UPRAVLJANJE RIZIKOM PRI TRANSPORTU

OPASNIH MATERIJA
Emeritus prof. dr Mirjana Vojinovi Miloradov, prof. dr Rade Bio anin2, Vukadin Davorin, dipl. ing. 3
1-Tehniki fakultet univerzitet u Novom sadu
2-Panevropski univerzitet APEIRON Banja Luka
3 - Centar za vozila Hrvatske, Zagreb
Rezime: Savremena civilizacija se susree sa veoma ozbiljnim problemom koji je proizvod industrijskog drutva, a to je
transport i skladitenje opasnih materija. Imajui u vidu znaaj tog problema, koji je i kod nas sve prisutniji i moguim
propustima prilikom transporta opasnih materija veoma je vano potovanje odre ene procedure, tokom transporta
opasnih materija. I pored preduzetih mera esto se deavaju incidentne situacije. Rizik od posledica nesre e je mnogo ve i
ako vozilo prevozi robu koja je, na primer, eksplozivna ili otrovna. tavie, neke materije su same po sebi opasne, na
primer samozapaljive, tako da i bez saobra ajne nesree mogu da izazovu tetu i povre ivanje. Zbog toga postoje posebni
propisi za prevoz opasnih materija, koji treba da obezbede sigurnost onih koji obavljaju prevoz, ostalih u esnika u
saobraaju i okruenja. S druge strane, svedoci smo brojnih nuklearnih, hemijskih udesa i biolokih akcidenata, vezanih
za transport i upotrebu tetnih i opasnih materija. Ova injenica je tako e vana i zbog toga to se zemlje prethodne SFRJ
nalaze na raskrsnici zna ajnih evropskih i svetskih komunikacija kojima se opasni tereti prevoze. Veliki broj vrsta tih
materija moe da znaajno narui ivotnu sredinu za dui vremenski period. Ovaj rad, kroz razliite parametre nastoji da
proui takvu mogu nost i pokua da izna e naine za spreavanje i prevenciju sli nih dogaaja i zatitu stanovnitva. U
vreme kada se obavlja transport opasnih materija, naj ee ne raspolaemo pouzdanim informacijama, koje su nam
neophodne za preduzimanje mera prevencije. U ovom radu je teite na opasnim rizicima, kao izvornom dogadjaju za
scenario u kojem lom dovodi do ekspolozije, ije posledice su - udarni talas, poar i kontaminacija ljudi i ivotne sredine.
U tom smislu, ostvarenje projekta jedinstvenog sistema ABHO daje nam mogu nost da kori enjem moderne opreme za
komunikaciju i efikasne jedinice za brzo reagovanje u realnom vremenu, uspeno obavimo monitorin , uzbunjivanje,
zatitu i RHB dekontaminaciju. Me utim, sve vie egzistencije poslovnih sistema zavise od njihove spremnosti da ispotuju
projektovane ekoloke mere i propise. Obezbeenje sistema menadmenta zatitom ivotne sredine po zahtevima serije
standarda ISO 14000 je vrlo mukotrpan posao i zahteva uvaavanje: specifi nosti preduze a, specifi nosti lokaliteta,
uvaavanje zahteva standarda i uvaavanje zakonskih propisa.
Kljune rei: ivotna sredina, saobra aj, rizik, NHB udesi, opasne materije, transport, kontaminacija, monitoring,
zatita, dekontaminacija, mobilni sistem.

RISK PREDICTION DURING THE TRANSPORT

OF DANGEROUS SUBSTANCES
Abstract: Population growth, urbanization and transport increase lead daily to more and more considerable noise in the
cities, and housing developments as well. Modern civilization has met with very the serious problem which product of
industrial society, and this is the transport and warehousing of dangerous substances. Considering the importance of this
probl em, which is and by us all more present and possible omissions on the occasion of the transport of dangerous
substances very importantly respects the determined procedure, during the transport of dangerous substances. And by
accept the arrangement road happens the incident situation. The every vehicle which participates in the trafic presents
the determined danger. Risk from misfortunes is much larger if has driven conveys the slave which, on case, explosive or
poisonous. Also, some substance are alone along himself dangerous, on case self-combustible, so that and without trafic
misfortunes can that challenge the damage and violation. Therefore exist special regulations for carriage dangerous
substances, which needs that protect the safety those which carriage, other participants in the trafic and surroundings.
Not a long time ago we were the vitness of a number of accidents that included dangerous nuclear-chemical substances
during the transport. This fact is also is important because we are the crossroad of numerous

