonjaku zavise pre svega od tipa odravanja zemljita. Kao to je pomenuto
postoji 3 osnovna tipa odravanja zemljita. U zavisnosti od odabranog tipa obrade za odravanje zemljita u
vonjaku potrebno je obezbediti neke od sledeih maina za odravanje zemljita.
1) Potpuno obraena parcela. Kao to je pomenuto zahteva klasinu zimsku obradu tj oranje ili tanjiranje u
novije vreme primena izel plugova. Ova operacija je veliki potroa energije, a istovremeno ovakvom
obradom koren voaka je izloen povredama koje utiu na smanjenje prinosa i zdravstvenog stanja biljke.
Ovakva osnovna obrada u modernim vonjacima ne bi trebala da prelazi dubine od 15 18 cm. Uprkos
ovome kod veoma intenzivnih zasada voa kao sto su zasadi jabuka ili kruaka na krljavim vegetativnim
podlogama dolazi do povreivanja ionako slabog korenovog sistema stabala. Za osnovnu obradu ovakvih
parcela preporuka je da se koriste voarski v plugovi, tanjirae i izel plugovi iji radni zahvat moe da
obuhvati meuredni prostor u jednom ili 2 prohoda. Na slici 4. Prikazan je voarski plug , ovakav plug, u
zavisnosti od radnog zahvata , moe da ima 5 ili 7 radnih organa od kojih je centralni simetrian, a ostali su
levi i desni (parni).
Osnovna obrada u vonjacima je veliki potroa energije rada traktora novija istraivanja su pokazala da je za
osnovnu obradu parcela pod viegodinjim zasadima optimalno koristiti izel plugove iz razloga manje
potronje energije, takoe obrada ovim oruem iza sebe ostavlja ravnu parcelu bez razora i slogova.

a) b)
Slika 4. Voarski V plug (a) za obradu meurednog prostora, b) za obradu u redu, pomini)

Slika 5. izel plug

Odravanje zemljita u viegodinjim zasadima jalovim ugarom zahteva, osim maina za osnovnu obradu i
maine za obradu tj. kultiviranje zemljita u vegetaciji. Ova obrada ima za cilj, pre svega unitavanje korovskih
biljaka na parceli, a osim ovoga drugi cilj koji se ispunjava je aeracija zemljita, kao i presecanje kapilarnih
zona zemljita i uvanje vlage. Kultivirinje zasada je naroito korisno u uslovima sa smanjenom koliinom
padavina (ispod 800 do 1000 mm godinje) bez navodnjavanja.
Za kultiviranje je mogue koristiti vie vrsta maina. Adekvatne za ovu namenu su tanjire, kultivatori s
paijim nogama na univerzalnom ramu, freze, rotacine drljae i sl. Priliko obrade jalovi ugar na parceli sa
viegodinjim zasadom potrebno je da se razlikuje obrada meureda od obrade u redu. Ukoliko je to mogue
bilo bi dobro da se ove dvre obrade izvre u jednom prohodu, ovo je uglavnom mogue ostvariti
agregatiranjem traktora sa dve maine. Prilikom obrade zemljita unutar reda potrebno je da se koriste
maine koje imaju mogunost pomeranja radnih organa bilo povlaenjem u meuredni prostor, bilo
obilaenjem. Ovakve maine uglavnom koriste hidravline sisteme za pomeranje radnih organa.

a)

b)
Slika 6. Tanjiraa (a) za obradu meureda, b) za obradu u redu)

a)

b)
Slika 7. Kultivator s paijim nogama (a) za obradu meureda, b) za obradu u redu)

a) b)

c) d)
Slika 8. Freza (a) za obradu meureda marke Breviglieri, b) za obradu u redu marke Rinieri, c)
pomina za obradu meurene i redne povrine marke Nardi, d) ematski prikaz rada pomine freze))

a)

