ANALIZA 1 Izvod funkcije

Izvod funkcije
Pojam izvoda funkcije
Pojam izvoda nastao je iz problema tangente krive linije i problema brzine kretanja. Prvi problem
doveo je Lajbnica (1646-1716), a drugi problem doveo je Njutna (1642-1727), do pojma izvoda,
gotovo u istom vremenskom periodu, mada su radili nezavisno jedan od drugoga.

Mnogi matematiari pre Lajbnica su pokuavali da ree problem

tangente. Karakteristino za njih je to, da su sadrali takve
analitike i geometrijske postupke koji pokazuju da u nastojanju
reavanja ovog problema tangente, nuno se raa pojam izvoda.
U takvim pokuajima se esto javlja ideja da se tangenta linije
shvati kao granina kojoj tei seica krive, kada se jedna od
presenih taaka po krivoj, drugoj presenoj taki. Osnovni
problem na koji su prethodnici Lajbnica nailazili, kada su pokuali
da ree problem tangente ili kada su ga delimino reili (kao
Dekart za algebarske krive) leala je u prirodi rauna sa
beskrajno malim veliinama.
Shvativi duboko znaaj i smisao Dekartove promenljive, a pri tom ovladavi zakonitostima
rauna sa beskonano malim veliinama, Lajbnicu je definitivno polo za rukom da rei
problem tangente uvodei pojam izvoda odnosno diferencijala (Nova Methodus pro maximus
itenigue tangetibus et singulare pro illis calculi genus 1684).

Dok se Lajbnic bavio problemom tangente, Njutn se bavio problemom

brzine koji ga je doveo do pojma izvoda funkcije. U svojoj raspravi Metod
fluxia i beskrajnih redova, Njutn se najpre bavi reavanjem problema
pronalaenja brzine kretanja u datom trenutku vremena kada je preeni
put poznat kao funkcija vremena. Veliina koja, za njega, neprekidno
zavisi od vremena Njutn naziva fluentom (fluere=tei), a brzinu kojom se
menja fluenta u toku vremena fluxia (fluxio=strujanje, teenje). Kao
tipian primer, Njutn uzima put pokretne take. Dakle, Njutn je doao do
pojma fluksije, odnosno izvoda, studirajui problem kretanja, to je
odigralo znaajnu ulogu u razvoju mehanike tokom XVII i XVIII veka.

ANALIZA 1 Izvod funkcije

Prirataj funkcije
Posmatrajmo (neprekidnu) krivu u xOy ravni, zadatu jednainom
M0(x0,y0) proizvoljna fiksirana taka na toj krivoj .

y=f(x).

Neka je

Da bismo definisali pojam tangente date krive u taki M0, posmatrajmo jo jednu taku
M1(x,y) te krive, razliitu od M0. Pravu M1M0 zvaemo seicom date krive. Nagib te krive,
odreen je njenim koeficijentom pravca koji je jednak:
tg k

y y0
x x0

Ako uzmemo u obzir da je y0=f(x0) i y=f(x), prethodnu formulu moemo napisati u obliku
k

f ( x) f ( x0 )
x x0

Izraz u imeniocu ovog razlomka oznaavaemo sa x i zvaemo priratajem nezavisne

promenljive, x=xx0, a izraz u brojiocu oznaavaemo sa y ili f(x) i zvaemo
priratajem zavisno promenljive , odnosno priratajem funkcije f u taki x0, generisanim
priratajem x:

ANALIZA 1 Izvod funkcije

f(x)=f(x)f(x0)=f(x0+x)f(x0)
Tada moemo pisati
f ( x0 )
k
x
tj. koeficijent pravca seice je kolinik prirataja funkcije i prirataja nezavisno promenljive.