important Europian communications where a lot of such transports are passin by. Great number of such substances can
hardly demage human environment for a very long period of time. This work studies such events according to diferent
parametars, trying to show the way how to successifuly prevent them and protect from this threat as in the peace time,
such as during the war operartions.
At the time when dangerous substances are transported we usualy don t have the valluable information about everything
we need to know to prevent it. The emphasis of the paper is on chemical risks cased by structural failures leading to the
scenarios involving presure wave, flames, eksplosions and toxic kontamination. So, realisation of the unversal and united
sistem of NBCD gives us a possibility, using modern comunication equipment and very efective mobil units, to react in a
real time and successifuly perform monitoring, alarming, protection and RHB decontamination.
However, the existential aspect of business systems depend on their willingness to honor projected environmental
measures and regulations. Security management system of environment protection requirements by a series of standards
ISO 14000 is very painstaking work, and demands respect: the specifics of the company, the specifics of the site, taking
into account the requirements and standards of respect of legislation.
K e y w o r d s : human environment, trafic, risk, NBC accidents, dangerous substances, transport, contamination,

monitoring, protection, decontamination, mobil system.

Uvod
U havarije u stacionarnim objektima i transportnim sredstvima svrstavamo one u proizvodnim sistemima,
magacinima, rezervoarima, cevovodima, transportnim trakama, pre svega, u okviru nekog proizvodnog sistema.
Osnovne dve karakteristike su, da se nezna ta na lokacija i vreme kada e doi do havarije. Tre u karakteristiku
trebalo bi da znamo, jer su vrste toksi nih supstanci koje se mogu izliti u okolinu poznate. Njih odredjuje vrsta i
tehnologija proizvodnje. Jedino kada se one izmene, to se ne deava trenutno i u kratkom vremenu, izmeni e se
broj i vrsta potencijalnih kontaminanata. Pri ovom razmatranju moramo voditi ra una o koli inama hemijskih
supstanci, jer se one menjaju u toku proizvodnje, to zavisi od utroka, dinamike nabavke, zastoja u proizvodnji
i drugih razloga.
Kada se govori o vrstama i koli inama opasnih materija, treba naglasiti da njih ne ine samo supstance, koje
kao sirovina ili odgovaraju a komponenta ulaze u proces proizvodnje, nego i one, koje nastaju kao
medjuprodukt u toku procesa proizvodnje, a samo u slu aju havarije mogu iz proizvodnog sistema dospeti u
ivotnu sredinu.
Takoe, prilikom izlivanja supstanci u okolinu moe da dodje do gradjenja sekundarnih zagadjuju ih materija
koje se nalaze u procesu proizvodnje (nastaju spontanim hemij skim reakcijama).
Nuklearni i hemijski udesi u transportu su vezani za elezni ki, drumski, vodeni (re ni, pomorski,
prekookeanski) i vazduni transport. Jedan od na ina transporta opasnih materija moe biti primenom
pneumatskog transporta kapsulama (cevovodima).

Slika 1. Meuuslovljenost zahteva u sistemu transporta robe 1. Karakteristike opasnih

udesa

RIZICI I POSLEDICE

RAZVOJ INDUSTRIJE

EKSPLOATACIJA

Opasni udesi predstavljaju iznenadno i nekontrolisano oslobadjanje opasnih i tetnih materija u radnu i
ivotnu sredinu. Poari, eksplozije, visoki pritisak i naglo oslobadjanje kontaminanata prouzrokuju velike rtve,
povrede, razaranja, materijalnu tetu i degradaciju ivotne sredine za due vreme sa nesagledivim posledicama.
Hemij ski udesi se klasifikuju prema broju rtava i materijalnoj teti: tehnoloke katastrofe (sa
25 i vie mrtvih, preko 10.000.000 dolara), veliki udesi (od 5 do 24 mrtvih) i zna ajni udesi (od 3 do 4 mrtvih).
Ugroenost objekata (fiksna instalacija, transportno sredstvo) moe se svrstati u etiri stepena, sa razli itim
efektima i teim posledicama.
Tabela 1. Karakteristike hemijskih udesa po nivoima
Stepen
I

II

III

IV

Nivo
udesa

Efekti udesa

Posledice udesa

Ogranieni na sam
pogon ili transport

Mogue su rtve i
manje materijalne
tete
Zahvaeno preduze e
Ima mrtvih i
Gradski ili ira teritorija
povredjenih i ve e su
materijalne tete
Udes irih
Karakteristi ne su
posledice za zna ajni
M e d ju- razmera,efekti
udes
gradski regionalnog zna aja
Udes je velikih
Ima karakteristike
Regio- medjugradskih razmera
velikih udesa, ili
nalni
tehnol. hatastrofa
Lokalni