b)
Slika 9. Rotacina drljaa (a) za obradu meureda i u redu, b) za obradu u redu)
2) Odravanje zemljita u viegodinjem zasadu tipa zatravljen meuredi prostor je zadnjih godina poneo
primat u intenzivnim zasadim, pre svega jabuke, kruke, breskve i groa. Ovakav nain odravanja zemljita,
kao to je ranije pomenuto ima niz prednosti koje su stavile ovakav vid odravanja zemljita na prvo mesto
po zastupljenosti u novim zasadima. Naravno, ovakav vid obrade zahteva i drugaije maine, tako da se u
poslednje vreme na tritu pojavio itav spektar maina koje su sposobne da zadovolje agrotehnike zahteva
ovakvog naina odravanja zemljita. Pre svega pojavili su se raziiti muleri koji slue za obradu meurednog
(zatravljenog prostora). Odravanje zatravljenog prostora je takoe mogue odravati i kosilicama (ove
kosilice su nalik kosilicama za odravanje travnjaka) prema rezultatima nekih istraivanja visina travnatog
pokrivaa ne bi trebala da prelazi 15 cm jer je visina travnog pokrivaa u meurednom prostoru u direktnoj
korelaciji s poveanom evaporacijom i pretaranim gubitkom vlage iz zemljita. Odravanje zatravljenog dela
zemljita mulerima omogua da se ovaj zahtev ispuni u manje prohoda nego koenjem, a ujedno se biljni
ostaci meaju s povrinskim slojem zemljita i tako doprinosr poveanom unosu organske meterije.
Najnovija istraivanja pokazuju da je mogue i odravanje zatravljenog dela meurednog prostora primenom
(aplikacijom) herbicidima smanjene koncentracije koji ne unitavaju kompetnu biljku nego samo usporavaju
ili zaustavljaju rast. Neka istraivanja ovakve agrotehnike su pokazala da je viegodinjim eksperimentima
ovakav nain odravanja zemljita obezbeivao i najvei prinos zasada u poreenju s ostalim metodama
odravanja zemljita zatravljenim meurednim prostorom.

to se tie odravanja prostora u redu koristi se dva osnovna vida: tretiranje totalnim herbicidima i obrada
pominim frezama ili rotacinim drljaama. Ove maine se ne razlikuju od onih pomenutih kod odravanja
zemljita jalovim ugarom. Za siszem tretmanom herbicidima koriszr se prskalice sa zatitom za tretman u
trake
Kod odravanja zemljita sa zatravljenim meurednim prostorom veoa je korisno upotrebljavati kobinovane
maine, odnosno agregatirane dve ili vie maina za obavljanje obrade i u redu i u meuredu. Kobinovanje se
postie bra i ekonoinija obrada zasad, takoe ovakvi n alinom obrade vri se i manje broj prohoda kroz
zasad te na taj nain i manje sabijanje zemljita. Najee se vri kombinacija maina za obradu meurednog
prostora i prskalice za tretman traka prostora redova zasada. Ovo kombinovanje maina vri se u zavisnosti
od tipa traktora (da li ima prednji podizni ureaj ili ne).

Slika 10. Muler za obradu meurednog prostora

Slika 11. Kosilica za koenje meurednog prostora

Slika 12. Prskalica za tretman u trake marke Muler

Slika 13. Kombinovana maina za obradu celog prostora u jednom prohodu marke Ficher (muler +
prskalica za tretman u trake totalnim herbicidom)
3) Odravanje potpuno zatravljenog zemljita vonjka, kao to je predhodno napomenuto, ne preporuuje se na
zemljitima gde je godinja koliina padavina ispod 800 1000 mm i bez navodnjavanja. Ovolika koliina
padavina u naim predelima je gotovo na celoj povrini nedostina, tako da se ovakav nain odravanja
zemljita kod nas u intenzivnim zasadima ne preporuuje. Ovaka nain odravanja zemljita je najmanje
zahtevan i iziskuje utroak najmanje energije za obradu, prilikom ovake obrade koriste maine istog tipa za

obradu unutar reda kao i za meurednu obradu. Od maina je potrebno samo muler ili kosilica. Ove maine
za obradu u meurednom prostoru potpuno su identine onima za obradu meurednog prostora kod
predhodnog tipa obrade zemljita, dok su za obradu u redu potrebne ove maine sa pominim radnim
organima. Takoe je mogue agregatiranje obe vrste maina tako da se obrada cele povrine moe uraditi u
jednom prohodu.
U novije vreme je mogu tretman itavih ovahvih zasada smanjenom koncetracijom herbicida kako bi se
usporio ili zaustvio rast korovskih biljaka.
Silka 14. Muler s pominim radnim organom.

Slika 15. Koslica s pominim radnim organom

Slika 16. Agredat sa pominim i fiksnim radnim organima

b) Maine za ubrenje
Prilikom obavljanja ubrenja viegodinjih zasada treba imati na umu da se mineralna hraniva u zemljite
dodaju onda kada biljke imaju najvee potrebe za njima. Ovo se naroito odnosi na azot koji je veoma
pokretan u zemljitu i lako se spira. Iz ovog razloga dodavanje azota u israni viegodinjih zasada treba
obavljati u prolee tj. nakon zavretka cvetanja i u zavisnosti od tipa zemiljita negde sredinom juna. Ovakav
zahtev za ishranom zasada diktira i tip mineralnog ubriva koje e se koristiti u primeni.
Kod viegodinjih zasada uobijena je primena ubriva sa smanjenim sadrejem azota i razliitim udeom
fosfora i kalijuma. Koje ubrivo e se primenjivati na kojoj parceli pre svega zavisi od zemljita i zasada, tako
da je koliine ubriva za aplikaciju potrebno odrediti obavezno nakon analize zemljita i po preporukama.