Tangenta funkcije
Pretpostavimo sada da se taka M1, ostajui na datoj krivoj, pribliava taki M0. Zbog
pretpostavke o neprekidnosti funkcije y=f(x), to znai da x tei x0 i y tei y0, tj. da prirataji
x i f(x) tee nuli. Ako pri tome postoji granini poloaj seice M1M0, tj. ako izraz k tei
nekoj odrenoj vrednosti k0=tan0, tu graninu vrednost nazvaemo tangentom grafika
funkcije y=f(x) u taki M0. Dakle,
tg k 0 lim x x0

f ( x ) f ( x0 )
f ( x0 )
lim x x0
.
x x0
x

Tu graninu vrednost oznaavaemo sa y(x0) ili f(x0) (ita se:" ipsilon prim od iks nula",
osnosno "ef prim od iks nula") i zvaemo izvodom funkcije f taki x0. Ako ona postoji (i
konana je), tangenta krive y=f(x) u taki M0 imae jednainu

yy0=f(x0)(xx0).
Pojam izvoda funkcije
Neka je funkcija f definisana na nekom podskupu A skupa realnih brojeva, sa vrednostima
u R, tj. neka f:AR i neka taka x0 pripada skupu A zajedno sa nekom svojom okolinom
(x0,x0+) A (okolinom realnog broja zovemo svaki otvoren interval realne prave koji
sadri
taj
broj).
Oznaimo sa x=xx0(x A) prirataj nezavisno promenljive i sa y=f(x0)=f(x0+x)
f(x0) odgovarajui prirataj funkcije f.
Definicija 1. Ako postoji (konana) granina vrednost

lim x0

y
f ( x0 x) f ( x0 )
lim x0
x
x

ANALIZA 1 Izvod funkcije

onda kaemo da je funkcija f diferencijabilna u taki
funkcije f u taki x0 i oznaavamo sa
f ( x0 x) f ( x0 )
y , ( x0 ) f , ( x0 ) lim x0
x

x0,

a taj limes nazivamo izvodom

Neprekidnost funkcije
Funkcija

je neprekidna u x0 ako i samo ako vai:

lim x x0 f ( x ) f ( x0 )

u taki neprekidnosti x0. Na drugi nain zapisano,

lim x0 f ( x0 ) lim x0 f ( x0 x) f ( x0 ) 0

Navedeni uslov je oigledno neophodan da bi mogla da postoji (konana) granina vrednost

f(x0)/x koja definie izvod funkcije f u taki x0. Na taj nain, vai:
Teorema 1. Ako je funkcija f diferencijabilna (ima izvod) u taki x0, tada je ona neprekidna u
toj
taki.
Neprekidnost je neophodan uslov diferencijabilnosti. Da taj uslov nije i dovoljan, pokazuje
sledei primer:
Funkcija f(x)=|x| je neprekidna u taki x0=0. Kolinik prirataja funkcije f i argumenta x u
toj taki iznosi
x
f ( x0 )

x
x

={1 za x>0; 1 za x<0

pa ne postoji njegova granina vrednost kad

lim x0
lim x0

x0, jer je

f ( x0 )
1
x
f ( x0 )
1
x

Dakle, ova funkcija nema izvod u taki x0=0. Geometrijski to znai da njen grafik nema
tangnetu u taki (0,0) - moe se rei da on ima levu i desnu polutangentu.

ANALIZA 1 Izvod funkcije

Pravila diferenciranja
Diferenciranje i aritmetike operacije
Teorema 2. Neka su funkcije f i g diferencijabilne u taki x. Tada su funkcije f+g, fg, fg,
f/g (poslednja pod pretpostavkom g(x)0) diferencijabilne u taki x i vai:
1) f
2) f
3) f

g ( x) f ( x) g ( x) ,

g ( x) f ( x) g ( x) ,

g ( x ) f ( x) g ( x) f ( x ) g ( x) ,

4) f ( x) f ( x) g ( x)2 f ( x) g ( x)
g ( x)
g

Primer: Posmatrajmo funkciju f(x)=x2 i funkciju g(x)=x. Neka je h(x)=f(x)+g(x)=x2+x.

Izvod funkcije h(x), prema tvrenju prethodne teoreme je, h(x)=f(x)+g(x)=(x2)+x=2x+1

Izvod funkcije
Izvod linearne funkcije f(x)=ax+b
Za linearnu funkciju f(x)=ax+b je u svakoj taki x0:

f ( x0 ) a( x0 x) b ax0 b ax

a,
x
x
x

pa je i izvod ,

f ( x0 ) lim x0

f ( x0 )
a.
x

Geometrijski, ovaj rezultat je oekivan , jer on znai da tangenta prave y=ax+b u svakoj
njenoj taki ima nagib isti kao ta prava, tj. da se tangenta poklapa sa samom pravom. U
mehanikoj interpretaciji dobijamo da se materijalna taka kree po zakonu x=at+b, njena
brzina u svakom trenutku jednaka je a, tj kretanje je ravnomerno pravolinijsko.