Karakteristika havarija u opasnom transportu je nemogu nost saznavanja vremena kada e se desiti.
Medjutim, drugu karakteristiku - mesto na kome se moe desiti, samo orijentaciono znamo. Pri kretanju voza
odgovarajuom trasom u svakom momentu imamo promenu koordinata one ta ke u kojoj se nalazi kompozicija.
Ako za jednu od dimenzija ove ta ke uzmemo duinu kompozicije kao bitnu, onda broj ta aka na duini trase od
samo 10 km oko 20, a na duini od vie 100 - 1000 km veoma veliki. Kretanjem voza menja se ta ka havarije sa
njegovim poloajem. Zato je znamo samo orijentaciono negde na trasi. Tre u karakteristiku znamo delimi no,
na osnovu unapred ugovorenih vrsta hemijskih jedinjenja i koli ina za prevoz, odnosno iskustveno na osnovu
izvrenog prevoza u prethodnom razdoblju. Ono to ini posebnu specifi nost je mogu nost razliitog sadraja
hemijskih supstanci u kompoziciji, to zavisi od niza uslova .
Veliki broj mogu ih taaka havarije pra en je raznovrsnim njihovim karakteristikama. Taka havarije moe se
nalaziti na poljoprivrednom zemljitu, u ravnici, na livadi, u brdskom kraju, kanjonu, na mostu, u naselju, u
tunelu... Zbog ovoga i posledice havarije mogu biti razli ite. Ovome treba pridodati kao karakteristiku i
pristupanost taci. Ona moe biti teko pristupa na (na planinskom useku, u umovitom predelu) ili lako
pristupana (u naselju, na raskr u). Ove karakteristike ta aka znatno oteavaju mere za uklanjanje posledica,
nastalog pri havarijama u transportu. Kada se razmatraju posledice hemijskog zagadjenja pri havarijama
moemo ih svrstati u dve grupe. Prvu grupu ine akutne posledice, koje izazivaju neposredno smrt ili teka i
laka povredjivanja ljudi, razlivanje i irenje hemijskih supstanci u okolinu, sa mogu im hemij skim reakcijama i
sagorevanjima stvarajui zone visokog rizika. Drugu grupu posledica ine one koje izaziva prisustvo
zagadjujuih supstanci na povrini zemljita, odakle postupno prodiru na ve e povrine, u dublje slojeve zemlje
dospevajui i do vodonosnih slojeva Posebnu opasnost ini zagadjivanje vodonosnih slojeva koja ine izvorita
pijaih voda i vode za tehni ku upotrebu.

Slika 2. Opasan transport svim vrstama saobra aja 2.

Obezbeenje od opasnih udesa

Naznaene grupe posledica kontaminacije zahtevaju dva sistema za zaustavljanje i uklanjanje posledica.
Prvi mora da bude sistem hitnih intervencija (izvla enje unesreenih ljudi, zaustavljanje izlivanja hemijskih
supstanci, gaenje poara, zaustavljanje irenja daljeg razaranja i primarna neutralizacija izlivenih supstanci).
Ono to je bitno, ovaj sistem treba da po ne da deluje u to kra em vremenu i to smiljenije. Sigurno je jedno
da u vremenu od nastanka havarije do po etka intervencije postoji mrtvo vreme, tj. ono u kome se odvijaju
odredjeni procesi i nastaju posledice. Ovo zna i da ne postoji apsolutna sigurnost da posledica havarije ne e biti,
ali e brzina intervencije znatno uticati na intenzitet posledica. Sagledavanjem svih elemenata procene
potencijalnog udesa i medjusobnog uticaja izvodi se zaklju ak na osnovu kojeg se planira i izvodi obezbedjenje
od NHB udesa (regulie se naredjenjem komandanta garnizona-erodroma sidrita, u saradnji sa licima lokalne
vlasti). Za efikasan odgovor na udes, u sadanjim uslovima, neophodno je u okviru organizacijsko formacijskih
promena i dogradnje definisati i formirati snage za izvravanje specijalisti kih zadataka u okviru obezbedjenja zatite ivotne sredine.
Reenje treba traiti u okviru usavravanja postoje eg sistema ABHO, odnosno njihovih podsistema. Potrebna
je, takodje modernizacija sredstava i opreme, naro ito za uslove obezbedjenja - zatite od NHB udesa. Isto tako,
potrebno je osposobljavanje kadra, koji e biti u mogunosti da efikasno odgovori na udes u miru i ratu.