Aplikacija ubriva se uglavnom obavlja rasipaima mineralnog ubriva. Poslednja istraivanja pokazuju da je
migracija fosfora i kalijuma po dubini godinje maksimalno 5 cm, a uzevi u obzir da se u modernim zasadima
izbegava osnovna obrada oranjem lako je primetiti da ubrivu koje se aplicira treba, da bi stiglo u zonu
korena zasada, vie godina (minimum 5). Za ovo vreme dobar deo apliciranog mineralnog ubriva iskoristie
biljke koje rastu unutar zasada (korov i zatravljeni meuredni prostor). Da bi se mineralno ubrivo donelo
blie korenu zasada koriste se depozitori koji u trake odlau ubrivo u zonu korena (15 20 cm). Prihrana
azotnim ubrivima se obavlja klasinim rasipaima ili ukoliko postoji navodnjavanje fertirigacijom.

Slika 17. Depozitori mineralnog ubriva marke Rinieri i vueni rasipa marke Agrex
c) Maine za zatitu
Ova grupa maina je svakako ubavezna i takorei centralna maina prilikom gajenja viegodinjih zasada. Za
zatitu intenzivnih zasada svakako bi bilo korisno da se primenjuju oroivai (atomizeri). Prilikom odabira ovih
maina svakako bi trebalo voditi rauna o naormama tretiranja koji e se primenjivati u zasadu. Ove norme
se danas kreu oko 1000 do 1500 l tenosti za tretiranje na 1 ha. Novija istraivanja pokazuju da se paljivijim
odabirom oroivaa kao i korienjem poboljanih tipova oroivaa i oroivaa T tip kao i odabirom
modernih anti drift rasprskivaa, moe da se smanji norma tretiranja na ak 250 l/ha.
Odabirom jednog modernog oroivaa mogla bi da se potreba za oroivaima sa kapacitetom rezervoara od
1000 i vie litara izbegne, naroito ako se ima na umu da su u razmatranju maine za vonjake do 5 ha.
Izbegavanjem oroivae kapaciteta 1000 i vie litara i nabavkom atomizera ne veeg od 600 l dolazi se do
brojnih prednosti, od kojih su najznaajnije potreba za traktorom manje snage, i mnogo manje sabijanje
zemljita prilikom prolaska mehanizacije. Prilikom odabira ovakvih oroivaa prednost bi trebalo dati pre
svega vuenim oroivaima i svakako voditi rauna da se napravi takva konfiguracija (tip oroivaa i
rasprskivai) da norma tretiranja ne prelazi 600 l/ha.

Slika 18. Standardni oroiva sa krunim vencem injektora.

Slika 19. Poboljanji Oroiva

Slika 20. T oroiva

Pregled pogonskih maina - traktora
Za obradu vonjaka na povrinama koje se kreu u granicama 1 - 5 ha nema nekih vecih potreba za traktorima veih
snaga. U principu najzahtevnija operacija u ovim vonjacima prema snazi traktora je zatita tj. Tretiranje zasada
oroivasem - atomizerom. Za tretiranje ove povrine sasvim zadovoljavajui atomizer sa zapreminom rezervoara od
600 l. Za pogon ovakve maine dovoljan je traktor snage 30 40 ks.
Prilikom odabira pogonske maine obavezno je poeljno imati u vidu da je osnovna namena maine obezbeivanje
optimalnih uslova za rast i to vei prinos. Ovo je pre svega potrebno imati u vidu jo prilikom zasnivanja zasada
naroito prilikom projektovanja meurednog razmaka.
Prilikom odabira pogonske maine za obradu viegodinjih zasada i uzevi u obzir tip obrade zemljita i maine s
kojima je potrebno agregatirati traktor na raspolaganju su brojni modeli traktora.
Svakako je za obradu zasada do 5 ha optimalno reenje korienje namenskih voarskih traktora. Pre svega razlog za
odabir ovakvog traktora lei u injenici da se ovakvi traktori prave nieg klirenasa, a takoe je njihova irina manja od
standardnih (kree se u granicama od 1 do 1,3 m), pa se moe projektovati zasad sa uim meurednim razmakom i
na taj nain obrzbediti vei prinos po jedinici povrine. Ovi traktori mogu da budu klasine konstrukcije sa
zakretanjem prednjih tokova ili zglobni. Zglobni traktori inaju manji poluprenik okretanja to takoe omoguava ra
se na krajevima parcele otavlja manje prostora za okretanj maina i na taj nain obezbedi vei broj biljaka.
Na tritu postoji veliki broj traktora koji bi zadovoljili ove kriterijume najbrojniji proizvoai se ovakvih maina su iz
Italije.