Izvod funkcije

f ( x)

ANALIZA 1 Izvod funkcije

Odredimo
izvod
funkcije
Posmatrajmo funkciju g(x0,x):
g ( x0 , x)

f ( x0 )

f ( x)

taki

x0>0:

(1,1)

ima jednainu

proizvoljnoj

x0 x x0
,
x

Izvod f u taki x0:

f ( x0 ) lim x0 g ( x0 , x)

= lim x0
lim x0

f ( x0 )
lim x0
x

( x0 x) x0

x( x0 x x0 )
1
x0 x

lim x0

Na primer, za
y 1

x0 x x0

x0

x0=1

1
.
2 x0

je f (1)

1
pa tangenta krive f ( x)
2

u taki

1
( x 1) .
2

Izvod funkcije f(x)=sinx

Odredimo
izvod
Posmatrajmo funkciju

funkcije
g(x0):

f ( x0 ) sin( x0 x) sin x0

,
x
x
u taki x0:

g ( x0 , x)
Izvod

f ( x0 ) lim x0 g ( x0 , x)

f(x)=sinx

proizvoljnoj

taki

x0:

ANALIZA 1 Izvod funkcije

f ( x0 )
sin( x0 x) sin x0
lim x0

x
x
x
2 x x
2 sin
cos 0
2
2
lim x0
x

= lim x0

Koristei poznati rezultat lim t 0

f ( x0 ) lim x0

sin t
1
t

i neprekidnost kosinusne funkcije, dobijamo da je

f ( x0 x) f ( x)
cos x0 .
x

Izvod funkcije f(x)=cosx

Odredimo
izvod
funkcije
Posmatrajmo funkciju g(x0):

g ( x0 , x)

f(x)=cosx

proizvoljnoj

taki

x0:

f ( x0 ) cos( x0 x) cos x0

,
x
x

Izvod f u taki x0:

f ( x0 ) lim x0 g ( x0 , x)

f ( x0 )
cos( x0 x) cos x0
lim x0

x
x
x
2 x x
2 sin
sin 0
2
2
lim x0
x

= lim x0

Koristei poznati rezultat lim t 0

f ( x0 ) lim x0

f ( x0 x) f ( x)
sin x0 .
x

Izvod funkcije f(x)=ax

sin t
1 i neprekidnost kosinusne funkcije, dobijamo da je
t

ANALIZA 1 Izvod funkcije

Odredimo izvod funkcije
Posmatrajmo funkciju g(x0):
g ( x0 , x )

Izvod

f(x)=ax

taki

x R.

Neka

je

a>0,a1.

f ( x0 ) a ( x0 x ) a x0

,
x
x

u taki x0:

f ( x0 ) lim x0 g ( x0 , x)

= lim x0

f ( x0 )
a ( x0 x ) a x0
lim x0

x
x

a x lim x0

a x 1
x

Koristei poznati rezultat

dobijamo da je

f ( x0 ) lim x0

lim t 0

at 1
ln(a )
t

i neprekidnost eksponencijalne funkcije,

f ( x0 x) f ( x)
a x0 ln(a ).
x

Izvod funkcije f(x)=ex

Odredimo
izvod
Posmatrajmo g(x0):

funkcije

f(x)=ex

f ( x0 ) e ( x0 x ) e x0
g ( x0 , x)

,
x
x

Izvod

u taki x0:

f ( x0 ) lim x0 g ( x0 , x)

= lim x0

f ( x0 )
e ( x0 x ) e x0
lim x0

x
x

e x lim x0

e x 1
x

proizvoljnoj

taki

x0:

ANALIZA 1 Izvod funkcije

Koristei poznati rezultat

da je

f ( x0 ) lim x0

lim t 0

et 1
1 i neprekidnost eksponencijalne funkcije, dobijamo
t

f ( x0 x) f ( x)
e x0 .
x

Izvod funkcije f(x)=ln(x)

Odredimo
izvod
funkcije
Posmatrajmo funkciju g(x0):

g ( x0 , x )