Slika 3. Kontrola hemijskog tereta nakon havarije

Uredba o prevozu tetnih i opasnih materija blie propisuje uslove i na in obavljanja prevoza u javnom
saobraaju i nain nadzora ovog prevoza. Opasne materije, u smislu ove uredbe, jesu materije propisane
Evropskim sporazumom o medjunarodnom prevozu u drumskom saobra aju (ADR) i Medjunarodnim
pravilnikom o prevozu na eleznicama (RID). Prevoz opasnih materija, u smislu ove uredbe, obuhvata
pakovanje, predaju opasnih materija na prevoz, vrenje prevoza opasnih materija, isporuku opasnih materija,
mere koje se moraju preduzeti u pripremi opasnih materija za prevoz pri pakovanju, utovaru, istovaru, vaganju,
utakanju, pretakanju, istakanju i drugim usputnim manipulacijama sa opasnim materijama, kao i primopredaja
transportnih sredstava.
U nizu aktivnosti koje ine sastavni deo ivotne sredine, procena rizika je strateka metoda tj. kompleksna
procedura koja na neposredan na in opisuje svu teinu problema ugroene ivotne sredine i nastale posledice.
Procena rizika obuhvata takodje i analizu izloenosti jedinke, ili odredjene populacije, tokom proteklog
vremena, zatim analizu vrste i stepena negativnih uticaja po zdravlje i procenu mogu ih posledica u budu nosti
za odredjene uslove izloenosti.

Slika 4. Najve a je opasnost u transportu atomskih bombi

Analiza i procena rizika obuhvata:

sakupljanje podataka i obradu (ovu grupu ini prepoznavanje ugroene populacije, odnosno regiona i
opasne supstance tj. hazardal);
procenu izloenosti (odnosi se na analizu stepena izloenosti ili populacije opasnoj supstanci uz
odredjivanje vremena pri odredjenoj dozi);
ocenu tetnosti i toksinosti (kvalitativna i kvanititativna odredjivanja toksi nih supstanci uz primenu
proverenih analitikih metoda i postupaka);
karakterizaciju rizika (prepoznavanje vrste rizika koji izaziva tetna supstanca i nivoa pouzdanosti tokom
karakterizacije rizika);
upravljanje i sanaciju rizika (faza koja sledi nakon procene rizika je upravljanje i sanacija rizika).

Slika 5. Kontrola radioaktivnosti na prekograni nom prelazu

3. Proraun RHB kontaminacije

U zoni hemijskog udesa, u zavisnosti od uslova nastanka i fizi ko-hemijskih karakteristika toksikanata, primarni
oblak nastaje oslobadjanjem para i aerosola (usled eksplozije, poara, slobodne turbulencije ili
isticanjem tenosti), posle ega (uticajem meteo faktora) se rasprostire na odredjenu daljinu. Kontaminanti u
atmosferi, zemljitu i objektima naj ee nisu pristupa ni ljudskim ulima, mada detekcija moe biti uz pomo
instrumentalne tehnike i vizuelnim otkrivanjem i ona mora biti pravovremeno i kvaliltetno sprovedena.
Zbog toga se postavlja pitanje: Nakon udesa, koliko ima vremena da se otkrije i prikupe odgovaraju i
parametri, da bi se preduzele mere zatite i uklanjanja posledica?
Vreme otkrivanja opasnosti moe se izra unati uz pomo jednaine:
T=
~ D / V v 60(min)
D - udaljenost od objekta gde moe do i do udesa
Vv - brzina vetra kojim kontaminirani oblak stie do odredjenog mesta

U svakom slu aju, moe se zaklju iti da je vreme za uzbunjivanje ljudstva veoma kratko, pogotovo ako se
radi o visokotoksinim jedinjenjima. Mere hemijske zatite moraju se preduzeti u to kra em vremenskom roku,
kao i sama evakuacija.
Proraun sigurnosih odstojanja moe se izvriti uz:
a) Poluempirij ski prilaz:
3

L=M C M masa supstance supstance i meteo uslova)

C - konstanta (zavisi od prirode toksi ne
L -poluprenik opasnosti

b) Proraun na bazi Gaus-ove raspodele;

c) Prilaz koji se zasniva na kori enju nomograma, a ima za osnovu "Puff" model;
d) Model OME ( Ministry of Environment);
e) Matematiki model za prognozu KonA;
f) Proraun opasnosti po Lajtenerovoj formuli;
g) Proraun sigurnosni po modelu Sladea.