Slika 21. Zglobni voarski traktor marke Antonio Carraro

Slika 22. Zglobni voarski traktor marke Prima Bjelovar

Slika 23. Zglobni voarski traktor marke Goldoni

Slika 24. Klasian 4x4 voarski traktor marke Antonio Carraro

Zakljuak
Na osnovu iznetih injenica moe se zakljuiti da bi optimalan mainski park za obradu savremenog intenzivnog
zasada povrine 1 - 5 ha inile maine za obradu zasada sa tipom odravanja zemljita sa zatravljenim meuredim
prostorom. Kao pogonska maina za zasade ove povrine optimalno je koristiti traktore snaga do 40 ks. Poeljno je da
traktor bude namenski voarski zglobni. Od maina za obradu zemljita poeljno bi bilo da se koristi muler za obradu
meurednog prostora u kombinaciji s prskalicom u trake za herbicid za tretman prostora u redu. Takoe, ne bi bilo
na odmet postojanje neke od maina pominog tipa za obradu prostora u redu kao to je rotaciona drljaa s
pomerljivim radnim organima radi presecanja kapilarne zove u zemljitu. Pored ovih maina svakako bi bilo poeljno
da se urivo unosi depozitorom. Kao najvanija matina je svakako oroiva. Od oroivaa bilo bi poeljno da se
koristi T oroiva, a ukoliko je to ne izvodljivo onda barem onaj sa poboljanim vencem rasprskivaa. U svakom
sluaju potrebno je posebnu panju posvetiti anti drift detaljima na oroivau.
Mogue su i druge kombinacije maina za odravanje viegodinjih zasada, prilikom odabira maina treba imati u
vidu da je biljkama u zasadu potrebno omoguiti rast i razvoj to optimalniji kaako bi se omoguilo da ostvaruje
kvalitetnije plodove i to vei prinos. Dakle, potrebno je obezbediti maksimalno zadravanje vlage u zemljitu,
mogunost pravovremeog obavljanja zatite zasada, kao i to manje konkurencije od strane drugih biljaka u zasadu
koje iskoriavaju uneta mineralna ubriva.
Literatura
Bugarin R., uki N, Sadlar A., 2008, inioci efikasne aplikacije u zatiti viegodinjih zasada oroivaima, Savremena
poljoprivredna tehnika, 34(3-4)
Grgi Z., aki Bobi Branka, Oi Vesna, 2007, Trokovi mehanizacije u voarskoj proizvodnji, Agronomski glasnik
3., Zagreb

Nikoli, M., Paunovi, Svetlana, Rui. urina, Velikovi, M., Keserovi Z., Mitrovi M., 2006,

Rasadnika proizvodnja i agrotehnika voaka, Voarstvo 40(153)

Hristina Dinkova, Penka Mihaylova, Kalin Dragoyski, Bonka Vaneva, 2007, Living mulch a

promising system for maintenance of soil surface in young plum plantations established
on sloping terrains, Voarstvo 41(159)
uki, N, Bugarin, R, Sedlar, A., 2005, Univerzalni ram s elementima za jesenje-zimsku obradu
viegodinjih zasada, Savremena poljoprivredna tehnika31(3).
Komneni V., Sivev B., Rankovi-Vasi Z., 2008, Stanje sredstava mehanizacije za trino orjentisanu

voarsko vinogradarsku proizvodnju individualnog sektora, Zbornik naunih radova 14(5)

Kora N., Papri ., Ivanievi D., Kuljani I., Medi M., Boovi P., 2009, Organska proizvodnja groa - izbor
sorti i sortna agrotehnika, Zbornik naunih radova 15(5)

Pei, Z., Radoja,L., 2004, Samoobilazea

rotofreza sa vertikalnim rotorom, Traktori i pogonske maine 9(3)

Bugarin R., Sedlar A., 2006, Izbor traktora za savremeno voarstvo i vinogradarstvo, Traktori i pogonske
maine 11(3/4)

Granatstein D., Biointensive Management of the Orchard Understory, Tree Fruit

Research and Extension Center Wenatchee, WA USA

Orchard floor
management effects on nitrogen fertility and soil biological activity in a
newly established organic apple orchard, Biol Fertil Soils (2008) 4
Hoagland L., Carpenter-Boggs L., Granatstein D., Mazzola M., Smith J., Peryea F., Reganold, J. P, 2008,

Krpina I., Bri J., 205, Mehanizacija u proizvodnji jabuka,

Pei Z., ivkovi M., Komneni V., 2006, Tehniko-tehnoloki parametri specijalne konstrukcije rotofreze sa
vertikalnim rotorom, Poljoprivredna tehnika 31(2)

Granatstein D., Snchez E., 2009, Research

Knowledge and Needs for Orchard Floor

Management in Organic Tree Fruit Systems, International Journal of Fruit Science 9