Izvod

f(x)=lnx

proizvoljnoj

taki

x0>0:

f ( x0 ) ln( x0 x) ln x0

,
x
x

u taki x0:

f ( x0 ) lim x0 g ( x0 , x)

f ( x0 )
ln( x0 x ) ln x0
lim x0

x
x
x
ln(1
)
x 1 1,
lim x0
x
x x
x

= lim x0

jer je lim t 0

ln(1 t )
1.
t

Izvod sloene funkcije

Teorema 3. Neka je funkcija y=f(x) diferencijabilna u taki x, a funkcija z=g(y)
diferencijabilna u taki y=f(x). Tada je sloena funkcija z g ( f ( x)) ( g f )( x)
diferencijabilna u taki x i vai
g f ( x) g ( y )

ili, krae,

zx=zyyx

f ( x ) g ( f ( x )) f ( x ),

ANALIZA 1 Izvod funkcije

gde smo indeksom oznaili promenljivu po kojoj se vri diferenciranje.

Primer: Neka je
Zato je

h(x) =lnsinx.

Tada je

h(x)=g(f(x)),

gde je

y=f(x)=sinx, g(y)=lny.

1
cos x
h ( x) g ( y ) f ( x) cos x
ctgx,
y
sin x

Izvod inverzne funkcije

f :BA (A,B R) uzajamno inverzne i
Teorema 4. Neka su funkcije f:AB,
neprekidne u taki x0 A, odnosno y0=f(x0) B. Ako je funkcija f diferencijabilna u taki x0 i
f 1 x00, tada je funkcija f 1 diferencijabilna u taki y0 i vai
1

( f 1 )( y0 )

1
.
f ( x0 )

Dokaz. Kako su funkcije f i f uzajamno inverzne, veliine f(x)f(x0) i f

(y) f
(y0) se ne anuliraju ako je xx0. Iz neprekidnosti tih funkcija u x0, odnosno y0, moe se
osim toga, zakljuiti da xx0 povlai yy0 i obrnuto. Ako sada iskoristimo teoremu o
limesu kolinika, dobijamo
1

lim y y0

f 1 ( y ) f 1 ( y0 )
x x0
lim x x0

y y0
f ( x) f ( x0 )

1
1

,
f ( x) f ( x0 )
f ( x0 )
x x0
to i znai da je
1
( f 1 )( y0 )
.
f ( x0 )
lim y y0

Geometrijska interpretacija prethodne teoreme

Grafici uzajamno inverznih funkcija su simetrini u odnosu na pravu x=y. To znai da
tangenta u A krive y=f(x) gradi sa x-osom isti ugao koji tangenta u njoj simetrinoj A
1
krive y= f
(x) gradi sa y-osom.Ta druga tangenta, meutim, sa x-osom gradi ugao
=/2, odakle je tan=1/tg, to je na drugi nain zapisano tvrenje prethodne teoreme.

10

ANALIZA 1 Izvod funkcije

Literatura:
-

Z. Kadelburg, V. Mii, S. Ognjanovi: Analiza sa algebrom 3, tree izdanje, "Krug",

Beograd,2003.
Z. Kadelburg, D. Adnaevi: Matematika analiza I, esto izdanje, Matematiki
fakultet, Beograd 2003.
D. urii, N. Brki: Zbirka zadataka iz matematike, Vojna Akademija, Beograd 2005.

Sadraj:
-

11

Pojam izvoda funkcije........................................................................ .......... 1

Prirataj funkcije............................................................................... ..........
Tangenta funkcije............................................................................... ..........
Pojam izvoda funkcije.
Neprekidnost funkcije.
Pravila diferenciranja, diferenciranje I aritmetike operacije..

Izvod linearne funkcije f(x)=ax+b.

Izvod funkcije f ( x) x
Izvod funkcije f(x)=sinx
Izvod funkcije f(x)=cosx
Izvod funkcije f(x)=ax.
Izvod funkcije f(x)=ex....
Izvod funkcije f(x)= ln(x) .....
Izvod sloene funkcije.
Izvod inverzne funkcije.. ...
Literatura.................................................................................................... ..

2
3
3
4
5
5
6
6
7
8
8
9
10
10
12

ANALIZA 1 Izvod funkcije

12