Slika 6. Neophodnost NHB zatite u intervencijama

Model Slade-a moe se iskoristiti za prora un sigurnosnih odstojanja prema programu koji je uradio
Pasivirta. U tom modelu koristi se adekvatan izraz za tri stanja atmosfere: neutralno (izotermija), nestabilno
(konvekcija) i stabilno (inverzija). Stanje atmosfere odredjuje se na osnovu vrednosti koeficijenta e:
Dt
e=
vv
2

- brzina vetra
Dt - temperaturni gradijent
e - stepen vertikalne stabilnosti vazduha

Ukoliko je vrednost e manja od -0,1 stanje atmosfere je stabilno, za vrednosti ve e od 0,1 nestabilno, dok je
izmedju te dve vrednosti neutralno.

Slika 7. Modernizovani alarmni sistem NHB oipasnosti

Proraun sigurnosnih odstojanja po Slade-u:

~ B
2 ~1 000
h

~
h

Ch koncentracija
Bt koliina toksi nog gasa
Mh, Mz difuzioni koeficijenti
v brzina vetra
D toksi na doza
h sigurnosno odstojanje

p M M v

~ ~
z

l o gC( )h

D x =
h sigurnosno odstojanje od centra udesa

2N-

Trajanje opasnog dejstva primarnog i naknadnog oblaka izra unava se prema obrascu:

+ ~

K o t
28

0,5

h
=

v -brzina vetra
T - vreme trajanja KonA
L - dubina oblaka
Ko - koeficijent
t - vreme proteklo od nastanka KonA

Slika 8 . Poseban problem je u transportu opasnog otpada

4. Proj ektni menadment rizika u transportu

Glavni elementi za upravljanje studijama, projektima i programima razvoja u nau noj delatnosti su ljudi, procesi i
tehnologija. Tehnologija je alat, dok procesi odre uju strukturu i stazu za upravljanje izvo enje projekta. Organizaciono
planiranje se fokusira na uloge, odgovornost i odnose izme u stejkholdera u projektu. Ovi pojedinci ili grupe mogu biti
interni ili eksterni u odnosu na projekat. Organizaciono planiranje uklju uje kreiranje strukture projekta koja e podrati
projektni proces i stejkholdere kako bi se projekat izveo efikasno i efektivno. Angaovanje osoblja podrazumeva
angaovanje najbolje raspoloivih ljudi za taj projekat. Efikasno angaovanje zahteva posedovanje politike, procedura i
prakse koji slue kao vodi za angaovanje sposobnog i iskusnog naunog i strunog kadra.,
Uspeh organizacije ili projekta u velikoj meri zavisi od toga kako su njegovi resursi organizovani. Strukture u
organizacijama su stvorene da bi upravljale ulazima, procesima i izlazima. Organizaciona struktura otkriva formalno
grupisanje i specijalizaciju aktivnosti. Ovo grupisanje i aktivnosti su dokumentovane u organizacionoj karti kako bi
razjasnile i ucrtale linije autoriteta, komunikacionu kompetentnost, odnose izvetavanja i odgovornosti pojedinaca i
grupa u organizaciji. Organizaciona struktura nam ne govori nita o neformalnim linijama komunikacije, ali nam daje
nagovetaj u kakvom je meusklopu ovaj projekat sa organizacijom roditeljem koja ga podrava..
Ovakva organizaciona struktura podrava projekte kao dominantnu formu poslovanja. Projektna organizacija
podrava vie projekata u isto vreme i integrie alate i tehnike projektnog upravljanja u organizaciji. Na svaki projekat se
gleda kao na posebnu i relativno nezavisna jedinica u organizaciji. Menader projekta ima autoritet i odgovoran je za
resurse dok organizacija u kojoj se projekat realizuje obezbeuje finansijsku i administrativnu kontrolu.Menader
projekta i tim koji je izabran da radi na njemu su vezani za taj projekat dok se isti ne zavri.

Slika 9. Proj ektna organizacija u transportu

Prednosti projektne organizacione strukture ogledaju se u:

Jasan autoritet i odgovornost za razliku od funkcionalne organizacije, ovde menader projekta ima
pun nadzor. Ima potpuni autoritet i odgovornost nad projektom. Ovakva struktura obezbe uje potpunu
usredsreenost projektnog tima na sam projekat;

Poboljanje komunikacije Kanali komunikacije su mnogo krai nego kod funkcionalne

organizacione strukture jer su linije autoriteta skra ene. Ovo obezbeuje efikasniju komunikaciju , sa manje
problema;
Visok nivo integracije komunikacija u organizaciji je poveana, postoji potencijal za vii nivo
integracije kroz organizaciju. Manje konflikta oko resursa jer svako ima dodeljene konkretne zadatke.

Nepredvidivi (vanredni) dogaaji se mogu kategorizovati u nekoliko grupa, a njihove

glavne karakteristike mogue je opisati po kriterijumima:

Nain nastanka
Poreklo

Stepen
neizvesnosti ili
nepredvidivosti

Stepen mogunosti
merenja indikatora
dogaaja

posledice

koje izaziva
nepredviivi
doga aj
Neizvesnost
ili
dogaaja
tPosledice
svakog
nepredvdivog
doga vog
aja
astanka
epredvidivi
na
jednom
nivou
thnolokih
ili pslovnih
nastanka
nepredvidivog
odre ene objekte
definie doga aja e a
osnovu
je
mogue predvideti
ojavljivanja,
ko merljivog uticaja uz pomo
procesa na ostale nivoe tehnolokih ili
u veini sluajeva odre uje ga ni
nepredvidivost

Pore klo
se
mesta
verovatn
i proce

predvdi

Merljivo
Nain
euje
koji nn
u
dogaa

j
nastaju postepeno
egovog
se p
kada
o
ik dji ozbiljnosti
oga
nas ao_________
ed k je t
jo_uvek ne__mogu
lako predvideti
Slika 10. Uvod u problem-nepredvidivi dogaaji

Men adment-plan rizika obuhvata sledee entitete:

~ Naziv projekta, ime rukovodioca ili menadera projektnog tima i imena lanova projektnog tima;
~ Kratak opis projekta (sadrajna, kontekstualna, ciljna, metodolka i funkcionalna struktura projektne
strategije i misije);
~ Projektni MOV (Merljive Organizacione Vrednosti);
~ Originalni projektni plan koji ukljuuje i kopije originalne dinamike projekta i budete. To je snimljeni MS
izvetaj koji e obezbediti osnovni pravac za reviziju projektnog plana;
~ Odtampani revidirani plan projekta, u kome su unesene modifikovane vrednosti planskih kategorija (na
primer da je dinami ki raspored projekta smanjen za 10%, a projektovani budet za 20%);
~ Analiza plana upravljanja projektnim rizikom sadri pet identifikovanih rizika u projektu, odnosno po
jedan rizik za svaku od pet faza IT projekta. Okvir za analizu svakog rizika upuuje nas na smer od spoljnih krugova ka
cenrtu;
~ Za svaki od pet rizika vezanih za strateke resurse (fiziki, finansijski, ljudski, opti organizacioni i rizici
zasnovani na znanju) identifikuju se i dodeljuju im se nosioci rizika, a zatim opisuje strategija za upravljanje svakim
rizikom ponaosob.
Faze-etape rizika i aktivnosti:
Identifikacija rizika - Uzroci i efekti svakog rizika trebaju biti shva eni tako da uspena strategija i odgovor
mogu biti preduzeti. Vano je imati na umu da je projekni rizik retko izolovan. Rizik tei me uvezama i uti e
razliito na projekat i njegove korisnike.

Procena rizika - obezbeuje osnove za razumevanje kako se baviti sa projektnim rizikom. U odgovorima na
postavljena pitanja (Koji je neoekivani posebni rizik deavanja? ta je neoekivano u deavanju posebnog rizika? Koji
je njegov uticaj na projekat ako se desi?), moe biti upotrebljen kvalitativni i kvantitativni prilaz.
Strategija rizika -projekat strategije rizika usmeren je na jedan od slede ih pristupa:
~ Prihvatiti ili zanemariti rizik
~ U potpunosti izbegavati rizik
~ Umanjiti iznenaenja ili uticaj rizika (ili oba) ako se desi
~ Preneti rizik na nekog drugog (na primer osiguranje)
Praenje i kontrola rizika - obezbeuje blagovremeni sistem upozorenja za praenje otkrivenih rizika ili nekih
novih rizika. Sistem osigurava da odgovori na rizik budu primenjeni kako je planirano i da e imati eljeni efekat.
Odgovori na rizik - ukljuuju razvijanje procedura i tehnika za smanjenje pretnji rizika i poja avanje
verovatnoe mogunosti. ablon za plan odgovora na rizike dat je u Tabeli .
Vrednovanje (ocena) rizika - se odnosi na potpun proces upravljanja rizikom od planiranja do vrednovanja.
Treba se usmeriti na slede a pitanja:
~ Kako smo to uradili?
~ ta treba unaprediti sledei put?
~
~

Koje su nauene lekcije iz prakse?

Koja najbolja praksa moe biti upotrebljena u procesu upravljanja rizikom?

1. Sloj

Cilj projekta
je Jezgro ok vira
(MOV)

tri razliite vrste

rizika:
POZNAT,
POZNAT-NEPOZNAT i
NEPOZNAT-NEPOZNAT

Slika 11. Elementi okvira (frejma) za upravljanje projektnim rizikom

Bezbedan transport opasnih materija du Koridora X podrazumeva ispunjenost sledeih osnovnih zahteva na
celom evropskom prostoru, pa i u naoj zemlji:
jedinstveno definisanje i usaglaenost regulative na svim nivoima;

izvrenu identifikaciju i karakterizaciju opasne robe koja se transportuje (posedovanje bezbednosne liste
podataka);
kvalitetnu saobraajnu infrastrukturu;
kvalitetna transportna sredstva;
monitoring stanja bezbednosti ivotne sredine i ljudske bezbednosti pre poetka transporta opasnih roba i
praenje transporta robe u realnom vremenu i prostoru.
Usaglaavanje propisa EU vri se u domenu drutvene ravni (harmonizacijom regulative od lokalnog i
nacionalnog do regionalnog nivoa) i u domenu nau no-tehnike ravni (unifikacijom tehnikih standarda) na celom
prostoru du pomenutog koridora. Na taj na in se gradi osnova i za kvalitetnu komunikaciju izme u svih uesnika u
prometu opasnih materija..

Slika 12. Faze upravljanje rizikom (1-7)

Za pruanje kvalitetnih informacija o karakteristikama opasnih materija razvija se (u okviru projekta)

odgovarajui originalni algoritam za elektronsku karticu za multimodalni saobraaj (bezbednosna lista podataka), tako
da e biti stvoreni uslovi za adekvatna hardversko-softverska reenja za jednostavan prelazak iz jednog vida
saobraaja u drugi. Ovo je od velike vanosti za bezbedan transport je i kvalitet samog sadraja informacija

koje se razmenjuju izmeu privrednih subjekata i lokalne samouprave, kao i informacija dobijenih monitoringom
postojeeg stanja ljudske bezbednosti i bezbednosti ivotne sredine u zoni uticaja na KoridoruX.
Kvalitetno praenje transporta robe u realnom vremenu i prostoru, kao i razvoja vanredne situacije posle akcidenta
na pruzi, mogue je samo u sluaju uspostavljanja i funkcionisanja jedinstvenog sistema monitoringa, koordinacije i
informisanja, odnosno uspostavljanja horizontalne integracije bezbednosnih funkcija (izmedu lokalne samouprave i
saobraajnog sistema) i vertikalne integracije istih funkcija (usklaenosti svih aktivnosti od polazne do dolazne take robe
na koridoru).

Slika 12. Opasne krstarice na putu

Zakljuak
Veliki rizici u proizvodnji, transportu, skladitenju i kori enju opasnih i tetnih materija lei u mogu nostima
NHB udesa u miru, neposredne ratne opasnosti i ratu. U ovom radu razmatrane su mogu e havarije u drumskom i
eleznikom transportu opasnih materija, prikazani su primeri posledica i predlog mera za obezbedjenje od udesa i
zatitu ivotne sredine. Obezbedjenje od udesa zahteva kompleksne mere (monitoring, zatita, uklanjanje
posledica) i reagovanje tj. odgovor na udes prema unapred pripremljenim planovima odbrane i zatite u miru,
neposrednoj ratnoj opasnosti i u ratu. U procesu opasnog transporta neophodno je organizovati i sprovoditi
propisane mere bezbednosti i zdravlja na radu i adekvatnu NHB zatitu. Pored osposobljenog kadra i savremene
tehnologije, neophodna je hermetizacija procesa proizvodnje, kvalitetna filtroventilacija i kori enje sredstava za
linu i kolektivnu hemijsku zatitu. Sistem treba da objedini delovanje svih snaga i sredstava, u okviru
jedinstvenog sistema ABHO (PNHB obezbedjenje Vojske, MUP, Civilna odbrana i zatita, 112 -DUZS dravna
uprava za zatitu i spaavanje). Posebno mesto i ulogu imaju: jedinice i ustanova roda ABHO, VTI, visokokolske
i naune ustanove, zavodi za zatitu zdravlja i laboratorije. U cilju rane dijagnostike, blagovremene i adekvatne
medicinske zatite neophodno je da osim lekara medicine rada i toksikologa i drugi profili stru njaka budu
detaljnije upoznati sa hemizmom i patofiziolokim dejstvima opasnih smea i jedinjenja kao i klini kom slikom,
prvom pomoi i optim principima leenja, nakon udesa i velikog broja povreivanja. Radna mesta, na kojima su
ljudi izloeni u pripremi, utovaru, transportu i istovaru opasnih materija treba ozna iti kao mesta sa posebnim
uslovima rada, to povlai striktno pridravanje zakonskih propisa, u okviru eko-bezbednosti.
Literatura

1.
2.

Burton I. "What happened at Mississaga", Planning emergency responce system for chemical accidents, World
Health Organization, Regional office for Europe, Copenhagen, 1981.
Bioanin R., Veselinovi D., Boovi Simi S.: Uklanjanje posledica hemijskih udesa u elezni kom
saobraaju opasnih materija, "III seminar elezni ke gradjevinske infrastrukture", 11-13.05.2000. Zlatibor.

3.
4.

Bioanin R. Procena rizika i mere zatite od akcidenata, "Bezbednost" br.5, RMUP Srbije, Beograd, 1991.

6.
7.

Jaki S., Bioanin R. Obezbe enje od hemijskih udesa u miru, N. glasnik 3-4/96, VIZ, Beograd, 1996.

8.

Bioanin R. Zatita radne i ivotne sredine u uslovima hemijske kontaminacije, PMF Novi Sad, 1999.

Biocanin R. Protection of the human enviroment in case chemical accident, II regional Simposium
"CHEMISTRY AND THE ENVIRONMENT" 1 8-22.june 2003. Krusevac.
5. Mc.Lean, A.S. Radiation Accidents, Proc. Symposium Handling of Radiation Accidents, IAFA, Vienna 1997.
Kim N., Exploring Determinant Factors for Effective End-of-Life Vehicle Policy, Thesis for the fulfilment
Management and Policy, The International Institute for Industrial Environmental Economics, IIIEE Reports
2002:7, Lund, 2002.

9.
10.

Bioanin R., Amidi B. Risk prediction during the transport of dangerous substances in environment
protection, IV International conference " Research and development in mechanical industri-RaDMI 2004",
31.08.-04. 09. 2004. Zlatibor, SSG.
Stajkovac J., Jordovi B., Amidi B. Ekoloki menadment u sistemu kvaliteta, XXXIII Simpozijum o
operacionim istraivanjima-SYM-OP-IS 206. 03-06. oktobar 2006. Banja Kovilja a.

11. Redclift M.Benton T.Sociology and the Environment:Discordant Discourse?in Social Theory and the Global
Environment, London, 1994.

12. Amidi B., Bioanin R. Nuklearni

udesi-izazovi, pretnje i mere zatite u sistemu bezbednosti,

MEDICINSKA PRAKSA br. 28, SLD Kruevac, 2006.

13. 13. Banjanin M. Metodoloki aspekti menadmenta projektnog rizika, Nau no-struni skup PROCENA
14.

RIZIKA U RADNOJ INDUSTRIJI, 13-16.jun 2007. Banja Vrujci.

Bioanin R. Upravljanje hemijskim rizikom i osiguranje pri transportu opasnih materija, Preventivno
inenjerstvo br. 1/2002. P R E V I N G A . D . Beograd, 2002.

15. Direktiva Europskog parlamenta i Vije a od 28. sijenja 2003. godine o pristupu javnosti informacijama o
okoliu (2003/4/EC), Zagreb, 2003.

16. Konvencija o pristupu informacijama, sudjelovanju javnosti u odlu ivanju i pristupu pravosu u u pitanjima
okolia (Arhuka Konvencija).

17. Bioanin R. Viekriterijumska optimizacija eko-bezbednosti u toku pripreme i transporta opasnog tereta,
Nauno-struni skup RID Transport opasnog tereta, 28-29. maj 2009. Novi Sad.

18. Nacrt Zakona o transportu opasnog tereta (ZOTOT), Uprava za transport opasnog tereta R Srbije, Beograd,
2009.